POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA SOMBORA("Sl. list Grada Sombora", br. 21/2019) |
Poslovnikom Skupštine grada Sombora (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Sombora (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština je najviši organ grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom opštine (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
2. Jezik, pismo i rodna neutralnost izraza
U Skupštini grada u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.
Svi pojmovi u ovom Poslovniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije u Gradu Somboru (u daljem tekstu: Grad), koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, prečnika 60 mm sa upisanim tekstom na srpskom jeziku ćirilićnim i latiničnim pismom i na mađarskom jeziku i pismu, čija je sadržina: Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina, Grad Sombor, Skupština grada, Sombor, na sredini pečata je grb Republike Srbije.
Pečat Skupštine poverava se na čuvanje sekretaru Skupštine.
1. Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine, posle sprodenih izbora za odbornike Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, to može učiniti najstariji odbornik iz prethodnog saziva koji to prihvati, koji je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove svakom kandidatu za odbornika obavezno dostavlja Statut, Poslovnik, Izveštaj Izborne komisije opštine (u daljem tekstu: Izborna komisija) o sprovedenim izborima i Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Srbiji (u daljem tekstu: Etički kodeks).
2. Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvata te dužnosti (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i najmlađi kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti.
Pre početka sednice, organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove utvrđuje ukupan broj prisutnih i obaveštava predsedavajućeg da li je prisutan potreban broj kandidata za odbornike za rad i odlučivanje.
Odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine, shodno se primenjuju i na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika i postavljenje sekretara Skupštine.
Osim obaveznih tačaka dnevnog reda iz stava 1. ovog Poslovnika, konstitutivna sednica Skupštine može imati sledeće tačke dnevnog reda:
- izveštaj Izborne komisije o sprovedenim izborima;
- imenovanje članova Verifikacionog odbora;
- razmatranje izveštaja Verifikacionog odbora;
- donošenje odluke o potvrđivanju mandata odbornika;
- polaganje zakletve izabranih odbornika;
- izbor zamenika predsednika Skupštine;
- izbor zamenika Sekretara Skupštine;
- izbor izvršnih organa grada;
- izbor članova Odbora za izbor, imenovanje i administrativno-mandatna pitanja.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
4. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike.
Potvrđivanjem mandata novoizabranih odbornika prestaju funkcije predsednika i zamenika predsednika Skupštine iz prethodnog saziva.
Na početku konstitutivne sednice, na predlog predsedavajućeg, Skupština većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike imenuje Verifikacioni odbor od 3 člana, koje predlažu tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuju svi članovi odbora i odlučuje većinom glasova članova odbora.
Kada Skupština potvrdi mandate odbornika, Verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Na osnovu izveštaja Izborne komisije, Verifikacioni odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije, kao i da li je uverenje izdato od Izborne komisije, kao nadležnog organa, te o tome podnosi pisani izveštaj Skupštini koji sadrži predlog da li treba potvrditi mandate odbornika.
Izveštaj i predlog iz stava 1. ovog člana Verifikacioni odbor donosi većinom glasova.
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži predlog:
- za potvrđivanje mandata odbornika;
- da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju smrti kandidata za odbornika ili nastupanja drugog razloga za nedodeljivanje mandata novom odborniku);
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi Skupštini izveštaj.
O izveštaju Verifikacionog odbora Skupština raspravlja u celini.
Posle završene rasprave, ukoliko Verifikacioni odbor ne ospori ni jedan mandat, o njegovom izveštaju Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno pojedini kandidat za odbornika na samoj sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, Skupština o tome posebno glasa.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od 1/2 odbornika.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog kandidata za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od 8 dana.
Po izvršenoj proveri iz stava 2. ovog člana, kandidatu za odbornika kome je verifikacija mandata odložena, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa liste, u skladu sa zakonom.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika Skupštine iz prethodnog saziva.
6. Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora, posle konstituisanja, vrši Odbor za izbor, imenovanje i administrativno-mandatna pitanja.
Posle donošenja odluke o potvrđivanju mandata, novoizabrani odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve koji čita predsedavajući, koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Sombora pridržavati Ustava Republike Srbije, zakona i Statuta grada i da ću časno i odgovorno vršiti dužnost odbornika u interesu građana grada Sombora".
Po obavljenoj zakletvi, odbornici potpisuju tekst zakletve koji se prilaže izbornom materijalu.
Istovremeno, odbornik može da potpiše i izjavu da je upoznat sa sadržinom Etičkog kodeksa.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici, ili im je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, zakletvu daju pojedinačno na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
1. Izbor predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se na konstitutivnoj sednici iz reda odbornika, na predlog najmanje 1/3 odbornika, na mandatni period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, podatak o stranačkoj pripadnosti kandidata, kraću biografiju, obrazloženje, potpise predlagača, ime i prezime izvestioca u ime predlagača i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da u ime predlagača usmeno obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi u vidu kraćeg obraćanja Skupštini.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se rasprava.
Posle rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena, a ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Po utvrđivanju liste kandidata iz člana 21. ovog Poslovnika, obrazuje se Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja od 3 člana (u daljem tekstu: Komisija).
Za člana Komisije određuje se po jedan odbornik sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta u Skupštini.
Članove Komisije bira Skupština javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Predsednika Komisije biraju međusobno članovi Komisije.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine, pristupa se tajnom glasanju.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata za predsednika Skupštine.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom Skupštine.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine, koliko se kandidata bira, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata prema redosledu utvrđenom na listi kandidata i njegova stranačka pripadnost, kao i način glasanja.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa, a glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Predsednik Komisije objavljuje početak glasanja, sekretar Skupštine proziva odbornike prema spisku izabranih odbornika, uručuje im glasački listić i zaokružuje redni broj ispred imena i prezimena odbornika, kao dokaz da je odborniku uručen glasački listić, a odbornik potpisuje spisak odbornika.
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija kakva je propisana za izbor odbornika, kao i odgovarajući paravan, kako bi se obezbedila sigurnost i tajnost glasanja. Glasa se iza paravana za glasanje. Glasačka kutija mora biti od providnog materijala, prazna i pre početka glasanja zapečaćena.
Kad odbornik popuni glasački listić, presavija ga tako da se ne vidi za koga je glasao, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i lično ubacuje u nju glasački listić.
Glasanje se zaključuje onda kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa.
Kada je glasanje završeno, predsednik Komisije konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Komisija utvrđuje rezultat glasanja i o tome sačinjava zapisnik.
4. Utvrđivanje rezultata glasanja
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom:
1. utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;
2. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici;
3. utvrđuje se broj odbornika koji su glasali;
4. utvrđuje se broj neupotrebljenih, a neuručenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat;
5. otvara se glasačka kutija i ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se poništava i sprovodi se ponavljanje glasanja, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
6. ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
7. sa svakog važećeg glasačkog listića čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu,
8. utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koji je predlog odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, kao i glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se obavezno unosi datum glasanja.
Predsednik Komisije je dužan da pročita zapisnik iz stava 1. ovog člana i objavi koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasaće se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima dalje vođenje sednice.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući odbornik nastavlja sa predsedavanjem do izbora zamenika predsednika Skupštine.
5. Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku i na način koji je ovim Poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
6. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine, a za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Kandidata za sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine podnosi se Skupštini usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata datu u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine postavlja se javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Postavljenjem sekretara Skupštine prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine ponovo će predložiti kandidata za sekretara Skupštine.
Do postavljenja sekretara Skupštine poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
IV IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA
Izvršne organe Skupština, po pravilu, bira na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Gradonačelnika i zamenika gradonačelnika grada bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predlog kandidata za gradonačelnika podnosi se Skupštini u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Kandidat za gradonačelnika grada predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže i kandidate za članove Gradskog veća.
Predlog iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
O kandidatima za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća vodi se objedinjena rasprava.
Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Skupština bira izvršne organe opštine neposrednom primenom postupka koji je utvrđen zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom za izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
2. Razrešenje i ostavka izvršnih organa
Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice, u skladu sa zakonom.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika o njihovom izboru.
U slučaju da Skupština grada razreši zamenika predsednika Grada ili člana Gradskog veća na predlog jedne trećine odbornika, gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine grada podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća se ne otvara rasprava, već se prestanak funkcije zbog podnete ostavke samo konstatuje, bez glasanja, tako što to čini predsednik Skupštine u ime Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa Grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o primeni Poslovnika i ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akta koja donosi Skupština, predstavlja Skupštinu, ostvaruje saradnju sa gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine i vrši druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika, na način utvrđen zakonom.
Ako je ostavka podneta na sednici Skupštine usmeno ili u pisanoj formi, Skupština na istoj sednici, bez otvaranja rasprave i bez glasanja, konstatuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka podneta između dve sednice Skupštine u pisanoj formi, o ostavci predsednika Skupštine obaveštavaju se odbornici Skupštine na početku prve naredne sednice Skupština, bez otvaranja rasprave i bez glasanja.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
Skupština je obavezna da se o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine izjasni na prvoj narednoj sednici od dana podnošenja zahteva za razrešenje.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama Poslovnika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka mandata odbornika, predsedniku Skupštine prestaje funkcija predsednika danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je mandat prestao.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji pomaže predsedniku u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti i zamenjuje ga u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom ovim Poslovnikom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine prisustvuje sednicama Skupštine i po potrebi daje stručno mišljenje u vezi primene Poslovnika i drugih pitanja vezanih za rad Skupštine.
Sekretar Skupštine odgovoran je za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava, kada se oni odnose na delokrug i rad Skupštine.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku. U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice. O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
4. Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
1. Obrazovanje odborničke grupe
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja ima najmanje tri odbornika u Skupštini.
Odborničku grupu od najmanje tri odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koje imaju manje od tri odbornika.
Odbornici koji pripadaju političkoj stranci ili koaliciji političkih stranaka koje su u izborima učestvovale kao stranke ili koalicije nacionalnih manjina mogu da formiraju odborničku grupu sa najmanje dva odbornika.
O obrazovanju odborničke grupe obaveštava se predsednik Skupštine, kome se podnosi spisak sa potpisima članova odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava šef odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja, predlaže donošenje propisa i drugih opštih akata iz nadležnosti Skupštine i preduzima i druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu šef odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik šefa, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja šefa odborničke grupe.
Šef odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove ili o promeni sastava u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i vršenje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna radna tela Skupštine.
Stalno radno telo prati stanje u oblasti za koju je obrazovano, izveštava Skupštinu o tome i Skupštini predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti za koju je osnovano.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, na mandatni period za koji su izabrani i odbornici Skupštine.
Stalno radno telo Skupštine ima predsednika i šest članova.
Članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini, osim za izbor članova Odbora za izbor, imenovanje i administrativno-mandatna pitanja.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
Pored odbornika, članovi stalnih radnih tela Skupštine moraju biti i građani, stručnjaci za pojedine oblasti, s tim da njihov broj mora biti manji od broja članova koji su odbornici.
Članove stalnih radnih tela iz reda građana - stručnjake za pojedine oblasti, odborničkim grupama mogu predlagati mesne zajednice, javne službe, udruženja građana osnovana u oblasti za koju se radno telo obrazuje i dr.
O predloženoj listi za izbor članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako stalno radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja sa novim kandidatima.
Predsednik Skupštine saziva prvu sednicu stalnog radnog tela.
Stalno radno telo na prvoj sednici bira predsednika i zamenika predsednika većinom glasova od ukupnog broja članova, ukoliko zakonom nije drugačije predviđeno.
Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom predsedava najstariji odbornik, član stalnog radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Skupština može, i pre isteka vremena na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog predlaganja i izbora.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog taj član i izabran.
Član stalnog radnog tela razrešen je kada za to glasa većina odbornika koji prisustvuju sednici Skupštine.
2. Sednice stalnih radnih tela
Predsednik stalnog radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje 1/3 članova stalnog radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine. Rok za sazivanje sednice je sedam dana od dana podnošenja zahteva.
Ako to ne učini predsednik stalnog radnog tela u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela može sazvati predsednik Skupštine.
Radna tela Skupštine rade u sednicama kojima prisustvuje većina članova, a odlučuju većinom glasova od ukupnog broja članova.
Obaveštenje o datumu održavanja, dnevnom redu i materijali za sednicu stalnog radnog tela dostavljaju se članovima stalnog radnog tela najkasnije 24 sata pre održavanja sednice.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, obaveštenje o datumu, dnevnom redu i materijali za sednicu mogu se dostaviti i u kraćem roku, u kom slučaju je predsednik radnog tela dužan da na sednici radnog tela obrazloži takav postupak.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, sednica radnog tela može se sazvati i neposredno pre početka ili u pauzi zasedanja Skupštine, osim u slučaju kada je na dnevnom redu sednice radnog tela predlog opšteg akta.
Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača, kao i obrađivača akta koji se na sednici razmatra.
U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici stalnog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Sednici stalnog radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornici koji nisu članovi tog stalnog radnog tela, kao i Lokalni ombudsman.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo Skupštine može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za svoj rad.
Na predlog Sekretara Skupštine, u cilju bolje saradnje i koordinacije i zavisno od srodnosti tačaka dnevnog reda, dva ili više radnih tela mogu održati zajedničku sednicu radnih tela.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenja i predloge stalnog radnog tela.
Mišljenja i predloge radnih tela Skupštine potpisuju predsednik i zapisničar.
Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu u izveštaju, odnosno predlogu tog radnog tela.
Član radnog tela Skupštine koji je izdvojio mišljenje ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja rasprave na sednici Skupštine.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik, u koji se obavezno unose imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci.
Zapisnik sa prethodne sednice radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red.
Stalno radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike, gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, članove Gradskog veća i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 8. ovog člana.
Javno slušanje mogu zajedno organizovati i dva ili više stalnih radnih tela.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za organizovanje javnog slušanja obavljaće organizacione jedinice Gradske uprave koje su obrađivači navedenih akata.
Stalna radna tela Skupštine obrazuju se kao odbori. Odbori Skupštine su:
1. Odbor za izbor, imenovanja i administrativno-mandatna pitanja,
2. Odbor za propise i upravu,
3. Odbor za budžet, finansije i privredu,
4. Odbor za društvene delatnosti i obrazovanje,
5. Odbor za urbanizam, građevinarstvo i stambeno- komunalne delatnosti,
6. Odbor za rad i razvoj mesnih zajednica,
7. Odbor za poljoprivredu, zaštitu i unapređenje životne sredine i razvoj sela,
8. Odbor za predstavke i pritužbe,
9. Odbor za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta,
10. Odbor za odnose sa verskim zajednicama.
a) Odbor za izbor, imenovanja i administrativno-mandatna pitanja
Odbor za izbor, imenovanja i administrativno-mandatna pitanja priprema predloge za izbor, imenovanja, postavljenja i razrešenja članova organa i predstavnika Skupštine u organe određene zakonom i Statutom, za koje nije predviđeno predlaganje od strane drugih organa.
Za funkcionere u gradu Somboru, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši Odbor za izbor, imenovanja i administrativno-mandatna pitanja.
Odbor, rešenjem utvrđuje prava i dužnosti iz radnog odnosa koje funkcioneri ostvaruju kod poslodavca.
Rešenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera, donosi Odbor u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate, naknade i druga primanja funkcionera u jedinici lokalne samouprave.
Odbor odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada lica koja bira, imenuje ili postavlja Skupština, i daje predloge i mišljenja Skupštini o ispunjenosti uslova za sprovođenje postupka razrešenja tih lica.
Odbor priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika (kao npr. naknade, dnevnice, putne troškove), donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i lica koja bira, imenuje i postavlja Skupština, razmatra predloge za prestanak mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za utvrđivanjem prestanka mandata odbornika, razmatra izveštaj Izborne komisije i uverenja o izboru odbornika i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata, a razmatra i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.
U postupku potvrđivanja mandata odbornika, Odbor radi na način utvrđen ovim Poslovnikom za rad Verifikacionog odbora na konstitutivnoj sednici Skupštine.
b) Odbor za propise i upravu
Odbor za propise i upravu razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Odbor prati stanje u oblasti normativne delatnosti Skupštine i ukazuje na potrebu donošenja, odnosno usaglašavanja odluka i drugih opštih akata, utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine, razmatra i utvrđuje predloge autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština.
Odbor daje mišljenje o predlogu Statuta, njegovoj izmeni i dopuni. Odbor prati sprovođenje Statuta i daje predlog autentičnog tumačenja njegovih odredbi, a razmatra i pitanja vezana za promenu statuta preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad i o tome dostavlja Skupštini svoje mišljenje.
Ovaj Odbor utvrđuje predlog Poslovnika o radu Skupštine, odnosno predlog o izmeni i dopuni ovog akta.
Odbor, u skladu sa zakonom, utvrđuje predlog mišljenja ili odgovora Ustavnom sudu Republike Srbije u postupku za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti Statuta, odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Odbor razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu, razmatra pitanja organizacije rada uprave i daje mišljenje o predlogu Odluke o organizaciji Gradske uprave, razmatra pitanja međuopštinske saradnje i podnosi predloge nadležnom organu za uspostavljanje, održavanje i dalje razvijanje odnosa i veza Grada sa drugim opštinama i gradovima u zemlji i inostranstvu, pitanja ostvarivanja sloboda, prava i dužnosti građana, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.
v) Odbor za budžet, finansije i privredu
Odbor za budžet, finansije i privredu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge javne prihode, programe razvoja delatnosti za koje je nadležna Skupština, budžet, odluku o završnom računu budžeta, zajmove i zaduživanje Grada i druga ekonomsko-finansijska pitanja, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Odbor razmatra i daje mišljenje na predlog programa razvoja Grada i pojedinih delatnosti i predlaže mere za njegovo sprovođenje, razmatra strateške planove i druga dokumenta od značaja za ekonomski razvoj Grada, razmatra predloge odluka iz oblasti privrede, zanatstva, turizma, ugostiteljstva i trgovine.
g) Odbor za društvene delatnosti i obrazovanje
Odbor za društvene delatnosti razmatra godišnje programe i izveštaje o radu ustanova čiji je osnivač Grad iz oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kulture, sporta, zdravstva, društvene brige o deci, socijalne zaštite, informisanja, razmatra pitanja i probleme u oblastima umetničkog stvaralaštva, brige o mladima, maloletničke delikvencije, brige o osobama sa posebnim potrebama, rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za sve, zaštite porodice i slično.
Odbor razmatra predlog budžeta Grada, posebno u delu koji se odnosi na finansiranje programa društvenih delatnosti, a svoje mišljenje, stavove, zaključke i sugestije dostavlja Skupštini radi donošenja odgovarajućih odluka.
Odbor je dužan da razmatra eventualne prigovore ustanova čije programe finansira Grad iz svog budžeta, a koji se odnose na realizaciju usvojenog programa i finansijskog plana određene delatnosti, ustanove ili organizacije, i da o tome obavesti Skupštinu.
Odbor razmatra pitanja iz oblasti socijalne politike i socijalne sigurnosti građana, radi realizacije svojih zadataka ostvaruje tesnu saradnju sa institucijama iz oblasti socijalne zaštite, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i mera za prevazilaženje problema.
d) Odbor za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti
Odbor za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti razmatra pitanja iz oblasti urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti i uređivanja građevinskog zemljišta, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i drugih opštih akata koji se odnose na obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, uređivanje građevinskog zemljišta, stambenu izgradnju i stambene odnose, prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji Grada, javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i vanlinijski), izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, kao i druga pitanja iz ove oblasti, kao i davanje mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
đ) Odbor za rad i razvoj mesnih zajednica
Odbor za rad i razvoj mesnih zajednica razmatra pitanja obrazovanja mesnih zajednica i usklađivanja odnosa u mesnim zajednicama, podstiče razvoj infrastrukture na području mesnih zajednica, kontroliše i podstiče rad mesnih zajednica, razmatra i druga pitanja od interesa za građane u mesnim zajednicama, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
e) Odbor za poljoprivredu, zaštitu i unapređenje životne sredine i razvoj sela
Odbor za poljoprivredu, zaštitu i unapređenje životne sredine i razvoj sela razmatra pitanja iz oblasti razvoja i planiranja, usmeravanja i podsticanja razvoja poljoprivrede i uređenja seoskih područja i razvoja sela, šumarstva i vodoprivrede, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Odbor prati i razmatra pitanja vezana za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
ž) Odbor za predstavke i pritužbe
Odbor za predstavke i pritužbe razmatra predstavke i pritužbe koje građani upućuju Skupštini, gradonačelniku i Gradskom veću, kao i predstavke ustupljene od strane republičkih organa, ispituje njihovu osnovanost, predlaže Skupštini donošenje odgovarajuće odluke i mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u radu organa Grada, o čemu obaveštava podnosioce.
U postupku razmatranja predstavki i pritužbi, ovaj Odbor pribavlja izveštaje od organa i organizacija na koje se navedeni podnesci odnose, u roku koji sam određuje.
Ako organ ili organizacija iz stava 2. ovog člana ne dostave izveštaj u određenom roku, Odbor o tome obaveštava Skupštinu, odnosno organ koji je ustupio predstavku.
z) Odbor za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta
Odbor za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta, utvrđuje predloge naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta na teritoriji Grada, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
i) Odbor za odnose sa verskim zajednicama
Odbor za odnose sa verskim zajednicama prati i razmatra pitanja odnosa i saradnje Skupštine sa verskim zajednicama, pomaže im u rešavanju problema na koje nailaze, stara se o stvaranju i očuvanju dobrih međukonfesionalnih odnosa, međusobnog uvažavanja i verske i međunacionalne tolerancije, vrši druge poslove iz oblasti odnosa sa verskim zajednicama, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka koje se odnose na verske zajednice i daje mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Pored stalnih radnih tela predviđenih ovim Poslovnikom, Skupština osniva posebna stalna radna tela Skupštine, u skladu sa zakonom i Statutom, i to:
1. Savet za mlade,
2. Komisija za rodnu ravnopravnost,
3. Izbornu komisiju za sprovođenje izbora za članove Saveta mesnih zajednica,
4. Drugostepenu izbornu komisiju.
Pored odbornika, članovi posebnih stalnih radnih tela Skupštine moraju biti i građani, stručnjaci za pojedine oblasti, s tim da njihov broj može biti i veći od broja članova koji su odbornici.
a) Savet za mlade
Savet za mlade:
1) inicira i učestvuje u izradi lokalne omladinske politike u oblasti obrazovanja, sporta, korišćenja slobodnog vremena, povećanja zaposlenosti, informisanja, aktivnog učešća, obezbeđivanju jednakih šansi, zdravstva, kulture, ravnopravnosti polova, sprečavanju nasilja i kriminaliteta, pristupa pravima, održivog razvoja i životne sredine i drugim oblastima od značaja za mlade;
2) učestvuje u izradi posebnih lokalnih akcionih planova, programa i politika u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom za mlade i prati njihovo ostvarivanje;
3) daje mišljenje o pitanjima od značaja za mlade i o njima obaveštava organe Grada;
4) daje mišljenje na nacrte propisa i odluka koje donosi Skupština grada u oblastima značajnim za mlade;
5) usvaja godišnje i periodične izveštaje o ostvarivanju lokalne omladinske politike i lokalnih akcionih planova i programa za mlade i podnosi ih Skupštini grada, gradonačelniku i Gradskom veću;
6) inicira pripremu projekata ili učešće Grada u programima i projektima za mlade u cilju unapređenja položaja mladih i obezbeđenja ostvarivanja njihovih prava koja su u nadležnosti Grada;
7) podstiče saradnju između Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti;
8) podstiče ostvarivanje međuopštinske saradnje koja se odnosi na omladinu i o tome obaveštava organe Grada;
9) daje mišljenje o predlozima projekata od značaja za mlade koji se delimično ili potpuno finansiraju iz budžeta Grada, prati njihovo ostvarivanje i daje svoje mišljenje nadležnom organu Grada.
Savet za mlade ima 11 članova.
Predsednik i članovi Saveta za mlade biraju se na period od četiri godine, a po isteku mandata mogu biti ponovo izabrani.
Predsednika i članove Saveta za mlade bira Skupština grada na predlog odborničkih grupa, mesnih zajednica, udruženja građana, omladinskih organizacija i udruženja, škola i drugih javnih službi.
Skupština grada bira članove Saveta za mlade iz sastava građana, stručnjaka, predstavnika udruženja, predstavnika škola i drugih javnih službi vodeći računa o ravnopravnosti polova i zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u nacionalno mešovitim sredinama.
Najmanje polovinu članova Saveta za mlade čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji su aktivnostima i postupcima značajno afirmisali pozitivnu ulogu i značaj mladih u lokalnoj zajednici, odnosno koji su dobitnici školske, fakultetske, naučne odnosno druge nagrade od značaja za različite oblasti interesovanja mladih.
Ostale članove Saveta za mlade bira Skupština grada pod uslovom da poseduju višegodišnje iskustvo u radu sa problemima mladih, dokazanu stručnost odnosno da su aktivno učestvovali u većem broju aktivnosti od važnosti za mlade.
b) Komisija za rodnu ravnopravnost
Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština grada, prati ostvarivanje rodne ravnopravnosti, predlaže aktivnosti i preduzimanje mera, posebno onih kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou Grada.
U radu Komisije za rodnu ravnopravnost mogu, po pozivu, učestvovati i druga lica bez prava odlučivanja.
Aktom o obrazovanju Komisije određuje se broj i sastav članova Komisije, mandat, zadaci, način rada Komisije i druga pitanja značajna za rad Komisije.
v) Izborna komisija za sprovođenje izbora za članove Saveta mesnih zajednica
Izbornu komisiju čine predsednik i četiri člana koje imenuje Skupština grada.
Izborna komisija ima sekretara koga imenuje Skupština grada i koji učestvuje u radu Izborne komisije bez prava odlučivanja.
Predsednik, članovi Izborne komisije i sekretar, imenuju se na četiri godine, a po isteku mandata mogu biti ponovo imenovani.
Predsednik, članovi izborne komisije i njen sekretar imaju zamenike.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara Izborne komisije imenuju se lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje tri godina radnog iskustva u struci.
Izborna komisija sprovodi izbore za članove saveta mesne zajednice isključivo u stalnom sastavu.
Članovi Izborne komisije i njihovi zamenici mogu biti samo građani koji imaju izborno pravo, kao i prebivalište na teritoriji Grada.
Izborna komisija prilikom sprovođenja izbora za Savet mesne zajednice:
1) stara se o zakonitosti sprovođenja izbora za članove saveta mesne zajednice;
2) određuje biračka mesta;
3) određuje biračke odbore i imenuje njihove članove;
4) daje uputstva biračkim odborima u pogledu sprovođenja postupka izbora za članove saveta mesne zajednice;
5) propisuje obrasce i organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora;
6) utvrđuje da li su izborne liste sačinjene i podnete u skladu sa Uputstvom za sprovođenje izbora za članove saveta mesne zajednice;
7) proglašava listu kandidata;
8) utvrđuje oblik i izgled glasačkih listića, broj glasačkih listića za biračka mesta i zapisnički ih predaje biračkim odborima;
9) odlučuje o prigovorima podnetim u postupku izbora za članove saveta mesne zajednice;
10) utvrđuje i objavljuje rezultate izbora za članove saveta mesne zajednice;
11) podnosi izveštaj Skupštini grada o sprovedenim izborima za članove saveta mesne zajednice.
Zadaci i ovlašćenja Izborne komisije, kao i način rada i odlučivanja, bliže se utvrđuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
g) Drugostepena izborna komisija
Drugostpena izborna komisija je organ za sprovođenje izbora koji u drugom stepenu odlučuje o prigovorima na odluke Izborne komisije.
Drugostepenu izbornu komisiju čine predsednik i dva člana.
Drugostepena izborna komisija ima sekretara koga imenuje Skupština grada i koji učestvuje u radu Izborne komisije bez prava odlučivanja.
Drugostpena izborna komisija odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.
Predsednik, najmanje jedan član i sekretar Drugostepene izborne komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Predsednik, članovi Drugostepene izborne komisije i sekretar, imenuju se na četiri godine i mogu ponovo da budu imenovani.
Zadaci i ovlašćenja Drugostepene izborne komisije, kao i način rada i odlučivanja, bliže se utvrđuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
Skupština, po potrebi, na predlog odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuju naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika.
Broj članova povremenog radnog tela koji se biraju iz reda građana može biti i veći od broja članova izabranih iz reda odbornika.
Na rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o radu stalnih radnih tela.
Skupština može iz reda odbornika obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Skupština obavezno obrazuje anketni odbor ako to zatraži najmanje 1/3 odbornika.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi, kao i građani, dostavljaju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
8. Samostalno radno telo - Savet za međunacionalne odnose
Savet za međunacionalne odnose je samostalno radno telo koje čine predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
Savet za međunacionalne odnose (u daljem tekstu: Savet) razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti u Gradu, a posebno u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma; učestvuje u utvrđivanju gradskih planova i programa koji su od značaja za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti i predlaže mere za postizanje nacionalne ravnopravnosti; predlaže izvore, obim i namenu budžetskih sredstava za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti.
Savet promoviše međusobno razumevanje i dobre odnose među svim zajednicama koje žive u Gradu.
Skupština grada bira članove Saveta među istaknutim pripadnicima srpskog naroda i nacionalnih manjina.
Član Saveta ne može biti odbornik Skupštine grada.
Predstavnike u Savetu mogu imati pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina sa više od 1% učešća u ukupnom broju stanovnika u Gradu.
Članove Saveta koji su pripadnici nacionalnih manjina predlažu nacionalni saveti nacionalne manjine, a članove Saveta koji su pripadnici nacionalnih manjina koji nemaju nacionalni savet nacionalne manjine i članove srpske nacionalnosti, predlaže radno telo Skupštine grada koje obavlja poslove u vezi sa kadrovskim pitanjima.
Način predlaganja i izbora članova Saveta treba da obezbedi ravnomernu zastupljenost pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da ni srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova Saveta.
Mandat članova Saveta traje pet godine i teče od trenutka izbora u Skupštini grada.
Delokrug, sastav, izbor članova i način rada Saveta uređuju se odlukom Skupštine grada, koja se donosi većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Odluke Saveta donose se konsenzusom članova Saveta.
Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava Skupštinu grada, koja je dužna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština grada i izvršni organi Grada dužni su da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje Savetu.
Nadležni organ Grada dužan je da obezbedi da stavovi i mišljenja Saveta budu dostupni javnosti, najkasnije 30 dana od dana zauzimanja stava ili davanja mišljenja od strane Saveta.
Poslovnikom Skupštine grada bliže se uređuje položaj Saveta u postupku donošenja odluka i drugih pravnih akata.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta vrši Gradska uprava.
Savet podnosi Skupštini grada šestomesečni izveštaj o svom radu.
Savet podnosi Skupštini grada godišnji izveštaj o stanju u oblasti nacionalne ravnopravnosti, međunacionalnih odnosa i ostvarivanju manjinskih prava na teritoriji Grada. Sastavni deo izveštaja su i predlozi mera i odluka za ostvarivanje i unapređenje nacionalne ravnopravnosti.
Savet može da podnese i poseban izveštaj Skupštini grada ako oceni da to zahtevaju naročito važni razlozi ili ako Skupština grada traži takav izveštaj od njega.
Savet ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine grada ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u Savetu i pravo da pod istim uslovima pred Upravnim sudom pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine grada sa Statutom grada.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi i odlučuje u sednicama.
Sednice Skupštine mogu biti:
- redovne, koje se održavaju po potrebi, a obavezno jednom u 3 meseca;
- svečana sednica, koja se održava povodom Dana grada 17. februara, kada je Sombor potpisivanjem Privilegijalnog pisma 1749. godine, dobio status slobodnog i kraljevskog grada.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom.
O pripremanju sednica Skupštine stara se predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica.
Pre zakazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine može da sazove zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi upoznavanja i dogovora o predloženom dnevnom redu i radu na sednici Skupštine. Na sastanak se mogu pozvati i odbornici koji ne pripadaju ni jednoj odborničkoj grupi.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine.
Predlozi koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine mogu podneti: Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti samo predlozi, koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i koji su predsedniku Skupštine dostavljeni najkasnije 15 dana pre dana održavanja sednice.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz člana 100. ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi ili u elektronskom obliku.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama člana 154. ovog Poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine se stara da materijali koji su uvršćeni u predlog dnevnog reda sednice, kao i materijali koji su u skladu sa odredbama ovog Poslovnika upućeni kao predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, izuzev predloga za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku, budu razmatrani na nadležnom radnom telu Skupštine.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jedanput u 3 meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da na zahtev 1/3 odbornika, Gradskog veća ili gradonačelnika zakaže sednicu Skupštine i odredi dan i čas njenog održavanja najkasnije u roku od 7 dana od dana podnošenja pisanog zahteva, ukoliko su uz zahtev dostavljeni materijali sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, s tim da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu Skupštine u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, koji predlaže dnevni red sednice, a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje 7 dana pre dana za koji se saziva sednica.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 1. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdvaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledice koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Sednice Skupštine sazivaju se elektronskim ili pisanim putem.
Poziv za sednicu obavezno sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača iz člana 109. ovog Poslovnika i pečat Skupštine.
Poziv i materijal za sednicu obavezno se dostavlja svim odbornicima, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, pomoćnicima gradonačelnika, Lokalnom ombudsmanu, načelniku Gradske uprave, zameniku načelnika Gradske uprave, rukovodiocima unutrašnjih organizacionih jedinica Gradske uprave i predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Uz poziv za sednicu odbornicima se obavezno dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Izuzetno, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, saglasno članu 106. ovog Poslovnika, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti i na samoj sednici Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice.
Materijali koji se iz tehničkih razloga ne mogu na ekonomičan i celishodan način dostaviti odbornicima uz poziv za sednicu (prostorni plan, urbanistički planovi sa grafičkim prilozima, skice u većoj razmeri, obimnije studije i izveštaji i slično), stavljaju se na uvid kod sekretara Skupštine, a kada je to tehnički moguće, ovakav materijal se može odbornicima dostaviti u elektronskoj formi.
4. Promene predloženog dnevnog reda
Na predloženi dnevni red sednice Skupštine, ovlašćeni predlagači iz člana 100. stav 2. Poslovnika, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanoj formi, neposredno na pisarnici Gradske uprave.
Predlozi za dopunu dnevnog reda predlozima materijala koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 72 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, postavljenje, razrešenja i prestanak funkcije, dostavljaju se najkasnije 24 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine.
Ako je predlagač odbornička grupa, odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine, ili usmeno na sednici Skupštine, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava, a samo ih predlagač može obrazlagati, najduže 3 minuta.
5. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Ukoliko zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika Skupštine, ili predsednik i zamenik predsednika Skupštine odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom će predsedavati najstariji odbornik koji tu dužnost prihvati.
Sednici Skupštine prisustvuju pozvana lica.
Predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad mogu se pozivati na sednicu kada se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga.
Na sednicu Skupštine mogu se pozivati poslanici, načelnik upravnog Okruga, predstavnici drugih državnih organa i predstavnici verskih zajednica i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu sednice, o čijem učešću će se izjasniti Skupština.
Na početku rada, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o tome ko je još pozvan da prisustvuje sednici.
Po otvaranju sednice, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika, odnosno više od polovine od ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.
Ako se utvrdi da sednici nije prisutna potrebna većina odbornika za rad Skupštine, odnosno da nema kvoruma, predsednik Skupštine odlaže početak sednice dok se kvorum ne obezbedi, a najduže jedan sat.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
Skupština zaseda, raspravlja i odlučuje ukoliko sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Ako predsednik Skupštine u toku sednice pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, sledećim redosledom predloga:
- za hitan postupak;
- za izmenu dnevnog reda;
- za dopunu dnevnog reda;
- za promenu redosleda pojedinih tačaka;
- za spajanje uvodnog izlaganja i
- za spajanje rasprave.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač ili predsednik Skupštine predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
Predsednik Skupštine otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine, uređeno da o njima Skupština odlučuje bez rasprave.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i odredbe Etičkog kodeksa.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podneti sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje, u usmenoj ili pisanoj formi.
Predsednik Skupštine daje reč govornicima po redosledu prijave, osim gradonačelniku i zameniku gradonačelnika, kojima daje reč odmah pošto je zatraže.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, član Gradskog veća, rukovodioci organa Grada, kao i ovlašćeni predstavnik predlagača, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Svaki odbornik po pravilu može da dobije reč samo jednom, po jednoj tački dnevnog reda, u trajanju ne dužem od pet minuta.
Šef odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe, po pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč preko reda.
Prvo izlaganje šefa odborničke grupe može da traje najduže do pet minuta, a drugo i treće izlaganje može da traje najduže do tri minuta.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članu Gradskog veća, rukovodiocima organa Grada, kao i ovlašćenim predstavnicama predlagača, predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže i na njih se ne odnose propisana ograničenja u smislu dužine i broja obraćanja.
Skupština može da odluči da po određenim pitanjima govori predstavnik pojedinih preduzeća, ustanova i drugih oblika organizovanja, kao i pojedini građani, a najviše do pet minuta.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena izlaganja utvrđenog odredbama ovog člana, opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Raspravu po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine, kada se iscrpi lista prijavljenih govornika, završnim izlaganjem predlagača, ukoliko predlagač to pravo želi da iskoristi.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine je dužan da se stara da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda o kojoj traje rasprava, ili od definisanja povrede Poslovnika, predsednik će ga opomenuti.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori čineći povredu iz stava 5. ovog člana, predsednik će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku procenjuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stava 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Replika ne može trajati duže od 3 minuta.
Nije dozvoljena replika na repliku.
Ukoliko odbornik, šef odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice pri korišćenju prava na repliku, uvredi odbornika, drugo pozvano lice ili odborničku grupu na način utvrđen članom 130. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će ga opomenuti, a ukoliko nakon opomene nastavi sa povredama iz člana 130. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik daje reč čim je zatraži.
Odbornik ne sme da zloupotrebljava pravo da govori o povredi Poslovnika.
Odbornik može da ukaže na povredu Poslovnika u svakom trenutku, i pre otvaranja rasprave.
Obrazloženje povrede ovog Poslovnika ne može trajati duže od 3 minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede, navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 5. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Nakon izlaganja odbornika, Skupština odlučuje da li je postojala povreda Poslovnika.
Ukoliko Skupština utvrdi za istog odbornika da je najmanje dva puta neosnovano ukazivao na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine će mu uskratiti pravo da na toj sednici ponovo govori o povredi Poslovnika.
11. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu Skupštine kada utvrdi nedostatak potrebne većine odbornika za početak sednice Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže za jedan sat.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja u slučaju iz stava 1. ovog člana, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine obavestiće odbornike i druga lica koja su po odredbama ovog Poslovnika pozvana, o početku sednice koja je odložena, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Sednica Skupštine može se prekinuti kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava ili odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju rad Skupštine, kao i iz drugih opravdanih razloga.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine ili šef odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine prekine.
O prekidu sednice Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine u slučajevima nastanka incidentnih okolnosti zbog kojih Skupština ne može da nastavi rad.
O danu i času nastavka prekinute sednice iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine obaveštava odbornike odmah po prekidu sednice ili naknadno, pisanim putem.
Nastavak sednice počinje tačkom dnevnog reda kod koje je prekid i nastupio.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice, kako bi održao zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda, radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini i u drugim slučajevima. O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike u nastavku sednice Skupštine.
12. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine, zbog povrede reda na sednici, izriče mere:
- opomenu i
- oduzimanja reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, izriče i meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu iz člana 138. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 138. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava, predsednik Skupštine će naložiti Službi fizičko-tehničkog obezbeđenja ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi Grada, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice nema pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti iz člana 189. ovog Poslovnika, za sednicu na kojoj je mera izrečena.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće prekid u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice primenjuju se za sednicu Skupštine na kojoj su izrečene.
U prostoriji u kojoj se održava sednica Skupštine zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava i predmeta koji mogu ometati rad Skupštine.
Na sednicu nije dozvoljen dolazak lica koja su pod dejstvom narkotika ili su u alkoholisanom stanju.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Skupština prelazi na odlučivanje.
Skupština odluke donosi većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije utvrđeno drugačije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Skupština, većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi statut;
2) donosi budžet i usvaja završni račun budžeta;
3) donosi plan razvoja Grada i strategije kojima se utvrđuju pravci delovanja Grada u određenoj oblasti;
4) donosi prostorni plan;
5) donosi urbanističke planove;
6) odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
7) odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
8) odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje, promeni područja i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave;
9) odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
10) odlučuje o dodeli zvanja "počasni građanin" Grada;
11) donosi odluku o delokrugu, sastavu, izboru članova i načinu rada Saveta za međunacionalne odnose; i
12) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim Poslovnikom.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, na način, po postupku i većinom utvrđenom zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim Poslovnikom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim kada je zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom uređeno drugačije.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog ili "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke.
Predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" a potom oni koji se uzdržavaju od glasanja.
Na zahtev odbornika ili odborničke grupe, Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim Poslovnikom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po spisku odbornika, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno zakonom, Statutom ili odlukom Skupštine utvrđena većina za njeno donošenje.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Tok sednice Skupštine beleži se tonskim i video zapisom i trajno se čuva.
Sa sednice se pravi izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Izvod iz zapisnika obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, imena odsutnih odbornika, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvajanje mišljenja unese u zapisnik) i naziv svih akata donetih na sednici.
Izvod iz zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
IX POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
1. Akta Skupštine i postupak predlaganja akata
Skupština kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluku, poslovnik, rešenje, zaključak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, plan, program i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Predlog za donošenje ili promenu Statuta grada može podneti najmanje 5% građana sa biračkim pravom na teritoriji Grada, 1/3 odbornika, gradonačelnik i nadležno radno telo Skupštine.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata imaju Gradsko veće, odbornik, odnosno odbornička grupa, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 153. ovog Poslovnika podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži:
- pravni osnov;
- razloge za donošenje akta;
- objašnjenje cilja koji se donošenjem akta želi postići;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i obrazloženje konkretnih rešenja;
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Predlog akta koji je utvrđen nakon sprovedene javne rasprave obavezno sadrži i izveštaj koji sadrži prikaz svih predloga i sugestija datih u javnoj raspravi, sa obrazloženjem razloga zbog kojih pojedini predlozi ili sugestije nisu prihvaćeni.
Predlog akta koji je upućen Skupštini, predsednik Skupštine odmah po prijemu obavezno dostavlja nadležnim odborima i Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima, odlučuje na kojoj sednici će se materijali, odnosno akti upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim Poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, obavezno razmatraju nadležni odbori i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač akata.
Nadležni odbori i Gradsko veće, ako nije predlagač akta, u svojim izveštajima, mogu predložiti Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog akta.
Ukoliko nadležni odbori i Gradsko veće predlože prihvatanje akta, dužni su da navedu da li akt prihvataju u celini ili sa izmenama.
Predlog za izmenu i dopunu predloga akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman se podnosi u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Pravo da podnosi amandman ima ovlašćeni predlagač, odbornik, odbornička grupa, kao i radna tela Skupštine.
Amandmani se podnose najaksnije 72 sata pre početka sednice Skupštine na kojo će se pretresati predlog akta.
U toku pretresa predloga akta na sednici Skupštine, amandman u pisanom obliku sa obrazloženjem može da podnese samo predlagač akta o kome se raspravlja.
Podneti amandman upućuje se, preko predsednika Skupštine, Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač amandmana.
Gradsko veće razmatra amandmane i obaveštava Skupštinu koje amandmane predlaže da Skupština prihvati, a koje da odbije.
O amandmanu koji Gradsko veće nije prihvatilo, odlučuje Skupština prilikom glasanja o predlogu akta.
Amandman koji podnese predlagač akta, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se odvojeno ne glasa.
Skupština odlučuje o amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana, a zatim po redosledu podnošenja istih.
Ako je podnesen amandman na amandman, prvo se glasa o amandmanu koji je podnesen na amandman.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
3. Donošenje akata po hitnom postupku
Akt se izuzetno može doneti i po hitnom postupku.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Predlagač akta je dužan da u pisanom obrazloženju predloga akta navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda te sednice.
Predlog da se akt donese po hitnom postupku Skupštini mogu podneti Gradsko veće ili 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem. Skupština se odmah izjašnjava o tome da li prihvata predlog.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta, koji je predmet razmatranja, rasprave i odlučivanja na sednici Skupštine, po hitnom postupku, ne razmatraju nadležni odbori.
O predlogu akta posebno se izjašnjava Gradsko veće, u pisanoj ili usmenoj formi, ukoliko ono nije predlagač akta.
Amandman na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku može biti dat u pisanoj ili usmenoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O amandmanu iz stava 2. ovog člana Skupština odlučuje bez izjašnjavanja nadležnih odbora.
4. Izrada, potpisivanje i objavljivanje akata
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine. Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata Skupštine i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Akta Skupštine objavljuju se u "Službenom listu grada Sombora" u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine povodom 17. februara - Dana grada Sombora.
Sednica Skupštine sazvana povodom Dana grada je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili na drugom prikladnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog održavanja.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine svečanom pozivnicom.
Svečana pozivnica sadrži program svečanosti povodom obeležavanja praznika Grada i u njoj je obavezno naznačen dan i čas održavanja sednice, odnosno sala u kojoj će sednica biti održana.
Na svečanoj sednici Skupštine uručuju se povelje i priznanja Grada.
Za održavanje svečane sednice Skupštine nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici Skupštine ne otvara se rasprava.
Na svečanu sednicu Skupštine obavezno se pozivaju dobitnici povelja i priznanja.
XI RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika, beležaka i drugih dokumenata Skupštine i njenih organa, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
- odlučuje o načinu rada Gradske uprave u cilju što uspešnijeg ostvarivanja poslova i zadataka u nastalim okolnostima.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
U slučaju ratnog stanja Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
XII JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA SKUPŠTINE
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose putem radio i TV prenosa.
U slučaju tehničkih smetnji za direktan TV prenos, predsednik Skupštine će odrediti kraću pauzu.
Ako ni posle proteka kraće pauze ne budu otklonjene tehničke smetnje, sednica će se nastaviti samo uz direktan radio prenos.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, i drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Obrazloženi predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje 1/3 odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 4. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju i zainteresovani građani, odnosno predstavnici preduzeća, ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač Grad, mesnih zajednica, udruženja i slično, koji svoje prisustvo najave organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za skupštinske poslove, najkasnije 48 sati pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoje tehničke mogućnosti ili za to potreban prostor da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine može, u cilju obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, ograničiti ukupan broj građana i odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu i istovremeno će pozvati ostale prijavljene građane i predstavnike udruženja da svoje predloge i komentare dostave u pisanoj formi, koje će predsednik Skupštine dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
Građanin kome je omogućeno da prisustvuje sednici Skupštine, u obavezi je da na ulazu u salu za sednice ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije i unošenja u evidenciju prisutnih na sednici.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni tehnički uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, odbornička grupa ili odbornik koga ovlasti Skupština, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
U cilju obaveštavanja javnosti o radu Skupštine i njenih radnih tela, na zvaničnoj internet prezentaciji Grada objavljuju se:
- informator o radu Skupštine;
- obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednica Skupštine, sa predlogom dnevnog reda;
- odluke i druga akta doneta na sednici Skupštine;
- nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi javna rasprava, sa obaveštenjem o vremenu i mestu održavanja javne rasprave;
- "Službeni list grada Sombora" u elektronskoj formi;
- predlozi akata, kao i akta doneta od strane Skupštine, za koja je javnost posebno zainteresovana.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana staraju se načelnik Gradske uprave i sekretar Skupštine.
XIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE
Pravo je i dužnost odbornika da bira i bude biran na funkcije u Skupštini, organe Grada i radna tela Skupštine, da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član, podnosi amandmane na predlog opšteg akta, traži informacije i podatke koji su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika i da učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koja je biran.
U slučaju opravdane sprečenosti da prisustvuje sednici, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
U slučaju postupanja suprotno stavu 2. ovog člana, odbornik nema pravo na naknadu iz člana 189. ovog Poslovnika.
Odbornik je dužan da odmah po saznanju, a najkasnije prvog narednog radnog dana, Sekretaru Skupštine pismeno prijavi postojanje privatnog interesa, u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, u pogledu predmeta predloga odluke ili drugog opšteg akta o kojem će biti raspravljano i da o tome obavesti javnost.
Smatraće se da privatni interes odbornika ne postoji ukoliko se radi o predlogu odluke ili drugom opštem aktu koji se odnosi na sve građane na teritoriji Grada.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine ili radnih tela.
Odbornik ima pravo da predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da mu se redovno dostavljaju službene publikacije, informativni materijali i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu Skupštine, kao i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine, ostalih funkcionera Skupštine i načelnika Gradske uprave traži podatke, obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine grada, a načelnik Gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Gradska uprava obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje, po nalogu načelnika:
- pruža im stručnu i administrativno-tehničku pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog lista grada Sombora" kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđenju uslova za rad odborničkih grupa, u skladu sa prostornim mogućnostima.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje iz delokruga rada lokalne samouprave, po pravilu na sednici Skupštine u pisanom obliku.
Ne može se u okviru odborničkog pitanja posaviti više podpitanja koja po svojoj suštini mogu biti predmet posebnog odborničkog pitanja.
Odborničko pitanje postavlja se na kraju sednice, a vreme za postavljanje odborničkog pitanja ne može trajati duže od tri minuta.
Odborničko pitanje može se postavljati između dve sednice Skupštine u pisanom obliku preko predsednika Skupštine.
Ako smatra da postavljeno pitanje nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će na to upozoriti odbornika koji postavlja pitanje i pozvati ga da svoje pitanje uskladi sa tim odredbama.
Odborničko pitanje treba da bude jasno formulisano i ne sme da ima obeležje polemike ili rasprave o pojedinom pitanju, niti se o njemu može otvoriti pretres.
Odgovor na odborničko pitanje može biti usmen ili u pisanom obliku.
Usmeni odgovor daje se na sednici na kojoj je pitanje postavljeno.
Pisani odgovor daje se po pravilu na narednoj sednici Skupštine, a ako je u pripremi odgovora na odborničko pitanje potrebno utvrditi činjenice čije prikupljanje zahteva duži vremenski period, ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora se produžava za razuman rok neophodan za davanje takvog odgovora.
Kada se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se, po pravilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je odborničko pitanje postavio, uz prethodno mišljenje Gradskog veća.
Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan, i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
3. Naknada troškova odbornicima
Odbornik ima pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti u slučajevima i u visini utvrđenoj posebnom odlukom.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje odbornička legitimacija. Odborničku legitimaciju potpisuje predsednik Skupštine.
Odbor za izbor, imenovanja i administrativno-mandatna pitanja propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija. Evidenciju izdatih legitimacija vodi organizaciona jedinica grada nadležna za poslove Skupštine.
5. Prestanak mandata odbornika
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1. podnošenjem ostavke;
2. donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3. ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci;
4. ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5. preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6. ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada;
7. gubljenjem državljanstva i
8. ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika. Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz člana 191. tačke 2. do 8, Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat novog odbornika utvrđuje se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
Odbornik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku Skupštine, u roku od tri dana od dana overe.
Predsednik Skupštine je dužan da podnetu ostavku stavi na dnevni red Skupštine na prvoj narednoj sednici, sa predlogom da to bude prva tačka dnevnog reda.
XIV SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih opština i gradova u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje u skladu sa programom koji Skupština donosi svake godine na predlog predsednika Skupštine i šefova odborničkih grupa.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera skupštinama drugih opština i gradova, davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke svake posete utvrđuju predsednik Skupštine i šefovi odborničkih grupa.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da u roku od 15 dana od završetka posete podnese izveštaj o obavljenoj poseti.
XV AUTENTIČNO TUMAČENJE AKTA SKUPŠTINE, TUMAČENJE, DONOŠENJE, PROMENA I PRIMENA POSLOVNIKA
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akta Skupštine može podneti svako pravno ili fizičko lice. Predlog mora biti podnet u pisanom obliku i obrazložen. Skupština, na predlog Odbora za propise i upravu Skupštine, donosi autentično tumačenje akta čiji je donosilac.
Kada se na sednici Skupštine postavi pitanje pravilne primene odredbi Poslovnika, stručno tumačenje daje sekretar Skupštine.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti 1/3 odbornika, odbornička grupa, Odbor za propise i upravu, kao i predsednik Skupštine.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika.
Odlukom da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, Skupština određuje nadležno radno telo za izradu nacrta poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko se donošenju ili promeni Poslovnika pristupa pre konstituisanja radnih tela u čijoj je nadležnosti razmatranje istog, Skupština može usvojiti Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika, bez razmatranja Poslovnika na nadležnom radnom telu.
Na sve što nije regulisano odredbama ovog Poslovnika, primenjuju se posebne odluke Skupštine i važeći propisi kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine.
XVI OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrše organizacione jedinice Gradske uprave, po uputstvima Sekretara Skupštine, a što se uređuje Odlukom o Gradskoj upravi.
Održavanje reda u zgradi Skupštine i u drugim prostorijama u kojima Skupština radi, obezbeđuje Služba fizičko-tehničkog obezbeđenja, koju angažuje Gradske uprava.
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Sombora", a primenjivaće se nakon prvih narednih sprovedenih izbora za izbor odbornika u Skupštinu grada.
Primenom ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine grada Sombora ("Službeni list grada Sombora", broj 28/2016 - prečišćen tekst) i Odluka o radnim telima Skupštine grada Sombora "(Službeni list grada Sombora", br. 3/2008, 4/2009, 2/2010 i 27/2016).