PRAVILNIKO SASTAVU KONKURSNE KOMISIJE, NAČINU PROVERE KOMPETENCIJA, KRITERIJUMA I MERILIMA ZA IZBOR NA POLOŽAJE I IZVRŠILAČKA RADNA MESTA U REPUBLIČKOM JAVNOM TUŽILAŠTVU("Sl. glasnik RS", br. 86/2019) |
Ovim pravilnikom uređuje se sastav konkursne komisije za izbor na položaje i izvršilačka radna mesta u Republičkom javnom tužilaštvu.
Ovim pravilnikom uređuje se i način provere kompetencija, kriterijuma, merila za izbor na položaje u Republičkom javnom tužilaštvu.
Na način provera kompetencija, kriterijume i merila za izbor na izvršilačka radna mesta u tužilaštvu primenjuje se pravilnik ministra nadležnog za pravosuđe, kojim se uređuje ova oblast, izuzev pitanja koja nisu regulisana tim aktom, kada se primenjuje ovaj pravilnik.
Radi sprovođenja internog javnog konkursa, pre oglašavanja, formira se konkursna komisija (u daljem tekstu: Komisija), koju imenuje Republički javni tužilac.
Za popunjavanje položaja, Republički javni tužilac određuje za članove Komisije zamenike Republičkog javnog tužioca, a za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta, za članove konkursne komisije zamenike Republičkog javnog tužioca i državne službenike u Republičkom javnom tužilaštvu.
Član komisije može biti i stručnjak u oblasti u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava.
Sastav Komisije za izbor na položaje i izvršilačka radna mesta, kao i predsednika komisije određuje Republički javni tužilac prema uslovima za rad i potrebnim kompetencijama na radnim mestima koja se popunjavaju, a koja su predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Republičkom javnom tužilaštvu.
Sastav Komisije za izbor na izvršilačka radna mesta, Republički javni tužilac određuje vodeći računa da u sastavu Komisije najmanje jedan član bude zamenik javnog tužioca ovog tužilaštva, jedan državni službenik na položaju ili neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj je planirano popunjavanje i jedan državni službenik koji ima najmanje isti stepen obrazovanja i kompetencija koje se traže za radno mesto koje se popunjava, i da jedan član može biti stručnjak za oblast u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava.
Istovremeno imenovanjem članova mogu da se imenuju i zamenici članova Komisije.
Interni i javni konkurs sprovodi Komisija koja ima neparan broj članova, a najmanje tri.
Komisija se imenuje pre nego što se oglasi interni, odnosno javni konkurs.
Pošto pregledaju prijave na interni, odnosno javni konkurs, predsednik i ostali članovi Komisije daju pisane izjave Republičkom javnom tužiocu o tome da li oni ili s njima povezana lica imaju interes u vezi sa sprovođenjem konkursa.
Član Komisije kod koga postoji sukob interesa, izuzima se iz Komisije, a zamenik člana nastavlja rad u Komisiji. Ako sukob interesa postoji i kod zamenika člana, imenuje se novi član Komisije.
Krugom povezanih lica sa članovima Komisije smatraju se supružnik ili vanbračni partner, krvni srodnik i srodnik po usvojenju u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj zaključno sa drugim stepenom srodstva i tazbinski srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva, lica koja su bila u odnosu staratelja i štićenika, hranitelja i hranjenika, kao i lica čija delatnost može imati uticaja na nepristrasno i odgovorno obavljanje izbornog postupka i na imovno stanje članova Komisije.
3. Kompetencije koje se vrednuju u izbornom postupku
Za obavljanje poslova na položaju i izvršilačka radna mesta koja se popunjavaju, Komisija u izbornom postupku vrednuje stručnu osposobljenost kandidata, ocenjujući ispunjenost uslova prema tekstu oglasa usaglašenom sa opisom položajnog i izvršilačkog radnog mesta u aktu kojim se uređuje unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Republičkom javnom tužilaštvu.
Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju: opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije u oblasti rada i za određeno radno mesto i ponašanje kompetencije, i faze u kojoj se sprovodi intervju.
Komisija, pre oglašavanja konkursa, utvrđuje opšte i posebne funkcionalne kompetencije koje se proveravaju u izbornom postupku, kao i oblasti znanja i veština koje se proveravaju, redosled njihove provere, način i oblike provera kompetencija i vremenski oblik provere.
U izbornom postupku Komisija može da proverava samo one kompetencije koje su navedene u oglasu o konkursu i na način koji je naveden u oglasu o konkursu.
4. Vrednovanje kompetencija bodovanjem
Kompetencije kandidata vrednuju se dodeljivanjem određenog broja bodova kandidatu nakon svake provere kompetencija, i to za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova;
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 25, odnosno 20 bodova
(3) ponašajne kompetencije - najviše 35 bodova, odnosno 30 bodova;
(4) intervju sa Komisijom - najviše 6 bodova.
Ukupan broj bodova koji se mogu dodeliti kandidatu u proveri kompetencija u izbornom postupku za položajna radna mesta iznosi 75 bodova - za položaje kojima je uslov znanje stranog jezika, odnosno 70 za ostala položajna radna mesta.
Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuje se iz daljeg izbornog postupka.
5. Način provere opštih funkcionalnih kompetencija
Kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije: "Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije", "Digitalna pismenost" i "Poslovna komunikacija".
Opšte funkcionalne kompetencije proverava Komisija.
Kompetencija "Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije", proverava se putem teksta sa pitanjima zatvorenog tipa, koji kandidati rešavaju zaokruživanjem jednog od više ponuđenih odgovora.
Test sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja.
Baza pitanja se objavljuje na internet prezentaciji ili oglasnoj tabli Republičkog javnog tužilaštva.
Testiranje se obavlja na računaru ili u papirnoj formi.
Test ne može trajati duže od jednog sata.
Kandidati se neposredno usmeno obaveštavaju o rezultatima testa nakon isteka vremena za njegovo rešavanje.
Kompetencija "Digitalna pismenost" proverava se rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru.
Zadatke bira Komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka zatvorenog tipa, koje priprema i čiju tačnost odgovora potvrđuje stručnjak za informatičke poslove.
Rešavanje zadataka praktičnim radom na računaru ne može trajati duže od jednog sata.
Kandidati koji su, u skladu sa oglasom o konkursu, priložili odgovarajući sertifikat, potvrdu ili drugi pisani dokaz o posedovanju ove kompetencije se ne proveravaju i dobijaju tri boda.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, komisija može odlučiti da se kandidatu izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu.
Komisija utvrđuje spisak kandidata koji se oslobađaju provere ove kompetencije.
Kompetencija "Poslovna komunikacija" proverava se pismenom simulacijom.
Provera se obavlja na računaru ili u papirnoj formi i ne može trajati duže od jednog sata.
Zadatak sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa.
6. Vrednovanje opštih funkcionalnih kompetencija
Vrednovanje kompetencija "Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije" i "Poslovna komunikacija" iskazuje se na bodovnoj skali, i to:
1) do 50% tačnih odgovora (tačno rešenih zadataka) - 1 bod;
2) 51-75% tačnih odgovora (tačno rešenih zadataka) - 2 boda;
3) 76-100% tačnih odgovora (tačno rešenih zadataka) - 3 boda.
Vrednovanje kompetencije "Digitalna pismenost" iskazuje se na bodovnoj skali, i to:
1) do 50% tačno rešenih zadataka - 1 bod;
2) 51% i više tačno rešenih zadataka - 3 boda.
Kompetencije kandidata vrednuju se dodeljivanjem određenog broja bodova kandidatu nakon svake provere kompetencija.
Ukupan broj bodova koji se ne mogu dodeliti kandidatu u proveri opštih funkcionalnih kompetencija u izbornom postupku iznosi najviše 9 bodova.
Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka.
Komisija sačinjava izveštaj o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija svih kandidata koji su učestvovali u proveri.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži broj postignutih bodova za svaku od kompetencija kandidata.
7. Način provere posebnih funkcionalnih kompetencija
Nakon sačinjavanja izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, Komisija vrši proveru onih posebnih funkcionalnih kompetencija koje su utvrđene kao uslov za rad na radnom mestu u aktu kojim se uređuje unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Republičkom javnom tužilaštvu i koje su navedene u oglasu.
Komisija utvrđuje pet posebnih funkcionalnih kompetencija koje će se proveravati u izbornom postupku, odnosno šest za položaje kojima je znanje stranog jezika potrebna kompetencija.
Komisija utvrđuje redosled i oblik provere posebnih funkcionalnih kompetencija.
Posebne funkcionalne kompetencije proveravaju se pisanim i usmenim putem.
Oblik pisane provere posebnih funkcionalnih kompetencija je test.
Oblik usmene provere posebnih funkcionalnih kompetencija je razgovor sa kandidatom.
Na pismenom testu proveravaju se kompetencije kandidata koje su propisane u uslovima za rad na položajnom radnom mestu i koje su navedene u oglasu.
Pismeni test sastoji se od 10 pitanja vezana za posebne funkcionalne kompetencije za određeno radno mesto i pet pitanja vezana za oblast rada, sa više ponuđenih odgovora.
Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora.
Vreme za izradu pisanog zadatka ne može biti duže od jednog sata.
Tačan odgovor na pitanje donosi jedan bod.
Maksimalan broj bodova na pisanoj proveri posebnih funkcionalnih kompetencija je 15 bodova.
Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova na položaju za koji je raspisan konkurs.
Svim kandidatima koji konkurišu na isto radno mesto postavlja se isti zadatak.
Vreme za pripremu usmenog zadatka ne može biti duže od 30 minuta.
Maksimalan broj bodova na razgovoru je 5 bodova.
8. Vrednovanje posebnih funkcionalnih kompetencija
Za vrednovanje svake utvrđene posebne funkcionalne kompetencije putem razgovora sa kandidatom koristi se pet merila.
Merila mogu biti: stručnost, analitičnost, sistematičnost, poznavanje postupka, metoda i tehnika rada, preciznost i tačnost u navođenju podataka, struktura rada, stvaralački doprinos u analizi podataka i rešavanju problema, kompletnost rada, jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja, usaglašenost naslova i sadržaja rada, prikladan rečnik i stil pisanja/izražavanja, jasnoća i konciznost iznetog zaključka i drugo merilo koje odredi Komisija.
Ispunjenost svakog merila vrednuje se ocenom na skali od 1 do 3, sa sledećim značenjem:
1) Ocena 1 - nije ispunio merilo;
2) Ocena 2 - delimično ispunio merilo;
3) Ocena 3 - u potpunosti ispunio merilo.
Ocene svakog pojedinačnog merila sabiraju se i prebacuju na bodovnu skalu, na sledeći način:
1) 0-7 - 1 bod;
2) 8-9 - 2 boda;
3) 10-11 - 3 boda;
4) 12-13 - 4 boda;
5) 14-15 - 5 bodova.
Ukupan broj bodova kandidata ostvarenog putem razgovora iskazuje se tako što se izračunava prosečna vrednost ocena kojima je kandidat vrednovan od svakog člana Komisije.
Ukupan broj bodova prilikom provera posebnih funkcionalnih kompetencija testa i usmenog razgovora sa kandidatima dobija sa sabiranjem bodova sa pisanog testa i razgovora sa kandidatom.
Maksimalan broj bodova je 20, odnosno sa bodovima na proveri znanja stranog jezika 25 bodova.
Posebna funkcionalna kompetencija koja se odnosi na znanje stranog jezika za položaje kojima je to potrebna kompetencija, proverava se pismeno - testom i usmenim razgovorom.
Proveru vrši institut za strane jezike, specijalizovana škola za učenje stranih jezika ili diplomirani filolog-anglista, za tu proveru ovlašćen od Komisije.
Kandidati po obavljenom pismenom testu provere posebnih funkcionalnih kompetencija, pismeno odgovaraju na dodatnih pet pitanja na stranom jeziku, zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora.
Vreme za odgovore na ova pitanja ne može biti duže od 15 minuta.
Vrednovanje kompetencije Znanje stranog jezika, traženog nivoa, prema rezultatima sa pismenog testa, iskazuje se na bodovnoj skali:
1) Do 50% tačnih odgovora - 1 bod;
2) 51%-75% tačnih odgovora - 3 boda;
3) 76% i više tačnih odgovora - 5 bodova.
Usmena provera znanja stranog jezika vrši se u prisustvu Komisije, postavljanjem tri pitanja.
Vrednovanje ove kompetencije putem razgovora iskazuje se na bodovnoj skali:
1) Konverzacija ne odgovara traženom nivou znanja - 1 bod;
2) Konverzacija delimično odgovora traženom nivou znanja - 3 boda;
3) Konverzacija odgovara traženom nivou znanja - 5 bodova.
Rezultat obe provere se uzima u obzir, s tim da je maksimalan broj bodova na proveri znanja stranog jezika 5 bodova, a kompetencija se vrednuje:
1) Nezadovoljavajući nivo kompetencije - 1 bod;
2) Delimično zadovoljavajući novo kompetencije - 3 boda;
3) Zadovoljavajući nivo kompetencije - 5 bodova.
Nezadovoljavajući nivo kompetencije podrazumeva da je kandidatu na obe provere ili na jednoj, ova kompetencija vrednovana sa jednim bodom, delimično zadovoljavajući nivo kompetencije, da je na obe ova kompetencija vrednovana sa tri boda i zadovoljavajući novi kompetencija podrazumeva da je kandidatu na obe ili na jednoj od provera ova kompetencija vrednovana sa pet bodova, a druga sa tri boda.
Kandidati koji su, u skladu sa oglasom o konkursu, priložili odgovarajući sertifikat, potvrdu ili drugi pismeni dokaz o posedovanju ove kompetencije se ne proveravaju i dobijaju 5 bodova.
Komisija utvrđuje spisak kandidata koji se oslobađaju provere ove kompetencije.
9. Provera ponašajnih kompetencija
Nakon provere posebnih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera ponašajnih kompetencija, koju sprovode obučeni procenjivači ili diplomirani psiholozi, ovlašćeni od strane Komisije.
Komisija prema osvojenim bodovima sa prethodnih provera kompetencija, sačinjava listu kandidata kojima se proveravaju ponašajne kompetencije i odlučuje o izboru oblika provere ponašajnih kompetencija.
10. Oblici provere ponašajnih kompetencija
Oblici provere ponašajnih kompetencija kandidata za izbor na položaj i izvršilačka radna mesta u Republičkom javnom tužilaštvu mogu biti intervju baziran na kompetencijama ili upitnik.
Provera ponašajnih kompetencija vrši se u zgradi tužilaštva.
Intervju baziran na kompetencijama je polustrukturisan i sistematizovan način prikupljanja informacija o ponašajnim kompetencijama u kome se kandidatima postavljaju pitanja koja se odnose na njihovo ponašanje u određenim okolnostima.
Praćenje, beleženje i procenu pokazatelja ponašajnih kompetencija kandidata na osnovu intervjua zasnovanog na kompetencijama rade obučeni procenjivi ili diplomirani psiholozi.
Upitnik je instrument za proveru stavova, vrednosti, interesovanja i osobina ličnosti povezanih sa kompetencijama.
Upitnik može biti sastavljen od otvorenih i zatvorenih pitanja skale procene.
Ispitivanje putem upitnika obavljaju diplomirani psiholozi.
11. Način vrednovanja ponašajnih kompetencija
Obučen procenjivač ili diplomirani psiholog na osnovu informacija prikupljenih prilikom provera ponašajnih kompetencija vrši vrednovanje svake od poverenih ponašajnih kompetencija, a u skladu sa unapred definisanim kriterijumima.
Svaka ponašajna kompetencija vrednuje se na petostepenoj skali, u zavisnosti od dokaza koje je kandidat pružio prilikom provere, i to:
1) odsustvo dokaza da poseduje kompetenciju po svim indikatorima - 1 bod;
2) minimum dokaza da poseduje kompetenciju po većini indikatora - 2 boda;
3) pokazuje dokaze da poseduje kompetenciju za polovinu indikatora - 3 boda;
4) jasno pokazuje posedovanje kompetencije po većini indikatora - 4 boda;
5) jasno pokazuje posedovanje kompetencije po svim indikatorima - 5 bodova.
Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri ove kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka.
12. Intervju sa Komisijom i vrednovanje kandidata
Nakon provere ponašajnih kompetencija Komisija obavlja intervju sa kandidatima.
Intervju sa Komisijom podrazumeva razgovor koji članovi Komisije vode sa kandidatima u cilju procene motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanja vrednosti državnih organa.
Komisija u vrednovanju odgovara kandidata na pitanja koja su mu postavljena procenjuje koliko je kandidat pokazao izraženu motivaciju za rad na radnom mestu u Tužilaštvu (u daljem tekstu: motivacija), na trostepenoj skali na sledeći način:
1) 6 bodova - veoma visoko izražena motivacija,
2) 4 boda - osrednje izražena motivacija,
3) 2 boda - nisko izražena motivacija.
13. Sačinjavanje liste kandidata
Komisija na osnovu postignutih rezultata kandidata u svim fazama izabranog postupka, sačinjava listu svih kandidata koji su ispunili merila propisana za izbor, rangiranjem prema rezultatima kandidata od najvećeg ka najmanjem.
Lista za izbor mora da sadrži sve podatke o rezultatima koji su kandidati postigli u izbornom postupku.
14. Dodatni kriterijumi za sačinjavanje liste kandidata
Ako više kandidata imaju isti broj bodova, prednost na rang listi u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate, ima kandidat kome su sa više bodova vrednovane ponašajne kompetencije (prvi dodatni kriterijum), u slučaju jednakog bodovanja ponašajnih kompetencija, prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na intervjuu sa komisijom (drugi dodatni kriterijum), a u slučaju jednakog bodovanja na intervjuu sa komisijom, prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na posebnim funkcionalnim kompetencijama (treći dodatni kriterijum).
15. Dostavljanje liste kandidata
Lista kandidata koji su ispunili merila za izbor dostavlja se Republičkom javnom tužiocu.
Uz listu kandidata za izbor na položaje, Republičkom javnom tužiocu se dostavlja i spisak kandidata koji nisu ispunili merila pripisana za izbor, sa navođenjem kratkog razloga za njihovo isključenje iz daljeg izbornog postupka.
Uz listu kandidata komisija dostavlja i zapisnik o svom radu sa predlogom kandidata, koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor.
Republički javni tužilac dužan da u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata donese odluku o izboru, odnosno rešenje o postavljenju kandidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".