PRAVILNIKO STUDIJI IZVODLJIVOSTI I PRETHODNOJ STUDIJI IZVODLJIVOSTI("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuje oblik i sadržina prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti, koji pored ostalih elemenata, čine investicionu dokumentaciju.
Studija izvodljivosti i prethodna studija izvodljivosti izrađuju se za kapitalne projekte za koje nije potrebna građevinska dozvola koju izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, odnosno za kapitalne projekte za koje se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.
Studija izvodljivosti izrađuje se za kapitalne projekte srednje i velike vrednost, a prethodna studija izvodljivosti za kapitalne projekte velike vrednosti.
Prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti podnose se ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo finansija) u svrhu revizije finansijskog i ekonomskog aspekta realizacije kapitalnog projekta.
U prilogu prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti dostavlja se stručno mišljenje ovlašćenog predlagača ili predlagača o izabranom tehničkom rešenju, koje predstavlja osnov za ulazne podatke finansijske i ekonomske analize.
Osnov za izradu prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti predstavljaju podaci iz Obrasca za identifikaciju projekta.
Investitor, odnosno ovlašćeni predlagač obezbeđuje projektni zadatak za izradu prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti, koji naročito sadrži: cilj izrade studije, pravni i dokumentacioni osnov za izradu studije, način prezentacije studije, postupak provere rezultata, rokove i druge uslove izrade.
Prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti izrađena po propisima drugih zemalja, odnosno po metodologiji stranih finansijskih organizacija (kreditora, banaka i sl.) ili koja je odobrena od stranih finansijskih institucija može se dostaviti Ministarstvu finansija na stručnu kontrolu i u originalnom obliku, s tim da Ministarstvo finansija može, u slučaju da oceni da njen sadržaj nije usklađen sa odredbama ovog pravilnika, tražiti dodatne podatke neophodne za reviziju i ocenu projekta.
Definisanje i utvrđivanje parametara finansijske i ekonomske analize u okviru studije izvodljivosti i prethodne studije izvodljivosti uređeno je Pravilnikom o načinu izrade parametara finansijske i ekonomske analize u okviru studije izvodljivosti i prethodne studije izvodljivosti.
II SADRŽAJ PRETHODNE STUDIJE IZVODLJIVOSTI I STUDIJE IZVODLJIVOSTI
Studija izvodljivosti koja se izrađuje za kapitalne projekte velike vrednosti sadrži sledeće analitičke celine:
1) uvod (opšte informacije, kontekst i ciljevi projekta, potencijal investitora),
2) tržišnu analizu,
3) opis odabrane projektne opcije,
4) tehničku analizu projektne opcije,
5) analizu uticaja na životnu sredinu,
6) finansijsku analizu projektne opcije,
7) ekonomsku analizu projektne opcije,
8) analizu rizika,
9) zaključak o izvodljivosti projekta.
Studija izvodljivosti koja se izrađuje za kapitalne projekte srednje vrednosti sadrži analitičke celine iz stava 1. ovog člana izuzev opisa odabrane projektne opcije, koja se naziva opis više projektnih opcija.
Prethodna studija izvodljivosti koja se izrađuje za kapitalne projekte velike vrednosti sadrži analitičke celine iz stava 1. ovog člana, izuzev analize rizika i opisa odabrane projektne opcije. Prethodna studija izvodljivosti umesto opisa odabrane projektne opcije sadrži opis više projektnih opcija.
Uvodna celina studije mora da sadrži opšte informacije relevantne za sagledavanje ekonomskog i finansijskog aspekta investicije, a naročito: osnovne podatke o investitoru, podatke o autorima studije i najvažnije elemente projektnog zadatka (cilj izrade studije, pravni osnov za izradu studije i dokumentacionu osnovu za izradu studije).
Opis konteksta projekta sadrži opis društvenih, ekonomskih, političkih, institucionalnih i infrastrukturnih aspekata relevantnih za projekat, uključujući:
- društveno-ekonomske karakteristike zemlje ili regiona koje su relevantne za realizaciju projekta, na bazi kredibilnih podataka ili izveštaja;
- institucionalne karakteristike relevantne za realizaciju projekta, uključujući postojeće nacionalne/regionalne/sektorske strategije, politike i razvojne planove, kao i komplementarne aktivnosti centralne/lokalne uprave, javnih preduzeća i privatnog sektora;
- postojeći nivo infrastrukture i postojeći nivo servisiranja javnih dobara, čije je unapređenje predmet projektnih ciljeva;
- rezime zaključaka ranije sprovedenih studija izvodljivosti, odnosno prethodnih pokušaja da se projekat realizuje, ukoliko postoje, sa posebnim osvrtom na razloge zbog kojih je implementacija projekta prolongirana ili se od projekta odustalo;
- rezime drugih relevantnih informacija važnih za realizaciju projekta, ukoliko postoje, kao što su anketno istraživanje stavova stanovništva ili mišljenja organizacija civilnog društva.
Ciljevi projekta se definišu tako da ilustruju način na koji realizacija projekta ispunjava potrebe društva i stvara korist za društvenu zajednicu. Projektne ciljeve je neophodno formulisati i predstaviti u odnosu na očekivani period ostvarenja.
Ciljevi projekta se definišu jasno i precizno, koristeći kvantitativne pokazatelje kada god je to moguće. Ukoliko se ciljevi ne mogu kvantifikovati, neophodno je obezbediti obrazloženje koje potvrđuje neophodnost kvalitativne formulacije. Unutar ove celine se jasno obrazlaže usaglašenost projektnih ciljeva sa analiziranim društvenim, ekonomskim, političkim, institucionalnim i infrastrukturnim kontekstom projekta.
U formulaciji projektnih ciljeva, neophodno je dati analitički osvrt na očekivani uticaj realizacije projektnih ciljeva i u tu svrhu dati sledeća objašnjenja: koji tip proizvoda i/ili usluga nastaju realizacijom projekta; koji je teritorijalni obuhvat efekata projekta; ko su glavni korisnici projekta, tj. segment stanovništva i institucije koje će biti izloženi efektima projekta, direktno ili indirektno.
Uvodna celina mora da sadrži pregled finansijskog i kadrovskog potencijala investitora odnosno predlagača ideje kapitalnog projekta, na temelju kog se vrši analiza održivosti investicije, kako u periodu implementacije tako i u periodu eskploatacije.
U tom smislu, neophodno je predstaviti trenutno i očekivano stanje u pogledu: instititucionalnog i pravnog okvira unutar kojeg investitor vrši svoju delatnost, organizacione strukture i broja zaposlenih na poslovima relevantnim za realizaciju investicije i eksploataciju investicionih dobara i finansijskog poslovanja uključujući način finansiranja investitora.
Podatke o finansijskom i kadrovskom potencijalu investitora je neophodno analizirati u kontekstu realizacije i eksploatacije investicije i dati ocenu o tome na koji način realizacija predmetne investicije utiče na delatnost investitora, da li su trenutne i očekivane kadrovske i finansijske mogućnosti investitora dovoljne za nesmetanu realizaciju i eskploataciju investicije i predložiti mere za prevazilaženje potencijalnih nedostataka, ukoliko postoje.
Tržišna analiza sadrži procenu determinanti tražnje za javnim dobrima, čiju će proizvodnju i snabdevanje obezbediti ili unaprediti realizacija kapitalnog projekta.
Tržišna analiza ocenjuje i kvantifikuje determinante trenutne tražnje i predviđa buduću tražnju, uzimajući u obzir celovitost faktora koji utiču na tražnju i uslove tržišnog poslovanja.
Analiza trenutne tražnje opisuje nivo i kvalitet postojećih javnih dobara dostupnih krajnjim korisnicima, a čija je proizvodnja i snabdevanje predmet kapitalnog projekta.
Predviđanje buduće tražnje se zasniva na sledećim procenama:
- procene nezadovoljene tražnje, uzrokovane demografskim faktorima, nedovoljnom teritorijalnom pokrivenošću ili nedovoljnim kvalitetom postojeće ponude;
- procene platežne spremnosti i platežnih mogućnosti potencijalnih korisnika;
- procene cenovne i dohodovne elastičnosti tražnje;
- primera najbolje prakse, drugih analiza i praktičnih rešenja.
Procene iz stava 4. ovog člana, uključuju i buduće promene faktora iz al. 1-4.
Tržišna analiza predočava svrsishodnost i pouzdanost metodologije i metoda korišćenih za predviđanje tražnje.
Tržišna analiza je potkrepljena pouzdanim podacima, izveštajima ili istraživanjima, preuzetih od strane državnih institucija ili kredibilnih istraživačkih institucija.
Formulacija i odabir osnovne strateške opcije se zasniva na kvalitativnoj i kvantitativnoj multikriterijumskoj analizi, uzimajući u obzir prostorna, ekološka, tržišna, društveno-ekonomska, finansijska, zakonska i ostala rešenja.
Formulacija projektnih opcija se sprovodi u dva koraka:
- formulacija i analiza osnovnih strateških opcija;
- formulacija i analiza specifičnih tehničkih rešenja u okviru izabrane strateške opcije.
U formulaciji specifičnih tehnoloških rešenja se razmatraju tri moguće opcije:
- opcija "bez projekta" - osnovna opcija koja razmatra varijantno rešenje bez kapitalnog ulaganja, kojom bi se očuvao postojeći nivo i kvalitet servisiranja javnih dobara;
- opcija "učiniti minimalno" - opcija koja razmatra varijantno rešenje kojim se unapređuje servisiranje javnih dobara u odnosu na opciju "bez projekta", ali ispod nivoa i kvaliteta predviđenih ciljevima projekta;
- opcija "projekat punog kapaciteta" podrazumeva najmanje dva varijantna rešenja kojim se servisiranje javnih dobara unapređuje do nivoa i kvaliteta predviđenih ciljevima projekta.
Za kapitalne projekte velike vrednosti, za koje se izrađuje i prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti, u okviru studije izvodljivosti, ova celina se naziva "Opis odabrane projektne opcije". U okviru ove celine, potrebno je dati analitički osvrt na proces formulacije projektnih opcija iz prethodne studije izvodljivosti.
Tehnička analiza ocenjuje tehničku izvodljivost projekta u odnosu na detaljno opisana prostorna rešenja, ekološka rešenja, preliminarno tehničko rešenje i procenu troškova projekta.
Pregled prostornih ograničenja sadrži ocenu uticaja prostora na realizaciju projekta, kao što su projektna usaglašenost sa tehničkim i funkcionalnim karakteristikama objekta ili lokacije i važećim normama i pravilima definisanim zakonskim okvirom.
Pregled ekoloških rešenja sadrži relevantne smernice koje proističu iz analize uticaja realizacije investicije na životnu sredinu, uzimajući u obzir procese usaglašavanje sa regulativom Evropske unije u domenu životne sredine.
Preliminarno tehničko rešenje definiše tehničke karakteristike projektne instalacije kao što su opis tehnologije koja će biti primenjena, opis glavnih komponenti tehničkog rešenja, dizajnerske standarde i specifikacije, itd.
Ocena troškova projekta uključuje investicione troškove, operativne troškove i troškove kapitalnog održavanja. Procene ovih troškova formiraju se na osnovu preliminarnog tehničkog rešenja i fer tržišnih cena. Ukoliko je tržište cena predmetnih dobara nedovoljno razvijeno, kriterijumi korišćeni za formiranje ocene troškova moraju biti jasno obrazloženi.
Investicioni troškovi uključuju trošak nabavke dobara i puštanja u rad projektne instalacije. Operativni troškovi uključuju neophodne troškove funkcionisanja projektne instalacije kojim se obezbeđuje pružanje javne usluge u skladu sa projektnim ciljevima. Ocene visine kapitalnog održavanja uključuju troškove periodične zamene dela projektne instalacije.
Tehnička analiza izrađuje se za sve projektne opcije.
Za kapitalne projekte velike vrednosti, za koje se izrađuje i prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti, u okviru studije izvodljivosti, ova celina se naziva "Tehnička analiza projektne opcije" i odnosi se samo na izabranu projektnu opciju. U okviru ove celine, potrebno je dati kratak tehnički opis opcija razmatranih u prethodnoj studiji izvodljivosti.
Analiza uticaja na životnu sredinu kao celina u okviru prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti sadrži prikaz ocene uticaja realizacije projekta na neposrednu životnu sredinu lokacije ili objekta u okviru kog se projekat realizuje.
Analiza uticaja na životnu sredinu posebno obuhvata kvalitativni i kvantitativni prikaz mogućih značajnih uticaja realizacije investicije na životnu sredinu, a naročito u pogledu:
- kvaliteta vazduha, vode, zemljišta, nivoa buke, intenziteta vibracija, toplote i zračenja;
- zdravlja stanovništva;
- meteoroloških parametara i klimatskih karakteristika;
- ekosistema;
- naseljenosti, koncentracije i migracije stanovništva;
- namene i korišćenja površine, upotreba poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta i sl.);
- komunalne infrastrukture;
- prirodnih dobara posebnih vrednosti i nepokretnih kulturnih dobara i njihove okoline i sl.;
- pejzažnim karakteristikama područja.
Studija o proceni uticaja na životnu sredinu u smislu zakona kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu se izrađuje za zakonom propisane objekte i postrojenja.
Finansijskom analizom se utvrđuje finansijska profitabilnost i održivost investicije tokom referentnog perioda, na osnovu pokazatelja finansijske profitabilnosti i analize finansijske održivosti.
Finansijskom analizom se utvrđuju:
- godišnje vrednosti svih finansijskih rashoda, tj. godišnje sume svih novčanih odliva uzrokovanih investicionim i operativnim troškovima i troškovima kapitalnog održavanja, za svaku godinu pojedinačno tokom referentnog perioda;
- godišnje vrednosti svih finansijskih prihoda, tj. godišnje sume svih novčanih priliva koje generiše projekat, za svaku godinu pojedinačno tokom referentnog perioda;
- godišnje vrednosti finansijskih neto novčanih tokova odnosno razlike između finansijskih prihoda tj. novčanih priliva i finansijskih rashoda tj. novčanih odliva po godinama tokom referentnog perioda.
Preporučena dužina referentnog perioda investicije u godinama za različite sektore za narednu fiskalnu godinu, objavljuje se najkasnije do kraja septembra na veb sajtu ministarstva zaduženog za poslove finansija.
Finansijska analiza sadrži obrazloženje polaznih pretpostavki, uključujući:
- makroekonomske pretpostavke koje su korišćene za ocenu makroekonomskih varijabli, kao što su inflacija, devizni kurs, rast BDP i sl.;
- pretpostavke tržišne analize koje su korišćene za predviđanje budućih novčanih priliva;
- pretpostavke tehničke analize koje su korišćene za predviđanje budućih novčanih odliva.
Polazne makroekonomske pretpostavke (devizni kurs, inflacija, rast BDP, nezaposlenost, nivo plata, poreske stope i sl.) u finansijskoj analizi zasnovane su na kredibilnim izvorima, prevashodno zvaničnim dokumentima Vlade, Narodne banke Srbije ili međunarodnih organizacija.
Svi prihodi tj. novčani prilivi i rashodi tj. novčani odlivi u finansijskoj analizi izražavaju se u dinarima. Konverzija prihoda tj. novčanih priliva i rashoda tj. novčanih odliva izvorno izraženih u stranoj valuti se vrši po deviznim kursevima u skladu sa polaznim makroekonomskim pretpostavkama.
Svi prihodi i rashodi u finansijskoj analizi se izražavaju u stalnim cenama. Ukoliko je novčani tok izvorno izražen u nominalnoj vrednosti po tekućim cenama, deflacioniše se indeksom potrošačkih cena u skladu sa sa polaznim makroekonomskim pretpostavkama.
Prihodi i rashodi u finansijskoj analizi se procenjuju na osnovu podataka o investicionim i operativim troškovima i troškovima kapitalnog održavanja projekta koji su utvrđeni tehničkom analizom.
Prihodi i rashodi u finansijskoj analizi se procenjuju na osnovu analize tražnje, uključujući prihode od servisiranja javnih dobara i administrativne naknade (ukoliko postoje).
Finansijska analiza sadrži obrazloženje o planiranoj strukturi i izvorima finansiranja investicionih troškova.
Obrazloženje planirane strukture finansiranja posebno sadrži informacije u vezi sa pravnim osnovom kojim su sredstva obezbeđena.
Ukoliko se investicija finansira iz kreditnih sredstava, neophodno je predstaviti najvažnije elemente kreditnog aranžmana: valutu kredita, rok otplate, iznos i vrstu kamatne stope, kao i ostale elemente aranžmana koji su relevantni sa aspekta finansijske analize (grejs period, postojanje garancije, uslovi prevremene otplate i sl.).
Analiza finansijske profitabilnosti izvodi se metodom diskontovanja novčanih tokova (DNT), korišćenjem preporučene finansijske diskontne stope (FDS).
Preporučenu fiskalnu diskontnu stopu (FDS) za narednu fiskalnu godinu objavljuje ministarstvo zaduženo za poslove finansija i objavljuje najkasnije do kraja septembra na svom veb sajtu.
Ukoliko preporučena FDS ne odražava na pravi način oportunitentni trošak kapitala angažovanog na realizaciji projekta, FDS je moguće obračunati i koristeći model Prosečne ponderisane cene kapitala. Ukoliko, u ovom slučaju obračunata FDS odstupa od preporučene, finansijska analiza mora da sadrži detaljan uvid u obračun FDS kao i obrazloženje zašto preporučena FDS ne odražava na pravi način oportunitentni trošak kapitala angažovanog na realizaciji projekta.
Neto novčani tokovi se računaju oduzimanjem godišnjih rashoda tj. novčanih odliva projekta od godišnjih prihoda tj. novčanih priliva projekta, u skladu sa projektovanom dinamikom tokom referentnog perioda.
Neto novčani tokovi se koriste za izračunavanje finansijske neto sadašnje vrednosti (FNSV) koja predstavlja osnovni pokazatelj finansijske profitabilnosti kapitalnog projekta.
Finansijska neto sadašnja vrednost mora biti pozitivna da bi projekat bio finansijski profitabilan (FNSV >0).
Rezidualna vrednost (RV) neto novčanih tokova nastaje kada je životni vek investicionih dobara duži od referentnog perioda projekta. RV se kapitalizuje i uključuje u analizu finansijske neto sadašnje kao novčani tok na kraju poslednje godine referentnog perioda.
Isplativost projekta se procenjuje izračunavanjem pokazatelja finansijske stope prinosa (FSP).
Analiza finansijske održivosti projekta sagledava stepen u kojem su očekivani prihodi tj. novčani prilivi odnosno uštede koje će projekat generisati dovoljne da obezbede pokriće očekivanih rashoda tj. finansijskih odliva, koje nastaju kao posledica implementacije projekta.
Da bi se projekat smatrao finansijski održivim neophodno je da postoji višak očekivanih prihoda tj. novčanih priliva odnosno ušteda u odnosu na očekivane rashode tj. novčanih odliva na kraju svake godine referentnog perioda.
Procena novčanih tokova prilikom analize finansijske održivosti ne uključuje rezidualnu vrednost, osim u slučaju da se planira likvidacija investicionih dobara na kraju referentnog perioda.
Ukoliko postoje značajna odstupanja od zahteva da projekat generiše pozitivne novčane tokove u svakoj godini, neophodno je identifikovati izvor dodatnog finansiranja u godinama u kojima se očekuje manjak prihoda nad rashodima.
Za kapitalne projekte velike vrednosti, za koje se izrađuje i prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti, u okviru studije izvodljivosti, ova celina se naziva "Finansijska analiza projektne opcije" i odnosi se samo na izabranu projektnu opciju. U okviru ove celine, potrebno je dati kratak opis finansijskog aspekta svih projektnih opcija razmatranih u prethodnoj studiji izvodljivosti.
Ekonomska analiza se sprovodi metodom društveno-ekonomske analize troškova i koristi (DATK), ili izuzetno metodom analize efektivnosti troškova (AET).
DATK je obavezan metod ekonomske analize za sve kapitalne projekte, dok je AET metod ekonomske analize dozvoljeno koristiti u slučaju kapitalnih projekata kod kojih je novčano vrednovanje koristi projekta otežano.
Ekonomskom analizom se utvrđuje društveno-ekonomska profitabilnost i održivost investicije tokom referentnog perioda, na osnovu pokazatelja društveno-ekonomske profitabilnosti.
Ekonomska analiza utvrđuje:
- godišnje vrednosti novčano izraženih ekonomskih koristi, odnosno prihoda, projekta za društvo u celini;
- godišnje vrednosti novčano izraženih ekonomskih troškova, odnosno rashoda, projekta za društvo u celini;
- godišnje vrednosti ekonomskih neto novčanih tokova odnosno razlike između ekonomskih koristi i ekonomskih troškova po godinama tokom referentnog perioda.
Ekonomska analiza izrađuje se za sve projektne opcije.
Za razliku od finansijske analize, ekonomska analiza uzima u obzir ekonomske troškove i koristi projekta, vrednovane po cenama koje odražavaju stvarnu vrednost dobra ili usluge sa stanovišta celokupnog društva.
Ekonomske koristi i troškovi projekta se razvrstavaju u direktne (finansijski troškovi ulaganja i koristi i troškovi koji nastaju usled realizacije projekta) i indirektne (eksternalije projekta).
Projektne eksternalije su indirektne koristi i troškovi projekta, koji se prelivaju na treća lica ili društvo u celini, a ne podrazumevaju direktne novčane tokove.
Ekonomska analiza se izvodi metodom diskontovanja novčanih tokova (DNT), korišćenjem preporučene društvene diskontne stope (DDS).
Preporučenu DDS utvrđuje Ministarstvo zaduženo za poslove finansija uz uvažavanje preporuka Evropske komisije o visini DDS za EU članice koje imaju kohezioni status.
Preporučenu DDS za narednu fiskalnu godinu Ministarstvo zaduženo za poslove finansija objavljuje najkasnije do kraja septembra na svom veb sajtu.
Preporučenu društvenu diskontnu stopu (DDS) objavljuje Ministarstvo finansija.
Pokazatelj ekonomske neto sadašnje vrednosti (ENSV) se koristi kao osnovni indikator u analizi društveno-ekonomske profitabilnosti projekta.
Ekonomska neto sadašnja vrednost mora biti pozitivna da bi projekat bio društveno-ekonomski profitabilan (ENSV>0), tj. sadašnja vrednost ekonomskih koristi mora da premašuje sadašnju vrednost ekonomskih troškova.
Pored ENSV, društveno-ekonomska profitabilnost se može procenjivati i indikatorom ekonomske stope prinosa (ESP) kao i i racijom koristi/troškovi (K/TR).
Ukoliko je novčano vrednovanje koristi projekata otežano, može se koristiti analiza efektivnosti troškova (AET).
Analiza troškovne efektivnosti treba da sadrži kvalitativni opis i objašnjenje osnovnih ekonomskih koristi, a gde je moguće i njihovu kvantifikaciju.
Procena troškova projekta u okviru AET metode se sprovodi na isti način kao procena troškova metodom DATK, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
U okviru AET metoda, projektno rešenje kod kojeg je odnos troškova po jedinici koristi najniži mora biti izabrano kao najefektivnije rešenje.
Odluka o izabranoj projektnoj opciji koja će služiti kao osnova za realizaciju projekta donosi se na osnovu vrednosti pokazatelja društveno-ekonomske profitabilnosti projekta iz ekonomske analize.
Za kapitalne projekte velike vrednosti, za koje se izrađuje i prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti, u okviru studije izvodljivosti, ova celina se naziva "Ekonomska analiza projektne opcije" i odnosi se samo na izabranu projektnu opciju. U okviru ove celine, potrebno je dati kratak opis ekonomskog aspekta svih projektnih opcija razmatranih u prethodnoj studiji izvodljivosti i ukazati na kriterijume koji su primenjeni u odabiru projektne opcije za dalju razradu.
Analiza rizika identifikuje ključne rizike čija se materijalizacija može negativno odraziti na ostvarivanje postavljenih ciljeva projekta a time i na procenjenu finansijsku i društveno-ekonomsku profitabilnost projekta.
Analiza rizika izrađuje se samo za odabranu projektnu opciju.
Lista rizika koji se analiziraju uključuje naročito:
- rizik tražnje: stvarni nivo tražnje za autoputem je manji od predviđenog nivoa;
- makroekonomski rizik: očekivane vrednosti troškova i koristi projekta su pod uticajem kretanja makroekonomskih varijabli, npr. promena stope deviznog kursa;
- rizik po životnu sredinu: negativan uticaj projekta na životnu sredinu uzrokuje nezadovoljstvo i negodovanje javnosti;
- rizik finansiranja: nedostatak sredstava za finansiranje projekta uzrokuje odlaganja ili zahteva reviziju budžeta;
- pravni rizik: moguće promene zakonodavstva koje mogu prouzrokovati uvećanje troškova projekta;
- poslovni rizik i rizik održavanja: troškovi poslovanja i održavanja projektnih instalacija su veći od planiranog budžeta;
- rizik nabavke: kapacitet dobavljača je nedovoljan da bi se obezbedilo snabdevanje ugovorene količine resursa;
- tehnološki rizik: tehnološko rešenje projekta zastareva tokom referentnog perioda zbog tehnoloških promena i inovacija.
- ostali rizici vezani za projekat (platežna sposobnost korisnika, kadrovski i ogranizacioni potencijali i dr.).
Ocena uticaja rizika mora da sadrži kvalitativnu analizu rizika i analizu osetljivosti pokazatelja finansijske i ekonomske profitablnosti na realizaciju rizika.
Kvalitativna analiza rizika uključuje identifikaciju ključnih rizika, i obrazloženu i argumentovanu procenu verovatnoće realizacije ključnih rizika i njihovog uticaja na implementaciju i perfromanse projekta.
Kvalitativna analiza rizika uključuje izradu matrice rizika koja sadrži listu identifikovanih rizika, verovatnoću materijalizacije, mogući uticaj na realizaciju projektnih ciljeva i mere za upravljanje rizicima.
Verovatnoća materijalizacije se izražava kao: visoka, srednja ili niska.
Mogući uticaj na realizaciju projektnih ciljeva se izražava kao: visok, srednji ili nizak.
Kvalitativna analiza rizika sadrži i plan za upravljanje ključnim rizicima koji razmatra i formuliše dva tipa mera za upravljanje rizicima:
- mere za ublažavanje rizika, odnosno aktivnosti modifikacija projektnih planova kako bi se u startu ublažili ili eliminisali efekti ključnih rizika;
- uslovne mere, odnosno aktivnosti koje treba implementirati samo u slučaju da se rizici realizuju.
Analizom osetljivosti se kvantifikuje nivo osetljivosti finansijskih ili ekonomskih pokazatelja profitabilnosti u odnosu na promene parametara analize koji su izloženi ključnim rizicima, sa ciljem da se utvrdi da li projekat može postati finansijski ili društveno-ekonomski neprofitabilan u slučaju da se materijalizuje neki od ključnih rizika.
Analiza osetljivosti se vrši tako što se u svakom pokušaju jedan od parametara analize koji je izložen riziku smanjuje ili povećava dok su vrednosti ostalih parametara nepromenjene.
Zaključak, kao celina u okviru prethodne studije izvodljivosti i studije izvodljivosti, pruža sažetak preostalih celina.
Zaključak naročito sadrži:
- podatke o autoru i naručiocima studije (investitoru);
- pregled projektnog konteksta i ciljeva projekta;
- pregled razmatranih projektnih opcija;
- pokazatelje finansijske i društveno-ekonomske profitabilnosti za svaku projektnu opciju;
- opis procesa odabira najpovoljnije projektne opcije.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje od dana početka primene Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", broj 51/19).