ZAKONO JAVNIM PREDUZEĆIMA("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) |
Ovim zakonom uređuje se pravni položaj javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njihov položaj.
2. Delatnosti od opšteg interesa
Delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: rudarstva i energetike, saobraćaja, elektronskih komunikacija, izdavanja službenog glasila Republike Srbije i izdavanja udžbenika, nuklearnih objekata, naoružanja i vojne opreme, korišćenja, upravljanja, zaštite, uređivanja i unapređivanja dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi (vode, putevi, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja i dr.), upravljanja otpadom i drugim oblastima.
Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu i komunalne delatnosti, kao i druge delatnosti određene zakonom kao delatnosti od opšteg interesa.
U okviru obavljanja delatnosti iz stava 1. ovog člana iz oblasti energetike pružaju se usluge od opšteg ekonomskog interesa.
3. Pojam javnog preduzeća i drugih oblika organizovanja
Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzeće).
Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i:
1) društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu: društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;
2) društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala;
3) drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ poverio obavljanje te delatnosti.
II CILJ OSNIVANJA, OSNIVANJE I POSLOVANJE JAVNOG PREDUZEĆA
1. Cilj osnivanja javnog preduzeća
Javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona osniva se i posluje radi:
1) obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;
2) razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa;
3) obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja;
4) sticanja dobiti;
5) ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.
Ako javno preduzeće osniva Republika Srbija, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi Vlada, koja vrši prava osnivača.
Ako javno preduzeće osniva autonomna pokrajina, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi skupština autonomne pokrajine, koja vrši prava osnivača.
Ako javno preduzeće osniva jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi skupština jedinice lokalne samouprave, koja vrši prava osnivača.
Akt o osnivanju javnog preduzeća (u daljem tekstu: osnivački akt) sadrži odredbe o:
1) nazivu, sedištu i matičnom broju osnivača;
2) poslovnom imenu i sedištu javnog preduzeća;
3) pretežnoj delatnosti javnog preduzeća;
4) pravima, obavezama i odgovornostima osnivača prema javnom preduzeću i javnog preduzeća prema osnivaču;
5) uslovima i načinu utvrđivanja i raspoređivanja dobiti, odnosno načinu pokrića gubitka i snošenju rizika;
6) uslovima i načinu zaduženja javnog preduzeća;
7) zastupanju javnog preduzeća;
8) iznosu osnovnog kapitala, kao i opisu, vrsti i vrednosti nenovčanog uloga;
9) podatak o udelima osnivača u osnovnom kapitalu izraženog u procentima;
10) organima javnog preduzeća i njihovoj nadležnosti;
11) imovini koja se ne može otuđiti;
12) o raspolaganju stvarima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog preduzeća u skladu sa zakonom;
13) zaštiti životne sredine;
14) drugim pitanjima koja su od značaja za nesmetano obavljanje delatnosti za koju se osniva javno preduzeće.
Akt o osnivanju društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2), pored odredaba iz stava 1. ovog člana, sadrži i odredbe propisane zakonom kojim se uređuje njegov pravni položaj i pravna forma.
3. Uslovi za obavljanje delatnosti od opšteg interesa
Javno preduzeće, društvo kapitala i preduzetnik iz člana 3. ovog zakona, mogu da otpočnu obavljanje delatnosti od opšteg interesa kad nadležni državni organ, odnosno imalac javnih ovlašćenja, u skladu sa zakonom, utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu:
1) tehničke opremljenosti;
2) kadrovske osposobljenosti;
3) bezbednosti i zdravlja na radu;
4) zaštite i unapređenja životne sredine;
5) drugih uslova propisanih zakonom.
Javno preduzeće stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj i postupak registracije privrednih društava.
Poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetniku iz člana 3. stav 2. tačka 3) ovog zakona vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona svojom imovinom upravljaju i raspolažu u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom.
Imovinu javnog preduzeća i društva kapitala iz stava 1. ovog člana čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, koja su preneta u svojinu javnog preduzeća u skladu sa zakonom, uključujući i pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini.
Društvo kapitala i preduzetnik iz člana 3. stav 2. tačka 3) ovog zakona javnom svojinom upravljaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo javne svojine i ugovorom.
Društvo kapitala i preduzetnik iz stava 3. ovog člana svojom imovinom upravljaju i raspolažu u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i ugovorom.
Osnovni kapital javnog preduzeća i društva kapitala iz stava 1. ovog člana je vrednost upisanih uloga njihovih osnivača ili članova, izražena u novcu.
Vrednost nenovčanog uloga osnivača ili člana utvrđuje se na osnovu procene izvršene na način propisan zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Po osnovu ulaganja u kapital, osnivač stiče udeo u javnom preduzeću ili udele i akcije u društvu kapitala, kao i prava po osnovu stečenih udela, odnosno akcija.
6. Osnivačka prava i ulaganje kapitala
Javno preduzeće može, uz prethodnu saglasnost osnivača, osnovati društvo kapitala za obavljanje delatnosti od opšteg interesa i društvo kapitala za obavljanje delatnosti koja nije delatnost od opšteg interesa.
Javno preduzeće može ulagati kapital u već osnovana društva kapitala, uz prethodnu saglasnost osnivača.
Javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Osnivač je dužan da obezbedi da se delatnost od opšteg interesa obavlja u kontinuitetu.
Osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće ili društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, osim u slučajevima realizacije projekata javno-privatnog partnerstva, u smislu zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se na grad i grad Beograd.
Organi javnog preduzeća su:
1) nadzorni odbor;
2) direktor.
Nadzorni odbor javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija ima pet članova, od kojih je jedan predsednik.
Nadzorni odbor javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima tri člana, od kojih je jedan predsednik.
Predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija imenuje Vlada, na period od četiri godine, od kojih je jedan član nadzornog odbora iz reda zaposlenih, a jedan član mora biti nezavisan član nadzornog odbora.
Predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, imenuje organ određen statutom autonomne pokrajine, na period od četiri godine, od kojih je jedan član nadzornog odbora iz reda zaposlenih.
Predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave imenuje organ određen statutom jedinice lokalne samouprave, na period od četiri godine, od kojih je jedan član nadzornog odbora iz reda zaposlenih.
Za predsednika i člana nadzornog odbora imenuje se lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je punoletno i poslovno sposobno;
2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama;
3) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 2) ovog člana;
4) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća;
5) da poznaje oblast korporativnog upravljanja ili oblast finansija;
6) da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
7) da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela, i to:
(1) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
(2) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
(3) obavezno lečenje narkomana;
(4) obavezno lečenje alkoholičara;
(5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.
Predsednik i članovi nadzornog odbora dužni su da se dodatno stručno usavršavaju u oblasti korporativnog upravljanja.
Program za dodatno stručno usavršavanje iz stava 2. ovog člana utvrđuje Vlada.
Odredba ovog člana primenjuje se i na predstavnike osnivača u skupštini društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.
Nezavisan član nadzornog odbora, pored uslova propisanih članom 18. ovog zakona, mora da ispunjava i sledeće uslove:
1) da nije bio angažovan u vršenju revizije finansijskih izveštaja preduzeća u poslednjih pet godina;
2) da nije član političke stranke;
3) da nije postavljeno, imenovano ili izabrano lice i da nije zaposlen ni angažovan po drugom osnovu u javnom preduzeću ili društvu kapitala čiji je osnivač to javno preduzeće.
Predstavnik zaposlenih u nadzornom odboru mora ispunjavati uslove iz člana 18. i člana 19. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, a predlaže se na način utvrđen statutom javnog preduzeća.
Nadzorni odbor, direktor i izvršni direktor ne mogu predlagati predstavnika zaposlenih u nadzornom odboru.
Mandat predsedniku i članovima nadzornog odbora prestaje istekom perioda na koji su imenovani, ostavkom ili razrešenjem.
Predsednik i članovi nadzornog odbora razrešavaju se pre isteka perioda na koji su imenovani, ukoliko:
1) javno preduzeće ne dostavi godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja u rokovima propisanim članom 59. ovog zakona;
2) nadzorni odbor propusti da preduzme neophodne mere pred nadležnim organima u slučaju postojanja osnovane sumnje da odgovorno lice javnog preduzeća deluje na štetu javnog preduzeća nesavesnim ponašanjem ili na drugi način;
3) se utvrdi da deluje na štetu javnog preduzeća nesavesnim ponašanjem ili na drugi način;
4) u toku trajanja mandata bude osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora.
Predsednik i članovi nadzornog odbora kojima je prestao mandat, dužni su da vrše svoje dužnosti do imenovanja novog nadzornog odbora, odnosno imenovanja novog predsednika ili člana nadzornog odbora, a najduže šest meseci.
Odredba ovog člana primenjuje se i na predstavnike osnivača u skupštini društava kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.
Nadzorni odbor:
1) donosi dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;
2) donosi godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, usklađen sa dugoročnim i srednjoročnim planom poslovne strategije i razvoja iz tačke 1. ovog člana;
3) usvaja izveštaj o stepenu realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja;
4) usvaja tromesečni izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti;
5) usvaja finansijske izveštaje;
6) nadzire rad direktora;
7) donosi statut;
8) odlučuje o statusnim promenama, osnivanju drugih pravnih subjekata i ulaganju kapitala;
9) donosi odluku o raspodeli dobiti, odnosno načinu pokrića gubitka;
10) zaključuje ugovore o radu sa direktorom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;
11) vrši druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Nadzorni odbor ne može preneti pravo odlučivanja o pitanjima iz svoje nadležnosti na direktora ili drugo lice u javnom preduzeću.
Odluke iz stava 1. tač. 1), 2), 7) i 9) ovog člana nadzorni odbor donosi uz saglasnost Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Odluku iz stava 1. tačka 8) ovog člana nadzorni odbor donosi uz prethodnu saglasnost Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Odredba ovog člana shodno se primenjuje na društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.
Predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad u nadzornom odboru.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana, odnosno kriterijume i merila za njeno utvrđivanje određuje Vlada.
Direktora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, imenuje Vlada, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina imenuje organ određen statutom autonomne pokrajine, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave imenuje organ određen statutom jedinice lokalne samouprave, na period od četiri godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Za direktora javnog preduzeća iz člana 24. ovog zakona, može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je punoletno i poslovno sposobno;
2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama;
3) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 2) ovog člana;
4) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća;
5) da poznaje oblast korporativnog upravljanja;
6) da ima radno iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova;
7) da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke;
8) da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
9) da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela, i to:
(1) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
(2) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
(3) obavezno lečenje narkomana;
(4) obavezno lečenje alkoholičara;
(5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.
Statutom ili osnivačkim aktom mogu biti određeni i drugi uslovi koje lice mora da ispuni da bi bilo imenovano za direktora javnog preduzeća.
Direktor javnog preduzeća je funkcioner koji obavlja javnu funkciju.
Direktor ne može imati zamenika.
Direktor javnog preduzeća:
1) predstavlja i zastupa javno preduzeće;
2) organizuje i rukovodi procesom rada;
3) vodi poslovanje javnog preduzeća;
4) odgovara za zakonitost rada javnog preduzeća;
5) predlaže dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;
6) predlaže godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja i odgovoran je za njegovo sprovođenje;
7) predlaže finansijske izveštaje;
8) izvršava odluke nadzornog odbora;
9) bira izvršne direktore;
10) bira predstavnike javnog preduzeća u skupštini društva kapitala čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;
11) zaključuje ugovore o radu sa izvršnim direktorima, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;
12) donosi akt o sistematizaciji;
13) vrši druge poslove određene zakonom, osnivačkim aktom i statutom javnog preduzeća.
Na izbor predstavnika javnog preduzeća u skupštini društva kapitala iz člana 3. stav 2. tačka 1) ovog zakona saglasnost daje Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Za izvršnog direktora javnog preduzeća bira se lice koje ispunjava uslove iz člana 25. tač. 1), 2), 3), 6), 8) i 9) ovog zakona.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, lice koje se bira za izvršnog direktora mora imati tri godine radnog iskustva na poslovima za koje će biti zadužen u javnom preduzeću.
Javno preduzeće ne može imati više od sedam izvršnih direktora, a broj izvršnih direktora utvrđuje se statutom.
Izvršni direktor ne može imati zamenika.
Izvršni direktor mora biti u radnom odnosu u javnom preduzeću.
Izvršni direktor za svoj rad odgovara direktoru.
Izvršni direktor obavlja poslove u okviru ovlašćenja koje mu je odredio direktor, u skladu sa osnivačkim aktom i statutom.
Direktor i izvršni direktor imaju pravo na zaradu, a mogu imati i pravo na stimulaciju.
Vlada će podzakonskim aktom odrediti uslove i kriterijume za utvrđivanje i visinu stimulacije iz stava 1. ovog člana.
Akt o isplati stimulacije direktora i izvršnog direktora donosi nadzorni odbor, uz saglasnost Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Akt o isplati stimulacije izvršnog direktora donosi se na predlog direktora.
9. Postupak za imenovanje direktora
Direktor javnog preduzeća imenuje se nakon sprovedenog javnog konkursa.
Javni konkurs sprovodi Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija može biti:
1) Komisija Vlade;
2) Komisija autonomne pokrajine;
3) Komisija jedinice lokalne samouprave.
Komisija Vlade ima pet članova, od kojih je jedan predsednik.
Predsednika i dva člana imenuje Vlada, na period od tri godine.
Jednog člana dvotrećinskom većinom prisutnih članova imenuje odbor Narodne skupštine nadležan za poslove privrede, na period od tri godine.
Jednog člana za svako pojedinačno imenovanje direktora, imenuje Vlada.
Član Komisije Vlade iz stava 4. ovog člana mora biti član Nadzornog odbora javnog preduzeća u kome se imenuje direktor.
Komisija autonomne pokrajine ima pet članova, od kojih je jedan predsednik.
Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje organ koji je statutom autonomne pokrajine određen kao nadležan za imenovanje direktora.
Komisija jedinice lokalne samouprave
Komisija jedinice lokalne samouprave ima pet članova, od kojih je jedan predsednik.
Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje organ koji je statutom jedinice lokalne samouprave određen kao nadležan za imenovanje direktora.
Predsednik i članovi komisije iz čl. 32-34. ovog zakona ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinica lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave.
Odluku o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede (u daljem tekstu: ministarstvo).
Ministarstvo dostavlja Vladi oglas o javnom konkursu.
Oglas o javnom konkursu sadrži naročito: podatke o javnom preduzeću, poslovima, uslovima za imenovanje direktora javnog preduzeća, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave, podatke o licu zaduženom za davanje obaveštenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, kao i podatke o dokazima koji se prilažu uz prijavu.
Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se i na sadržinu oglasa o javnom konkursu za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Oglas o javnom konkursu objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva.
Rok za objavljivanje oglasa iz stava 1. ovog člana u "Službenom glasniku Republike Srbije" ne može biti duži od osam dana od dana donošenja odluke o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća.
Prijava na javni konkurs za izbor direktora javnog preduzeća podnosi se u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Neblagovremene, nerazumljive i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, Komisija Vlade odbacuje zaključkom protiv koga nije dopuštena posebna žalba.
Odredbe st. 2-4. ovog člana shodno se primenjuju i na postupak za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Odluku o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina donosi organ autonomne pokrajine nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća, na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine.
Odluku o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća, na predlog nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Oglas o javnom konkursu za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", u glasilu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na internet stranici nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Po isteku roka za podnošenje prijava Komisija pregleda sve prispele prijave i podnete dokaze i sastavlja spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak.
Članovi Komisije dužni su da daju pisane izjave o tome da li oni ili sa njima povezana lica imaju interes vezan za sprovođenje konkursa.
U izbornom postupku se ocenjivanjem stručne osposobljenosti, znanja i veština, utvrđuje rezultat kandidata prema merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Merila iz stava 3. ovog člana propisuje Vlada.
Kandidatima među kojima se sprovodi izborni postupak dostavlja se pisano obaveštenje o tome kad otpočinje izborni postupak, najmanje osam dana pre otpočinjanja izbornog postupka.
Ako se izborni postupak sprovodi u više delova, kandidati se na početku svakog dela obaveštavaju o tome kad počinje naredni deo izbornog postupka.
Kandidat koji se ne odazove pozivu da učestvuje u jednom delu izbornog postupka, ne poziva se da učestvuje u narednom delu izbornog postupka.
Komisija sastavlja rang listu sa najviše tri kandidata koja su sa najboljim rezultatom ispunila merila za izbor direktora javnog preduzeća.
Rang listu iz stava 1. ovog člana i zapisnik o sprovedenom izbornom postupku Komisija dostavlja ministarstvu, nadležnom organu autonomne pokrajine ili nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Ministarstvo, odnosno organ iz stava 2. ovog člana priprema predlog akta o imenovanju prvog kandidata sa rang liste i dostavlja ga, radi usvajanja Vladi, organu autonomne pokrajine nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća ili organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Akt o imenovanju direktora konačan je.
Akt o imenovanju direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, sa obrazloženjem objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici organa nadležnog za imenovanje direktora.
Akt o imenovanju direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, sa obrazloženjem, objavljuje se i u glasilu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da podnese zahtev za uvid u konkursnu dokumentaciju.
Komisija je dužna da u roku od dva dana od dana prijema zahteva, kandidatu iz stava 3. ovog člana omogući uvid u konkursnu dokumentaciju, u prisustvu člana Komisije.
Na dostavljanje akta o imenovanju direktora primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Imenovani kandidat dužan je da stupi na funkciju u roku od osam dana od dana objavljivanja rešenja o imenovanju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Rok iz stava 1. ovog člana, iz naročito opravdanih razloga, može se produžiti za još osam dana.
Direktor javnog preduzeća zasniva radni odnos na određeno vreme.
Ako imenovani kandidat ne stupi na rad u rokovima utvrđenim članom 43. ovog zakona, za direktora javnog preduzeća imenuje se sledeći kandidat sa rang liste.
Ako niko od kandidata sa rang liste ne stupi na rad u rokovima iz člana 43. ovog zakona, sprovodi se novi javni konkurs, na način i po postupku propisanim ovim zakonom.
Javni konkurs iz stava 2. ovog člana raspisuje se u roku od 30 dana od dana isteka rokova iz člana 43. ovog zakona.
Ako Komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne ispunjava uslove za imenovanje, sprovodi se novi javni konkurs na način i po postupku propisanim ovim zakonom.
Javni konkurs iz stava 1. ovog člana raspisuje se u roku od 30 dana od dana kada je Komisija utvrdila da nijedan kandidat ne ispunjava uslove za imenovanje.
Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem.
Postupak za imenovanje direktora pokreće se šest meseci pre isteka perioda na koji je imenovan, odnosno u roku od 30 dana od dana podnošenja ostavke ili razrešenja.
Ostavka se u pisanoj formi podnosi organu nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Predlog za razrešenje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija podnosi ministarstvo.
Predlog za razrešenje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, podnosi nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Predlog iz st. 1. i 2. ovog člana može podneti i nadzorni odbor javnog preduzeća, preko ministarstva ili nadležnog organa iz stava 2. ovog člana.
Predlog za razrešenje mora biti obrazložen, sa precizno navedenim razlozima zbog kojih se predlaže razrešenje i dostavlja se direktoru koji ima pravo da se u roku od 20 dana izjasni o razlozima zbog kojih se predlaže razrešenje.
Pošto direktoru pruži priliku da se izjasni o postojanju razloga za razrešenje i utvrdi potrebne činjenice, ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, predlaže osnivaču donošenje odgovarajućeg rešenja.
Protiv rešenja o razrešenju žalba nije dopuštena, ali se može voditi upravni spor.
Direktor se razrešava pre isteka perioda na koji je imenovan ukoliko:
1) u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove za direktora javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona;
2) javno preduzeće ne dostavi godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja u rokovima propisanim članom 59. ovog zakona;
3) se utvrdi da je, zbog nestručnog, nesavesnog obavljanja dužnosti i postupanja suprotnog pažnji dobrog privrednika i propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova u javnom preduzeću, došlo do znatnog odstupanja od ostvarivanja osnovnog cilja poslovanja javnog preduzeća, odnosno od plana poslovanja javnog preduzeća;
4) se utvrdi da deluje na štetu javnog preduzeća kršenjem direktorskih dužnosti, nesavesnim ponašanjem ili na drugi način, a naročito:
(1) ako koristi resurse javnog preduzeća za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje službenih prostorija, vozila i inventara javnog preduzeća bez naknade,
(2) ako obavlja aktivnosti vezane za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata kao i za izbornu kampanju u radno vreme,
(3) ako vrši pritisak na zaposlene i lica angažovana po drugom osnovu u javnom preduzeću u vezi sa podrškom političkim subjektima ili kandidatima na izborima,
(4) ako mu je bilo poznato da zaposleni ili angažovani po drugom osnovu u javnom preduzeću koristi resurse javnog preduzeća za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata ili vrši pritisak na druge zaposlene i radno angažovane u vezi sa podrškom političkim subjektima ili kandidatima na izborima, a nije preduzeo radnje za koje je nadležan da to spreči;
5) izveštaj ovlašćenog revizora na godišnji finansijski izveštaj bude negativan;
6) u toku trajanja mandata bude pravnosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora;
7) u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Direktor javnog preduzeća može biti razrešen pre isteka perioda na koji je imenovan ukoliko:
1) javno preduzeće ne dostavi tromesečni izveštaj u roku propisanom članom 63. ovog zakona;
2) javno preduzeće ne ispuni planirane aktivnosti iz godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja;
3) javno preduzeće utroši sredstva za određene namene iznad visine utvrđene programom poslovanja za te namene, pre pribavljanja saglasnosti na izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja;
4) javno preduzeće ne sprovodi usvojen godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje iz člana 66. ovog zakona;
5) javno preduzeće vrši isplatu zarada bez overe obrazaca iz člana 66. ovog zakona;
6) ne primeni predloge komisije za reviziju ili ne primeni računovodstvene standarde u pripremi finansijskih izveštaja;
7) javno preduzeće ne postupi po preporukama iz izveštaja ovlašćenog revizora;
8) ne izvršava odluke nadzornog odbora;
9) u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Ukoliko u toku trajanja mandata protiv direktora bude potvrđena optužnica, organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća donosi rešenje o suspenziji.
Suspenzija traje dok se postupak pravnosnažno ne okonča.
Na sva pitanja o suspenziji direktora shodno se primenjuju odredbe o udaljenju sa rada propisane zakonom kojim se uređuje oblast rada.
Vršilac dužnosti direktora može se imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu.
Period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.
Isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora.
Vršilac dužnosti direktora mora ispunjavati uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća iz člana 25. ovog zakona.
Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja ima direktor javnog preduzeća.
Odredbe čl. 23. i 29. ovog zakona primenjuju se i na društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.
Odredbe čl. 24-26. i čl. 29-52. ovog zakona primenjuju se i na društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Direktora društva kapitala iz člana 3. stav 2. tačka 1) i zavisnog društva iz člana 3. stav 2. tačka 2) ovog zakona, bira vlasnik, shodnom primenom odredaba čl. 24-26. i 30-45. ovog zakona.
Postupak za izbor direktora iz stava 3. ovog člana, uređuje se opštim aktom vlasnika.
Na izbor direktora iz stava 3. ovog člana saglasnost daje Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Odredbe čl. 46-52. ovog zakona shodno se primenjuju i na društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i zavisnog društva iz člana 3. stav 2. tačka 2) ovog zakona.
Imenovana lica ne smeju biti u sukobu interesa, u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa.
Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ima komisiju za reviziju.
Komisija za reviziju ima tri člana koje imenuje nadzorni odbor.
Nezavisan član nadzornog odbora je predsednik komisije za reviziju.
Članovi komisije za reviziju moraju ispunjavati uslove iz člana 19. tač. 1) i 2) ovog zakona.
Najmanje jedan član komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija ili koje ima odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva.
Komisija za reviziju:
1) priprema, predlaže i proverava sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima;
2) ispituje primenu računovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izveštaja i ocenjuje sadržinu tih izveštaja;
3) ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izveštaja;
4) učestvuje u postupku izbora revizora i predlaže kandidata za revizora;
5) u slučaju potrebe daje obrazloženi predlog za otkaz ugovora sa revizorom;
6) vrši nadzor nad postupkom revizije, uključujući i određivanje ključnih pitanja koja treba da budu predmet revizije;
7) vrši proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora;
8) vrši druge poslove koje joj poveri nadzorni odbor.
Najmanje jedanput godišnje komisija za reviziju podnosi nadzornom odboru izveštaje o pitanjima iz stava 1. ovog člana.
Opšti akti javnog preduzeća su osnivački akt, statut i drugi opšti akti utvrđeni zakonom i kao takvi ne smeju biti u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona dužno je da deo ostvarene dobiti uplati u budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, po završnom računu za prethodnu godinu.
Visina i rok za uplatu dobiti iz stava 1. ovog člana utvrđuje se zakonom, odnosno odlukom o budžetu za narednu godinu.
Javno preduzeće donosi dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja.
Za svaku kalendarsku godinu javno preduzeće dužno je da donese godišnji program poslovanja (u daljem tekstu: godišnji program poslovanja) i dostavi ga Vladi, nadležnom organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Javna preduzeća koja se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, godišnji program poslovanja dostavljaju najkasnije u roku od 15 dana od dana usvajanja akta o budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Izuzetno, u slučaju privremenog finansiranja Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća iz stava 3. ovog člana mogu doneti godišnji program poslovanja za period na koji se odnosi privremeno finansiranje.
Javna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, godišnji program poslovanja dostavljaju najkasnije do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu.
Izuzetno, javna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, umesto godišnjeg, mogu da donesu trogodišnji program poslovanja, koji se revidira svake kalendarske godine i dostavlja na način i u roku iz stava 5. ovog člana.
Godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja se smatra donetim kada na njega saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja sadrži, naročito:
1) planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama;
2) planirane nabavke;
3) plan investicija;
4) planirani način raspodele dobiti, odnosno planirani način pokrića gubitka;
5) elemente za celovito sagledavanje cena proizvoda i usluga;
6) plan zarada i zapošljavanja;
7) kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju.
Izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja mogu se vršiti isključivo iz strateških i državnih interesa ili ukoliko se bitno promene okolnosti u kojima javno preduzeće posluje.
Saglasnost iz člana 59. stav 7. ovog zakona ne može se dati ako javno preduzeće izmenama i dopunama predlaže povećanje sredstava za određene namene, a koja je već utrošilo u visini koja prevazilazi visinu sredstava za te namene iz usvojenog godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja.
Za svaku kalendarsku godinu, na predlog ministarstva, Vlada bliže utvrđuje elemente godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja.
Javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je da za ta sredstva predloži poseban program (u daljem tekstu: poseban program).
Poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava.
Poseban program se smatra donetim kada na njega saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Ukoliko u javnom preduzeću do početka kalendarske godine nije donet godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, do donošenja tog programa zarade se obračunavaju i isplaćuju na način i pod uslovima utvrđenim godišnjim, odnosno trogodišnjim programom poslovanja za prethodnu godinu.
Do usvajanja revidiranog trogodišnjeg programa poslovanja, primenjuje se usvojen trogodišnji program poslovanja, u delu koji nije predmet revidiranja.
b) Praćenje realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja
Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija dužno je da ministarstvu dostavlja tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja.
Javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja nadležnom organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Izveštaj se dostavlja u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja.
Obrasce izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove privrede.
Na osnovu izveštaja iz člana 63. stav 1. ovog zakona, ministarstvo sačinjava i dostavlja Vladi informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti.
Na osnovu izveštaja iz člana 63. stav 2. ovog zakona, nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sačinjava i dostavlja ministarstvu informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti.
Pored informacije iz stava 2. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave jednom godišnje dostavlja ministarstvu analizu poslovanja javnih preduzeća, sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća.
Analiza se dostavlja u roku od 60 dana od završetka kalendarske godine.
Javno preduzeće mora imati izvršenu reviziju finansijskih izveštaja od strane ovlašćenog revizora.
Finansijski izveštaj sa izveštajem ovlašćenog revizora javno preduzeće dostavlja Vladi, nadležnom organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, radi informisanja.
Javno preduzeće dužno je da pre isplate zarada overi obrazac za kontrolu obračuna i isplate zarada.
Obrazac iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija.
Ukoliko javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ne sprovodi usvojen godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje, ministarstvo nadležno za poslove finansija i ministarstvo nadležno za poslove rada i zapošljavanja neće izvršiti overu obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada.
Ukoliko javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ne sprovodi godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave neće izvršiti overu obrasca za kontrolu obračuna i isplate zarada.
U slučaju poremećaja u poslovanju javnog preduzeća Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave preduzima mere kojima će se obezbediti uslovi za nesmetano obavljanje delatnosti od opšteg interesa, osim ako je osnivačkim aktom i zakonom kojim se određuje delatnost od opšteg interesa drugačije određeno, a naročito:
1) promenu unutrašnje organizacije;
2) razrešenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa;
3) ograničenje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u javnoj svojini;
4) druge mere određene zakonom kojim se određuju delatnosti od opšteg interesa i osnivačkim aktom.
Ukoliko poremećaj u poslovanju javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave dovede do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine, a nadležni organ osnivača ne preduzme blagovremeno mere iz stava 1. ovog člana, te mere preduzima Vlada.
Za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave može u javnom preduzeću utvrditi organizaciju za izvršavanje poslova od strateškog značaja za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave.
19. Obezbeđivanje zaštite opšteg interesa
Radi obezbeđivanja zaštite opšteg interesa u javnom preduzeću Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, daje saglasnost na:
1) statut;
2) davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeđenja za poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opšteg interesa;
3) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.) osim ako drugim zakonom nije predviđeno da tu saglasnost daje drugi državni organ;
4) raspolaganje (pribavljanje i otuđenje) sredstvima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog preduzeća, velike vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opšteg interesa, utvrđenih osnivačkim aktom;
5) akt o opštim uslovima za isporuku proizvoda i usluga;
6) ulaganje kapitala;
7) statusne promene;
8) akt o proceni vrednosti kapitala, kao i na program i odluku o svojinskoj transformaciji;
9) druge odluke, u skladu sa zakonom kojim se određuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa i osnivačkim aktom.
Zabranjeno je korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga upotreba javnih preduzeća u političke svrhe.
Javno preduzeće koje nema konkurenciju na tržištu u delatnosti od opšteg interesa, ne može se oglašavati bez saglasnosti osnivača.
Javna preduzeća su dužna da na svojoj internet stranici objave:
1) radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora;
2) organizacionu strukturu;
3) godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, kao i sve njegove izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu;
4) tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja;
5) godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora;
6) druge informacije od značaja za javnost.
Vlada može utvrditi i druge elemente poslovanja javnog preduzeća koji će se objavljivati, a koji su od naročitog značaja za javnost.
21. Ostvarivanje prava na štrajk
U javnom preduzeću pravo na štrajk ostvaruje se u skladu sa zakonom.
U slučaju da u javnom preduzeću nisu obezbeđeni uslovi za ostvarivanje redovnog procesa rada usled više sile, ministarstvo nadležno za oblast kojoj pripada delatnost javnog preduzeća, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ako oceni da mogu nastupiti štetne posledice za život i zdravlje ljudi ili njihovu bezbednost i bezbednost imovine ili druge štetne neotklonjive posledice, postupa u skladu sa zakonom.
Odredbe čl. 59-73. ovog zakona, primenjuju se i na društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona.
Dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja, godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja iz člana 59. ovog zakona, kao i tromesečne izveštaje iz člana 63. ovog zakona, društva kapitala iz člana 3. stav 2. tačka 1) i zavisna društva iz člana 3. stav 2. tačka 2) ovog zakona, Vladi, nadležnom organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, dostavlja preko vlasnika.
22. Privredna društva od strateškog značaja za Republiku Srbiju
Privredna društva od strateškog značaja za Republiku Srbiju su privredna društva u kojima je Republika Srbija direktno ili indirektno vlasnik najmanje 25% osnovnog kapitala društva.
Vlada utvrđuje privredna društva od strateškog značaja za Republiku Srbiju iz stava 1. ovog člana, kao i način vršenja vlasničkih prava Republike Srbije, odnosno javnog preduzeća u tim društvima.
Odredbe čl. 59-65. i člana 71. ovog zakona primenjuju se i na privredna društva iz stava 1. ovog člana u kojima je Republika Srbija direktno ili indirektno kontrolni član društva.
Na sva pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, odnosno zakonom kojim su određene delatnosti od opšteg interesa, a odnose se na javna preduzeća, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava koje se odnose na društvo s ograničenom odgovornošću.
Ako je pravni položaj javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa uređen posebnim zakonom ili potvrđenim međunarodnim sporazumom, primenjuju se odredbe tog zakona, odnosno sporazuma.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u javnom preduzeću ukoliko:
1) javno preduzeće ne dostavi godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja u rokovima propisanim članom 59. ovog zakona;
2) javno preduzeće utroši sredstva za određene namene iznad visine utvrđene godišnjim, odnosno trogodišnjim programom poslovanja za te namene, pre pribavljanja saglasnosti na izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja (član 60. stav 3. ovog zakona);
3) javno preduzeće ne dostavi tromesečni izveštaj u roku propisanom članom 63. ovog zakona;
4) javno preduzeće ne sprovodi usvojen godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje (član 66. ovog zakona);
5) javno preduzeće vrši isplatu zarada bez overe obrazaca iz člana 66. ovog zakona;
5a) koristi ili mu je bilo poznato da se koriste, a ne preduzme radnje za koje je nadležan da spreči korišćenje resursa javnog preduzeća u političke svrhe suprotno zabrani iz člana 70. stav 1. ovog zakona;
6) javno preduzeće ne objavi na internet stranici podatke propisane članom 71. ovog zakona.
Osnivači javnih preduzeća i društava kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona uskladiće osnivačka akta sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javna preduzeća, kao i društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona dužni su da svoja opšta akta usaglase sa ovim zakonom i osnivačkim aktom, u roku od 90 dana od dana usklađivanja osnivačkih akata sa odredbama ovog zakona.
Ugovori o poveravanju obavljanja delatnosti od opšteg interesa zaključeni u skladu sa odredbom člana 8. Zakona o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 116/13 - autentično tumačenje i 44/14 - dr. zakon) ostaju na snazi, a aneksi ovih ugovora zaključivaće se na način i pod uslovima pod kojima je zaključen osnovni ugovor.
Članovi nadzornih odbora i predstavnici osnivača u skupštini društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona, koji ne ispunjavaju uslove iz člana 18. ovog zakona, razrešiće se, a novi imenovati, najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Predsednik i članovi nadzornog odbora razrešavaju se pre isteka perioda na koji su imenovani ukoliko nadzorni odbor ne donese akte iz člana 59. stav 1. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Direktori koji su izabrani na javnom konkursu u skladu sa odredbama Zakona o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 116/13 - autentično tumačenje i 44/14 - dr. zakon), nastavljaju sa radom do isteka mandata.
Javni konkursi za izbor direktora raspisani po odredbama ovog zakona moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javni konkursi za izbor direktora koji su raspisani, a nisu završeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama Zakona o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 116/13 - autentično tumačenje i 44/14 - dr. zakon).
Javni konkurs za imenovanje direktora javnih preduzeća, kao i društva kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona u kojima direktor nije izabran po javnom konkursu u skladu sa odredbama Zakona o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/12,116/13 - autentično tumačenje i 44/14 - dr. zakon), raspisaće se u skladu sa odredbama ovog zakona.
Izvršni odbori imenovani u skladu sa odredbama Zakona o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 116/13 - autentično tumačenje i 44/14 - dr. zakon), nastavljaju sa radom do usklađivanja osnivačkih akata sa odredbama ovog zakona.
Komisije za reviziju imenovane u skladu sa odredbama Zakona o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 116/13 - autentično tumačenje i 44/14 - dr. zakon), nastavljaju sa radom do usklađivanja osnivačkih akata sa odredbama ovog zakona.
Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji se odnose na raspolaganje imovinom javnog preduzeća velike vrednosti koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti za koju je osnovano javno preduzeće, nastaviće se i okončati u skladu sa propisima po kojima su i započeti.
Vlada će doneti podzakonske akte iz člana 18. stav 3, člana 29. stav 2. i člana 75. stav 2. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlada će doneti podzakonske akte iz člana 23. stav 2, člana 40. stav 4. i člana 66. stav 2. ovog zakona u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javno preduzeće će doneti dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja iz člana 59. stav 1. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar nadležan za poslove privrede doneće obrasce iz člana 63. stav 4. ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskog akta iz člana 40. ovog zakona, primenjivaće se Uredba o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija ("Službeni glasnik RS", broj 102/13).
Do donošenja podzakonskog akta iz člana 66. ovog zakona, primenjivaće se Uredba o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 27/14).
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 116/13 - autentično tumačenje i 44/14 - dr. zakon).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o merilima i kriterijumima za razvrstavanje javnih preduzeća ("Službeni glasnik RS", broj 20/13).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o postupku privremene obustave prenosa pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica autonomnoj pokrajini, pripadajućeg dela poreza na zarade gradu Beogradu, odnosno prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 49/13).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Danom početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 62/2023 - dalje: Zakon), odnosno 1. novembra 2023. godine, prestaju da se primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) na operatore iz člana 1. Zakona.