ODLUKAO UTVRĐIVANJU NAZIVA ULICA I DRUGIH DELOVA NASELJENIH MESTA NA TERITORIJI GRADSKE OPŠTINE ČUKARICA - CENTRALNI DEO("Sl. list grada Beograda", br. 13/2019, 23/2019 - ispr., 56/2019 i 115/2019) |
Ovom odlukom utvrđuju se nazivi ulica i drugih delova naseljenih mesta kojima nije određen naziv u skladu sa Elaboratima uličnog sistema Republičkog geodetskog zavoda na teritoriji gradske opštine Čukarica.
U naseljenom mestu Čukarica; Centralni deo (matični broj naselja: 70254), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:
1. Ulica tuniska - počinje od postojeće ulice Petra Martinovića (kp 13280/16), između kp 13272/3 i kp 13280/26, prolazi kroz kp 13280/107, kp 13280/17, kp 13280/59, kp 13280/55, kp 13280/57, ide duž cele kp 13280/105 i cele kp 13276/8, i završava se kod kp 13276/9, između kp 13280/103 i kp 13276/1, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Grad Tunis je podneo inicijativu Gradu Beogradu da jedna ulica u Beogradu bude imenovana po Gradu Tunisu, u činu nastavka tradicionalnog prijateljstva ova dva grada. Naime, Grad Tunis je jednu ulicu u Tunisu, imenovao po Srbiji, odnosno Beogradu.
2. Ulici Žana Sibelijusa koja kreće od kp 13305/6, ide duž cele kp 13274/12, kp 13274/7, kp 13280/32, kp 13280/29, i duž cele kp 13280/108, i završava se kod novopredložene Tuniske ulice (kp 13280/55), između kp 13272/3 i kp 13280/109, a sve u KO Čukarica menja se naziv i određuje se nov naziv: Ulica Visariona Pavlovića.
Obrazloženje: Visarion Pavlović (oko 1670 - Novi Sad, 18. oktobar 1756.) je bio episkop bački 1731-1756. Rođen je 1670. godine ili nešto posle, nije poznato njegovo svetovno ime pre monašenja. U diptihu bačke eparhije sa početka XIX veka piše da je "rodom iz Sent-Andreje", ali moguće da je to rečeno zato što je Visarion posle Velike seobe imao bližih veza sa tim mestom. Zamonašio se u Krušedolu 1705. i dobio ime Visarion, tu je proveo više godina. Posle toga je živeo u manastiru Hilandaru na Svetoj gori, tu je do 1720. bio daskal (učitelj). U toku 1720. godine otišao je sa još jednim monahom u Pećku patrijaršiju kod patrijarha Mojsija Rajovića (1712-1726), da se požale na teškoće koje su ih u Hilandaru snalazile. Patrijarh ga je zadržao kod sebe kao daskala. Prilikom posete Sarajevu bio je dobro dočekan i u znak zahvalnosti napisao Sarajlijama jednu pesmu, koju im je kasnije poslao. Ovu pesmu oni su prepisali u jednom crkvenom tefteru i tako je ostala sačuvana do danas u staroj sarajevskoj crkvi (prema podacima od pre Drugog svetskog rata). Koliko je poznato, daskal Visarion je bio pretposlednji od pesnika koji su pisali na srpskoslovenskom. Posle njega 1735. godine pisao je na srpskoslovenskom stihove arhiđakon Jovan, služitelj patrijarha Arsenija IV. U izvorima iz 1723. Visarion se navodi kao sinđel. Oko 1730. postao je arhimandrit manastira Krušedola, a već 1731. postao je bački episkop nasledivši na tom mestu Sofronija Tomaševića. Na tom položaju bio je do svoje smrti 18. oktobra 1756. 8. septembra 1731. otvorio je u Novom Sadu "Latinsko-slovensku školu", koja je imala rang niže realne gimnazije. Škola je znatno doprinela formiranju prvih naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini, radila je do 1789. U njoj je jedno vreme predavao i Jovan Rajić (1763-1767). Knjige su uglavnom dobavljane iz Rusije zbog sličnosti jezika. Sagradio je 1741. Vladičanski dvor u Novom Sadu.
3. Ulica Mihaila Šuškalovića - počinje od postojeće Vodovodske ulice (kp 12785/48), seče kp 12785/68, kp 12257/1, kp 12546/1, ide delom duž kp 12257/1, zatim se vraća u kp 12546/1 i ide delom duž iste, zatim ulazi u kp 13985/1, gde se i završava, a sve u KO Veliki Makiš.
Obrazloženje: Mihailo Šuškalović (1861-1931) bio je srpski lekar, nacionalni revolucionar i političar iz vremena borbe za Makedoniju. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a medicinski fakultet u Beču. Kao lekar radio je u Varvarinu, Valjevskoj Kamenici i Skoplju. Direkcija istočnih železnica izabrala ga je za svog lekara početkom 20. veka. U Skoplju se zajedno sa Bogdanom Radenkovićem i Mihailom Mančićem posvetio srpskom nacionalno-revolucionarnom radu, osnovavši 1905. skopski odbor srpske četničke organizacije. Nakon oslobođenja 1918. dva puta je biran za narodnog poslanika u skopskom okrugu.
4. Ulica Aleksandra Đorđevića - ulica počinje od postojeće ulice Šavničke (kp 3441/1), seče kp 1857/3, ide duž kp 1858/1, i ulazi u kp 1848/2, gde se i završava, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Aleksandar Aca Đorđević (Subotica, 28. jul 1924 - Beograd, 27. april 2005) je bio jedan od najpoznatijih srpskih pozorišnih, filmskih i televizijskih reditelja. Posle sticanja rediteljskog iskustva u Narodnom pozorištu u Nišu gde je radio od 1952. do 1961, kada prelazi da radi u Televiziji Beograd u stalnom angažmanu do 1990. godine. Režirao je drame brojnih autora: Danila Kiša, Aleksandra Popovića, Gordana Mihića, Duška Radovića, Brane Crnčevića, Siniše Kovačevića, Miodraga Stanisavljevića i drugih pisaca. Umro je 27. aprila 2005. godine u Beogradu. Oktobarska nagrada, 1984. Prva nagrada na Holivudskom TV festivalu 1972. za televizijski film Čep koji ne propušta vodu, Nagrada za životno delo RTB 1978. godine.
Inicijativu je pored građana gradske opštine Čukarica podneo i RTS.
5. Ulica Danila Nikolića - počinje od postojeće ulice Momčila Čedića (kp 3452/11), ide duž kp 3453/1, kp 3453/2, seče kp 3453/6, kp 3453/3, kp 2425/1, kp 2425/2, zatim ponovo seče kp 2425/1, prolazi kroz kp 3468/10, ide duž kp 2537/10, zatim ulazi u kp 2538/1, gde se i završava, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Danilo Nikolić (Split, 1926 - Beograd, 6. februar 2016[1][2]) bio je srpski književnik. Danilo Nikolić je detinjstvo i mladost proveo na Kosovu i Metohiji. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prvu knjigu pripovedaka, "Male poruke", objavio je 1957. godine, a od knjiga pripovedaka zapažene su još: "Povratak u Metohiju", "Spisak grešaka" i "Provetravanje vladara". Prvi roman objavio je 1989. godine - "Vlasnici bivše sreće", koji je ušao u deset najboljih romana decenije. Objavio antologiju: Poslednje priče pisane rukom, KOS, Beograd, 1986. Za roman "Kraljica zabave" dobio je Nolitovu nagradu, nagradu "Bora Stanković" i nagradu "Branko Ćopić". Dobitnik je i Andrićeve nagrade 1998. godine za knjigu pripovedaka "Ulazak u svet". Dobitnik nagrade "Meša Selimović" za 2001. godinu za knjigu "Jesenja svila", u izdanju "Narodne knjige" iz Beograda.
6. Ulica Dervanova - počinje od postojeće ulice Ratka Resanovića 3.deo (kp 2589/6), ide duž cele kp 2589/1, cele kp 2589/2, seče kp 2589/4, i zatim ulazi u kp 2589/3, gde se i završava, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Dervan ili Drvan je bio knez Bele Srbije ili Severne Srbije u prvoj polovini 7. veka. Kao knez Srba uz reku Elbu (Labu) Drvan se u franačkim pisanim izvorima spominje u događajima vezanim za 631/32. godinu i to je za sada najstarije pouzdano ime nekog vladara srpskih plemena, a možda i najstariji pouzdani zapis o Srbima uopšte. Srpska plemena se u tadašnjim istoriografskim dokumentima pojavljuju kao "Urbi", "Surbi", "Sorbi", "Zirbi", "Zeruiani", i preduzimala su vojne upade u granične oblasti Saksonije i Tiringije.
7. Ulica Ogista Bopa - počinje od postojeće ulice Ratka Resanovića na kp 2339/1, ide delom duž iste, zatim kod kp 2374 skreće u kp 2338/1, gde se i završava, pored kp 2367, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Ogist Bop (26. jula 1862 - 17. maja 1921), francuski diplomata u Srbiji. Veoma dobro je bio upućen u našu istoriju. Sa našom vojskom prešao Albaniju i do kraja ostao naš bliski prijatelj. Njegov objavljeni ratni dnevnik nam pomaže da bolje sagledamo celu stvar Velikog rata na našim prostorima.
8. Ulica Laze Ristovskog - počinje od postojeće ulice Časlava Veljića (kp 3468/9), seče kp 2562/4, kp 2562/3, ide duž cele kp 2562/1, i završava se kod novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Laza Ristovski (Novi Pazar, 23. januar 1956 - Beograd, 6. oktobra 2007) bio je jugoslovenski i srpski muzičar koji je najpoznatiji po radu u grupama "Smak" i "Bijelo dugme". Ristovski je Smakom snimio albume: "Smak" (1975); "R. M. Točak" (1976); kao i singlove "Ulazak u Harem" (1975); "Satelit" (1976); i "Ljudi nije fer" (1976); kasnije skupljene na kompilaciji "Ulazak u Harem" (1977). U oktobru 1976, na nagovor Gorana Bregovića, je prešao u "Bijelo dugme", što je odjeknulo poput fudbalskog tran fera. Sa "Bijelim dugmetom" je snimio album "Eto! Baš hoću!". Komponovao je muziku za više domaćih filmova, od kojih su najpoznatiji: Lazar (1984), Sveto mesto (1990), Velika frka (1990), Mrav pešadinac (1993), Paket aranžman (1995), Lepa sela lepo gore i Nečista krv (1996). 1994. godine u saradnji sa Sašom Loknerom, klavijaturistom Bajage i Instruktora, objavio vrlo zapažen album "Naos". Takođe je izdao CD klasične muzike "AVE MARIA", sa operskom pevačicom Dubravkom Zubović. Pratio je na turneji gitaristu Alvina Lija, bivšeg člana grupe Ten jers after.
9. Ulica Ivana Aksakova - počinje od postojeće ulice Časlava Veljića (kp 3468/2), ide celom svojom dužinom kroz kp 2563/1, uz granicu sa susednom kp 2564, i završava se kod novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Ivan Sergejevič Aksakov (1823-1886) bio je poznati ruski pisac, publicista i jedan od zagovornika sveslovenskog pokreta. Bavio se društveno-političkih radom, literaturom, publicistikom i zauzima posebno mesto u ruskoj kulturi i istoriji. Nekoliko puta bio je hapšen i proganjan zbog svojih političkih stavova i naprednih ideja. Odigrao je veliku ulogu u oslobođenju Srba, Crnogoraca i Bugara od Otomanske imperije.
10. Ulica Novaka Novaka - počinje od postojeće ulice Časlava Veljića (kp 3468/2), ide celom svojom dužinom kroz kp 2565, i završava se kod novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Novak Novak (1928 - 1995) bio je humorista, novinar i pisac. Novinarstvom je počeo da se bavi 1948. pišući za časopis "Rad". Bio je član Udruženja novinara Jugoslavije, nakon nekoliko godina provedenih u Radio Beogradu od 1957 nalazio se na mestu urednika Humorističkog programa televizije Beograd na kom će ostati do 1988. kada je penzionisan. Novak Novak je svakako najpoznatiji po čuvenoj TV seriji "Pozorište u kući".
Inicijativu je pored građana gradske opštine Čukarica podneo i RTS.
11. Ulica Mitrofana Hilandarca - počinje od postojeće ulice Časlava Veljića (kp 3468/2), ide duž cele kp 2881, seče kp 3457/1, prolazi kroz kp 2886, zatim prelazi u kp 2885, gde se i završava, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Mitrofan Hilandarac - kršteno ime Milan Mišulić - rođen je 12. oktobra 1923. godine u selu Ratari, u Šumadiji, od oca Mladena i majke Marice, rođene Ikić. Osnovnu školu je završio u Ratarima, a četiri razreda gimnazije s malom maturom u Kragujevcu. Potom je u Smederevskoj Palanci pohađao više razrede gimnazije. U sedmom razredu ga je prekinuo Aprilski rat 1941. godine. Zbog svog asketskog i podvižničkog života, otac Mitrofan biva u dva maha Protos Svete Gore (1973-1974) i (1993-1994), kao i predstavnik Hilandara u svetogorskoj upravi.
12. Ulica Čedomira Popova - ulica počinje od postojeće ulice Časlava Veljića (kp 3468/2), ide celom svojom dužinom kroz kp 2880, i završava se kod novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Čedomir Popov (Melenci, 15. mart 1936 - Novi Sad, 8. jun 2012) bio je srpski istoričar, član Srpske akademije nauka i umetnosti i počasni predsednik Matice srpske. Osim u Matici bio je aktivan i u drugim ustanovama nauke i kulture. Pored ostalog bio je predsednik Samoupravne zajednice za naučni rad Vojvodine, a od 1985. do 1989. glavni i odgovorni urednik Jugoslovenskog istorijskog časopisa. Od 1994. do 2002. bio je predsednik novosadskog Ogranka i član Predsedništva i Izvršnog odbora SANU. Rukovodio je mnogim naučnim projektima, a već više od deset godina rukovodilac je kapitalnog projekta Matice srpske Srpski biografski rečnik. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti vodio je radnu grupu za izradu Azbučnika Srpske enciklopedije.
13. Ulica Vujadina Boškova - počinje od kp 2536/1, seče kp 2536/2, ide duž kp 3457/1, i završava se u istoj, između kp 2879 i kp 2883, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Vujadin Boškov (Begeč kod Novog Sada, 16. maj 1931 - Novi Sad, 27. april 2014) bivši je srpski fudbaler i fudbalski trener. Sportski centar u Veterniku kraj Novog Sada od 1996. nosi njegovo ime. Igrao je u srednjem redu. Kao igrač je odigrao 57 utakmica za jugoslovensku reprezentaciju. Najveći uspeh kao trener doživeo je 1990. godine kada je osvojio Kup pobednika kupova sa "Sampdorijom". Takođe je 1981. sa Real Madridom došao do finala Lige šampiona. Osim toga je kao trener osvojio prvenstvo Španije, dva puta španski kup, jednom prvenstvo Italije i dva puta italijanski kup, te jednom prvenstvo Jugoslavije. Preminuo je 27. aprila 2014. a sahranjen je tri dana kasnije na groblju u Begeču kod Novog Sada.
14. Ulica Gligorija Jovanovića - počinje od novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), ide duž cele kp 2552, zatim duž kp 2932/3, gde se i završava, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Gligorije Gorča Jovanović bio je jedan od četvorice Leskovčana koji su osnovali prvu leskovačku gajtanaru. Gorča se rodio u Leskovcu sredinom 19. veka u imućnoj porodici Janjinih. Po običaju svoga mesta, pošto je "izučio čkolu" kod nekog od leskovačkih daskala, ctypio u službu Tonke Popovića kao pomoćnik u trgovačkoj radnji, i sa svojim gazdom često putovao po Bugarskoj i tamo prodavao užariju i drugu robu, a otuda donosio gajtan i šajak i iste preprodavao po raznim krajevima Balkana. U vreme oslobođenja Južnog Pomoravlja od Turaka (1877/78) Gorča je bio samostalan trgovac sa znatnijim kapitalom. Godine 1884. on je učestvovao u osnivanju prve leskovačke fabrike gajtana, a 1895. u stvaranju ortakluka između članova obeju gajtanara. Učestvovao je i u osnivanju prve leskovačke fabrike za izradu sukna i šajaka, koja je počela da se podiže 1896. godine. Gorča je tada sa jednim od sinova Koste Ilića, Sotirom, koji se pre toga školovao u Ljubljani, putovao u Nemačku i kupio razboje i druge mašine za leskovačku štofaru, koja je vremenom postala rasadnik moderne tekstilne industrije Leskovčana. Godine 1904. Gorča i naslednici pokojnog Antonija Popovića istupili su iz leskovačke matice, otkupili mlin i gajtanaru Mike Jankovića u Grdelici i tu stvorili modernu fabriku vunenih tkanina, gajtana i pletiva. Krajem 19. i početkom 20. veka Gligorije je bio predsednik leskovačke opštine i narodni poslanik. Gligorije Jovanović umro je 1906. godine.
15. Ulica Vojislava Lubarde - počinje od novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), ide duž cele kp 2555, seče kp 3458/1, ide duž cele kp 2930, i završava se kod kp 3474/1, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Vojislav Lubarda (Rogatica, 17. jun 1930 - Beograd, 13. oktobar 2013) bio je srpski književnik, romansijer, član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i član Senata Republike Srpske. Kao književnik se proslavio romanom "Preobraženje", koji je izdao 1979. Dobitnik je NIN-ove nagrade za najbolji roman 1989. godine, za roman "Vaznesenje". Preminuo je u Beogradu 13. oktobra 2013. godine.
16. Ulica Nikole Rašića - počinje od novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 2557, uz granicu sa susednom kp 2897, i završava se kod novopredložene Ulice Lazara Komarčića (kp 3458/1), a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Nikola Kole Rašić (Niš, 1839 - Niš, 6. avgust 1898) bio je niški četnički vojvoda i jedan od rukovodilaca organizacije Niškog komiteta (odbora) iz perioda Srpsko-turskih ratova (1876-1878), a kasnije i političar u vreme mira.
17. Ulica Stefana Radoslava - počinje od novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 2894, uz granicu sa susednom kp 2893, i završava se kod novopredložene Ulice Lazara Komarčića (kp 3458/1), a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Stefan Radoslav Nemanjić bio je kralj Srba (1227/1228-1233/1234). On je najstariji sin Stefana Prvovenčanog i nasledio je oca verovatno 1227. godine (ili 1228.), a njegova vladavina se okončala između kraja septembra 1233. i početka 1234.
18. Ulica Eugena Savojskog - počinje od novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 2892, i završava se kod novopredložene Ulice Lazara Komarčića (kp 3458/1), a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Eugen Savojski (nem. Eugen von Savoyen; Pariz, 18. oktobar 1663. - Beč, 21. april 1736.) je bio knez, austrijski vojskovođa i državnik. Potomak je sporedne linije savojske kuće. Studirao je matematiku i prirodne nauke. Stupio je u austrijsku vojsku nakon neuspelog pokušaja da bude primljen u francusku armiju. Istakavši se u ratu protiv Turaka kod Beča, Pešte i Beograda i protiv Francuza u Pijemontu postao je general, a 1693. i feldmaršal. Od 1703. do smrti bio je predsednik Dvorskog ratnog saveta. Bio je isto toliko sposoban državnik i političar koliko i vojskovođa, pa je imao veliki uticaj na vođenje poslova u Austriji prve polovine 18. veka.
19. Ulica Filipa Hristića - počinje od novopredložene Ulice Vujadina Boškova (kp 3457/1), ide duž kp 2890, seče kp 2889, kp 3458/1, ide duž cele kp 2904, i završava se kod kp 3474/1, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Filip Hristić (Beograd, 15/27. mart 1819 - Menton, Francuska, 29. januar/11. februar 1905) je bio kneževski predstavnik tj. predsednik 17. Vlade Srbije, ministar inostranih dela, ministar prosvete, guverner Narodne banke, stalni ambasador Srbije u Carigradu, Beču, Berlinu i Londonu, počasni član Srpske kraljevske akademije.
20. Ulica Lazara Komarčića - počinje od postojeće Vodovodske ulice na kp 2951/2, ide duž cele kp 2951/4, seče kp 2932/4, i kp 2932/1, ulazi u kp 2932/2 i skreće u istoj, prolazi kroz kp 2932/3, i kp 2930, ide duž cele kp 3458/1, i završava se kod kp 3458/2, između kp 2898/1 i kp 2882, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Lazar Komarčić napisao je 1902. prvi srpski naučno-fantastični roman "Jedna ugašena zvezda", koji se uz dramu Dragutina Ilića "Posle milijon godina" (1889) smatra za temelj moderne srpske naučne fantastike. Roman Jedan razoreni um je 1893. nagradila Srpska kraljevska akademija, a zapažena je bila i zbirka pripovedaka "Zapisnik jednog pokojnika". Napisao je i romane "Dragocena ogrlica" (1880), "Dva amaneta" (1893), "Prosioci" (1905). Ovi romani imaju kriminalistički zaplet i spadaju među prve takve vrste na srpskom jeziku. Za razliku od Žila Verna i H. Dž. Velsa gotovo da je potpuno zaboravljen. Društvo ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" neguje naučnu fantastiku i za ime svog društva je uzelo ime jednog od prvih ljudi koji su pisali naučnu fantastiku u srpskim i južnoslovenskim krajevima.
21. Ulica Petra Obradovića - počinje od novopredložene Ulice Lazara Komarčića na kp 2932/1, i ide duž iste uz granicu sa kp 2932/2, zatim ulazi u kp 2935/2, gde se i završava, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Petar Obradović (1902-1968) bio je srpski filmski i pozorišni glumac.
22. Ulica Đure Gavele - počinje od novopredložene Ulice Lazara Komarčića (kp 3458/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 2910, i završava se kod kp 3474/1, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Đuro Gavela (Bosanski Petrovac, 17. avgust 1907 - Beograd, 2. februar 1978) Filozofski fakultet završio je u Beogradu 1932. Od 1929. bio je činovnik Ministarstva prosvete, od 1945. urednik u izdavačkom preduzeću Prosveta a od 1949 upravnik Dositejeva i Vukova muzeja u Beogradu. Književni rad je počeo poezijom, sarađujući u većem broju predratnih časopisa. Posle je prešao na kritičku prozu, objavivši u "Književnosti", "Književnim novinama", "Savremeniku" i "Politici" više članaka i eseja. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
23. Ulica Ljubiše Glišića - počinje od postojeće Vodovodske ulice (kp 3406/3), seče kp 2531/6, kp 2531/5, ide delom duž kp 2531/1, skreće u kp 2535/2 i ide delom duž iste, zatim ide kroz kp 2534/1, skreće kod kp 2952/1, ide kroz celu kp 2952/4, i celu kp 2952/7, i završava se kod kp 2952/5, a sve u KO Čukarica.
Obrazloženje: Ljubiša Glišić bio je biolog, učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, profesor i dekan Filozofskog fakulteta i prvi dekan PMF-a u Beogradu, prorektor Univerziteta u Beogradu i nosilac Albanske spomenice.
24. Ulica savska - novopredložena ulica je produžetak postojeće Savske ulice (matični broj:791113035139), koja kreće od kp 7639/1 i ide delom duž iste, uz granicu sa susednom kp 7640, zatim prolazi kroz kp 7640, vraća se u kp 7639/1, zatim prolazi kroz kp 3488/1, ide delom duž kp 3483/1, prolazi kroz kp 2518/1, kp 2518/3, seče kp 3406/63, i završava se kod postojeće Vodovodske ulice na kp 3406/3, a sve u KO Veliki Makiš.
25. Ulica Bore Stankovića Makiš - novopredložena ulica je produžetak postojeće ulice Bore Stankovića Makiš (matični broj: 791113029015), počinje u kp 1138, seče kp 7641/1, prolazi kroz kp 1190/2, seče kp 1193, kp 1192, kp 1197, kp 7578/2, kp 1198/1, kp 1219/1, kp 1218/1, kp 1217/1, kp 1216/1, kp 1215/1, kp 1214, kp 1213, kp 1212, kp 1211, kp 1210, zatim prolazi kroz kp 1201/1, kp 7639/1, kp 2212, kp 2213/1, kp 2257/2, kp 2258, kp 2264/2, seče kp 2270, kp 7578/3, kp 2185, kp 2184, kp 2183, kp 2182, kp 2181 (sve u KO Veliki Makiš), zatim prolazi kroz kp 7552/1, kp 2276, kp 2280/1, ide delom duž kp 2279/1, seče kp 2279/2, i završava se kod postojeće Savske ulice na kp 2173/1, a sve u KO Železnik.
26. Ulica Miloša Bajića - počinje od postojeće ulice Braće Mitrovića na kp 2050/1, prolazi kroz kp 2060/1, kp 2060/2, kp 2060/3, seče kp 2057/1, kp 2057/3, kp 2057/6, kp 2099/4, kp 2099/1, prolazi kroz kp 2099/1, seče kp 2099/3, prolazi kroz kp 2100/1, kp 2101/1, i ulazi u kp 2103/1, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Miloš Bajić (1915-1995) rođen je u Resanovcima kod Grahova (BiH). Od 1922. živeo je u Beogradu tu je završio Gimnaziju i Učiteljsku školu. Kao đak objavljivao je likovne priloge i karikature u listovima "Skamija", "Štipavac", "Ošišani jež", "Politika", "Jutarnji list". Od 1935. slikarstvo uči kod Petra Dobrovića. 1937. završio je prvu godinu Umetničke škole u Beogradu u klasi Bete Vukanović. Početkom septembra 1941. stupio je u Valjevski partizanski odred. Oktobra 1942. uhapšen je u Beogradu od strane specijalne policije i interniran u logor Banjica. Septembra 1942. sa Banjice je transportovan u koncentracioni logor Mauthauzen. Tokom zarobljeništva beležio je scene iz života inetrniraca, o čemu je kasnije govorio: "U koncentracionom logoru Banjica, Mauthauzen, Ebenze crtežom sam izazivao sudbinu. Crtao sam olovčicom veličine malog prsta i na papiru kakvog se dokopam. To sam radio tajno, rizikujući život. Crteže sam potom zakopavao u zemlju." Bio je oženjen Danicom, njihov sin je reditelj Darko Bajić. Nakon oslobođenja nastavio je studije na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu. Studirao je u klasama Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića. Diplomirao je 1949. a posle specijalke kod Marka Čelebonovića postaje jedan od prvih asistenata na ALU gde kao profesor slikarstva radi do penzionisanja 1979. U klasi profesora Bajića studirali su mnogi danas poznati i afirmisani slikari u našoj zemlji i svetu. Bio je član grupe Samostalni (1951-1955) i Decembarske grupe (1955-1960) koje su se svojim modernim izrazom obračunavale sa vladajućim socrealizmom. Prvu samostalnu izložbu imao je u galeriji ULUS-a u Beogradu 1952. (...)on je u svojoj generaciji prvi apstraktni slikar. A biti prvi često je isto što i biti vrednost (Miodrag B. Protić). Učestvovao je u osnivanju umetničke kolonije u Bačkoj Topoli (1953), gde je nastao njegov prvi mozaik velikog formata i obelisk posvećen osvajanju kosmosa. U njegovom kasnijem radu ističu se mnogobrojni mozaici i freske (kompozicije u prostoru) a posebno spomen kosturnica Partizanska nekropola u Resanovcima (1971). 1967. po prvi put izlaže svoj novi ciklus slika velikog formata Mauthauzen, inspirisan autentičnim crtežima nastalim u logoru. Uzbuđenje koje i sada osećamo pred oporim i muškim radovima Miloša Bajića, istinsko je i trajno, kao što su i ove slike trajne baš zato što su istinite (Slobodan Novaković). 1975. objavio je monografiju Mauthauzen 106621.
27. Ulica Miloja Stojanovića - počinje od postojeće ulice Darinke Radović na kp 1667/4, prolazi kroz kp 1665/5, kp 1664/5, seče kp 1459/2, kp 1460/2, ulazi u kp 1460/1 i skreće u istoj, seče kp 1461/1, prolazi kroz kp 1664/1, zatim skreće u kp 1464, i završava se kod kp 1463/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Miloje Stojanović bio je srpski oficir, komandant XII puka u Balkanskim ratovima i komandant Drugog gvozdenog puka u Prvom svetskom ratu.
28. Ulica Đorđa Nestorovića - počinje od novopredložene ulice Miloja Stojanovića na kp 1461/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 1461/1, i završava se u istoj, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Đorđe Nestorović bio je načelnik Uprave grada Beograda 1893-1894, predsednik Beogradske opštine 1914. godine i Moravski ban. Đorđe B. Nestorović (Požarevac, 1864 - Beograd, 26. jul 1935) je bio načelnik Uprave grada Beograda 1893-1894, predsednik Beogradske opštine 1914. i Moravski ban. Načelnik Uprave varoši Beograda je postao nedelju dana posle Prvoaprilskog državnog udara koji je 1893. sproveo Aleksandar Obrenović, u okviru preuzimanja organa vlasti. Na čelu gradske uprave je bio tokom devet meseci koje je obeležila velika politička nestabilnost. Za to kratko vreme su promenjene čak tri vlade, čiji su predsednici bili Lazar Dokić, Sava Grujić i Đorđe Simić.
29. Ulica Velislava Vulovića- počinje od novopredložene Ulice Miloja Stojanovića na kp 1464, ide delom duž iste, prolazi kroz kp 1465, kp 1481, skreće u kp 1482, prolazi kroz kp 1483, kp 1484, kp 1485, skreće i ulazi u kp 1668/1, ponovo skreće, i završava se kod kp 1668/3, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Velislav Vulović (Beograd, 18. januar 1865 - Beograd, 16. januar 1931) je bio srpski inženjer i političar, predsednik Beogradske opštine, narodni poslanik, ministar građevina i ministar saobraćaja. Godine 1908. izabran je za predsednika Beogradske opštine. Izradio je plan velikih radova po Beogradu, gde su u to vreme započeli veliki radovi na uređenju Beograda, naročito na kanalizaciji, vodovodu i uvedena je prva drvena kaldrma.
30. Ulica Mihajla Markovića - počinje od postojeće ulice Ilije Čalića (kp 2988/1), prolazi kroz kp 2994/2, kp 2994/4, kp 3000/1, kp 3001/3, i ulazi u kp 12327/2, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Mihajlo Marković okončao studije medicine u Beču, kao vojni stipendista. Prvi je predlagao da se pri lečenju rana uvede jodoformni antiseptički zavoj, pa je njegovim nastojanjem i uveden u vojsci.
Inicijativu su pored građana gradske opštine Čukarica podneli Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane.
31. Ulica Dimitrija Gerasimovića - počinje od postojeće ulice Milorada Ćirića (kp 7584/33), prolazi kroz kp 3040/1, kp 3042/1, kp 3042/9, ulazi u kp 3042/5 i skreće u istoj, zatim ide delom duž kp 3042/7, i završava se kod kp 3042/6, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Dimitrije Gerasimović bio je (1855 - 1906) državni pitomac diplomirao medicinu u Beču. Bio je na brojnim sanitetskim dužnostima tokom svoje karijere. Bio je jedan od onih lekara koji su unapredili naš sanitet krajem 19. veka. Objavio je stručnih radova iz medicine i higijene.
Inicijativu su pored građana gradske opštine Čukarica podneli Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane.
32. Ulica Vladimira Aleksića - počinje od postojeće ulice Starih Ratnika (kp 3106/9), prolazi kroz kp 3106/1, kp 3107/1, ide duž kp 3107/18, kp 3108/9, i završava se kod kp 3109/9, između kp 3108/8 i kp 3108/5, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Vladimir Aleksić (Banatsko Novo Selo, 23. jul 1872 - Beograd, 24. decembar 1911) bio je srpski pilot i lekar. Potekao je iz trgovačke porodice. Krajem sedamdesetih 19. veka porodica je prešla u Pančevo. Školovan je u Pančevu i Novom Sadu. Studije medicine je završio u Gracu, Habzburška monarhija. Lekarskom praksom počeo je da se bavi 1898. godine po povratku u Pančevo. Vladimir Aleksić je govorio nekoliko svetskih jezika. Bavio se prevođenjem Getea sa nemačkog, a pisao je originalne pesme i novele.
33. Ulica Vladimira Perića - počinje od postojeće ulice Branka Radičevića (kp 7585/10), ide duž kp 7586/23, prolazi kroz kp 3084/2, kp 3083/3, kp 3083/2, kp 3082/11, kp 3082/1, kp 3082/6, seče kp 3082/8, i ulazi u kp 3082/4, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Vladimir Perić Valter (Prijepolje, 1919 - Sarajevo, 6. april 1945), sekretar Mesnog komiteta KPJ za Sarajevo, jedan od organizatora Narodnooslobodilačke borbe u Sarajevu i narodni heroj Jugoslavije.
34. Ulica Matije Ambrožića - počinje od postojeće ulice Branka Radičevića (kp 7585/8), između kp 3288/3 i kp 3166/12, seče kp 7594/3, ide duž cele kp 7594/1, i završava se kod postojeće ulice Čede Zlatanovića (kp 7593/7), između kp 3299/4 i kp 3157/6, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Matija Ambrožić (24. februar 1889 - 15. jul 1966) je bio pedijatar, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Rođen je u Hrastenicama u Austrougarskoj danas Slovenija, Opština Dobrova - Polhov Gradec 24. februara 1889. Medicinski fakultet je završio u Beču 1918. Po završenom studiranju od 1919. do 1926. radio je u Ljubljani, gde je 1923. organizovao Zavod za socijalno higijensku zaštitu dece sa prvom školom za dečje medicinske sestre u Sloveniji. Godine 1926. se preselio u Beograd gde postaje vanredni profesor na Medicinskog fakulteta, a od 1946. do 1960. redovni profesor pedijatrije na istom fakultetu. Upravnik je Dečje klinike i katedre za pedijatriju Medicinskog fakulteta od njenog osnivanja. Prvi je u nas počeo da se bavi socijalnom pedijatrijom. Sastavio je projekat prvog zakona za zdravstvenu zaštitu majki i dece. Težište svog stručnog, naučnog i organizacijskog rada posvetio je preventivnoj medicini. Objavio je više naučnih i stručnih radova, prvenstveno iz socijalne pedijatrije, o poremećajima u ishrani dece.
35. Ulica Slobodana Smiljića- počinje od novopredložene ulice Matije Ambrožića (kp 7594/1), prolazi kroz kp 3159/7, kp 3159/6, kp 3159/5, kp 3159/1, i završava se kod kp 3159/4, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Za vreme bombardovanja, 18. aprila 1999. godine vodnik Slobodan Smiljić rođen u Beogradu i rezervista Goran Gajić takođe rodom iz Beograda, nalazili su se na mestu operatera osmatračkog radara P-15 komandene baterije 250. raketne brigade PVO. Na borbenom zadatku u blizini sela Petrovčić kod Zemuna, pre 14 godina, prilikom otkrivanja i praćenja neprijateljskih letelica u 2.25h Slobodan i Goran poginuli su kada je protivradarska raketa pogodila direktno kabinu radara u kojoj su se nalazili. Odlikovani su ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena (Smiljić) i Medaljom za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti (Gajić).
36. Ulica Gorana Gajića - počinje od postojeće Ulice avalske (kp 7636/1), između kp 3135/2 i kp 3320/1, ide duž kp 7595/7, kp 7595/1, kp 7595/6, kp 7595/5, seče kp 7595/4, kp 7595/8, ide delom duž kp 7595/3, seče kp 3111/9, kp 7585/21, kp 7585/20, i završava se kod postojeće Ulice Branka Radičevića (kp 7585/8), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Za vreme bombardovanja, 18. aprila 1999. godine vodnik Slobodan Smiljić rođen u Beogradu i rezervista Goran Gajić takođe rodom iz Beograda, nalazili su se na mestu operatera osmatračkog radara P-15 komandene baterije 250. raketne brigade PVO. Na borbenom zadatku u blizini sela Petrovčić kod Zemuna, pre 14 godina, prilikom otkrivanja i praćenja neprijateljskih letelica u 2.25 časova Slobodan i Goran poginuli su kada je protivradarska raketa pogodila direktno kabinu radara u kojoj su se nalazili. Odlikovani su Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena (Smiljić) i Medaljom za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti (Gajić).
37. Ulica Jovana Andrejevića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina, između kp 3156/8 i kp 3156/10, prolazi kroz kp 3156/5, ide duž kp 3156/7, i završava se kod novopredložene Ulice Gorana Gajića (kp 7595/1), između kp 3156/5 i 3155/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Jovan Andrejević (Novi Sad, 6. oktobar 1833 - Novi Sad, 21. jul 1864) je bio lekar, novinar i jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Otac Jovana Andrejevića, Grigorije-Gliša, je bio sveštenik i paroh Saborne crkve, dok mu je majka Persida umrla vrlo rano, tako da je sin nije upamtio. Jovan Andrejević je od malih nogu rastao u dobrostojećoj sredini, koja mu je omogućila da dobije odgovarajuće obrazovanje. Osnovnu školu i prvih šest razreda gimnazije završio je u Novom Sadu. Međutim, požar koji je izbio 1848. godine uništio je Novi Sad, a i mnoge njegove žitelje materijalno, pa i oca Jovana Andrejevića. Jovan je, podučavajući svoje materijalno bogatije drugove, izučio sedmi i osmi razred gimnazije u Temišvaru 1853. godine. Posle završene gimnazije otišao je u Peštu, gde je započeo studije medicine, zatim u Prag i najzad u Beč, gde je doktorirao. Za vreme studija bavio se naučnim radom i došao je do novih rezultata, koje je saopštio stručnjacima preko Izveštaja Bečke akademije nauka pod imenom "Ueber den feineren Bau der Leber". Pored naučnog rada, u toku studiranja aktivno je učestvovao u radu Ujedinjene omladine srpske.
38. Ulica Milana Mijatovića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 3154/5), između kp 3154/1 i kp 3154/6, ide celom svojom dužinom kroz kp 3154/7, i završava se kod novopredložene Ulice Gorana Gajića (kp 7595/1), između kp 3154/8 i 3154/9, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Potporučnik Milan Mijatović rodom iz Beograda bio je komandir voda u 359. inžinjerijskom bataljonu VJ (iz sastava Korpusa PVO). On je sa svojim vodom na početku agresije priključen 250.rb PVO radi uređenja vatrenih položaja raketnih diviziona. U kasnim posle podnevnim časovima od brujanja građevinske mašine ppor Mijatović nije mogao da čuje avione koji su se pojavili iznad njega. Desetar Milovanović je pokušao da spase život Mijatovića tako što je čuvši avione potrčao prema njemu u nameri da ga upozori o naletu avijacijem, međutim pogođena je mašina u kojoj gine Mijatović a desetar Milovanović gine od parčadi projektila 10-tak metara od mašine. Na mestu pogibije u organizaciji opštine Bogatić i opštinske organizacije SUBNOR-a podignut je 2000. godine spomenik herojima koji su palim u odbrani otadžbine. Odlikovani su Medaljom za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti.
39. Ulica Jovana Apostolovića - počinje od novopredložene Ulice Gorana Gajića (kp 7595/1), ide duž cele kp 3152/6, prolazi kroz kp 3152/5, kp 3152/4, i završava se kod kp 3152/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Jovan Apostolović (Budim, posle 1730 - Novi Sad, 1770) bio je prvi Srbin doktor medicine. Školovanih lekara Srba nije bilo sve do 12. oktobra 1757. kada je Jovan Apostolović, Srbin iz Budima, u Haleu odbranio doktorsku disertaciju.
40. Ulica Karla Belonija - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 3138/2), ide duž cele kp 3138/3, kp 3137/6, kp 3137/3, i završava se kod novopredložene Ulice Đure Gavele (kp 7595/1), između kp 3140/1 i kp 3137/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Karlo Beloni (Ljevice, Slovačka, 1812 - Beograd, 1881) je bio prvi načelnik srpskog vojnog saniteta. Medicinu je završio u Pešti. U Srbiju je došao 1836., gde je služio kao vojni i varoški lekar u Čačku, Karanovcu, Kragujevcu, Ćupriji, Jagodini i Beogradu do penzionisanja 1877. Izradio je i uveo osnovne propise vojnosanitetske službe u srpsku vojsku. Njegovi neobjavljeni Memoari poslužili su kao dokumentarni materijal Vladanu Đorđeviću za njenovu Istoriju srpskog vojnog saniteta.
41. Ulica Ljubomira Đokovića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 3316/2), ide duž cele kp 3316/1, seče kp 3315/5, prolazi kroz kp 3315/2, kp 3315/1, kp 3315/3, kp 3315/4, i završava se kod novopredložene Ulice Gorana Gajića (kp 7595/7), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Ljubomir R. Đoković (Radaljevo, Ivanjica, 1897 - Beograd, 1985) je bio stomatolog, lekar i univerzitetski profesor. Osnovnu školu završio je u Prilikama, a pet razreda gimnazije u Čačku. Po izbijanju Prvog svetskog rata, kao đak, sa ocem i stričevima prelazi preko Albanije i stiže na Krf. Posle oporavka, upućen je na školovanje u Francusku gde je u Bordou završio gimnaziju i upisao Filozofski fakultet. Po oslobođenju Srbije vraća se u Beograd, a 1920. godine biva upućen od srpsko- američkog komiteta u Pensilvaniju (SAD), gde je 1924. diplomirao na Stomatološkom fakultetu. Posle završenih studija vratio se u Srbiju i na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirao 1931. godine. Izvanredno je govorio francuski i engleski jezik. Bio je jedini stomatolog u komisiji za osnivanje Stomatološkog fakulteta u Beogradu i imao za zadatak da organizuje celokupnu nastavu na stomatološkom fakultetu koji se za predkliničku i kliničku nastavu oslanjao na Medicinski fakultet.
42. Ulica Eve Haljecke - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 3319/2), prolazi kroz kp 3319/1 uz granicu sa kp 3320/1, zatim ulazi u kp 3319/6, i završava se kod novopredložene Ulice Gorana Gajića (kp 7595/7), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Eva Haljecka Petković (1870 - 1947) bile je lekarka, prva ginekološkinja na Balkanu, prva upravnica Odeljenja za porodilje i ženske bolesti u Nišu, borac za prava žena lekara i prva žena koja je izvela carski rez u Srbiji. Ceo radni vek posvetila je stručnom radu i unapređenju medicine, naročito unapređenju ženskog zdravlja. Bila je jedna od najaktivnijih članica Srpskog lekarskog društva u Beogradu i Nišu. Za svoju požrtvovanost i rad na polju medicine, odlikovana je kraljevskim ordenom Svetog Save petog reda (1913), Krstom milosrđa, za negovanje bolesnih i ranjenih tokom i posle rata (1914) i kraljevskim ordenom Svetog Save četvrtog reda (1915). Preminula je 1947. godine.
43. Ulica Dimitrija Jovčića - počinje od postojeće ulice Avalske (kp 7636/1), ide duž cele kp 3503/2, ulazi u kp 3468, skreće kod kp 3472/2, i ide duž granice sa kp 3471, prolazi kroz kp 3466, i završava se kod kp 3465, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Dimitrije Jovčić (Vranje, 1889 - Beograd, 1973), bio je prvi srpski dečji hirurg, akademik SANU, prvi upravnik dečje hirurške klinike u Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj 10 u Beogradu. Kada je 1924. godine u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu osnovano Odeljenje dečije hirurgije, prvo je vršio dužnosti zastupnika, a sledeće godine i šefa ovog odeljenja, prvog odeljenja dečije hirurgije y Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Time je on ne samo započeo stvaranje te discipline u ondašnjoj Jugoslaviji već i stvaranje prve škole dečije hirurgije i ortopedije, iz koje će izaći čitav niz specijalista, kasnijih nosilaca te nove discipline, Jugoslovenske dečije hirurgije. Kada su na Medicinskom fakultetu u Beogradu 30-tih godina 20. veka uvideli značaj dečije hirurgije, 1933. godine dr Jovčić je bio izabran za prvog privatnog docenta dečije hirurgije i ortopedije. Pri kraju Drugog svetskog rata dr Jovčić je stupio u jedinice NOB-a i radio je kao hirurg na Sremskom frontu. Posle rata nastavio je rad na Dečijoj hirurškoj klinici. Medicinski fakultet ga je 1946. izabrao za honorarnog nastavnika, a 1947. godine, za "nastavnika po pozivu" i potom za vanrednog profesora dečije hirurgije i upravnika Klinike za dečiju hirurgiju, prve takve klinike y Srbiji i Jugoslaviji. Godine 1953. izabran je za redovnog profesora dečje hirurgije i tako postao prvi redovni profesor ove hirurške specijalnosti u Jugoslaviji. Pored dužnosti na klinici, profesor Jovčić je godinama obavljao i brojne obaveze na Fakultetu, na kome je bio član i predsednik raznih fakultetskih odbora i komisija, član Saveta Medicinskog fakulteta, predsednik Odbora za centralnu biblioteku Medicinskog fakulteta, član fakultetskog Odbora za izgradnju hirurškog bloka, predsednik Komisije za polaganje specijalističkog ispita iz dečije hirurgije i član Komisije za polaganje specijalističkog ispita iz ortopedije i traumatologije.
44. Ulica Janje Mihailovića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/6), prolazi kroz kp 3475/2, ide duž kp 3475/1, seče kp 3481/1, prolazi kroz kp 3476 uz granicu sa kp 3481/1, ide duž kp 3479, i duž kp 3494, i završava se kod postojeće Avalske ulice (kp 7636/1), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Janja Mihailović bio je istaknuti srpski arhitekta 19. veka. Bio je desna ruka jednog od najznačajnijih srpskih arhitekata 19. veka Hadži-Nikole Živkovića. U ostavštinu višedecenijskog zajedničkog rada Janje Mihailovića i Hadži-Nikole Živkovića ubrajaju se i zdanja Konaka Kneza Miloša u Topčideru kao i Topčiderska crkva svetih apostola Petra i Pavla.
45. Ulica Rose Šebez - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), ide duž cele kp 3482/1 uz granicu sa kp 3523, zatim ulazi u kp 3483, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Rođena je u Novom Selu na srpskom Kupresu. Pošto su ustaše za vreme Drugog svetskog rata činile masovne pokolje i progone srpskog stanovništva, na području janjske i kupreške visoravni ostalo je mnogo siročadi. Seljanka Rosa Šebez se krila u kanjonu Kupreške reke na kojoj je tada bilo 43 mlina (vodenice). Skupila je stotinu preživele siročadi i brinula se o njima godinu dana. Decu je hranila brašnom iz mlinova. Kada su ustaše saznale da se zajedno sa decom krije, ona je pobegla u šumu. U šumi se krila mesecima, da bi na kraju umrla od gladi 1942. godine.
46. Ulica Vasa Ćukovića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), ide duž cele kp 3524, zatim ulazi u kp 3525, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Vaso Ćuković (1858-1933) srpski dobrotvor, koji je rođen u Risnu u porodici od osmoro dece. Odlazi u Ameriku 1877. godine sa 19 godina. U San Francisku je postao biznismen. Bio je veoma uspešan. Bio je poznat po darežljivosti. U Jugoslaviji je 1922. osnovao fondaciju u ime svojih roditelja. Fondacija je školovala siromašnu decu. Umro je u Denveru u 75. godini. Iza sebe je ostavio imovinu koja je vredila milione dolara. U Risnu je izgradio bolnicu sa 350 kreveta. Bolnica je bila u ratu oštećena, ali je posle renovirana. Posle Drugog svetskog rata sud u Denveru je odobrio da se iz fonda Vase Đukovića isplati 300.000 dolara za nabavku ambulantnih kola i drugih sredstava za risansku bolnicu. Od ostavštine Vase Đukovića izgrađen je i dom kulture srušen u zemljotresu 1979. godine
47. Ulica Janka Šafarika - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/15), između kp 4023/1 i kp 4022/2, ide celom svojom dužinom kroz kp 4023/2, i završava se u istoj, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Janko Šafarik (Kiškereš, 14. novembar 1814. - Beograd, 18. jul 1876.) je bio naučnik, lekar, numizmatičar, muzeolog i bibliotekar. Po narodnosti je bio Slovak, rođen u mađarskom mestu Kiškereš u peštanskoj županiji. Postao je član i jedan od obnovitelja Društva srbske slovesnosti u Beogradu. Godine 1862. Janko je podpredsednik Društva, a 1866. godine se javlja kao njegov sekretar i kasir. Kao upravnik Narodne biblioteke, izabran je Šafarik napokon 1869. godine, za predsednika Srpskog učenog društva. U stručnom društvenom časopisu "Glasniku društva srpske slovesnosti" Šafarik će objaviti mnogo stručnih članaka. Od početka rada Jugoslovenske akademije u Zagrebu, od jula 1867. godine, dr Janko Šafarik je njen dopisni član.
48. Ulica Nikole Ćuka - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), seče kp 3996, zatim ulazi u kp 3995, skreće i ide duž granice sa kp 3994, i završava se u kp 3995, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Nikola Ćuk bio je jedan od osnivača Srpskog privrednog društva "Privrednik", njegov veliki dobrotvor i član Patronata, a posle Prvog svetskog rata i potpredsednik Privrednika. Na početku rada "Privrednika", u periodu između 1990. i 1902. godine, ustupio je svoj vinograd u blizini Zagreba na korišćenje "Privredniku" kao svojevrsno prihvatilište, odakle je preko 2.000 pitomaca poslano na obučavanje na razne zanate i trgovinu. Pomagao je i pri osnivanju i radu Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, Zagrebačke berze, Osiguravajuće zadruge "Kroacija"i mnogih drugih privrednih ustanova u Zagrebu. Bio je cenzor Narodne banke, Državne hipotekarne banke. Obavljao je dužnost konzula Kraljevine Grčke u Zagrebu. Kao kum i jedan od najbližih saradnika Vladimira Matijevića Ćuk je značajno doprineo privrednom podizanju i jačanju srpske privredne omladine u Hrvatskoj i Slavoniji. Za vreme Prvog svetskog rata, zajedno sa suprugom Jelenom, pomagao i zbrinuo je veliki broj ratne siročadi.
49. Ulica Enrika Paćija - počinje od postojeće ulice Braće Lukića na kp 4058, ide delom duž iste, ulazi u kp 7542/14, skreće i ide delom duž iste, zatim ide duž cele kp 4016, skreće u kp 4015, ide delom duž iste, i završava se kod postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Enriko Paći bio je istaknuti italijanski vajar 19. veka. 1882. godine izradio je spomenik Knezu Mihailu, koji je iste godine i postavljen na današnjem Trgu Republike u Beogradu.
50. Ulica Petra Pešića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), prolazi celom svojom dužinom kroz kp 4013 uz granicu sa kp 4014, i završava se kod kp 7542/14, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Petar Pešić (Niš, 26. septembar 1871 - Beograd, 6. septembar 1944) bio je general srpske vojske, serdar crnogoske vojske a u vojsci Kraljevine Jugoslavije bio je armijski general. Tokom svoje vojne karijere bio je ministar vojni i načelnik generalštaba vojske Kraljevine Jugoslavije. Tokom Balkanskih ratova imenovan pomoćnikom načelnika Štaba 1. armije. Septembra 1912. godine, upućen u Lucern da napravi ugovor vojnoj saradnji sa Crnom Gorom za rat protiv Turske. Maja 1913. godine, upućen u Grčku da sklopi vojnu konvenciju za rat protiv Bugarske a 10. septembra, poslat u Atinu na mesto vojnog izaslanika i na tom položaju se zadržao do 28. jula 1914. godine. Nakon završetka rata, u periodu od januara do septembra, imenovan šefom vojne misije pri jugoslovenskoj delegaciji na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine.
51. Ulica Danila Vladisavljevića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), ide duž cele kp 4006, zatim ulazi u kp 4007, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Danilo Vladisavljević (1871 - 1923) pripada generaciji arhitekata koji su na prelazu 19. u 20. veka, ostavili značajan pečat u srpskoj arhitekturi. Istaknut doprinos u transformaciji javnog prostora u Beogradu, arhitekta Vladisavljević je pružio kroz pionirski, urbanistički poduhvat u vidu kompleksa Vojne bolnice na Vračaru, a posebno kroz plodotvornu saradnju sa inženjerom Milošem Savčićem prilikom izgradnje kompleksa beogradske klanice, na koje će ovom prilikom biti stavljen poseban akcenat. Potrebno je spomenuti i da je arhitekta Vladisavljević sa inženjerom Savčićem realizovao i višespratne poslovnice Prometnu, Izvoznu banku i Vračarsku štedionicu, a kad je reč o ostalim građevinama javne namene još i saradnju arhitekte Vladisavljevića sa arhitektom Svetozarem Jovanovićem na izgradnji Oficirske zadruge, kao i samostalnu realizaciju hotela Splendid i Union. Arhitekta Danilo Vladisavljević je svojim stilskim pluralizmom značajno doprineo reprezentativnosti gradskog jezgra, koje je krajem XIX i početkom 20. veka sve više poprimalo odlike velikih evropskih centara.
Inicijativu je pored građana gradske opštine Čukarica, podneo i Zavod za zaštitu kulture Grada Beograda.
52. Ulica Nikole Tanurdžića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), prolazi kroz kp 3986, kp 3985, kp 3984, ulazi u kp 3983, skreće i nastavlja duž iste, i završava se kod kp 3952, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Nikola Tanurdžić (Stari Bečej, 4. april 1887 - Novi Sad, 1969) je bio trgovac, zadužbinar i dobrotvor. Otkako je postao imućan, on je po tadašnjim hvale vrednim običajima, rado davao priloge u dobre i plemenite svrhe. Bio je dobrotvor Matice srpske, a pomagao je i Sokolsku omladinu, kao i Novosadsku trgovačku omladinu. Pored svih tih dobročinstava, uz prijatelja Miloša Raletića, Tanurdžić je najzaslužniji za podizanje palate Novosadske trgovačke omladine, preko puta Banovine. Njegovom zadužbinom raspolagalo je Srpsko privredno društvo "Privrednik". Životno delo Nikole Tanurdžića nesumnjivo je krunisano podizanjem prostrane palate koja obuhvata ulice Zmaj Jovinu, Modene i Ilije Ognjanovića. Na licitaciji, 1932. godine, za četiri miliona dinara kupio je plac gde je bila skromna građevina pivnice "Minhen".
53. Ulica Stane Milanović - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), ide celom svojom dužinom kroz kp 7599/1, i završava se kod postojeće Avalske ulice (kp 7636/1), između kp 3574 i kp 3819/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Stana M. Milanović (Šabac, 1867-Šabac, 1891), bila je veliki srpski dobrotvor. Ona je, testamentom sastavljenim 14. juna 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala "na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka". Ubrzo po sastavljanju testamenta, 19. avgusta 1891. godine, umrla je u svojoj 25. godini.
54. Ulica Đorđa Simića - počinje od novopredložene Ulice Stane Milanović (7599/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 3829, i završava se u istoj, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Đorđe S. Simić (Beograd, 28. februar 1843 - Zemun, 11. oktobar 1921) je bio srpski političar i diplomata, dva puta predsednik vlade Kraljevine Srbije. Bio je sin Stojana Simića, političara i poslovnog čoveka ustavobraniteljske epohe. Po završenom školovanju u Beogradu, studirao je državne nauke u Berlinu, Hajdelbergu i Parizu. Zaposlio se kao činovnik i Ministarstvu inostranih dela Srbije i bio šef njegovog političkog odeljenja od 1867. do 1882. godine. Od 1882. do 1884. bio je generalni konzul u Sofiji, od 1887. do 1890. poslanik u Sankt Peterburgu i od 1890. do 1894. poslanik u Beču. Jedan je od osnivača Crvenog krsta i njegov dugogodišnji predsednik.
55. Ulica Stevana Smederevca - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), ide celom svojom dužinom kroz kp 3933, i završava se kod kp 3932, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Stevan Smederevac (Bavanište, 16. februar 1882 - Pančevo, novembar 1957) bio je lekar. Stevan Smederevac je medicinu završio u Budimpešti 1905. godine i od te godine kreće da radi na polju medicine. Išao je u dva navrata u Švajcarsku zbog specijalizacije, na polju tuberkuloze. U Pančevo dolazi 1912. godine i tu ostaje da radi kao lekar za stalno, pre svega zbog supruge koja je bila iz Pančeva. Bio je veliki humanitarac, lečio je besplatno najsiromašnije građane, u toku balkanskih ratova, lečio je ranjenike i vojnike i za to je odlikovan ordenom Svetog Save.
56. Ulica Dimitrija Sabova - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/2), ide duž cele kp 3917, kp 3913/2, i cele kp 3913/1, i završava se kod kp 7542/14, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Dimitrije Anastasijević Sabov (Neguš 1724. ili 1726. - Sremski Karlovci 1803.) bio je srpski dobrotvor i osnivač Karlovačke gimnazije, najstarije gimnazije u srpstvu.
57. Ulica Đorđa Radaka - počinje od postojeće ulice Avalske (kp 7636/1), između kp 3838 i kp 3847, prolazi celom svojom dužinom kroz kp 7593/2, i završava se kod postojeće ulice Petra Drapšina, između kp 3832 i kp 3892, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Đorđe Đoka Radak (Velika Kikinda, 20. avgust 1823 - Velika Kikinda, 31. januar 1906) bio je veliki dobrotvor i srpski patriota iz Kikinde. Baveći se advokaturom i poljoprivredom stekao je veliko bogatstvo. Kao dobrotvor zaveštao je svoje imanje mnogim srpskim udruženjima. Tako je pomogao Srpskom učiteljskom internatu, izgradnji Srpske ženske učiteljske škole u Velikoj Kikindi, srpskim zanatlijskim kćerima pri udaji, siromašnim učenicima Srbima i mnogim drugim. Književnom fondu Matice srpske zaveštao je oko 100 knjiga među kojima je bilo i jedinih sačuvanih primeraka.
58. Ulica Anke Obrenović - počinje od novopredložene ulice Đorđa Radaka (kp 7593/2), prolazi kroz kp 3878, i kp 3877, i završava se kod kp 3876, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Anka Obrenović Konstantinović (1. april 1821 - 10. jun 1868) je bila član vladajuće porodice Obrenović, ćerka Jevrema Obrenovića i Tomanije. Bila je pisac čiji su prevodi prvi književni radovi neke žene u modernoj, postotomanskoj Srbiji 1836. godine. Poznata je i kao Anka Pomodarka. Bila je isnpiracija za pesmu hrvatskog pesnika Antuna Mihanovića, koji je želeo da se oženi njom kada je imala 16 godina a on 41. U 1860, ona je organizovala jedan od prvih srpskih salona u svom domu u Beogradu. Bila je udata za Aleksandra Konstantinovića sa kojim je imala sina Aleksandra i ćerku Katarinu. U Katarinu Konstantinović je bio zaljubljen knez Srbije Mihailo Obrenović i hteo njom da se oženi. Anka je ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku 1868. godine, dok su njena majka Tomanija i ćerka Katarina preživele ovaj incident. Katarina se kasnije udala za Milivoja Petrovića Blaznavca, pa za Mihaila Bogićevića.
59. Ulica Spasoja Hadži Popovića - počinje od postojeće ulice Čede Zlatanovića (kp 7593/7), između kp 4110/12 i kp 4111/2, ide duž cele kp 4111/1, ide delom duž kp 4110/10, zatim prolazi kroz kp 4038/9 i kp 4039/9, i završava se kod postojeće ulice Vinogradi (kp 7600/3), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Spasoje Hadži Popović (Buf, 18. avgust 1882 - Bitolj, 3. jul 1926) je bio srpski novinar, dobrotvor, prosvetni radnik. Bio je član dobrotvor Društva Sveti Sava. U Bitolju je 1922. godine pokrenuo list Južna zvezda, čiji je bio direktor i glavni urednik. List je pisao i štitio interese Srba koji su ostali nakon razgraničenja u Grčkoj.
60. Ulica Živorada Pavlovića - počinje od postojeće ulice Petra Drapšina (kp 7593/6), između kp 4038/6 i kp 4039/8, prolazi celom svojom dužinom kroz kp 4038/7, i završava se kod novopredložene Ulice Spasoja Hadži Popovića (kp 4038/9), između kp 4038/4 i kp 4039/8, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Dr Živorad Pavlović (1905, Ljig - 9. novembar 1979, Beograd) bio je poznati dečji lekar. Radio u Beogradu i Zemunu a pred Drugi svetski rat rukovodio Domom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici u Beogradu. 1944. radi u vili Živković na obroncima planine Avale i zbegovima gde su se nalazila nezbrinuta deca iz Beograda. Deca su tada, zbog nehigijene i teških prilika, bila u ranama i ojedima usled neodgovarajuće nege. To mu je bio podsticaj da 1947. godine po sopstvenoj recepturi stvori svoje životno delo i ponos naše farmakologije i medicine "Pavlovićevu mast" a potom i "Pavlovićev puder". Po njegovim receptima se pravio i sirup protiv kašlja. Iste godine započinje sa pravljenjem ove masti u apoteci "Veljko Dugošević". Osim u našoj zemlji, mast je dobro prihvaćena u mnogim drugim zemljama koje su bile pogođene ratnim dejstvima, pa čak i u pojedinim prekookeanskim državama.
61. Ulica Gavre Plavšića - počinje od postojeće ulice Vinogradi (kp 7600/3), između kp 4041/1 i kp 4040/6, prolazi celom svojom dužinom kroz kp 4041/4, i završava se kod kp 4018/4, između kp 4040/6 i kp 4041/3, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Hadži Gavra Plavšić (Vukovar, 1849 - Novi Sad, 28. avgust 1937) je bio apotekar, dobrotvor i član Patronata Privrednikovih dobrotvora. Pošto je magistrirao farmaciju nastanio se u Novom Sadu, gde je otvorio apoteku "Kod Sv. Duha", koja je, zahvaljujući njegovoj stručnosti, postala poznata i popularna. Plavšić je uživao glas srpskog rodoljuba i bio je veoma uvažavan među sugrađanima. Bio je jedan od osnivača Srpskog centralnog kreditnog zavoda u Novom Sadu. Ubrajan je među nastavljače rada nekadašnje Ujedinjene omladine srpske. Kako nije imao dece, najveći deo imovine zaveštao je Srpskom privrednom društvu "Privrednik". Ostavio je i nekoliko legata Srpski pravoslavnim opštinama u Novom Sadu, Vukovaru i Beloj Crkvi, kao i Matici srpskoj, Dobrotvornoj zadruzi Srpkinja, Srpskom učiteljskom konviktu, Zadruzi Srba zanatlija i Fondu srpske Velike gimnazije u Novom Sadu.
62. Ulica Jelene Mrnjavčević - počinje od postojeće ulice Vinogradi (kp 7600/13), između kp 4032/1 i kp 4031/2, prolazi celom svojom dužinom kroz kp 4032/2, i završava se u istoj, na granici sa kp 4032/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Monahinja Jefimija ili Jelena Mrnjavčević (oko 1350 - posle 1405. godine) bila je kći uglednog vlastelina u državi cara Dušana, kesara Vojihne, a pre zamonašenja bila je žena despota Uglješe Mrnjavčevića. Posle pogibije muža u Maričkoj bici 1371. godine, zamonašila se i prešla u Srbiju. Živela je na dvoru kneza Lazara i tu je bila očevidac kosovskog stradanja, Lazareve smrti, kao i vazalne Srbije koja je poslala vojsku za bitku kod Angore 1402. godine.
63. Ulica Stanojla Petrovića - počinje od postojeće ulice Ilije Stojanovića (kp 7584/18), između kp 4124/6 i kp 4128/2, ide duž cele kp 4127/1, zatim duž cele kp 4127/2, i završava se kod kp 4136, između kp 4133/4 i kp 4134/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Stanojlo Petrović (1813 - 1893), je bio državni sekretar kneza Miloša i, zajedno sa svojom suprugom Draginjom, veliki srpski dobrotvor i ktitor. Posle odlaska kneza Miloša sa trona, knez Mihailo, 1840. godine, kapetana Stanojla Petrovića, zbog njegove lojalnosti, proglašava svojim ađutantom i unapređuje ga u čin majora.
64. Ulica Draginje Petrović - počinje od postojeće ulice Braće Lukića (kp 4245/1), između kp 4146 i kp 4141/1, ide duž kp 4145, prolazi kroz kp 4144, seče kp 7542/1, kp 7542/10, kp 4140/5, ide duž cele kp 4098/3, kp 4096/2, kp 4095/2, i završava se kod kp 4093/3, a između kp 4095/1 i 7542/10, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Draginja Petrović (1831 - 1901), rođena Radovanović, je bila supruga Stanojla Petrovića, savetnika knjaza Miloša. Zajedno sa svojim mužem, a kasnije i sama, kao udovica, je bila poznata kao veliki zadužbinar i dobrotvor. Darovala je Manastir Hilandar kao i svoju zadužbinu krstovima posebne izrade. O velikom poštovanju ove nesebične dobrotvorke svedoče istaknute crne zastave u znak žalosti posle njene smrti na zgradi Univerziteta, Bogoslovije, zgradama svih prosvetnih, srednjih i stručnih škola. Čak je određen dvonedeljni raspust svih beogradskih škola. Njenu smrt oglasila su zvona Saborne, Vaznesenjske i Markove crkve, a Dom žalosti koji se nalazio na mestu gde je sad Srpska književna zadruga su posetili Arhiepiskop beogradski i Mitropolit srpski Inokentije, brojni episkopi, sveštenstvo, opštinski činovnici, profesori, i mnogi drugi.
65. Ulica Danice Antić - počinje od postojeće ulice Braće Lukića, ide kroz kp 4075/1 duž granice sa kp 4082/1, skreće i zatim prolazi između kp 4075/3 i kp 4075/2, i završava se u istoj kp 4075/1, pored kp 4075/2, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Danica Antić je rođena u Beogradu, 20. oktobra 1910. godine gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Od početka svog likovnog školovanja imala je za profesore naše najbolje slikare. U Drugoj ženskoj gimnaziji "Kraljica Natalija" joj je profesor bila Zora Petrović, a od 1931 do 1934. usavršava se u privatnoj školi našeg velikog slikara Jovana Bijelića. Studije slikarstva nastavlja na Akademiji likovne umetnosti u Beogradu, a 1938. godine prekida studije u Beogradu i odlazi u Pariz na likovne studije. Tamo provodi dve godine da bi se po izbijanju Drugog svetskog rata vratila u zemlju. Po oslobođenju nastavlja studije likovne umetnosti na Akademiji likovne umetnosti u Beogradu u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. U periodu od 1952. do 1962. godine, radi kao likovni pedagog a posle 1962. pa do svoje smrti stvara kao slobodni umetnik. U toku svog rada imala je studijska putovanja po Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Grčkoj, Turskoj, Engleskoj, Škotskoj i Alžiru. Dela Danice Antić se čuvaju u javnim zbirkama: Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Spomen zbirci Pavla Beljanskog i Poklon zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu ali i drugim muzejima i privatnim kolekcijama. Umrla je u Beogradu 14. januara 1989. godine.
66. Ulica Milice Babić Jovanović - počinje od postojeće ulice Ilije Praizovića (kp 5559/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 4309, uz granicu sa kp 4311, i završava se u istoj kp 4309, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Milica Babić-Jovanović (Bosanski Šamac, 2. septembar 1909 - Herceg Novi, 24. mart 1968) je bila srpski kostimograf i univerzitetski profesor. Školovala se u Beču (1925-29) u Školi za primenjenu umetnost. Praksu je završila u Parizu, u fabrici tkanina "Rodje" (franc. Rodié). Od 1930. do 1931. predavala je na Višoj ženskoj zanatskoj školi u Beogradu. Od 1. februara 1931. sa prekidima do 1964. je bila kostimograf u Narodnom pozorištu u Beogradu kao prvi školovani kostimograf u srpskom pozorištu, za to vreme opremila je oko tri stotine dramskih, operskih i baletskih predstava. Radila je najviše sa rediteljima Brankom Gavelom, Josipom Kulundžićem, Hugom Klajnom, Rašom Plaovićem, scenografima Vladimirom Žedrinskim, Stanislavom Beložanskim, Ananijem Verbickim i M. Denićem. Bila je na umetničkom usavršavanju u Berlinu od juna 1939. do maja 1941, tada je bila i modni dopisnik "Politike". Od 1934. predavala je na Glumačkoj školi beogradskog Narodnog pozorišta, a posle Drugog svetskog rata bila je profesor kostimografije na Akademiji primenjenih umetnosti i Pozorišnoj akademiji u Beogradu (od 1950). Sarađivala je sa pozorištima u Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci, Skoplju, Dubrovniku i Ljubljani. Na prvoj izložbi pozorišne scenografije 1938. godine u paviljonu "Cvijeta Zuzorić" izlagala je nacrte za 17 scensko-muzičkih dela.
67. Ulica Milice Stojadinović Srpkinje - počinje od postojeće Ulice Radoja Prvulovića (kp 7601/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 4300/1, i završava se u istoj, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Milica Stojadinović Srpkinja (Bukovac, 6. jul 1828 - Beograd, 25. jul 1878) je bila srpska književnica. Obrazovala se uglavnom sama, učeći strane jezike i sudelujući u književnom životu. Od njenih pesama objavljenih u tri knjige (1850, 1855, 1869), uspelije su prema zvaničnoj istoriografiji srpske književosti one intimnijeg karaktera. Značajan je njen dnevnik U Fruškoj gori I i II i prepiska sa Vukom Karadžićem i Minom Vukomanović.
68. Ulica Ante Abramovića - počinje od postojeće ulice Radoja Prvulovića (kp 7601/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 4295, i završava se u istoj, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Ante Abramović je rođen u Posavskim Podgajcima kod Županje 17. maja 1903. godine. Studije slikarstva počinje u Zagrebu da bi 1928. prešao u Beograd i nastavio studije na Umetničkoj školi u Beogradu kod profesora Ljube Ivanovića, Milana Milovanovića i Ivana Radovića gde je i diplomiraao 1934. godine na nastavničkom odseku. Usavršavanje je nastavio u Parizu 1939. i 1952. a u Italiji 1947. i 1948. godine. Od 1949. bio je profesor crtanja u gimnaziji i Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Bavio se ilustrovanjem knjiga i dečjih slikovnica, slikao je portrete, pejsaže i mrtvu prirodu. Od tehnika je koristio ulje, temperu i akvarel. Njegovi radovi se nalaze u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, kao i Modernoj galeriji u Zagrebu. Umro je u Beogradu 25. maja 1985. godine.
69. Ulica Leposave Miljković - počinje od postojeće ulice Braće Lukića (kp 7601/6), između kp 4408 i kp 4404, ide duž cele kp 4405/1, i cele kp 4407/2, i završava se kod kp 4407/3, između kp 4407/1 i kp 4406, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Leposava Miljković Vitanović (1882 - 1960) prva je leskovčka žena koja je završila dva fakulteta u inostranstvu - filozofski fakultet i studije medicine. Jedan od osnivača i učesnika prve Generalne skupštine ogranaka Srpskog lekarskog društva za leskovčki, vlasotički i jablanički okrug. Kao lekar bila je veliki humanista i dobročinitelj, zbog čega je bila omiljena među sirotinjom jer im je ukazivala lekarsku pomoć, uglavnom bez nadoknade, i rado je odlazila u njihove domove da ih leči i stara se o njihovom zdravlju.
70. Ulica Radoslava Višeslavića - počinje od postojeće ulice Svete Milutinovića (kp 7602/2), prolazi kroz kp 4482/3, kp 4482/6, kp 4480/5, kp 4482/4, ide duž kp 4482/1, i završava se kod postojeće ulice Svete Milutinovića (kp 7602/11), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Radoslav Višeslavić (gr. ???????????) je bio jedan od prvih po imenu poznatih srpskih vladara. Vladao je u ranosrednjovekovnoj Kneževini Srbiji, verovatno na početku 9. veka. O njemu je ostala samo kratka beleška vizantijskog cara i pisca Konstantina VII Porfirogenita. Prema ovom izvoru, knez (arhont) Radoslav je bio sin i naslednik kneza Višeslava, odnosno otac i prethodnik kneza Prosigoja.
71. Ulica kneza Vlastimira - počinje od postojeće ulice Svete Milutinovića (kp 7602/11), prolazi kroz kp 4381 i kp 4382, zatim ide duž cele kp 4383/1, i završava se kod kp 4383/2, između kp 4383/7 i kp 4383/3, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Vlastimir (grč. ???????????, pre oko 805. godine - oko 851. godine) prvi je srpski knez (arhont) o kome postoji više podataka u istorijskim izvorima. Po njemu se najstarija srpska vladarska dinastija naziva Vlastimirovići. Sredinom IX veka došao u sukob sa Bugarima koje je predvodio Presijam (836-852), a koji su pokušali da potčine sebi celu Srbiju. Vlastimir je u trogodišnjem ratu uspeo da odbije napade Bugara i sačuva srpsku samostalnost.
72. Ulica Jovana Naka - počinje od postojeće ulice Svete Milutinovića na kp 5706/1, ide delom duž kp 5700/1, zatim skreće i seče kp 5668/4, ide duž kp 5668/3, seče kp 5668/1, ide duž cele kp 5667/3, i završava se kod kp 5667/2, između kp 5674 i kp 5667/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Jovan plemeniti Nako od Velikog Semikluša (Veliki Komloš, 16. septembar 1814 - Beč, 19. mart 1889) je bio prvi književni zadužbinar Matice srpske. Studirao je pravo u Pešti. Iako poreklom Cincarin osećao se kao Srbin, što se može videti iz njegovih gestova dobročinstva da pomogne srpsku kulturu, ali i srpsku zajednicu u Ugarskoj. Pod uticajem Teodora Pavlovića 1833. postaje član Matice srpske, kojoj je 1837. godine zaveštao 5.000 forinti. Ova sredstva su iskorišćena za osnivanje prve književne zadužbine u srpskom narodu. Iz fonda ove zadužbine u periodu od 1846. do 1913. godine nagrađena su 23 književna dela. Njihova tematika je obuhvatala prozu i poeziju, prevode svetske književnosti i filozofskih dela, kao i literaturu vezanu za religiju. Od samog osnivanja Matice se interesovao za njen rad, a od 1837. prisustvuje sednicama i učestvuje u radu Odbora Matice. Protivio se preseljenju Matice iz Pešte u Novi Sad. Matica mu je odavala priznanje kad god je za to bilo prilike, pa je tako povodom proslave stogodišnjice rođenja Save Tekelije, 1871. godine, nagrađen srebrenom Matičinom medaljom, a ubrzo po seobi Matice u Novi Sad (1864) portret Jovana Naka, zajedno sa portretima drugih dobrotvora, postavljen je u Matičinim prostorijama.
73. Ulica Lazara Dimitrijevića - počinje od postojeće Niške ulice na kp 5695/3, prolazi kroz kp 5694/1, kp 5693/3, ide delom duž kp 5691/1, prolazi kroz kp 5691/2, i ulazi u kp 5691/3, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Lazar Dimitrijvić (Beograd, 29. april 1858 - Smederevo 6. avgust 1899), je bio lekar. Učestvovao je kao dobrovoljac bolničar u Srpsko-turski ratu 1876. Posle rata upisao se na Prirodnjački fakultet u Jeni. Ubrzo je prešao na Medicinski fakultet u Gracu, a potom u Beču. Po diplomiranju vratio se u zemlju i radi kao okružni fizikus u Kragujevcu, Valjevu i Smederevu. Objavio je niz popularnih članaka u Narodnom zdravlju, Srpskom arhivu, Otadžbini i Delu. U svom najznačajnijem delu Kako živi naš narod (Beograd, 1893) prikazao je higijensku zaostalost i medicinsku zapuštenost sela.
74. Ulica Marije Vučetić - počinje od postojeće ulice Milovana Nićiforovića (kp 7604/1), između kp 4634 i kp 4637/1, ide delom duž kp 4636, prolazi kroz kp 4678, i ulazi u kp 4679, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Marija Vučetić Prita (Seleuš, 16. april 1866 - 1954. Beograd) bila je prva srpska lekarka iz nekadašnje Ugarske, druga u Srpstvu, učesnik albanske golgote i nosilac brojnih odlikovanja. Po završetku studija otputovala je u Beograd, gde je radila u privatnoj ordinaciji. Udala se 1893. godine za doktora i pesnika Nikolu Vučetića iz Šapca, opštinskog lekara sa kojim je jedno vreme obavljala lekarsku praksu u Šapcu. U tom trenutku, na čitavom slovenskom jugu radila je samo još jedna žena lekar dr Draginja Draga Ljočić, Marijin veliki uzor i podrška. Sledilo je Marijino usavršavanja u Beču, u kojem je rodila svoje prvo dete Jelicu, a pet godina kasnije u Beogradu dobila je i drugu kćer Dušicu. Kada su počeli Balkanski ratovi, zamenjivala je muža dok je on bio na frontu, na radnom mestu opštinskog lekara. Njena požrtvovanost kao lekara i patriote najviše je došla do izražaja na početku Prvog svetskog rata. Prvo je radila u bolnici u Kragujevcu smeštenoj u dve velike kasarne XI i XII pešadijskog puka, prepune srpskih vojnika i zarobljenika obolelih od pegavca.
75. Ulica Miloša Milojevića - počinje od postojeće ulice Vuka Karadžića (kp 4575/1), ide duž cele kp 4580/2, kp 4586/3, ide delom duž kp 4586/1, i završava se kod kp 4586/4, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Miloš S. Milojević (Crna Bara, 16. oktobar 1840 - Beograd, 24. jun 1897) je bio srpski nacionalni radnik, književnik i istoričar. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu i Beogradu. Školovanje je potom nastavio u Kijevu i Moskvi. Godine 1870. postao je profesor gimnazije u Beogradu, da bi od 1873. do 1876. godine, bio upravitelj i profesor drugog odeljenja beogradske Bogoslovije. Aktivno je učestvovao u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. Za profesora i direktora gimnazije u Leskovcu postavljen je 1881. godine. Godine 1890. postavljen je za upravitelja Svetosavske večernje bogoslovsko- učiteljske škole. Bio je i upravnik Svetosavske večernje škole (1891?1893). Penzionisan je 1893. godine. Preminuo je 1897. godine u Beogradu.
76. Ulica Anastasije Spasić - počinje od postojeće ulice Nebojše Markovića na kp 4550/2, prolazi kroz kp 4550/1, kp 4549/1, i skreće u kp 4546/1, gde se i završava kod kp 4547/3, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Anastasija Naka Spasić (Oršava, 31. decembar 1864 - Beograd, 13. oktobar 1953) bila je dobrotvor, humanitarni radnik, pokretač, inspirator i učesnica većine značajnih inicijativa za pružanje pomoći u Srbiji, u prvoj polovini 20. veka. Za života nikad nije stvarala humanitarne fondove, jer se plašila da će se ti fondovi nacionalizovati, već je narod darivala samo onim što je imala. Anastasija je pod uticajem muža i prve komšinicije i prijateljice Drage Ljočić, razvila svoj humanitarni radi. Pored mnogobrojnih darivanja Nikole Spasića, po nagovoru svoje supruge Anastasije on je zakupio zgradu Uprave monopola, današnju zgradu Filološkog fakulteta u Knez Mihailovoj ulici i od nje pravi bolnicu. U zgradi pored lekara, radile su Draga Ljočić i Anastasija Spasić, kao glavna bolničarka i njeni sestrići Marija Mata Popović i Nikola Terzić. Sva hrana za ranjenike i bolesnike pripremala se u kunjihi Anastasije Spasić, a za to delo Spasićeva je odlikovana ordenom Kraljevina Srbije, Krstom milosrđa. Nakon završetka rata i uspostavljanja mira u Srbiji, Anastasija je sav bolnički materijal sa lekovima poklonila Crvenom krstu. Nedugo nakon toga, početkom Prvog svetskog rata, gde je Spasićeva pružila svu neophodnu pomoć, ranjenim licima. U dogovoru sa Anastasijom, Nikola Spasić je svoj dom u Knez Mihailovoj ulici br. 33 predao Srpskon narodnom invalidskom fondu Sveti Đorđe. Nikola Spasić preminuo je na Krfu 1916. godine, a njegove posmrtne ostatke u Beograd, preneli su Anastasija i njen brat Milan Lujanović.
77. Ulica Anđelije Stančić - počinje od postojeće ulice Đure Jakšića (kp 7627/1), između kp 5326 i kp 5344/1, ide duž cele kp 5332/1, kp 5332/3, kp 5332/4, kp 5332/2, seče kp 5340/1, kp 5340/6, kp 5334/4, i ulazi u kp 5334/1, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Anđelija Stančić (Šid, 1865 - Beograd 1955) je srpska književnica, učiteljica, učesnica Prvog svetskog rata, dobitnica je Krsta milosrđa i Ordena Svetog Save, koji je odbila da primi. Kao mlada učiteljica je sa velikom strašću podučavala đake, ali je odlučila da se posveti i naučnom radu. Već 1912. godine napisala je "Raspored rada u prvom razredu osnovne škole", da bi 1929. objavila vredno delo "Najstariji jezik Biblije: ili jedan od najstarijih kulturnih naroda". Anđelija je istraživala poreklo srpskog naroda, navodeći dokaze da se u Bibliji nalaze elementi srpskog jezika, kao što se u opisu vere, života i običaja biblijskih ličnosti, često nalaze elementi vere i načina života Srba. Po izbijanju Prvog svetskog rata dobrovoljno je otišla na front, gde je pomagala ranjenim vojnicima.
78. Ulica Stevana Dimitrijevića - počinje od postojeće ulice Gradine (kp 5407/1), prolazi kroz kp 5419/1, zatim ulazi u kp 5446/1, skreće i prolazi pored kp 5446/2 i kp 5446/4, i završava se kod iste, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Stevan M. Dimitrijević (Aleksinac, 10/22. januar 1866 - Beograd, 24. novembar 1953) je bio srpski sveštenik i istoričar. Ukazom kralja Grčke 1937. godine proglašen je počasnim doktorom atinskog Univerziteta. Na Kolarcu u Beogradu 1936. godine promovisan je u počasnog doktora teologije i člana Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Za vreme službovanja u Skoplju, Solunu, i Prizrenu sakupio je preko 600 rukopisnih i štampanih knjiga Srbulja i poklonio ih Narodnoj biblioteci u Beogradu. Glavni radovi su mu iz istoriografije srpske crkve. Istorijsku građu koju je sakupio po ruskim arhivama i bibliotekama i na Svetoj Gori objavio je u "Spomeniku" Srpske kraljevske akademije 1900, 1903, i 1922. godine. Za vreme prosvetnog i naučnog rada u Skoplju nije zanemario ni nacionalni rad. godine 1904. pod maskom obnove manastira i crkava u Skopskoj Crnoj Gori formira prvu srpsku četu u ovoj oblasti da bi zaštitio narod od bandi albanskih kačaka i četa VMROa. Poklonio je imanje za tehničku školu u Aleksincu, koja se od 2004. po njemu zove Tehnička škola "Prota Stevan Dimitrijević". Umro je u Beogradu 24. novembra 1953. godine.
79. Ulica Eduarda Mihela - počinje od postojeće ulice Gradine (kp 5407/1), prolazi kroz kp 5414, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Eduard Mihel (Rihlov, 24. jun 1864 - Smederevska Palanka, 24. mart 1915) bio je srpski lekar, patolog, češkog porekla, referent za javnu higijenu pri Sanitetskom odeljenju pri Ministarstvu unutrašnjih dela, redovni člana Glavnog sanitetskog saveta Kraljevine Srbije, jeden od inicijatora za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Komisije za polaganje ispita za fizikuse, član Srpskog lekarskog društva i kao vojni lekar učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
80. Ulica Dragoljuba Jeličića - počinje od postojeće ulice Gradine (kp 5407/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 5413, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Dragoljub Jeličić (Kordun, 1902 - Nikšić, 1963), bio je jedan od najmlađih vojnika u Prvom svetskom ratu. Sa jedanaest godina je postao redov, a naredne godine kroz bitke stekao činove kaplara, podnarednika i narednika. U borbama je šest puta ranjavan i tri puta odlikovan Zlatnom medaljom za hrabrost. Bio je glumac i član Udruženja dramskih umetnika Beograda. Posle Drugog svetskog rata vratio se toj ljubavi i nakon Beograda, Jagodine, Skoplja, Tuzle i Rijeke, obreo se u Narodnom pozorištu u Nikšiću.
81. Ulica Pauline Matijević - počinje od postojeće ulice Gradine (kp 5407/1), prolazi celom svojom dužinom kroz kp 5412, uz granicu sa kp 5409, i završava se u istoj kp 5412, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Paulina Matijević (rođ. Lađević; Karlovac, 1861 - Pariz, 1926) je bila velika dobrotvorka, članica Patronata Privrednikovih dobrotvora. Udala se za Vladimira Matijevića 1883. godine. Paulina je jedna od utemeljivača tzv. Krajcaraškog društva (društva srpskih gospođa koje su svakodnevno skupljale sitne dobrotvorne priloge), iz kojeg je nastala prva Srpska škola u Zagrebu. Njenom inicijativom osnovana je Ženska dobrotvorna zadruga "Srpkinja" u Zagrebu, iz koje je proizašao Srpski devojački internat, čiji je zadatak bio vaspitanje ženskog podmlatka.Krajem 1904. godine Srpsko privredno društvo Privrednik je proširio svoju delatnost i na brigu za žensku decu upravo zahvaljujući nastojanjima Pauline Matijević. Sav svoj imetak, akcije Srpske banke u Zagrebu, ostavila je "Privredniku" za večito uzdizanje i unapređivanje siromašne srpske omladine
82. Ulica Panajota Papakostopulosa - počinje od postojeće ulice Žikice Jovanovića - Španca (kp 7626/1), počinje u kp 7626/18, ide duž kp 5458/2, i duž kp 5458/1, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Panajot Papakostopulos (1820-1879) kao doktor, došao je u Beograd 1853. godine, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Avgusta 1853. godine postavljen je ukazom za profesora grčkog jezika u beogradskoj gimnaziji.[5] Krajem školske godine 1854. napustio je Beograd i otišao u Serez (Grčka), gde je naredne tri godine radio kao lekar.[3] Oktobra meseca 1857. godine vratio se ponovo u Beograd, sa suprugom Eftalijom, gde je nastavio da radi kao lekar i profesor u beogradskoj gimnaziji.[6] Na svojim časovima Papakostopulos se trudio da u svojim đacima razvije ljubav prema klasičnoj književnosti i grčkom jeziku. Često bi po čitave časove pričao o srodnosti grčkog i staroslovenskog jezika, o sličnoj istorijskoj sudbini Grka i Srba. [5] Bio je veoma omiljen profesor, kako među kolegama, tako i među đacima. Nadimak mu je bi dobri Papa. Velika otkrića u oblasti medicine učinila su da su lekari morali pronalaziti načine da redovno prate svakodnevne novine u ovoj naučnoj oblasti. Jedan od načina bilo je i osnivanje lekarskih društva, gde su mogli da razmenjuju iskustva, spremaju ili slušaju predavanja. Srpsko lekarsko društvo je osnovano 22. aprila 1872. na inicijativu dr Vladana Đorđevića. Na prvom sastanku osnivačke skupštine bilo je prisutno 15 beogradskih lekara: Panajot Papakostopulos, Aćim Medović, Jovan Mašin, Đorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Đorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Osnivačima su se ubrzo pridružili još i Josif Pančić i Mladen Janković, koji su prilikom prvog sastanka bili odsutni
83. Ulica Tihomilja Nikolića - počinje od postojeće ulice Žikice Jovanovića - Španca (kp 7626/1), ide celom dužinom kroz kp 5460, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Tihomilj Nikolić (1832 - 1886) je bio srpski general. Prvi predsednik Prvog beogradskog društva za gimnastiku i borenje. Rodio se u Kragujevcu. Završio je filozofski odsek gimnazije i Vojnu akademiju u Beogradu, a usavršavao se kao artiljerijski potporučnik u Belgiji. Komandant stajaće vojske bio je 1874. godine, 1875. do 1876. godine bio je ministar vojni. Za njegovo vreme napravljene su pripreme za I rat sa Turcima i pod njime je i završen. U II ratu bio je komandant Ibarske vojske koja se istakle na Javoru. Bio je oženjen gospođom Ermilom ćerkom gospodara Jovana Obrenovića. Đeneral Teša je bio jedan od najzaslužnijih i najomiljenijih Srba s kraja devetnaestog veka.
84. Ulica Katarine Popovine Midžine - počinje od postojeće Ulice Žikice Jovanovića - Španca (kp 7626/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 5463, i završava se kod kp 7563/1, između kp 5447 i kp 5489, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Katarina Popović rođena je u Novom Sadu u uglednoj porodici Petrović. Zna se da je oko 1844. godine učestvovala u diletantskim pozorišnim predstavama Komoraševe družine, koju je predvodio Konstantin Popović Komoraš. Udala se za njegovog najstarijeg sina, pravnika Dimitrija Popovića - Midžu, zbog čega je dobila nadimak Midžina. Katarina Popović - Midžina priredila je prvi kuvar pisan na narodnom jeziku. Osim recepata, autorka je u knjigu unela savete i uputstva o dekorisanju i serviranju jela, postavljanju trpeza i organizovanju različitih skupova, poput večera, prijema, balova i sl. Knjiga je imala nekoliko izdanja.
85. Ulica Marte Jorgović - počinje od novopredložene Ulice Katarine Popovine Midžine (kp 5463), seče kp 5464, i kp 5482, ide duž cele kp 5465, i završava se kod kp 5468, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Marta Jorgović bila je prva Srpkinja koja je 1755. godine upisala i završila "Prvu srpsku pravoslavnu gimnaziju" u Novom Sadu, koju su do tada pohađali isključivo mladići.
86. Ulica Vladike Platona - počinje od novopredložene Ulice Marte Jergović na kp 5482, ide celom svojom dužinom kroz kp 5482, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Platon Jovanović, poznatiji kao Sveštenomučenik Platon Banjalučki (Beograd, 29. septembar 1874 - Banjaluka, 5. maj 1941) je bio episkop ohridsko-bitoljski i banjalučki. Episkop Platon je rođen je u Beogradu 29. septembra 1874. kao Milivoje Jovanović. Školovao se u Vranju i Nišu, a potom školovanje nastavio u Beogradskoj bogosloviji. Zamonašio se kao učenik trećeg razreda bogoslovije.Kada je završio bogosloviju rukopoložen je za đakona i prezvitera. Godine 1896. poslat je u Srpsko podvorje u Moskvi gde je nastavio bogoslovsko usavršavanje na Duhovnoj akademiji koju je završio 1901. sa stepenom kandidata bogoslovlja. Kada se vratio iz Rusije, postavljen je za starešinu manastira Rajinovca. Kao profesor službovao je u Aleksincu i Jagodini i za to vreme odlikovan je dostojanstvom sinđela, protosinđela i arhimandrita. U toku Prvog balkanskog rata 1912. arhimandrit Platon je bio brigadni sveštenik, a u Prvom svetskom ratu vojni sveštenik. Kratko vreme bio je administrator Ohridske eparhije. Okupaciju je proveo u Srbiji.
87. Ulica Jelene Kon - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7582/13), između kp 4761/2 i kp 4763/3, ide duž cele kp 4762/3, kp 4762/2, kp 4762/1, zatim skreće u kp 4773/2, gde se i završava, između kp 4779 i kp 7563/3, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Jelena Kon, iako nije bila rodom Novosađanka, uspela je da Novosađane svih nacija i veroispovesti okupi oko zajedničke ideje pomaganja deci. Uspela je, tako, da izgradi i "Dom kore hleba" u Novom Sadu, a skulptura majke i deteta koja stoji iznad ulaza urađena je po njenoj zamisli. Stradala je u Drugom svetskom ratu, tokom zloglasne racije.
88. Ulica Milice Ninković - počinje od kp 4790/1, ide duž cele kp 4792/2, kp 4793/2, kp 4794/2, kp 4795/2, kp 4796/2, kp 4797/2, i ulazi u kp 4892, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Milica Ninković (Novi Sad, 30. januar 1854 - Kragujevac, 18. novembar 1881) bila je srpska feministkinja, pedagog i prevodilac. Na nagovor Svetozara Markovića, posle završene srednje škole, Milica je nastavila školovanje i zajedno sa sestrom Ankom Ninković, upisala Pedagoški fakultet u Cirihu, koji je studirala od 1872 do 1874. godine. Tokom boravka u Cirihu, pored studiranja, Milica je bila na predavanjima i diskusijama o političkim, socijalnim i ekonomskim temama, koje je obrađivala i slala ih Svetozaru Markoviću, a on ih je objavljivao u svom listu Zastava.
89. Ulica Mileve Simić - počinje od postojeće ulice Bore Radojevića (kp 7563/4), prolazi kroz kp 4828/1, kp 4827/1, kp 4826/2, kp 4815/2, kp 4816/2, ide duž kp 4817/3, i ulazi u kp 4869/2, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Mileva Simić (Novi Sad, 15. februar 1859 - Novi Sad, 1946) je bila srpska učiteljica, književnica i prevodilac. Za rad na polju pedagogije i književnosti, dodeljen joj je orden Orden kralja Aleksandra I stepena. Godine 1871-72, Simići su živeli u Somboru, gde je Pavle Simić radio na ikonostasu, na Crkvi Svetog Georgija. Po dolasku u Sombor, Mileva je sa svojih 12 godina saznala za učiteljsku školu, za koju se izuzetno zainteresovala, zbog velike želje za učenjem, koju je imala još od ranog detinjstva. Sa posebnom dozvolom profesora i katihete Nikole Đ. Vukićevića i dozvolom od Školskog saveta, Milevi je dozvoljeno školovanje u Srpskoj učiteljskoj školi, iako je sa svojih 12. godina bila premlada za upis. Mileva je na polju književnosti krenula da radi 1876. godine. Napisala je nekoliko dela, kao što je Knjiga za narod, u izdanju Matice srpske, šaljivu igru Retka sreća, nagrađenu od strane Matice srpske. Pored književnih radova, dok je radila kao učiteljica, napisala je dve školske knjige, "Kućarstvo" i "Pedagogija", koju su na osnovu procene Školskog saveta svrstane u svim srpskim i učiteljskim školama, širom Srbije". Pored toga, Mileva se oprobala i na polju dečije književnosti. Pored pedagoških književnih pripovedaka za decu, izdatim u listovima "Neven" i "Spomenik", Mileva je napisala je šest dečijih pozorišnih komada, a od njih su "Drugarice" (Sombor), "Dobrovoljni prilozi" (Mostar) i Plaćenik (Novi Sad) objavljeni, dok ostali kao što su Sirotica i pozorišni komad U laži je plitko dno.
90. Ulica Paška Vučetića - počinje od postojeće ulice Bobana Tomovića na kp 4815/2, zatim ide duž cele kp 4815/1, uz granicu sa kp 4816/1, i završava se kod kp 4801, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Početkom 20. veka Paško Vučetić dolazi iz Splita u Beograd i priključuje se umetničkoj grupi "Lada". Godine 1909., dobija prvu nagradu na konkursu za spomenik voždu Karađorđu na Kalemegdanu. Skulpturalna kompozicija sastojala se od figure vile sa barjakom, vojnika, žene sa detetom, Karađorđevog ustanika i guslara, bronzani delovi izrađeni su u Rimu, a sklapani su u Beogradu. Spomenik se prvobitno nalazio na Kalemegdanu u blizini Spomenika zahvalnosti Francuskoj. Svečano otvaranje spomenika usledilo je nakon Drugog balkanskog rata, međutim javnost nije prihvatila spomenik sa simpatijama, nakon čega je doneta odluka da se spomenik ukloni uz obrazloženje da je spomenik oštećen tokom ratova.[2] Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata uradio je ciklus "Odbrana Beograda", više crteža sa ratnom tematikom i portrete političara i vojskovođa.[3] U Narodnoj banci Srbije je uradio dekorativnu plastiku, slikanu dekoraciju zidova i svodova. [4] Godine 1911, Paška Vučetića angažuje Đorđe Vajfert da uradi ikonostas za prvobitnu crkvu Svetog Đorđa u Boru. Crkva je zbog proširenja površinskog kopa izmeštena u selo Brestovac kod Bora. Jedina ikona koja je sačuvana od prvobitnog ikonostasa je ikona Svetog Prokopija. Na ikoni su predstavljeni osnivači borskog rudnika Đorđe Vajfert, Franjo Šistek, Ferdinand Gramberg. Sem, slikarstva, skulpture, Paško Vučetić se bavio pedagoškim radom, jedno vreme je radio u Narodnom muzeju.
91. Ulica Radeta Krapovića - počinje od postojeće ulice Bobana Tomovića na kp 4817/3, zatim ide delom duž kp 4817/1, uz granicu sa kp 4816/1, i završava se u istoj kp 4817/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Rade Krapović bio je iz stare srpske porodice Krapovića. Dovršivši nauke na koje ga je poslao stric, u vojsci mletačkoj dopre do časti generala. U parnici, koja se vodila između Srba i Grka 1764-76. godine, on je uspešno branio pravoslavno bogosluženje na slovenskom jeziku u crkvi zadarskoj; a 1787. g. bio je glavni ktitor i branilac prava na Crkvicu Svetog Save Osveštenog u Budvi, kojom su se služili pravoslavni Budvani u doba državne vlasti Nemanjića i Balšića.
92. Ulica Đorđa Kode - počinje od postojeće ulice Bobana Tomovića na kp 4869/2, ide delom duž kp 4869/1, i završava se u istoj, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Đorđe (Georgije) Koda (Novi Sad, 9. mart 1811 - Novi Sad, 13. februar 1891) bio je novosadski trgovac, dobrotvor i javni radnik. Prvi je uveo vođenje knjiga u Novosadskoj opštini i bio osnivač i član Novosadske štedionice. Predlog propisa o izdavanju novca za zajmove i Nacrt formulara za obveznice predao je 1864. godine. Bio je član Matice srpske (od 1867) i član njenog Upravnog odbora (1868-1887), član Odbora za izradu "Uputstva o izdavanju novca za zajmove" iz Matičinih fondova i član Odbora za ispitivanje finansijskih mogućnosti za kupovinu kuće za Maticu srpsku.
93. Ulica Stevana Kalembera - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/1), ide duž cele kp 4845/3, i ulazi u kp 4845/5, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Stevan S. Kalember (Bjelopolje, Korenica, 10. novembar 1862 - Beograd, 10. april 1946) je bio trgovac, političar i dobrotvor. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Trgovinu je izučavao u Vrhovinama, a zatim je radio kao trgovački pomoćnik u Gospiću i Zagrebu. U Korenici je otvorio radnju 1887. godine. Bavio se politikom - kao član Srpske samostalne stranke od 1897. godine bio je stalno biran za poslanika u Srpskom narodno-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima, gde se zalagao za crkveno- opštinsku autonomiju. Jedan je od osnivača Srpske banke i član njenog najužeg rukovodstva. Nalazio se na položajima predsednika Srpske pravoslavne crkvene opštine u Zagrebu i Korenici, potpredsednika Eparhijskog saveta u Zagrebu i člana Patrijaršijskog saveta, kao i predsednika Srpske štedionice u Korenici. Više puta je odlikovan. Bio je blizak saradnik Vladimira Matijevića u Srpskom privrednom društvu "Privrednik", u čijem je radu neposredno učestvovao preko četrdeset godina. Bio je član Patronata Privrednikovih dobrotvora. Zahvaljujući njemu iz Korenička opštine poslano je preko 300 siromašnih đaka u "Privrednik" kako bi se osposobili za zanate i trgovinu.
94. Ulica Jovana Belimarkovića - počinje od postojeće ulice Bore Radojevića (kp 7606/1), prolazi kroz kp 4866/1, kp 4866/3, seče kp 4866/1, ide delom duž kp 4865/8, i završava se kod kp 4858/1, između kp 4865/1 i kp 4864/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Jovan Belimarković (Beograd, 1. januar 1827 - Vrnjačka Banja, 16. avgust 1906) je bio srpski general i viši državni službenik. Bio je nastavnik na Vojnoj akademiji u Beogradu 1852-1859. godine, kada je postavljen za vreme druge vladavine kneza Mihaila za direktora Artiljerijske radionice Topolivnice u Kragujevcu gde je ostao do novembra 1861. godine. Bio je sudija Vojnokasacionog suda i predsednik Inženjerijskog komiteta, a od septembra 1881. bio je predsedavajući u Komisiji za organizaciju i nastavu vojske. Bio je i član brojnih komisija za oficirske ispite.
95. Ulica Eufemije Jović - počinje od postojeće ulice Bore Radojevića (kp 7606/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 4863/3, i završava se kod kp 4860/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Eufemija Jović je rođena 1779. godine u Bečeju, umrla u Bečeju 1861. godine. Bila je narodna dobrotvorka naročito srpske pravoslavne dece. Bez potomstva, ostavila je 283 jutra zemlje i svoj dvorac Srpskoj crkvenoj opštini u Starom Bečeju, da se osnuje zadužbina za vaspitanje srpske siromašne dece pravoslavne vere. U prosvetne i razne humanitarne svrhe ostavila je srpskom narodu ukupno 380 jutara. Zakladama je upravljala Srpska pravoslavna crkvena opština u Starom Bečeju. Osim ove velike prosvetne zadužbine, plemenita baronica je podigla sebi i dve crkve-kapele. Kapela u centru grada podignuta je aprila 1861. godine, iste godine kada baronica umire. U kripti kapele počivaju njeni posmrtni ostaci, da bi kasnije tu bili preneti posmrtni ostaci njenog muža, barona Stevana Jovića.
96. Ulica Jovana Jankovića Lunge - počinje od postojeće ulice Bore Radojevića (kp 7606/1), prolazi kroz kp 4867/3, kp 4867/1, seče kp 4871/2, ide delom duž kp 4871/1, i prelazi u kp 4872/1, gde se i završava, sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Jovan Janković Lunga (Vranje, 1892 - Beograd, 1954) bio je poznati beogradski trgovac, zadužbinar i dobrotvor. Vranju je ostavio zgradu Hirurškog odeljenja Vranjske bolnice i prvi teren za tenis izgrađen još 1924. godine. Postao je ponosni deo grada Vranja koji ne bi smeo da se zaboravi. Jovan Janković Lunga je bio dobar i plemenit čovek. Mislio je ne samo na sebe i svoju porodicu, nego i na druge nevoljnike kojima je pomoć bila potrebna. Kad god je boravio u svom rodnom mestu davao je nesebične priloge za gradsku čitaonicu, crkvu, gimnaziju i siromašne.
97. Ulica Gligorija Jeftanovića - počinje od postojeće ulice Bore Radojevića na kp 7606/1, ide delom duž kp 7606/4 i kp 4875/2, seče kp 4875/1, zatim ulazi u kp 4873 i ide duž granice sa kp 4875/1 i kp 4874, i završava se kod kp 4884, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Gligorije Jeftanović (1840-1927) 1910. je predsedavao skupom srpskih privrednika na kome je dogovoreno osnivanje Srpske centralne privredne banke u Sarajevu koja je osnovana 1912. U više navrata je biran za predsednika srpske crkvene opštine i srpskog školskog odbora u Sarajevu. Dao je pare za osnivanje Srpskog prosvetnog i kulturnog društva "Prosvjeta", za osnivanje srpske škole, izgradnju Saborne crkve u Sarajevu, drugih kulturnih i sportskih društava, a pomagao je i sirotinju. Jedan je od osnivača Srpskog pevačkog društva "Sloga" (1888), čiji je bio prvi predsednik. Za predsednika "Sloge" je izabran i 1895, 1896 i 1898. Vodio je Odbor za podizanje spomenika Simi Milutinoviću Sarajliji.
98. Ulica Janče Jovanovića - počinje od kp 7606/4, prolazi kroz kp 4876/2, ide duž cele kp 4876/1 i cele kp 4877, i završava se kod kp 4879/2, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Janča Jovanović Baldžija (Vranje, 1845- Vranje, 1899) bio je trgovac, kožar i užar. Bio je veliki zadužbinar. Bio je politički angažovan i godine 1893. bio je predstavnik Narodne skupštine Kraljevine Srbije. Janča Jovanović Baldžija je veliki deo svog ogromnog bogatstva ostavio Vranju. Sagradio je hotel u čijem sastavu je bila i pozorišna sala (korišćena za kostim masken balove ondašnjih glumaca Vranja i gostujućih amatera i građanstva varoši). Učestvovao je u izgradnji kasarne, sagradio zgradu pošte, bio inicijator i učestvovao u izgradnji gradskog parka idr. Pored toga što je bio ugledan trgovac, bogat čovek, bio je vrlo društveno aktivan, poslanik i predsednik Opštine Vranje. Baldžija je obeležio jedno vreme na prelazu iz otomankog ropstva u slobodnu Kraljevinu Srbiju. Baldžija je i danas prisutan u gradu, kroz objekte koje je ostavio Vranju i Vranjancima.
99. Ulica Bosiljke Janić - počinje na kp 5223/1, seče kp 5223/2, prolazi kroz kp 5222, kp 5221, kp 5220, kp 5219, kp 5218, kp 5217, kp 5216, kp 5215, i ulazi u kp 5052, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Bosiljka Janić, rođ. Cincar-Janković, (Ćuprija, 1869 - Beograd, 2. februar 1936) bila je srpska dobrotvorka koja je osnovala tri zadužbine, Zadužbinu Samuila i Goluba S. Janića pri Filozofskom fakultetu i Učiteljskoj školi u Skoplju, Zadužbinu Samuila i Goluba S. Janića pri Srpskoj kraljevskoj akademiji i Fond Sofije Samuila i Bosiljke Goluba S. Janića. Bosiljka je bila udata za Goluba Janića.
100. Ulica Janka Đurđevića - počinje od postojeće Ulice Izvorac na kp 5217, ide celom svojom dužinom kroz kp 5217, uz granicu sa kp 5218, i završava se kod novopredložene Ulice Bosiljke Janić, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Janko Đurđević (Konjska - Hotin, 1828) bio je član Sovjeta u Prvom srpskom ustanku. Rodio se u selu Konjskoj (koji se sada zove Mihajlovac) u Nahiji smederevskoj. Janko je bio savetnik za Smederevačku nahiju 1805-1813. Janko je bio vrlo uvažen čovek i u narodu i među vojvodama. Njega su obično zvali "Sirotinjska majka".
101. Ulica Milete Magaraševića - počinje od postojeće Ulice izvorac na kp 5219, ide celom svojom dužinom kroz kp 5219, gde se i završava, kod novopredložene Ulice Bosiljke Janić, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Mileta Magarašević (Gornji Kovilj, 2. decembar 1905 - Beograd, 24. decembar 2003) bio je profesor i doktor medicinskoh nauka i jedan od pionira Medicinskog fakulteta u Beogradu i zdravstvenog sistema Srbije. Profesor Magarašević je svojim radom podržavao razvoj medicine uopšte ali i reumatologije i onkološke dijagnostike u Srbiji i Jugoslaviji. Sa svojim prvim šefom profesorom dr Stojanom Dedićem, počev od 1947. formirao je stručne medicinske kadrove pri pokretanju Radiološkog instituta u Beogradu tokom perioda 1947-1955. gde je bio i u funkciji pomoćnika Upravnika. Od maja 1946. potvrđen je za asistenta na Katedri za za radiologiju i rendgenologiju. Za docenta je potvrđen 1951, izabran za vanrednog profesora 1955, a za redovnog, 1961, Postao je honorarni profesor od osnivanja Stomatološkog fakulteta 1950. Tokom 1955. sa Radiološkog instituta prelazi na Instituta za radiologiju KBC-a Dedinje, i postaje načelnik.
102. Ulica Dragiše Stanisavljevića - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/1), ide duž cele kp 5234/4, prolazi kroz kp 5233/5, seče kp 5233/6, zatim ponovo prolazi kroz kp 5233/5, seče kp 5233/1, kp 5233/4, ponovo seče kp 5233/1, i ulazi u kp 5232/1, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Dragiša Stanisavljević rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. godine. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju.
103. Ulica Miodraga Avramovića - počinje od novopredložene Ulice Dragiše Stanisavljevića na kp 5233/5, ide duž iste, i završava se kod kp 5231/5, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Miodrag Avramović (Čačak, 19. maj 1901 - 19. jun 1974) je bio jugoslovenski i srpski filmski glumac i reditelj. Osnovnu školu i obućarski zanat završio je u Čačku. Naknadno je završio i četiri razreda gimnazije. Umetničku karijeru počeo je kao amater glumac i reditelj u "Abraševiću". Kao profesionalni glumac angažovan je u jednoj putujućoj pozorišnoj trupi 1921. godine. Radio je u mnogim teatrima: Životićevom, u pozorištima u Skoplju, Banjaluci, Sarajevu, Osijeku, Cetinju, Požarevcu, Kragujevcu, Nišu, Pančevu, Zagrebu, Vršcu, Rijeci, Šapcu. U Srpskom narodnom pozorištu je bio angažovan u sezoni 1930./1931. U mnogim pozorištima bavio se i režijom.
104. Ulica Gedeona Dunđerskog - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), ide duž cele kp 4705/2, seče kp 4704/5, prolazi kroz kp 4704/2, zatim ulazi u kp 4703/1, skreće i prolazi između kp 4703/6 i kp 4703/7, i završava se kod kp 7563/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Gedeon "Geda" Dunđerski (Srbobran, 1. februar 1875 - Budimpešta, 12. jul 1939) veleposednik, industrijalac, pravnik, bankar, dobrotvor. Kao i drugi Dunđerski, bio je narodni dobrotvor. Slao je vagone hrane u siromašne krajeve u vreme gladnih godina. Matici srpskoj i SNP u Novom Sadu ostavio je značajne legate. Za Univerzitetsku biblioteku u Beogradu kupio je za 320.000 dinara izuzetno bogatu biblioteku novosadskog bibliofila Petra Stojadinovića od 8.000 naslova starih knjiga i poklonio je 1929. godine.
105. Ulica Ilije Kolovića - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), ide duž cele kp 5300/1, ulazi u kp 5301/4, skreće i završava se kod kp 5302/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Ilija Kolović bio je doktor i veliki humanista koji je zajedno sa Zorkom Jokanović, medicinskom sestrom, lečio srpske ranjenike u Prvom svetskom ratu.
Inicijativu je pored građana gradske opštine Čukarica podnela i Biblioteka grada Beograda.
106. Taraiška ulica - od postojeće Ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), seče kp 5299/6, ide delom duž kp 5299/1, prolazi kroz kp 5299/2, ponovo prolazi kroz kp 5299/1, zatim prolazi kroz kp 5299/3, i završava se kod kp 5298/2, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Taraiš je deo naselja u Železniku gradske opštine Čukarica u čijoj neposrednoj blizini se ulica nalazi.
107. Ulica Evgenija Dumče - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), seče kp 7564/3, ide duž cele kp 5244/2, zatim ulazi u kp 5246/1, skreće i završava se kod kp 5231/6, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Evgenije Dumča (1838 -1917) je bio trgovac, veleposednik i dobrotvor. Evgenije Dumča se oženio 1862. godine Petronelom Blažić, s kojom je osnivao brojne zadužbine. U dugom i srećnom braku nisu imali dece. Po raznim mestima Budimske eparhije podizao je školske zgrade i davao je velike novčane priloge za njihovu izgradnju, pa su ga savremenici smatrali za jednog od "najvećih dobrotvora srpskog naroda s ove strane Save i Dunava". Bio je član Patronata Privrednikovih dobrotvora. Kao pokrovitelj Srpskog privrednog društva Privrednik, Dumča je ovom društvu priložio 52.000 kruna.
108. Ulica Milana Puzića - počinje od postojeće Ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), seče kp 7564/15, ide duž cele kp 5248/1, i završava se kod kp 5247/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Milan Puzić (Kruševac, 2. april 1926 - Beograd, 16. novembar 1994) je bio srpski glumac. Puzić je rođen u Kruševcu 2. aprila 1926. godine. Glumom je počeo da se bavi kao srednjoškolac, glumio je u Gradskom narodnom pozorištu u Kruševcu. Od 1946. do 1948. godine je pohađao Dramski studio pri Narodnom pozorištu u Beogradu i studirao na Filozofskom fakultetu. Godine 1946. postaje član Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1951. godine Narodnog pozorišta u Beogradu. Filmsku karijeru je započeo ulogom u filmu Jezero 1950, a glavne uloge je tumačio u filmovima Pukotina raja iz 1959. i Čovjek sa fotografije iz 1963. godine. Preminuo je 16. novembra 1994. godine u Beogradu u 69. godini života.
109. Ulica Sofije Dražić - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), seče kp 5250/1, prolazi kroz kp 5250/2, zatim ponovo prolazi kroz kp 5250/1, i ulazi u kp 5250/7, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Sofija Dražić (1805-1895) bila je narodna dobrotvorka. Ostavila je svoj imetak, kojim upravlja Srpska pravoslavna crkvena opština u Starom Bečeju, za odgoj siromašnih devojaka, srpkinja pravoslavne vere.
110. Ulica Jovana Valente - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), seče kp 5292/2, ide duž kp 5292/1, zatim duž kp 5293, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Jovan Valenta (Prag, 1826 - Beograd, 7. jun 1887) je bio lekar, doktor medicine i hirurgije, varoški lekar u Smederevu i Beogradu, prvi upravnik bolnice na Paliluli i honorarni profesor Velike škole (Beograd, higijena). Po dolasku u Srbiju 1852. godine, češko ime Jan zamenio je sa srpskim imenom Jovan. U Srbiji je dr Valenta postavljen za okružnog fizikusa prvo u Smederevskom, zatim Rudničkom, a potom u Valjevskom okrugu. Godine 1865. je dr Valenta imenovan za upravnika prve varoške bolnice u Beogradu, koja je osnovana 1841. godine. Sa dr Aćimom Medovićem podstakao je osnivanje Srpskog lekarskog društva u Srbiji 1868. godine. Do osnivanja je došlo ipak kasnije 1872. 1864. godine je objavio knjigu "Nauka o čuvanju zdravlja". Ovu knjigu su pratile još dve: "Higijena - Nauka o čuvanju zdravlja" (1877) i "Zasebna higijena-Dijetetika" objavljena 1881. godine. Korespondentni je član Društva srpske slovesnosti od početka 1862. Redovni je član Srpskog učenog društva (Odseka za nauke prirodoslovne i matematičke) naimenovan leta 1864.
111. Ulica Vase Savića - počinje od postojeće ulice Žikice Jovanovića Španca (kp 7626/1), između kp 5265/1 i kp 5269, ide celom svojom dužinom kroz kp 5268, i završava se kod kp 5271, između kp 5267/1 i kp 5270, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Dr Vasa Savić (Perlez 1893 - Beograd, 2. februar 1939) bio je lekar, istaknuti medicinski stručnjak za plućne bolesti i dugogodišnji upravnik sanatorijuma u Topolšici (Slovenija) u međuratnom periodu. Vasa Savić rodio se u Perlezu 1893. godine. Rano ostavši bez oca, Gimnaziju je završio u Zrenjaninu, da bi nakon toga kao pitomac "Tekelijanuma" nastavio školovanje u Budimpešti. U želji da se specijalizuje za lečenje tuberkuloze, studijski se usavršavao u Švajcarskoj, Engleskoj i SAD. Po povratku u Kraljevinu SHS, postavljen je 1922. za načelnika sanatorijuma u Topolšici i na tom položaju ostao je šesnaest godina. Doselio se 1939. godine u Beograd, gde je bio imenovan za načelnika Odeljenja za ftizioterapiju Opšte državne bolnice. Bio je posvećen borbi protiv tuberkuloze i u međuratnom periodu napisao je niz radova o ovoj problematici (v. dole bibliografiju radova). Sahranjen je na Tomaševačkom groblju. Smrt Vase Savića okupila je veliki broj prijatelja, bivših pacijenata i poštovalaca. Petrovgradski list "Banatska pošta" pokrenuo je inicijativu za prikupljanje pomoći Savićevoj majci koja je živela u teškim materijalnim uslovima. Gradsko veće Petrovgrada donelo je odluku da se Bolnička ulica u tom gradu preimenuje u Ulicu Vase Savića. Majka Vase Savića se, nakon sinovljeve smrti, povukla u petrovgradski manastir Svete Melanije Rimljanke, gde je živela sa ćerkom, monahinjom Petronijom (svetovno ime Vukosava). Tu je prenela Savićevu zaostavštinu. Bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu dobila je ime po dr Vasi Saviću. U Aleji velikana u Karađorđevom parku nalazi se bista dr Vase Savića.
112. Ulica Laze Telečkog - počinje od postojeće ulice Izvorac (kp 7611/3), između kp 5201/4 i kp 5258/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 7612/1, i završava se kod kp 7612/2, između kp 6585/1 i kp 6557/2, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Lazap Laza Telečki (Kumane, 1841 - 1873) je bio srpski pozorišni glumac i reditelj. Bio je istaknuti član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kada je osnovano pozorište u Novom Sadu, 1861. godine, Telečki postaje glumac. Igrao je uglavnom uloge iz domaćeg repertoara i u prvom periodu njegova aktivnost bila je povremena. Za vreme svoje kratke karijere glumio je i u Beogradu i Zagrebu zajedno sa velikanima glumišta, kao što su: Dimitrije Ružić, Draginja Ružić, Miša Dimitrijević, Ilija Stanojević, Draga Spasić, Milka Grgurova i Pera Dobrinović.
113. Ulica Hristine Dobrović - počinje od novopredložene ulice Laze Telečkog (kp 7612/1), ide duž cele kp 5186/5, cele kp 5186/4, i ulazi u kp 5186/1, gde se i završava, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Hristina Dobrović (1851 - 1910) je bila velika dobrotvorka. Zajedno sa Paulinom Matijević osnovala je Dobrotvornu zadrugu "Srpkinja". Hristina je bila supruga trgovca Isidora Dobrovića. Zajedno s njim tokom života priložila je Srpsko privredno društvo "Privrednik" preko 30.000 kruna. Bila je članica Patronata Privrednikovih dobrotvora.
114. Ulica Đorđa Mihailovića - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), između kp 6547/2 i kp 6548/1, ide duž kp 6547/5, seče kp 6549/5, kp 6549/1, prolazi kroz kp 6547/4, i završava se kod novopredložene Ulice Laze Telečkog (kp 7612/1), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Đorđe Mihailović, Đoka (Niš, 3. maj 1892 - Niš, decembar 1974) bio je ktitor niškog zdravstva - srpski vojni, civilni i sokolski lekar, učesnik Prvog svetskog rata u kome je sa pripadnicima niške Vojne bolnice prošao Albansku golgotu, a onda u periodu od
1916. do 1918. kao medicinar radio je u bolnicama u Sidi Abdalu i Ferivilu, nedaleko od Bizerte, Tunis. Prvo kao medicinar, a kasnije i kao lekar, Đorđe Mihailović je svojim radom i entuzijazmom dao značajan doprinos srpskoj ratnoj medicini. Kao član Srpskog društva Crvenog krsta i Srpskog lekarskog društva, između dva svetska rata, Mihailović je neprestano radio na razvoju srpskog zdravstva, prvenstveno u gradu Nišu, a potom i u Moravskoj banovini.
115. Ulica Ninka Petrovića - počinje od postojeće ulice Stevana Filipovića (kp 7564/11), seče kp 6555/4, ide duž kp 6555/3, seče kp 6555/1, ide duž kp 6554/1, i završava se kod novopredložene Ulice Laze Telečkog (kp 7612/1), a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Ninko Petrović (Krupanj, 1896 - Beograd, 30. mart 1981) bio je advokat i gradonačelnik Beograda. Rođen u Belotiću 1896. godine, Ninko je osnovnu školu je završio u Belotiću (opština Osečina) a potom je pohađao gimnaziju u Šapcu. Posle završenih šest razreda gimnazije, u jesen 1915. godine mobilisan je u Đačku četu sa kojom se krajem iste godine povukao preko Albanije u Grčku. Posle kraće vojne obuke upućen je na Solunski front, gde je 1916. godine učestvovao u borbama u sastavu Prvog pešadijskog puka Moravske divizije kao podnarednik-đak. Po naređenju iz komande zajedno sa drugim "đacima" upućen je u grčki grad Volos, gde je pohađao sedmi i osmi razred gimnazije i uspešno položio maturski ispit. Ubrzo nakon maturiranja se vratio na Solunski front, i to u momentu najintenzivnijih borbi i njegovog proboja, nakon kojih se konačno posle duže vremena ponovo vratio u Srbiju i rodni kraj. Tokom rata ubijen mu je otac, dvojica starije braće i brat od strica. Uprkos tome, uspeo je završi Pravni fakultet u Beogradu 1922. godine. Bavio se advokaturom i drugim službeničkim poslovima, a 1930. godine bio je jedan od osnivača i ujedno sekretar Udruženja "Solunske đačke čete". U toku Velikog rata Petrović je pisao dnevnik i razne zapise, na čijem sabiranju je radio pred kraj svog života.
116. Ulica Vladanova - počinje od novopredložene Ulice Laze Telečkog (kp 7612/1), seče kp 6606/4, ide duž cele kp 6606/3, i cele kp 6606/1, i završava se kod 6606/2, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Vladin ili Vladan je bio legendarni srpski vladar iz 7. veka, sin kneza Selimira. Vladao je u periodu od između oko 651. i 655. godine do posle 680. godine. U vreme njegove vladavine su se Bugari naseljavalji na Balkansko poluostrvo. Vladin je živeo mirno sa Bugarima do kraja svoje vladavine. Prema svedočenju letopisa "dva naroda - Goti i Sloveni dele zajednički jezik i veru (Stara slovenska vera), zbog čega su dobro vezani jedni sa drugima". Posle smrti Vladina, njegov presto zauzima njegov sin Ratimir.
117. Ulica Božidara Pavićevića - počinje od postojeće ulice Bore Stankovića Makiš (kp 2684), prolazi kroz kp 176, kp 177, seče kp 178/5, kp 178/4, kp 178/3, kp 178/1, kp 2678, kp 311/2, ide delom duž kp 314/3, i završava se kod kp 2679, a sve u KO Veliki Makiš.
Obrazloženje: Božidar Pavićević Longa (Sarajevo, 9. januar 1932 - Beograd, 13. jul 2004) je bio srpski glumac.
118. Ulica Isidora Dobrovića - počinje od postojeće Ulice Bore Stankovića Makiša (kp 2684), ide celom svojom dužinom kroz kp 2680, i završava se u istoj, a sve u KO Veliki Makiš.
Obrazloženje: Isidor Dobrović (1841 - 1914) je bio trgovac, veleposednik, dobrotvor i prvi predsednik Srpskog privrednog društva "Privrednik". Svake godine uplaćivao je Srpskom privrednom društvu Privredniku iznos od 2.000 kruna. Za njegovim primerom poveli su se brojni prijatelji, koji su poklanjali novac i osnivali donacije. Kao učesnik konferencije osnivača Srpske banke u Zagrebu 1894. godine, sazvane povodom osnivanja zagrebačke srpske autonomne škole, predložio je sakupljanje novca, a sam je priložio sredstva u tu svrhu. Bio je u Daruvaru predsednik Srpske pravoslavne crkvene opštine 1899. godine. Podstaknut njenim osnivanjem, zajedno s Krstom Jokanovićem, Jocom Ciganovićem i drugima podigao je 1899. godine srpsku školu u Daruvaru. U svojoj kontinuiranoj pomoći Privredniku, sa suprugom Hristinom, poklonio je dve kuće i veliki broj akcija Srpske banke u Zagrebu u vrednosti od oko četvrt miliona dinara. Kao jedan od najvećih darodavaca bio je član Patronata Privrednikovih dobrotvora.
119. Ulica Stevana Georgijevića - počinje od postojeće ulice Bore Stankovića Makiš na kp 11687, seče kp 224/2, kp 11686, kp 11687, prolazi kroz kp 108, kp 109/1, seče kp 109/4, ide delom duž kp 2673, zatim seče kp 119/1, kp 119/2, kp 119/3, kp 119/4, zatim ide ponovo duž kp 2673, prolazi kroz kp 56/1, i ulazi u kp 57/1, gde se i završava, kod postojeće ulice Obrenovački drum, a sve u KO Veliki Makiš.
Obrazloženje: Stevan Georgijević (Mali Radinci, 28. jul 1863 - Rijeka, 30. novembar 1924) je bio trgovac, posednik i dobrotvor. Izučio je obućarski zanat u Rumi. Kao pomoćnik radio je u Zemunu, Beogradu, Vukovaru, Osjeku, Pešti, Trstu i Beču. Od 1887. godine nastanio se u Rijeci, gde je, zahvaljujući materijalnoj pomoći prote Jovana Šorak Čede, otvorio samostalnu radnju. Kao vredan radnik ubrzo je uspeo da otvori i trgovinu. Njegove radnje bile su prve prodavnice obuće u Rijeci. Zbog svoje patriotske delatnosti bio je hapšen i proganjan od austrijskih vlasti. Testamentom je sav svoj imatak, tri kuće u Rijeci u vrednosti od oko 180.000 kruna, ostavio Srpskom privrednom društvu "Privrednik" gde je član Patronata Privrednikovih dobrotvora.
120. Ulica Ljubice Ravasi - počinje od postojeće Ulice obrenovački drum (kp 11600/2), seče kp 11600/4, prolazi kroz kp 11655, seče kp 11656/1, i ulazi u kp 13864/1, gde se i završava, a sve u KO Veliki Makiš.
Obrazloženje: Ljubica Ravasi (Čenta, 25. avgust 1916 - Novi Sad, 9. mart 1995) je bila jugoslovenska i srpska filmska i pozorišna glumica.
121. Ulica Save Vukovića - počinje od postojeće ulice Obrenovački drum (kp 11600/2), seče kp 11600/3, kp 12635/3, kp 12649, zatim seče kp 12648/2, kp 12648/1, kp 12634/4, prolazi kroz kp 12619/1, i ulazi u kp 12617/1, gde se i završava, a sve u KO Veliki Makiš.
Obrazloženje: Sava Vuković (Mostar, 1737 - Novi Sad, 1810) je bio srpski trgovac, dobrotvor i osnivač Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu. Sumu od 20.000 forinti priložio je u korist osnivanja Srpske pravoslavne gimnazije. I drugi novosadski građani su, sledeći Vukovićev primer, takođe dali značajne priloge, te tako pomogli osnivanje gimnazije. Sava Vuković umro je u Novom Sadu maja 1810. godine i sahranjen je u porti Saborne crkve. Ulica u Novom Sadu nosi njegovo ime.
122. Ulica Jovana Joce Vujića - počinje od novopredložene Ulice Save Vukovića na kp 12649, seče kp 12648/2, prolazi kroz kp 12648/1, kp 12647, skreće ka kp 12634/4 i prolazi kroz istu, zatim prolazi kroz kp 12619/1, i ulazi u kp 12617/1, gde se i završava, a sve u KO Veliki Makiš.
Obrazloženje: Jovan Joca Vujić (Senta, 1863 - Beograd, 1934) je bio kolekcionar umetnina, bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda i veleposednik. Bio je pokretač osnivanja Srpskog kluba u Somboru koji se borio za bolji život Srba u Bačkoj, još pre početka Prvog svetskog rata. Bio je angažovan i član Upravnog odbora Matice srpske i Društva za srpsko pozorište, koje je pomagao moralno i finansijski.
123. Ulica Zlate Petković - počinje od postojeće Ulice Obrenovački drum (kp 11600/2), seče kp 11600/3, kp 12635/3, kp 12657/2, seče kp 12634/5, kp 12634/1, prolazi kroz kp 12736/1, seče kp 12739, ponovo seče kp 12736/1, i ulazi u kp 12740, gde se i završava, a sve u KO Veliki Makiš.
Obrazloženje: Zlata Petković (1954 -2012) bila je srpska glumica, kao i bivša Mis Jugoslavije. Bila je supruga kompozitora Aleksandra Sanje Ilića i sestra muzičara Dejana Petkovića. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu upisala je nakon završetka srednje škole, a kolege na klasi su joj bili Bogdan Diklić, Ljiljana Stjepanović, Snežana Savić, Ivan Klemenc, Radoš Bajić i Lazar Ristovski. Nakon diplomiranja, reditelj Aleksandar Đorđević joj je ponudio ulogu Marije u filmu i seriji Povratak otpisanih. Umrla je u Beogradu 3. decembra 2012. godine u 58. godini života, sedam dana pošto je doživela moždani udar. Sahranjena je 6. decembra 2012. na Novom groblju u Beogradu, a istog dana održana je komemoracija na Sceni "Bojan Stupica" u njenom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tokom svoje karijere Zlata se oprobala i kao TV voditeljka. Tokom 1980-ih godina, sa pevačima Predragom Cunetom Gojkovićem i Predragom Živkovićem Tozovcem, vodila je muzičku emisiju Folk parada.
124. Ulica Nastićeva - predstavlja produžetak postojeće Nastićeve (matični broj: 791113032744), koja se produžava u delu između kp 728/3 i 719/4, ide duž kp 3414/1 i završava se kod kp 659/4, između kp 722/4 i kp 715/1, a sve u KO Čukarica.
125. Ulica Zorke Todosić - počinje od postojeće Ulice Žikice Jovanovića - Španca na kp 7626/1, ide duž kp 5358, prolazi kroz celu kp 5357/1, i završava se kod kp 5369/1, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Zorka Todosić (Novi Sad, 1. april 1864 - Beograd, 28. decembar 1936) bila je poznata srpska glumica, više od 20 godina prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Naročito se isticala kao subreta u operetama i u pevačkim ulogama u komadima iz narodnog života, da bi se u zrelijim godinama dokazala u komediji i drami. Glumila je naslovnu ulogu u prvom izvođenju Koštane. Zauzima posebno mesto u galeriji naših najznačajnijih pozorišnih umetnica kao velika tragetkinja i prvoklasna operetska pevačica, koja je nosila glavne operetske uloge i kroz njih popularizovala operetu u Srbiji. Umrla je pomračenog uma i gotovo zaboravljena.
Inicijativu je pored građana gradske opštine Čukarica podnela i Biblioteka grada Beograda.
126. Ulica Đene Branovačkog - počinje od postojeće Lipovačke ulice na kp 5286/1, skreće u kp 5271, prolazi kroz kp 5272/1, i završava se kod kp 5279, a sve u KO Železnik.
Obrazloženje: Evgen - Đena Branovački, narodni dobrotvor (30. avgust 1841, Senta - 11. avgust 1882, Senta). Evgen - Đena Branovački, sin Stefana Branovačkog (1804 - 1880), advokata, potpredsednika Srpskog narodnog sabora u Karlovcima, predsednik Matice srpske, predsednik srpske crkvene opštine u Novom Sadu i dr, i njegova žena Persida - Ida Branovački, sestra Jovana Vujića iz Sente ostavili su 20 jutara zemlje srpskom narodnom pozorištu, 10 jutara srpskoj crkvenoj opšini u Senti, a 120 jutara za gradnju srpske veroispovedne škole na senćanskim salašima i stipendije siromašnim učenicima realki i ekonomskih škola. Pitomce birala Matica srpska u Novom Sadu.
U naseljenom mestu Ostružnica (matični broj naselja: 70254), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:
1. Ulica Vladana Arsenijevića - počinje od postojeće ulice Vuka Karadžića (kp 1746/1), između kp 2348 i kp 2347, ide celom svojom dužinom kroz kp 2350/1, i završava se kod novopredložene Ulice Miodraga Popovića (kp 1744/2), između kp 1143 i kp 2355/2, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Vladan (Vasilije) Arsenijević (Deliblato, 22. januar 1848 - Karlovac, 14. novembar 1900), profesor prirodnih nauka, novinar i etnolog.
2. Ulica Germana Anđelića - počinje od novopredložene Ulice Vladana Arsenijevića (kp 2350/1), između kp 1146 i kp 1153/1, ide duž cele kp 1149/3, prolazi kroz kp 1149/1, kp 1135/2, kp 1135/1, i ulazi u kp 1118/1, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Braća Anđelić, German i Stefan bili su dobrotvori srpske narodne prosvete. Na osnovu priloga braće Anđelića osnovan je u Karlovcima i Sveštenički internat, u kome su deca srpskih sveštenika iz mitropolije karlovačke, koja su učila karlovačku gimnaziju, dobijala stan i izdržavanje po umerenoj ceni. German Anđelić, mitropolit karlovački i patrijarh srpski (1822-1888) i Stefan Anđelić, počasni prota, prvi stavrofor, i paroh sremsko-mitrovački (1825-1892).
3. Ulica Stefana Anđelića - počinje od novopredložene Ulice Vladana Arsenijevića (kp 2350/1), prolazi kroz kp 2351, ide duž cele kp 2359, i završava se kod novopredložene Ulice Miodraga Popovića (kp 1744/2), a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Braća Anđelić, German i Stefan bili su dobrotvori srpske narodne prosvete. Na osnovu priloga braće Anđelića osnovan je u Karlovcima i Sveštenički internat, u kome su deca srpskih sveštenika iz mitropolije karlovačke, koja su učila karlovačku gimnaziju, dobijala stan i izdržavanje po umerenoj ceni. German Anđelić, mitropolit karlovački i patrijarh srpski (1822-1888) i Stefan Anđelić, počasni prota, prvi stavrofor, i paroh sremsko-mitrovački (1825-1892).
4. Ulica Velimira Veke Ilića - počinje od novopredložene Ulice Vladana Arsenijevića (kp 2350/1), ide duž cele kp 2363/3, ulazi u kp 2363/4, zatim skreće i prolazi kroz kp 2363/5, ide duž kp 2363/2, i završava se kod kp 2364, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Velimir "Veka" Ilić (Žirovnica, 12. oktobar 1925 - Beograd, 17. jun 2007), bio je atletičar, novinar, urednik Sportske redakcije Politike. Velimir Ilić je rođen u Žirovnici 12. oktobra 1925. godine. Kao mladić preselio se u Beograd gde je sa osamnaest godina počeo da se bavi atletikom. Kada je 1946. formiran Atletski klub Crvena zvezda Velimir Ilić je postao njen član. Ilić je izabran za prvog generalnog sekretara kluba i za člana izvršnog odbora i ako je još bio takmičar. Kao član kros ekipe doneo je Zvezdi prvu titulu prvaka Jugoslavije. Ekipni prvak sa klubom je bio 1953, 1954. i 1955. godine. Pored ekipnih titula Ilić je bio uspešan i u pojedinačnoj konkurenciji. Osvojio je dve zlatne medalje u prvenstvu Srbije na 5.000 metara i više puta je bio drugi. Učestvovao je na Letnjim olimpijskim igrama 1952. godine u Helsinkiju u trci na 5.000 metara. Na Balkanskim igrama 1953. i 1954. osvojio je bronzane medalje, a na Letnjim Svetskim studenstskim igrama 1953. godine u Dortmundu takođe je bio treći. Bio je selektor Jugoslavije od 1963. do 1968. Bio je predsednik atletskog saveza od 1992. do 1997. i generalni sekretar od 1993. do 1995. godine. Velimir Ilić je počeo da se bavi novinarstvom pedesetih godina dvadesetog veka kada je počeo da piše u Politici. Izveštavao je sa Letnjih olimpijskih igara 1952. godine u Helsinkiju sa atletskih takmičenja i ako je i sam bio učesnik. Posle sportske karijere, zaposlio se 1960. u sportskoj rubrici politike i tu radio do 1991. kada je otišao u penziju.
5. Ulica Koste Mihailovića - počinje od postojeće Kosmajske ulice (kp 1746/1), ide duž cele kp 2344/1, ulazi u kp 2367/1, skreće i prolazi kroz kp 2367/2, seče kp 2368/3, kp 2368/4, i ulazi u kp 2368/1, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica
Obrazloženje: Kosta Mihailović (Šabac, 1. mart 1917 - Beograd, 19. septembar 2007) bio je diplomirani pravnik, srpski ekonomista, redovni profesor, akademik. Bio je član Ekonomskog saveta Jugoslavije, član uprave Saveza ekonomista Jugoslavije, predsednik Saveta Ekonomskog fakulteta, predsednik Odbora za razvoj nauke Skupštine Republičke zajednice nauka Srbije. Jedan je od osnivača i predsednik Naučne sekcije ekonomista Jugoslavije. Bio je član naučnog veća Instituta društvenih nauka i naučnog veća Ekonomskog instituta u Beogradu. Držao je predavanja na poslediplomskim studijama u Institutu za socijalni razvoj u Hagu, Poljoprivrednom Institutu Mediterana u Monpeljeu, skupu direktora Instituta za regionalni razvoj u Nagoji. Dugi niz godina bio je član redakcije časopisa "Ekonomist". U više kolektivnih studija Ekonomskog fakulteta bio je glavni redaktor. Član redakcijskog saveta časopisa "Ekonomska misao". Za dopisnog član SANU izabran je 1983. godine.
6. Ulica Vasilija Popovića - počinje od novopredložene Ulice Koste Mihailovića na kp 2367/1, seče kp 2366/8, kp 2366/5, kp 2366/4, kp 2366/16, ide duž kp 2366/15, i završava se u istoj, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Vasilije Popović, (Novi Sad, 1827. - Mošorin, 1905.) sin novosadskog prote Jovana, i brat lingviste Đure Daničića. Rođen je 1827. godine u Novom Sadu, od roditelja pravoslavnog sveštenika Jovana i Ane. Rano je ostao bez oca, sa još četiri brata, a obrazovao se velikim požrtvovanjem majke. Školovao se u Novom Sadu i Segedinu, a Bogosloviju završio u Beogradu. Po rukopoloženju odmah je dobio Mošorin, a neko vreme je administrirao titelskom parohijom. Bio je 1891. godine izabrani član Skupštine eparhije Bačke, iz Žabaljskog protoprezvirata. Pripadao je konzervativno-klerikalnoj struji i istupao u listu "Srpski narod", koji je uređivao njegov brat. Kritikovao je Narodnu slobodoumnu stranku, pozivajući je na pravoslavne kanone. Otuda je dobio nadimak "Kanoner", koji je i sam prihvatio, te se nekad tako i potpisivao (1884). Javno mu se podsmevao Jovan Jovanović Zmaj na stranicama svog humorističkog časopisa "Starmali", 1881-1884. godine. Ostaje upamćen da je za vreme patrijarha Germana Anđelića bio je "najžešći protivnik Miletićevo-Subotićeve Narodne stranke i mnogo je pisao po 'Srpskom narodu'". Umro je 24. jula 1905. u Mošorinu, u 79-oj godini.
7. Ulica Slobodana Novakovića - počinje od postojeće ulice Vuka Karadžića na kp 1746/1, seče kp 1154, ulazi u kp 1153/2, skreće i ponovo prolazi kroz kp 1154, zatim ulazi u kp 2348 i završava se u istoj, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Slobodan Novaković (Beograd, 14. april 1939 - Beograd, 3. maj 2007) bio je srpski dramaturg. Završio je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi Josipa Kulundžića. Svestran, energičan, duhovit, harizmatičan, intelektualno beskrajno radoznao, prve važne profesionalne korake načinio je još 1967. godine u TV Beograd u kojoj je istrajao pune tri decenije. Bio je i reditelj, scenarista, dramaturg i voditelj, urednik i direktor.
8. Ulica Radoslava Radenkovića - počinje od postojeće ulice Vuka Karadžića na kp 1746/1, prolazi celom svojom dužinom kroz kp 1156/2, i završava se u istoj, između kp 1164/8 i kp 1159/1, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Radoslav Radenković (Plužina, kod Svrljiga, 18. oktobar 1933 - Niš, 11. april 2007) je bio srpski književnik, urednik listova i profesor univerziteta. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, srednju i Višu pedagošku u Nišu i diplomirao na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Prištini 1984. obradivši temu "Narodne pripovetke jugoistočne Srbije". Radio je u više preduzeća i ustanova u Svrljigu i Nišu, bio profesor u Građevinskoj školi i, potom, do penzionisanja, na filozofskim fakultetima u Nišu i Prištini predavao narodnu književnost. Pisao je poeziju, pripovetke i književnu kritiku, bavio se proučavanjem narodne književnosti. Radove je objavljivao u brojnim listovima i časopisima. Zastupljen je u antologiji seljaka pesnika "Orfej među šljivama" Dragiše Vitoševića, 1962. još na početku svog bavljenja književnošću.
9. Ulica Andrije Stojkovića - počinje od postojeće ulice Vuka Karadžića na kp 1746/1, prolazi kroz kp 2199/2, kp 2199/1, seče kp 2199/4, ide duž cele kp 1158/7, zatim prolazi kroz kp 1158/3, i završava se kod kp 1158/4, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Andrija Stojković (Čačak, 12. decembar 1924 - Beograd, 3. jun 2007) bio je naučnik, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu od 1975. do 1990. godine. Doktorirao je na filozofskom fakultetu u Beogradu gde je i diplomirao. U periodu od 1950. do 1954. godine je radio kao profesor u Beogradskim gimnazijama, a zatim postao asistent za logiku od 1954. do 1958. kada je stekao zvanje docenta. Od 1962 je radio kao vanredni profesor na filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je član Srpskog filozofskog društva, Hegelovog društva u Beogradu. Uređivao je više različitih filozofskih časopisa, kao što je Filozofski pregled, Filozofija, Dijalektika. Učestvovao je na više od 50 domaćih i međunarodnih naučnih skupova. Bio je pridruženi član Matice Srpske, Naučnog društva Srbije, i Udruženja književnika Srbije.
10. Ulica Sonje Žarković - počinje od postojeće ulice Kosmajska 5. deo na kp 2198/4, prolazi kroz kp 2198/3, skreće u kp 2206/3 i ide duž iste, prolazi kroz kp 2206/4, zatim ulazi u kp 2206/1, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Sonja Žarković (rođena Mijović) (7. novembar 1959 - 10. mart 2007) je bila istaknuti srpski pedagog. Svojim radom je ostavila neizbrisiv trag u prosvetnom ambijentu Srbije u vremenu u kome je živela. U njenoj snažnoj ličnosti duboko su se prožimale ljudske i pedagoške vrline, liderske i menadžerske sposobnosti, vizionarske ideje i misionarska posvećenost deci svih uzrasta i školi kao najvažnijoj instituciji njihovog odrastanja. Sa brojnih pozicija na kojima je bila angažovana, pokretala je, podržavala, učestvovala i realizovala mnoge pedagoške projekte od šireg društvenog značaja, kao što su: prevencija prestupničkog ponašanja, nenansilno rešavanje konflikata, učenički parlamenti, inoviranje nastavnog rada, izdavanje posebnih publikacija za usavršavanje nastavnika i mnogih drugih. Kao predsednica Pedagoškog društva Srbije, tu organizaciju je uzdigla na nivo važnog partnera u kreiranju vaspitno obrazovnog sistema u Srbiji s početka 21. veka. Pokrenula je i realizovala onlajn komunikaciju sa članovima Pedagoškog društva Srbije i otpočela rad na stvaranju kapaciteta za obrazovanje na daljinu. Osnovala je sajt Pedagoškog društva, koji je ubrzo potom zadobio prestižnu posećenost zbog bogatstva i raznovrsnosti ponuđenih sadržaja.
11. Ulica Dušana Golumbovskog - počinje od postojeće Kosmajske ulice (kp 1746/1), seče kp 2209/4, prolazi kroz kp 2209/1, ulazi u kp 2209/2, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Dušan Golumbovski (Beograd, 15. mart 1941 - Beograd, 3. januar 2016) bio je srpski glumac, voditelj pevač, publicista, radnik u kulturi i dugogodišnji član Dečje radio grupe. Slavu pred domaćom publikom zavređuje ulogom tajkuna-antagoniste Ozrena Soldatovića u serijama Srećni ljudi i Bela lađa, te ulogom parničnog, pa potom krivičnog sudije u seriji Bolji život. Zajedno sa Banetom Cvetkovićem, 1967. godine čini prvi voditeljski par kultne TV emisije značajne za formiranje Ju rokenrol scene "Koncert za mladi ludi svet" Nikole Karaklajića, u kojoj nastaju prvi muzički spotovi domaćih rok grupa. Istodobno, u duetu sa Edi Dekengom, muzičarem poreklom iz Konga, predstavlja svoje pevačke kvalitete. Krajem devedesetih godina vrši dužnost upravnika "Pozorišta T" u Beogradu, do njegovog odlaska u stečaj. U publicističkom stvaralaštvu zalaže se za međusobnu toleranciju i uzajamnu solidarnost, te se osim problematikom pozorišta, bavi i pitanjem širih društvenih odnosa, pružajući kritički osvrt na hijerarhiju, institucije i kulturu.
12. Ulica Dušana Počeka - počinje od postojeće Kosmajske ulice (kp 1746/1), između kp 2216/1 i kp 2274/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 2243, gde se i završava, između kp 2231 i kp 2244/2, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Dušan Poček (Beograd, 16. maj 1932 - Beograd, 18. mart 2014) bio je srpski glumac, najpoznatiji po ulozi Jezdimira Uskokovića u seriji Bolji život.
13. Ulica Ivana Jagodića - počinje od novopredložene Ulice Dušana Počeka (kp 2243), seče kp 2221/1, ide duž cele kp 2221/2, i završava se kod kp 2221/1, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Ivan Jagodić (Petrovgrad, 7. maj 1936 - Beograd, 14. jul 2010) je bio srpski pozorišni i filmski glumac. Ivan se školovao za glumca na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Naročito je bio angažovan u dramskom programu Radio Beograda, i iza sebe je ostavio veliki broj snimljenih radio-drama. Na velikom platnu debitovao je 1962. godine u filmu Prekobrojna. Uz epizodne uloge u više igranih filmova, glumio je i u serijama Salaš u malom ritu i Vuk Karadžić i drugim.
14. Ulica Dušana Radića - počinje od postojeće ulice Buljubaše Ranka Uroševića na kp 2334/17, prolazi kroz kp 2335/28, kp 2335/32, kp 2335/33, kp 2493/5, ide duž 2375/15, seče kp 2375/7, kp 2375/6, kp 2375/33, kp 2375/5, kp 2375/32, kp 2375/28, kp 2375/25, kp 2375/45, kp 2375/44, kp 2375/1, kp 2376/10, kp 2376/9, prolazi kroz kp 2376/1, zatim ide duž kp 2386, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica
Obrazloženje: Dušan Radić (Sombor, 10. april 1929 - Beograd, 3. april 2010) bio je srpski kompozitor, profesor i redovni član SANU. Radićev opus čine muzičko scenska dela kao što su opera Ljubav to je glavna stvar i balet Balada o mesecu lutalici; vokalno-instrumentalna ostvarenja Ćele kula, Uspravna zemlja, U očekivanju Marije, Prizori sa sela, Spisak, Predeli, Opsednuta vedrina; kompozicije za orkestar Simfonija, Simfonijeta, Dve simfonijske slike, Divertimento, Končertino, Varijacije na narodnu temu; komadi za kamerne sastave i solo instrumente. Balada o mesecu lutalici je balet u tri slike Dušana Radića iz 1957. godine, napisan prema libretu Bore Ćosića. Socio-psihološki zaplet, obojen fantastikom, Radić je omuzikalio pretežno neoklasičnim izrazom, posvećujući naročitu pažnju oblikovanju ritma, što neretko izaziva asocijacije na džez. Autor je komponovao i koncertnu svitu sa muzikom iz ovog baleta.
15. Ulica Predraga Radmilca - počinje od postojeće Kosmajske ulice (kp 1746/1), ide duž cele kp 2330, seče kp 2493/1, zatim ide duž kp 2379/2, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Predrag Radmilac rođen 26. januara 1938. u Brežđu kod Valjeva, a umro u Čačku 2. januara 2010. godine. Posle završetka studija predavao je muziku u osnovnim školama, gimnazijama u Gornjem Milanovcu i Čačku, kao i u Muzičkoj školi dr "Vojislav Vučković" u Čačku, u kojoj je bio i rukovodilac. Dugogodišnji je muzički urednik u Radio Čačku, član Udruženja novinara Srbije i Udruženja publicista Čačka. Dugogodišnji član žirija i jedan od osnivača Sabora trubača u Guči i Sabora frulaša u Prislonici. Dobitnik je nagrada na festivalima udruženih radio stanica Srbije i zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Fudbaler FK "Takovo", Gornji Milanovac i FK "Borac", Čačak.
16. Ulica Ljubomira Ćipranića - počinje od postojeće Kosmajske ulice na kp 1746/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 2327, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Ljubomir "Ljuba" Ćipranić (Stojakovo kod Đevđelije 9. april 1936 - Beograd, 24. decembar 2010) je bio srpski glumac poznat po reputaciji "glavnog sporednog glumca" u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji. Ostvario je uloge u brojnim filmovima i televizijskim serijama.
17. Ulica Predraga Milinkovića - počinje od postojeće Kosmajske ulice na kp 1746/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 2276, gde se i završava, između kp 2269 i kp 2278/1, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Predrag Milinković - Preža (Beograd, 20. avgust 1933 - Beograd, 4. april 1998) je bio srpski glumac i najpoznatiji epizodista u domaćim filmovima. Rođen je i živeo na Dorćolu u Beogradu. Igrao je u preko dve stotine filmova, ali njegove uloge su uvek bile sporedne. I pored toga bio je vrhunski profesionalac, istovremeno zaljubljen u film, i spreman da podnese sve žrtve da bi dao svoj doprinos. Igrao je, takođe, u mnogo koprodukcionih filmova. Jedna od njegovih uloga je, ipak, bila posebno zapamćena: igrao je batlera Dezmonda, pomoćnika Ripa Kirbija u serijalu "Stripomanija" televizije Beograd. Nadimci su mu bili "Dezmond" i "El kabalero", jer je jedno vreme bio i vrstan igrač flamenka i drugih okretnih latinoameričkih igara. Govorio je engleski, španski, italijanski, portugalski. Tokom svoje karijere igrao je i sa Đinom Lolobriđidom, Orsonom Velsom, Alenom Delonom, Entoni Kvinom. Objavio je knjigu "Susreti" 1997. godine.
18. Ulica Ane Krasojević - počinje od postojeće ulice Ljube Rankovića (kp 1747/2), ide duž kp 1427/1, i duž kp 1399/1, gde se i završava, između kp 1399/2 i kp 1401, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Ana Krasojević (Kragujevac, 20. novembar 1922 - Beograd, 20. februar 2010) je bila srpska filmska i televizijska glumica.
19. Ulica Nataše Luković - počinje od postojeće ulice Ljube Rankovića na kp 1747/2, ide duž cele kp 1444/1, seče kp 1444/2, prolazi kroz kp 1445/2, kp 1446/2, kp 1447/2, kp 1448/2, kp 1451/2, kp 1453/21, kp 1453/20, i završava se kod kp 1453/19, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Nataša Luković (16. januar 1926 - Beograd, 24. jun 2010) je bila jugoslovenska i srpska odbojkašica i reprezentativka, kapiten ženske odbojkaške reprezentacije Jugoslavije koja je osvojila prvu međunarodnu medalju za našu odbojku kao i igračica i jedan od osnivača OK Partizana. U izboru za najbolju odbojkašicu sveta, fracuski L'Ekip je svrstao Natašu Luković na drugo mesto u vreme dok je igrala za reprezentaciju.
20. Ulica Hristofora Kovačevića - počinje od postojeće ulice Ljube Rankovića (kp 1747/2), ide duž kp 1496, skreće i ide duž cele kp 1503/2, i završava se kod kp 1500/8, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Hristofor Kovačević (svetovno Velimir Kovačević; Galveston, 25. decembar 1928 - Čikago, 18. avgust 2010) bio je mitropolit libertivilsko-čikaški od 2009. do 2010. Bio je episkop istočnoamerički i kanadski od 1978. do 1983, zatim episkop istočnoamerički od 1983. do 1991. i mitropolit srednjezapadnoamerički od 1991. do 2009. godine. Bio je pobornik ujedinjenja Srpske pravoslavne crkve tokom raskola. Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je 1978. godine, na predlog episkopa srednjezapadnoameričkog Firmilijana izabrao za episkopa istočnoameričkog i kanadskog.
21. Ulica Mirka Damjanovića - počinje od postojeće ulice Ljube Rankovića (kp 1747/2), ide duž cele kp 2167/11, seče kp 1506, ide duž cele kp 2166/1, prolazi kroz kp 1479/2, zatim ide duž cele kp 1479/3, prolazi kroz kp 1489, i ulazi u kp 1495/2, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Mirko Damjanović (Bugojno, 1937 - Beograd, 2010) bio je srpski fudbalski trener. U svojoj višegodišnjoj sportskoj karijeri bio je bliski saradnik Miljana Miljanića, Gojka Zeca, Velibora Vasovića, Tomislava Kaloperovića, Marka Valoka i mnogih drugih eminentnih stručnjaka iz ove oblasti. U trenerskoj karijeri, Damjanović je uspešno vodio ekipu vojnog tima Zambije sa kojim je osvojio tri prvenstva. Takođe je vodio fudbalske klubove Rad i Sinđelić iz Beograda, Kuvajt Sahahil, Leotar iz Trebinja, Goliju iz Ivanjice i Sartid iz Smedereva. Bio je trener beogradskog Partizana u sezoni 1973/74.
22. Ulica Arsenija Miloševića - počinje od postojeće ulice Ljube Rankovića na kp 1747/2, između kp 2167/9 i kp 2125, ide duž kp 1747/2, i duž kp 1753, gde se i završava, između kp 1513/1 i kp 1525, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Arsenije "Arsa" Milošević (Pljevlja, 28. jun 1931 - Beograd, 19. maj 2006) je bio jugoslovenski i srpski reditelj i scenarista.
23. Ulica Željka Božića - počinje od postojeće ulice Vuka Karadžića (kp 1746/1), između kp 1033 i kp 1035/1, ide duž cele kp 1034, i ulazi u kp 1038/1, gde se i završava, između kp 1037/1 i kp 1037/3, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Željko Božić (Beograd, 29. septembar 1974 - Beograd, 7. jun 2006) je bio srpski kaskader, glumac i scenarista. Posle četrdesetodnevne duboke kome, u koju je zapao od povreda zadobijenih 27. aprila prilikom neuspelog akrobatskog skoka u zapaljenom automobilu sa Brankovog mosta, Željko Božić je preminuo 7. juna u svojoj 32 godini života.
24. Ulica Marije Milutinović - kreće od postojeće ulice Dušana Despotovića kod kp 866/21, seče kp 866/22, kp 866/2, prolazi kroz kp 868/2, zatim seče kp 803/5, kp 871/2, prolazi kroz kp 803/2, kp 803/7, kp 878/2, kp 877/7, kp 875/5, kp 876/9, seče kp 876/8, kp 876/7, kp 879/7, kp 879/6, kp 879/5, kp 882/3, i završava se kod kp 881, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Marija Milutinović (Beograd, 3. mart 1935 - Beograd, 30. septembar 2006) je bila jugoslovenska i srpska filmska i pozorišna glumica.
25. Ulica Jovana Stejića - počinje od postojeće Savske ulice (kp 841/1), prolazi kroz kp 840/1, ide delom duž kp 2500/2, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Jovan Stejić (Arad, 1803 - Beograd, 1853) bio je prvi Srbin svršeni doktor medicine, koji je iz Habzburške monarhije došao da radi u obnovljenu Srbiju. Zajedno sa dr Karlom Pacekom jedan je od osnivača srpskog građanskog saniteta i 1831. izdavač prvog medicinskog spisa u Srbiji. Srbija je 1829. imala pet lekara. Pored Jovana Stejića, ovu petorku činili su Bartolome Silvestar Kunibert,Đorđe Novaković iz Jagodine, Gligorije Ribakov, Rus koji je radio u Požarevcu (koji se izgovarao da je izgubio diplomu) i nepoznati turski lekar u Čačku. Među ovim lekarima, Jovan Stejić se isticao jer je bio ličnost izuzetnog kvaliteta. Te svoje sposobnosti, ne samo kao lekar već i kao književnika, ispoljio je kroz stvaranje srpskog lekarskog kadra, raznovrsne kulturne, zdravstvene i društvene delatnosti. Jovan Stejić se može smatrati i pionirom transfuziologije.
26. Ulica Vojislava Đurića - počinje od novopredložene Ulice Svetislava Milića (kp 2686), ide duž kp 2507/7, prolazi kroz kp 2508, kp 2479/3, kp 2479/2, kp 2479/1, seče kp 2475/2, kp 2475/6, i ulazi u kp 2477/3, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Vojislav Đurić (Malo Krčmare, 17. januar 1912 - Beograd, 27. jul 2006) je bio srpski istoričar književnosti, akademik i univerzitetski profesor. Bio je osnivač Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu (jednom od preteča Filološkog fakulteta) i današnjeg Instituta za teoriju književnosti i umetnosti. Sastavio je "Antologiju narodnih junačkih pesama" čije prvo izdanje je bilo 1947. godine. Knjiga je imala veći broj izdanja, a od 2001. se štampala pod nazivom "Antologija srpskih narodnih junačkih pesama". Izdanju iz 2013. godine pridodat je pogovor koji je napisao književnik Milorad Đurić (1937-2013), njegov sin, čiji je to bio poslednji tekst. Vojislav Đurić je preminuo 27. juna 2006. godine u Beogradu.
27. Ulica Mire Sandić - počinje od novopredložene Ulice Vojislava Đurića na kp 2479/3, ide celom svojom dužinom kroz kp 2479/3, i završava se kod kp 2484/1, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Mira Sandić (Beograd, 1924 - Beograd, 2010) bila je priznata srpska vajarka, koja se u svom umetničkom stvaralaštvu bavila keramikom, tapiserijom izradom medaljona i plaketa. Kao stipendista Fonda Moša Pijade, Akademiju likovnih umetnosti završila je u Beogradu. Svoja dela izlagala je od 1957. godine, na brojnim kolektivnim i preko 40 samostalnih izložbi u inostranstvu Jugoslaviji i Srbiji. Kao član ULUS-a od 1956. godine, nosilac je brojnih nagrada.
28. Ulica Lene Ljubić - počinje od novopredložene Ulice Vojislava Đurića na kp 2479/2, ide celom svojom dužinom kroz kp 2479/2, i završava se kod kp 2484/1, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Lena Ljubić (24. maj 1891 - 6. februar 2005) bila je srpska superstogodišnjakinja koja je neko vreme bila najstarija živa osoba u Srbiji. Rođena je 24. maja 1891. godine u selu Rusce. Baka Lena je iza sebe ostavila sina Vojislava, ćerku Dragicu. U trenutku njene smrti imala je šestoro unučadi, osmoro praunučadi i četvoro čukununučadi. Baka Lena je pamtila mnoge nedaće, suše, gladi, bolesti, ratove, razne vojske i osvajače, koji su za njenog života protutnjali njenim zavičajem, gde je mladalačke dane provela uz razboj, tkajući platno i pripremajući devojačke darove. Kažu da se udala oko 1910. godine za Trajka Ljubića iz Trejaka. Izrodili su petoro dece: četiri sina i kćerku. Zimske dane, kao i ranijih godina, baka Lena je provodila u toplom domu unuka Stanimira, jednog od šestoro unučadi. Umrla je 6. februara 2005. godine sa 113 godina i 258 dana. Sahranjena je dan posle na seoskom groblju u Trejaku.
29. Ulica Slobodana Mileusnića - počinje od novopredložene Ulice Svetislava Milića (kp 2686), prolazi kroz kp 2507/1, seče kp 2507/7, i ulazi u kp 2507/4, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Slobodan Mileusnić (Goveđe Polje kod Daruvara, 9. april 1947 - Beograd, 22. novembar 2005) bio je istoričar umetnosti i sekretar Odeljenja za likovne umetnosti Matice srpske. Bio je glavni i odgovorni urednik revije "Srpska pravoslavna crkva - njena prošlost i sadašnjost" (1985-1989) i glavni i odgovorni urednik lista "Pravoslavlje" (1989-1992). Učesnik je brojnih naučnih skupova u Srbiji i inostranstvu. Bio je upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koordinator "Saveta za obnovu hramova i kulturne baštine Srpske crkve" i sekretar Svetog arhijerejskog sinoda. Bio je član Republičkog odbora za obnovu manastira Hilandara, zatim član Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu, Matice srpske u Novom Sadu, odnosno Galerije Matice srpske i "Kulturno-prosvetne zajednice Srbije". Dobitnik je više priznanja iz oblasti zaštite crkveno-umetničkog nasleđa, muzeologije i delovanja u oblasti kulture (plaketa Mihajlo Valtrović, Zlatni beočug grada Beograda i drugo).
30. Ulica Svetislava Milića - počinje od postojeće Savske ulice na kp 841/1, seče kp 840/1, ide duž cele kp 2686, seče kp 2514, kp 2472, prolazi kroz kp 2511/3, i ulazi u kp 2510, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Svetislav Milić (rođen 1921. godine u selu Vražogrncu nadomak Zaječara) je pionir ekologije Istočne Srbije. O njegovom životu i radu na zaštiti životne sredine snimljeno je i više dokumentarnih filmova (RTS) od kojih je jedan pod nazivom Pusta osta zemlja prvoklasna reditelja Dušana Vojvodića i nagrađen specijalnom nagradom OUN. Njegov unuk Oliver Jovanović je 2002. godine objavio o njemu knjigu Moja borba a 2005. godine i njeno multimedijalno izdanje. Svetislav Milić je bio i osnivač i dugogodišnji predsednik jedne ekološke nevladine organizacije koja i dalje postoji i aktivno se zalaže za zaštitu životne sredine. Preminuo je 2005. godine. Njegov sin je pesnik i prevodilac Zoran Milić (1940-2007) a unuk pisac i slikar Oliver Jovanović (1967).
31. Ulica Dragoljuba Minića - počinje od novopredložene Ulice Svetislava Milića na kp 2511/3, prolazi kroz kp 2511/2, kp 2511/1, zatim ulazi u kp 2472 i ide duž granice sa kp 2473/1, i završava se kod kp 2471/1, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Dragoljub Minić, rođen 5. aprila 1936. godine u Podgorici, Crna Gora. Više godina jedan od najistaknutijih velemajstora u Jugoslaviji (1960 - 1970). Nekoliko poslednjih godina života je živeo u Novom Sadu, gde je i umro 5. aprila 2005. u 69-toj godini života. Minić postaje nacionalni majstor 1962, internacionalni majstor 1964. godine. Šampion Jugoslavije je postao 1962. kada je i proglašen za najboljeg sportistu Crne Gore. Osvojio je mnogo medalja sa šahovskih olimpijada, evropskih šampionata, Balkanijada. Pobeđuje na mnogim međunarodnim turnirima. Pobednik je zonskog turnira u Praja da Rocha, 1969. Za vreme olimpijade u Novom Sadu, 1991. osvojio je normu za velemajstora. Ostali šahisti, njegovi protivnici za šahovskom tablom su poštovali Minića. Uvek je bio elegantan, nasmejan ali veoma opasan na šahovskom polju. Minić je bio virtuoz u igranju Sicilijanske odbrane. Njegov veliki rival bio je Albin Planinc. Jedna od boljih partija je bila na memorijalnom turniru Milana Vidmara u Portorožu, 1973.
32. Ulica Mladena Nedeljkovića - počinje od postojeće ulice Rada Brankovića na kp 925/1, ide duž cele kp 924, prolazi kroz kp 1314/2, kp 1314/1, kp 1315, kp 1316/1, skreće u kp 1323/1, zatim ponovo skreće i prolazi kroz kp 1323/2, ide duž kp 1335/2, i završava se kod kp 1337/2, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Mladen Nedeljković Mlađa (Niš, 3. maj 1936 - Niš, 31. mart 2005) je bio srpski glumac. Mladen je odigrao više od 8000 hiljada predstava u preko osamdesetak uloga, a rekordna je uloga Poteta, u Sremčevoj Zoni Zamfirovoj, koju je Mladen Mlađa Nedeljković odigrao 1286 puta u čak 28 godina života, koliko je ova predstava izvođena na pozorišnom repertoaru. Ukupno se pojavio u 30 filmova i TV-serija. Ostao je poznat po uzrečici - "Ja, bato!" iz serije Vruć vetar. Igrao je i u filmovima počev od 1955. godine kada je sa Milenom Dravić igrao u filmu Vrata ostaju otvorena pa, do Pljačke Trećeg rajha. Izdvajaju se uloge Čarlija Baksuza u filmu Jaguarov skok i novinara u filmu Zona Zamfirova. Osvojio je više nagrada a među ostalim nagrada svog grada - zaslužni građanin Niša. U penziju je otišao 2000. godine posle 48 godina aktivno provedenih u teatru.
33. Ulica Aleksandra Mladenovića - počinje od postojeće ulice Protopopa Marka (kp 1748/1), između kp 1301 i kp 1294/2, ide duž cele kp 1296, i cele kp 1297, seče kp 1328, kp 1329/3, i završava se kod kp 1329/2, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Aleksandar Mladenović (Bitolj, 25. avgust 1930 - Beograd, 6. april 2010) je bio srpski lingvista, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i stalni član saradnik Matice srpske. Veliki broj radova posvetio je proučavanju istorije srpskog književnog i narodnog jezika druge polovine XVIII i prve polovine XIX veka. Proučavao je i srpskoslovensku epohu srpskog narodnog i književnog jezika. Pripada grupi njegošologa koja se posebno zanima za razna filološka i druga pitanja u vezi sa Njegoševim delom. Iz te oblasti je objavio niz radova i dve knjige. Poslednje njegovo izdanje Gorskog vijenca (2001) jedno je od najpotpunijih u pogledu komentara i objašnjenja stihova, sa dosta iscrpnim rečnikom manje poznatih reči u ovom delu. Dve najpotpunije bibliografije njegovih objavljenih radova nalaze se u Godišnjaku Srpske akademije nauka i umetnosti 104 (1998) 497-524 i 110 (2004) 305-340. Godine 1979. kao načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije učestvuje u pokretanju naučnog časopisa Arheografski prilozi čiji je urednik od početka. Časopis izlazi i danas. Aleksandar Mladenović je glavni i odgovorni urednik Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad) i Srpskog dijalektološkog zbornika (Beograd), a član je Uredništva Južnoslovenskog filologa (Beograd) - najeminentnijih lingvističkih glasila u Srbiji. Mladenović je po pozivu držao predavanja na nizu univerziteta: u Sarajevu, Skoplju, Krakovu, Varšavi, Sofiji i Lenjingradu (danas Sankt Peterburg). Učestvovao je s referatima na međunarodnim slavističkim kongresima: u Pragu (1968), Varšavi (1973), Zagrebu (1978), Kijevu (1983) i Sofiji (1988), kao i na mnogim domaćim i inostranim naučnim konferencijama i skupovima.
34. Ulica Dušana Manojlovića - počinje od postojeće ulice Protopopa Marka (kp 1748/1), između kp 1294/2 i kp 1289, ide duž cele kp 1282, skreće u kp 1353/2 i ide duž iste, i završava se kod kp 1336/3, između kp 1333 i kp 1351, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Dušan Manojlović (Resnik, 23. oktobar 1928 - Beograd, 24. jun 2010) bio je sanitetski pukovnik, profesor urologije na Vojnomedicinskoj akademiji, načelnik Klinika za Urologiju Vojnomedicinske akademije, predsednik Urološke sekcije SLD (u više navrata), redovni član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva, sekretar i potpredsednik udruženja Urologa Jugoslavije, član Balkanske medicinske unije, Evropskog i Internacionalnog udruženja urologa, dugogodišnji član Savezne komisije za lekove i član uređivačkog odbora časopisa Archivum urologicum, i Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo.
35. Ulica Marte Malagurski - počinje od postojeće Grobljanske ulice (kp 1748/1), ide duž cele kp 1552/2, i cele kp 1552/1, i završava se kod kp 1553/2, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Marta Malagurski (25. avgust 1934 - 21. mart 2010) je književni i televizijski prevodilac sa engleskog na srpski jezik. Marta Malagurski je rođena 1934. godine u Novom Sadu. Ona je jedan od najznačajnijih filmskih prevodilaca u Jugoslaviji. Svoju profesionalnu karijeru provela je radeći na Televiziji Beograd. Prevela je na hiljade filmova i serija. Prevodila je prve epizode serije Mapet šou-a. Takođe je radila na prevodu crtanog filma Otkrića bez granica.
36. Ulica Slavka Subotića - počinje od postojeće Grobljanske ulice (kp 1748/1), ide duž cele kp 1551/2, uz granicu sa kp 1551/3, i završava se kod kp 1551/4, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Slavko Subotić (1934-2010), jugoslovenski atletičar, takmičio se u periodu 1956-1964, duge staze, specijalnost 5.000 m. Za atletsku reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 15 puta. Bio je državni prvak na 5.000 m (1959.g). Osvojio je deveto mesto na ponoćnoj uličnoj trci (Corrida Internacional de Sao Silvestre) i treće mesto na 3000 m sa preprekama 1960. godine u Brazilu (Sao Paulo). Sa Partizanom je 1957, 1958 i 1959 osvojio prvo mesto u štafetnoj uličnoj trci u Đenovi (Coppa d'oro Mairano) i 1961 u štafetnoj uličnoj trci u Vijaređu, Italija. Pobedio je na uličnim trkama u Beogradu 1961., Zagrebu 1959, Nišu 1960, Kraljevu 1961, Osijeku 1962. Osvojio je drugo mesto u uličnoj trci u Trentu, Italija 1960 (Giro al Sas). Pobednik je krosa lista Politika 1960. Bio je prvak Srbije u krosu 1958 i 1961. godine, prvak Hrvatske u krosu 1962 i prvak Beograda 1958. godine. Učestvovao je na balkanskim krosevima u Beogradu, Ankari, Sofiji, Bukureštu, Istanbulu i međunarodnim krosevima u Francuskoj, Pariz (L’Iimanite), Lil, u Belgiji, Brisel (Le Soir), (Saint Lambert). Bio je prvak Srbije na 3.000 m sa preprekama 1958, i prvak Hrvatske na 5 i 10 km 1963. godine. Od 1962. godine drži rekord Hrvatske u štafetnoj trci 4x1.500 metara (Hanak, Subotić, Kokić, Adam). U AK Partizan trener mu je bio Drago Štritof, takođe trkač na dugim stazama.
37. Ulica Zdravka Randića - počinje od kp 769/4, ide duž cele kp 776/3, i duž cele kp 776/1, i završava se kod kp 2668/1, između kp 721/2 i kp 710/16, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Zdravko Randić (Krk, 18. decembar 1925 - Beograd, 28. jul 2010) bio je najpoznatiji pomoćnik reditelja, reditelj među pionirima jugoslovenskog i srpskog filma. Randić je svoje ime i filmsko autorsko delo na trajan i neizbrisiv način uklesao u istoriju srpskog filma. Jedan je od pionira srpske kinematografije sa kojim je stasavala i krčila puteve svoje planetarne afirmacije. Kao pomoćnik reditelja asistirao je tokom pedesetih godina pionirima jugoslovenskog filma Vladimiru Pogačiću, Soji Jovanović, Radošu Novakoviću i Jovanu Živanoviću. Tokom šezdesetih godina često je asistirao Fadilu Hadžiću, Živojinu Pavloviću, Vuku Babiću, Predragu Goluboviću. Omogućio je ulazak u kinematografiju krajem sedamdesetih godina tada mladim nadama poput Gorana Paskaljevića, Slobodana Šijana, a tokom osamdesetih godina Žarku Dragojeviću, Goranu Gajiću, a tokom devedesetih godina Srđanu Dragojeviću i Vladimiru Živkoviću.
38. Ulica Miroslava Belovića - počinje na granici sa susednim naseljenim mestom Beograd (Čukarica), na kp 769/8, ide duž cele kp 2668/8, seče kp 2668/1, seče kp 2668/10, ponovo prolazi kroz kp 2668/1, gde se i završava, kod kp 2668/4, sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Miroslav Belović, režiser, pisac, glumac. (7. avgust 1927 - 30. mart 2005) rođen na Ilidži, okolina Sarajeva, je reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, od 1948-1956. kao profesor glume, a od 1970. kao profesor pozorišne režije. Režiju je studirao na Dramskom institutu u Lenjingradu (SSSR). Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1948. godine. Počeo je kao asistent Mate Miloševića i Bojana Stupice.
39. Ulica Mire Nikolić - počinje na kp 2668/1, prolazi kroz kp 1750/2, ide delom duž kp 1750/1, gde se i završava, između kp 1578 i kp 1658/2, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Mira Nikolić (Beograd, 2. jul 1935 - Beograd, 25. april 2005) je bila srpska filmska i pozorišna glumica. Već na trećoj godini, Jadran film ju je angažovao za glavnu ulogu u filmu Nije bilo uzalud, sa Borisom Buzančićem. Postigla je veliki uspeh. Odmah posle završene pozorišne akademije otišla je u Zagreb (u Jadran film) i provela tamo sedam stvaralačkih godina, snimajući film za filmom, oko 20 glavnih uloga. Vrativši se u Beograd, provela je četiri sezone u Beogradskom dramskom pozorištu. Govorila je reklame na radiju, i televiziji svojim prijatnim glasom, perfektnom dikcijom i uvek tačnim akcentima. Bila je voditelj mnogih značajnih kulturnih događaja u Jugoslaviji. Na televiziji igrala je Žutu sa Čkaljom, u seriji Dežurna ulica. Intezivno je sarađivala sa Krsmancem i to joj je bio jedan od najlepših perioda u životu. Nažalost, mnoge nagrade su je mimoišle. Dobila je nagradu UNICEF-a za ulogu u Izgubljenoj olovci, zatim za ulogu Dečaka u Švarcovom "Zmaju" na Međunarodnom pozorišnom festivalu u Nansiju (predstava Akademskog pozorišta Branko Krsmanović). Bila je prava i jedina zvezda jugoslovenskog filma pedesetih i početkom šezdesetih godina. Poslednje godine života posvetila je ćerki Simonidi, knjigama i gastronomiji.
40. Ulica Andreje Milenkovića - počinje od postojećeg magistralnog puta na kp 838/3, prolazi kroz kp 838/2, seče kp 1744/2, prolazi kroz kp 1076/4, i ulazi u kp 1076/2, gde se i završava, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Andreja Milenković (1. februar 1923, Leskovac - 25. mart 2005, Beograd) bio je slikar i grafičar. Milenković je osnovnu i srednju školu završio u Pirotu. Maturirao je u Beloj Palanci 1942. godine. Studirao je Ekonomski fakultet i Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu 1954. godine. Radio je počev od 1958. godine do 1979. u Birou za poštanske marke na izradi likovnih rešenja za poštanske marke sa oko 700 radova. Njegov opus u kreacijama poštanskih markica je reprodukovan u preko šest milijardi primeraka. Milenković se bavio i minijaturnim slikarstvom. U takvom slikarstvu se posvetio mrtvoj prirodi. Imao je izložbe u gradovima: Pirot, Beograd, Novi Sad, Sarajevo, Herceg Novi; kao i u zemljama: Bugarska, Italija, Grčka, Austrija, Francuska, Amerika. Slikarski stil mu je bio realistički sa intimističkim poimanjem motiva. Bio je redovni učesnik Majskih izložbi umetnika Pirota i saradnik Muzeja Ponišavlje te je Muzeju pomagao u izradama dizajna za kataloge. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja: Sedmojulska nagrada 1959. godine, Godišnja nagrada ULUS-a 1963. godine, Zlatna plaketa Forma 64 Novi Sad 1964. godine, nagrada Najlepša marka na svetu 1968. godine, treća, četvrta i osma nagrada na Međunarodnom salonu u Parizu 1969. godine, Godišnja nagrada ULUPUDS-a 1973. godine, spomen plaketa grada Beograda 1974. godine, Godišnja jubilarna nagrada ULUPUDS-a 1978. godine. Milenković je bio član a jedno vreme i predsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije u periodu od 1960. do 1964. godine. Bio je počasni član Udruženja Piroćanaca u Beogradu.
41. Ulica Miodraga Popovića - počinje od postojećeg magistralnog puta na kp 1744/5, između kp 881 i kp 1011/3, ide duž kp 1744/2, i završava se kod kp 2388, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Miodrag Popović (Obradovce, Crna Trava, 16. oktobar 1920 - Beograd, 2005) je srpski bio istoričar književnosti, esejist, pesnik, pripovedač, romanopisac i profesor Univerziteta u Beogradu. Njegovo kapitalno delo je Istorija srpske književnosti - romantizam I - III (1968-1972), u kome temeljno analizira vreme i okolnosti nastanka značajnih dela srpske književnosti 19. veka i ističe njihove vrednosti sa današnjeg stanovišta. Na nov način je protumačio i prevrednovao delo većine srpskih romantičara (Vuk Karadžić, Sima Milutinović Sarajlija, Njegoš, Zmaj, Jakšić), dok je nekim piscima dao značajnije mesto nego što su ga do tada u književnosti imali (Đorđe Marković Koder, Prota Mateja Nenadović, Stojan Novaković). Sa velikim uvažavanjem napisao je obimnu monografiju o Vuku Karadžiću (1964) i kritički pisao o kosovskom mitu, smatrajući da svoje korene vuče iz paganskih obreda i da je svoj završni oblik dobio u vreme Prvog srpskog ustanka (Vidovdan i časni krst, 1976). Ove knjige su za njegova života doživele po tri izdanja u velikim tiražima. Pored studija i eseja, u časopisima je objavljivao pesme, pripovetke, putopise i satiričnu prozu.
42. Ulica Dobrile Živanov Stakić - počinje od postojećeg magistralnog puta (kp 1747/18), između kp 970/1 i kp 1748/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 1747/2, i završava se kod Trga Karađorđevih ustanika, između kp 1004/1 i kp 992, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Dobrila Živanov-Stakić (Gaj, 15. maj 1932 - Beograd, 30. novembar 2010) je bila srpski farmaceut, redovni profesor i dekan Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju "Prilog hemijskom proučavanju domaćih vrsta Helleborusa" odbranila je 1969. godine. Usavršavala se u Briselu, Liježu i Bazelu. U zvanje docenta izabrana je 1970, vanrednog profesora 1975. i redovnog profesora 1981. godine. Objavila je 205 naučnih radova, od toga 110 u međunarodnim časopisima. Učestvovala je sa 128 saopštenja na naučnim skupovima, od toga 83 na inostranim. Bila je mentor 6 magistarskih i 9 doktorskih teza. Bila je upravnik Instituta za farmaceutsku hemiju i analitiku lekova od 1984. do 1997. godine. Bila je prodekan za nastavu (1974-1979) i dekan (1983-1985) Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Bila je šef Katedre za hemiju Farmaceutskog fakulteta. Bila je potpredsednik Farmaceutskog društva Srbije, delegat u Skupštini Saveza farmaceutskih društava Jugoslavije i član redakcije časopisa "Arhiv za farmaciju". Dobitnik je Ordena rada sa zlatnim vencem, Plakete Farmaceutskog društva Srbije, godišnje nagrade Instituta za nuklearne nauke "Boris Kidrič" 1985. godine, zahvalnice Saveza studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, zahvalnice Farmaceutskog fakulteta iz Skoplja za pomoć u poslediplomskoj nastavi.
43. Ulica Miloša Petrovića - počinje od postojeće Omladinske ulice (kp 842/18), seče kp 836/3, kp 836/2, prolazi kroz kp 836/5, zatim seče kp 835/3, kp 835/2, ulazi u kp 834, skreće i ide duž granice sa kp 2489, i završava se na kraju kp 834, a sve u KO Ostružnica.
Obrazloženje: Miloš Petrović, (Zemun, 18. oktobar 1952 - Beograd, 13. novembar 2010) bio je srpski pijanista, kompozitor i književnik. Bio je redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je predavao čembalo i kamernu muziku i solista na čembalu u nekoliko orkestara i anasambala u Srbiji. Komponovao je veliki broj dela klasične, kamerne, solističke, orkestarske, džez i elektorakustične muzike. Delo Miloša Petrovića izvršilo je veliki uticaj na razvoj muzike nadahnute muzičkom baštinom Balkana.
U naseljenom mestu Sremčica (matični broj naselja: 705187), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:
1. Ulica Mojsija Žarkovića - počinje od postojeće Goričke ulice (kp 2845/4), ide celom svojom dužinom kroz kp 407/36, i završava se u istoj, između kp 407/30 i kp 407/27, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Mojsije Žarković (Valjevska Kamenica, 10. februar 1923 - Sveta gora, 21. mart 2010) je bio arhimandrit i starešina manastira Hilandara. Rođen je u Valjevskoj Kamenici od oca Svetozara i majke Zorke, članova bogomoljačkog pokreta. Dobio je ime Svetislav. Kao dečak od 16 godina je došao u manastir Žiču u narodnoj valjevskoj nošnji i sa šajkačom na glavi, sa namerom da bude iskušenik. U to vreme episkop žički je bio Nikolaj Velimirović koji je rukovodio i bogomoljačkim pokretom. U tom periodu iskušenik u Žiči je bio i Milisav, kasnije arhimandrit Jovan Radosavljević. Zamonašen je 1947. godine u manastiru Raletincu i dobio ime Mojsije. U čin jeromonaha rukopoložio ga je epsikop šumadijski Valerijan 1949. godine. U poslretanom vremenu je i manastir Hilandar bio u krizi u pogledu monaštva. Tako je 1964. godine iz manastira Kalenića u manastir Hilandar otišao i jeromonah Mojsije.Arhimandrit Mojsije postao je član Sveštenog sabora staraca manastira Hilandara 1986. godine. Dugo godina je u Hilandaru služio svakdonevna bogosluženja i bio je poznat kao dobar poznavalac manastirskog pravila i tipika. Duže vremena, pre izbora za igumana, bio je predstavnik (antiprosop) Hilandara u Sveštenoj opštini Svete gore u Kareji. Bratstvo manastira Hilandara izabralo ga je 24. novembra 1992. za svog igumana, posle arhimandrita Pajsija Tanasijevića. U vreme njegovoe uprave manastir Hilandar je proslavio 800 godina svog postojanja 1998. godine, kao i veliki priliv monaškog bratstva. Marta 2004. je Hilandar zadesio veliki požar, posle koga je usledilo obnavljanje ovog manastira. Arhimandrit Mojsije umro je u nedelju 21. marta 2010. i sahranjen u manastiru Hilandaru 22. marta 2010. godine.
2. Ulica Novice Blažića - počinje od postojeće ulice Železnički put (kp 430/1), ide duž cele kp 451/1, seče kp 457/2, zatim ide delom duž kp 457/1, i završava se u istoj, između kp 456/5 i kp 459, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Novica Blažić (Kruševac, 27. avgust 1959 - Beograd, 10. oktobar 2005) je bio matematičar, redovni profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu. Tokom 1985. i 1986. godine proveo je osamnaest meseci na specijalizaciji na Michigan State University, (East Lansing, SAD) kod prof. Bang-yen Chena i prof. David Blaira. Realizovao je i studijski boravak na MSRI, Berkeley, SAD, u okviru godine posvećene diferencijalnoj geometriji. U okviru istraživačke saradnje posetio je i održao predavanja na sledećim fakultetima: Technical University of Denmark (Lyngby, Danska), University of Oregon (Eugene, SAD), TU Berlin (Nemačka), University of Bon (Nemačka), Humboldt University (Nemačka). Od 1983. godine radi na Matematičkom fakultetu u Beogradu, pri čemu je period od 1987. do 1992. godine proveo kao saradnik u Institutu za primenjenu matematiku i elektroniku. U zvanje docenta za predmete Diferencijalna geometrija i Analitička geometrija na Matematičkom fakultetu izabran je 1991. godine, a u zvanje vanrednog profesora za predmete Diferencijalna geometrija i Analitička geometrija na Matematičkom fakultetu izabran je 1998. godine. Tokom 2004. izabran je za redovnog profesora. Objavio je 29 naučnih radova. Učestvovao je na velikom broju domaćih i međunarodnih konferencija sa radovima i saopštenjima (od kojih su neka bila po pozivu).
3. Ulica Bratislava Grbića - počinje od postojeće Liparske ulice (kp 430/1), ide duž cele kp 490/1, i duž cele kp 490/28, i završava se kod kp 3593/1, između kp 3591/1 i kp 490/17, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Bratislav Grbić (Đakovica, 11. avgust 1930 - Beograd, 12. januar 2005.) glumac, i dugogodišnji snimatelj, proslavljeni igrač ansambla "Lola" i "Kolo" i koreograf. Paralelno sa igranjem u "Kolu", Grbić je bio i glumac-amater. Glumu je upisao u klasi Joze Laurenčića, zajedno sa Gidrom Bojanićem i Slobodanom Aligrudićem. Na kastingu za film "Anikina vremena" dobio je glavnu mušku ulogu. Kritike su bile u superlativu, pa je pored profesionalne karijere igrača postao i glumac. Usledile su glavne muške uloge u filmovima "Naši se putovi razilaze" i "Prolećni vihor". Manje uloge odigrao je i u brojnim drugim ostvarenjima, a u seriji "Vuk Karadžić" (1987), gde je bio angažovan kao snimatelj, u nedostatku odgovarajućeg glumca, odigrao je epizodnu ulogu.
4. Ulica Aleksandra Krstića - počinje od postojeće Goričke ulice (kp 6611/1), između kp 3496/1 i kp 3494, ide celom svojom dužinom kroz kp 3495, i završava se kod kp 3490, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Inž. Aleksandar Krstić je bio inženjer hortikulture i vrtni dizajner. Rođen je u Kragujevcu 1902. godine. Od 1926. radio je u Beogradskoj opštini na mestu šefa Odseka za parkove i pošumljavanja, a zatim kao upravnik za gradsko zelenilo i ekonomiju. Godine 1947. prelazi u Glavnu upravu banja N.R. Srbije u kojoj vodi parkovsku službu, a posle toga dolazi na čelo biološko-tehničke službe Higijenskog instituta N.R. Srbije. Od 1953. radi kao stalni honorarni nastavnik na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. U Udruženje primenjenih umetnika primljen je kao prvi vrtni dizajner. Osnivač je Udruženja vrtnih stručnjaka SFRJ. U toku svog rada na Odseku za parkove i pošumljavanja (preteče JKP "Zelenilo - Beograd") u periodu od dvadeset godina, projektovao je, rekonstruisao i izveo najveći broj beogradskih parkova, skverova i drvoreda (prostor oko Narodne skupštine, delove Kalemegdana, Topčiderski park, Voždovački park...). Izradio je i veći broj vrtno-arhitektonskih projekata i za gradove u unutrašnjosti zemlje (park na Karagaču u Peći, parkove Niške i Bukovičke Banje, park u Gornjem Milanovcu i dr.). Posle Drugog svetskog rata značajniji radovi su mu brojne banje u Srbiji, Spomen groblje oslobodilaca Beograda, zaštitni zeleni pojas Skoplja, uređenje nacionalnih parkova Lovćen, Durmitor, Biogradska gora, Fruška gora itd.
5. Ulica Stevana Popova - počinje od postojeće ulice Porodice Mihailović (kp 3833/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 3865, i završava se kod kp 3866, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Stevan Popov (1947 - 2015) bio je čuveni pilot i heroj građanskog rata devedesetih godina u Bosni i Hercegovini. Letovima na relaciji BeogradSarajevo tokom mesec dana uspeo je da spase na desetine hiljada života iz ratom zahvaćenog Sarajeva. Stevan je 23 godine bio pilot JAT-a, a jedno vreme nosio je i titulu rezervnog oficira JNA. Tokom mesec dana svakodnevnih letova sa posadom boinga 707 na liniji Beograd - Sarajevo u toku ratne 1992. godine, uspeo je da spase oko 40.000 unesrećenih ljudi svih nacionalnosti iz Sarajeva koje je bilo pod oružanim dejstvima. Podvig koji se najviše pamti je kada se iz Beograda vratio u Sarajevo po dečaka kojeg je majka zaboravila na aerodromu. Pronašao ga je i vratio majci.
6. Ulica Zorana Matića - počinje od postojeće Todorovićeve ulice na kp 3914, između kp 3913 i kp 3915, ide celom svojom dužinom kroz kp 3914, i završava se kod postojeće ulice Ace Tričkovića (kp 3938/1), između kp 3901/4 i kp 3931/2, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Zoran Matić je bio srpski slikar. Bio je poznat po odličnim crtežima, a najčešće je radio olovkom ili olovkom u boji. Rođen je u Srebrenici, 1960. godine. Završio je Školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu 1979. godine, a diplomirao na novosadskoj Akademiji umetnosti, odsek slikarstva, 1985. godine. Od 1986. je bio član ULUS. Izlagao je na desetak samostalnih i više od 40 grupnih izložbi. Bio je profesor Umetničke škole u Užicu. Radio je kao izabrani asistent-pripravnik na užičkom Učiteljskom fakultetu na predmetu Metodika nastave likovne kulture. Živeo je u Bajinoj Bašti. Umro je 2004. godine. Umetnička kolonija "Prilipac" kod Požege u njegovu čast svake godine dodeljuje nagradu pod njegovim imenom.
7. Ulica Nadežde Obradović - počinje od postojeće Čitačke ulice (kp 6616/1), između kp 4937/1 i kp 4938, ide duž cele kp 4937/2, ide delom duž kp 4941/1, skreće u kp 4934/2, zatim ide duž kp 6616/1, i završava se kod postojeće Čitačke ulice, između kp 6616/4 i kp 4930/1, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Nadežda Obradović (Beograd, 6. januara 1936 - Beograd, 2004) je prevodilac sa francuskog i engleskog jezika na srpski, književni kritičar, priređivač i antologičar. Završila je romanistiku - francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i radila na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bavila se prevođenjem s engleskog i francuskog jezika na srpski. Posebno ju je interesovala književost žena i afrička književnost. Svoje osvrte i književne kritike o delima srpskih pisaca objavljivala je u književnim časopisima World Literature Today (Oklahoma, SAD), Serbian Studies (NASSS - the North American Association for Serbian Studie) i Pen Internacional (London, Engleska).Prevela je prozu i priredila više tematskih brojeva časopisa posvećenih afričkoj književnosti: Koraci (Kragujevac, 1984), Putevi (Banjaluka, 1985), Život (Sarajevo, 1986), Stremljenja (Priština, 1988), Književna kritika (Beograd, 1988), Pismo (Beograd, 2003) i Mogućnosti (Split, 1989). Imala je na Trećem programu Radio Beograda i Trećem programu Radio Sarajeva preko sto emisija posvećenih afričkoj književnosti. Prevela je niz afričkih i drugih pisaca na srpski jezik. Bila je član Udruženja za afričku književnost, čije je sedište bilo u Americi, i član Severnoameričkog udruženja za srpske studije.
8. Ulica Alekse Radovanovića - počinje od postojeće ulice Jeličićev venac na kp 4906/1, između kp 4907 i kp 4956/2, ide celom svojom dužinom kroz kp 4906/1, i završava se kod postojeće Jeličićeve ulice (kp 4104/1), između kp 4906/6 i kp 4955, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Aleksa Radovanović (Medveđa, 2. avgust 1900 - Medveđa, 23. jun 2004) bio je poslednji živi solunski ratnik, predsednik "Udruženja ratnika od 1912. do 1920. godine" i učesnik oba Svetska rata. Nosilac je brojnih priznanja, ordena i medalja Francuske, Kraljevine Jugoslavije i FNR Jugoslavije.
9. Ulica Miroslava Pavlovića - počinje od postojeće Jeličićeve ulice (kp 4104/1), prolazi kroz kp 6618/1, ide duž cele kp 5003, seče kp 4994/6, kp 4994/4, i ulazi u kp 4994/3, gde se i završava, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Miroslav Pavlović (Užička Požega, 23. oktobar 1942 - Beograd, 19. januar 2004) je jugoslovenski fudbalski reprezentativac. Sa 16 godina postao je prvotimac Sloge u rodnoj Užičkoj Požegi i istakao se kao napadač-golgeter. Karijeru nastavlja u Slobodi iz Titovog Užica (1963-1967.), a najveće uspehe postigao je u dresu beogradske Crvene zvezde za koju je od 14. maja 1967. pa do 14. maja 1974. odigrao 400 utakmica (od toga 201 prvenstvene) i postigao tri gola. U dresu "crveno-belih", igrao je u vreme kad je Crvena zvezda dominirala u jugoslovenskom fudbalu i osvojila najviše trofeja: 1967/68., 1968/69, 1969/70., i 1972/73. godine bio je standardni član ekipe koja je osvajala prvenstvo Jugoslavije, a 1968. 1970. i 1971. i Kup Jugoslavije u fudbalu.
10. Ulica Slavka Vukosavljevića - počinje od postojeće Hanske ulice na kp 4399/1, seče kp 4401/2, prolazi kroz kp 4426/1, seče kp 4426/4, i ulazi u kp 4418/1, gde se i završava, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Slavko Vukosavljević (Užice, 17. januar 1927 - Beograd, 20. jul 2004) bio je srpski pesnik, prevodilac, novinar. Pisao je pesme, priče, putopise, reportaže i eseje i prevodio sa burmanskog jezika. Neumorno piše rodoljubivu poeziju ali i čistu liriku. Saradnik novog časopisa "Književnost" postao je 1950. godinr a u njemu će priloge objavljivati najugledniji pisci od Isidore Sekulić do Ive Andrića. Iste godine leto provodi u Engleskoj učeći jezik. U toj zemlji je nastala pesma "Engleska", do koje je veoma držao. Poemu "Kadinjača" će Savez boraca u Užicu objaviti 1950. godinr u 10.000 primeraka. U NIN-u je objavio više pesama i reportaža ali i u "Omladini", "Mladosti" i "Politici" Član Udruženja pisaca Srbije postao je 1951. godine. Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, albanski, esperanto, poljski, slovački, francuski i češki jezik. Bio je član Udruženja književnika Srbije.
11. Ulica Ljube Spajića - počinje od postojeće Ulice kneza Mihajla Viševića (kp 748/32), ide duž kp 748/18, kp 748/10, kp 748/15, seče kp 748/12, i ulazi u kp 748/11, gde se i završava, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Ljuba Spajić (Beograd, 7. mart 1926. - Beograd, 28. mart 2004) bivši je jugoslovenski fudbaler i trener. Nosio je dres i bio kapiten beogradske Crvene zvezde u periodu kad je ona osvojila najviše trofeja u svojoj istoriji: osvajao je titulu državnog prvaka 1956, 1957, 1959. i 1960. godine, a kao kapiten tima primio je 1959. i trofej Fudbalskog kupa Jugoslavije. Za Crvenu zvezdu odigrao je ukupno 387 utakmica (od toga 161 prvenstvenu) i postigao 20 golova. Uz osam utakmica za "B" selekciju (1951-1958), odigrao je i 15 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 7. septembra 1950. protiv Finske (2:3) u Helsinkiju, ušavši u igru u drugom poluvremenu, a poslednju utakmicu u dresu sa državnim grbom odigrao je 10. novembra 1957. protiv Grčke (4:1) u Beogradu.
12. Ulica Mihaila Ćupovića - počinje od postojeće ulice Kneza Mihajla Viševića na kp 749/1, seče kp 749/2, ide duž kp 748/28, i završava se kod kp 748/25, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Mihailo Ćupović (nadimak Čika Ćupo; Mokra Gora, 13. septembar 1934 - Čajetina, 13. septembar 2004) je bio poznati zlatiborski pesnik. Živeo je i radio u Čajetini, gde je i umro 12. septembra 2004. godine. Poznata dela su mu zbirke pesama "I ja dižem dva prsta", "Sa izvora Zlatibora", "Uvek zajedno", "Planina", "Venac od livadskog cveća", "Hajde, deda, konj mi budi", "Najlepša je ljubav pored reke", drama "Nemojte krvaviti reku", ratna drama "Ćuteći su govorile" i monodrama "Zemlja". Pesme su mu prevođene i komponovane. Dobitnik je mnogih priznanja, među kojima je nagrada "Pjesnici Republici", raspisana povodom tridesetogodišnjice AVNOJ-a u Jajcu. Za života bio je omiljen na svom rodnom Zlatiboru i često je proglašavan najvećim zavičajnim pesnikom. Bio je skroman i uvek dobro raspoložen i nasmejan. Voleo je sve ljude, a najviše decu, kojima je posvetio veći deo svojih pesama. Pisao je i pesme posvećene ljubavi, seljaku i ljudima, partizanskoj borbi i svome zavičaju. U okviru Biblioteke "Ljubiša R. Đenić" iz Čajetine osnovana je Fondacija "Mihailo Đupović", radi trajnog očuvanja i negovanja uspomene na njegov rad. Fondacija je osnovana Odlukom Upravnog odbora biblioteke, br. 02 od 18. marta 2005. godine.
13. Ulica Mila Miranovića - počinje od postojeće Beogradske ulice na kp 6612/1, ide duž cele kp 4872/1, prolazi kroz kp 4872/3, seče kp 4872/4, zatim ide duž kp 4872/2, gde se i završava, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Milo Miranović (Donji Kokoti, 23. mart 1937 - Beograd, 5. jul 2003) je bio srpski glumac.
14. Ulica Miroslave Bobić - počinje od postojeće Beogradske ulice na kp 6612/1, između kp 5090 i kp 5107, ide celom svojom dužinom kroz kp 6612/1, i završava se kod kp 5097/2, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Miroslava "Mira" Bobić (Beograd, 5. februar 1928 - Beograd, 8. mart 2002) je bila jugoslovenska i srpska filmska i pozorišna glumica.
15. Ulica Žarane Papić - počinje od postojeće Beogradske ulice na kp 6612/1, između kp 5114 i kp 5137, ide celom svojom dužinom kroz kp 6612/1 u kojoj skreće, i završava se kod kp 5120, između kp 5117 i kp 5127, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Žarana Papić (Sarajevo, 4. jul 1949 - Beograd, 10. septembar 2002) bila je srpski i jugoslovenski sociolog i antropolog, profesor fakulteta, jedan od osnivača feminističkog pokreta u Jugoslaviji i suosnivač (1992) beogradskog Centra za ženske studije. Umrla je iznenada, 10. septembra 2002. godine, u svom stanu. Danas, u Sarajevu postoje Ženske studije ˝Žarana Papić˝.
16. Ulica Tatjane Bošnjak - počinje od postojeće Stublinske ulice (kp 2851/4), ide celom svojom dužinom kroz kp 1436/3, gde se i završava, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Tatjana Bošnjak (Šabac, 3. maj 1960 - Beograd, 28. juli 2011), istoričar umetnosti, muzejski savetnik, kustos Narodnog muzeja u Beogradu. Diplomirala je 1984. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu - grupa za istoriju umetnosti, na predmetu Istorija moderne umetnosti. Prve stručne korake napravila je 1988. godine kao volonter u Narodnom muzeju za koji trajno vezuje svoj rad od 1990. godine, najpre kao kustos na poslovima dokumentacije, a potom u Zbirci medalja Kabineta numizmatike i epigrafike. Godine 1996. postala je kustos Zbirke strane umetnosti. Bavila se izučavanjem evropskih slikarskih škola i pojava i fenomena koji su obeležili recepciju evropske umetnosti kod nas, a posebno razvoj kolekcionarstva u Srbiji krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Profesionalni razvoj potvrdilo je i zvanje muzejskog savetnika koje je stekla 2007. godine. Radila je na velikim projektima kao što su Renoar - dela iz Narodnog muzeja realizovan 1996-1997. godine.
17. Ulica Mitra Vasića - počinje od postojeće Vašarske ulice (kp 5848/1), između kp 5820/2 i kp 5823, ide celom svojom dužinom kroz kp 5810/1, i završava se kod postojeće Mirkovićeve ulice, između kp 5816/3 i kp 5828, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Mitar Vasić (1925-2011) majstor je i graditelj frule. Njegov zavičaj poznat po izuzetno očuvanom muzičkom predanju. Po nagovoru svojih prijatelja, Mitar prijavio na audiciju Radio Beograda, posle čega postaje stalni član Velikog narodnog orkestra radija. Na predlog proslavljenog Vlastimira Pavlovića Carevca, koji je smatrao da Mitar treba da svira na kvalitetnim, a ne običnim frulama, on se odlučuje da takvu frulu napravi sam. I danas se frule Mitra Vasića nalaze kod mnogih naših poznatih frulaša. Pravio ih je za Savu Jeremića, Braću Bajić, Tihomira Paunovića a najviše za Boru Dugića, kome je prvu frulu napravio daleke 1966. godine od drena naštimovanu u E-duru. Kako sam Bora Dugić kaže, kod njega je naučio većinom majstorija baveći se muzikom. Međutim, Mitar Vasić nije samo frulaš i graditelj frula, već i konstruktor novog duvačkog instrumenta - tercne dvojnice.
18. Ulica Vere Veljkov - počinje od postojeće ulice Jevrema Nešića (kp 6621/1), seče kp 6058/10, prolazi kroz kp 6058/9, kp 6058/11, kp 6058/8, kp 6058/1, kp 6058/7, kp 6058/6, kp 6051, i završava se kod postojeće Beogradske ulice (kp 6612/1), a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Vera Veljkov-Medaković (Bavanište u južnom Banatu, 18. jul 1923 - Beograd, 29. septembar 2011) bila je pijanistkinja i klavirski pedagog. Snimala je za radio i televiziju prve emisije od 1945. godine zaključno sa 17. martom 1982. za TV emisiju "Porodične note" sa simfonijskim orkestrom RTB, ukupno 23 emisije za Radio i tri za Televiziju. Snimila je i šest emisija za Radio Dubrovnik kao i dela srpskih kompozitora za Radio Beč. Kao klavirski saradnik nastupala je u Radio emisijama sa solistima Verom Sušnjak-Vojnović, Rose Arbanas, Olgom Vukmirović i Biserkom Cvejić, sa programom srpskih, nemačkih, američkih, francuskih i španskih kompozitora, kao i crnačkih i indijanskih pesama za glas i klavir. Na klavirskim resitalima posebnu pažnju poklanjala je delima srpskih kompozitora izvodeći između ostalih S. Rajičić - Rapsodija, M. Logar - Polka, M. Milojević - Uspavanka i Varijacije, D. Radić - Tri preludijuma i Sonata lesta, D. Despić - Raspoloženja, D. Gostuški - Igra i Allegro furioso, P. Milošević -Sonatina, D. Kostić - Burleska, M. Tajčević - 7 balkanskih igara, P. Konjović - Igra, Rihard Švarc - Mala svita (koju je autor posvetio Veri Veljkov kao svom najboljem učeniku klavira).
19. Ulica Draginje Vlašić - počinje od postojeće ulice Jevrema Nešića (kp 6621/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 6612/1, i završava se kod postojeće Beogradske ulice, između kp 6053 i kp 6195, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Draginja Vlašić (Vojka, januar 1928 - Zemun, 20. oktobar 2011) bila je srpska akademska slikarka. Od svojih dela kao najznačajnije je ocenjivala ciklus stradanja, mitovi i likovi i epopeja tragičnog junaštva. Među tim slikama su se posebno izdvajale slike: Klan, Ifigenija, Nepoznati, Ktitori, Kataklizma, Otmica Evrope itd.
20. Ulica Ljubiše Veličkovića - počinje od postojeće Beogradske ulice na kp 6612/1, ide duž kp 6612/1, prolazi kroz kp 6177/1, i završava se kod postojeće ulice Jevrema Nešića (kp 6621/1), a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Ljubiša Veličković (Crljenac, 1. mart 1946. - Omoljica kod Pančeva, 1. jun 1999) je bio general-pukovnik, pilot Vojske Jugoslavije, poginuo za vreme izvršavanja redovnog borbenog zadatka, na položaju PVO RV, za vreme NATO agresija na SR Jugoslaviju. General Ljubiša Veličković je ostvario briljantnu vojničku karijeru, u toku koje je više puta odlikovan visokim vojnim odlikovanjima i dva puta vanredno unapređen u viši čin.
Nosilac je (za svakog pilota najdražeg priznanja) Zlatnog letačkog znaka i zvanja instruktor letenja.
21. Ulica Desanke Dese Đorđević - počinje od postojeće Doljanske ulice (kp 2863/6), seče kp 2305/1, kp 2305/6, kp 2305/5, ponovo ulazi u kp 2305/1, ide duž granice sa kp 2306/3, i završava se pored kp 2305/7, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Desanka Desa Đorđević (1927-2011) bila je član Nacionalnog ansambla narodnih igara i pesama "Kolo", jedna od najpoznatijih koreografa srpskog folklora, predavač i pedagog tradicionalnih igara. Kao koreograf postavila je više od 40 koreografija u 140 društava u zemlji i inostranstvu, a kao pedagog i predavač održala je preko 178 seminara narodnih igara po Srbiji i širom sveta. Takođe je i autorka objavljenih zbirki narodnih igara Srbije. Bila je dobitnica mnogih domaćih i stranih priznanja i nagrada, Nagrade za životno delo "Kolo", kao i međunarodne nagrade za istaknutog koreografa "Svetski Oskar folklora". U znak poštovanja prema radu Desanke-Đorđević, u Beogradu je osnovan Centar za očuvanje tradicionalne kulture koji nosi njeno ime.
22. Ulica Milke Ivić - počinje od postojeće Doljanske ulice na kp 2442/5, seče kp 2863/6, ide duž cele kp 2305/2, i završava se kod kp 2299/2, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Milka Ivić (Beograd, 11. decembar 1923 - Beograd, 7. mart 2011) je bila srpski lingvista, profesor univerziteta i redovni član SANU. Bila je član: Norveške akademije nauka, Saksonske akademije nauka, SANU. Uređivala je časopis Južnoslovenski filolog. Jedna je od najznačajnijih srpskih lingvista današnjice, pre svega u oblastima: opšte lingvistike, sintakse i semantike slovenskih jezika.
23. Ulica Branislava Petrovića - počinje od postojeće ulice Porodice Nešić (kp 2860/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 2719, gde se i završava, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Branislav Petrović (1937-2002) je bio srpski pesnik i novinar. Radio kao novinar u "Borbi", kolumnista u NIN-u, urednik u časopisu "Vidici" i "Srpski književni glasnik", urednik u Izdavačkom preduzeću "Prosveta". Izbor iz kolumni koje je objavljivao u NIN-u, objavio je u knjizi "Kvadratura kruga". Osvajao je više nagrada za svoju poeziju. Njegove pesme, poeme i priče nalaze se u brojnim antologijama i zbornicima.
24. Ulica Veroljuba Atanasijevića - počinje od postojeće ulice Ibarski put (kp 2880), između kp 2815/5 i kp 2816/8, ide celom svojom dužinom kroz kp 2815/6, i završava se kod kp 2815/8, između kp 2815/15 i kp 2815/9, a sve u KO Sremčica.
Obrazloženje: Veroljub Atanasijević (1940-2001) je bio srpski arhitekta i istaknuti autor u oblasti zdravstvene arhitekture. Tokom četrdesetogodišnjeg rada, uradio je veliki broj prostornih planova i detaljnih urbanističkih projekata, bio je autor i glavni projektant više objekata. Specijalnost mu je u oblasti zdravstvene arhitekture. Najveći broj projektovanih objekata je izgrađen, a za njih su i njegovo preduzeće i on kao autor i glavni projektant dobili na desetine društvenih priznanja. Na svim objektima vršio je projaktantski nazor i stekao ogromno iskustvo u izvođenju objekata.
U naseljenom mestu Velika Moštanica (matični broj naselja: 703656), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:
1. Ulica Živojina Tabakovića - novopredložena ulica je produžetak postojeće ulice Živojina Tabakovića (matični broj: 705128032218) i počinje na kp 3603/1, između kp 942 i kp 3603/6, ide duž kp 3603/1, zatim ide duž cele kp 3603/7, i završava se kod kp 3603/9, između kp 519/1 i kp 378, a sve u KO Velika Moštanica.
2. Ulica Jovana Gojkovića - počinje od postojeće ulice Dobrivoja Jovanovića (kp 3601/1), između kp 872/3 i kp 878/7, ide duž cele kp 872/4, prolazi kroz kp 872/1, kp 873/9, i ulazi u kp 873/1, gde se i završava, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Jovan Gojković (Čačak, 7. januar 1975 - Beograd, 22. decembar 2001) je bio srpski fudbaler. Prve fudbalske korake napravio je u Zadrugaru iz Donje Trepče, nastavio u čačanskom BIP-u, a potom sa velikim uspehom nosio i dres Borca i kao vrlo mlad postao graditelj igre čačanskih "zebri". U letnjem prelaznom roku 1996. oblači dres beogradskog Čukaričkog gde je njegov nesumnjivi talenat vrlo brzo zapažen od strane "večitih rivala". U dresu Crvene zvezde se potpuno afirmisao, a posebno je njegov učinak bio dobar u "večitim derbijima" u kojima je imao zapažene role, a neretko je bio i strelac. Internacionalac je bio u Grčkoj, gde je sa velikim uspehom nosio dres Iraklisa. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupio je samo na jednom meču, 23. decembra 1998. protiv Izraela (0:2) u Tel Avivu. U punoj igračkoj zrelosti i u momentima kada je počeo ispisivati najlepše stranice karijere, tragično je nastradao u automobilskoj nesreći u blizini Beograda.
3. Ulica Živojina Zdravkovića - počinje od postojeće ulice Dobrivoja Jovanovića (kp 3601/1), ide duž cele kp 884, prolazi kroz kp 861/1, kp 861/2, kp 861/10, kp 861/4, i završava se kod kp 861/5, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Živojin Zdravković (Beograd, 24. novembar 1914 - Beograd, 15. septembar 2001) je bio dirigent Beogradske filharmonije i profesor Muzičke akademije u Beogradu.
4. Ulica Slobodana Kolakovića - počinje od postojeće ulice Dobrivoja Jovanovića (kp 3601/1), prolazi kroz kp 1186/25, ide duž kp 1186/21, i završava se kod kp 1186/2, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Slobodan Kolaković (Donji Vakuf, 22. septembar 1924 - Beograd, mart 2001) je bio jugoslovenski i srpski filmski i pozorišni glumac.
5. Ulica Vide Marković - počinje od postojeće ulice Desetog oktobra (kp 3601/1), ide celom svojom dužinom kroz kp 1148, gde se i završava, između kp 1104/4 i kp 1183/4, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Vida E. Marković (Zagreb, 16. decembar 1916 - Beograd, 25. mart 2001) bila je profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prevodilac i pisac. Po završetku studija Vida E. Marković do početka II svetskog rata predaje nemački jezik na II trgovačkoj akademiji, francuski jezik na Francuskom i engleski jezik na Engleskom institutu. Posle oslobođenja radi kao urednik i prevodilac u Tanjugu. U istom zvanju učestvuje na Konferenciji mira u Parizu i na Prvom zasedanju UN u Njujorku 1946. godine.
6. Ulica Anđelije Milić - počinje od postojeće Ulice 10. oktobra na 3601/1, ide duž cele kp 1166/2, prolazi kroz kp 1166/1, kp 1166/5, i završava se kod kp 1166/3, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Anđelija Milić (Beograd, 3. april 1921 - Beograd, 10. jul 2001) je bila pevačica srpske narodne muzike. Rođena u Beogradu, u kome je i provela čitav svoj život. Svoj pevački vek započela je u prvim danima nakon oslobođenja Beograda, na talasima Radio Beograda, gde je, na molbu prof. Miodraga Vasiljevića, bila angažovana zajedno sa svojim suprugom koji je svirao harmoniku. U početku su pevali partizanske pesme. Nakon povratka Carevca iz logora Dahau, Anđelija Milić započinje saradnju sa ovim neprevaziđenim virtuozom na violini i pedagogom. Od njega je naučila i njenu antologijsku pesmu "Anđelija vodu lila". Saradnja sa Carevcem je trajala sve do njegove smrti. Kao plod ove saradnje ostale su pesme: "Sedi Mara na kamen studencu", "Leti, leti, pjesmo moja mila" i mnoge druge. Pored Velinke Grgurević, Savete Sudar i Vuke Šeherović, i Anđelija Milić imala je u svom repertoaru sevdalinke: "Od kako je Banjaluka postala", "Mujo kuje konja po mjesecu", "Cura bere plav jorgovan" i dr. Svojim toplim i lirskim sopranom dočarala je nedostižne prostore lepote izvorne pesme. Tragično je izgubila život jula meseca 2001. godine u Beogradu.
7. Ulica Aleksandra Milovića - počinje od postojeće ulice Desetog oktobra na 3601/1, prolazi celom svojom dužinom kroz kp 1344, i završava se kod postojeće ulice Ivana Blagojevića (kp 1341/1), između kp 1320/1 i kp 1319/1, a sve u KO Velika Moštanica
Obrazloženje: Aleksandar Milović (1923-2001) je bio filmski, pozorišni i TV scenograf. Njegovi najznačajniji radovi su na realizaciji scenografije za naslove poput: Pesma, Desant na Drvar, Boj na Kosovu i na TV radovima poput: Crna lista, Milojeva smrt, Treći za preferans, Rekvijem za teškaša i u mnogim drugima.
8. Ulica Violet Frejzer - počinje od postojeće ulice Desetog oktobra na kp 3601/1, ide delom duž kp 1341/1, skreće i ide duž cele kp 1340, i završava se kod postojeće ulice Ljubisava Šarčevića (kp 3609/1), između kp 1314/3 i kp 1315/7, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Violet Frejzer bila je škotska medicinska sestra u Prvom svetskom ratu. Negovala je Srbe i zajedno sa njima preživela povlačenje preko Albanije. Preminula je 1919. godine u Predejanima.
9. Ulica Đorđa Milojevića - počinje od kp 3609/1, ide duž cele kp 1564/1, i završava se na kp 3613/1, kod postojeće ulice Sedmog jula, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Đorđe Milojević (Beograd, 18. jun 1939 - Beograd, 15. decembar 2001) bio je srpski i jugoslovenski filmski producent i generalni direktor Centar filma. U tinejdžerskim godinama bavio se košarkom, a ubrzo i posvetio i kinematografiji i u njoj radio na svim poslovima, od fizičkog radnika i vođe snimanja do producenta filmova, do promotera srpskih filmova u svetu. Kao producent ili koproducent potpisao je brojne naslove: Svet koji nestaje, Ovo malo duše, Za sada bez dobrog naslova, Lager Niš, Suncokreti, Boj na Kosovu, dokumentarac Ambasador je ubijen u Stokholmu, Virdžina, Tri karte za Holivud i mnoge druge. Producirao je oko 30 srpskih i jugoslovenskih naslova i 600 dokumentarnih filmova. Godine 1991. izabran je za generalnog sekretara Jugoslovenske filmske akademije. Nosilac je ordena Viteza za umetnost i kulturu Republike Francuske.
10. Ulica Dušana Mihailovića - počinje od postojeće Gnjionske ulice (kp 3598/1), prolazi kroz kp 1092/1, kp 1092/2, kp 1092/8, kp 1092/9, i završava se kod kp 1092/6, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Dušan Mihailović (1932 -2001) je bio srpski televizijski i pozorišni reditelj, pisac, teatrolog i pedagog. Bio je predsednik i potpredsednik Jugoslovenskog Šekspirovog društva. 1970. je osnovao Pozorišta bez blagajne u Leskovcu; 1982. Pozorište Sunce u Beogradu; i 1990. Sobno pozorište takođe u Beogradu.
11. Ulica Jovana Ilića - počinje od postojeće Gnjionske ulice na kp 3598/1, seče kp 3611/12, prolazi kroz kp 3611/3, kp 3611/2, kp 3611/4, kp 3611/5, kp 3611/6, kp 3611/7, kp 3611/8, i završava se kod kp 3611/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Jovan Ilić (Pađene, 27. septembar 1928 - Beograd, 4. mart 2009) je bio utemeljivač političke geografije, osnivač časopisa "Globus", profesor emeritus ekonomske i političke geografije na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i autor mnogih udžbenika i naučnih radova. Bio je predsednik Srpskog geografskog društva u najtežem periodu sankcija i krize, i uspeo je da održi to društvo u vreme kada su se mnoga druga naučna i stručna društva ugasila. Obavljao je vredno i predano visoke funkcije na Fakultetu i u SGD-u.
12. Ulica Danice Aćimac - počinje od postojeće ulice Živojina Tabakovića (kp 3610/1), ide duž cele kp 1149, seče kp 3603/1, kp 3593/17, kp 3611/1, kp 1081/2, ide duž kp 1023, gde se i završava, između kp 1045 i kp 1068/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Danica Aćimac (Beograd, 29. decembar 1928 - Beograd, 11. jun 2009) je bila srpska glumica. Nakon jedne sezone, prešla je kod Bate Amara u Niško narodno pozorište u kom se proslavila kao kraljica Ana, igrajući u predstavi Čaša vode od Skriba. Nakon tri sezone prelazi sa Batom Amar u Humorističko pozorište, današnje Pozorište na Terazijama, gde je zatekla ansambl koji su sačinjavali Miodrag Petrović Čkalja, Mića Tatić, Guta Dobričanin, Ljuba Didić, Branka Mitić, Ana Krasojević, Vera Đukić, Đokica Milaković, Željka Rajner... Sa mnogima od njih je radila sve same hit predstave. Danica Aćimac i Miodrag Petrović Čkalja dobili su 1977. nagradu čitalaca TV Novosti Ona i On kao najpopularniji glumački par godine za nastupe u tada popularnoj TV emisiji Nedeljno popodne. Pored glume, bavila se pedagogijom i defektologijom. Imala je vaspitnu ulogu na ljude koji su se sa njom susretali.
13. Ulica Vitalija Ginzburga - počinje od postojeće ulice Živojina Tabakovića (kp 3610/1), ide duž cele kp 1147, prolazi kroz kp 1145/2, i završava se kod kp 1145/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Vitalij Lazarevič Ginzburg (rus. Vita?li? La?zarevič Gi?nzburg, 4. oktobar 1916. - 8. novembar 2009.) bio je ruski teorijski fizičar i astrofizičar, koji je 2003. godine, dobio Nobelovu nagradu za fiziku "za pionirski doprinos teoriji superprovodnika i superfluida.
14. Ulica Afi Ekong - počinje od postojeće ulice Živojina Tabakovića (kp 3610/1), ide duž cele kp 1365/2, i ulazi u kp 1385, gde se i završava, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Konstans Afiong "Afi" Ekong (engl. Constance Afiong "Afi" Ekong; Kalabar, 26. jun 1930 - Kalabar, 24. februar 2009) bila je istaknuta nigerijska umetnica i promoterka umetnosti. Bila je menadžerka "Umetničkog saveta Lagos", član osnivač "Društva nigerijskih umetnika", kustos "Galerije Labak" 1961. godine i predsednica "Federalnog Umetničkog saveza za umetnost Nigerije" od 1961. do 1967. godine.Rad Afi Ekong na promociji umetnosti i obrazovanja žena Zapadne Afrike biva priznat 1962. godine od strane tadašnjeg liberijskog predsednika Vilijama Tabmana.
15. Ulica Ljubomira Zekavice - počinje od postojeće ulice Sedmog jula (kp 3613/1), između kp 1598/4 i kp 1599/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 1618, i završava se kod postojeće Radničke ulice (kp 1770/3), između kp 1612/3 i kp 1613/5, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Ljubomir Zekavica (Beograd, 13. avgust 1925 - 13. jun 2009), kao probni pilot Vazduhoplovnoopitnog centra je postavio svetski rekord za brzinu leta. Posle opitnog centra je bio pilot JATa. Kao probni pilot je poleteo prototip, poznatog aviona vlastitog razvoja i proizvodnje G-2 Galeb, u maju 1961. godine. Uspešno ga je demonstrirao u letu, na međunarodnoj izložbi aviona u Parizu. Za to je vezan karakterističan događaj. Demonstrirao je minimalnu brzinu sa izvučenim zakrilcima i prešao je u sledeću fazu leđnog leta, a zaboravio je uvući zakrilca. Svi prisutni su mislili da je to deo posebnog programa, koji se graniči s nemogućim. Dobio je veliki aplauz i čestitke. Bio je član je Aero-kluba Zemun. Zekavica je postavio svetski rekord avionom Matica 451-MM s pogonom na turbomlazni motor, potklasa C-1D u disciplini brzina na osnovici 15/25 km s rezultatom 750,340 km/h u okolini Beograda 19. maja 1960. Taj svetski rekord premašio je 22. decembra 1961. sovjetski pilot V. Smirnov postigavši rezultat 767,30 km/h. Kao kapetan JAT-a bio je kidnapovan 1981. godine na letu Beograd-Titograd-Dubrovnik. Let se okončao predajom kidnapera i bez ljudskih žrtava na aerodromu u Larnaki (Kipar).
16. Ulica generala Mihaila Jovanovića - počinje od postojeće Radničke ulice (kp 1617/1), prolazi celom svojom dužinom kroz istu kp 1617/1, i završava se kod postojeće Lipljanske ulice (kp 3616/3), između kp 1607/3 i kp 1797/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Mihailo Lj. Jovanović (Beograd, 10. januar 1877 - Beograd 23. mart 1939) učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, divizijski general, bio je vojni izaslanik u Italiji, komandant divizijske oblasti (Savske) i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U ratu 1914-1918. godine bio je šef generalštabnog odeljenja Ministarstva vojnog, pomoćnik načelnika Štaba 1. armije, načelnik Generalštaba Šumadijske divizije 1. poziva i načelnik Štaba 2. i 3. armije. Za svoju dugu i savesnu službu odlikovan je brojnim visokim domaćim i stranim odlikovanjima. Objavio je više članaka u "Ratniku".
17. Ulica Koste Timotijevića - počinje od postojeće Zelenčeve ulice na kp 3601/1, ide duž cele kp 1731, i završava se kod kp 1708/4, između kp 1707/1 i kp 1726/5, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Kosta Timotijević (Grošnica, 21. maj 1870 - Beograd, 1. februar 1939) je bio srpski političar. Bio je više puta ministar pravde Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS, a jednom je bio ministar unutrašnjih poslova Kraljevine SHS. Bio je senator Kraljevine Jugoslavije od 1932. do 1938. godine.
18. Ulica Miladina Bojića - počinje od postojeće Lipovačke ulice na 3618/1, ide duž iste kp 3618/1, zatim ide duž cele kp 1676/2, i završava se kod kp 1676/3, između kp 1506/3 i kp 1680, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Miladin Bojić (Tulari, kod Uba, 25. septembar 1889 - Beograd, 11. septembar 1938), zemljoradnik i učesnik dva Balkanska rata, kao i Prvog svetskog rata. Nosilac je Zlatnog vojničkog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Zlatne medalje za hrabrost, kao i još nekoliko odlikovanja i priznanja.
19. Ulica Marka Nešića - počinje od novopredložene Ulice Miladina Bojića (kp 1676/2), između kp 1681 i kp 1675/4, ide duž cele kp 1675/5, prolazi kroz kp 1674/1, kp1674/2, i završava se kod kp 1673/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Marko Nešić (Novi Sad, 2. mart 1873 - Novi Sad, 3. april 1938) jedan od najvećih srpskih kompozitora s kraja XIX i početka XX veka je bio berber, esperantista i tamburaš. Napisao je preko 200 kompozicija. Jedno vreme je vodio tamburaški orkestar SZPD Neven u Novom Sadu, kome je 1911. godine napisao i posveti kompoziciju "Neven kolo" - danas je himna društva a u narodu peva kao stara gradska pesma. Iako je bio istaknuti aktivista u radničkom, kulturnom i društvenom životu Novog Sada i Vojvodine, najviše će ostati upamćen po harmonizaciji vojvođanskih pesama. Završio je berberski i stolarski zanat ali se od 1890. godine posvetio isključivo muzici i komponovanju.
20. Ulica Milana Tucakovića - počinje od novopredložene Ulice Miladina Bojića (kp 1676/2), između kp 1675/3 i kp 1506/3, ide celom svojom dužinom kroz kp 1506/9, gde se i završava, između kp 1506/8 i kp 1506/6, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Milan T. Tucaković (Kragujevac, 1871-Beograd, 1936) bio je oficir Vojske Kneževine Srbije i armijski general Vojske Kraljevine Srbije i Jugoslavije, sin Todora P. Tucakovića (1825/26-1896), trgovca i predsednika Narodne skupštine i unuk Petra Tucakovića (1792-1857) gružanskog kneza i pukovnika. U oslobodilačkim ratovima 1912-1918. godine vršio je dužnost načelnika štaba komande Drinske divizije 1. poziva, komandanta 2. konjičke brigade, zastupnika komandanta Moravske divizije 1. poziva, komandanta Južnomoravskih trupa, komandanta Vardarske (jugoslovenske) divizije, a od 1918. godine službovao je u Vrhovnoj komandi.
21. Ulica Georgija Letića - počinje od postojeće ulice Prvog maja (kp 3601/19), ide celom svojom dužinom kroz kp 1509/53, i završava se kod postojeće Lipovačke ulice (kp 1509/57), između kp 1509/31 i kp 1509/55, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Georgije (svetovno dr Đorđe Letić, Stari Bečej, 6/19. april 1872 - Beograd, 8. novembar 1935) je bio episkop Srpske pravoslavne crkve. Za episkopa temišvarskog izabran je jednoglasno 27. novembra 1903. godine, a posvećen 27. marta 1904., u karlovačkoj Sabornoj crkvi od patrijarha Georgija, episkopa budimskog Lukijana i bačkog Mitrofana. Ustoličenje u temišvarskoj Sabornoj crkvi izvršio je patrijaraški izaslanik protosinđel Danilo (Pantelić), potonji episkop dalmatinsko-istrijski, 10. maja 1904. godine.
22. Ulica Milinka Stefanovića - počinje od postojeće ulice Prvog maja (kp 3601/19), između kp 1509/131 i kp 1509/132, ide duž cele kp 1509/41, kp 1509/206, i završava se kod kp 1509/209, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Milinko Stefanović (Kostajnik kod Krupnja, 12. mart 1947 - Beograd, 5. septembar 2012) bio je srpski umetnički i novinski fotograf, publicista, urednik, izdavač i pedagog. Imao je status Istaknutog umetnika ULUPUDS-a i zvanje Majstora fotografije FSJ. Apsolvirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1976, gde je i živeo do kraja života. Po domaćem i međunarodnom izlagačkom rejtingu i značaju dobijenih nagrada Stefanović je bio jedan od najuspešnijih umetničkih fotografa svih vremena na području zemalja bivše SFRJ. U 1980-im posebno je bio poznat po žanru "Life" fotografije, a u 1990-im tematski i žanrovski se posvetio duhovnim i tradicionalnim motivima. Kao urednik, izdavač i pedagog ostvario je veliki uticaj na mlađu generaciju profesionalaca u redakcijama, izdavačkim kućama i umetničkim grupama, pre svega zbog svog kulturološkog pristupa koji je spajao tradicijsko sa modernim i budućim.
23. Ulica ser Tomasa Liptona - počinje od postojeće ulice Prvog maja (kp 3601/19), između kp 1509/211 i kp 1509/116, ide duž cele kp 1509/219, kp 1509/218, i završava se kod kp 1509/217, između kp 1509/212 i kp 1509/37, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Ser Tomas Lipton (1848-1931) bio je najveći britanski proizvođač i izvoznik čaja, veliki humanitarac koji potiče iz siromašne porodice, a u vreme Prvog svetskog rata je posetio Srbiju. On je svojim jahtama prevozio velike količine sanitetskog materijala, kao i članove medicinskih misija koje su dolazile u Srbiju da pomognu narodu u borbi protiv tifusa.
24. Ulica Ljiljane Jovanović - počinje od postojeće ulice Prvog maja (kp 3169), između kp 3113/3 i kp 3165, ide duž cele kp 3622, gde se i završava, između kp 3129/1 i kp 3154/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Ljiljana Jovanović (Kruševac, 16. februar 1930 - Beograd, 27. februar 2012) bila je srpska glumica.
25. Ulica Radoja Rake Ljutovca - počinje od postojeće ulice Prvog maja (kp 3169), između kp 3149/5 i kp 3167/6, ide delom duž kp 3149/7, skreće i ide duž cele kp 3149/9, seče kp 3149/1, kp 3148/4, kp 3148/13, i završava se kod kp 3148/12, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Radoje Ljutovac - Raka (4. septembar 1887. selo Poljna kod Trstenika - 25. novembar 1968. Trstenik) artiljerac, koji je topom oborio neprijateljski avion 1915. godine. Stupio je u Prvi svetski rat kao artiljerac srpske vojske i učestvovao je u bitkama vođenim 1914. godine. Kada su 1915. Srbiju ponovo napale Austrougarska i Nemačka, Radoje je raspoređen u dopunski bataljon artiljerijskog puka "Tanasko Rajić" i dospeo u specijalnu jedinicu, novoformiranu Protivavionsku bateriju, koja se nalazila na Metinom brdu kod Kragujevca, da bi od neprijateljskih aviona branila grad, Vojno-tehnički zavod i druge važne objekte.
26. Ulica Miluna Vidića - počinje od postojeće ulice 1. maja (kp 3169), ide delom duž kp 3199/1, kp 3167/7, seče kp 3167/2, kp 3198/2, kp 3198/3, kp 3197/6, ide duž cele kp 3197/9, i cele kp 3196/6, seče kp 3168, prolazi kroz kp 3190, kp 3189/2, seče kp 3173/10, ide duž kp 3171/1, i završava se kod kp 3622, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Milun Vidić (Roge, Požega, 9. mart 1939 - Beograd, 15. novembar 2007) je bio srpski vajar i profesor Univerziteta umetnosti u Novom Sadu i Beogradu. Od 1977. do 1994. godine radio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je prošao sva zvanja od asistenta do redovnog profesora za predmet vajanje sa tehnologijom. Godine 1994. prelazi na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu gde je radio kao redovni profesor za predmet vajanje do 1. oktobra 2004. godine kada odlazi u penziju. Dela mu se nalaze u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Narodnom muzeju u Beogradu, Galeriji jugoslovenskog portreta u Tuzli, Galeriji Likovnog susreta u Subotici, Narodnom muzeju u Kragujevcu, Savremenoj galeriji u Pančevu, Galeriji Kulturnog centra "Miško Kranjec" u Murskoj Soboti, Galeriji savremene umetnosti u Banjoj Luci, Narodnom muzeju u Kraljevu itd. Umro je u Beogradu 15. novembra 2007. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
27. Ulica Dragoljuba Ivkova - počinje od novopredložene Ulice Drage Jonaš (kp 3252/1), ide duž cele kp 3250/6, i završava se kod kp 3250/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Dragoljub (Dragan) Ivkov (Beograd, 1. april 1931 - Beograd, 8. jul 2007) je bio scenograf i jedan od najaktivnijih ljudi u jugoslovenskoj kinematografiji. Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1951 godine se bavio amaterski filmom i režirao oko 20 svojih ostvarenja sa velikom uspehom a svoje znanje je sticao u udruženju Kino klub Beograd gde su sticali znanje velikani jugoslovenskog filma i odakle su proistakli autori kao što su: Živojin Pavlović, Marko Babac, Dušan Makavejev, Kokan Rakonjac, Aleksandar Petković i drugi. Profesionalno se počeo baviti filmom od 1960 godine gde je prvo radio kao filmski arhitekta a od 1964 godine kao scenograf. Međutim pored scenografije bavio se i pisanjem scenarija i režirao nekoliko filmova. Njegov najpoznatiji scenario je film Buđenje pacova iz 1967. godine koji je zajedno radio sa Gordanom Mihićem i Ljubišom Kozomarom, zatim scenario za filmove Opklada iz 1971. i Tragovi crne devojke iz 1972. godine koji je radio sa Aleksandrom Tišmom i Živojinom Pavlovićem. Napisao je scenario za film Siroma sam al sam besan iz 1970. godine koji je ujedno i režirao a i režirao je još jedan film Pošalji čoveka u pola dva iz 1967. godine koji predstavlja jedan od prvih kriminalističkih filmova koji su urađeni u Jugoslaviji. Na festivalu u Puli 1967. godine dobio je glavnu nagradu za scenografiju filma Živojina Pavlovića : Buđenje pacova, a 1976. Zlatnu arenu za scenografiju filma Gorana Paskaljevića: Čuvar plaže u zimskom periodu. Umro je 31.jula 2007 u Beogradu.
28. Ulica Jakova Serskog - počinje od novopredložene Ulice Drage Jonaš (kp 3252/1), ide duž cele kp 3256/2, ulazi u kp 3256/1, gde se i završava, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Jakov Serski, prvi iguman manastira Svetih Arhanđela, mitropolit Sera i srpski književnik. Nije poznat tačan datum njegovog rođenja, ali se zna da je preminuo između 1360. i 1365. godine. Njegov lik je poznat iz jedne minijature u Četvorojevanđelju na pergamentu bugarskog cara Jovana Aleksandra iz 1354. godine, danas u Britanskom muzeju u Londonu. Učestvovao je na državnom saboru na kome su proglašeni srpska patrijaršija i carstvo 1346. godine. Pretpostavlja se da je izabran za serskog mitropolita odmah po Dušanovom osvajanju Sera 1345. Takođe je učestvovao na saborima 1349. i 1353. godine, na kojima su doneti prvi i drugi deo Dušanovog zakonika.
29. Ulica Drage Jonaš - počinje od kp 3267, između kp 3250/5 i kp 3257/1, ide delom duž kp 3252/1, ide duž kp 3253/3, i završava se kod kp 3259/2, između kp 3253/10 i kp 3253/2, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Draga Jonaš (Valjevo, 10. septembar 1922 - Beograd, 28. avgust 2007) bila je lektor i dugogodišnji spiker na Radio Beogradu. Bila je najprepoznatljiviji spikerski glas, a ostala je upamćena kao neprevaziđeni primer tačne dikcije i pravilnog akcentovanja. Za svoj rad je dobila brojne nagrade među kojima su i "Vukova nagrada" za 2004. godinu, za unapređenje srpske kulture, prosvete i nauke i "Zlatni mikrofon", najviše priznanje Radio Beograda.
30. Ulica Zrenjaninska - počinje od postojeće ulice Milovana Milenkovića (kp 3606/1), između kp 833 i kp 837/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 3607/1, i završava se u istoj, između kp 731/4 i kp 452/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Po gradu Zrenjaninu.
31. Ulica Đorđa Vujadinovića - počinje od postojeće ulice Milovana Milenkovića (kp 3606/1), ide kroz celu kp 834, prolazi kroz kp 3601/1, gde se i završava, kod postojeće ulice Dobrivoja Jovanovića, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Đorđe Vujadinović (Kolari, 29. novembar 1909 - Beograd, 5. oktobar 1990) je bio jugoslovenski fudbaler i fudbalski trener. Bio je dečak kada je došao kod strica u Beograd. Brat njegovog oca nije imao dece, pa ga je posinio. Njegov stric je bio vlasnik štamparije Sveti Sava. Jednog dana dok je igrao fudbal sa svojim drugovima, dečju igru je prekinuo "čika sa šeširom" koji ih je pozvao da dođu u BSK i igraju u pravom klubu. U dresu BSK-a, što u podmlatku, što u prvom timu, proveo je punih 17 godina. Bio je deo čuvene navale podmlatka BSK-a, Tirnanić, Valjarević, Krčevinac, Vujadinović i Zloković, koja je kompletna ušla u prvi tim. Za prvi tim je odigrao oko 400 utakmica i osvojio je pet titula prvaka, 1931, 1933, 1935, 1936. i 1939. Dva puta je bio i najbolji strelac prvenstva 1929. (10 golova na 8 utakmica) i 1931. (12 golova na 10 utakmica). Od 1929. do 1940. godine odigrao je 44 utakmice za reprezentaciju Jugoslavije i postigao je 18 golova. Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1930. u Montevideu. Debitovao je 6. oktobra 1929. u utakmici Balkanskog kupa protiv Rumunije (:2) u Bukureštu, a prvi gol je postigao 26. januara 1930. protiv Grčke (1:2) u Atini u okviru istog takmičenja. Poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je 3. novembra 1940. u prijateljskoj utakmici protiv Nemačke (2:0) u Zagrebu. Pre rata je radio kao službenik Narodne banke, dok je rat proveo u nemačkom zarobljeništvu. Po dolasku iz zarobljeništva posvetio se radu s mlađim selekcijama. Bio je trener u fudbalskoj školi Partizana i OFK Beograda, a istovremeno je bio i dugogodišnji selektor omladinske reprezentacije Jugoslavije. S njim je neprekidno kao predsednik omladinske komisije fudbalskog saveza sarađivao Kosta Popović, nekada takođe fudbaler BSK-a. Prateći rad omladinske škole Crvene zvezde zapazio je izuzetno talentovanog mladog trenera Miljana Miljanića, koga je pozvao da mu bude pomoćnik. Miljaniću je i prepustio mesto selektora omladinske reprezentacije kada je odlučio da se povuče sa tog položaja.
32. Ulica patrijarha Jefrema - počinje od postojeće ulice Milovana Milenkovića (kp 657/76), ide duž cele kp 657/11, seče kp 657/76, ide duž kp 657/17, prolazi kroz kp 657/42, kp 657/101, kp 657/103, kp 657/104, i završava se kod kp 673/24, između kp 657/15 i kp 657/45, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Sveti Jefrem (oko 1311. kod Trnova - 15. jun 1399. u blizini Peći) hrišćanski je svetitelj i arhiepiskop pećki i patrijarh srpski u dva navrata, od 1375. do 1379. godine i ponovo od 1389. do 1390. godine. Posle upokojenja patrijarha Save IV, na poziv kneza Lazara i Đurđa Balšića, sazvan je 1375. godine sabor u Peći, na koji se sabraše mitropoliti, episkopi i časni igumani da izaberu novog poglavara Srpske crkve. I posle dugog većanja u sredu 3. oktobra 1375. godine, za srpskog patrijarha izabran je Jefrem.
33. Ulica ostružnička - počinje od postojeće ulice Milovana Milenkovića 2. deo (kp 658/1), ide duž cele kp 642/1, seče kp 611, kp 610, i prolazi kroz kp 609, gde se i završava, na granici sa susednim naseljenim mestom Pećani, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Po mestu Ostružnica koja je nadomak naseljenog mesta Pećani.
34. Ulica dr Dušana Kašića - počinje od kp 3613/6, ide celom svojom dužinom kroz kp 2011, gde se i završava, između kp 1117 i kp 2003/1, a sve u KO Velika Moštanica.
Obrazloženje: Dr Dušan Kašić (1. maj 1914, Grđevac, Slavonija - 27. april 1990, Beograd) je bio Protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve, srpski istoričar, profesor i rektor Beogradske bogoslovije. Bio je i član redakcionog odbora svih jubilarnih spomenica koje je izdala Srpska crkva od 1960. do 1990. godine. Kao teolog i istoričar predstavljao je Srpsku crkvu na brojnim međunarodnim susretima: bio je član naše posmatračke delegacije koja je prisustvovala Šestom zasedanju II vatikanskog koncila u Rimu (1965), a 1966. jedan je od predstavnika Srpske crkve na Svepravoslavnoj konferenciji u Beogradu.
35. Moštanička - počinje na tromeđi naseljenih mesta Rucka, Velika Moštanica i Mala Moštanica (opština Obrenovac), između kp 20605 (KO Umka) i kp 2013 (KO Velika Moštanica), ide celom svojom dužinom kroz kp 20618 (KO Umka) i završava se na istoj, između kp 20320/1(KO Umka) i kp 2021/2 (KO Velika Moštanica).
Obrazloženje: Novopredložena ulica prolazi kroz tri naseljena mesta i predstavlja produžetak postojeće ulice iz naseljenog mesta Mala Moštanica, opština Obrenovac -Moštanička. Zato je neophodno ulicu otvoriti i u naseljenim mestima Rucka i Velika Moštanica, opština Čukarica.
U naseljenom mestu Rucka (matični broj naselja: 70254), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:
1. Ulica Moštanička - počinje na granici sa susednim naseljenim mestom Mala Moštanica (kp 1548, KO Mala Moštanica), ide duž granice sa istim naseljenim mestom kroz kp 20617, zatim ide delom duž kp 20618, duž granice sa susednim naseljenim mestom Velika Moštanica, i završava se između kp 20320/1 i kp 2021/2 (KO Velika Moštanica), a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Novopredložena ulica ide granicom naseljenih mesta Rucka i Mala Moštanica (opština Obrenovac). U naseljenom mestu Mala Moštanica ima zvaničan naziv ulica Moštanička, tako da je neophodno dodeliti joj isti naziv i u naseljenom mestu Rucka.
2. Radoševačka (matični broj: 705152031319) - počinje od kp 20606/1, između kp 20379/4 i kp 20380/2, ide celom svojom dužinom kroz kp 20610 i završava se kod kp 20607/1, između kp 20403/3 i 20435/1, a sve u KO Umka.
3. Ukida se Radoševačka ulica sa matičnim brojem 705195031319 u naseljenom mestu Umka.
U naseljenom mestu Umka (matični broj naselja: 705195), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:
1. Ulica savska - novopredložena Savska ulica predstavlja produžetak postojeće Ulice Savska (matični broj: 705136029185) kreće od postojeće ulice Trinaestog oktobra (kp 560/24), seče kp 1120/2, ide duž cele kp 1120/3, seče kp 30602, i završava se na granici sa susednim naseljenim mestom Pećani, a sve u KO Umka.
2. Ulica Zorana Čave Dimitrijevića - počinje od postojeće Karađorđeve ulice na kp 1129/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 1129/1, i završava se kod postojeće ulice Dućevac, između kp 174 i kp 225, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Zoran "Čava" Dimitrijević (28. avgust 1962, Beograd, Srbija, FNRJ - 13. septembar 2006, Nant, Francuska) je bio jugoslovenski i srpski fudbaler. U Jugoslaviji je igrao za Partizan, Spartak iz Subotice i Dinamo Zagreb, a nakon toga je igrao u Francuskoj, uz kratku epizodu u Americi. Igrao je fudbal od 1975. do 1996. godine. Zoran Čava Dimitrijević je za Partizan igrao u generaciji sa Manceom, Vargom i Živkovićem i predstavljao je buduću okosnicu tima koji se gradio. Odigrao je ukupno 415 utakmica i postigao 142 gola. Od toga 199 prvenstvenih utakmica i postigao je 59 prvoligaških golova.
3. Ulica Save Babića - počinje od postojeće Karađorđeve ulice (kp 228), ide celom svojom dužinom kroz kp 235, i završava se kod kp 239/4, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Sava Babić (Palić, 27. januar 1934 - Beograd, 24. novembar 2012) bio je pisac, pesnik, prevodilac i profesor. Sava Babić dola?i u Beograd 1993. godine prelazi na Filološki fakultet, gde formira Katedru za hungarologiju, koja počinje s radom 1994-95. školske godine. Preveo je na srpski jezik dela mađarskih pisaca u koje spadaju Šandor Petefi, Ištvan Erkenj, Mikloš Hubaj, Đula Ilješ, Tibor Deri, Đula Krudi, Ištvan Erši, Šandor Vereš, Adam Bodor, Lajoš Sabo, Oto Tolnaj, Peter Esterhazi, Bela Hamvaš, Imre Madač i Šandor Maraj.
4. Ulica Ivana Manojlovića - počinje od postojeće ulice Moračko brdo (kp 240), ide duž cele kp 296/23, zatim ide duž kp 296/7, i završava se u istoj, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Ivan Manojlović (Nansi, 25. decembar 1920 - Beograd, 10. mart 2012) bio je srpski filmski i pozorišni glumac.
5. Ulica Miloša Blagojevića - počinje od postojeće ulice Dragomira Stanojlovića na kp 1129/1, seče kp 290/5, ide duž cele kp 290/6, i ulazi u kp 290/1, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Miloš Blagojević (Miletićevo, kod Plandišta, 17. oktobar 1930 - Beograd, 27. jun 2012) bio je srpski istoričar, član SANU. Bavio se proučavanjem srpske istorije srednjeg veka posebno pitanjem agrarnih odnosa u srednjovekovnoj Srbiji. U toku svog naučno istraživačkog rada objavio je više od 50 naučnih radova, ne računajući brojne priloge u enciklopedijama, istorijske karte, prikaze i članke u novinama. Najobimnija istraživanja je izvršio u oblasti poljoprivredne proizvodnje i agrarnih odnosa u srednjovekovnoj Srbiji. Rezultate do kojih je došao objavio je u studijama: Zemljoradnja u srednjovekovnoj Srbiji, Planine i pašnjaci u srednjovekovnoj Srbiji, Zakon sv. Simeona i sv. Save, kao i u nekoliko manjih članaka.
6. Ulica ratkovačka - novopredložena ulica je nastavak postojeće ulice Ratkovačke (matični broj: 705195031905) na kp 1124, ide duž iste, zatim prolazi kroz kp 1127/22, i završava se kod postojeće Ulice Milije Stanojlovića (kp 1127/1), a sve u KO Umka.
7. Ulica Branislava Protića - počinje od postojeće ulice Boška Živkovića (kp 1123/9), prolazi kroz kp 319/6, ide duž cele kp 319/1, i završava se kod kp 334/3, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Branislav Branko Protić (Bačka Palanka, 27. decembar 1931 - Beograd, 29. maj 1990) je bio srpski slikar i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Zorana Petrovića. Pohađao je i specijalni tečaj u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića 1961. godine. Bio je profesor slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je predsednik Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) u Beogradu. Izlaže od 1954. godine. Od 1960. učestvovao je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
8. Ulica Florijana Matekala - počinje od postojeće ulice Boška Živkovića (kp 1123/1), ide duž cele kp 321/3, i cele kp 321/1, zatim ulazi u kp 321/2, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Florijan Matekalo (Jajce, 25. aprila 1920 - Beograd, 20. maja 1995), jugoslovenski fudbalski reprezentativac i trener Partizana. Igračku karijeru počeo je 1933. godine u podmlatku omladinskog kluba Elektrobosna u Jajcu. Tri godine kasnije, u junu 1936. godine debitovao je u JSK Slavija u Sarajevu, a zatim je prešao u Zagreb gde je igrao za HŠK Građanski. U sezoni 1939/40. osvaja sa Građanskim poslednje prvenstvo Kraljevine Jugoslavije u fudbalu. Jedinu utakmicu za reprezentaciju odigrao je 3. novembra 1940. protiv Nemačke (2:0) u Zagrebu - jednu od poslednjih utakmica pred početak drugog svetskog rata 1941. godine. Posle drugog svetskog rata je prešao u FK Partizan u Beograd i 6. oktobra 1945. postigao je poslednji gol za Partizan u utakmici protiv Naših krila iz Zemuna. Kao igrač Partizana osvojio je prvenstvo Jugoslavije 1946/47. i kup Jugoslavije 1947. U Beogradu je Florijan Matekalo 1962. godine završio Višu trenersku školu i nakon toga se posvetio trenerskom radu. Radio je punih 17 godina kao trener Partizana, a posebno je upamćen po izuzetnoj generaciji fudbalera koja je bila poznata kao "Matekalove bebe" među kojima su Šoškić, Jusufi, Vasović, Kovačević i drugi.
9. Ulica Miodraga Lazarevića - ulica počinje od Ulice Boška Živkovića (kp 1123/1), ide duž cele kp 323/1, i završava se kod kp 323/2, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Miodrag Lazarević (Beograd, 29. februar 1924 - Beograd, 27. februar 1990) je bio jugoslovenski i srpski filmski i pozorišni glumac.
10. Ulica Predraga Miloševića - počinje od Cerničke ulice (kp 345/12), prolazi kroz kp 336/1, skreće i ide duž cele kp 335, i završava se kod kp 1126, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Predrag Milošević (Knjaževac, 4. februar 1904 - Beograd, 4. januar 1988) je bio kompozitor, dirigent, pijanista, pedagog i muzički pisac. Kao jedan od studenata koji su svoje visoko-školsko obrazovanje stekli u Pragu, Milošević je da značajan doprinos utemeljivanju muzičkog profesionalizma u Srbiji. Sonatina za klavir iz 1926. jedno je od Miloševićevih najizvođenijih dela sa istaknutim istoricistočko-modernističkim tendencijama. Sonatni oblik prvog stava sadrži tri tematske ideje koje su pijanistički veoma umešno obrađene. Lagani stav su varijacije na temu Cvekje cafnalo koju je Milošević "izdvojio" iz Mokranjčeve 12. Rukoveti.
11. Ulica Danila Barjaktarevića - počinje od postojeće Ulice Milije Stanojlovića na kp 1127/1, seče kp 631/5, kp 631/2, prolazi kroz kp 630, i završava se kod kp 664, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Danilo Barjaktarević (Petnjik, kod Berana, 14. novembar 1910 - Beograd, 7. novembar 1988) bio je srpski lingvista i profesor Univerziteta u Prištini. Za naučnog saradnika Instituta za srpskohrvatski jezik u Beogradu izabran je 1960. godine. Iste godine postaje docent na Filozofskom fakultetu u Prištini, koji je tada bio u sastavu Univerziteta u Beogradu. Na ovom fakultetu će potom, kao vanredni i redovni profesor, predavati Savremeni srpskohrvatski jezik, Istoriju srpskohrvatskog jezika, Dijalektologiju i Akcentologiju. U više mandata biće šef Katedre za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost. Bio je glavni i odgovorni urednik Zbornika radova Filozofskog fakulteta u Prištini. Nastavu na univerzitetu napušta 1975. godine i odlazi za direktora Instituta za srpskohrvatski jezik u Beogradu, a odatle 1976. u penziju. Umro je u Beogradu 7. novembra 1988. godine. Objavio je 74 naučna rada iz oblasti dijalektologije, istorije jezika, akcentologije i sintakse srpskog jezika.
12. Sinajska ulica - novopredložena ulica predstavlja produžetak postojeće ulice Sinajske (matični broj 705195031934) i produžava se na kp 681/1, ide duž iste, zatim prolazi kroz kp 1127/1, gde se i završava, kod Ulice Milije Stanojlovića, a sve u KO Umka.
13. Ulica limanska - počinje od postojeće ulice Milije Stanojlovića (kp 1127/1), ide duž cele kp 1127/25, i duž cele kp 922/13, i završava se kod kp 1115/1, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Ulica treba da se zove Limanska po Limanu, delu grada Novog Sada.
14. Ulica Svetislava Glišovića - počinje od postojeće ulice Đure Daničića (kp 1129/1), ide duž cele kp 642/2, i ulazi u kp 643/2, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Svetislav Glišović (Beograd, 17. septembar 1913 - Pariz, 10. mart 1988) bio je nekadašnji srpski i jugoslovenski fudbaler. Bio je standardni igrač najbolje navale koju je Beogradski sport klub (BSK) ikad imao: Aleksandar Tirnanić, Đorđe Vujadinović, Blagoje Marjanović, Vojin Božović, Svetislav Glišović. U prvoj ekipi beogradskih "plavih" pojavio se u prvenstvu 1931/32. godine, a u sezoni 1939/40. bio je najbolji ligaški strelac sa 10 pogodaka (na 10 utakmica). U dresu BSK-a osvajao je četiri titule prvaka Jugoslavije u sezonama: 1932/33, 1934/35, 1935/36. i 1938/39. Igrao je na mestu oba krila, a isticao se brzinom i jakim udarcem na gol. Uz 15 utakmica za selekciju Beograda i tri susreta za, B" ekipu (1934-1937), odigrao je 21 utakmicu i postigao devet golova za reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 5. juna 1932. protiv reprezentacije Francuske (2:1) u Beogradu, postigavši oba gola za Jugoslaviju, a od dresa sa državnim grbom oprostio se 14. aprila 1940. u susretu sa reprezentacijom Nemačke (2:1) u Beču, u kome je postigao vodeći gol za Jugoslaviju. Na prvom posleratnom državnom prvenstvu 1945, bio je trener pobedničke ekipe NR Srbije. Nakon toga dve sezone je bio prvi trener beogradske Crvene zvezde (1946-1948). Kao trener vodio je grčke klubove Panatinaikos i Aris i švajcarski Grashoper. Kada se rastao od fudbala, preselio se u SAD, gde je objavio knjigu: "Studija modernog fudbala".
15. Ulica Dragutina Dobričanina - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, ide duž kp 654/1, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Dragutin Dobričanin (Prokuplje, 9. jul 1922 - Beograd, 28. novembar 1988) je bio srpski glumac. Najpoznatiji po ulozi Vase S. Tajčića u seriji Pozorište u kući.
16. Ulica Olge Jančić - počinje od postojeće ulice Đure Daničića (kp 1129/1), ide duž kp 654/2, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Olga Jančić (Bitolj, 1. februar 1929 - Beograd, 26. oktobar 2012) bila je srpska vajarka. Olga Jančić sa roditeljima 1930. dolazi u Beograd gde pohađa osnovnu školu (1936-1940) i IV žensku gimnaziju (1940-1945). Godine 1945. upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu kod profesora Lojza Dolinara i Tome Rosandića a posle završenih studija od 1950. do 1954. je na specijalizaciji u Majstorskoj radionici Tome Rosandića. Od 1948. godine učestvuje na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Prvu samostalnu izložbu održala je 1959. godine u Beogrady Jedan je od osnivača grupe "Prostor 8" 1957. godine. Gradu Beogradu 1993. godine predaje lagat od devedeset skulptura koji se danas čuva u Kući legata. Preminula je 26. oktobra 2012. godine u 83. godini života u Beorgadu.
17. Ulica Marije Pušić - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, seče kp 657/3, prolazi kroz kp 657/2, i završava se kod kp 657/65, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Marija Pušić (Beograd, 21. avgust 1926 - Beograd, 17. april 2004) je bila srpska istoričarka umetnosti i likovna kritičarka. Diplomirala je 1952. godine Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radila je na Kolarčevom narodnom univerzitetu, u filmskom preduzeću UFUS, a od 1959. do 1985. i u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu kao kustos zbirke grafika, kustos zbirke skulptura, šef Odeljenja umetničke dokumentacije. Bila je upravnik Muzeja od 1980. do 1985. godine. Likovnom kritikom se bavila od 1953. godine. Pisala je za Radio Beograd, dnevne novine "Oslobođenje", (Sarajevo, 1960-1967), "Vjesnik", (Zagreb, 1967-1972) itd. i časopisima "Republika" i "Umetnost" od 1965, kao i predgovore za kataloge umetničkih izložbi. Napisala je brojne studijske tekstove o srpskoj i jugoslovenskoj likovnoj umetnosti. Bila je član Međunarodnog udruženja umetničkih kritičara - AICA.
18. Ulica Siniše Radića - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, ide duž kp 20088, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Siniša Radić (1976-1999) rođen je u Kninu, završio je Vojnu akademiju, smer PVO i prvo mesto službovanja mu je bila 126. brigada Vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja. Kao oficir za navođenje bio je raspoređen u 31. bataljon te brigade. Siniša je sa svojom jedinicom bio na radarskom položaju na planini Maljen. Jedna od vođenih avio-bombi je direktno pogodila radarsku stanicu u kojoj se mladi potporučnik nalazio sa svojim kolegom Željkom Savčićem. Posthumno je odlikovan Medaljom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti i unapređen u čin poručnika.
19. Ulica Hristine Bošković - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, seče kp 657/3, ide duž kp 657/2, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Hristina Bošković (Aleksinac, 1864 - Niš, 1956.) bila je niška učiteljica i borkinja za prava žena. Hristina Bošković u Beograd odlazi kako bi završila Višu žensku školu i tamo polaže učiteljski ispit. U Niš dolazi kako bi radila kao vaspitačica i učiteljica, a od 1889. godine radi u Vaspitnom zavodu Babete Netović. Hristina je bila jedna od prvih žena koja se u Nišu zalagala za ravnopravnost polova, i to već pola veka nakon što se u Nišu po prvi put organizuje školovanje za žensku decu, i u vreme kada direktori viših škola i gimnazija u Nišu i Srbiji insistiraju na tome da muško i žensko obrazovanje mora biti odvojeno i suštinski različito. Hristina Bošković je zastupala potpunu ravnopravnost polova, a na osnovu toga što žene već jesu ravnopravne u radu, a u pravima nisu. Pod uticajem ideja Svetozara Markovića i Džona Stjuarta Mila o emancipaciji žena na praznik Svetog Save 1889. godine održala je govor o potrebi obrazovanja ženske dece.
20. Ulica Vladimira Petkovića - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, seče kp 657/3, prolazi kroz kp 657/2, gde se i završava se, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Vladimir Petković (Donja Livadica, kod Velike Plane, 30. septembar 1874 - Beograd, 13. novembar 1956) je bio srpski istoričar umetnosti i arheolog. Rođen je 30. septembra 1874. godine u selu Donja Livadica, kod Velike Plane. Prof. dr Vladimir Petković je diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1897). Godine 1900. odlazi u na studije u Minhen, potom 1902. u Hale gde 1905. stiče doktorat. Po povratku u Srbiju 1911. postaje docent, 1919. vanredni, a 1922. redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Od 1921. do 1935. godine bio je direktor Narodnog muzeja u Beogradu. Od 1932. je član Srpske akademije nauka, a od 1947. do 1956. upravnik njenog Arheološkog instituta.
21. Ulica Zorana Čalića - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, ide duž kp 657/48, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Zoran Čalić (Beograd, 4. mart 1931 - Beograd, 10. novembar 2014) bio je srpski režiser i scenarista. Čalić je široj publici poznat po serijalu filmova Lude godine odnosno Žikina dinastija. Za filmove Lude godine i Došlo doba da se ljubav proba je nagrađen na međunarodnim festivalima: Ormina na Siciliji, dva puta na salernu, UNICEF-ova nagrada na Abrucu i Aleksandriji. Napisao je scenario za pozorišnu predstavu Žikina dinastija. Umro je 10. novembra 2014. u Beogradu u 83. godini života.
22. Ulica Ljubomira Bajalovića - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, seče kp 657/55, ide duž cele kp 658/1, i završava se kod kp 657/42, a sve u KO Umka
Obrazloženje: Ljubomir Bajalović (Beograd 28. februar 1904. - Beograd 20. novembar 1956) je bio pravnik. Gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu 1934. godine. Doktorirao je u Francuskoj. Po završenim studijama bio je u sudskoj i advokatskoj službi, a od 1938. honorarni nastavnik, a zatim profesor na Ekonomsko-komercijalnoj školi u Beogradu. Za vreme okupacije otpušten je iz državne službe. Po oslobođenju profesor je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Učestvovao je u izradi posleratnih zakona iz oblasti građanskog i privrednog prava. Bio je delegat FNRJ u Evropskoj ekonomskoj komisiji OUN.
23. Ulica Živote Đurića - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, ide duž kp 20095/2, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Života Đurić (Davidovac, 11. april 1963 - Kosovo i Metohija, 25. mart 1999) je bio pilot i komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile RV VJ koji je poginuo tokom NATO agresije na SRJ na borbenom zadatku. Posthumno je unapređen u čin potpukovnika.
24. Ulica Borisa Andruševića - počinje od postojeće ulice Đure Daničića na kp 1129/1, ide duž kp 886/2, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Boris Andrušević (Batajnica, 2. februar 1932 - Beograd, 2. mart 2000) je bio jugoslovenski i srpski filmski i pozorišni glumac.
25. Ulica Helene Pajović - počinje od postojeće ulice Dušana Damjanovića na kp 20607/1, ide duž kp 20061/1, zatim ide delom duž kp 20061/19, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Helena Pajović (Beograd, SFRJ, 7. novembar 1979 - 24. decembar 2000) bila je klizačica u umetničkom klizanju koja se takmičila na međunarodnim takmičenjima za Jugoslaviju. Tri puta je učestvovala na Svetskom prvenstvu u umetničkom klizanju i dva puta na Evropskom prvenstvu. Poginula je u saobraćajnoj nezgodi 2000. godine, samo dan kasnije pošto je osvojila bronzu na takmičenju Skate Israel. Od godine 2001, Srpska klizačka organizacija organizuje svake godine memorijalno takmičenje Kup Helena Pajović.
26. Ulica Aleksandra Krona - počinje od postojeće ulice Dušana Damjanovića na kp 20607/1, ide duž cele kp 20061/30, i duž cele kp 20061/29, zatim prolazi kroz kp 20062/2, i završava se kod kp 20062/1, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Aleksandar Kron (Vršac, 25. decembar 1937 - Beograd, 2000) bio je jugoslovenski i srpski filozof i logičar. Školovao se u Vršcu i Zrenjaninu gde je maturirao 1956. Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i diplomirao je 1960. Od 1960. do 1967. bio je asistent na predmetu Logika. Doktorirao je 1965. na Filozofskom fakultetu u Beogradu tezom Odnos polivalentnih logika i teorije verovatnoće. Predavao je Logiku, Filozofiju nauke i Metodologiju naučnog istraživanja. U Picburgu (SAD) je predavao Filozofiju egzistencije (1970.), a u Plimutu Filozofiju Rene Dekarta i Analitičku filozofiju (1993-94). Tokom 1963-64. bio je stipendista holandske vlade u Institutu za Osnove matematike i Filozofiju egzaktnih nauka Univerziteta u Amsterdamu, a 1969-70. na Univerzitetu u Picburgu, gde je predavao i bavio se istraživanjem. Kao stipendista Fulbrajtove fondacije bio je 1985. Visiting Scholar na Univerzitetu u Blumingtonu, Indijana. Od 1967. je bio docent a od 1976 do 1992. vanredni profesor i kasnije redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
27. Ulica Slavice Spasić - počinje od postojeće Čikatovačke ulice na kp 20056/70, ide duž cele kp 20066/2, i duž cele kp 20066/3, i završava se kod kp 20066/4, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Slavica Spasić (Crna Trava, 1953 - Beograd, 26. septembar 2008) je bila srpski pesnik, romanoposac i esejista. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Beogradu, a diplomirala i magistrirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bila je član Udruženja književnika Srbije. Pored pisanja, bavila se i slikarstvom.
28. Ulica Olge Stanisavljević - počinje od postojeće ulice Trinaestog oktobra na kp 20606/1, prolazi kroz kp 20137/1, kp 20135/2, ide duž cele kp 20135/3, kp 20135/10, kp 20135/11, seče kp 20135/12, zatim skreće u kp 20135/4, ponovo skreće u kp 20131/1, i završava se kod postojeće ulice Lipik, između kp 20170/18 i kp 20131/9, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Olga Stanisavljević (Kruševac, 8. maj 1930 - Beograd, 14. decembar 1987) je bila jugoslovenska i srpska filmska, televizijska i pozorišna glumica. Bila je prva supruga glumca Vlastimira Đuze Stojiljkovića. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
29. Ulica Duboko - počinje od postojeće ulice Trinaestog oktobra (kp 20606/1), prolazi kroz kp 20606/2, ide duž kp 20176/4, kp 20176/6, kp 20176/5, i završava se kod kp 20206/1, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Po mestu Duboko u Umci u kojoj se nalazi ulica.
U naseljenom mestu Rušanj (matični broj naselja: 705179), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:
1. Ulica jermska - počinje od postojeće Kolubarske ulice (kp 666/9), između kp 666/21 i kp 666/11, ide celom svojom dužinom kroz kp 666/6, i završava se kod kp 666/17, između kp 666/15 i kp 666/18, a sve u KO Rušanj.
Obrazloženje: Jerma (bug. Erma) reka je u Srbiji i Bugarskoj, leva pritoka reke Nišave, koja pripada Crnomorskom slivu. Ima dužinu od oko 74 km, od toga 50 km protiče kroz Srbiju, a značajnija pritoka joj je Zvonačka reka. Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni nedaleko od Vlasinskog jezera u Opštini Surdulica (Srbija), iz Srbije u selu Strezimirovci na graničnom prelazu prelazi u Bugarsku, protiče jednim delom kroz Bugarsku, kod Zvonačke Banje ponovo ulazi u Srbiju (Opština Babušnica), prolazi pored Manastira Poganovo i uliva se u Nišavu (Opština Pirot), kod sela Sukova, nedaleko od Pirota.
2. Ulica poganovska - počinje od postojeće ulice Oslobođenja (kp 1182/1), između kp 706/1 i kp 707/3, ide duž cele kp 702/5, seče kp 702/11, prolazi kroz kp 702/9, i završava se kod kp 701/1, između kp 703/1 i kp 702/2, a sve u KO Rušanj.
Obrazloženje: Manastir Poganovo smešten je na levoj obali reke Jerme u blizini sela Poganovo. Pripada Eparhiji niškoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
3. Ulica rušanjska - počinje od postojeće Školske ulice (kp 1191/6), između kp 875/3 i kp 877/9, ide duž cele kp 877/6, seče kp 876/3, prolazi kroz kp 876/2, kp 837/2, i ulazi u kp 837/12, gde se i završava, između kp 837/7 i kp 888, a sve u KO Rušanj.
Obrazloženje: Po naselju Rušanj.
4. Ulica crnička - počinje od postojeće ulice Trinaestog septembra (kp 561/1), između kp 1006/1 i kp 1164/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 1208, gde se i završava, između kp 1005/3 i kp 1165/1, a sve u KO Rušanj.
Obrazloženje: Crnica je reka u centralnoj Srbiji, desna pritoka Velike Morave Izvire u Sisevačkom basenu na zapadnoj strani Kučaja. Protiče kroz Davidovački fluvijalni basen, klisure u krečnjaku i gabru, zatim kroz Paraćin i zapadno od njega utiče u Veliku Moravu.
5. Ulica potpećka - počinje od postojeće ulice Oslobođenja (kp 1412/2), između kp 1418/5 i kp 1569/2, ide celom svojom dužinom kroz kp 1991, gde se i završava, između kp 1510/1 i kp 1509/3, a sve u KO Rušanj.
Obrazloženje: Hidroelektrana Potpeć je jedna od nekoliko hidroelektrana iz sistema Lim-Drina. Nalazi se na reci Lim, u blizini Pribojske Banje. Hidroelektrana je puštena u pogon 1967.
6. Ulica ibarski put - predstavlja produžetak postojeće ulice Ibarski put (matični broj: 705179097560) i produžava se na kp 2615/1, između kp 63 i kp 147, ide celom svojom dužinom kroz kp 2615/1, i završava se kod kp 2610/1, između kp 2132/3 i kp 2133/2, na granici sa susednim naseljenim mestom Sremčica, a sve u KO Rušanj.
U naseljenom mestu Pećani (matični broj naselja 705144), utvrđuju se sledeći nazivi ulica:
1. Ulica savska - predstavlja produžetak postojeće Ulice Savska (matični broj: 705136029185), počinje na granici sa susednim naseljenim mestom Ostružnica, ide duž cele kp 30623, i duž cele kp 30602, i završava se na granici sa susednim naseljenim mestom Umka, a sve u KO Umka.
2. Ulica blačka - počinje od postojeće ulice Blagoja Rankovića na kp 30609/1, između kp 30083/1 i kp 30082/4, ide duž kp 30609/1, gde se i završava, između kp 30090/1 i kp 30076, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Blačko jezero nastalo je nakon oticanja Topličkog neogenog jezera, u starijem pleistocenu, u basenu erozivnog porekla. Nalazi se u severozapadnom delu Topličke kotline, pored varošice Blace na nadmorskoj visini od 385 m. Basen Blačkog jezera, prema Jovanu Cvijiću, predstavlja deo napuštenog korita reke Blatašnice i nije ništa drugo do laktasta mrtvaja.
3. Ulica markovačka - počinje od postojeće ulice Blagoja Rankovića na kp 30609/1, između kp 30190/8 i kp 30191/1, ide duž kp 30609/1, i završava se kod novopredložene Ulice Stalaćke između kp 30189/7 i kp 30192/1, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Markovačko jezero nalazi se u selu Markovac, 6 kilometara južno od centra Mladenovca i 60 kilometara od centra Beograda, u podnožju planine Kosmaj.
4. Ulica oblačinska - počinje od postojeće ulice Blagoja Rankovića (kp 30605/4), između kp 30167/2 i kp 30084/1, ide celom svojom dužinom kroz kp 30084/2, i završava se kod kp 30165/2, između kp 30166/1 i kp 30084/14, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Oblačinsko jezero je prirodno jezero u jugoistočnoj Srbiji, dvadesetak kilometara zapadno od Niša, u blizini Malog Jastrebca. Jezero je približno okruglog oblika i prečnika oko 1 km, nadomak sela Oblačina, (Opština Merošina). Vidljivo je čak i sa visine od oko 10.000 m.
5. Ulica stalaćka - počinje od postojeće ulice Blagoja Rankovića (kp 30188/2), ide duž kp 30189/1, zatim seče kp 30609/1, i ulazi u kp 30193/1, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Stalaćka brda su zajednički naziv za nekada jedinstvenu morfološku celinu koju je Južna Morava probila i presekla svojom domnom epigenijom. Stalaćka brda se dele na Mojsinjsku planinu, sa leve strane Južne Morave i Poslonske planine, sa njene desne strane. Građena su od škriljaca, mahom gnajsa i mikašista. Deo su Rodopskog masiva.
6. Ulica boranjska - počinje od postojeće ulice Ivka Milosavljevića (kp 30603/1), između kp 30270 i kp 30312, ide celom svojom dužinom kroz kp 30311, i završava se kod kp 30321, između kp 30267 i kp 30320/2, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Boranja je dinarska planina u Podrinju u zapadnom delu Srbije. Boranja se pruža drugačije od svih Podrinjsko - valjevski planina - od jugozapada ka severoistoku, odnosno poprečno na Gučevo, Sokolske planine i Jagodnju.
7. Ulica mučanjska - počinje od postojeće ulice Ivka Milosavljevića na kp 30603/1, ide duž kp 30460/3, duž kp 30460/4, prolazi kroz kp 30460/1 u kojoj skreće, zatim ulazi u kp 30471, gde se i završava, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Mučanj je planina u jugozapadnom delu Srbije, koja se prostire istočno od planine Murtenice, sa juga je planina Javor i zapadno od grada Ivanjice.
8. Ulica ostružnička - počinje na granici sa susednim naseljenim mestom Velika Moštanica, prolazi kroz kp 30440/2, kp 30439/2, ulazi u kp 30440/1, zatim skreće, i završava se kod kp 30439/1, a sve u KO Umka.
Obrazloženje: Po mestu Ostružnica koje je nadomak naseljenog mesta Pećani.
1. Ulici Trešnjevka (matični broj: 791113012635) menja se naziv i određuje se nov naziv: Ulica Žana Sibelijusa.
Obrazloženje: Žan Sibelijus (1865-1957) bio je finski kompozitor, koji je poznat i van granica Finske. Sibelijus je rođen u Hemenlini u Velikoj kneževini Finskoj u porodici u kojoj se pričalo švedski. Otac mu je bio doktor Kristijan Gustaf Sibelijus, a majka Marija Karlota Sibelijus (devojačko prezime Borg). Premda su ga znali kao Janea, tokom svojih studentskih dana počeo je da koristi francuski oblik svog imena, Žan, inspirisan vizitkartom svog strica koji se bavio pomorstvom. Još u detinjstvu, ispoljio je veliku ljubav prema muzici. Često je u nastupu ogorčenja što mu majka Marija nije dozvoljavala da se posveti muzici, sa violinom u ruci odlazio u prirodu i tamo svirao. Jedno vreme je studirao pravo, a sa 14 godina počeo je učiti pevanje, a studirao je teoriju, kompoziciju i violinu. U početku su najjače poticaje njegovom stvaranju dale legende iz narodnog epa "Kalevala", no nikada nije unosio u svoja dela narodnu melodiju i ritmiku, već je komponovao u njihovom duhu. Tokom 1891. godine oženio se šest godina mlađom Aino Jarnefelt, iz porodice kompozitora Armasa Jarnefelta i sa njom je u srećnom braku poživeo do kraja života. Godine 1897, dobio je državnu stipendiju, koja mu je omogućila da se u celini posveti komponovanju. Nakon mnogih putovanja po Evropi, stvorio je muzička dela, koja su mu bila više internacionalna, a po stilu klasicistička, sa snažnim uplivom Debisijevog muzičkog impresionizma i tonske rafinisanosti, a isto tako i pod uticajem Evropske pozne romantike, sintetizujući ove tekovine svog vremena i gradeći na njima svoj lični stil. Nakon velikog broja kompozicija, komponovanih u prvom periodu, između 1888. i 1905. godine (vremenski razmak od 17 godina i čak oko 50 numerisanih opusa), Sibelijus donekle smanjuje broj dela koja stvara, a u formalnoj i melodijsko-ritmičkoj strukturi teži sve većoj koncentraciji muzičkog materijala i pročišćavanju ličnog stila. Snažna umetnička ličnost svoje zemlje. Finska nacionalna muzička škola, koju su utemeljili kompozitori kao Frederik Pacijus, Aksel Gabrijel Ingelijus i Robert Kajanus, sa muzičkom harizmom Žana Sibelijusa, stekla je međunarodni ugled i priznanje.
Inicijativu je podnela Ambasada Finske u Beogradu.
Član 3
Na osnovu ove odluke nadležna služba Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije će ažurirati Adresni registar.
Član 4
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".
Samostalni članovi Odluka o izmeni
Odluke o utvrđivanju naziva ulica i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji gradske opštine: Čukarica
("Sl. list grada Beograda", br. 115/2019)
Član 2
Na osnovu ove odluke nadležna služba Republičkog geodetskog zavoda Republike Srbije će ažurirati Adresni registar.
Član 3
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".
Numeracija članova utvrđena je Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o utvrđivanju naziva ulica i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji gradske opštine Čukarica ("Sl. list grada Beograda", br. 56/2019).