PRAVILNIKO POSEBNIM ELEMENTIMA PROCENE RIZIKA, UČESTALOSTI VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA NA OSNOVU PROCENE RIZIKA I POSEBNIM ELEMENTIMA PLANA INSPEKCIJSKOG NADZORA PO ODLUKAMA IZ IZVORNE NADLEŽNOSTI GRADA KIKINDE("Sl. list grada Kikinde", br. 30/2019) |
Ovim pravilnikom propisuju se posebni elementi procene rizika, učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika i posebni elementi plana inspekcijskog nadzora inspekcije iz izvorne nadležnosti jedinice lokalne samouprave u oblastima:
1. obavljanja komunalnih delatnosti - snabdevanje vodom za piće;
2. prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda;
3. proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom;
4. upravljanje komunalnim otpadom;
5. upravljanje grobljima i sahranjivanje;
6. pogrebna delatnost;
7. upravljanje javnim parkiralištima;
8. obezbeđivanje javnog osvetljenja;
9. upravljanje pijacama;
10. održavanje komunalnog reda i čistoće na površinama javne namene, uklanjanje snega i leda sa površina javne namene i površina u javnom korišćenju;
11. oglašavanje;
12. dimničarske usluge;
13. delatnost zoohigijene;
14. postavljanja i korišćenja montažnih objekata, uređaja, urbane opreme i mobilijara na površinama javne namene;
15. stanovanja i održavanja zgrada - registracija stambenih zajednica; obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade; upravljanje zgradom i kućni red;
16. uslovima i načinu držanja pasa i mačka, kao i uslovi njihovog izvođenja na površine javne namene na teritoriji grada Kikinde;
17. držanje domaćih životinja;
18. radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata;
19. podizanje i održavanje spomenika;
20. ostalim oblastima nad kojima komunalna inspekcija vrši inspekcijski nadzor -; upotreba imena i grba grada i imena naseljenih mesta grada Kikinde; podizanje i održavanje spomenika i drugo.
Rizik se procenjuje u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora i pre i u toku inspekcijskog nadzora.
Procena rizika u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora vrši se tako što inspekcija u praćenju i analizi stanja u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu identifikuje rizike po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, koji mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta i, prema odgovarajućim kriterijumima, procenjuje težinu štetnih posledica i verovatnoću njihovog nastanka, tako da se dobije procenjeni stepen rizika.
Težina štetnih posledica predstavlja proizvod prirode štetnih posledica koje mogu nastati i obima štetnih posledica po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese.
Verovatnoća nastanka štetnih posledica procenjuje se polazeći naročito od prethodnog poslovanja i postupanja nadziranog subjekta, uključujući poslednje utvrđeno stanje zakonitosti i bezbednosti njegovog poslovanja i postupanja.
Rizik, prema stepenu, može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan.
Identifikacija rizika je proces prepoznavanja rizika koji proizilaze iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese i uključuje definisanje dobara, prava i interesa koji se ostvarenjem rizika povređuju ili ugrožavaju.
Pregled identifikovanih rizika u oblastima pod nadzorom komunalne inspekcije dat je u prilogu ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo (Prilog 1).
Zaštićena dobra, prava i interesi
U oblastima komunalnog inspekcijskog nadzora iz člana 1. ovog pravilnika, zaštićena dobra, prava i interesi su naročito: život ili zdravlje ljudi; biljni ili životinjski svet; imovina; komunalni objekti; komunalni red; javni prihodi; dobrobit kućnih ljubimaca, pasa i mačaka; bezbednost lica i stvari; pravo na mirno uživanje imovine; životne potrebe fizičkih i pravnih lica u okviru komunalnih usluga (kvalitet, obim, dostupnost, kontinuitet) i opšti ekonomski interes.
Svojstvo neregistrovanog subjekta neposredno povlači kritičan rizik, bez upuštanja u dalju procenu rizika. Svojstvo neregistrovanog subjekta ima subjekt koji obavlja komunalnu delatnost, a nije upisan u odgovarajući registar koji vodi APR. Ako nadzirani subjekat registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti i, pored tog registrovanog prekida, nastavi da obavlja delatnost, takav subjekat u proceni rizika upodobljava se neregistrovanom subjektu.
Isto dejstvo imaju i činjenice koje ukazuju na to da je učinjeno krivično delo ili da je određeno (poznato ili nepoznato) lice učinilac krivičnog dela.
Nadzirani subjekt upisan u osnovni registar, koji obavlja određenu delatnost ili vrši određenu aktivnost, a nije upisan u posebni registar ili evidenciju koju vodi nadležni organ ili organizacija ili to čini bez saglasnosti nadležnog organa ili organizacije (dozvola, odobrenje, licenca, ovlašćenje i dr.) ili bez prijave nadležnom organu ili organizaciji, kada je ovaj upis, saglasnost ili prijava propisana kao uslov za obavljanje te delatnosti ili vršenje te aktivnosti (obavljanje komunalne delatnosti bez javne saglasnosti/akta o ispunjavanju propisanih uslova; postavljanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera; priključak na komunalni objekat bez saglasnosti - odobrenja; korišćenje komunalne usluge bez prijave vršiocu komunalne delatnosti i drugo), u proceni rizika upodobljava se, po značaju i težini, riziku koji nosi svojstvo neregistrovanog subjekta i neposredno povlači kritičan ili visok rizik, prema težini štetnih posledica.
Aktivnost, radnja, nečinjenje ili pojava (vremenske nepogode) koja je za posledicu imala neposrednu opasnost po život i zdravlje ljudi, imovinu i bezbednost i ozbiljno ugrožavanje komunalnog sistema neposredno dovodi do procene kritičnog ili visokog rizika, prema težini štetnih posledica.
Sportske, kulturne i druge manifestacije u organizaciji grada, povodom kojih se okuplja veliki broj ljudi čijim se radnjama ili aktivnostima bitno narušava komunalni red neposredno povlače visok rizik, bez upuštanja u dalju procenu rizika.
Pregled neposredne procene rizika u oblastima pod nadzorom komunalne inspekcije dat je u prilogu ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo (Prilog 2).
II POSEBNI ELEMENTI (KRITERIJUMI) ZA PROCENU RIZIKA
Kriterijumi za težinu i verovatnoću nastanka štetnih posledica, koji su utvrđeni u Zakonu o inspekcijskom nadzoru, konkretizuju se i prilagođavaju oblastima komunalnog inspekcijskog nadzora iz člana 1. ovog pravilnika.
Prilikom procene rizika u oblasti komunalnog inspekcijskog nadzora, osim zakonom propisanih elemenata (kriterijuma), koriste se i posebni elementi (kriterijumi) propisani ovim pravilnikom.
Za novoosnovane nadzirane subjekte, kao i kod nadziranih subjekata kod kojih u prethodnom periodu nije vršen inspekcijski nadzor, utvrđuje se, kao pretpostavka srednji stepen rizika.
Posebni elementi (kriterijumi) za procenu prirode štetne posledice
Procena prirode štetne posledice vrši se na osnovu procene mogućeg uticaja štetnih posledica u delatnostima, odnosno aktivnostima nadziranih subjekata pod nadzorom komunalne inspekcije na zaštićena prava, dobra i interese iz člana 4. ovog pravilnika.
Procena prirode štetnih posledica za svaku delatnost, odnosno aktivnost iskazuje se bodovima od 1 do 5.
Posebni elementi (kriterijumi) za procenu obima štetne posledice
Procena obima štetne posledice u oblastima inspekcijskog nadzora iz člana 1. ovog pravilnika vrši se na osnovu jednog od posebnih elemenata (kriterijuma) i to:
- vrsta objekata pod nadzorom komunalne inspekcije - za oblasti nadzora kojima objekti pripadaju;
- namena površine na kojoj se aktivnost ili radnja vrši - za oblast komunalnog reda u delu uređenosti površina i čišćenje leda i snega, za oblast postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera (kiosci, tezge i drugi pokretni objekti, reklamne table i panoi), kao i za oblast zoohigijene;
- namena zgrade i broj stanova u zgradi - za oblast stanovanja i održavanja zgrada;
- način držanja kućnih ljubimaca, pasa i mačaka, kao i uslovi njihovog izvođenja na površine javne namene;
- broj/opseg lica na koje utiče delatnost ili aktivnost/radnja - za oblasti na koje se ne mogu primeniti posebni elementi (kriterijumi) iz alineja 1 - 5 ovog stava.
Procena obima štetne posledice jednog od posebnih elemenata iz stava 1. ovog člana iskazuje se bodovima od 1 do 5.
Posebni elementi (kriterijumi) za verovatnoću nastanka štetnih posledica
Posebni elementi (kriterijumi) za procenu verovatnoća nastanka štetnih posledica u oblastima inspekcijskog nadzora iz člana 1. ovog pravilnika su:
1) rizik utvrđen u prethodnom inspekcijskom nadzoru;
2) povreda zakona i drugih propisa u prethodne tri godine i nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih u inspekcijskim nadzorima u prethodne tri godine;
3) spremnost subjekta da obezbedi zakonitost i bezbednost svog poslovanja i postupanja i da otkloni ili umanji ostvarenje rizika;
4) sposobnost subjekta da obezbedi zakonitost i bezbednost svog poslovanja i postupanja i da otkloni ili umanji ostvarenje rizika.
Procena verovatnoće nastanka štetnih posledica, za svaki od posebnih elemenata (kriterijuma) iz stava 1. ovog člana iskazuje se u bodovima, od 1 do 5.
Pregled posebnih elemenata (kriterijuma) za procenu rizika u oblastima nadzora iz člana 1. Ovog pravilnika dat je u prilogu ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo (Prilog 3).
Numerička vrednost težine štetnih posledica dobija se množenjem numeričkih vrednosti za posebne elemente (kriterijume) prirode štetnih posledica i obima štetnih posledica
Težina štetnih posledica utvrđuje se u rasponu od 1 do 25.
Numerička vrednost verovatnoće nastanka štetnih posledica dobija se množenjem numeričkih vrednosti za posebne elemente (kriterijume) verovatnoće nastanka štetnih posledica.
Verovatnoća nastanka štetnih posledica utvrđuje se u rasponu od 1 do 625.
Numerička vrednost stepena rizika dobija se množenjem numeričkih vrednosti težine štetnih posledica i verovatnoće njihovog nastanka.
Utvrđeni broj bodova težine štetne posledice i verovatnoće nastanka štetne posledice svode se na numeričke vrednosti u rasponu od 1 do 5, radi jednostavnije primene matrice rizika metodom 5 x 5.
Procenjeni stepen rizika u oblastima iz člana 1. ovog pravilnika dobija se kada se utvrdi kom stepenu rizika, prema odredbama ovog pravilnika definisanim rasponima u broju bodova za svaki stepen, pripada njegova numerička vrednost.
Kada na osnovu posebnih elemenata (kriterijuma) utvrđenih ovim pravilnikom nije moguće utvrditi stepen rizika, komunalna inspekcija može koristiti korektivni faktor u proceni rizika, definisan na osnovu raspoloživih informacija i podataka, znanja i iskustva u oblasti nad kojom vrši nadzor.
Matrica rizika 5 x 5 obuhvata svaku kombinaciju od pet nivoa težine štetnih posledica (numeričke vrednosti od 1 do 5) i verovatnoće nastanka štetnih posledica (numeričke vrednosti od 1 do 5) za procenu stepena rizika.
Matrica rizika data je u prilogu pravilnika i čini njegov sastavni deo (Prilog 4).
Procena rizika koji proizilazi iz podnete inicijative za vanredni inspekcijski nadzor
Procena rizika koji proizilazi iz podnete predstavke, odnosno inicijative za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora vrši se na osnovu elemenata za procenu rizika za redovan inspekcijski nadzor.
IV UČESTALOST VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA
Učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika
Na osnovu procene rizika određuje se stepen rizika kod nadziranog subjekta i utvrđuje učestalost sprovođenja inspekcijskog nadzora.
Kod nadziranog subjekta kod kojeg je stepen rizika procenjen kao kritičan ili visok, inspekcijski nadzor se vrši bez odlaganja, a potom najmanje jednom u tri meseca.
Kada povreda propisa ili pojava koja prouzrokuje kritičan ili visok rizik traje u kontinuitetu, inspekcijski nadzor se takođe vrši kontinuirano, kako bi se stepen rizika smanjio ispod kritičnog ili visokog rizika.
Kod subjekta kod koga je procenjen srednji stepen rizika, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u godini dana, odnosno jednom u sezoni, odnosno za period važenja odobrenja ili saglasnosti, kada je delatnost ili aktivnost vezana za sezonu, odnosno odobrena za određeni vremenski period u toku godine, kako bi se stepen rizika smanjio ispod srednjeg rizika.
Kod subjekta kod koga je procenjen nizak rizik, inspekcijski nadzor se vrši najmanje jednom u dve godine.
Kod subjekta kod koga je procenjen neznatan rizik, inspekcijski nadzor se ne vrši.
Ako se promene elementi na osnovu kojih je izvršena procena rizika i naknadno se proceni da je rizik neznatan, inspekcijski nadzor se ne vrši.
Ako se praćenjem stanja utvrdi da je neznatan rizik povećan i da prelazi u viši stepen, inspekcijski nadzor vrši se u učestalosti predviđenoj za odgovarajući stepen rizika.
Pojačana učestalost vršenja inspekcijskog nadzora
U periodima u toku godine u kojima je povećana opasnost od određenih pojava, aktivnosti ili radnji, učestalost vršenja komunalnog inspekcijskog nadzora je pojačana i to:
- zimski period - inspekcijski nadzor nad uklanjanjem snega i leda;
- prolećni period - inspekcijski nadzor nad održavanjem zelenih površina i puteva;
- letnji period - inspekcijski nadzor nad prekomernom potrošnjom vode;
- grejna sezona - inspekcijski nadzor nad isporukom toplotne energije.
Učestalost vršenja komunalnog inspekcijskog nadzora je pojačana u vreme državnih i verskih pravnika, kao i drugih masovnih manifestacija i javnih okupljanja.
V POSEBNI ELEMENTI PLANA INSPEKCIJSKOG NADZORA
Plan inspekcijskog nadzora inspekcije, pored obaveznih elemenata propisanih zakonom, sadrži i:
1) podatke o međusobnoj saradnji inspekcija i drugih organa u postupku vršenja samostalnog ili zajedničkog inspekcijskog nadzora, uz obavezno navođenje organa sa kojim će biti ostvarena međusobna saradnja, u kojoj oblasti ili predmetu inspekcijskog nadzora, obrazloženje potrebe za vršenjem zajedničkog inspekcijskog nadzora,
2) očekivani odnos obima kancelarijskog i terenskog inspekcijskog nadzora;
3) mere i aktivnosti za postizanje ciljeva;
4) rok za završetak predviđenih mera i aktivnosti;
5) pokazatelje učinaka na nivou mera i na nivou aktivnosti.
U planu inspekcijskog nadzora inspekcije utvrđuju se godišnji ciljevi inspekcijskog nadzora u oblastima iz člana 1. ovog pravilnika i iskazuju u merljivim efektima za koje inspekcija planira da budu ostvareni.
Planom inspekcijskog nadzora, aktivnosti inspekcije usmeravaju se prvenstveno ka nadziranim subjektima kod kojih je procenjen kritičan i visok stepen rizika, kako bi se taj stepen rizika smanjio, kao i ka onima kod kojih u prethodnoj godini nije vršen nadzor.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kikinde".
Priloge 1-4, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. listu grada Kikinde", br. 30/2019, možete pogledati OVDE