PRAVILNIKSUDA ČASTI INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 90/2019) |
Ovim pravilnikom, u skladu sa Statutom Inženjerske komore Srbije (u daljem tekstu: Statut Komore), bliže se propisuje sastav, mandat, način izbora i razrešenje sudija Suda časti Inženjerske komore Srbije (u daljem tekstu: Sud časti), Tužioca i njegovih zamenika, kao i Branioca i njegovih zamenika, način vođenja postupka pred Sudom časti i druga pitanja od značaja za rad Suda časti.
Sud časti utvrđuje povrede etičkih normi i profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti) i izriče mere za te povrede članovima Inženjerske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora).
Pod povredom etičkih normi i profesionalnih standarda i normativa u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se postupanje protivno profesionalnim pravima i dužnostima i etičkim normama ponašanja članova Komore u obavljanju poslova izrade prostornih i urbanističkih planova, projektovanja i izvođenja radova propisanih Etičkim kodeksom Komore i zakonom.
Pred Sudom mogu odgovarati svi članovi Komore, bez obzira da li im je članstvo u statusu mirovanja.
Odgovornost članova Komore utvrđuje se na osnovu Zakona, Etičkog kodeksa Komore, Statuta i ovog pravilnika.
Rad Suda časti je javan.
Javnost može biti isključena iz razloga profesionalne tajne i morala, o čemu odluku donosi predsednik Suda časti.
Sud časti je u svom radu samostalan i nezavisan, a sudije Suda časti su u svom radu i odlučivanju samostalni i nezavisni.
Ako se u bilo kom momentu u postupku pred Sudom časti ustanovi sumnja da se, za radnje za koje je član Komore prijavljen, može oduzeti ili suspendovati licenca, Tužilac, njegov zamenik, predsednik Suda časti ili sudija će prijavu dostaviti i nadležnom ministarstvu u cilju daljeg postupanja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, postupak pred Sudom časti se ne obustavlja. Postupak pred Sudom časti se nastavlja u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Komoru u postupku zastupa Tužilac Komore (u daljem tekstu: Tužilac).
Pomoć u odbrani okrivljenom u postupku pruža Branilac pri Sudu časti (u daljem tekstu: Branilac).
Stranke u postupku pred Sudom časti su Tužilac i član Komore protiv koga je postupak pokrenut.
Svi učesnici u postupku pred Sudom časti, kao i organi i tela Komore dužni su da Sudu časti dostavljaju akte, spise, podatke i obaveštenja koji su potrebni u postupku odlučivanja pred Sudom časti.
Članovi Komore su dužni, po zahtevu Suda časti, da dostave na uvid potrebna dokumenta za potrebe postupka.
Administrativne, stručne, tehničke i druge poslove za potrebe Suda časti obavlja Stručna služba Komore u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, koja prima podneske, stara se o vođenju evidencija Suda časti, daje potrebna obaveštenja strankama, stara se o obezbeđenju uslova za održavanje rasprava i sednica sudija, učestvuje u pripremanju analiza i izveštaja Suda časti, vodi obračun troškova u vezi rada Suda časti Komore, kao i obavlja druge poslove kojima se obezbeđuju uslovi za rad Suda časti.
Sredstva za rad Suda časti obezbeđuju se iz sredstva Komore.
Sud časti koristi pečat Komore i po pravilu zaseda u zgradi Komore, a sudsko veće može odlučiti da se rasprava održi i van zgrade Komore, u slučaju da oceni da je to nužno ili da će se na taj način uštedeti na vremenu ili troškovima postupka.
O svom radu Sud časti kvartalno podnosi izveštaj Upravnom odboru Komore.
U onome što nije regulisano ovim pravilnikom u odnosu na postupak pred Sudom časti shodno se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
Predsednik i sudije Suda časti
Sud časti broji 25 sudija, koje imenuje i razrešava Upravni odbor Komore iz redova inženjera i/ili pravnika.
Predloge kandidata za sudije Suda časti Upravnom odboru dostavljaju regionalni odbori regionalnih centara Komore i to tako da regionalni odbor Regionalnog centra Beograd predlaže najviše 10 kandidata, regionalni odbori regionalnih centara Niš, Novi Sad, Subotica, Kragujevac i Kraljevo predlažu po dva kandidata i regionalni odbori regionalnih centara Čačak, Valjevo, Požarevac i Bor po jedan kandidata. Članovi Upravnog odbora predlažu najmanje jednog kandidata koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i najmanje 10 godina radnog iskustva u struci.
Predsednika Suda časti imenuje Skupština Komore iz redova sudija koje je imenovao Upravni odbor Komore, a koji je diplomirani pravnik, sa položenim pravosudnim ispitom i najmanje 10 godina radnog iskustva u struci.
U slučaju sprečenosti predsednika Suda časti zamenjuje sudija koga predsednik Suda časti odredi u kom slučaju ima prava i ovlašćenja predsednika.
Predsednik Suda časti može odrediti da neki od imenovanih sudija Suda časti obavlja pojedine poslove iz njegovog delokruga.
Predsednik Suda časti predstavlja Sud časti, organizuje rad Suda časti, po potrebi, saziva sednice sudija, utvrđuje sastav prvostepenog sudskog veća (u daljem tekstu: prvostepeno veće), po položaju je predsedavajući u prvostepenom veću, obrazuje drugostepeno sudsko veće (u daljem tekstu: Drugostepeno veće) i vrši druge poslove koji su mu ovim pravilnikom stavljeni u delokrug rada.
Mandat predsednika i sudija Suda časti traje četiri godine, s tim da ista lica mogu biti ponovo imenovana.
U slučaju da je predsedniku i sudijama Suda časti istekao mandat, a da novi nisu imenovani, mandat im se automatski produžava do imenovanja novih.
Mandat predsednika i sudija Suda časti prestaje istekom vremena na koje su imenovani, ostavkom ili razrešenjem pod uslovima koje propisuje Statut Komore za razrešenje člana organa, odnosno nosioca funkcije.
Sudije Suda časti inženjerske struke ne mogu biti članovi drugih organa Komore.
Predsednik i sudije Suda časti imaju pravo na nadoknadu za svoj rad utvrđenu odlukom Upravnog odbora Komore.
Sud časti sudi u prvom i drugom stepenu u veću od tri člana. Članove prvostepenog veća za svaki pojedinačni predmet rešenjem određuje predsednik Suda časti koji je po položaju predsedavajući u prvostepenom veću.
Prilikom određivanja članova prvostepenog veća predsednik Suda časti dužan je da jednog člana veća odredi iz matične sekcije kojoj pripada član Komore protiv koga je pred pokrenut postupak za utvrđivanje odgovornosti.
Za odlučivanje po prigovorima protiv odluka prvostepenog veća, odlučivanje o izuzeću predsednika Suda časti, kao i odlučivanje o drugim pitanjima u skladu sa ovim pravilnikom, predsednik Suda časti, iz redova sudija koje je imenovao Upravni odbor, obrazuje Drugostepeno veće od tri člana, od kojih je jedan predsednik.
Odlukom o obrazovanju Drugostepenog veća iz stava 3. ovog člana određuje se period u kome Drugostepeno veće postupa.
Drugostepeno veće postupa po svim prigovorima protiv odluka prvostepenog veća.
Postupak pred Sudom časti pokreće Tužilac.
Tužilac prima i ocenjuje osnovanost prijava protiv članova Komore, pokreće postupak pred Sudom časti optužnicom i zastupa optužnicu u postupku, ulaže pravna sredstva i preduzimanje druge radnje na koje je ovlašćen Statutom i ovim pravilnikom.
Tužilac svoju nadležnost vrši neposredno ili preko svojih zamenika.
Tužioca imenuje i razrešava Upravni odbor sa spiska predloga, koji je odredila Skupština Komore, u skladu sa Statutom Komore.
Tužilac ima tri zamenika koje imenuje i razrešava Upravni odbor Komore sa spiska predloga iz prethodnog stava ovog člana.
Mandat Tužioca i zamenika traje četiri godine, s tim da ista lica mogu biti ponovo imenovana.
U slučaju da je Tužioca i zamenicima istekao mandat, a da novi nisu imenovani, mandat im se automatski produžava do imenovanja novih.
Mandat Tužioca i zamenika prestaje istekom vremena na koju se imenovani, ostavkom ili razrešenjem pod uslovima koje propisuje Statut Komore za razrešenje člana organa, odnosno nosioca funkcije.
U postupku pred Sudom časti članu Komore protiv koga je podneta prijava i pokrenut postupak pomoć pruža Branilac.
Branilac ulaže pravna sredstva i preduzimanje druge radnje na koje je ovlašćen ovim pravilnikom.
Člana Komore protiv koga je podneta prijava i pokrenut postupak može zastupati i branilac po njegovom izboru.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, član Komore će po prijemu prijave obavestiti Tužioca Komore ili kasnije u toku postupka predsednika Suda časti da će ga u postupku zastupati branilac po njegovom izboru.
Branilac svoju nadležnost vrši neposredno ili preko svojih zamenika.
Branioca imenuje i razrešava Upravni odbor sa spiska predloga, koji je odredila Skupština Komore, u skladu sa Statutom Komore.
Branilac ima tri zamenika koje imenuje i razrešava Upravni odbor Komore sa spiska predloga iz prethodnog stava ovog člana.
Prilikom imenovanja zamenika Branioca, Upravni odbor će voditi računa o različitoj strukovnoj zastupljenosti, imajući u vidu struku Branioca.
Mandat Branioca i zamenika traje četiri godine, s tim da ista lica mogu biti ponovo imenovana.
U slučaju da je Braniocu i zamenicima istekao mandat, a da novi nisu imenovani, mandat im se automatski produžava do imenovanja novih.
Mandat Branioca i zamenika prestaje istekom vremena na koju se imenovani, ostavkom ili razrešenjem pod uslovima koje propisuje Statut Komore za razrešenje člana organa, odnosno nosioca funkcije.
Predsednik i sudije Suda časti ne mogu vršiti dužnost:
1. ako je oštećen radnjom člana Komore protiv koga se vodi postupak;
2. ako mu je član Komore protiv koga se vodi postupak bračni drug ili sa njim živi u vanbračnoj zajednici, ako mu je srodnik po krvi u pravoj liniji u bilo kom stepenu, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;
3. ako je zaposlen kod člana Komore protiv koga se vodi postupak ili kod istog poslodavca kod kog je zaposlen član Komore protiv koga se vodi postupak;
4. ako je u istom predmetu predložen za svedoka ili veštaka;
5. ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
U slučaju da postoje razlozi za izuzeće na strani sudije, sudija je dužan da, odmah po saznanju, prekine svaki rad na predmetu i obavesti o tome predsednika Suda časti.
U slučaju da postoje razlozi za izuzeće na strani predsednika Suda časti, predsednik Suda časti je dužan da odmah po saznanju prekine svaki rad na tom predmetu i obavesti o tome predsednika Drugostepenog veća.
Izuzeće predsednika i sudija Suda časti mogu tražiti i stranke.
Stranke mogu podneti zahtev za izuzeće sudije predsedniku Suda časti najkasnije tri dana pre dana za koji je zakazana rasprava, a ako su za razlog za izuzeće saznale kasnije, zahtev podnose odmah po saznanju, a najkasnije do donošenja odluke. Stranka je dužna da u zahtevu navede činjenice zbog kojih smatra da postoji neki od razloga za izuzeće.
O zahtevu za izuzeće sudija Suda časti odlučuje predsednik Suda časti, a o zahtevu stranke za izuzeće predsednika Suda časti odlučuje predsednik Drugostepenog veća.
Pre donošenja odluke o izuzeću na zahtev stranke, zatražiće se izjava sudije, odnosno predsednika Suda časti, čije se izuzeće traži. Protiv odluke kojom se zahtev za izuzeće usvaja nije dozvoljen prigovor, a odluka kojom se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati samo prigovorom na odluku Suda časti.
U slučaju izuzeća sudije, predsednik Suda časti odrediće novog sudiju, a u slučaju izuzeća predsednika Suda časti, predsednik Drugostepenog veća odrediće mu zamenu iz redova sudija koje je imenovao Upravni odbor.
Postupak pred Sudom časti ne može se pokrenuti ni voditi ako je proteklo jedna godina od dana kada je povreda učinjena.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi pokretanja ili vođenja postupka pred Sudom časti.
Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče, s tim da zastarelost nastupa u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko je propisano stavom 1. ovog člana.
Izrečena mera članu Komore ne može se izvršiti ako je od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena protekla jedna godina.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi izvršenja mere.
Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče s tim da zastarelost nastupa u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko je propisano stavom 4. ovog člana.
Prijavu za pokretanje postupka za utvrđivanje povrede etičkih normi i profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), može podneti svako lice.
Prijava se podnosi Tužiocu i sadrži ime i prezime člana Komore protiv koga se podnosi prijava, opis povrede u pogledu načina, vremena i mesta izvršenja povrede, činjenice i okolnosti potrebne da se povreda što tačnije odredi, kao i dokaze kojima se potkrepljuju navodi iz prijave, potpis i adresu podnosioca prijave.
O podnetoj prijavi Tužilac obaveštava prijavljenog i Branioca uz dostavljanje kopije prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku osam dana od dana prijema o prijavi izjasne, sa upozorenjem da će se postupak sprovesti i bez davanja izjave.
Tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih ili pravnih lica.
Po prispeću izjašnjenja ili proteku roka od osam dana, Tužilac ocenjuje da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu.
Tužilac će odbaciti prijavu ako prijavljena radnja ne sadrži obeležje povreda etičkih normi i profesionalnih standarda i normativa i ako je za pokretanje postupka nastupila zastarelost.
Obaveštenje o odbačaju prijave iz stava 4. ovog člana mora biti obrazloženo.
Protiv obaveštenja o odbačaju prijave, podnosilac prijave ima pravo prigovora drugostepenom veću.
Dostavljanje pismena vrši se preporučenom poštom na adresu prebivališta ili zaposlenja člana Komore protiv koga se vodi postupak.
U slučaju neuspelog dostavljanja, pismeno se ima smatrati dostavljenim istekom roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli i internet prezentaciji Komore.
Obaveštavanje se može vršiti i elektronskim putem pod uslovima koje propisuje Zakon o opštem upravnom postupku.
Postupak pred Sudom časti pokreće se optužnicom koju podnosi Tužilac.
Optužnica sadrži:
1. označenje Suda časti;
2. ime, prezime, adresu prebivališta i broj licence člana Komore;
3. opis povrede u pogledu načina, vremena i mesta izvršenja povrede i druge okolnosti potrebne da se povreda što tačnije odredi;
4. dokaze koje treba izvesti na raspravi;
5. potpis Tužioca.
Optužnicu sa svim dokazima Tužilac dostavlja predsedniku Suda časti.
Predsednik Suda časti vrši prethodno ispitivanje optužnice i ako optužnica nije potpuna ili ima nedostataka usled kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno provesti, predsednik Suda časti poziva Tužioca da otkloni nedostatke, ostavljajući mu za to primeren rok.
U slučaju da Tužilac ne postupi po zahtevu predsednika Suda časti u pogledu ispravke optužnice u ostavljenom roku, smatraće se da je odustao od optužnice. U tom slučaju predsednik Suda časti donosi rešenje o odbacivanju optužnice.
Protiv odluke predsednika Suda časti podnosilac prijave može izjaviti prigovor Drugostepenom veću, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Postupak pred Sudom časti pokreće se po svakoj optužnici, osim u sledećim slučajevima:
1) da je podneta neblagovremeno;
2) da ne sadrži sve elemente u skladu sa ovim pravilnikom;
3) da je postupak zbog iste povrede prema istom učiniocu već pokrenut ili pravosnažno okončan;
4) da učinilac nije član Komore ili ako je u međuvremenu prestao da bude član Komore.
U slučajevima iz tač. 1. do 4. ovog člana ako je postupak pokrenut, obustaviće se.
Odluku iz st. 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Suda časti, a protiv odluke se može izjaviti prigovor Drugostepenom veću, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Predsednik Suda časti rešenjem utvrđuje sastav prvostepenog veća, pri tome vodeći računa da jedan član veća bude iz matične sekcije u čijem sastavu se nalazi član protiv kojeg je postupak pokrenut. Predsednik Suda časti je predsedavajući u prvostepenom veću.
Optužnica se dostavlja članu Komore protiv koga je podneta i Braniocu sa pozivom da u roku od osam dana podnesu Sudu časti odgovor na optužnicu.
Nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana rasprava se zakazuje i bez odgovora na optužnicu.
Predsednik Suda časti određuje dan i čas održavanja rasprave, vodeći računa da između dostavljanja poziva i dana rasprave strankama ostane dovoljno vremena za pripremu, a najmanje osam dana od dana urednog dostavljanja.
Stranke u postupku su Tužilac i član Komore protiv koga je postupak pokrenut.
U slučaju da člana Komore protiv koga je postupak pokrenut zastupa branilac po izboru, branilac je dužan je da podnese punomoćje.
Poziv za raspravu dostavlja se strankama.
Predsednik Suda časti otvara raspravu, utvrđuje da li su došla sva pozvana lica i da li su lica koja nisu došla uredno pozvana.
Ako član Komore protiv koga je postupka pokrenut nije došao, a nema dokaza da je uredno pozvan, veće donosi rešenje da se rasprava ne održi i zakazuje novu raspravu.
Odsustvo uredno pozvanog člana Komore protiv koga je postupka pokrenut ili Tužioca nije smetnja za održavanje rasprave.
Predsednik Suda časti rukovodi raspravom i stara se da se na raspravi iznesu svi dokazi i utvrde činjenice koje su bitne za utvrđivanje postojanja povreda i donošenja odluke.
Predsednik Suda časti se stara o održavanju reda na raspravi i o zaštiti ugleda Suda časti i učesnika u postupku.
Ako stranke u postupku i druga lica koja prisustvuju raspravi ometaju red, predsednik Suda časti će ga opomenuti.
Ako opomenuto lice nastavi sa ometanjem reda, predsednik Suda časti će ga udaljiti sa rasprave.
Rasprava je usmena i javna, a javnost se može isključiti, za celu raspravu ili njen deo, ako to zahtevaju interesi čuvanja vojne, poslovne i službene tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala.
Odluku o isključenju javnosti sa rasprave donosi predsednik Suda časti.
Rasprava se može odložiti radi pribavljanja novih dokaza. U rešenju kojim se odlaže rasprava, kada je to moguće, odrediće se dan i čas kada će se održati nova rasprava.
Stranke mogu do završetka rasprave predlagati da se utvrde nove činjenice i pribave novi dokazi.
Prvostepeno veće može odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi ili od kojih je predlagač odustao.
Rasprava počinje čitanjem ili usmenim izlaganjem optužnice od strane Tužioca.
Ukoliko Tužilac izostane sa rasprave, predsednik Suda časti će izneti optužnicu.
Kada član Komore protiv koga se postupak vodi o iznese svoju odbranu, pristupa se izvođenju dokaza.
U slučaju da član Komore protiv koga se postupak vodi nije prisutan na raspravi, predsednik Suda časti će izneti njegov odgovor na optužnicu ukoliko je ista podneta Sudu časti.
Posle Tužioca i člana Komore protiv koga se postupak vodi pravo na izjašnjenje u vezi sa predmetom postupka ima Branilac.
Dokazivanje predstavlja utvrđivanje svih činjenica za koje prvostepeno veće smatra da su važne za pravilno odlučivanje.
Prvostepeno veće utvrđuje činjenice na osnovu izjava stranaka, isprava, saslušanja svedoka, veštačenja, uviđaja kao i svih drugih sredstava kojima se utvrđuju činjenice.
Za svedoke mogu se pozvati lica za koja je verovatno da će moći dati obaveštenje o povredi koja je predmet raspravljanja i o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku.
Svedoci se saslušavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.
Svedok će biti prethodno opomenut da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti na posledice davanja lažnog iskaza.
Svedok će se uvek pitati kako mu je poznato ono o čemu svedoči.
Svedoci se mogu suočiti, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.
Prvostepeno veće može izvesti dokaze i veštačenjem, koju mogu vršiti članovi Komore ili sudski veštaci, a veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi, institutu, fakultetu i sl.
Prvostepeno veće određuje okvire veštačenja i rokove za dostavljanje nalaza i mišljenja.
Na izuzeće veštaka primenjuju se odredbe ovog pravilnika o izuzeću sudija.
U slučaju da se pred prvostepenim većem vode odvojeni postupci protiv istog člana Komore za više povreda, predsednik Suda časti može odlučiti da se sprovede jedinstveni postupak i donose jedna odluka.
Protiv rešenja kojim je određeno spajanje postupaka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljen prigovor.
Uviđaj se preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke važne činjenice, neophodno neposredno opažanje.
Uviđaj se obavlja uz prisustvo predsednika Suda časti i članova prvostepenog veća.
Uviđaj se može obaviti i uz sudelovanje veštaka.
Stranke se obavezno obaveštavaju o vremenu i mestu, na kome će se izvršiti uviđaj, uz napomenu da mogu prisustvovati.
Na raspravi se vodi zapisnik, u koji se unosi ceo tok rasprave i svi izvedeni dokazi.
Zapisnik potpisuju predsednik Suda časti, članovi prvostepenog veća, stranke i zapisničar.
Prvostepeno veće može uz pristanak stranaka odlučiti da se rasprava tonski snima a snimak na kojem je zabeležen tok rasprave ostaje u spisima predmeta.
O osnovanosti optužnice odlučuje prvostepeno veće koje je vodilo raspravu, odmah po zaključenju rasprave.
Ako nađe da postoje razlozi iz člana 32. ovog pravilnika, prvostepeno veće donosi rešenje o obustavi postupka.
Prvostepeno veće donosi odluku na osnovu dokaza koji su izvedeni tokom postupka.
Prvostepeno veće je dužno da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica utvrđena.
Prilikom izricanja mere, prvostepeno veće će uzeti okolnosti konkretnog slučaja koje mogu uticati na izricanje strože ili blaže mere, a naročito težinu povrede i njene posledice.
Ako prvostepeno veće utvrdi da je član Komore učinio povrede odlukom utvrđuje njegovu odgovornost i izriče mu mere.
Zbog povreda etičkih normi i profesionalnih standarda i normativa (profesionalne odgovornosti), prvostepeno veće može izreći sledeće mere:
1. javnu opomenu sa objavljivanjem na sednici Upravnog odbora Komore;
2. javnu opomenu sa objavljivanjem na internet stranici Komore;
3. isključenje iz članstva.
Pored mera iz stav 1. ovog člana, prvostepeno veće može izreći i meru bezbednosti zabrane učešća u radu organa Komore, u trajanju do četiri godine.
Ako prvostepeno veće nađe da član Komore nije učinio povrede ili da nema dokaza da je povrede učinio, doneće odluku kojom ga oslobađa optužnice.
Odluka se donosi većinom glasova članova prvostepenog veća, odmah nakon okončane rasprave i sprovedenog većanja i glasanja.
Ako u toku glasanja prvostepeno veće nađe da neke važne činjenice nisu utvrđene, odnosno da neki važni dokazi nisu izvedeni, može odlučiti da ponovo otvori raspravu.
Pisano izrađena odluka sadrži uvod, izreku, obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Uvod sadrži: označenje Suda časti, sastav prvostepenog veća, označenje stranaka, predmet postupka, dan zaključenja rasprave, kao i dan kada je odluka doneta.
Izreka sadrži: ime, prezime i broj licence člana Komore, odluku o odgovornosti za povredu opisanu u optužnici, vrstu izrečene mere, odnosno odluku o oslobađanju od optužnice, kao i odluku o troškovima postupka.
Obrazloženje sadrži: navode iz optužnice i iz odgovora na optužnicu i druge bitne navode stranaka, utvrđeno činjenično stanje, ocenu izvedenih dokaza i propise na kojima je odluka zasnovana.
Pouka o pravnom leku sadrži: rok u kome se može podneti, organ preko koga se podnosi i organ kome se podnosi.
Za izradu odluke odgovoran je predsednik Suda časti koji potpisuje odluku.
Odluka se mora pismeno izraditi u roku od 30 dana od dana zaključenja rasprave.
Pisani otpravak odluke dostavlja se strankama, Braniocu i podnosiocu prijave.
Prigovor na prvostepenu odluku
Protiv odluke prvostepenog veća, može se izjaviti prigovor Drugostepenom veću u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Prigovor mogu izjaviti član Komore protiv koga je vođen postupak, Tužilac, Branilac i podnosilac prijave.
Prigovor se podnosi Sudu časti u dovoljnom broju primeraka za Sud časti i protivnu stranku.
Prigovor treba da sadrži: označenje pobijane odluke, osnov pobijanja, obrazloženje, izjavu da se odluka pobija u celini ili u određenom delu i potpis podnosioca prigovora.
Prigovor zadržava izvršenje izrečene mere.
Neblagovremen prigovor odbacuje rešenjem predsednik Suda časti.
Na odluku predsednika Suda časti o odbacivanju prigovora iz stava 1. ovog člana, podnosilac prigovora može u roku od 15 dana izjaviti poseban prigovor Drugostepenom veću.
Neuredan prigovor predsednik Suda časti će rešenjem odbaciti, ako nedostaci ne budu otklonjeni u roku od 15 dana od dana prijema poziva da se prigovor uredi.
Prigovor je neuredan ukoliko ne sadrži sve elemente predviđene članom 57. ovog pravilnika.
Na odluku predsednika Suda časti o odbacivanju prigovora iz stava 1. ovog člana, podnosilac prigovora može u roku od 15 dana izjaviti poseban prigovor Drugostepenom veću.
Primerak blagovremenog, dopuštenog i urednog prigovora dostavlja se protivnoj strani, koja može, u roku od osam dana od dana prijema prigovora podneti Sudu časti odgovor na prigovor.
Po prijemu odgovora na prigovor ili po proteku roka za odgovor na prigovor, predsednik Suda časti će prigovor i odgovor na prigovor, ako je podnesen, dostaviti sa svim spisima predmeta Drugostepenom veću.
Rešavajući po prigovoru Drugostepeno veće može da:
1) odbaci prigovor kao neblagovremen ili nepotpun, ako to nije učinio predsednik Suda časti;
2) odbije prigovor kao neosnovan i potvrdi odluku veća u celosti;
3) usvoji prigovor i preinači odluku veća;
4) ukine odluku i uputi predmet veću na ponovnu raspravu i odlučivanje;
5) ukine odluku i obustavi postupak ukoliko postoji bilo koji od razloga predviđenih članom 32. ovog pravilnika.
Odluka Drugostepenog veća po prigovoru u slučajevima iz stava 1. tač. 1, 2, 3. i 5. ovog člana je konačna.
Ako je prigovor izjavljen samo u korist člana Komore protiv koga je vođen postupak, prvostepena odluka se ne može izmeniti na njegovu štetu.
Odluka Suda časti kojom je izrečena mera izvršna je protekom roka za prigovor, odnosno u slučaju izjavljenog prigovora kada se odluka Drugostepenog veća po prigovoru kojom se potvrđuje ili preinačuje odluka Suda časti, dostavi strankama.
Troškovi postupka obuhvataju troškove sudskog paušala i troškove dokazivanja.
Troškove sudskog paušala utvrđuje Upravni odbor Komore posebnom odlukom.
Troškove postupka snosi član Komore, ako je oglašen odgovornim za učinjenu povredu.
Ako je član Komore oslobođen od optužnice ili je optužnica odbačena ili je postupak obustavljen, troškovi padaju na teret Komore.
Mera javne opomene sa objavljivanjem na sednici Upravnog odbora Komore, izvršava se objavljivanjem izreke izvršne odluke Suda časti na sednici Upravnog odbora.
Mera javne opomene sa objavljivanjem na internet prezentaciji Komore, izvršava se objavljivanjem izreke izvršne odluke Suda časti na internet prezentaciji Komore u trajanju 30 dana od dana objavljivanja.
Mera isključenja iz članstva izvršava se brisanjem iz evidencije članova Komore na osnovu izvršne odluke Suda časti.
Mera bezbednosti zabrane učešća u radu organa Komore izvršava se dostavljanjem saopštenja o vremenu trajanja izrečene mere.
Izrečene mere unose se u evidenciju izrečenih mera koja se vodi u Sudu časti, a primerak odluke se dostavlja nadležnom ministarstvu.
U evidenciju se unosi ime, prezime i broj licence člana Komore, opis povrede, izrečena mera i datum konačnosti.
Izrečena mera briše se iz evidencije po proteku roka od godinu dana od konačnosti odluke kojom je izrečena, ako član Komore u tom roku ne učini novu povredu.
Ovaj pravilnik stupa na snagu, nakon dobijanja saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma uz pribavljeno mišljenje pokrajinskog sekretarijata nadležnog za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma, narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i internet prezentaciji Komore.