UREDBAO OBAVLJANJU POSLOVA SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA U CILJU UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 94/2019) |
Ovom uredbom uređuju se opšti uslovi za obavljanje poslova sa finansijskim derivatima od strane Republike Srbije u cilju zaštite od finansijskog rizika (hedžing), tj. radi adekvatnog upravljanja valutnim rizikom, rizikom promene kamatnih stopa, kao i drugim rizicima povezanim sa upravljanjem javnim dugom Republike Srbije.
U smislu ove uredbe, finansijskim derivatima se smatraju: kamatni svop, unakrsni valutni svop, osnovni svop, valutni svop, opcije, fjučers i forvard.
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) "finansijski derivat" predstavlja finansijski instrument čija je vrednost izvedena iz vrednosti i karakteristika drugog finansijskog instrumenta (osnovnog instrumenta) ili neke druge aktive;
2) "kamatni svop (Interest rate swap)" predstavlja finansijski derivat u kome ugovorne strane ugovaraju razmenu novčanih tokova zasnovanih na ugovorenim kamatnim stopama, na ugovoreni nominalni iznos; kamatni svopovi mogu obuhvatati razmenu fiksnog za fiksni, fiksnog za varijabilni (ili obrnuto) i varijabilnog za varijabilni novčani tok;
3) "unakrsni valutni svop (cross currency swap - CCS)" predstavlja finansijski derivat u kome ugovorne strane ugovaraju razmenu novčanih tokova po osnovu kamate tokom trajanja ugovora, sa mogućnošću razmene nominalnih vrednosti, koje su denominovane u dve različite valute, na početku i na kraju ugovora;
4) "osnovni svop (Basis swap)" predstavlja finansijski derivat u kome ugovorne strane ugovaraju razmenu novčanih tokova po osnovu varijabilnih kamata, zasnovanih na različitim referentnim stopama; ako su u razmenu uključene dve valute, ugovor može sadržati i mogućnost razmene nominalnih vrednosti; osnovni svop (Basis swap) predstavlja podkategoriju unakrsnog valutnog svopa;
5) "valutni (devizni) svop (FX swap)" - predstavlja kombinaciju spot i forward transakcije, tj. da se vrši razmena jedne valute za drugu na početku ugovora uz razmenu valuta na kraju ugovora po unapred ugovorenom kursu;
6) "opcije (Options)" su finansijski derivati koji svom vlasniku daju pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda određenu količinu naznačenog instrumenta po određenoj ceni u određenom vremenskom periodu;
7) "forvard (Forward)" je finansijski derivat kojim se dve strane obavezuju da u unapred određenom trenutku u budućnosti obave kupoprodaju određene aktive po unapred ugovorenoj ceni;
8) "fjučers (Futures)" predstavlja standardizovani (berzanski) terminski ugovor između dve strane po kojem se prodavac obavezuje da će isporučiti određenu finansijsku aktivu na određeni dan, po utvrđenoj ceni koju će kupac platiti na dan isporuke;
9) "usklađivanje prema tržištu (Mark-to-Market-MTM)" predstavlja vrednovanje imovine i obaveza po fer vrednosti koja je zasnovana na tržišnim cenama;
10) "sredstvo obezbeđenja" predstavlja finansijsko obezbeđenje u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje;
11) "zaštita od finansijskog rizika (hedžing)" predstavlja kombinaciju transakcija sa finansijskim derivatima, koje imaju za cilj upravljanje rizikom i smanjivanje ili eliminisanje rizika (valutnog rizika, rizika promene kamatnih stopa i drugih rizika) povezanih sa dužničkim instrumentima Republike Srbije;
12) "ISDA Master sporazum (ISDA Master Agreement)" predstavlja standardizovani sporazum, objavljen od strane Međunarodne organizacije za svopove i derivate (International Swaps and Derivatives Association), koji se koristi za OTC derivatne transakcije; ISDA Master sporazum ustanovljava pravila koja se primenjuju između ugovornih strana u transakcijama sa finansijskim derivatima;
13) "Aneks kreditne podrške (the credit support annex - CSA)" predstavlja aneks ISDA Master sporazuma koji omogućava kreditnu zaštitu postavljanjem pravila za upravljanje sredstvom obezbeđenja pri transakcijama sa finansijskim derivatima;
14) "kreditni rizik" predstavlja rizik gubitka sredstava koji proizilazi iz nemogućnosti zajmoprimca da izvršava svoje ugovorne obaveze;
15) "tržišni rizik" predstavlja rizik pada vrednosti finansijskih instrumenata (uključujući i derivate) ili rast vrednosti duga usled promene tržišnih cena; rizik promene kamatnih stopa i valutni rizik predstavljaju različite oblike tržišnog rizika;
16) "operativni rizik" predstavlja rizik gubitka usled loših unutrašnjih procesa, ljudske greške, pogrešnih sistema ili spoljašnjih događaja; definicija operativnog rizika obuhvata pravni rizik, ali ne i strategijski rizik;
17) "rizik koncentracije" nastaje kada se transakcije (uključujući i one sa finansijskim derivatima) zaključuju sa malim brojem drugih ugovornih strana, u određenoj industriji ili geografskom području koji mogu sadržati veći kreditni rizik;
18) "druga ugovorna strana" predstavlja stranu koja zaključuje sporazum i transakcije sa finansijskim derivatima sa Republikom Srbijom, koju zastupa Vlada preko Ministarstva finansija; druga ugovorna strana može biti finansijska institucija koja je ovlašćena da obavlja bankarske poslove i koja je pod nadzorom regulatornog tela u matičnoj zemlji;
19) "OTC tržište" je sekundarno tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta i čiji sistem trgovanja podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije.
II OVLAŠĆENJA I UGOVORNE STRANE
Transakcije sa finansijskim derivatima se mogu zaključivati isključivo radi zaštite od rizika koji imaju uticaj na iznos i strukturu javnog duga i troškova finansiranja obaveza po osnovu javnog duga.
Transakcije sa finansijskim derivatima mogu biti zaključene sa ili bez sredstava obezbeđenja.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo finansija) u ime i za račun Republike Srbije organizuje aktivnosti u vezi sa sprovođenjem transakcija sa finansijskim derivatima i objavljuje informacije o njihovoj realizaciji.
Učesnici u postupku sprovođenja transakcija sa finansijskim derivatima su:
1) Ministarstvo finansija u ime i za račun Republike Srbije;
2) druga ugovorna strana.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar finansija) je ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike Srbije ugovara i zaključuje ISDA/CSA sporazume.
Ministar finansija ili postavljeno lice iz Ministarstva finansija koje on ovlasti može da zaključuje transakcije sa finansijskim derivatima u ime i za račun Republike Srbije.
Poslovi koje Narodna banka Srbije obavlja za Republiku Srbiju u vezi sa sprovođenjem transakcija sa finansijskim derivatima, kao i međusobna prava i obaveze u vezi s tim poslovima uređuju se ugovorom između Narodne banke Srbije i Republike Srbije.
Ministar finansija može zaključivati transakcije sa finansijskim derivatima samo sa ugovornim stranama sa kojima ima zaključen i potpisan ISDA Master sporazum i čiji kreditni rejting nije ispod nivoa BBB-/Baa3.
Kreditni rejting se preuzima od priznatih rejting agencija.
Ukoliko ugovorna strana ima različiti kreditni rejting kod više rejting agencija, Ministarstvo finansija uzima u obzir drugi po redu najviši rejting ugovorne strane.
Ako je druga ugovorna strana zavisno pravno lice, zahteva se garancija matičnog pravnog lica i primenjuje se kreditni rejting matičnog pravnog lica, ukoliko ugovorom nije drugačije definisano.
Minimalni zahtevani kreditni rejting za matično pravno lice je BBB-/Baa3.
Transakcije sa finansijskim derivatima se van regulisanog tržišta (over the counter - OTC) mogu zaključivati samo sa drugim ugovornim stranama koje potiču iz zemalja sa dugoročnim kreditnim rejtingom koji nije manji od kreditnog rejtinga iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko se drugoj ugovornoj strani kreditni rejting snizi ispod minimalne prihvatljive granice, zaključenje transakcija sa drugom ugovornom stranom će biti dozvoljeno samo u slučajevima kada treba umanjiti rizik povezan sa već zaključenim transakcijama sa tom ugovornom stranom, i to nakon odobrenja ministra finansija ili postavljenog lica u Ministarstvu finansija koje je on za to ovlastio.
Ukoliko se drugoj ugovornoj strani kreditni rejting snizi ispod minimalne prihvatljive granice, postojeće derivatne transakcije se mogu držati do njihovog dospeća zbog troškova prekida svih transakcija sa tom ugovornom stranom, uz prethodno odobrenje ministra finansija ili postavljenog lica u Ministarstvu finansija koje je on za to ovlastio.
Odluka iz stava 1. ovog člana može biti ponovo razmotrena ukoliko dođe do daljeg snižavanja kreditnog rejtinga druge ugovorne strane pre roka dospeća poslednje zaključene transakcije sa finansijskim derivatima sa tom ugovornom stranom.
III TRANSAKCIJE SA FINANSIJSKIM DERIVATIMA
Uprava za javni dug definiše uslove pod kojima može doći do realizacije transakcije i sprovodi transakcije sa finansijskim derivatima.
Uprava za javni dug procenjuje tržišne uslove i uslove likvidnosti kako bi se pravovremeno obavile transakcije sa finansijskim derivatima.
Uprava za javni dug pre započinjanja transakcije utvrđuje uslove, a pre svega:
1) parametre transakcije sa derivatima;
2) vrstu transakcije i instrumenata;
3) nominalnu vrednost transakcije;
4) ročnost;
5) raspoloživost novčanih sredstava /postojeće kreditne linije;
6) kvalifikovane ugovorne strane sa potpisanim ISDA/CSA sporazumima.
Uprava za javni dug, prikuplja ponude za zaključivanje transakcije od najmanje tri ugovorne strane i potvrđuje koje ugovorne strane ispunjavaju uslove.
Uprava za javni dug šalje ugovornoj strani uslove pod kojima dolazi do realizacije transakcije.
Ministar finansija zaključuje transakciju sa finansijskim derivatima sa ugovornom stranom koja ponudi najbolju cenu definisanu u zahtevu za indikativnu ponudu.
Transakcija iz stava 1. ovog člana se može zaključiti preko Bloomberg terminala ili putem mejla, ili na način kako je dogovoreno ISDA Master sporazumom.
Ministar finansija može zaključiti transakciju iz stava 1. ovog člana i sa više ugovornih strana po istoj ceni.
Ako nekoliko zainteresovanih ugovornih strana ponudi istu indikativnu cenu, prihvata se ponuda ugovorne strane koja ima veći kreditni rejting.
Ukoliko nekoliko zainteresovanih strana, sa istim kreditnim rejtingom, ponudi istu indikativnu cenu, ministar finansija može zaključiti transakciju sa zainteresovanom stranom, uzimajući u obzir kvalitet, sveobuhvatnu ponudu i saradnju sa zainteresovanom stranom.
Nakon izvršenog trgovanja Uprava za javni dug trajno čuva odgovarajuće dokaze koji se odnose na:
1) vreme izvršenja transakcije;
2) naziv druge ugovorne strane za datu transakciju;
3) cenu i valutu po kojoj je izvršeno trgovanje;
4) podatke o krivi prinosa;
5) posebne uslove, ukoliko su postojali;
6) broj transakcije;
7) potvrdu o obavljenoj transakciji.
Uprava za javni dug objavljuje podatke o realizaciji transakcija sa finansijskim derivatima na svojoj internet stranici.
IV UPRAVLJANJE SREDSTVIMA OBEZBEĐENJA
Davanje sredstava finansijskog obezbeđenja, kao i ostvarivanje prava na namirenje iz tih sredstava, uključujući i kreditna potraživanja, vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, osim ukoliko nije drugačije regulisano ISDA Master sporazumom.
Ukoliko Republika Srbija ima pozitivnu vrednost transakcije sa finansijskim derivatom, druga ugovorna strana je dužna da preda sredstvo obezbeđenja u korist Republike Srbije, što će biti definisano u okviru CSA sporazuma.
Ukoliko Republika Srbija ima negativnu vrednost transakcije sa finansijskim derivatom, Republika Srbija je dužna da preda sredstvo obezbeđenja u korist druge ugovorne strane, što će biti definisano u okviru CSA sporazuma.
Učestalost procene vrednosti transakcije i predatih sredstava obezbeđenja određena je u okviru CSA sporazuma i ugovorena je sa drugom ugovornom stranom.
Granični nivo za razmenu sredstava obezbeđenja treba da bude nula.
U pogledu operativnih aspekata privremena odstupanja od graničnog nivoa su dozvoljena.
Međusobno dogovoreni nezavisni iznosi dogovaraju se u Aneksu kreditne podrške (CSA).
Minimalni iznos sredstava obezbeđenja je iznos koji je dogovoren sa drugom ugovornom stranom u Aneksu kreditne podrške (CSA).
Ugovorna strana će predati sredstva obezbeđenja u korist druge ugovorne strane na datum kada transakcija ima negativnu tržišnu vrednost za drugu ugovornu stranu.
Republika Srbija i/ili druga ugovorna strana će platiti kamatu na primljena sredstva obezbeđenja u skladu sa uslovima predviđenim u Aneksu kreditne podrške (CSA).
Pre početka pregovora po ISDA Master sporazumu (i Aneksu kreditne podrške CSA), kao i pre zaključivanja svake transakcije sa novom ugovornom stranom vrši se procena kreditnog rizika.
Procenu kreditnog rizika vrši Uprava za javni dug i bazira se na ocenama priznatih rejting agencija, uzimajući u obzir pored sadašnjeg kreditnog rejtinga i izglede za promenu kreditnog rejtinga.
Ako nije potpisan Aneks kreditne podrške i ako su transakcije izvršene bez sredstava obezbeđenja, ograničenja za kreditni limit po transakciji tj. ugovornoj strani postavljaju se za drugu ugovornu stranu kako bi se ograničila maksimalna izloženost riziku.
Uprava za javni dug prati kretanje kreditnog rejtinga druge ugovorne strane.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".