ZAJEDNIČKA DEKLARACIJAO USPOSTAVLJANJU STRATEŠKOG PARTNERSTVA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE GRČKE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 16/2019) |
Potpisnici ove Zajedničke deklaracije, dalje u tekstu: "Strane",
Vođeni ciljevima i načelima Povelje Ujedinjenih nacija, Završnog helsinškog akta iz 1975. godine, relevantnih akata Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kao i vrednostima i načelima Saveta Evrope,
U potpunosti poštujući zajedničke vrednosti u oblasti demokratije, zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda,
Ističući posvećenost unapređenju multilateralizma i globalnog poretka zasnovanog na međunarodnom pravu,
Ponovo potvrđujući odličan nivo bilateralne saradnje zasnovane na bliskim, istorijskim vezama između dva naroda,
Ističući jaku obostranu volju za trajnim prijateljstvom i uspostavljanjem strateškog partnerstva,
Ceneći međusobno dugogodišnje i pouzdano partnerstvo u oblasti odbrane,
Ponovo potvrđujući evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, zasnovanu na Solunskoj agendi iz 2003. godine, koja je nedvosmisleno podržana u članu 49. Ugovora o Evropskoj uniji, Rimskoj deklaraciji od 25. marta 2017. godine, kao i na Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji 2018. godine,
Podsećajući na bilateralni Memoranduma o saradnji, potpisan u Beogradu 31. jula 2010. godine, o saradnji u cilju ubrzavanja procesa integracije Republike Srbije u Evropskoj uniji,
Potvrđujući izuzetan napredak koji je Republika Srbija ostvarila u pogledu ispunjavanja kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji i obavezujući se na ulaganje svih neophodnih napora kako bi Republika Srbija što skorije bila primljena u porodicu Evropske unije,
Usredsređujući se na zajedničku ambiciju izgradnje mira, stabilnosti i prosperiteta u neposrednom okruženju i u cilju daljeg učvršćivanja mira, bezbednosti i saradnje u jugoistočnoj Evropi,
Podsećajući na zajedničko angažovanje na planu regionalne saradnje i promovisanja dobrosusedskih odnosa u regionu Zapadnog Balkana i šire,
Potvrđujući pozitivni uticaj Prespanskog sporazuma na stabilnost i prosperitet celog regiona i potencijal koji taj sporazum stvara,
Podsećajući na zajedničko razumevanje Strana niza međunarodnih pitanja, ojačanog kroz dugogodišnju saradnju u međunarodnim organizacijama,
Saglasni o daljem produbljivanju međusobnih odnosa kao potvrde dugotrajnog prijateljstva i bliske saradnje,
Polazeći od važećih bilateralnih sporazuma,
Saglasni da ova deklaracija treba da posluži kao čvrsta osnova za dalje negovanje bilateralne saradnje dve zemlje kao i postavljanje ciljeva i prioriteta za nove, konkretne sporazume,
Imajući u vidu kao svoj najviši interes dobrobit svojih naroda i regiona kao celine,
Odlučile su da bilateralne odnose podignu na nivo strateškog partnerstva, kako bi uspostavile snažnu saradnju i intenzivno iskoristile neotkriveni potencijal svojih odnosa, u interesu naroda obe zemlje, kao i regiona u celini. Strateško partnerstvo dve Strane se promoviše na osnovu stubova kako se pominje dalje u tekstu po odeljcima:
a. Politička saradnja i saradnja u okviru međunarodnih organizacija
Strane se obavezuju da će dalje jačati i produbljivati stratešku saradnju kroz bilateralne i evropske programe, odnosno kroz razmenu eksperata i prenošenje znanja u vezi sa sprovođenjem pravnih tekovina Evropske unije, u cilju unapređenja evropskih integracija Republike Srbije, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i Evropske unije i pristupnih kriterijuma koje je Evropska unija postavila u ovom smislu.
Strane blisko sarađuju u cilju realizacije posvećenosti Republike Srbije evropskim integracijama kao strateškom cilju, što bi ujedno imalo pozitivan uticaj na proces evropskih integracija celog regiona Zapadnog Balkana.
Memorandum o saradnji između Ministarstava spoljnih poslova Republike Grčke i Republike Srbije iz 2010. godine u vezi sa procesom integracija Republike Srbije u Evropsku uniju je jedan od ključnih instrumenata podrške reformskim naporima Republike Srbije.
Strane se obavezuju na unapređivanje institucionalne saradnje relevantnih nacionalnih institucija zaduženih za evropska pitanja kao i saradnje javnih uprava u kontekstu Kancelarije za razmenu informacija o tehničkoj pomoći - Taeksa i Tvining programa Evropske unije, kroz razmenu dobrih praksi i pružanje ekspertize i znanja i iskustva u pogledu prenošenja u nacionalno pravo i sprovođenja pravnih tekovina Evropske unije, s krajnjim ciljem da se podstaknu dugotrajni odnosi između uprava dve strane.
Strane razmenjuju ekspertizu i znanje i iskustvo u cilju poboljšanja kapaciteta Republike Srbije za korišćenje evropskih sredstava, kako bi se povećala efikasnost i sveukupna delotvornost pretpristupne pomoći Evropske unije.
Strane jačaju saradnju u okviru regionalnih inicijativa, poput Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSuJIE) i Regionalnog saveta za saradnju (RSS), Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) i Strategije Evropske unije za jadransko-jonski region, kao i Berlinskog procesa. Strane takođe koriste potencijal i dinamiku inicijativa poput saradnje u kvadrilateralnom formatu između Republike Grčke, Republike Srbije, Republike Bugarske i Rumunije, Konferencije na Rodosu o bezbednosti i stabilnosti i Konferencije u Atini o verskom i kulturnom pluralizmu i miroljubivoj koegzistenciji na Bliskom istoku, u cilju daljeg promovisanja zajedničkog cilja bliske i plodonosne saradnje partnera u jugoistočnoj Evropi. Strane takođe izražavaju zajedničku želju da razmotre uključivanje drugih strana iz regiona u programe saradnje po potrebi, kako bi unapredile bezbednost i podstakle razvoj i prosperitet.
Polazeći od već pozitivnog iskustva, Strane se obavezuju da će intenzivirati napore u pravcu promovisanja inicijativa i međusobne podrške kandidaturama u međunarodnim organizacijama kao i regionalnim organizacijama čije su članice.
b. Saradnja u oblasti odbrane, bezbednosti i civilne zaštite
Strane izražavaju zajednički cilj u pogledu daljeg jačanja i produbljivanja bilateralne saradnje u oblasti odbrane na osnovu Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, potpisanim 9. novembra 2006. godine u Beogradu. Strane će nastaviti angažovanje u zajedničkim projektima u oblasti odbrane, uključujući obuku, zajedničke vojne vežbe, saradnju između namenskih industrija, itd.
Strane snažno osuđuju terorizam u svakom obliku i ponovo potvrđuju uverenje da je u borbi protiv pretnje terorizma potrebna sveobuhvatna strategija koja uključuje sve međunarodne partnere kao i široka antiteroristička agenda, koja će se fokusirati i na osnovne uzroke radikalizacije koja vodi ka ekstremnom nasilju.
U skladu sa preuzetom obavezom i rešenošću da podrže svaku inicijativu koja doprinosi bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, Strane ističu potrebu da se pažnja usmeri na fenomen stranih terorističkih boraca, kao i na izazove koji se javljaju usled njihovog povratka. Strane će unaprediti saradnju na sprečavanju finansiranja terorizma u svim njegovim oblicima.
U pomenutom kontekstu, Strane će unapređivati svoju operativnu i institucionalnu saradnju između svojih nadležnih policijskih i obaveštajnih službi. Saradnja će se odvijati u obliku razmene informacija i dobrih praksi, unapređene komunikacije između nadležnih policijskih i obaveštajnih službi svake Strane, zajedničkih vežbi i regionalne saradnje sa drugim susednim zemljama.
Strane će učvrstiti saradnju u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije (ZBOP), a posebno po pitanju operacija za upravljanje krizama, uključujući i kroz učešće Republike Srbije u borbenoj grupi Helbrok i programima za odbrambene kapacitete koje sprovodi Evropska agencija za odbranu.
Strane će takođe jačati saradnju na polju civilne zaštite, pre svega u oblasti sprečavanja i upravljanja vanrednim situacijama, pružanja pomoći u slučaju prirodnih i drugih katastrofa, kroz unapređenje institucionalne komunikacije, koordinacije i saradnje nadležnih službi što će doprineti bezbednosti i dobrobiti dveju država.
U skladu sa Sporazumom o ekonomsko-tehničkoj saradnji, potpisanim u Beogradu 9. maja 2002. godine, Strane se obavezuju da će dalje jačati međusobne bilateralne ekonomske odnose u svim oblastima. Poseban akcenat će biti na unapređenju i produbljivanju bilateralna saradnje u oblasti trgovine, investicija, turizma, poljoprivrede, saobraćaja, energetike, rudarstva, infrastrukture, digitalizacije i telekomunikacija, posebno se fokusirajući na unapređenje međusobnog povezivanja u regionu Zapadnog Balkana.
Strane će ulagati napore u cilju daljeg povećanja bilateralne trgovinske razmene, pružajući podršku poslovnim zajednicama dve zemlje i usmeravajući i podstičući investicije u cilju postizanja sinergije koja će pogodovati njihovoj ekonomskoj saradnji.
Strane se obavezuju da će se aktivno angažovati na unapređenju međusobnog povezivanja u okviru regiona Zapadnog Balkana, kao i sa Evropskom unijom, kada je reč o saobraćaju, energetici i digitalizaciji, uključujući kroz realizaciju infrastrukturnih projekata i pružanje usluga. Strane će istražiti mogućnost za finansiranje ovakvih projekata i programa saradnje kroz mehanizme Evropske unije za institucionalnu saradnju i finansiranje, uključujući u oblasti istraživanja i tehnologije, kao i životne sredine, s konkretnim ciljem da se u obe zemlje unapredi razvoj malih i srednjih preduzeća.
U oblasti saobraćaja, poseban naglasak će se staviti na unapređenje pružnog pravca (Pirej) Solun-Skoplje-Beograd-Budimpešta, što je projekat koji će unaprediti povezanost u regionu jugoistočne Evrope, kao i povezanost ovog regiona sa tržištima centralne Evrope, što dalje pogoduje multimodalnom saobraćaju i opštim trgovinskim i međuljudskim kontaktima u regionu. Strane će takođe nastojati da unaprede međusobnu saradnju u okviru evropskih projekata.
Konstatujući značaj regionalnog pristupa u sagledavanju i rešavanju zajedničkih energetskih izazova, Strane prepoznaju doprinos koji regionalni okviri za saradnju kakvi su Energetska zajednica i Inicijativa za gasno povezivanje centralne i jugoistočne Evrope (CESEC) daju unapređenju tržišne integrisanosti i diversifikaciji snabdevanja u regionu JIE.
Strane se obavezuju da će proširiti međusobnu bilateralnu saradnju kako bi se maksimizirala energetska sigurnost kroz višestruke i alternativne, isplative i konkurentne energetske interkonekcije. U ovom kontekstu, Strane ističu značaj "Južnog gasnog koridora" (SGC), jednog od najsloženijih gasnih vrednosnih lanaca ikad razvijenih u svetu, kao i privođenje kraju Trans-jadranskog gasovoda (TAP) u 2019. godini. U tom cilju, Strane aktivno podstiču realizaciju interkonekcija u okviru Trans-jadranskog gasovoda, kakve su IGB i IBS, kao delova "Vertikalnog gasnog koridora".
Nastavljajući aktivno angažovanje na unapređenju uslova na energetskom tržištu, olakšavajući pristup glavnim energetskim čvorištima i unapređujući energetsku međusobnu povezanost, dve Strane pozdravljaju razvoj infrastrukturnih projekata, kakvi su nedavno unapređeni terminal za tečni prirodni gas (TPG) "Revituza", kao i planiranu plutajući jedinicu za skladištenje i regasifikaciju - FSRU - u Aleksandropolisu, koji će doprineti energetskoj bezbednosti u regionu JIE i celoj Evropi.
Konstatujući potencijal za zajedničke aktivnosti predstavljene u okviru Obnovljivih izvora energije (RES) i energetske efikasnosti, Strane će unapređivati poslovanje i tehnološku saradnju između svojih nadležnih organa i poslovnih zajednica u okviru projekata koji bi mogli da obuhvate postavljanje vetroparkova i fotonaponskih sistema, decentralizovana i inovativna rešenja u oblasti obnovljivih izvora energije, istraživanje i razvoj unapređenih geotermalnih sistema, tehnologija za skladištenje, "smart" mreža i digitalnih sistema za neto merenje, rešenja za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama, itd.
Strane su slobodne da odlučuju i zarad uzajamne koristi udruže snage i dogovore se da ispitaju mogućnosti uspostavljanja mehanizama saradnje u obnovljivoj energiji radi postizanja nacionalnih ciljeva u oblasti obnovljivih izvora energije, u slučaju da jedna Strana uputi predlog drugoj da aktivira mehanizme saradnje koji važe za njihove odnose. Mehanizmi saradnje tumačiće se i primenjivati u skladu sa Direktivom za obnovljive izvore energije 2009/28/EZ (RES Directive 2009/28/EC) i revidiranom Direktivom za obnovljive izvore energije (RES Directive (EU) 2018/2001), uzimajući u obzir njihove odredbe i zakonodavstvo obe Strane. Prioritet prilikom tumačenja mehanizama saradnje imaće propisi Evropske unije kojima se uređuju mehanizmi saradnje u oblasti obnovljivih izvora energije koji važe među članicama Evropske unije.
Republika Grčka i Republika Srbija takođe izražavaju spremnost da unaprede saradnju u oblasti električne energije, preko osnivanja tehničkih radnih grupa svojih nezavisnih operatora sistema za prenos električne energije, u cilju davanja rešenja za izazove kakvi su kontinuirano i nesmetano snabdevanje električnom energijom, transparentnost tržišta i optimalna iskorišćenost svih dostupnih izvora, u potpunosti se pridržavajući principa održivog razvoja u skladu sa odnosnim propisima koji se tiču ekonomskih, socijalnih i pitanja životne sredine.
Strane se, takođe, obavezuju na unapređenje bilateralne saradnje u oblasti turizma, s posebnim akcentom na razvoj sinergije u oblastima od zajedničkog interesa kao što su kulturni turizam, gastronomski i vinski turizam, verski turizam/hodočašće i ekološki turizam.
g. Saradnja u oblasti kulture, obrazovanja, civilnog društva, omladine i sporta
Republika Grčka i Republika Srbija će, rukovodeći se zajedničkim interesom za unapređenje saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, intenzivirati napore u pravcu pune primene Memoranduma o razumevanju o kulturnoj saradnji, potpisanog 13. jula 2017. godine u Solunu kao i blagovremenog zaključivanja Izvršnih programa u skladu sa Sporazumom o saradnji u oblasti nauke i kulture, potpisanog 18. juna 1959. godine u Atini.
One će sarađivati u negovanju i očuvanju svog kulturnog nasleđa.
Strane će sprovoditi Memorandum o razumevanju u oblasti saradnje između njihovih Diplomatskih akademija, takođe potpisanog 13. jula 2017. godine u Solunu, razmenjivanjem poseta i zajedničkih predavanja.
Strane će proširivati i produbljivati saradnju u oblasti obrazovanja i kulture organizovanjem zajedničkih projekata na univerzitetima, u specijalizovanim institucijama (think tanks) i nevladinim organizacijama. One će unapređivati saradnju u zajedničkim programima u skladu sa evropskim programima o obrazovanju, kulturi, omladini i sportu, odnosno "Erazmusu +" i potprogramu Kreativne Evrope "Kultura". One će podsticati saradnju evropskih prestonica kulture za 2021. godinu Elefsisa (Republika Grčka) i Novog Sada (Republika Srbija), kako bi se na osnovu kandidatura ovih gradova obezbedila međunarodna perspektiva i podstakli kulturni turizam i građenje kulturnih veza među našim zemljama.
Obe strane nameravaju da unapređuju saradnju u oblasti umetnosti, uključujući savremenu umetnost. Ova saradnja može obuhvatiti oblast promovisanja filmova, događaja vezanih za mlade umetnike i povezivanje umetnika. Konkretni projekti će, uz uključivanje posredničkih organizacija, ukoliko to odgovara, biti identifikovani i sprovođeni postepeno u okviru redovnih kontakata.
U cilju daljeg jačanja bilateralnih veza na nivou građanskog društva, Strane će podsticati mobilnost ljudi poštujući u potpunosti obaveze Republike Grčke koje proističu iz Šengenskog režima i obaveze Republike Srbije na osnovu bezviznog režima za građane Republike Srbije koji putuju u Šengen zonu.
U cilju jačanja veza među mladima, strane će sistematski sprovoditi programe razmene mladih studenata i mlađih službenika u javnom sektoru kao i zajedničke projekte na nivou lokalne administracije.
Strane će dati prednost multi-dimenzionalnom razvoju saradnje i razmenama između institucija, sindikata i udruženja dve zemlje.
Strane će takođe istraživati načine za unapređenje postojećih bilateralnih odnosa i saradnje u oblasti sporta, naročito u oblasti treniranja mladih sportista, saradnje i razmene iskustava i informacija između dve državne sportske asocijacije obe zemlje za organizovanje ili zajedničko organizovanje velikih međunarodnih sportskih događaja.
Strane su iznele zajednički cilj da prošire i prodube bilateralne naučne i tehnološke veze na osnovu Sporazuma o ekonomsko-tehničkoj saradnji, potpisanog 5. maja 2002. godine u Beogradu, a naročito:
Organizovaće zajedničke istraživačke programe, posete i sastanke/simpozijume stručnjaka iz obe zemlje i unapređivaće razmenu naučno-tehničkih znanja. Podsticaće saradnju u okviru zajedničkih projekata u skladu sa programom "Horizont 2020".
Jačaće saradnju u oblasti zdravstva unapređivanjem programa obuke i nauke od zajedničkog interesa i razmenjivati stručna znanja, naročito između delova univerziteta i bolnica. Razvijaće saradnju i razmenu iskustava i dobre prakse u oblasti javnog zdravlja, kontrole i prevencije hroničnih nezaraznih bolesti, prevencije i kontrole zaraznih bolesti.
Unapređivaće naučno-tehničku saradnju u oblasti poljoprivrede na osnovu Sporazuma o saradnji u oblasti poljoprivrede, potpisanog u Beogradu 30. marta 2012. godine. Republika Grčka je spremna da obezbedi stručna znanja i iskustva u ovoj oblasti, uključujući oblast bio-poljoprivrede.
Promovisaće istraživanje, inovacije, telekomunikacijsku i naučnu saradnju na svim nivoima, istražujući mogućnosti za zajedničke projekte koji će povećati interakciju i komunikaciju između naučnih i akademskih zajednica u obe zemlje.
đ. Saradnja u oblasti zaštite životne sredine i ekoloških pitanja
Strane potvrđuju da postoji globalna pretnja od klimatskih promena i potreba za preduzimanjem daljih aktivnosti kako bi se rešilo ovo pitanje imajući u vidu odgovarajuće pravne tekovine Evropske unije. One ponovo potvrđuju svoju posvećenost zaštiti, očuvanju i upravljanju na održiv način pitanjima životne sredine, prirodnim resursima i bio raznovrsnosti, kao i glavna razmatranja u pogledu životne sredine u svim oblastima saradnje.
Strane bi dalje mogle da razvijaju saradnju u sledećim oblastima: ublažavanje posledica klimatskih promena i prilagođavanje uticajima promene klime; kvalitet vazduha; zaštita bio diverziteta i upravljanje zaštićenim i ekološki osetljivim oblastima; cirkularna ekonomija, upravljanje otpadom i reciklaža; upravljanje integrisanim vodnim resursima, uključujući sprečavanje zagađenja i prečišćavanje otpadnih voda; kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima; energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije; tehnološka i naučna saradnja u oblasti izvora sa niskom emisijom ugljenika; unapređivanje odnosa između odgovarajućih naučnih institucija; zelena ekonomija i održivi razvoj uključujući sprovođenje globalnih Ciljeva održivog razvoja; izdavanje ekoloških dozvola i redukovanje administrativnih procedura u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije; izgradnja kapaciteta; obrazovanje i jačanje svesti javnosti; angažovanje građana kao i druge oblasti zaštite životne sredine koje obe strane nađu za shodno.
ZA REPUBLIKU SRBIJU |
|
ZA REPUBLIKU GRČKU |