ZAKLJUČAK

O UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2020. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 94/2019)

1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2020. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA 2020. GODINU

 

I UVOD

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2020. godinu (u daljem tekstu: NAPZ), predstavlja dokument javne politike i osnovni instrument politike zapošljavanja kojim se doprinosi ostvarivanju opšteg cilja utvrđenog Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11), a koji se odnosi na uspostavljanje efikasnog, stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti u Republici Srbiji do kraja 2020. godine, uz usaglašavanje politike zapošljavanja i institucija tržišta rada sa pravnim tekovinama EU.

NAPZ, kojim se utvrđuju ciljevi politike zapošljavanja čije je ostvarivanje uslovljeno realizacijom programa i mera aktivne politike zapošljavanja i aktivnostima i intervencijama u sektorskim politikama od značaja i uticaja na oblast politike zapošljavanja, rezultat je šireg konsultativnog procesa i zajedničkog rada predstavnika različitih institucija, socijalnih partnera, jedinica lokalne samouprave i društvenih aktera.

Informacija o sprovedenom konsultativnom procesu i javnoj raspravi

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je na sajtu da je dana 7. juna 2019. godine donelo odluku o otpočinjanju konsultativnog procesa u cilju pripreme Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2020. godinu.

Naime, u okviru procesa izrade NAPZ, u mesecu julu i oktobru 2019. godine održani su sastanci Radne grupe za izradu NAPZ1, dok su tokom meseca oktobra realizovana dva regionalna sastanka sa predstavnicima 51 jedinice lokalnih samouprava (JLS).

________
1 Radnu grupu za izradu NAPZ čine predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstava omladine i sporta, Ministarstva privrede, Ministarstva finansija, Ministarstva, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republičkog sekretarijata za javne politike, Republičkog zavoda za statistiku, Stalne konferencije gradova i opština, Privredne komore Srbije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i predstavnici socijalnih partnera - Unija poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost".

Takođe, održane su konsultacije i sa organizacijama civilnog društva na kojima su razmatrane mere aktivne politike zapošljavanja radi razmatrani predlozi u vezi realizacije mera aktivne politike zapošljavanja.

Nakon održanih sastanaka i konsultacija, prihvaćeni su sledeći predlozi i sugestije:

- da se poveća iznos novčane pomoći licima angažovanim na Programu stručne prakse;

- da se kod Programa pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem relaksiraju uslovi za nezaposlena lica (bez obaveznog perioda od najmanje šest meseci na evidenciji nezaposlenih), kao i obaveze za poslodavce (bez obaveze zadržavanja lica u radnom odnosu nakon isteka finansiranja programa) i da se poveća iznos zarade za pripravnike;

- da se kod Programa pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem relaksiraju obaveze za poslodavce (bez obaveze zadržavanja lica u radnom odnosu nakon isteka finansiranja programa) i poveća zarada pripravnicima radi usklađivanja sa minimalnom zaradom;

- da se kod Programa sticanja praktičnih znanja poveća iznos zarade angažovanim licima radi usklađivanja sa minimalnom zaradom;

- da se posebno prikažu obuke za tržište rada za nekvalifikovana lica i lica koja završavaju osnovno obrazovanje po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO), koje sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA) i izdaju javno priznatu ispravu;

- da se kod obuke na zahtev poslodavca - za nezaposlene relaksiraju obaveze poslodavca tako da poslodavac ima obavezu da sa najmanje 50% lica koja su uspešno završila obuku zasnuje radni odnos u trajanju od najmanje šest meseci;

- da se kod programa Podrška samozapošljavanju poveća iznos subvencije nezaposlenim licima i osobama sa invaliditetom;

- da se kod Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih umesto kategorije "stariji od 50 godina koji imaju status viška zaposlenih" uvedu dve posebne kategorije: "stariji od 50 godina" i "viškovi zaposlenih", kao i da se poveća iznos subvencije za poslodavce koji posluju u JLS sa I i II stepenom razvijenosti i u manje razvijenim JLS (III stepen razvijenosti);

- da se planiraju aktivnosti na promociji i informisanju o standardu usluga karijernog vođenja i savetovanja, uključujući i edukacije organizacija koje pružaju te usluge (zaposleni u NSZ, agencijama za zapošljavanje, kancelarijama za mlade…).

Predlozi koji nisu prihvaćeni odnose se na povećanje iznosa troškova obuka na zahtev poslodavca, jer se na osnovu iskustava u realizaciji ove mere u okviru projekata (npr. iskustvo projekta "Znanjem do posla") zaključilo da zainteresovanost poslodavaca ne zavisi isključivo od visine finansijskog učešća NSZ, kao i na povećanje novčane pomoći nezaposlenim licima na obuci na zahtev poslodavca i iznosa naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima, s obzirom da su isti povećani u 2019. godini.

Takođe, nisu prihvaćeni predlozi da javni rad traje duže od 4 (četiri) meseca, s obzirom da je period angažovanja na privremenim i povremenim poslovima usklađen sa propisima o radu (do 120 radnih dana u kalendarskoj godini), kao i proširenje sprovođenja javnih radova i na druge oblasti (kultura). Sprovođenje javnih radova biće i nadalje omogućeno u oblasti kulture na javnim radovima na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom. Proširenje na druge oblasti i povećanje broja nezaposlenih lica na javnim radovima nije prihvatljivo s obzirom na raspoloživa sredstva i potrebu da se veći broj nezaposlenih lica, prvenstveno lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, kao i dugoročno nezaposleni, uključuju u programe dodatnog obrazovanja i obuke radi sticanja dodatnih znanja i veština, a što su preporuke Evropske komisije u Izveštaju o napretku Srbije i Ex-post analize NAPZ za 2017. godinu i NAPZ za 2018. godinu.

Javna rasprava o Predlogu nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2020. godinu sprovedena je elektronski u periodu od 22. novembra do 12. decembra 2019. godine. U navedenom periodu pristigli su komentari NSZ koji su se odnosili na terminološka usklađivanja koja su prihvaćena i ugrađena u tekst dokumenta. Komentari NSZ na preporuke iz Ex-post analize NAPZ za 2017. godinu i NAPZ za 2018. godinu nisu mogli biti predmet izmene ovog dokumenta budući da su iste sačinjene od strane nezavisnog eksperta.

Rezultati ex-post analize NAPZ za 2017. godinu i NAPZ za 2018. godinu i ex-ante analize NAPZ za 2020. godinu

U okviru procesa pripreme planskog dokumenta javne politike izrađene su ex-post analiza NAPZ za 2017. godinu i NAPZ za 2018. godinu, kao i ex-ante analiza NAPZ za 2020. godinu. Identifikovani su sledeći ključni izazovi sa kojima se suočava politika zapošljavanja:

- Izrazit depopulacioni trend kod demografskih kretanja - ogleda se u smanjenju broja stanovnika usled negativnog prirodnog priraštaja i emigracije odnosno odlaska iz zemlje radno sposobnog stanovništva, a što će imaće za posledicu nedostatak radne snage u narednom periodu. Republika Srbija se svrstava u grupu evropski najstarijih država, jer prosečna starost stanovništva Republike Srbije iznosi 43,2 godine:

- Neaktivnost stanovništva - iako se poslednjih godina beleži smanjenje neaktivnosti stanovništva radnog uzrasta, Republika Srbija se i dalje odlikuje jednom od najviših stopa neaktivnosti u poređenju sa zemljama EU:

- Rodni jaz prisutan je kod svih pokazatelja tržišta rada;

- Relativno visoka neformalna zaposlenost - prema podacima iz 2018. godine, skoro svaka šesta osoba koja radi je neformalno zaposlena;

- Teritorijalne (regionalne) nejednakosti prisutne su u mnogim dimenzijama društveno-ekonomskog života, uključujući zaposlenost i nezaposlenost;

- Nepovoljna obrazovna struktura nezaposlenih lica - na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), prema podacima za 2018. godinu, jedna trećina nezaposlenih je bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih (33%);

- Nepovoljna starosna struktura nezaposlenih lica - na evidenciji NSZ, prema podacima za 2018. godinu, učešće nezaposlenih starijih od 50 godina iznosi 32% (1/3 ukupnog broja nezaposlenih), dok mladi do 30 godina učestvuju sa 21,6% (1/5 ukupnog broja nezaposlenih);

- Visoka dugoročna nezaposlenost - dugoročna nezaposlenost je karakteristika lica na evidenciji NSZ, s obzirom da, prema podacima za 2018. godinu, čak 68% nezaposlenih lica posao traži duže od godinu dana;

- Veliki broj nezaposlenih na evidenciji NSZ ima status teže zapošljivih lica koja imaju teškoće u pronalaženju zaposlenja. Posebno su ugrožena ona lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora ranjivosti/otežane zapošljivosti;

- Nezadovoljene potrebe poslodavaca - poslodavci koji imaju slobodna radna mesta obraćaju se NSZ za uslugu posredovanja koja preduzima mere kako bi se iskazane potrebe za zapošljavanjem zadovoljile. Izveštaji NSZ govore o tome da se posredovanjem na godišnjem nivou popuni ispod 50% slobodnih radnih mesta koje su poslodavci iskazali, a najčešći razlozi nezadovoljenja su: upućena lica ne prihvataju ponudu poslodavca, na evidenciji nema lica sa odgovarajućim znanjima i veštinama, za određeni broj podnetih prijava za posredovanjem ne postoji povratna informacija o zadovoljenju potrebe;

- Nedostatak potpunijih informacija o tražnji radne snage otežava usklađivanje ponude i tražnje za radnom snagom u pogledu zanimanja i posebnih znanja i veština i izradu Kataloga obuka za potrebe tržišta rada.

Uzimajući u obzir navedene izazove, kao i opseg i domet mera aktivne politike zapošljavanja koje su realizovane tokom 2017. i 2018. godine, definisane su preporuke, koje su uzete u obzir prilikom izrade NAPZ za 2020. godinu, i to:

- Izdvajanje većeg iznosa finansijskih sredstava za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja - iako se iznos sredstava za aktivnu politiku zapošljavanja u budžetu RS poslednjih godina povećava, njegovo učešće u BDP je na nivou od samo 0,08% (2018. godina), što nije u skladu sa ciljem definisanim Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine da se kontinuirano povećava učešće izdataka za mere aktivne politike zapošljavanja kako bi 2020. godine iznos dostigao 0,5% BDP. Povećanje iznosa sredstava za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja je preporuka i Evropske komisije u Izveštaju o napretku Srbije za 2019. godinu. Imajući u vidu povećanje minimalne zarade (što utiče na povećanje iznosa troškova za pojedine mere), kao i troškova sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, neophodno je povećati iznos opredeljenih sredstava, kako bi se ne samo održao dostignut obuhvat nezaposlenih lica, već i povećao broj uključenih u mere aktivne politike zapošljavanja.

- Povećati obuhvat nezaposlenih lica merama aktivne politike zapošljavanja - kako se izdvajanja za mere aktivne politike zapošljavanja poslednjih godina povećavaju, povećava se i broj lica sa evidencije NSZ koja se uključuju u mere (visina opredeljenih finansijskih sredstava za politiku zapošljavanja utiče na broj lica koja će se uključiti u mere). Međutim, opredeljena sredstva za realizaciju mera na godišnjem nivou dovoljna su da se samo četvrtina nezaposlenih na evidenciji NSZ (22,4% u 2017. godini i 26,2% u 2018. godini) uključi u mere. Zbog toga je neophodno povećati obuhvat nezaposlenih lica merama aktivne politike zapošljavanja, što će se postići obezbeđivanjem većeg iznosa sredstava za mere iz budžeta RS ili drugih izvora (budžeti jedinica lokalnih samouprava za realizaciju lokalnih akcionih panova zapošljavanja, donatorska sredstva).

- Utrošiti obezbeđena sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja u toku godine - NSZ ne utroši u potpunosti raspoloživi iznos sredstava za mere aktivne politike zapošljavanja, kao ni sredstva iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom u kalendarskoj godini, već ih krajem godine vraća u budžet RS. Kako se najviši iznos neutrošenih sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja odnosi na programe dodatnog obrazovanja i obuke (utrošeno je samo 59% opredeljenih sredstava u 2018, iako su sva sredstva ugovorena), Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (MRZBSP) je utvrdilo rokove (I kvartal) za raspisivanje javnih poziva i konkursa odnosno pokretanje postupka javne nabavke Sporazumom o učinku NSZ za 2019. godinu. Neophodno je da NSZ unapredi planiranje dinamike sprovođenja mera tako da u kalendarskoj godini ugovori i utroši sredstva u što većem obimu.

- Povećati procenat zadovoljenja iskazanih potreba poslodavaca - na osnovu izveštaja NSZ, posredovanjem se na godišnjem nivou popuni manje od 50% slobodnih radnih mesta koje su poslodavci iskazali. Zbog toga je neophodno povećati procenat zadovoljenja iskazanih potreba poslodavaca, a na osnovu sagledanih razloga koji dovode do ovako niskih rezultata. Ukoliko je razlog nezadovoljenja potreba taj što upućena lica ne prihvataju ponudu poslodavca, potrebno je poboljšati savetodavni rad sa licima i unaprediti proces selekcije. Ukoliko na evidenciji nema lica sa odgovarajućim znanjima i veštinama, potrebno je dati predlog za organizovanje obuke za sticanje potrebnih veština. Kako za određeni broj podnetih prijava za posredovanjem ne postoji povratna informacija o zadovoljenju potrebe, neophodno je, uz korišćenje različitih kanala (mediji, informativne sesije, neposredni kontakt), konstantno informisati poslodavce o značaju dobijanja povratne informacije o ishodu posredovanja.

- Povećati obuhvat nezaposlenih lica merama dodatnog obrazovanja i obuka - uzimajući u obzir karakteristike nezaposlenih na evidenciji, od koji je čak jedna trećina bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, odnosno dve trećine je dugoročno nezaposleno, usled čega im znanja i veštine zastarevaju, potrebno je povećati obuhvat nezaposlenih lica merama dodatnog obrazovanja i obuka, posebno obukama za tržište rada i na zahtev poslodavca. Ovim obukama podiže se zapošljivost nezaposlenih lica, pa samim tim i unapređuje njihov položaj na tržištu rada.

- Dalje unaprediti uslove za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija nezaposlenih - treba nastaviti sa unapređenjem i inoviranjem mera aktivne politike zapošljavanja (sa ciljem poboljšanja efekata) koje prati bolje targetiranje nezaposlenih lica, odnosno intenzivniji savetodavni rad i kvalitetnija selekcija za uključivanje u mere ili realizaciju posredovanja. Javne radove kao meru koristiti selektivno, odnosno organizovati ih u nerazvijenim područjima u kojima nema slobodnih radnih mesta niti privrednih aktivnosti, uz uključivanje teže zapošljivih nezaposlenih lica, odnosno nezaposlenih u stanju socijalne potrebe.

- Dalje unaprediti praćenje mera aktivne politike zapošljavanja - iako je Evrostat metodologija za praćenje mera aktivne politike zapošljavanja tokom 2017. godine prilagođena konkretnoj situaciji na tržištu rada Republike Srbije, NSZ je ne primenjuje u svom radu. Sredstva za politiku zapošljavanja se raspoređuju po merama aktivne politike zapošljavanja, a ne po ciljnim grupama nezaposlenih lica na evidenciji NSZ, čime izveštavanje o utrošenim sredstvima po ciljnim grupama nije moguće. Neophodno je primeniti ovu metodologiju, jer ona definiše pravila za praćenje lica kojima su pružene usluge, odnosno koja su uključena u mere aktivne politike zapošljavanja i troškove usluga/mera, i to tako da se pored direktnih troškova za mere, računaju i operativni troškovi NSZ (troškovi u vezi sa radom zaposlenih koji pružaju usluge/mere. Na ovaj način, povezivanjem lica uključenih u mere i troškova usluga/mera bili bi raspoloživi i izveštaji o utrošenim sredstvima po ciljnim grupama nezaposlenih.

- Dalje unaprediti praćenje efekata na zapošljavanje - efekti mera na zapošljavanje posmatraju se šest meseci po izlasku nezaposlenog lica iz mere odnosno završetku ugovorne obaveze. Međutim, kako su u trenutku podnošenja izveštaja NSZ (januar tekuće za prethodnu godinu) pojedine mere još uvek u toku ili su lica tek izašla iz mere, efekti na zapošljavanje koji se prikazuju nisu potpuni. Problem se usložnjava i činjenicom da se kod mera koje podrazumevaju zapošljavanje/radno angažovanje lica (subvencije za zapošljavanje, javni radovi, program sticanja praktičnih znanja, mere podrške za OSI), kao efekat iskazuje broj lica koja se još uvek nalaze u meri, dok se za mere obuka za aktivno traženje posla, trening samoefikasnosti, radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla i funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, kao efekat prikazuje broj učesnika programa koji su se uključili u druge mere aktivne politike zapošljavanja ili su se zaposlili nakon izlaska iz mere. Zbog toga je neophodno dalje unaprediti metodologiju za praćenje efekata na zapošljavanje, jer se samo na rezultatima pravilne ocene efekata realizovanih mera mogu kreirati nove ili modifikovati postojeće mere aktivne politike zapošljavanja kako bi se ostvarili bolji efekti.

- Dalje unaprediti sprovođenje Ankete poslodavaca - u 2018. godini NSZ je realizovala anketu poslodavaca na uzorku od 1.500 privrednih subjekata, dok je samo njih 915 popunilo upitnike, što ne predstavlja dovoljan okvir da bi se dobijeni rezultati mogli smatrati validnim. Stoga je neophodno, u saradnji sa socijalnim partnerima, prevashodno sa Privrednom komorom Srbije i Unijom poslodavaca Srbije, unaprediti dalje sprovođenje ankete kako bi se identifikovala neusklađenost između ponude i tražnje za radnom snagom u pogledu zanimanja i posebnih znanja i veština, a dobijeni rezultati koristili za kreiranje i/ili modifikovanje mera aktivne politike zapošljavanja, kao i za izradu Kataloga obuka za potrebe tržišta rada. Unapređenje sprovođenja ankete poslodavaca podrazumeva identifikovanje slabih strana na osnovu kojih je potrebno preduzeti konkretne aktivnosti poput unapređenja anketnog upitnika, motivisanja poslodavaca da uzmu učešće u anketi tako što će im se olakšati način popunjavanja upitnika (on-line platforma), dodatnog obučavanja zaposlenih u NSZ za sprovođenje ankete ili angažovanja eksterne agencije za realizaciju istraživanja.

- Kontinuirano i intenzivno raditi na unapređenju metoda i tehnika savetodavnog rada sa nezaposlenim licima i saradnje sa poslodavcima - kvalitetan savetodavni rad obezbeđuje da posredovanje po zahtevu poslodavca rezultira povećanjem zadovoljenja potreba poslodavaca za traženim izvršiocima, kao i uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja onih lica čije zapošljavanje nije moguće bez intenzivnije podrške, i to u one mere koje će, na osnovu procenjenih individualnih mogućnosti i potreba nezaposlenih lica, u najvećoj meri uticati na povećanje njihove zapošljivosti i na zapošljavanje. Razvoj sistema uvođenja u posao novozaposlenih u NSZ, kao i kontinuirano stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih, treba da ostanu prioriteti NSZ i u narednom periodu. Posebnu pažnju treba obratiti na inoviranje instrumenata, metoda i tehnika savetodavnog rada sa licima koja traže posao, a na osnovu iskustava u radu javnih službi za zapošljavanje u članicama EU. Sa druge strane, razvijena saradnja sa poslodavcima u jednakoj meri doprinosi realizaciji svih mera aktivne politike zapošljavanja, od posredovanja po zahtevu poslodavca kojim se obezbeđuju kandidati prema kriterijumima poslodavca, preko mera u okviru kojih se poslodavcima odobravaju značajna finansijska sredstva za zapošljavanje teže zapošljivih lica, pa do obuka za tržište rada koje se organizuju na osnovu informacija o traženim zanimanjima na tržištu koje se dobijaju upravo na osnovu razvijene saradnje sa poslodavcima.

II MAKROEKONOMSKI OKVIR

Republika Srbija je tokom prethodne tri godine ostvarila značajan napredak ka uspostavljanju makroekonomske stabilnosti, zahvaljujući, između ostalih razloga, uspešnoj koordinaciji monetarne i fiskalne politike, doslednom sprovođenju fiskalne konsolidacije i strukturnom prilagođavanju, što je povoljno uticalo na investicioni ambijent.

Tabela 1. Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja, 2016-2018.

 

2016

2017

2018

Bruto domaći proizvod, realni rast, u %

3,3

2,0

4,3*

Bruto domaći proizvod, per capita, u EUR

5.203

5.581

6.110*

Javni dug, % BDP

68,8

58,7

54,5

Strane direktne investicije, neto, u mil. EUR

1.899,2

2.418,1

3.187,9

Strane direktne investicije, neto, % BDP

5,2

6,2

7,5

Inflacija, u %

1,2

3,0

2,0

Vrednost evra u odnosu na dinar, prosek perioda

123,12

121,34

118,27

Vrednost dolara u odnosu na dinar, prosek perioda

111,29

107,50

100,28

Broj zaposlenih**, prosek, u hiljadama

1.921

1.977

2.053

Minimalna cena rada, neto, RSD po radnom času

121

130

143

Neto zarade, prosek perioda, u RSD

46.097

47.893

49.650

- realne stope rasta

2,5

0,9

4,4

Neto zarade, prosek perioda, u EUR

374

395

420

Prosečna penzija, prosek perioda, u RSD

23.488

23.913

25.278

- realne stope rasta

0,1

-1,2

3,6

Prosečna penzija, prosek perioda, u EUR

191

197

214

* Procena RZS kao zbir četiri kvartala
** Broj zaposlenih ne obuhvata registrovane individualne poljoprivrednike

Izvor: RZS, NBS, MF i RFPIO

U prethodne tri godine rast BDP RS iznosio je u proseku 3,2%. Kako je privredni rast ključan makroekonomski pokazatelj od kog zavisi održivo povećanje životnog standarda stanovnika, to je rezultiralo porastom BDP po glavi stanovnika na više od 6.000 EUR. U 2017. godini srpska privreda je ostvarila rast od 2,0%, što je ispod prvobitne projekcije, pre svega usled loših vremenskih uslova koji su ometali proizvodne procese i negativno uticali na dinamiku građevinske aktivnosti i poljoprivredne proizvodnje. U 2018. godini rast BDP iznosio je 4,4%, a najviši rast ostvarili su upravo poljoprivreda (15,6%) i građevinarstvo (12,7%), kao i usluge (6%). Prema projekcijama Ministarstva finansija očekuje se da će rast BDP u 2019. godini biti 3,5%.

Poboljšanje poslovnog okruženja dovelo je do snažnog priliva stranih direktnih investicija (SDI) koje su diversifikovane i doprinose izvoznom potencijalu zemlje. Neto priliv SDI iznosio 3,2 mlrd. EUR u 2018. godini, što je dovelo do rasta njihovog učešća u BDP na 7,5%.

Ubrzana privredna aktivnost, intenziviran investicioni ciklus, novootvoreni i prošireni proizvodni kapaciteti, doveli su do pozitivnih kretanja na tržištu rada u smislu povećanja zaposlenosti i zarada. Minimalna cena rada je povećana na 143 dinara neto po radnom času u 2018. godini, a prosečna neto zarada realno je veća za 4,4% i iznosila je prosečno 420 EUR.

Sa druge strane, izrazit depopulacioni trend karakteristika je demografskih kretanja u RS sa snažnim uticajem na stanje na tržištu rada. Samo na osnovu prirodnog priraštaja, broj stanovnika u RS je smanjen za oko 292,6 hiljada u periodu 2011-2018. godine. Kada govorimo o emigraciji iz RS2, najveći broj onih koji odlaze ili nameravaju da odu iz zemlje nalazi se među mlađom populacijom starosti do 40 godina. Osnovni motivi koji ih navode da razmišljaju o napuštanju RS jesu nezaposlenost (nedostatak posla i izvora prihoda) i loši ekonomski uslovi života. Usled emigracije mladih ljudi, ekonomija i celokupno društvo suočavaju se sa negativnim efektima tog odlaska.

RS će se u budućnosti3 susresti ne samo sa sve starijim stanovništvom, što preti da ugrozi penzioni sistem, već i sa nedostatkom radne snage koji neće biti u mogućnosti da se zadovolji uvozom radne snage iz zemalja u okruženju.

_______
2 RS se suočava sa nizom nedostataka u vezi sa raspoloživim podacima o spoljnim migracijama. Tačan broj onih koji odlaze nije poznat, ali procene OECD-a i UN su da godišnje iz RS ode i do 49.000 ljudi
3 Rezultati projekcije stanovništva RS do 2041. godine, koju je izradio RZS, ukazuju da će u i narednim decenijama stanovništvo biti izloženo procesu demografskog starenja po svim parametrima i da će neminovno doći do smanjivanja učešća radno sposobnog stanovništva u ukupnoj populaciji.

III STANJE NA TRŽIŠTU RADA

Stanje na tržištu rada u RS, mereno osnovnim pokazateljima iz Ankete o radnoj snazi4 (ARS), ukazuje na značajan oporavak tržišta rada poslednjih godina - stopa nezaposlenosti se smanjuje a stopa zaposlenosti povećava, broj zaposlenih lica raste, što je praćeno smanjenjem broja nezaposlenih i neaktivnih lica. Kretanje osnovnih pokazatelja tržišta rada uglavnom je konzistentno sa kretanjima makroekonomskih pokazatelja (rast BDP, niska i stabilna inflacija, smanjenje javnog duga, priliv SDI). Međutim, i pored ovih poboljšanja, pokazatelji na tržištu rada u RS su i dalje nepovoljniji nego u zemljama Evropske unije (EU).

_______
4 ARS predstavlja najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada, kojim se registruju demografske i socio-ekonomske karakteristike stanovništva starijeg od 15 godina. Glavni cilj ARS je ocenjivanje obima radne snage, tj. zaposlenog i nezaposlenog stanovništva.

Prema poslednjim raspoloživim podacima iz ARS, u trećem kvartalu 2019. godine broj zaposlenih iznosio je oko 2.938.700, a broj nezaposlenih oko 308.400. Stopa zaposlenosti iznosila je 49,6%, stopa nezaposlenosti 9,5%, dok je stopa aktivnosti za stanovništvo starosti 15 i više godina iznosila 54,8%.

Posmatrajući pokazatelje na tržištu rada u periodu 2016-2018. godina uočava se da je smanjenje neaktivnosti stanovništva radnog uzrasta (15-64) osnovna promena u strukturi na tržištu rada u RS. Broj neaktivnih stanovnika radnog uzrasta smanjen je za oko 140 hiljada, a stopa neaktivnosti, koja je iznosila 32,2% u 2018. godini, niža je za 2,2 procentna poena u navedenom periodu. Kada je reč o razlozima za neaktivnost, u najvećem broju slučajeva razlozi su u vezi sa aktivnostima svojstvenim za pojedina životna doba. Naime, oko polovine ukupnog broja neaktivnih lica čine penzioneri i lica starija od 75 godina, a ova kategorija, zajedno sa licima koja su na školovanju ili obuci, čini oko 2/3 ukupnog broja neaktivnih lica. Značajan je broj lica koja ne mogu da rade zbog bolesti ili nesposobnosti, kao i onih koji mogu i žele da rade, ali koji su svrstani u neaktivne zato što nisu aktivno tražili posao. I pored ovog pozitivnog kretanja, tržište rada u RS i dalje se odlikuje jednom od najviših stopa neaktivnosti u poređenju sa zemljama EU5, a razlika u odnosu na prosek EU-28 iznosi 5,9 procentnih poena. Stopa neaktivnosti žena u RS 39,4%, a muškaraca 24,9%, što predstavlja razliku od 14,5 procentnih poena, a to je više od rodnog jaza u stopama neaktivnosti u EU-28 koji iznosi 11 procentnih poena.

Tabela 2. Pokazatelji tržišta rada (15-64), komparativna analiza - Republika Srbija i EU

Pokazatelji tržišta rada

Srbija

EU-28 (2018)

Srbija /

2016.

2017.

2018.

2018/2016 u p.p.

EU-28, 2018 u p.p.

1.

Stopa aktivnosti

65,6

66,7

67,8

2,2

↑

73,7

-5,9

 

Muškarci

73,1

73,8

75,1

2,0

↑

79,2

-4,1

 

Žene

58,1

59,6

60,6

2,5

↑

68,2

-7,6

2.

Stopa zaposlenosti

55,2

57,3

58,8

3,6

↑

68,6

-9,8

 

Muškarci

61,9

63,9

65,6

3,7

↑

73,8

-8,2

 

Žene

48,4

50,8

52,0

3,6

↑

63,3

-11,3

3.

Stopa zaposlenosti mladih (15-24)

19,7

20,9

21,1

1,4

↑

35,4

-14,3

 

Muškarci

24,9

26,1

26,0

1,1

↑

37,3

-11,3

 

Žene

14,2

15,3

15,9

1,7

↑

33,3

-17,4

4.

Stopa zaposlenosti starijih radnika (5564)

42,7

45,5

46,5

3,8

↑

58,7

-12,2

 

Muškarci

53,8

55,9

57,3

3,4

↑

65,4

-8,1

 

Žene

32,5

36,0

36,7

4,3

↑

50,8

-14,1

5.

Zaposleni prema profesionalnom statusu (učešće, u %)

 

 

 

 

 

 

 

 

Zaposleni radnici/radnice

71,7

72,8

75,2

3,5

↑

85,6

-10,4

 

Žene

46,7

46,7

46,6

-0,1

↓

48,2

-1,6

 

Samozaposleni

21,2

22,0

19,9

-1,3

↓

13,5

6,4

 

Žene

26,5

30,6

29,2

2,7

↑

32,7

-3,5

 

Pomažući članovi domaćinstva

7,1

5,2

4,9

-2,2

↓

0,9

4,0

 

Žene

69,8

71,3

70,4

0,6

↑

63,8

6,6

6.

Zaposleni po sektorima (učešće, u %)

 

 

 

 

 

 

 

 

Usluge

58,0

58,2

58,0

0,0

↔

72,1

-14,1

 

Žene

52,1

52,7

52,5

0,4

↑

54,5

-2,0

 

Industrija

25,6

26,5

28,1

2,5

↑

24,2

3,9

 

Žene

29,2

29,5

30,6

1,4

↑

23,5

7,1

 

Poljoprivreda

16,4

15,3

13,9

-2,5

↓

3,7

10,2

 

Žene

38,6

39,0

38,1

-0,5

↓

33,2

4,9

7.

Stopa neformalne zaposlenosti

20,0

18,6

17,2

-2,8

↓

/

 

 

Muškarci

19,5

17,8

16,8

-2,7

↓

/

 

 

Žene

20,7

19,5

17,9

-2,9

↓

/

 

8.

Stopa nezaposlenosti

15,9

14,1

13,3

-2,6

↓

7,0

6,3

 

Muškarci

15,3

13,5

12,5

-2,8

↓

6,8

5,7

 

Žene

16,7

14,8

14,2

-2,5

↓

7,2

7,0

9.

Stopa nezaposlenosti mladih (15-24)

34,9

31,9

29,7

-5,2

↓

15,2

14,5

 

Muškarci

32,2

29,2

28,3

-3,9

↓

15,7

12,6

 

Žene

39,5

36,3

32,0

-7,5

↓

14,5

17,5

10.

Mladi (15-24) koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili obuci / NEET

17,7

17,2

16,5

-1,2

↓

10,4

6,1

 

Muškarci

17,2

17,1

16,0

-1,2

↓

10,0

6,0

 

Žene

18,3

17,3

17,0

-1,3

↓

10,8

6,2

11.

Stopa nezaposlenosti starijih (55-64)

9,0

8,1

8,7

-0,3

↓

5,2

3,5

 

Muškarci

9,8

9,1

9,1

-0,7

↓

5,4

3,7

 

Žene

7,8

6,6

8,1

0,3

↑

5,1

3,0

12.

Stopa dugoročne nezaposlenosti

10,4

8,5

7,9

-2,5

↓

3,1

4,8

 

Muškarci

10,0

8,3

7,6

-2,4

↓

3,0

4,6

 

Žene

10,9

8,8

8,3

-2,6

↓

3,1

5,2

13.

Stopa neaktivnosti

34,4

33,3

32,2

-2,2

↓

26,3

5,9

 

Muškarci

26,9

26,2

24,9

-2,0

↓

20,8

4,1

 

Žene

41,9

40,4

39,4

-2,5

↓

31,8

7,6

Izvor: RZS, ARS; Evrostat

Stopa aktivnosti u RS je u 2018. iznosila 67,8%, ali je to i dalje niže (za 5,9 procentnih poena) od stope aktivnosti u EU-28 (73,7%)6. Stopa aktivnosti žena iznosi 60,6%, a muškaraca 75,1%, što predstavlja razliku od 14,5 procentnih poena, što je više od rodnog jaza u stopama aktivnosti na nivou EU-28 koji iznosi 11 procentnih poena.

Istovremeno je u 2018. godini registrovano ukupno 575 hiljada lica starosti 15-74 godine koji spadaju u kategoriju nedovoljno iskorišćena i potencijalna radna snaga. Potencijalnu radnu snagu čine: 17,6 hiljada lica koja traže posao, ali ne mogu da rade i 196,5 hiljada lica koja mogu da rade ali ne traže posao, od čega je 66,3 hiljade obeshrabrenih. Nedovoljno iskorišćena radna snaga obuhvata 360,9 hiljada lica koja rade kraće od punog radnog vremena, a žele i mogu da rade više sati.

Zaposlenost stanovništva radnog uzrasta konstantno raste, pa je broj zaposlenih, koji je iznosio više od 2,7 miliona u 2018. godini, povećan za 106 hiljada u periodu 2016-2018. godine. U istom periodu, stopa zaposlenosti porasla je na 58,8% u 2018. (za 3,6 procentnih poena u odnosu na 2016. godinu), ali je i dalje, za 9,8 procentnih poena, niža od stope zaposlenosti u EU-28 (68,6%)7.

_______
5 Samo su Italija i Hrvatska imale stopu neaktivnosti na višem nivou od RS, koje su iznosile 34,4% i 33,7% respektivno.
6 U posmatranoj grupi evropskih zemalja, samo su Italija (65,6%) i Hrvatska (66,3%) imale stopu aktivnosti na nižem nivou od Srbije.
7 Od svih posmatranih evropskih zemalja, samo u Grčkoj (54,9%) i Italiji (58,5%) stopa zaposlenosti ima nižu vrednost u odnosu na RS.

Stopa zaposlenosti muškaraca je 65,6%, dok je stopa zaposlenosti žena 52,0%. Razlika u stopama zaposlenosti je 13,6 procentnih poena čini rodni jaz zaposlenosti u RS višim u odnosu na prosek EU-28 (za 10,5 procentnih poena).

Stopa zaposlenosti mladih (15-24) u RS je veoma niska i iznosi 21,1%, što je manje za 14,3 procentnih poena od stope zaposlenosti mladih u EU-28 (35,4%), dok stopa zaposlenosti starijih radnika (55-64) iznosi 46,5% (porast od 3,8 procentnih poena u odnosu na 2016.), a što je za 12,2 procentna poena manje od stope zaposlenosti starijih u EU-28 (58,7%). Rodni jaz u zaposlenosti kod mladih muškaraca i žena u RS, koja podrazumeva višu stopu zaposlenosti za muškarce u odnosu na žene, iznosi 10,1 procentni poen, dok kod starijih muškaraca i žena ta razlika u korist muškaraca iznosi čak 20,6 procentnih poena. Ovaj rodni jaz se može objasniti većom starosnom granicom za sticanje uslova za ostvarivanje prava na penziju za muškarce u odnosu na žene.

Slaba ponuda poslova u formalnom sektoru ima za posledicu angažovanje u neformalnom sektoru, što potvrđuju podaci koji govore da je neformalna zaposlenost u RS relativno visoka8. Oko 463 hiljade lica radnog uzrasta je bilo neformalno zaposleno u 2018. godini, što drugim rečima, znači da je skoro svaka šesta zaposlena osoba neformalno zaposlena (stopa neformalne zaposlenosti je 17,2%). Neformalna zaposlenost je posebno izražena u poljoprivredi, jer neformalno zaposleni u poljoprivredi čine više od 60% ukupnog broja neformalno zaposlenih. Rodni jaz neformalne zaposlenosti iznosi 1,1 procentni poen (stopa neformalne zaposlenosti žena je viša i iznosi 17,9% a muškaraca 16,8%), ali ono po čemu se status zaposlenja muškaraca i žena značajno razlikuje jeste to što su neformalno zaposlene žene u većini angažovane kao pomažući članovi domaćinstva, dok su neformalno zaposleni muškarci pretežno samozaposleni. Položaj ovih žena je posebno ranjiv, jer one ne samo da ne ostvaruju prava iz formalnog radnog odnosa (kao ni ostali lica koja su neformalno zaposlena), već nisu ni plaćene za svoj rad.

________
8 Neformalna zaposlenost se odnosi na učešće lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih. Obuhvata zaposlene u neregistrovanoj firmi, zaposlene u registrovanoj firmi ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog osiguranja, kao i neplaćene pomažuće članove domaćinstva.

U RS postoje izražene teritorijalne (regionalne) nejednakosti u stopi zaposlenosti. U svim regionima stopa zaposlenosti je porasla u periodu 2016-2018. godine, ali najviše u Beogradskom regionu (za 6 procentnih poena) i Regionu Vojvodine (za 4,7 procentnih poena). Stopa zaposlenosti u regionu sa najvećom stopom zaposlenosti (Beogradski region - 62,9%) za 8,3 procentna poena viša je od stope zaposlenosti u regionu sa najnižom stopom zaposlenosti (Region Južne i Istočne Srbije - 54,6%) u 2018. godini.

Ukoliko se posmatra zaposlenost po sektorima (poljoprivreda, industrija i usluge), najveći procenat zaposlenih radnog uzrasta je zaposlen u sektoru usluga 58,0%, sledi sektor industrije sa udelom od 28,1%, dok je u sektoru poljoprivrede angažovano 13,9% zaposlenih. Udeo zaposlenih u sektoru industrije u ukupnoj zaposlenosti je porastao za 2,5 procentnih poena u periodu 2016-2018, dok se za isti procentni poen smanjio udeo zaposlenih u poljoprivredi u ukupnoj zaposlenosti. Međutim, i pored ovakvih kretanja, udeo zaposlenih u poljoprivredi u RS je skoro četiri puta viši od EU-28 (3,7%).

Nezaposlenost u RS se konstantno smanjuje od 2012. godine. Međutim, i pored toga, stopa nezaposlenosti od 13,3% u 2018. godini dvostruko je viša nego u EU-28 (6,3%). Broj nezaposlenih lica radnog uzrasta (15-64) je ocenjen na oko 411 hiljada u 2018. godini, što je smanjenje za oko 77 hiljada u odnosu na 2016. godinu. Smanjenje broja nezaposlenih i povećanje broja zaposlenih lica uticalo je na smanjenje stope nezaposlenosti za 2,6 procentnih poena u posmatranom periodu. Nezaposlenost i muškaraca i žena u navedenom periodu je opadala, tako da razlika u stopama nezaposlenosti iznosi 1,7 procentnih poena u 2018. godini, što je i dalje više od rodnog jaza nezaposlenosti u EU-28 koji iznosi samo 0,4 procentnih poena.

Izazovi strukturne nezaposlenosti i dalje su prisutni, jer veliki broj nezaposlenih lica traži posao duže od godinu dana. Stopa dugoročne nezaposlenosti, koja je iznosila 7,9% u 2018. godini, opala je za 2,5 procentnih poena u periodu 2016-2018. godine. Poređenje sa zemljama EU pokazuje da je stopa dugoročne nezaposlenosti u RS dva i po puta viša u odnosu na prosek EU-28 (3,1%) i da se skoro izjednačila za žene i muškarce (razlika iznosi samo 0,7 procentnih poena u 2018. godini). Dugoročna nezaposlenost dovodi do zastarevanja znanja, a kako se verovatnoća nalaženja posla smanjuje proporcionalno dužini perioda nezaposlenosti, to može dovesti i do trajnog isključenja sa tržišta rada.

Stopa nezaposlenosti i broj nezaposlenih smanjeni su kod svih starosnih kategorija, ali je najveće smanjenje zabeleženo kod najmlađih kategorija. Naime, od ukupnog smanjenja broja nezaposlenih u periodu 2016-2018. godine (77 hiljada), više od polovine (oko 46 hiljada ili 60%) odnosilo se na lica starosti do 34 godine. Kada je reč o stopi nezaposlenosti, ona je najviše smanjena kod mladih starosti do 24 godine (za 5,1 procentni poen), kod kojih je stopa nezaposlenosti inače i najviša.

Stopa nezaposlenosti mladih (15-24) koja iznosi 29,7% u 2018. godini smanjena je za 5,2 procentna poena u odnosu na 2016. godinu. Međutim, viša je za 14,5 procentnih poena u poređenju sa EU-28 (14,5%)9. Mlade žene na tržištu rada imaju višu stopu nezaposlenosti u odnosu na mlade muškarce, a ta razlika iznosi 3,7 procentnih poena (32,9% i 28,3% respektivno).

Pored toga što su nezaposleni, značajan broj mladih ljudi istovremeno je i van procesa obrazovanja i obuke. U RS je broj mladih koji nisu zaposleni, nisu u obrazovanju, niti su uključeni u obuke10 iznosio oko 120 hiljada (16,5% od ukupnog broja mladih starosti 15-24 godine) u 2018. godini, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2016. godinu i to kako broja mladih u ovoj kategoriji, za 14 hiljada, tako i njihovog učešća u ukupnom broju mladih ove starosne kohorte, za 1,2 procentna poena.

Starija lica (55-64) na tržištu rada su u ranjivom položaju, a RS se, kao i većina zemalja u EU, suočava s problemom starenja stanovništva. Stopa aktivnosti starijih lica se u periodu 2016-2018. godine povećala za 4,1 procentni poen (sa 46,9% na 51,0%), stopa zaposlenosti za 3,8 procentnih poena (sa 42,7% na 46,5%), dok je stopa nezaposlenosti ovih lica opala za 0,3 procentna poena (sa 9,0% na 8,7%). Međutim, i pored pozitivnih kretanja navedenih pokazatelja, položaj starijih lica na tržištu rada u RS znatno je nepovoljniji nego u EU-28 (61,9%, 58,7%, 5,2% respektivno).

Položaj na tržištu rada u značajnoj meri je određen nivoom obrazovanja, jer obrazovanje, kao ključni faktor participacije na tržištu rada, treba da obezbedi i veće mogućnosti zapošljavanja. Kod svih nivoa obrazovanja stopa nezaposlenosti se smanjila u periodu 2016-2018. godine. Najviša stopa nezaposlenosti, posmatrano prema obrazovnom nivou, beleži se kod lica koja imaju srednji nivo obrazovanja i iznosi 13,7% u 2018. godini, što predstavlja smanjenje u posmatranom periodu od 3 procentna poena. Sledi stopa nezaposlenosti kod lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih od 12,1%11 (smanjenje od 0,4 procentna poena), a najniža je kod lica s višim i visokim nivoom obrazovanja od 10,8% (smanjenje od 3,1 procentnog poena). Posmatrano prema polu, uočava se da su stope nezaposlenosti žena uglavnom više nego stope nezaposlenosti muškaraca istog nivoa obrazovanja12.

Specifičnost tranzicije iz obrazovanja u rad u RS13 odlikuje se time što se školovanje produžava u pozne dvadesete, ali zbog pritiska porodice i težnje mlade osobe da ostvari finansijsku nezavisnost, prolongirani završetak visokog obrazovanja kombinuje se sa privremenim i povremenim radom i zaposlenjem.

________
9 Samo Grčka, Španija i Italija beleže veće stope nezaposlenosti mladih u 2018. godini (39,9%, 34,3% i 32,2% respektivno).
10 Engl. NEET (Not in employment, education or training).
11 Relativno niska stopa nezaposlenosti kod lica sa osnovnim obrazovanjem ili bez obrazovanja paradoks je koji je u vezi sa veoma niskom stopom aktivnosti ovih lica. Uzrok tome leži u činjenici da je niži stepen obrazovanja često kombinovan s drugim faktorima ranjivosti, jer ova lica pripadaju teže zapošljivim kategorijama na tržištu rada: stariji radnici, stanovništvo iz ruralnih područja, osobe sa invaliditetom i Romi.
12 Izuzetak su lica s nižim obrazovanjem ili bez obrazovanja, kod kojih je stopa nezaposlenosti niža kod žena nego kod muškaraca.
13 Tomanović S., Stanojević D. (2015), Mladi u Srbiji 2015. Stanja, opažanja, verovanja i nadanja, Beograd, FRIEDRICH EBERT STIFTUNG i SeConS.

Registrovana zaposlenost14

Poslednjih godina u RS beleži se povećanje registrovane zaposlenosti15. U proseku, 2,1 milion lica bilo je formalno zaposleno u 2018. godini, što je za 121 hiljadu (6%) više nego u 2016. Povećanje ukupne registrovane zaposlenosti u 2018. godini duguje se pre svega zapošljavanju u pravnim licima - broj zaposlenih po ovom osnovu je porastao za gotovo 91 hiljadu (5,7%). Povećan je i broj preduzetnika i zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost (41 hiljada ili 12,7%), dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 10 hiljada (11,9%).

_____________
14 Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti zasniva se na kombinovanju podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Statističkog poslovnog registra.
15 Pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju formalno pravni ugovor o zaposlenju, odnosno zasnovan radni odnos sa poslodavcem, na određeno ili neodređeno vreme; lica koja rade van radnog odnosa, na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji; kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti, a nalaze se u evidenciji CROSO.

Tabela 3. Registrovana zaposlenost, 2016-2018.

 

2016

2017

2018

Promena 2018/2016

Broj

%

Ukupno

2.009.785

2.062.588

2.131.079

121.294

6,0

Muško

1.103.842

1.125.171

1.155.488

51.646

4.7

Žensko

905.942

937.416

975.592

69 650

7,7

Zaposleni u pravnim licima

1.597.366

1.634.901

1.688.241

90.875

5,7

Preduzetnici i zaposleni kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost

323.313

342.457

364.305

40.992

12,7

Registrovani individualni poljoprivrednici

89.106

85.230

78.533

-10.573

-11,9

Izvor: RZS, Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti

Učešće muškaraca (54,2%) u ukupnoj registrovanoj zaposlenosti je nešto više od učešća žena (45,8%). Tokom posmatranog perioda povećan je broj registrovanih zaposlenih među pripadnicima oba pola, pri čemu je rast registrovane zaposlenosti bio izraženiji kod žena (kod žena se beleži rast od oko 70 hiljada, a kod muškaraca od oko 51 hiljade).

Posmatrano prema delatnostima, više od trećine ukupnog broja registrovanih zaposlenih radi u prerađivačkoj industriji (pre svega prehrambenoj, metalnoj i mašinskoj industriji) i u trgovini (najviše u maloprodaji). U toku 2018. godine povećana je registrovana zaposlenost u gotovo svim delatnostima (najviše u prerađivačkoj industriji i administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima); izuzetak je poljoprivreda, gde je registrovana zaposlenost smanjena usled pada broja registrovanih individualnih poljoprivrednika.

U javnom sektoru bilo je 606 hiljada registrovanih zaposlenih u 2018. godini, što je za 15,7 hiljada (ili 2,5%) manje nego u 2016. godini. Smanjenje broja zaposlenih je zabeleženo gotovo u svim segmentima javnog sektora, izuzev kod zaposlenih na nivou lokalne samouprave16 (povećanje za oko 1.500 ili 5,8%).

Tabela 4. Registrovana zaposlenost u javnom sektoru, 2016-2018.

 

2016

2017

2018

Promena 2018/2016

Broj

%

Ukupno

621.818

612.884

606.118

-15.700

-2,5

Javna preduzeća

159.746

152.606

148.765

-10.981

-6,9

Javna državna preduzeća

95.524

90.665

87.793

-7.731

-8,1

Javna lokalna preduzeća

64.222

61.941

60.972

-3.250

-5,1

Administracija, svi nivoi

161.606

161.872

160.833

-773

-0,5

Administracija - nivo države i autonomne pokrajine

134.987

133.473

132.671

-2.316

-1,7

Administracija - nivo lokalne samouprave

26.619

28.399

28.162

1.543

5,8

Zdravstveni i socijalni rad

152.798

150.493

149.603

-3.195

-2,1

Obrazovanje i kultura

147.668

147.913

146.917

-751

-0,5

Izvor: RZS, Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti

______
16 Zaposleni van radnog odnosa čine oko 14% ukupnog broja zaposlenih kod administracije na lokalnom nivou, što se delom može objasniti ograničenjem zapošljavanja u javnom sektoru.

Registrovana nezaposlenost

Pozitivan trend smanjenja anketne nezaposlenosti pratio je i trend smanjenja registrovane nezaposlenosti17 u periodu 2016-2018. godine. Prosečan broj nezaposlenih lica na evidenciji NSZ u 2018. godini (oko 583 hiljada) smanjen je za 130 hiljada lica ili 18,2% u odnosu na 2016. godinu (učešće nezaposlenih žena iznosi 52,9% ili oko 308 hiljada, što je manje za oko 59 hiljada u posmatranom periodu).

Tabela 5. Nezaposleni na evidenciji NSZ po karakteristikama, 2016-2018.

 

Nezaposleni na evidenciji, prosek

Promena 2018/2016

Učešće u ukupnom broju, u %

2016

2017

2018

Broj

%

2016

2017

2018

2018/2016

pp

Ukupno

713,153

650,573

583,099

-130,054

-18.2

 

 

 

Pol

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Muškarci

346,057

311,525

274,609

-71,449

-20.6

48.5

47.9

47.1

-1.4

Žene

367,096

339,048

308,490

-58,606

-16.0

51.5

52.1

52.9

1.4

Obrazovanje

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani (I i II)

227,481

212,679

194,417

-33,064

-14.5

31.9

32.7

33.3

1.4

Srednji nivo obrazovanja (III i V)

383,363

344,037

303,756

-79,607

-20.8

53.8

52.9

52.1

-1.7

Više i visoko obrazovanje (VI-VIII)

102,310

93,858

84,926

-17,384

-17.0

14.3

14.4

14.6

0.2

Starost

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mladi, 15-29

175,093

149,652

126,048

-49,045

-28.0

24.6

23.0

21.6

-2.9

30-49

336,122

304,730

269,874

-66,248

-19.7

47.1

46.8

46.3

-0.8

Stariji, 50 i više

201,938

196,191

187,177

-14,761

-7.3

28.3

30.2

32.1

3.8

Dužina traženja posla

 

 

 

 

 

 

 

 

Do godinu dana

232,439

203,510

184,128

-48,312

-20.8

32.6

31.3

31.6

-1.0

Dugoročno nezaposleni (duže od 12 meseci)

480,714

447,063

398,971

-81,743

-17.0

67.4

68.7

68.4

1.0

Veoma dugo nezaposleni (duže od 2 godine)

372,518

350,181

319,916

-52,602

-14.1

52.2

53.8

54.9

2.6

Izvor: NSZ

Karakteristike nezaposlenih na evidenciji18 posmatraju se u odnosu na godine starosti, obrazovni nivo i dužinu traženja posla. Starosna struktura nezaposlenih lica je nepovoljna: učešće nezaposlenih starijih od 50 godina iznosi 32% (ili oko 187 hiljada lica), dok mladi učestvuju sa 21,6% (ili oko 126 hiljada lica). Struktura prema obrazovnom nivou govori da je jedna trećina nezaposlenih bez kvalifikacija i sa niskim kvalifikacijama (33% ili 194 hiljada lica), sa srednjom školom više od polovine (52% ili oko 304 hiljada lica), dok završeno više i visoko obrazovanje ima oko 15% nezaposlenih (ili oko 85 hiljada lica). Dugoročna nezaposlenost je karakteristika lica na evidenciji NSZ koja govori o tome da 68% lica posao traži duže od godinu dana.

_________
17 Na evidenciji NSZ u 2016. godini prosečno je bilo 713.153 nezaposlena lica, u 2017. godini 650.573 nezaposlenih lica, a u 2018. godini 583.099 nezaposlenih lica.
18 Kalkulacija na osnovu prosečnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ u 2018. godini.

IV KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, teže zapošljiva lica su nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Posebno su ugrožena lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora ranjivosti/otežane zapošljivosti. Određenim merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj ovih lica na tržištu rada.

U Tabeli 5. prikazana je struktura nezaposlenih lica na evidenciji NSZ prema osnovnim karakteristikama - pol, obrazovanje, godine starosti i dužina traženja posla, kao i promene do kojih je došlo u periodu od 2016. do 2018. godine. U okviru polne strukture nezaposlenih, povećano je učešće žena (za 1,4 procentnih poena). U kvalifikacionoj strukturi, povećano je učešće lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih (za 1,4 procentnih poena), smanjeno je učešće lica sa srednjim nivoom obrazovanja (za 1,7 procentnih poena), dok je učešće visokoobrazovanih ostalo gotovo nepromenjeno (povećanje za 0,2 procentna poena). Ako se posmatra starosna struktura nezaposlenih lica, značajan pad učešća mladih (za 2,9 procentnih poena) i znatno manje smanjenje učešća lica starosti 30-49 godina (za 0,8 procentnih poena), praćeno je značajnim povećanjem učešća lica preko 50 godina (za 3,8 procentnih poena). Prema dužini traženja posla, prosečni godišnji podaci pokazuju da je u periodu od 2016. do 2018. godine došlo do povećanja učešća lica koja posao traže duže od 12 meseci za 1,0 procentnih poena, dok se učešće lica koja traže posao duže od 24 meseca povećalo za 2,6 procentnih poena. Navedeni podaci pokazuju da je u posmatranom periodu u strukturi nezaposlenih lica poraslo učešće žena, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih, starijih od 50 godina i lica koja su dugoročno nezaposlena, posebno onih lica koja posao traže duže od 24 meseca. U Tabeli 6. prikazani su poslednji raspoloživi podaci za 2019. godinu:

Tabela 6. Nezaposleni na evidenciji NSZ po karakteristikama, 2019. godina

 

Broj nezaposlenih - stanje na dan 30.9.2019. godine

%

Ukupno

502.561

 

Pol

 

 

Muškarci

227.852

45,3%

Žene

274.709

54,7%

Obrazovanje

 

 

Lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani (I i II)

169.198

33,7%

Srednji nivo obrazovanja (III - V)

260.838

51,9%

Više i visoko obrazovanje (VI - VIII)

72.525

14,4%

Starost

 

 

Mladi, 15-29

102.895

20,5%

30-49

228.695

45,5%

Stariji, 50 i više

170.971

34,0%

Dužina traženja posla

 

 

Do godinu dana

168.236

33,5%

 

 

 

Dugoročno nezaposleni (duže od 12 meseci)

334.325

66,5%

Veoma dugo nezaposleni (duže od 2 godine)

267.235

53,2%

Izvor: NSZ

Žene

Na evidenciji nezaposlenih lica19 nalazi se 274.709 žena ili 54,7% od ukupnog broja nezaposlenih lica. Obrazovna struktura nezaposlenih žena je nešto povoljnija u odnosu na obrazovnu strukturu ukupne nezaposlenosti, prvenstveno zahvaljujući većem učešću visokoobrazovanih koje kod žena iznosi 17,1%, dok je kod ukupnog broja nezaposlenih lica učešće visokoobrazovanih 14,4%. Međutim, žene bez kvalifikacija i niskokvalifikovane učestvuju u ukupnom broju nezaposlenih žena sa 32,7%, što je za svega 1,0 procentni poen manje od učešća nezaposlenih lica ovog obrazovnog nivoa u ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti (33,7%). Takođe, 23.745 nezaposlenih žena nema završenu osnovnu školu, a njihovo učešće u ukupnom broju nezaposlenih lica bez završene osnovne škole iznosi 54,2% odnosno na nivou je njihovog učešća u ukupnoj nezaposlenosti. Starosna struktura nezaposlenih žena je nešto povoljnija u odnosu na starosnu strukturu ukupnog broja nezaposlenih - 20,6% nezaposlenih žena starosti je do 29 godina, 48,5% je starosti 30-49 godina, dok učešće žena starijih od 50 godina u ukupnom broju nezaposlenih žena iznosi 30,9% i manje je od učešća lica starijih od 50 godina u ukupnoj nezaposlenosti, što odgovara ranijem sticanju uslova za ostvarivanje prava na penziju za žene. Posmatrano prema dužini traženja posla, 67,8% od ukupnog broja nezaposlenih žena je dugoročno nezaposleno (traže posao duže od 12 meseci), dok se 54,7% nezaposlenih žena nalazi u veoma dugoj nezaposlenosti (traže posao duže od 2 godine), što su nepovoljniji pokazatelji u odnosu na ukupnu nezaposlenost. Kada se posmatraju pojedine kategorije nezaposlenih lica, učešće žena je veće u odnosu na njihovo učešće u ukupnoj nezaposlenosti u kategoriji veoma duge nezaposlenosti - 56,2% žena, dugoročne nezaposlenosti - 55,7% žena, viškovi zaposlenih - 56,3% žena i kod samohranih roditelja - 84,8% žena.

Rodno budžetiranja uvedeno je u oblast politike zapošljavanja u 2016. godini, čime se postiže podjednako uključivanje muškaraca i žena u programe i mere aktivne politike zapošljavanja radi povećanja jednakih mogućnosti za njihovo zapošljavanje. Žene čine heterogenu ranjivu grupu, iz kog razloga je potrebno identifikovati dodatne faktore ranjivosti prilikom njihovog uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja.

_______
19 Stanje na dan 30.9.2019. godine.

Lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovana lica

Na evidenciji nezaposlenih lica20 nalazi se 169.198 lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih ili 33,7% od ukupnog broja nezaposlenih. Učešće žena u ovom obrazovnom nivou je 53,1%, odnosno, 89.796 nezaposlenih žena nema kvalifikaciju ili je niskokvalifikovano. Takođe, 43.820 nezaposlenih lica nema završenu osnovnu školu - 8,7% od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ. Starosna struktura kategorije lica bez kvalifikacija i sa niskim kvalifikacijama je nepovoljna - 13,3% su mladi, 47,5% su lica starosti 30-49 godina, dok 39,2% ima 50 ili više godina starosti. Dugoročno je nezaposleno 73% lica bez kvalifikacija i sa niskim kvalifikacijama, dok je 61,1% ovih lica u veoma dugoj nezaposlenosti.

__________
20 Stanje na dan 30.09.2019. godine.

Lica starosti 50 i više godina

Na evidenciji nezaposlenih lica21 nalazi se 170.971 lice starosti 50 i više godina, što predstavlja učešće u ukupnoj nezaposlenosti od 34%. U ovoj starosnoj kategoriji žene učestvuju sa 49,6%. Obrazovna struktura ove kategorije nezaposlenih lica je nepovoljna - 38,8% su lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, 52,3% ima završen srednji nivo obrazovanja, a 8,9% su lica sa višim i visokim obrazovanjem. Dugoročno je nezaposleno 76,4% lica iz ove kategorije, a u veoma dugoj nezaposlenosti nalazi se 64,4%.

___________
21 Stanje na dan 30.09.2019. godine.

Dugoročno nezaposleni i lica u veoma dugoj nezaposlenosti

Na evidenciji nezaposlenih lica22 nalazi se 334.325 lica koja posao traže duže od 12 meseci, odnosno, 66,5% od ukupnog broja nezaposlenih lica. Starosna struktura dugoročno nezaposlenih lica je nepovoljnija u odnosu na ukupnu nezaposlenost - 14,4% su mladi, 46,6% su lica starosti 30-49 godina, dok 39% dugoročno nezaposlenih lica ima 50 i više godina starosti. Takođe, i obrazovna struktura dugoročno nezaposlenih lica je nepovoljnija u odnosu na ukupnu nezaposlenost - 37% su lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, 50,7% dugoročno nezaposlenih lica steklo je obrazovanje na srednjem nivou, a 12,3% dugoročno nezaposlenih je visokoobrazovano. Lica koja posao traže duže od 24 meseca učestvuju u ukupnom broju nezaposlenih sa 53,2% (267.235 lica).

Prema prikazanim podacima, nastavljen je trend povećanja učešća u ukupnoj nezaposlenosti žena, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih i lica starosti 50 i više godina. Ove kategorije nezaposlenih karakteriše veća dugoročna i veoma duga nezaposlenost u odnosu na ukupnu nezaposlenost. Učešće dugoročno nezaposlenih i lica koja su u veoma dugoj nezaposlenosti u ukupnom broju nezaposlenih lica, nešto je manje u odnosu na prosečne podatke za 2018. godinu, a da bi se ovaj trend nastavio, ova lica i dalje treba da dobijaju intenzivnu podršku za uključivanje na tržište rada, posebno imajući u vidu nepovoljnu starosnu i kvalifikacionu strukturu ove kategorije nezaposlenih lica.

_______
22 Stanje na dan 30.9.2019. godine.

Mladi (15-30 godina starosti)

Podaci u Tabeli 5. pokazuju da se broj mladih na evidenciji nezaposlenih lica značajno smanjio u periodu od 2016. do 2018. godine, tako da je u 2018. godini 28% manje mladih u registrovanoj nezaposlenosti u odnosu na 2016. godinu, što je i znatno veće smanjenje u odnosu na starije starosne kategorije nezaposlenih. Ovaj trend je nastavljen i u 2019. godini - poslednji raspoloživi podatak (Tabela 6.) pokazuje da se na evidenciji NSZ nalazi 102.895 nezaposlenih mladih, a da je učešće mladih u ukupnom broju nezaposlenih 20,5%. Značajno smanjenje broja nezaposlenih mladih dovelo je i do promena u strukturi mladih koji se nalaze u registrovanoj nezaposlenosti (Tabela 7.) - povećalo se učešće mladih žena, povećalo se učešće mladih koji su nekvalifikovani i sa niskim kvalifikacijama i mladih sa srednjim obrazovanjem, dok se učešće visokoobrazovanih mladih smanjilo, povećalo se učešće mladih iz najmlađe starosne kategorije (15-19 godina), a smanjilo se učešće starijih kategorija. Smanjila se dugoročna i veoma duga nezaposlenost mladih, tako da 46,6% nezaposlenih mladih posao traži duže od 12 meseci, a 29,3% posao traži duže od dve godine.

Tabela 7. Nezaposleni mladi na evidenciji NSZ - struktura

2017/31.12.

2018/31.12.

2019/30.9.

Ukupno

138.391

117.078

102.895

Pol

 

 

 

Muškarci

47,8%

46,4%

45,1%

Žene

52,2%

53,6%

54,9%

Obrazovanje

 

 

 

Lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani (I i II)

20,9%

21,3%

22,0%

Srednji nivo obrazovanja (III - V)

56,4%

55,9%

57,2%

Više i visoko obrazovanje (VI - VIII)

22,7%

22,8%

20,8%

Starost

 

 

 

15-19

10,7%

11,2%

13,4%

20-24

38,2%

37,6%

35,9%

25-29

51,1%

51,2%

50,7%

Dužina traženja posla

 

 

 

Do godinu dana

48,4%

51,8%

53,4%

 

 

 

 

Dugoročno nezaposleni (12 meseci +)

51,6%

48,2%

46,6%

Veoma dugo nezaposleni (2 godine+)

32,7%

31,4%

29,3%

Izvor: NSZ

Kada se posmatra zapošljavanje sa evidencije nezaposlenih lica, na kraju 2018. godine, učešće zapošljavanja mladih u ukupnom broju zapošljavanja sa evidencije iznosi 33,7%23 i dalje je značajno veće od učešća mladih u ukupnom broju nezaposlenih lica.

Podaci o anketnoj nezaposlenosti (Tabela 8.) takođe pokazuju poboljšanje položaja mladih na tržištu rada. Naime, u periodu od 2016. do 2018. godine, stopa aktivnosti mladih porasla je za 0,9 procentnih poena, a stopa zaposlenosti za 3,2 procentna poena. Značajno smanjenje od 5,3 procentnih poena je zabeležila stopa nezaposlenosti, dok je stopa NEET24 smanjena za 2,2 procentna poena. Značajno je smanjena stopa neformalne zaposlenosti mladih za 5,4 procentnih poena. Međutim, podaci takođe pokazuju da su ovo poboljšanje položaja na tržištu rada više osetili mladi muškarci, što najbolje pokazuju podaci o rodnom jazu zaposlenosti, koji predstavlja razliku u učešću zaposlenosti muškaraca i žena, a koji se kontinuirano povećava u posmatranom periodu i 2018. godine iznosi 11,4 procentnih poena.

________
23 Podaci NSZ za 2018. godinu: broj slučajeva zapošljavanja sa evidencije NSZ - 261.720, od toga mladi 88.062.
24 NEET - eng. NEET, not in employment, education or training. Predstavlja učešće mladih 15-29 godina starosti koji nisu zaposleni, niti su obuhvaćeni procesom obrazovanja ili obuke u ukupnom broju mladih 15-29.

Tabela 8. Pokazatelji tržišta rada za mlade (15-29), Republika Srbija

2016.

2017.

2018.

2018/2016. u p.p.

1.

Stopa aktivnosti

47,2

47,6

48,1

0,9

 

Muškarci

53,0

53,6

54,4

1,4

 

Žene

41,0

41,2

41,5

0,5

2.

Stopa zaposlenosti

33,1

34,9

36,3

3,2

 

Muškarci

38,4

40,3

41,9

3.5

 

Žene

27,5

29,1

30,5

3,0

3.

Rodni jaz zaposlenosti (u procentnim poenima)

10,9

11,2

11,4

0.5

4.

Stopa neformalne zaposlenosti

26,3

21,9

20,9

-5,4

 

Muškarci

29,7

25,1

23,2

-6,5

 

Žene

21,5

17,4

17,5

-4,0

5.

Stopa nezaposlenosti

29,8

26,7

24,5

-5,3

 

Muškarci

27,5

24,8

23,0

-4,5

 

Žene

32,8

29,3

26,6

-6,2

6.

Stopa NEET

22,3

21,7

20,1

-2,2

 

Muškarci

20,3

19,9

17,8

-2,5

 

Žene

24,5

23,7

22,5

-2,0

Izvor: ARS, RZS

Premda je položaj mladih na tržištu rada značajno poboljšan u odnosu na prethodni period, mladi u RS se i dalje suočavaju sa znatno više prepreka na tržištu rada u odnosu na njihove vršnjake u EU-28 gde je stopa nezaposlenosti mladih dvostruko niža, a stopa zaposlenosti mladih značajno viša25. Poboljšanje položaja mladih na tržištu rada u RS, više su osetili mladi koji imaju bolje kvalifikacije, koji su aktivniji u traženju posla (smanjenje učešća mladih NEET u ukupnom broju mladih najvećim delom je rezultat smanjenja učešća onih iz aktivnog dela ove kategorije, koji traže posao, a nisu uključeni u obrazovanje ili obuku) i koji su muškog pola. Iako je u registrovanoj nezaposlenosti smanjeno učešće dugoročno nezaposlenih mladih, i dalje zabrinjava podatak da skoro svaka druga mlada osoba sa evidencije NSZ posao traži duže od 12 meseci, a svaka treća duže od 24 meseca. Stoga, u narednom periodu, u fokusu politike zapošljavanja treba da budu mladi sa nižim nivoima obrazovanja, mlade žene i mladi koji duže traže posao. Takođe, potrebno je unaprediti pristupe ka nezaposlenim mladim osobama koje se ne obraćaju institucijama sistema za podršku, a samostalno nisu aktivne u traženju posla. Podrška je potrebna i mladima sa obrazovanjem na srednjem nivou, kao i onima koji su visokoobrazovani, jer odsustvovanje iz radnog procesa dovodi do gubitka i zastarevanja znanja i veština stečenih u obrazovnom procesu. Prioritet treba da bude zapošljavanje u zanimanjima u kojima se stečena znanja i veštine mogu primeniti u najvećoj meri. Posebnu podršku treba dati visokoobrazovanim mladim ženama koje sa 68% učestvuju u ukupnom broju nezaposlenih visokoobrazovanih mladih na evidenciji NSZ, ali i visokoobrazovanim mladim Romima i osobama sa invaliditetom. Mladima iz svih kategorija teže zapošljivih lica potrebna je sistemska podrška da stečeno obrazovanje plasiraju na tržištu rada i zaposle se u odgovarajućim zanimanjima.

_______
25 Podaci EUROSTAT za 2018. godinu, za stanovništvo 15-29 godina starosti: stopa nezaposlenosti - 12,0%; stopa zaposlenosti - 49,8%; stopa aktivnosti - 56,6%.

U Tabeli 9. prikazani su podaci o broju nezaposlenih lica iz kategorija koje su u prethodnim godinama imala status teže zapošljivih, kao i njihovo učešće u ukupnom broju nezaposlenih lica na evidenciji NSZ.

Tabela 9. Učešće nezaposlenih lica iz teže zapošljivih kategorija u registrovanoj nezaposlenosti (godišnji prosek)

Kategorije nezaposlenih

2016

2017

2018

Nezaposlena lica

Broj lica, godišnji prosek

713,153

650,573

583,099

Osobe sa invaliditetom

Broj lica

15,660

14,906

14,429

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

2.2

2.3

2.5

Romi

Broj lica

25,126

26,537

26,099

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

3.5

4.1

4.5

Višak zaposlenih

Broj lica

56,398

49,474

43,854

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

7.9

7.6

7.5

Korisnici novčane socijalne pomoći

Broj lica

66,999

67,692

65,596

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

9.4

10.4

11.2

Oba nezaposlena roditelja

Broj lica

61,567

48,830

36,517

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

8.6

7.5

6.3

Samohrani roditelji

Broj lica

18,346

13,510

11,728

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

2.6

2.1

2.0

Bivši izvršioci krivičnih dela

Broj lica

682

672

647

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

0.1

0.1

0.1

Žrtve porodičnog nasilja

Broj lica

95

149

163

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

0.01

0.02

0.03

Žrtve trgovine ljudima

Broj lica

3

3

3

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

0.0004

0.0005

0.0005

Povratnici iz inostranstva po sporazumu o readmisiji

Broj lica

90

76

66

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

0.01

0.01

0.01

Izbegla lica

Broj lica

971

761

611

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

0.1

0.1

0.1

Interno raseljena lica

Broj lica

6,817

6,234

5,555

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

1.0

1.0

1.0

Mladi u domskim smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama

Broj lica

173

165

146

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

0.02

0.03

0.03

Izvor: NSZ

Osobe sa invaliditetom

Prosečan broj osoba sa invaliditetom koje su spremne za aktivno traženje posla (nisu privremeno sprečeni za rad zbog bolesti i dr.) na evidenciji nezaposlenih lica NSZ (Tabela 9.), smanjio se u periodu od 2016. do 2019. godine (za 1.231 lice), ali se učešće ove kategorije nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti povećalo za 0,3 procentna poena. Poslednji raspoloživi podaci za 2019. godinu (30. septembar 2019.), pokazuju da se na evidenciji NSZ nalazi 12.309 nezaposlenih osoba sa invaliditetom od kojih su 41,2% žene. Prema nivou obrazovanja, 54,4% ima završeno obrazovanje na srednjem nivou, 39% su lica bez i sa niskim kvalifikacijama, a samo 6,6% nezaposlenih osoba sa invaliditetom ima više ili visoko obrazovanje. Prema godinama starosti, 44,9% nezaposlenih osoba sa invaliditetom ima 50 ili više godina starosti, 42,0% starosti je 30-49 godina, a 13,1% su mladi do 30 godina. 74,5% nezaposlenih osoba sa invaliditetom traži posao duže od 12 meseci, dok njih 62,5% posao traži duže od dve godine. Nepovoljna obrazovna i starosna struktura, kao i visoko učešće u dugoročnoj nezaposlenosti, karakteristike su kategorije nezaposlenih osoba sa invaliditetom.

Romi

U periodu od 2016. do 2019. godine povećao se i broj nezaposlenih Roma (za 973 lica) i njihovo učešće u ukupnoj nezaposlenosti i to za 1,0 procentni poen (Tabela 9.). Podaci za 2019. godinu (30. septembar 2019.), pokazuju da se na evidenciji NSZ nalazi 25.536 nezaposlenih Roma od kojih su 49,7% žene. Visoko učešće lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih od 89,7% glavno je obeležje obrazovne strukture ove kategorije nezaposlenih. Srednji nivo obrazovanja ima 9,7%, a više i visoko svega 0,6% Roma na evidenciji NSZ. Prema godinama starosti, 28,9% su mladi do 30 godina, 49,5% su lica starosti 30-49 godina, dok 21,6% nezaposlenih Roma ima 50 ili više godina starosti. Dugoročna nezaposlenost Roma na evidenciji NSZ iznosi 66,5%, a u veoma dugoj nezaposlenosti nalazi se njih 53,2%.

Korisnici novčane socijalne pomoći (NSP)

Prosečan broj korisnika NSP koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih lica (Tabela 9.) smanjio se u periodu od 2016. do 2019. godine (za 1.403 lica), ali se učešće ove kategorije nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti povećalo za 1,8 procentnih poena. Podaci za 2019. godinu (30. septembar 2019.), pokazuju da se na evidenciji NSZ nalazi 57.542 nezaposlena korisnika NSP od kojih su 49,7% žene. Prema nivou obrazovanja, 65% su lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, 31,6% ima srednji nivo obrazovanja, a visoko obrazovanje ima 3,4% nezaposlenih korisnika NSP. Prema godinama starosti, 13,2% su mladi do 30 godina, 45,8% su lica starosti 30-49 godina, dok 41,0% korisnika NSP ima 50 ili više godina starosti. U dugoročnoj nezaposlenosti se nalazi 91,7% korisnika NSP, u veoma dugoj 82,1%, a treba pomenuti i podatak da skoro četvrtina korisnika NSP posao traži duže od 10 godina (23,8%).

Višak zaposlenih

Podaci u Tabeli 9. pokazuju da se broj nezaposlenih koji su se na evidenciju NSZ prijavili iz statusa viška zaposlenih smanjio u periodu od 2016. do 2018. godine za 12.544 lica, dok se njihovo učešće u ukupnom broju nezaposlenih smanjilo za 0,4 procentna poena. Podaci za 2019. godinu (30. septembar 2019.), pokazuju da se na evidenciji nezaposlenih nalazi 37.410 lica u statusu viška zaposlenih, od kojih su 56,3% žene. Prema nivou obrazovanja, 20,4% lica iz ove kategorije je nekvalifikovano i niskokvalifikovano, 61,7% je završilo obrazovanje na srednjem nivou, a 17,9% viškova je sa visokim obrazovanjem. Prema godinama starosti, 52,8% starosti je 50 ili više godina, 40,0% ima između 30 i 49 godina, dok je 7,2% iz kategorije mladih. U dugoročnoj nezaposlenosti se nalazi 64,0% lica iz ove kategorije, a u veoma dugoj nezaposlenosti njih 47,6%.

Uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja vrši se u skladu sa izvršenom procenom zapošljivosti i individualnim planom zapošljavanja. Na osnovu procene zapošljivosti određuje se nivo potrebne podrške, a u individualnom planu zapošljavanja utvrđuju se konkretne aktivnosti i mere koje lice koje traži posao i NSZ treba da preduzmu u cilju povećanja zapošljivosti i zapošljavanja lica. U okviru pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja definisane su kategorije teže zapošljivih lica koja se uključuju u meru, a u merama u okviru kojih nisu definisane kategorije, prioritet za uključivanje imaju nezaposlena lica iz sledećih kategorija:

- lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovana lica;

- lica starosti 50 i više godina;

- dugoročno nezaposlena lica koja posao traže duže od 12 meseci, a posebno nezaposlena lica koja posao traže duže od 18 meseci;

- žene, posebno dugoročno nezaposlene žene;

- mladi do 30 godina starosti, a posebno mlade žene, mladi bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, kao i mladi bez radnog iskustva;

- osobe sa invaliditetom;

- Romi;

- korisnici novčane socijalne pomoći i

- lica u statusu viška zaposlenih.

Takođe, u mere aktivne politike zapošljavanja uključivaće se i nezaposlena lica iz sledećih teže zapošljivih kategorija: mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama26, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, izbegla i raseljena lica, povratnici prema Sporazumu o readmisiji, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju, bivši izvršioci krivičnih dela.

Poseban prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja imaju lica koja se suočavaju sa više faktora otežane zapošljivosti, odnosno, koja pripadaju u dve ili više prethodno navedenih kategorija teže zapošljivih lica.

U lokalnom akcionom planu zapošljavanja mogu se utvrditi i druge kategorije teže zapošljivih lica prema utvrđenom stanju na lokalnom tržištu rada.

Shodno uvedenoj praksi rodnog budžetiranja, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja u 2020. godini podjednako će se uključivati nezaposleni muškarci i žene, radi podsticanja jednakih mogućnosti za njihovo zapošljavanje.

Zbog potrebe intenziviranja aktivnosti u cilju unapređenja položaja mladih, viškova zaposlenih, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih, dugoročno nezaposlenih i osoba sa invaliditetom, sprovode se posebni paketa usluga:

___________
26 Kategorija mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama, podrazumeva mlade do 30 godina starosti koji su imali ili imaju status mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama.

Paket usluga za viškove zaposlenih

Radi prevencije nezaposlenosti, pre nego što se potencijalni viškovi zaposlenih prijave na evidenciju nezaposlenih, NSZ će realizovati informativne sastanke sa poslodavcem koji se suočava sa viškom zaposlenih i sindikatima i sa potencijalnim viškovima zaposlenih i organizovati savetovanja za zapošljavanje sa potencijalnim viškovima zaposlenih koji su se izjasnili da žele individualno savetovanje.

Na osnovu popunjenog upitnika ili individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, potencijalni viškovi zaposlenih će se uključivati u sledeće mere: klub za traženje posla (petodnevni program dizajniran za viškove zaposlenih), radionicu za psihološku podršku planiranju karijere (jednodnevni program dizajniran za potencijalne viškove zaposlenih), obuku za razvoj preduzetništva i obuku za aktivno traženje posla.

Nakon prijave viškova zaposlenih na evidenciju nezaposlenih, NSZ će prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno:

1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;

2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti (radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene i druge mere);

3) organizovati posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje i sl.

Takođe, NSZ će, u cilju preveniranja dugoročne nezaposlenosti, odnosno brže reintegracije na tržište rada viškova zaposlenih, intenzivirati posete poslodavcima, posebno u jedinicama lokalne samouprave u kojima se planira realizacija programa rešavanja viška zaposlenih, sa ciljem prikupljanja podataka o potrebama za zapošljavanjem.

Paket usluga za mlade

Paket se sastoji od aktivnosti koje NSZ, za svaku mladu osobu prijavljenu na evidenciju nezaposlenih lica, realizuje sa ciljem prevencije zastarevanja kompetencija (znanja i veština) od značaja za konkurentno istupanje na tržištu rada i ulaska u dugoročnu nezaposlenost i obuhvata:

1) procenu zapošljivosti lica;

2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih;

3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje mogu doprineti zapošljavanju (profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, program stručne prakse, program pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem, program pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem, subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, program funkcionalnog osnovnog obrazovanja i dr.).

Paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene

Paket obuhvata:

1) procenu zapošljivosti lica;

2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti lica bez kvalifikacija i dugoročno nezaposlene;

3) uključivanje u mere za aktivno traženje posla (trening samoefikasnosti za kvalifikovana dugoročno nezaposlena lica i motivaciono-aktivacione obuke za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovane);

4) uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuke (program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene i dr.), javne radove i dr.;

5) uključivanje u program subvencionisanog zapošljavanja.

Paket usluga za osobe sa invaliditetom

Paket obuhvata posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima i po prilagođenim programima, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima, radnom sposobnošću i identifikovanim potrebama na tržištu rada, i sastoji se iz:

1) procene profesionalnih mogućnosti, odnosno procene zapošljivosti lica;

2) utvrđivanja individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti osoba sa invaliditetom;

3) posredovanja u zapošljavanju ili uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja koje doprinose podizanju zapošljivosti i zapošljavanju.

V CILJEVI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA U 2020. GODINI

Opšti cilj - Povećanje zaposlenosti

Opšti cilj politike zapošljavanja u 2020. godini je povećanje zaposlenosti. Navedeni cilj u skladu je sa osnovnim strateškim ciljem politike zapošljavanja utvrđenim u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2011-2020. godine: uspostavljanje efikasnog, stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti u Republici Srbiji uz istovremeno usaglašavanje politike zapošljavanja i institucija tržišta rada sa pravnim tekovinama EU.

Radi postizanja opšteg cilja utvrđeni su sledeći posebni ciljevi:

1. Redukovanje dualnosti na tržištu rada kroz poboljšanje uslova i unapređenje institucija tržišta rada;

2. Podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada kroz realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja;

3. Podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja;

4. Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital.

Posebni ciljevi, sa merama i aktivnostima koje će se sprovoditi, dati su u daljem tekstu i prikazani u poglavlju IX.

1. Redukovanje dualnosti na tržištu rada kroz poboljšanje uslova i unapređenje institucija tržišta rada

U 2020. godini sprovodiće se aktivnosti na unapređenju normativnog okvira u oblasti rada i zapošljavanja, unapređenju kapaciteta nosilaca poslova zapošljavanja i nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije. Nastaviće se sa procesom praćenja i procene kako bi mere aktivne politike zapošljavanja bile u skladu sa stanjem i potrebama nacionalnog i lokalnog tržišta rada.

Mere kojima će se postići poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada su:

1.1. Unapređenje normativnog i analitičkog okvira za potrebe tržišta rada - kroz realizaciju aktivnosti na donošenju i primeni novih propisa u oblasti rada i zapošljavanja, izmeni i dopuni propisa iz oblasti zapošljavanja i donošenju novih strateških dokumenata.

Uspostavljanjem pravnog okvira u oblasti socijalnog preduzetništva očekuje se povećanje aktivacije radno sposobnih lica koja se nalaze u sistemu socijalne zaštite, teže zapošljivih nezaposlenih lica kao i lica iz posebno osetljivih kategorija.

Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti izvršiće se usklađivanje pojedinih odredaba ovog zakona sa Zakonom o planskom sistemu i dr.

Do kraja 2020. godine usvojiće se Strategija zapošljavanja za period 2021-2026. godine sa prvim akcionim planom za realizaciju ove strategije za period od 3 godine, zasnovana na rezultatima prethodno sprovedene strategije i nalazima i preporukama izrađenih analitičkih materijala.

Vlada je, početkom 2019. godine, osnovala Koordinaciono telo za praćenje tokova ekonomskih migracija kako bi se sagledalo stanje u oblasti ekonomskih migracija na sveobuhvatan način. U planu rada Koordinacionog tela je i donošenje Strategije o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. godine (sa akcionim planom) sa rešenjima i dugoročnim merama za unapređenje ove oblasti, sa ciljem prevencije daljeg odlaska građana Republike Srbije u inostranstvo i podsticanja povratka stručnjaka iz dijaspore, kao i stvaranja poslovnog i privrednog ambijenta za dolazak stranih stručnjaka.

Donošenje navedenih reformskih propisa i paralelno sprovođenje aktivnosti iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i akcionog plana, kao i primena drugih propisa kojima se omogućava olakšano poslovanje privrednih subjekata i preduzetnika od uticaja je na poboljšanje uslova na tržištu rada i treba da doprinese ostvarivanju jednakih mogućnosti i smanjenju dualnosti na tržištu rada.

Tokom 2020. godine pratiće se i primena Zakona o agencijskom zapošljavanju kojim se uređuje zaštita prava zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku i dr.

Procene stanja i ostvarenih efekata propisa i strateških dokumenata biće predmet analiza i studija i osnov za donošenje novih ili unapređenje postojećih akata iz oblasti rada i zapošljavanja.

1.2. Jačanje kapaciteta aktera tržišta rada - kroz organizovanje treninga i obuka za nosioce poslova zapošljavanja i nosioce poslova profesionalne rehabilitacije unaprediće se kapacitet institucija tržišta rada sa ciljem povećanja kvaliteta pruženih usluga.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisana je obaveza redovnog stručnog usavršavanja i osposobljavanja zaposlenih u NSZ, uvođenja u posao novozaposlenih, kao i provera stručne osposobljenosti zaposlenih. U narednom periodu akcenat je stavljen na obuke za individualni rad sa tražiocima zaposlenja i posredovanje u zapošljavanju, profilisanje, rad sa poslodavcima, rad sa teškim klijentima i dr.

Potrebno je da se državni službenici koji rade na poslovima rada i zapošljavanja kontinuirano uključuju u obuke i radionice u vezi sa harmonizacijom propisa RS sa propisima EU, zatim razmene iskustva i upoznavanje sa primerima dobre prakse, kao i prezentacije politika, smernica i preporuka na nivou EU.

Za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom biće organizovane obuke sa ciljem unapređenja kapaciteta za ostvarivanje njihove ekonomske i socijalne funkcije.

Agencije za zapošljavanje biće obuhvaćene obukama za pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa standardima, radi unapređenja ovog segmenta poslova koji agencije, kao nosioci poslova zapošljavanja, imaju obavezu da pružaju u skladu sa propisima iz oblasti zapošljavanja.

2. Podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada kroz realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja

Radi podsticanja zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada, planirane su sledeće mere:

2.1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje i profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere

Planirane aktivnosti za cilj imaju unapređenje odnosno povećanje kvaliteta informacija i pruženih usluga nezaposlenim licima i poslodavcima. Dobro sprovedene aktivnosti savetovanja, profilisanja, izrade individualnih planova zapošljavanja i dr. predstavljaju preduslov za adekvatno uključivanje nezaposlenih lica u "ciljane" mere aktivne politike zapošljavanja koje će najviše doprineti njihovom konkurentnijem istupanju na tržištu rada. S druge strane, saradnja sa poslodavcima značajna je u cilju prikupljanja što većeg broja prijava o slobodnim radnim mestima i zahteva za posredovanje NSZ pri zapošljavanju, ali i uključivanja poslodavaca u druge mere aktivne politike zapošljavanja.

Detaljan opis dat je u poglavlju VI Programi i mere aktivne politike zapošljavanja.

2.2. Podrška zapošljavanju kroz subvencionisano zapošljavanje i samozapošljavanje

Planirane aktivnosti za cilj imaju povećanje zapošljavanja teže zapošljivih lica kod privatnog poslodavca kao i podršku samozapošljavanju kroz stručnu pomoć, obuku i dodelu subvencije za otpočinjanje sopstvenog posla.

Detaljan opis dat je u poglavlju VI Programi i mere aktivne politike zapošljavanja.

2.3. Podrška socijalnoj inkluziji

U fokusu planiranih aktivnosti su lica u stanju socijalne potrebe, odnosno nezaposleni korisnici novčane socijalne pomoći, Romi kao i osobe sa invaliditetom, kojima je potrebno pružiti dodatnu podršku i pomoć u uključivanju na tržište rada.

Potrebno je dalje unaprediti saradnju između centara za socijalni rad i NSZ, kroz realizaciju zaključenih Protokola o saradnji koja treba da doprinese integraciji korisnika NSP na tržište rada.

Javni radovi mogu da imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju povezanosti sa tržištem rada i obezbeđivanju prihoda licima koja su u stanju socijalne potrebe.

3. Podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja

Politika zapošljavanja treba da podrži i doprinese ostvarivanju ciljeva ekonomskog i regionalnog razvoja kroz značajnije učešće relevantnih aktera lokalnih tržišta rada i njihov zajednički rad u okviru saveta za zapošljavanje. Lokalni saveti za zapošljavanje imaju ključnu ulogu u procesima definisanja stanja, potreba i mogućnosti lokalnih tržišta rada, odnosno kreiranja i sprovođenja mera od značaja za unapređenje stanja na lokalnom tržištu rada.

U narednom periodu planirano je i pružanje posebne podrške onim jedinicama lokalne samouprave koje nisu prethodno izrađivale lokalne akcione planove zapošljavanja (LAPZ).

3.1. Izgradnja i unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za razvoj lokalne politike zapošljavanja

Tokom 2020. godine nastaviće se sa dobrom praksom organizovanja regionalnih sastanaka sa JLS radi razmene iskustava u sprovođenju lokalne politike zapošljavanja, a posebna pažnja biće usmerena ka onim jedinicama lokalnih samouprava koje do sada nisu izrađivale lokalne akcione planove zapošljavanja.

Kroz organizovanje obuka za planiranje i praćenje sprovođenja lokalne politike zapošljavanja ojačaće se kapaciteti lokalnih saveta za zapošljavanje i podsticati dijalog i saradnja na lokalnom i regionalnom nivou.

3.2. Podrška izradi i realizaciji lokalnih akcionih planova zapošljavanja

U 2020. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju NAPZ, i to:

1. Program stručne prakse;

2. Program pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem,

3. Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene;

4. Obuka na zahtev poslodavca - u obuku se uključuju nezaposlena lica ukoliko

na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta;

5. Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih - može se dodeliti za zapošljavanje nezaposlenih lica iz jedne ili više kategorija teže zapošljivih, a koje su utvrđene u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta i navedene u LAPZ;

6. Subvencija za samozapošljavanje - odobrava se nezaposlenom licu radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos, u delatnostima definisanim u skladu sa potrebama lokalnog ekonomskog razvoja u LAPZ;

7. Program javnih radova - u program javnih radova mogu se uključiti nezaposlena lica iz svih kategorija teže zapošljivih, u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta rada utvrđenim u LAPZ. Javni radovi se organizuju na području onih jedinica lokalnih samouprava, koje prema stepenu razvijenosti utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade pripadaju:

1) trećoj grupi (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) i

2) četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka).

U program javnih radova radno se angažuje najmanje 5 (pet) nezaposlenih lica.

Za osobe sa invaliditetom javni radovi se mogu organizovati u svim jedinicama lokalne samouprave, nezavisno od stepena razvijenosti, u oblasti socijalne zaštite i humanitarnog rada, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture, održavanja i zaštite životne sredine i prirode i kulture.

Na javnim radovima se radno angažuje najmanje 3 (tri) nezaposlene osobe sa invaliditetom.

Uslov za podnošenje zahteva za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju NAPZ je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave ima:

1) formiran lokalni savet za zapošljavanje;

2) usvojen LAPZ;

3) usaglašen LAPZ sa NAPZ i pokrajinskim akcionim planom za zapošljavanje;

4) obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere. Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 - dr. zakon i 113/17) može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.

Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava visina iznosa sredstava po zahtevu jedinice lokalne samouprave za učešće u finansiranju programa ili mera su:

1. stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave (jedinici lokalne samouprava koja pripada manje razvijenim područjima obezbeđuje se viši iznos sredstava iz budžeta RS u odnosu na razvijene jedinice lokalne samouprave), s tim da minimalni iznos koji se može obezbediti iz budžeta RS jedinici lokalne samouprave koja pripada četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) iznosi 60%, osim za jedinice lokalne samouprave koje su u zahtevu za sufinansiranje iskazale potrebu za obezbeđivanjem nižeg učešća sredstava iz budžeta RS od 60%;

2. formiran lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojen zajednički plan zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.

Autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 18. februara 2020. godine, putem NSZ, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih LAPZ.

Po isteku roka za podnošenje zahteva, NSZ proverava ispunjenost uslova za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, priprema mišljenje o svakom pojedinačnom LAPZ (usklađenost sa ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i indikatorima na lokalnom tržištu rada) i daje predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu kriterijuma i raspoloživih sredstava.

NSZ dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.

NSZ i jedinice lokalne samouprave obuhvaćene odlukom zaključuju sporazume o načinu i postupku realizacije programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje ove odluke.

Jedinice lokalne samouprave mogu, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada, planirati i druge programe ili mere aktivne politike zapošljavanja, utvrditi ih u LAPZ i njihovu realizaciju finansirati u celosti iz sredstava budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave. U realizaciji programa ili mera aktivne politike zapošljavanja koje se u celosti finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave, NSZ pruža stručnu i tehničku podršku.

4. Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital

Ulaganje u ljudski kapital predstavlja osnov ekonomskog razvoja i inovativne i konkurentne ekonomije. Mere su usmerene na dalji razvoj sistema karijernog vođenja i savetovanja i smanjenja neusaglašenosti ponude i potražnje, kroz razvijanje Nacionalnog okvira kvalifikacija i Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja, nastavkom reforme stručnog obrazovanja, ali i kroz programe dodatnog obrazovanja i obuka koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

4.1. Promovisati i dalje razvijati karijerno vođenje i savetovanje

Značajan korak za uspostavljanje jedinstvenog sistema kvaliteta u oblasti karijernog vođenja i savetovanja učinjen je usvajanjem Pravilnika o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja ("Službeni glasnik RS", broj 43/19), koji je osnov za planiranje, razvoj i evaluaciju usluga karijernog vođenja i savetovanja.

Tokom 2020. godine radiće se na promociji i informisanju o standardu usluga karijernog vođenja i savetovanja, akreditaciji provajdera za pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa usvojenim standardima ali i edukaciji organizacija koje pružaju te usluge.

4.2. Realizacija programa dodatnog obrazovanja i obuka

U cilju poboljšanja kompetencija, znanja i veština nezaposlenih lica, kao i osposobljavanja za samostalni rad u struci i sticanje prvog radnog iskustva sprovodiće se programi dodatnog obrazovanja i obuke koji treba da doprinesu povećanju zapošljivosti i zapošljavanju nezaposlenih lica, posebno imajući u vidu visoko učešće na evidenciji NSZ nezaposlenih lica bez kvalifikacija i nisko kvalifikovanih koja nemaju znanja potrebna na tržištu rada ali i visoko učešće mladih visokoobrazovanih kojima su namenjeni programi stručne prakse i pripravnika radi efikasnog prelaska iz školovanja u svet rada.

Detaljan opis programa dodatnog programa i obuka dat je u poglavlju VI Programi i mere aktivne politike zapošljavanja.

4.3. Dalje razvijati Nacionalni okvir kvalifikacija

U narednom periodu aktivnosti usmerene ka daljem razvijanju Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOKS) odnosiće se na usvajanje podzakonskih akta u skladu sa Zakonom o NOKS, stvaranje uslova za nesmetano funkcionisanje osnovanih institucija i tela, razvijanje standarda kvalifikacija i profila sektora i povezivanje NOKS sa Evropskim okvirom kvalifikacija.

4.4. Nastavak reforme stručnog obrazovanja

Reforma sistema stručnog obrazovanja nastaviće se i u narednom periodu, pre svega kroz razvijanje programa nastave i učenja u skladu standardima kvalifikacija i potrebama tržišta rada i akreditacije javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA) za programe obuke.

4.5. Dalje razvijati Nacionalnu standardnu klasifikaciju zanimanja

Značajan pomak u razvoju klasifikacije zanimanja učinjen je donošenjem Odluke o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada ("Službeni glasnik RS", broj 56/18), odnosno usvajanjem novog Šifarnika zanimanja, nove liste zanimanja koja je usklađena sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO-08), kao i sa potrebama tržišta rada u RS.

Dalje aktivnosti biće usmerene na razvoj metodologije za standard zanimanja ali i pripremu normativnog i institucionalnog okvira za uspostavljanje procesa izrade standarda odnosno opisa zanimanja.

VI PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeni ovim akcionim planom, koje će tokom 2020. godine sprovoditi NSZ, realizuju se u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i propisima o državnoj pomoći, a kriterijumi, način i druga pitanja od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja uređuju se opštim aktima MRZBSP i NSZ.

Radi realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja, NSZ raspisuje javne pozive i konkurse, odnosno pokreće postupak javne nabavke u skladu sa propisima o javnim nabavkama, u prvom kvartalu 2020. godine.

Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje, mere aktivnog traženja posla i profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, realizuju zaposleni u NSZ kontinuirano tokom kalendarske godine.

1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje

Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje podrazumeva set aktivnosti i mera koje su usmerene na tražioce zaposlenja sa ciljem osposobljavanja lica za aktivno traženje posla i povezivanje sa poslodavcima koji imaju potrebu za zaposlenima.

Razvijanje sposobnosti za aktivno traženje posla vrši se kroz individualni i grupni rad sa licima koja traže posao. Savetovanje za zapošljavanje je aktivnost tokom koje savetnik za zapošljavanje pruža stručnu podršku tražiocu zaposlenja na individualnom nivou, kroz informisanje o pravima i obavezama tražilaca zaposlenja, o uslugama koje pruža NSZ, kao i o mogućnostima za zapošljavanje i traženim zanimanjima. Tokom savetovanja za zapošljavanje vrši se procena zapošljivosti lica koje traži posao, odnosno, procena njegovih profesionalnih mogućnosti i afiniteta, sa ciljem utvrđivanja stepena podrške koja mu je potrebna. Vrste podrške oko kojih se tražilac zaposlenja i savetnik za zapošljavanje usaglase, utvrđuju se u individualnom planu zapošljavanja.

Mere aktivnog traženja posla kao što su obuke za aktivno traženje posla i obuke u klubovima za traženje posla, oblici su grupnog rada sa licima koja traže posao, sa ciljem da se tražioci zaposlenja informišu o situaciji na lokalnom tržištu rada i da se osposobe za kvalitetno predstavljanje poslodavcu. Ovo su mere koje podrazumevaju i motivisanje lica koja traže posao i unapređenje njihovih kompetencija za aktivno traženje posla.

Usluge za poslodavce podrazumevaju informisanje poslodavaca o stanju na tržištu rada i strukturi tražilaca zaposlenja na evidenciji NSZ i savetovanje o mogućnostima i načinima zadovoljavanja potreba poslodavaca za izvršiocima, uključujući i informisanje o merama aktivne politike zapošljavanja, ispitivanje budućih potreba poslodavaca radi planiranja obuka i drugih mera aktivne politike zapošljavanja, selekciju tražilaca zaposlenja prema uslovima definisanim u prijavi potrebe za zapošljavanjem - posredovanje po zahtevu poslodavca i internet posredovanje na internet stranici NSZ i realizaciju ostalih vidova saradnje sa poslodavcima i drugim partnerima na tržištu rada.

Sajam zapošljavanja je mera posredovanja, jer omogućava neposredni kontakt većeg broja poslodavaca koji su iskazali potrebu za zapošljavanjem sa tražiocima zaposlenja koji u najvećoj meri odgovaraju zahtevima poslodavaca za zapošljavanje na konkretna radna mesta, ali je istovremeno i mera aktivacije, jer tražioca zaposlenja neposredno suočava sa konkretnim slobodnim radnim mestima, što pozitivno deluje na njegovu motivaciju za aktivno traženje posla.

Karavani zapošljavanja su mera koja omogućava licima koja imaju prebivalište u nerazvijenim i manje razvijenim opštinama da se uključe u programe i mere NSZ. Nezaposlena lica, koja zbog otežanih okolnosti nisu u mogućnosti da lično dođu do filijala i ispostava NSZ, na ovaj način mogu da se, uz pomoć savetnika NSZ, informišu, savetuju, dobiju sve relevantne informacije vezane za njihova prava i obaveze, i prijave na evidenciju nezaposlenih.

2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere

Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere sprovodi se kroz aktivnosti informisanja i savetovanja o mogućnostima za razvoj karijere - neposredno, u centrima za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS) i preko internet stranice NSZ, a radi prevencije pogrešnog izbora pravca obrazovanja ili izbora zanimanja, kao i radi jačanja kompetentnosti korisnika u donošenju delotvornih odluka tokom profesionalne karijere. Kako bi se pružila podrška svakom pojedinačnom licu koje traži zaposlenje u procesu donošenja odluka o budućoj karijeri, u svim filijalama NSZ se sprovodi savetovanje o planiranju karijere koje obuhvata pružanje informacija o mogućnostima izbora/promene karijere u skladu sa situacijom na tržištu rada, ličnim karakteristikama i interesima klijenta. Savetnici za planiranje karijere u filijalama NSZ pružaju ovu uslugu licima koja traže posao, učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola i studentima.

U okviru ove mere aktivne politike zapošljavanja, sprovode se psihološke radionice i treninzi namenjeni licima koja traže posao, kao što su trening samoefikasnosti i radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, u cilju razvoja veština i tehnika za prihvatanje aktivne uloge u planiranju karijere i traženju posla i konstruktivno prevazilaženje stresa radi efikasnijeg traženja posla. Takođe, sprovodi se selekcija kandidata za zapošljavanje kod poslodavca, prema zahtevima posla i psihofizičkim sposobnostima lica.

 

3. Dodatno obrazovanje i obuka

Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere dodatnog obrazovanja i obuke koji se realizuju u 2020. godini, odnosno programi i mere kojima lica stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo. Ovaj program zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim realizovaće se dodatno obrazovanje i obuke za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.

Naknada troškova dodatnog obrazovanja i obuke kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke, u zavisnosti od vrste programa, definišu se Programom rada NSZ za 2020. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima.

Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje sledećih programa i mera:

3.1.

Program stručne prakse - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Program je namenjen nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.
Program se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru, dok se najviše do 30% ukupno planiranih u ovaj program može angažovati u javnom sektoru i to isključivo u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i pravosuđa.
Izuzetno, na teritoriji AP Kosovo i Metohija i devastiranih područja27 na teritoriji RS, program stručne prakse realizuje se kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, pri čemu privatni sektor ima prioritet.
Trajanje programa utvrđeno je zakonom odnosno pravilnikom, a NSZ finansira program najduže do 12 meseci.
U 2020. godini planirano je uključivanje 4.030 nezaposlenih lica od kojih je 30 osoba sa invaliditetom.

3.2.

Program pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno najmanje visoko trogodišnje ili četvorogodišnje obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za rad na određenim poslovima, uz zasnivanje radnog odnosa.
Program je namenjen mladim nezaposlenim licima do 30 godina starosti, bez radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje i prosečnom ocenom od najmanje 8,5 na prethodno završenim nivoima studija. Izuzetno u program se mogu uključiti nezaposlene osobe sa invaliditetom i Romi bez obzira na godine starosti i prosečnu ocenu na prethodno završenim studijama.
Program se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Poslodavac ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za pripravnika.
Trajanje programa utvrđeno je zakonom, odnosno pravilnikom, a NSZ finansira program najduže do 12 meseci.
U 2020. godini planirano je uključivanje 530 nezaposlenih lica od kojih je 30 osoba sa invaliditetom.

3.3.

Program pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za određenim poslovima, uz zasnivanje radnog odnosa.
Pravo na uključivanje u program pripravnika imaju nezaposleni sa završenim srednjim obrazovanjem, bez radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje i to:
- mladi do 30 godina starosti koji se na evidenciji nezaposlenih lica nalaze duže od šest meseci,
- nezaposlene osobe sa invaliditetom,
- Romi,
- mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama.
Program se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Poslodavac ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za pripravnika.
Trajanje programa utvrđeno je zakonom odnosno pravilnikom, a NSZ finansira program najduže do šest meseci.
U 2020. godini planirano je uključivanje 590 nezaposlenih lica od kojih je 40 osoba sa invaliditetom.

3.4.

Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 18 meseci - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Program je namenjen sledećim kategorijama nezaposlenih lica, bez obzira na godine života:
- licima bez završenog srednjeg obrazovanja, odnosno bez kvalifikacija i licima koja su završila funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, koji u ukupnom broju planiranih polaznika ovog programa učestvuju sa najmanje 40%;
- licima iz kategorije viškova zaposlenih i licima koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 18 meseci - sa najmanje srednjim obrazovanjem, bez obzira na vrstu stečenog obrazovanja i radno iskustvo, a koja nemaju adekvatna i primenljiva znanja, veštine i kompetencije za obavljanje specifičnih poslova.
Poslodavac zasniva radni odnos na određeno vreme sa nezaposlenim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u trajanju od tri meseca. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još tri meseci nakon završetka programa. U slučaju da poslodavac zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa nezaposlenim licem na početku programa ili do isteka trećeg meseca, odnosno završetka programa, ima pravo na naknadu troškova zarade za još tri meseca, odnosno u ukupnom trajanju od šest meseci. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još najmanje šest meseci nakon isteka finansiranja.
U 2020. godini planirano je uključivanje 820 nezaposlenih lica od kojih je 20 osoba sa invaliditetom.

3.5.

Obuke za tržište rada - sticanje stručnih dodatnih teorijskih i praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a sa ciljem unapređenja zapošljivosti nezaposlenih lica prvenstveno teže zapošljivih bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama.
Obuke za nezaposlene osobe sa invaliditetom sprovode nosioci poslova profesionalne rehabilitacije koji imaju odobrenje ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije.
U 2020. godini planirano je uključivanje 500 osoba sa invaliditetom.
Obuke za nekvalifikovana lica i lica koja završavaju osnovno obrazovanje po modelu FOOO koje sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA) i izdaju javno priznatu ispravu.
U 2020. godini planirano je uključivanje 200 nezaposlenih lica.
Obuke za ostala nezaposlena lica sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, osim u slučaju kada za obuke za koje postoji potreba na tržištu rada nema javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, obuke mogu izvoditi i drugi izvođači obuka.
U 2020. godini planirano je uključivanje 500 nezaposlenih lica.
Specijalističke informatičke obuke u skladu sa potrebama tržišta rada - sticanje novih znanja, veština i sposobnosti nezaposlenih lica u oblasti informacionih tehnologija, sa ciljem povećanja nivoa konkurentnosti i zapošljivosti.
U 2020. godini planirano je uključivanje 1.000 nezaposlenih lica.

3.6.

Obuke na zahtev poslodavca - za nezaposlene - sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, kao i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta. Poslodavac ima obavezu da sa najmanje 50% lica koja su uspešno završila obuku zasnuje radni odnos u trajanju od najmanje 6 meseci nakon isteka finansiranja.
U 2020. godini planirano je uključivanje 530 nezaposlenih lica od kojih je 30 osoba sa invaliditetom.

3.7.

Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog - poslodavac koji pripada privatnom sektoru može podneti zahtev NSZ za učešće u finansiranju troškova obuke za zaposlenog kome nedostaju dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova i radnih zadataka sa ciljem održanja zaposlenja kod tog poslodavca. Troškove učešća u finansiranju obuke za zaposlenog može da snosi NSZ u skladu sa raspoloživim sredstvima i propisima za dodelu državne pomoći.

3.8.

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih - sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Program je namenjen nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja. NSZ isplaćuje sredstva za troškove prevoza polaznicima programa ili školskim obrazovnim institucijama.
U 2020. godini planirano je uključivanje 1.500 nezaposlenih lica.

_____________
27 Prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade

4. Subvencije za zapošljavanje

4.1. Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima podrazumeva finansijski podsticaj u jednokratnom iznosu poslodavcima iz privatnog sektora za otvaranje novih radnih mesta na kojima će se zapošljavati nezaposlena lica iz kategorije teže zapošljivih i to:

1. mladi do 30 godina starosti - bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama, mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama;

2. stariji od 50 godina;

3. viškovi zaposlenih;

4. Romi;

5. osobe sa invaliditetom;

6. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;

7. dugoročno nezaposleni;

8. žrtve porodičnog nasilja.

Visina subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih u 2020. godini, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade iznosi:

1) za prvu grupu (iznad republičkog proseka) i drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) - 200.000,00 dinara po korisniku;

2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 225.000,00 dinara po korisniku;

3) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 250.000,00 dinara po korisniku.

Navedeni iznosi subvencije se za zapošljavanje sledećih kategorija teže zapošljivih lica i to:

1. osobe sa invaliditetom;

2. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;

3. mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim porodicama i starateljskim porodicama i

4. žrtve porodičnog nasilja,

uvećavaju za 20% tako da iznose:

1) za prvu grupu (iznad republičkog proseka) i za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) - 240.000,00 dinara po korisniku;

2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 270.000,00 dinara po korisniku;

3) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 300.000,00 dinara po korisniku.

Realizacija programa prati se 12 meseci.

U 2020. godini planirano je zapošljavanje 2.730 nezaposlenih lica od kojih je 230 osoba sa invaliditetom.

4.2. Podrška samozapošljavanju

Podrška samozapošljavanju obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu subvencije za samozapošljavanje.

Stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava sastoji se od informativnih i savetodavnih usluga, obuke za razvoj preduzetništva, kao i podrške u prvoj godini poslovanja koja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke u NSZ, regionalnim razvojnim agencijama i dr.

Sredstva za samozapošljavanje u 2020. godini odobravaju se nezaposlenom licu u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od 250.000,00 dinara po korisniku radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Prioritet kod odobravanja subvencije za samozapošljavanje imaju:

1. mladi do 30 godina starosti,

2. viškovi zaposlenih,

3. Romi,

4. osobe sa invaliditetom,

5. žene.

U slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 270.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.

Realizacija programa prati se 12 meseci.

U 2020. godini planirano je samozapošljavanje 3.100 nezaposlenih lica od kojih je 100 osoba sa invaliditetom.

Korisniku novčane naknade za slučaj nezaposlenosti može se, radi samozapošljavanja, isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

U 2020. godini planirano je samozapošljavanje 100 korisnika novčane naknade za slučaj nezaposlenosti.

4.3. Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva

Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se odobrava na osnovu podnetog zahteva poslodavca, u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.

U 2020. godini planirano je zapošljavanje 360 osoba sa invaliditetom.

5. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade za slučaj nezaposlenosti

Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno se isplaćuje 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.

U 2020. godini planirano je zapošljavanje 15 korisnika novčane naknade za slučaj nezaposlenosti.

6. Javni radovi

Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Javni radovi se organizuju na području onih jedinica lokalnih samouprava, koje prema stepenu razvijenosti utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade pripadaju:

1) trećoj grupi (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) i

2) četvrtoj grupi (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i devastiranim područjima (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka).

U ukupnom broju nezaposlenih lica uključenih u program javnih radova, osim osoba sa invaliditetom čiji je broj posebno utvrđen, najmanje 70% nezaposlenih lica treba da pripada sledećim kategorijama koji su na evidenciji nezaposlenih najmanje 6 meseci:

1. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;

2. Romi;

3. lica bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama;

4. lica koja posao traže duže od 18 meseci a ne pripadaju kategorijama iz tačke 1., 2. i 3.

Utvrđeni procenat učešća navedenih kategorija nezaposlenih lica odnosi se na javni rad koji kroz redovne javne konkurse sprovodi samostalno NSZ.

Na javnim radovima se radno angažuje najmanje 5 (pet) nezaposlenih lica iz navedenih kategorija nezaposlenih,.

Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za:

1) isplatu naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima (po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u visini do 22.000,00 dinara na mesečnom nivou za pun fond radnih časova, odnosno srazmerno vremenu radnog angažovanja na mesečnom nivou, koja se uvećava za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i koja obuhvata i troškove dolaska i odlaska sa rada);

2) naknadu troškova sprovođenja javnih radova poslodavcu (najviše do 2.000 dinara po licu, jednokratno, u zavisnosti od trajanja javnog rada);

3) naknadu troškova obuke (u jednokratnom iznosu od 1.000,00 dinara po angažovanom licu koje je završilo obuku), koja se u zavisnosti od vrste i složenosti poslova može organizovati po internom programu poslodavca izvođača javnog rada ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje potvrda o stečenim kompetencijama.

U 2020. godini organizovaće se javni radovi u oblasti socijalne zaštite i humanitarnog rada, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.

Za osobe sa invaliditetom javni radovi se mogu organizovati u svim jedinicama lokalne samouprave, nezavisno od stepena razvijenosti, u oblasti socijalne zaštite i humanitarnog rada, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture, održavanja i zaštite životne sredine i prirode i kulture.

Na javnim radovima se radno angažuje najmanje 3 (tri) nezaposlene osobe sa invaliditetom, bez obzira na dužinu statusa nezaposlenosti na evidenciji NSZ.

Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.

U 2020. godini planirano je uključivanje 4.000 nezaposlenih lica od kojih 1.000 osoba sa invaliditetom.

7. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima

Podrška osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima uz:

- prilagođavanje radnog mesta (kroz tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom) refundacijom poslodavcu primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta u visini do 400.000,00 dinara stvarnih troškova za prilagođavanje radnog mesta po osobi sa invaliditetom.

U 2020. godini planirano je prilagođavanje radnog mesta za 20 osoba sa invaliditetom.

- pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom (radna asistencija kod uvođenja u posao ili na radnom mestu) refundacijom poslodavcu troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške u visini do 50.000,00 dinara mesečno za pun fond radnih sati odnosno srazmerno broju radnih sati pružene stručne podrške osobi sa invaliditetom na mesečnom nivou, uvećanih za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju do 12 meseci.

U 2020. godini planirana je stručna podrška za 20 osoba sa invaliditetom.

VII FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA

Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, sredstava donacija, kredita, kao i iz drugih izvora.

Za realizaciju planiranih programa i mera aktivne politike zapošljavanja, obezbeđeno je 3.700.000.000,00 dinara, iz sredstava doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti u okviru Finansijskog plana NSZ za 2020. godinu, dok je za realizaciju mera profesionalne rehabilitacije i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom obezbeđeno 550.000.000,00 dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Za Podršku prekvalifikaciji obezbeđeno je na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (dotacije međunarodnim organizacijama) iznos od 150.000.000,00 dinara.

Takođe, obezbeđen je iz direktnog granta NSZ (direktno dodeljena sredstva), iz IPA 2013 programskog ciklusa, iznos od 23.600.000,00 dinara za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja u okviru Finansijskog plana NSZ za 2020. godinu.

Planirana su u Finansijskom planu NSZ za 2020. godinu i sredstva u iznosu od 900.000.000,00 dinara za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja koja se obezbeđuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

U okviru poglavlja IX Opšti cilj, posebni ciljevi i mere i aktivnosti za njihovo postizanje, u koloni Izvori finansiranja, prikazani su i donatori koji svojim sredstvima direktno finansiraju obuke, seminare i druge aktivnosti.

VIII NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE NAPZ

Mere aktivne politike zapošljavanja i planirane aktivnosti u okviru NAPZ, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, NSZ i drugi organi, institucije i socijalni partneri.

Efikasnost i efektivnost mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih NAPZ koje sprovodi NSZ, prati se na osnovu Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje koji se, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaključuje između ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i NSZ. Ovim sporazumom bliže se uređuju zadaci, obaveze, ciljevi i rezultati za 2020. godinu, rokovi za sprovođenje pojedinih programa i mera, odgovornosti, izveštavanje i dr.

Ključnu ulogu u procesu sprovođenja i izveštavanja ima NSZ, dok centralnu ulogu u praćenju, koordinaciji, upravljanju implementacijom NAPZ i izveštavanju ima ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja direktno prati aktivnosti koje se ostvaruju na nacionalnom nivou i za čije ostvarivanje je nadležno.

IX OPŠTI CILJ, POSEBNI CILJEVI I MERE I AKTIVNOSTI ZA NJIHOVO POSTIZANJE

 

Dokument JP:

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2020. godinu

Akcioni plan:

/

Koordinacija i izveštavanje

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Krovni dokument JP:

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine

 

Opšti cilj: POVEĆANJE ZAPOSLENOSTI

 

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

 

Pokazatelji na nivou opšteg cilja (pokazatelji efekta):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini28

Godina važenja AP

Stopa zaposlenosti po kategorijama:
- starosna grupa 15 +
- starosna grupa 15-64

Stopa (%)

ARS, RZS

47,6%
58,8%

2018.

48,8%
61,1%

2020.

Udeo sredstava za mere APZ u BDP-u

Stopa (%)

Podaci MF

0,08%

2018.

0,5%29

2020.

 

Posebni cilj 1. REDUKOVANJE DUALNOSTI NA TRŽIŠTU RADA KROZ POBOLJŠANJE USLOVA I UNAPREĐENJE INSTITUCIJA TRŽIŠTA RADA

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelji ishoda)

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Stopa neformalne zaposlenosti

Stopa (%)

ARS, RZS

19,5%

2018.

17,5%30

Stopa nezaposlenosti po kategorijama:
- starosna grupa 15 +
- starosna grupa 15-64

Stopa (%)

ARS, RZS

12,7%
13,3%

2018.

10,2%31
10,7%

_____________
28Projekcije tržišta rada do 2020. godine, Procena uspešnosti Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, za prvih pet godina primene (2011-2015.)
29Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine
30Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa Akcionim planom za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije za period 2019-2020. godine
31 Projekcije tržišta rada do 2020. godine, Procena uspešnosti Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, za prvih pet godina primene (2011-2015.)

Mera 1.1. Unapređenje normativnog i analitičkog okvira za potrebe tržišta rada

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: regulatorna

Pokazatelji na nivou mere (pokazatelji rezultata)

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Unapređenje    normativnog okvira

Broj usvojenih propisa

Službeni glasnik RS

4

2018.

2

Planiranje na osnovu nalaza analiza i studija

Broj izrađenih studija/analiza

Izveštaj o realizaciji NAPZ
Izveštaji projekata

4

2018.

7

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

Program 0802

Nisu potrebna dodatna finansijska sredstva (sprovode zaposleni u okviru redovnih aktivnosti)

Donacija SDC, UNDP, GIZ

/

U toku su pregovori sa donatorom, tačan iznos u ovom trenutku nije opredeljen

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programski m budžetom

1.1.1. Donošenje propisa:
Zakon o socijalnom preduzetništvu
Izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

MRZBSP

Institucije u okviru referentnih radnih grupa

IV kvartal 2020.

Usvojeni propisi

Budžet RS

Program 0802

1.1.2. Izrada studija i analiza:
Model radnih praksi - normativna rešenja
Studija izvodljivosti uvođenja

MRZBSP

NSZ
MPNTR
MOS
BOŠ

IV kvartal 2020.

Izveštaj MRZBSP/izveštaj
Projekta
(pripremljena studija)

Sredstva donatora

/

Garancije za mlade
Ex-post analiza Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, i ex-ante analiza Strategije zapošljavanja za period 2021-2026. godine
Ex-ante analiza u cilju pripreme Strategije o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. godine
Analiza efekata Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (ex-post i ex-ante analiza)
Analiza realizacije programa stručne prakse u javnom i privatnom sektoru
Analiza poteškoća sa kojima se suočavaju kategorije teže zapošljivih lica u pristupu tržištu rada i merama aktivne politike zapošljavanja

 

 

 

 

 

 

1.1.3. Donošenje Strategije zapošljavanja za period 2021-2026. godine sa Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za period 2021-2023. godine, za sprovođenje strategije

MRZBSP

RG za izradu Strategije

IV kvartal 2020.

Usvojeni dokumenti javne politike

Budžet RS Sredstva donatora

Program
0802
/

1.1.4. Donošenje Strategije o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. godine, sa akcionim planom

Vlada RS MRZBSP

Institucije u okviru
Koordinacionog tela

I kvartal 2020.

Usvojen dokument javnih politika

Budžet RS Sredstva donatora

Program
0802
/

1.1.5. Sprovođenje aktivnosti iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije sa pratećim Akcionim planom za period 2019-2020. godine

Koordinaciono telo
MF

Institucije u okviru
Koordinacionog tela

IV kvartal 2020.

Izveštaji MF i Koordinacionog tela

Budžet RS Sredstva donatora

Program
0802
/

 

Mera 1.2. Jačanje kapaciteta aktera tržišta rada

Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: informativno-edukativna

Pokazatelji na nivou mere
(pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Broj obučenih zaposlenih u NSZ koji pružaju usluge klijentima

Broj

Izveštaj o radu NSZ

624

2018.

576

Broj obučenih savetnika za zapošljavanje i službenika za metodologiju planiranja karijere i karijerno informisanje

Broj

Izveštaj o radu NSZ

/

2018.

300

Broj obučenih državnih službenika iz oblasti rada i zapošljavanja

Broj

Izveštaj o realizaciji NAPZ

10

2018.

20

Broj obučenih predstavnika preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Broj

Izveštaj o realizaciji NAPZ
Izveštaj projekta

0

2018.

50

Broj obučenih predstavnika agencija za zapošljavanje za pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa usvojenim standardima

Broj

Izveštaj o realizaciji NAPZ

0

2018.

30

 

Izvor finansiranja mere:

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Finansijski plan NSZ

/

Tačan iznos u ovom trenutku nije opredeljen

Donacija UNDP, GIZ, SDC

/

U toku su pregovori sa donatorom, tačan iznos u ovom trenutku nije opredeljen

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

1.2.1. Sprovođenje obuka za zaposlene u NSZ koji pružaju usluge klijentima

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Evidencioni list učesnika obuka

Finansijski plan NSZ Sredstva donatora

/

1.2.2. Sprovođenje obuka za savetnike za zapošljavanje i službenike za metodologiju planiranja karijere i karijerno informisanje za pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa usvojenim standardima

NSZ

BOŠ

IV kvartal 2020.

Evidencioni list učesnika obuka

Finansijski plan NSZ Sredstva donatora

/

1.2.3. Sprovođenje obuka za državne službenike iz oblasti rada i zapošljavanja

MRZBSP

/

IV kvartal 2020.

Evidencioni list učesnika obuka

Sredstva donatora

/

1.2.4. Sprovođenje obuka za predstavnike preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom

MRZBSP

UIPS

IV kvartal 2020.

Evidencioni list učesnika obuka

Sredstva donatora

/

1.2.5. Sprovođenje obuka za predstavnike agencija za zapošljavanje za pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa usvojenim standardima

MRZBSP

NSZ

I kvartal 2020.

Evidencioni list učesnika obuka

Sredstva donatora

/

 

Posebni cilj 2. PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA I UKLJUČIVANJA TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA NA TRŽIŠTE RADA KROZ REALIZACIJU MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Nacionalna služba za zapošljavanje

Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelji ishoda):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Učešće zaposlenih sa evidencije NSZ u ukupnom zapošljavanju

Procenat (%)

Izveštaj o realizaciji
Sporazuma o učinku NSZ CROSO

33,62%

2018.

35%

Učešće nezaposlenih lica, uključenih u mere APZ, u odnosu na prosečan broj lica na evidenciji NSZ

Procenat (%)

Izveštaj o realizaciji Sporazuma o učinku NSZ

26,55%

2018.

25%

 

Mera 2.1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje i profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere

Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Nacionalna služba za zapošljavanje

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: informativno-edukativna

Pokazatelji na nivou mere
(pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Stopa    aktivnosti po kategorijama:
- starosna grupa 15 +
- starosna grupa 15-64

Stopa (%)

ARS, RZS

54,5%
67,9%

2018.

54,3%32
68,4%

Realizacija posredovanja u zapošljavanju po zahtevu poslodavca - prijave potreba za zapošljavanjem filijali NSZ

Broj traženih izvršilaca

Izveštaj o radu NSZ

88.752

2018.

89.000

Efikasnost posredovanja u zapošljavanju - zadovoljenje iskazanih potreba poslodavaca

Procenat (%)

Izveštaj o radu NSZ

44,58%

2018.

50%

____________
32Projekcije tržišta rada do 2020. godine, Procena uspešnosti Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, za prvih pet godina primene (2011-2015.)

Izvor finansiranja mere:

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Finansijski plan NSZ

/

1.500

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

2.1.1. Informisanje o mogućnostima za razvoj karijere - u centrima za informisanje i profesionalno savetovanje i preko sajta NSZ

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj informisanih lica
63.000

Finansijski plan NSZ

/

2.1.2. Savetovanje za zapošljavanje - savetodavni razgovori sa tražiocima zaposlenja

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj individualnih savetodavnih razgovora 880.000

Finansijski plan NSZ

/

2.1.3. Utvrđivanje individualnih planova zapošljavanja sa tražiocima zaposlenja, uključujući i revizije

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj utvrđenih individualnih planova zapošljavanja
750.000

Finansijski plan NSZ

/

2.1.4. Savetovanje o mogućnostima za razvoj karijere

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj lica koja su koristila uslugu jednom ili više puta

10.000

Finansijski plan NSZ

/

2.1.5. Organizacija i sprovođenje sajmova zapošljavanja

NSZ

UP
PKS
JLS

IV kvartal 2020.

Broj organizovanih sajmova zapošljavanja 60

Finansijski plan NSZ

/

2.1.6. Sticanje znanja i veština za aktivno traženje posla organizovanjem obuke za aktivno traženje posla, treninga samoefikasnosti, kluba za traženje posla, radionice za prevladavanje stresa usled gubitka posla i radionice za psihološku podršku planiranju karijere

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj tražioca zaposlenja uključenih u mere aktivnog traženja posla
40.000

Finansijski plan NSZ

/

2.1.7. Informisanje o uslugama i merama NSZ lica koja se ne nalaze na evidenciji nezaposlenih organizovanjem karavana zapošljavanja

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj informisanih lica
2.000

Finansijski plan NSZ

/

2.1.8. Informisanje poslodavaca o uslugama i merama NSZ

NSZ

UP
PKS
i dr.

IV kvartal 2020.

Broj informisanih poslodavaca
15.000

Finansijski plan NSZ

/

 

Mera 2.2. Podrška zapošljavanju kroz subvencionisano zapošljavanje i samozapošljavanje

 

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Nacionalna služba za zapošljavanje

 

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: podsticajne

 

Pokazatelji na nivou mere (pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Obuhvat nezaposlenih lica merama subvencionisanog zapošljavanja i samozapošljavanja (subvencija za samozapošljavanje, subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorija teže zapošljivih)

Broj lica

Izveštaj o realizaciji
NAPZ

7.945

2018.

5.830

Efekat mere na zapošljavanje i samozapošljavanje (6 meseci/na 180-ti dan po završetku ugovorne obaveze)

Procenat (%)

Izveštaj o radu NSZ

60%

2017.

70%

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

30.5 - Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja
OSI
Program 0803
Programska aktivnost 0005

84.500

Finansijski plan NSZ

 

1.154.250

Donacija IPA 2013

/

23.600

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

2.2.1.    Informisanje tražilaca zaposlenja o mogućnostima za pokretanje vlastitog posla

NSZ

RAS

IV kvartal 2020.

Broj korisnika usluge
18.000

/

/

2.2.2. Realizacija subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih

NSZ

JLS

IV kvartal 2020.

Broj nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih uključenih u meru
2.730

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program
0803
Programska aktivnost
0005

2.2.3. Stručna pomoć za nezaposlene koji se samozapošljavaju - obuka za razvoj preduzetništva

NSZ

RAS

IV kvartal 2020.

Broj nezaposlenih lica uključenih u obuku
10.310

/

/

2.2.4.    Odobravanje subvencija za samozapošljavanje

NSZ

JLS

IV kvartal 2020.

Broj nezaposlenih lica korisnika subvencije za samozapošljavanje
3.100

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program
0803
Programska aktivnost
0005

2.2.5. Stručna pomoć novoosnovanim privrednim subjektima, korisnicima subvencije za samozapošljavanje, kroz mentoring i specijalističke obuke

NSZ

RAS

IV kvartal 2020.

Broj novoosnovanih privrednih subjekata kojima je pružena usluga
1.000

/

/

2.2.6. Jednokratna isplata novčane naknade za slučaj nezaposlenosti korisnicima radi samozapošljavanja

NSZ

/

IV kvartal 2020.

broj korisnika 100

Finansijski plan NSZ

/

2.2.7. Podsticaj za zapošljavanje korisnika novčane naknade za slučaj nezaposlenosti

NSZ

/

IV kvartal 2020.

broj korisnika 15

Finansijski plan NSZ

/

Mera 2.3. Podrška socijalnoj inkluziji

 

Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Nacionalna služba za zapošljavanje

 

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: podsticajne

 

Pokazatelji na nivou mere
(pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Učešće korisnika NSP koji su se zaposlili sa evidencije NSZ, u prosečnom broju nezaposlenih korisnika NSP

Procenat (%)

Izveštaj NSZ

16,55%

2018.

18%

Učešće Roma koji su se zaposlili sa evidencije NSZ, u prosečnom broju nezaposlenih Roma

Procenat (%)

Izveštaj NSZ

20,25%

2018.

22%

Učešće korisnika NSP uključenih u mere APZ u ukupnom broju lica u merama APZ

Procenat (%)

Izveštaj o realizaciji
NAPZ

8%

2018.

10%

Učešće Roma uključenih u mere APZ u ukupnom broju lica u merama APZ

Procenat (%)

Izveštaj o realizaciji
NAPZ

4%

2018.

5%

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

30.5 - Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
Program 0803
Programska aktivnost 0005

150.000

Finansijski plan NSZ

/

380.000

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

2.3.1. Uključivanje korisnika NSP u mere APZ

NSZ

JLS

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica
12.300

Finansijski plan NSZ

/

2.3.2. Uključivanje korisnika NSP upućenih iz CSR po osnovu Uredbe o merama socijalne uključenosti, uključen u mere APZ

NSZ

JLS

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica 700

Finansijski plan NSZ

/

2.3.3. Uključivanje Roma u mere APZ

NSZ

JLS

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica
6.100

Finansijski plan NSZ

/

2.3.4. Uključivanje nezaposlenih lica na javne radove radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti

NSZ

JLS

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica
4.000

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program 0803
Programska aktivnost
0005

 

Mera 2.4. Podrška zapošljavanju osoba sa invaliditetom

 

Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Nacionalna služba za zapošljavanje

 

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: podsticajne

 

Pokazatelji na nivou mere
(pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Broj zaposlenih osoba sa invaliditetom sa evidencije NSZ

Broj

Izveštaj NSZ

6.573

2018.

7.000

Efekat mera APZ na zapošljavanje (dodatno obrazovanje i obuke, subvencionisano zapošljavanje i samozapošljavanje i mere podrške) (6 meseci/na 180-ti dan po izlasku iz mere/završetku ugovorne obaveze)

Procenat (%)

Izveštaj NSZ

47,2%

2017.

50%

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

30.5 - Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI Program 0803
Programska aktivnost 0005

253.000

Finansijski plan NSZ

/

27.000

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

2.4.1. Sprovođenje postupka procene radne sposobnosti

NSZ

RF PIO

IV kvartal 2020.

Broj donetih rešenja o proceni radne sposobnosti
5.500

Finansijski plan NSZ

/

2.4.2. Subvencija zarade za OSI bez radnog iskustva

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj OSI bez radnog iskustva uključenih u meru
360

Budžetski fond

Program 0803 Programska aktivnost 0005

2.4.3. Podrška OSI koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima - prilagođavanje radnog mesta

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj OSI zaposlenih pod posebnim uslovima uz mere podrške 20

Budžetski fond

Program 0803

Programska aktivnost
0005

2.4.5. Podrška OSI koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima - pružanje stručne podrške novozaposlenoj OSI

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj OSI zaposlenih pod posebnim uslovima uz mere podrške 20

Budžetski fond

Program 0803

Programska aktivnost
0005

2.4.6. Uključivanje OSI u druge mere APZ

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj uključenih 0SI
7.000

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program 0803
Programska aktivnost 0005

 

Posebni cilj 3. PODRŠKA REGIONALNOJ I LOKALNOJ POLITICI ZAPOŠLJAVANJA

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Pokazatelj na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Broj JLS koji sprovode akcione planove zapošljavanja

Broj

Izveštaj o realizaciji NAPZ

121

2018.

125

 

Mera 3.1. Izgradnja i unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava za razvoj lokalne politike zapošljavanja

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: informativno-edukativna

Pokazatelji na nivou mere
(pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Broj JLS koje su uzele učešće na regionalnim sastancima

Broj

Izveštaj o realizaciji
NAPZ

85

2019.

95

Broj JLS/članova lokalnih saveta za zapošljavanje uključenih u obuke

Broj

Izveštaj o realizaciji NAPZ
Izveštaj projekata

0

2019.

50

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

Program 0802

Nisu potrebna dodatna finansijska sredstva (sprovode zaposleni u okviru redovnih aktivnosti)

Donacija SDC, UNDP, GIZ

/

U toku su pregovori sa donatorom, tačan iznos u ovom trenutku nije opredeljen

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

3.1.1. Organizacija i realizacija regionalnih sastanaka

MRZBSP

NSZ
JLS
SKGO
SDC
UNDP

I kvartal 2020.
IV kvartal 2020.

Broj organizovanih sastanaka
4 (2+2)

Sredstva donatora

/

3.1.2. Organizacija sastanaka sa JLS koje nisu izrađivale lokalne akcione planove zapošljavanja

MRZBSP

SKGO

III kvartal 2020.

Broj organizovanih sastanaka 2

Sredstva donatora

/

3.1.3. Sprovođenje obuka za članove lokalnih saveta za zapošljavanje

MRZBSP

SKGO

IV kvartal 2020.

Broj obuka 2

Sredstva donatora

/

 

Mera 3.2. Podrška izradi i realizaciji lokalnih akcionih planova zapošljavanja

Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: podsticajna

Pokazatelji na nivou mere (pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Broj usvojenih LAPZ

Broj LAPZ

Izveštaj o realizaciji
NAPZ

121

2018.

130

Broj lica uključenih u mere APZ kroz realizaciju LAPZ

Broj

Izveštaj o realizaciji
NAPZ

7.943

2018.

8.000

Udeo finansijskih sredstava iz budžeta JLS u ukupnoj vrednosti LAPZ

Procenat (%)

Izveštaj o radu NSZ

67%

2018.

do 70%

 

Izvor finansiranja mere:

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Finansijski plan NSZ

/

900.00033

______________
33Tekući transfer od drugih nivoa vlasti u korist NSZ - lokalnih samouprava

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

3.2.1. Zaključivanje sporazuma NSZ i JLS o realizaciji mera APZ previđenih LAPZ

NSZ JLS

/

II kvartal 2020

Broj zaključenih sporazuma 161

/

/

3.2.2. Realizacija LAPZ uz sufinansiranje

NSZ

MRZBSP JLS

IV kvartal 2020.

Broj realizovanih LAPZ
110

Finansijski plan NSZ

/

3.2.3. Realizacija LAPZ uz tehničku podršku

NSZ

JLS

IV kvartal 2020.

Broj realizovanih LAPZ
51

Finansijski plan NSZ

/

 

Posebni cilj 4. UNAPREĐENJE KVALITETA RADNE SNAGE I ULAGANJE U LJUDSKI KAPITAL

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelji ishoda):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Učešće nezaposlenih lica u programima dodatnog obrazovanja i obuka u odnosu na učešće u drugim finansijskim merama APZ

Procenat (%)

Izveštaj NSZ

43%

2018.

47%

Razvijeni standardi kvalifikacija i profili sektora

Broj

Registar
NOKS
Sajt NOKS

95 standarda kvalifikacija,
7 profila sektora

2019.

155 standarda kvalifikacija 10 profila sektora

Mera 4.1. Promovisati i dalje razvijati karijerno vođenje i savetovanje

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: regulatorna

Pokazatelj na nivou mere (pokazatelj rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Broj akreditovanih provajdera za pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja u skladu usvojenim standardima

Broj

Registar JPOA

0

2018.

3

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.

2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

Program 0001

Nisu potrebna dodatna finansijska sredstva (sprovode zaposleni u okviru redovnih aktivnosti)

Donacija

/

U toku su pregovori sa donatorom, tačan iznos u ovom trenutku nije opredeljen

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

4.1.1. Sprovođenje Plana primene Pravilnika o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja

MPNTR
MRZBSP
MOS
NSZ
Agencija za kvalifikacije
BOŠ

Kancelarije za mlade
Obrazovne institucije
Agencije za zapošljavanje

IV kvartal 2020.

Izrađen Izveštaj o sprovođenju Plana primene
Pravilnika

Budžet RS Sredstva donatora

Program
0001
/

4.1.2. Organizovanje sajmova profesionalne orijentacije, radionica, tribina i predavanja za mlade koje se odnose na karijerno vođenje i savetovanje i veštine upravljanja karijerom

NSZ
Škole
OCD

MPNTR
MOS
Timovi za
KVIS u obrazovnim ustanovama

IV kvartal 2020.

Broj organizovanih sajmova, radionica, tribina, predavanja
50

Budžet RS Sredstva donatora

Program
0001
/

4.1.3. Organizovanje obuka nastavnika za primenu standarda karijernog vođenja i savetovanja

Obrazovne ustanove
JPOA

MPNTR
BOŠ
ZUOV Agencija za kvalifikacije

IV kvartal 2020.

Evidencioni list učesnika obuka
50

Budžet RS Sredstva donatora

Program
0001
/

4.1.4. Obuka lica za kreiranje programa karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa usvojenim standardima

Obrazovne ustanove
JPOA

MPNTR
BOŠ
ZUOV Agencija za kvalifikacije

IV kvartal 2020.

Evidencioni list učesnika obuka
20

Budžet RS Sredstva donatora

Program
0001
/

4.1.5. Organizovanje medijskih kampanja za promociju karijernog vođenja i savetovanja

MOS

Organizacije civilnog društva

IV kvartal 2020.

Broj sprovedenih kampanja.

Sredstva donatora

/

 

Mera 4.2. Realizacija programa dodatnog obrazovanja i obuka

Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Nacionalna služba za zapošljavanje

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: informativno-edukativna i podsticajna

Pokazatelji na nivou mere (pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Broj lica uključenih u programe dodatnog obrazovanja i obuke

Broj lica

Izveštaj NSZ

11.154

2017.

9.200

Efekat programa dodatnog obrazovanja i obuka na zapošljavanje (6 meseci/na 180-ti dan po izlasku iz mere/završetku ugovorne obaveze)

Procenat (%)

Izveštaj NSZ

30,1%

2017.

35%

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

30.5 - Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
Program 0803
Programska aktivnost 0005

62.500

Program 0803 Programska aktivnost 0007

150.000

Finansijski plan NSZ

 

2.184.750

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programski m budžetom

4.2.1. Sprovođenje obuka za potrebe tržište rada

NSZ

Izvođači obuka

IV kvartal 2020.

Broj polaznika obuka
1.200

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program
0803
Programska aktivnost
0005

4.2.2. Sprovođenje specijalističkih informatičkih obuka

UNDP

MRZBSP
NSZ

2020.

Broj polaznika obuka
1.000

Budžet RS

Program
0803
Programska aktivnost
0007

4.2.3. Sprovođenje obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj polaznika obuka 530

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program
0803
Programska aktivnost
0005

4.2.4. Sprovođenje obuka na zahtev poslodavca za zaposlene

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Prema zahtevima poslodavca

Finansijski plan NSZ

/

4.2.5. Realizacija programa stručne prakse

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica
4.030

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program
0803
Programska aktivnost
0005

4.2.6. Realizacija programa pripravnika za nezaposlena lica sa srednjim nivoom kvalifikacija

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica 590

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program
0803
Programska aktivnost
0005

4.2.7. Realizacija programa pripravnika za nezaposlena lica sa visokim nivoom kvalifikacija

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica 530

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program
0803
Programska aktivnost
0005

4.2.8. Podrška sticanju praktičnih znanja (nekvalifikovana lica, viškovi zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica)

NSZ

/

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica 820

Finansijski plan NSZ
Budžetski fond

/
Program
0803
Programska aktivnost
0005

4.2.9. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih

NSZ

Obrazovne ustanove

IV kvartal 2020.

Broj uključenih lica
1.500

Finansijski plan NSZ

/

4.2.10. Pilotiranje postupka priznavanja prethodnog učenja

MRZBSP
MPNTR
Agencija za kvalifikacije
NSZ

Obrazovne ustanove

IV kvartal 2020.

20

Sredstva donatora

/

 

Mera 4.3. Dalje razvijati Nacionalni okvir kvalifikacija

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: regulatorna

Pokazatelji na nivou mere (pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Doneta podzakonska akta

Broj

Službeni glasnik RS

1

2019.

8

Razvijen softver za Registar NOKS

Softver

Izveštaj
MPNTR

Postojanje baze kvalifikacija

2019.

Uspostavljanje Registra NOKS

Nacionalni okvir kvalifikacija RS je povezan sa Evropskim okvirom kvalifikacija

NOKS je povezan sa EOK

Sajt
Savetodavne
Grupe EK i sajt NOKS

/

2019.

NOKS je povezan sa EOK

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

Program 0001

Nisu potrebna dodatna finansijska sredstva (sprovode zaposleni u okviru redovnih aktivnosti)

Program 2001
Programska aktivnost 4010

3.000

Donacija IPA 2014 (MPNTR)34

  

/

_______________
34Projekt "Razvoj integrisanog nacionalnog sistema kvalifikacija u Republici Srbiji" (2019-2021) - ukupno opredeljena finansijska sredstva za realizaciju svih projektnih aktivnosti iznose 1 379 150 EUR

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

4.3.1. Uspostavljanje zakonodavnog okvira za implementaciju NOKS

MPNTR

Agencija za kvalifikacije

IV kvartal 2020.

Doneta podzakonska akta u skladu sa Zakonom o NOKS

Sredstva donatora

/

4.3.2. Uspostavljanje institucionalnog okvira za implementaciju NOKS

MPNTR

Savet za
NOKS Agencija za kvalifikacije
Sektorska veća

IV kvartal 2020.

Osnovane institucije i tela su u potpunosti operativna i funkcionalna

Sredstva donatora

/

4.3.3. Razvijanje standarda kvalifikacija i profila sektora

MPNTR Agencija za kvalifikacije

Savet za
NOKS
Sektorska veća

IV kvartal 2020.

Razvijeno 60 standarda kvalifikacija i 10 profila sektora

Sredstva donatora

/

4.3.4. Uspostavljanje Registra NOKS

MPNTR

Agencija za kvalifikacije

IV kvartal 2020.

Razvijen softver za Registar NOKS

Budžet RS

Program 2001
Programska aktivnost
4010

4.3.5. Povezivanje NOKS sa EOK

MPNTR

Agencija za kvalifikacije

IV kvartal 2020.

NOKS je povezan sa EOK

Budžet RS

Program 2001 Programska aktivnost
4010

 

Mera 4.4. Nastavak reforme stručnog obrazovanja

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: regulatorna

Pokazatelji na nivou mere (pokazatelji rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Broj razvijenih programa

Broj

Službeni

10

Školska 2019/20

7

nastave i učenja u skladu standardima kvalifikacija i potrebama tržišta rada

 

glasnik RS
Prosvetni glasnik

 

 

 

Broj ustanova u kojima se realizuju novorazvijeni nastavni programi nastave i učenja

Broj

Konkurs za upis učenika u srednje škole

140

Školska 2019/20

40

Broj razvijenih programa obuka u skladu standardima kvalifikacija i potrebama tržišta rada

Broj

Registar programa u
Agenciji za kvalifikacije

200

2019.

30

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

Program 0001

Nisu potrebna dodatna finansijska sredstva (sprovode zaposleni u okviru redovnih aktivnosti)

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

4.4.1 Izrada i sprovođenje procedure usvajanje programa obrazovanja i obučavanja

ZUOV MPNTR

SSOOO
Agencija za kvalifikacije

IV kvartal 2020.

Broj usvojenih programa
7

/

/

4.4.2. Održavanje sastanaka sa socijalnim partnerima za potrebe planiranja i razvoja upisne politike i primene novih planova i programa nastave i učenja

MPNTR

PKS
NSZ
Unija poslodavaca
Obrazovne ustanove

IV kvartal 2020.

Broj održanih sastanka
17

/

/

4.4.3. Sprovođenje procedure akreditacije JPOA za programe obuke

MPNTR
Agencija za kvalifikacije

SSOOO
JPOA Škole

IV kvartal 2020.

Broj JPOA 10

/

/

 

Mera 4.5. Dalje razvijati nacionalnu standardnu klasifikaciju zanimanja (NSKZ)

Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Period sprovođenja: 2020. godina

Tip mere: regulatorna

Pokazatelj na nivou mere (pokazatelj rezultata):

Jedinica mere

Izvor provere

Početna vrednost

Bazna godina

Ciljana vrednost u 2020. godini

Uspostavljen institucionalni i metodološki okvir za NSKZ

Broj usvojenih propisa/akata

Službeni glasnik RS

1

2018.

2

 

Izvor finansiranja mere

Veza sa programskim budžetom

Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din.
2020. godina

Ukupno iz svih izvora i programskih aktivnosti ili projekata

Budžet Republike Srbije

Program 0802

Nisu potrebna dodatna finansijska sredstva (sprovode zaposleni u okviru redovnih aktivnosti)

Donacija SDC

/

U toku su pregovori sa donatorom, tačan iznos u ovom trenutku nije opredeljen

 

Naziv aktivnosti:

Organ koji sprovodi aktivnost

Organi partneri u sprovođenju aktivnosti

Rok za završetak aktivnosti

Pokazatelji učinka i ciljana vrednost

Izvor finansiranja

Veza sa programskim budžetom

4.5.1. Analiza novih zanimanja na tržištu rada i utvrđivanje istih u Šifarniku zanimanja kroz izmene i dopune Odluke o Jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada

MRZBSP

MPNTR
RZS
Poslodavci PKS

IV kvartal 2020.

Doneta Odluka o izmenama i dopunama

/

/

4.5.2. Formiranje Radne grupe za razvoj NSKZ

MRZBSP

Prepoznate institucije

IV kvartal 2020.

Formirana radna grupa Rešenje o formiranju RG

/

/

4.5.3. Izrada metodologije za razvoj standarda zanimanja i definisanje institucionalnog okvira i nadležnosti za uspostavljanje, održavanje i unapređenje NSKZ

MRZBSP

Prepoznate institucije u okviru Radne
grupe za razvoj
NSKZ

III kvartal 2020.

Usvojena metodologija Izmenjen i dopunjen Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti
(Službeni glasnik RS)

Sredstva donatora

/

4.5.4. Priprema liste najfrekventnijih zanimanja u RS na osnovu podataka CROSO

MRZBSP

CROSO

IV kvartal 2020.

Pripremljena lista odabranih zanimanja

Sredstva donatora

/

SKRAĆENICE

APZ

Aktivna politika zapošljavanja

ARS

Anketa o radnoj snazi

BDP

Bruto domaći proizvod

BOŠ

Beogradska otvorena škola

GIZ

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju

EK

Evropska komisija

EU

Evropska unija

ZUOV

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

IPA
JLS

Instrument za pretpristupnu pomoć
Jedinica lokalne samouprave

JPOA

Javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih

LAPZ

Lokalni akcioni plan zapošljavanja

MOR

Međunarodna organizacija rada

MOS

Ministarstvo omladine i sporta

MPNTR

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

MRZBSP

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MF

Ministarstvo finansija

NAPZ

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja

NEET

Lica koja nisu zaposlena i nisu u obrazovanju i obuci

NOKS

Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije

NSZ

Nacionalna služba za zapošljavanje

NSKZ

Nacionalna standardna klasifikacija zanimanja

NSP

Novčana socijalna pomoć

OSI

Osoba sa invaliditetom

PKS

Privredna komora Srbije

UPS

Unija poslodavaca Srbije

RAS

Razvojna agencija Srbije

RZS

Republički zavod za statistiku

RS

Republika Srbija

SDC

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

SIPRU

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

SSOOO

Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih

SKGO

Stalna konferencija gradova i opština

UIPS

Udruženje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI

UNDP

Program Ujedinjenih nacija za razvoj

FOOO

Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih

CROSO

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja