POKRAJINSKA SKUPŠTINSKA ODLUKA O POSEBNOM PROGRAMU JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2020. GODINU ("Sl. list AP Vojvodine", br. 54/2019)

Član 1

Ovom pokrajinskom skupštinskom odlukom (u daljem tekstu: Odluka) utvrđuje se Poseban program javnog zdravlja za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine za 2020. godinu (u daljem tekstu: Program), kao i obim sredstava za njegovo sprovođenje i način njihovog raspoređivanja i korišćenja.

Član 2

Program iz člana 1. ove odluke čini njen sastavni deo.

Član 3

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".

 

POSEBAN PROGRAM
JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2020. GODINU

 

UVOD

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva jesu one oblasti koje su u vezi s prevencijom i kontrolom hroničnih nezaraznih bolesti - kojima je današnje društvo najviše opterećeno, te s prevencijom i kontrolom zaraznih bolesti - zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih, kao i s zaštitom i unapređivanjem životne sredine i s faktorima koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje. Stoga, predložen je poseban program koji se odnosi na ove prioritetne oblasti. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta, mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: AP Vojvodina).

Pravni osnov za donošenje Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine za 2020. godinu (u daljem tekstu: Program) jeste član 14. stav 4. Zakona o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", broj: 15/16), kojim je utvrđeno da autonomna pokrajina donosi i finansira posebne programe iz oblasti javnog zdravlja za svoju teritoriju - koje sačinjava u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje, u skladu sa zakonom.

Prioritetne oblasti kojima će se posvetiti programski zadaci iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine jesu:

• registracija obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti;

• kontrola zaraznih bolesti;

• povećanje odgovornosti za zdravlje.

S ciljem očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva, razvoja zdravih okruženja i afirmacije zdravih stilova života, potrebno je i nadalje unapređivati aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja, naročito one koje su usmerene na osetljive populacione grupe i zdravstvene probleme koji najviše doprinose opterećenju bolestima stanovništva AP Vojvodine.

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE ZDRAVSTVENE SITUACIJE

Vitalno-demografska situacija

• Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2016. godini u AP Vojvodini živelo je 1.871.515 stanovnika, što je za više od 160.000 stanovnika manje nego na popisu iz 2002. godine.

• Očekivana dužina života u AP Vojvodini duža je za žene (77,3 godine) nego za muškarce (71,9 godina), a kraća je nego u Beogradskom regionu, na jugu Srbije i u zemljama evropskog regiona.

• Izraženo je starenje stanovništva - prosečna starost stanovništva jeste 42,7 godina, a skoro svaka šesta osoba (18,7%) starija je od 65 godina.

• Stopa nataliteta je nepovoljna (9,4 na 1.000 stanovnika).

• Prosečna starost majke pri rođenju deteta jeste 29,6 godina.

• Stopa mortaliteta održava se na visokim vrednostima (14,8‰).

• Stanovništvo AP Vojvodine najčešće umire od kardio-vaskularnih bolesti (51,5%), tumora (22,8%) i bolesti sistema za disanje (5,7%).

• Stopa smrtnosti odojčadi iznosi 4,4‰ i ima povoljne vrednosti.

• Prirodni priraštaj je nepovoljan i ima negativnu vrednost (-5,4‰).

Morbiditet - oboljevanje stanovništva

• Najznačajniji zdravstveni i javnozdravstveni problem stanovništva AP Vojvodine jesu hronične nezarazne bolesti (kardiovaskularne bolesti, maligna oboljenja, hronične bolesti organa za disanje i grupa bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva).

• Gotovo polovinu od ukupnog vanbolničkog morbiditeta odraslog stanovništva AP Vojvodine čine bolesti sistema za disanje, bolesti krvotoka, mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, kao i bolesti mokraćno-polnog sistema.

• Vodeća dijagnoza odraslog stanovništva jeste esencijalna arterijska hipertenzija.

• Najčešći uzroci oboljevanja dece predškolskog i školskog uzrasta AP Vojvodine jesu bolesti sistema za disanje i zarazne i parazitarne bolesti, dok se u morbiditetu školske dece izdvajaju još i povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora.

• U vanbolničkom morbiditetu žena, poseban značaj imaju tumori koji se nalaze na četvrtom mestu.

• U bolničkom morbiditetu dominiraju tumori (15,6%), bolesti sistema krvotoka (11,7%) i faktori koji utiču na zdravstveno stanje i kontakt sa zdravstvenom službom (8,2%). Vodeći uzroci bolničkog mortaliteta jesu bolesti sistema krvotoka, tumori i bolesti sistema za disanje.

Situacija u vezi sa zaraznim bolestima

• U pogledu većeg broja zaraznih bolesti, epidemiološka situacija u AP Vojvodini ostala je uobičajena za ovo područje, a stopa smrtnosti od zaraznih bolesti ostala je niska.

• Izmenama u zakonskoj regulativi u oblasti zaraznih bolesti tokom 2016 -2017. godine, posebno ukidanjem zbirnih prijava, višestruko je smanjen broj prijavljenih zaraznih bolesti, ali je povećano učešće zaraznih bolesti sa egzaktnom laboratorijskom potvrdom. Do sada, vodeća oboljenja iz ove grupe (streptokokne infekcije, varičela, infektivna mononukleoza) više ne podležu obaveznom prijavljivanju.

• Najveći broj crevnih zaraznih bolesti, kao i prethodnih godina, prijavljen je pod kliničkom dijagnozom - zarazni prolivi (enteritisi i gastroenteritisi), koja obuhvata sve slučajeve dijareje i gastroenteritisa, čiji uzročnik nije laboratorijski dokazan, a postoji uverenje da su infektivne prirode.

• Mada bi prevencija seksualno prenosivih zaraznih bolesti mogla biti efikasna kada bi se primenjivale individualne mere zaštite, ipak ove bolesti i dalje ostaju značajna patologija stanovništva.

• HIV infekcije ostaju globalno jedan od vodećih narodnozdravstvenih problema. U 2017. godini, broj HIV pozitivnih osoba je za oko 23% veći nego 2016. godine. Zabrinjavajući podatak jeste to što su sve obolele osobe svoj HIV status saznale u momentu postavljanja dijagnoze oboljenja, što ukazuje na to da osobe s rizičnim ponašanjem ne sprovode preventivno testiranje u dovoljnoj meri i blagovremeno. S obzirom na to što period nemanifestne infekcije traje više godina, ove osobe dugo prestavljaju potencijalnu opasnost za prenošenje HIV-a.

• Globalnoj promeni geografske distribucije vektorskih bolesti doprineo je uticaj klimatskih faktora na rasprostranjenost i učestalost vektora.

• Mada su u nacionalnoj patologiji zoonoze zastupljene s malim brojem obolelih, zbog epidemioloških karakteristika ovih bolesti, velikog epidemijskog potencijala, teškoća u suzbijanju i mogućih zdravstvenih i ekonomskih posledica, nadzor nad ovim bolestima izuzetno je značajan.

• Diskontinuitet, nepravovremenost i nedovoljnost MMR vakcine u prethodnom periodu, kao i nagomilavanje osetljive populacije, dovode u pitanje dostizanje eliminacije morbila/rubele u predviđenom roku, indirektno otežavaju održavanje poverenja roditelja u sistem imunizacije, koji je poslednjih godina ozbiljno uzdrman aktivnostima antivakcinalnog pokreta.

• Obuhvat imunizacijom po kliničkim indikacijama (vakcina protiv gripa, pneumokoknih infekcija) ostao je nizak i nedovoljan da bi se ovom merom uspešnije uticalo na smanjenje oboljevanja i umiranja.

CILJEVI PROGRAMA

Opšti cilj:

Unapređivanje i očuvanje zdravlja stanovništva na teritoriji AP Vojvodine, obezbeđivanjem informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređivanju zdravlja, produženju života, poboljšanju kvaliteta življenja i osposobljavanju stanovništva AP Vojvodine za nezavisno funkcionisanje.

Specifični ciljevi:

• unapređivanje javnog elektronskog servisa za zarazne bolesti i evidenciju hroničnih bolesnika, koji će moći da podrži sve procese evidentiranja i izveštavanja u vezi sa zaraznim i nezaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine, ali i da obezbedi druge informacije značajne za evidenciju i epidemiološko ispitivanje;

• obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih i nezaraznih bolesti, s ciljem planiranja interventnih mera i aktivnosti;

• unapređivanje nadzora nad određenim zaraznim bolestima (npr. OSG, grip, akutne respiratorne infekcije, virusni gastroenterititsi) u populaciji i kod hospitalizovanih bolesnika;

• unapređivanje epidemiološkog nadzora nad transmisivnim antropozoonozama na teritoriji AP Vojvodine, dokazivanjem uzročnika ovih infekcija u specifičnim vektorima;

• smanjenje unosa natrijum-hlorida kod dece predškolskog i školskog uzrasta i kod mladih, radi smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu;

• unapređivanje zdravlja porodica s malom decom u AP Vojvodini putem povećanja dostupnosti informacija, znanja i veština o zdravlju u domovima zdravlja i institutima / zavodima za javno zdravlje;

• procena epidemiološke situacije povreda i identifikacija najugroženijih populacionih grupa.

AKTIVNOSTI PROGRAMA:

Aktivnosti Programa sprovode se putem osam programskih zadataka.

Programski zadaci:

1. praćenje i analiza zdravstvenog stanje stanovništva AP Vojvodine;

2. unapređivanje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine;

3. unapređeni kliničko-epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine;

4. integrisani nadzor i kontrola transmisivnih antropozoonoza na teritoriji AP Vojvodine;

5. kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u AP Vojvodini;

6. unapređivanje zdravstvene pismenosti populacije - "Znanjem do zdravih izbora";

7. unapređivanje mentalnog zdravlja porodice - "Podrška od samog početka";

8. epidemiološki nadzor nad povredama na teritoriji AP Vojvodine.

Aktivnosti i metodologija detaljno se opisuju uz svaki programski zadatak zasebno.

Posebne programe iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine realizovaće Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad i zavodi za javno zdravlje, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene zaštite, dok će u programski zadatak pod brojem 4 biti uključeni i Institut za veterinarstvo Novi Sad i veterinarski specijalistički instituti u AP Vojvodini, kao i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA

Indikatori i metodologija sprovođenja Programa definišu se uz svaki programski zadatak zasebno.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine

Prikaz i analiza postojeće situacije

Analiza zdravstvenog stanja stanovništva jeste osnova za sagledavanje postojeće situacije, te za objektivnu identifikaciju prioritetnih zdravstvenih problema i donošenje mera za njihovo rešavanje. Ona je neophodna za adekvatno planiranje zdravstvene zaštite, donošenje odgovarajućih strategija, programa i postavljanje ciljeva zdravstvene politike. Ovi parametri ne analiziraju se na nivou AP Vojvodine programima koji su doneti i finansirani na republičkom nivou.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Obezbeđivanje informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređivanju zdravlja, poboljšanju kvaliteta života i produženju životnog veka stanovništva AP Vojvodine.

Specifični ciljevi:

• identifikacija najznačajnijih zdravstvenih problema, tendencija kretanja oboljenja, faktora rizika, izloženosti stanovništva opasnostima iz životne sredine, uočavanje razlika u zdravstvenom stanju i zdravstvenoj zaštiti stanovništva različitih područja i kategorija;

• planiranje interventnih mera i aktivnosti za rešavanje vodećih zdravstvenih problema, kao i problema u pogledu rada i organizacije zdravstvene službe.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

Zdravlje stanovništva AP Vojvodine procenjivaće se kontinuirano - monitoringom. Definisaće se sadržaj analize zdravstvenog stanja stanovništva za svaku godinu posebno. Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine odrediće vrstu podataka koji će se koristiti u analizi zdravstvenog stanja stanovništva.

Prikupljanje i obrada podataka za analizu zdravstvenog stanja

Na osnovu definisanih stručno-metodoloških procedura, prikupljaju se podaci od okružnih zavoda za javno zdravlje AP Vojvodine, te se dostavljaju Institutu za javno zdravlje Vojvodine, koji nadalje kontroliše i obrađuje te podatke.

Kontrola analize zdravstvenog stanja

Analizu obavljaju lekari Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Objedinjena i verifikovana analiza zdravstvenog stanja šalje se osnivaču Instituta za javno zdravlje Vojvodine, zavodima za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i drugima.

Izvršioci programskog zadatka

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor.

Indikatori:

1. demografski pokazatelji;

2. umiranje stanovništva (mortalitet): mortalitet po polu, starosti i vodećim uzrocima umiranja;

3. očekivano trajanje života na rođenju;

4. oboljevanje stanovništva - morbiditet: podaci o registrovanom vanbolničkom i bolničkom morbiditetu;

5. korišćenje i rad zdravstvene službe: podaci o korišćenju vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite;

6. aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja;

7. spoljašnja sredina: nadzor zdravstvene ispravnosti vode za piće, namirnica, kvaliteta vazduha životne sredine, ispravnosti vode otvorenih i zatvorenih bazena, javnih kupališta, reka i jezera, koji predstavljaju pokazatelje stanja životne sredine;

8. rezistencija bakterija na antimikrobne lekove.

Za realizaciju ovog programskog zadatka u 2020. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je izdvojiti 221.445,33 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Unapređivanje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine

(vođenje, prikupljanje i obrada podataka obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti)

Prikaz i analiza postojeće situacije

Praćenje zaraznih bolesti

Najveći broj zaraznih bolesti na području AP Vojvodine prijavljuje se na osnovu kliničke dijagnoze, bez etiološke potvrde (laboratorijska mikrobiološka dijagnostika). Zbog neusaglašenosti kriterijuma prijavljivanja, isti klinički entiteti prijavljuju se pod različitim dijagnozama. Etiološki nerazjašnjene slučajeve oboljenja nije moguće epidemiološki povezati, te se najveći broj zaraznih bolesti registruje kao pojedinačna oboljenja. Implementacija softverskog rešenja u domovima zdravlja i prikupljanjem podataka potrebnih za evidentiranje i prikupljanje prijava zaraznih bolesti, od 2013. godine, prijave su počele da pristižu kontinuirano, svakodnevno, uvek u istom periodu za prethodni dan. U toku 2017. godine, elektronskim servisima obuhvaćeno je preko 99% stanovništva AP Vojvodine. U toku 2018. godine, sačinjen je modul koji je inkorporiran u servis za zarazne bolesti, te koji ima za cilj prepoznavanje definicija slučaja koje propisuje Evropska komisija, a koje su uvedene u naše propise i objavljene na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije. Kao takav, modul treba da bude podrška i radu lekara i primarnoj zdravstvenoj zaštiti, za početak, kao izborna mogućnost za korišćenje. S vremenom, unapređivanjem modula i na osnovu zahteva samih korisnika, očekuje se da modul postane rutinski deo u radu za svakog pacijenta, a ne da bude samo izborna mogućnost lekara. U 2020. godini, planirano je da se uvede u domove zdravlja u centru upravnih okruga, a nakon toga, narednih godina, u sve domove zdravlja na kompletnoj teritoriji AP Vojvodine.

Praćenje imunizacije

Usled diskontinuiteta u snabdevanju vakcinama, u AP Vojvodini, kao i u drugim delovima Republike Srbije, uočljiv je pad obuhvata obaveznim vakcinama, ali i vakcinama koje se - prema važećem pravilniku - daju prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama.

Važećim zakonskim propisima, utvrđeno je i obavezno prijavljivanje neželjenih reakcija posle imunizacije. Lekar koji utvrdi neželjenu reakciju dužan je da to prijavi epidemiološkoj službi nadležnog instituta / zavoda za javno zdravlje, na propisanom obrascu. Postojećim načinom registracije nije moguće utvrditi učešće neželjenih reakcija u odnosu na ukupan broj vakcinisane dece i broj aplikovanih doza određene vakcine. U 2020. godini, planirano je da se obavezno prijavljivanje neželjenih reakcija posle imunizacije uvede u domove zdravlja u centru upravnih okruga, a nakon toga, narednih godina, u sve domove zdravlja na kompletnoj teritoriji AP Vojvodine.

Praćenje hroničnih nezaraznih bolesti

Uvođenje javnog elektronskog servisa daje mogućnosti za evidentiranje i praćenje broja obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti (hroničnih bolesnika) na teritoriji AP Vojvodine, kao i za sagledavanje udela hroničnih bolesnika u opštoj populaciji i praćenje hroničnih nezaraznih oboljenja koja se ne prate putem registara.

Do sada, su u elektronski servis za evidentiranje lica obolelih od hroničnih nezaraznih oboljenja uključena su 43 doma zdravlja (od 44 s teritorije AP Vojvodine), s tendencijom postizanja obuhvata od 100%. Sastavni deo servisa čini elektronski imunizacioni registar (koji na nivou Republike Srbije ne postoji), koji treba da obezbedi kontrolu obuhvata sistematskom vakcinaciju i da omogući povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, kao i da omogući da se lakše sagledava potrošnja vakcina radi što boljeg planiranja nabavke vakcina.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti ciljevi:

• Uspostavljanje javnog elektronskog servisa s ciljem da podrži sve procese prijavljivanja i izveštavanja u vezi sa zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine (u skladu s pomenutim zakonom i pravilnikom).

• Obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i faktorima rizika, s ciljem planiranja interventnih mera i aktivnosti.

• Uspostavljanje modernog, efikasnog i fleksibilnog imunizacionog servisa u AP Vojvodini, kojim će se steći uvid u vakcinalni obuhvat svim vakcinama - u skladu sa zakonom.

• Unapređivanje javnog elektronskog servisa s ciljem obuhvata celokupne populacije na teritorije AP Vojvodine za sve procese evidentiranja hroničnih bolesnika.

• Obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama nezaraznih bolesti i faktorima rizika.

Specifični ciljevi:

• razvoj modernog sistema ranog otkrivanja i upozoravanja na pretnje po zdravlje stanovništva AP Vojvodine, posebno u vanrednim situacijama;

• usaglašavanje kriterijuma prijavljivanja s preporukama Evropske unije;

• unapređivanje protoka podataka o pojavi određenih zaraznih bolesti, kao i podataka o izvršenim mikrobiološkim uslugama unutar zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine;

• uvođenje elektronskog imunizacionog registra treba da omogući: precizno i ažurno sagledavanje obuhvata sistematskom vakcinacijom; lakše izveštavanje i planiranje imunizacije; praćenje bezbednosti vakcina; evidenciju razloga neodazivanja na vakcinaciju; inkorporiran sistem aktivnog podsećanja na termin imunizacije; povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka; lakše sagledavanje potrošnje vakcina radi što boljeg planiranja nabavke vakcina;

• utvrđivanje stope javljanja postvakcinalnih reakcija i komplikacija u odnosu na broj vakcinisane dece određenom vakcinom i broj aplikovanih doza određene vakcine, kao i utvrđivanje učešća težih neželjenih reakcija i komplikacija i njihovog uticaja na ostvareni obuhvat imunizacijom;

• povećanje nivoa znanja zdravstvenih radnika koji sprovode imunizaciju o vakcinama i vakcinama preventabilnim bolestima;

• izgradnja registra hroničnih bolesnika.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1. implementacija softverskog sistema za prikupljanje podataka o licima obolelim od zaraznih i hroničnih nezaraznih oboljenja u domovima zdravlja u AP Vojvodini;

2. implementacija imunizacionog registra u većini domova zdravlja AP Vojvodine (služba za zdravstvenu zaštitu dece) u saradnji sa stručnjacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Institutom za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine;

3. monitoring rada i izveštavanje o postignutim rezultatima.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica i Zavod za javno zdravlje Sombor, zdravstveni radnici iz sedam domova zdravlja koji sprovode imunizaciju na teritoriji AP Vojvodine (domovi zdravlja u Novom Sadu, Subotici, Kikindi, Somboru, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu).

Indikatori:

• broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• porast incidencije određenih zaraznih bolesti, registrovanih u zdravstvenim ustanovama koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• broj registrovanih epidemija, sa utvrđenim infektivnim agensom;

• broj (%) lekara domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 60% u toku godine;

• broj (%) neželjenih reakcija nakon imunizacije - po vrstama obavezne vakcine i uzrastu dece;

• broj (%) težih neželjenih reakcija nakon imunizacije - po vrstama obavezne vakcine i uzrastu dece;

• broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za evidenciju hroničnih bolesnika;

• broj izabranih lekara koji pravilno popunjavaju podatke o evidenciji hroničnih bolesnika;

• incidencije i prevalencije određenih nezaraznih bolesti.

Za realizaciju ovog programskog zadatka, u 2020. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je izdvojiti 600.872,02 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Unapređeni kliničko-epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine

Prikaz i analiza postojeće situacije:

Od sezone 2013-2014. godine, sentinelnim nadzorom nad OSG i ARI obuhvaćene su sve opštine AP Vojvodine. Nadzor koordinišu zavodi za javno zdravlje - kao partneri Instituta za javno zdravlje AP Vojvodine.

U epidemiji gripa, ARDS jeste vodeći uzrok smrtnog ishoda od ove bolesti. Pored virusa gripa, drugi infektivni agensi takođe mogu biti uzročno povezani s teškim akutnim respiratornim oboljenjima, kao što je novi korona virus nazvan Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus (MERS-CoV), koji se razlikuje od drugih korona virusa, dosad izolovanih iz ljudi, uključujući i SARS-CoV. Najveći broj obolelih jesu stanovnici Saudijske Arabije, ali i inostrani građani koji su boravili u toj zemlji.

Zbog toga, postavljanje etiološke dijagnoze ima i epidemiološki značaj za praćenje težine epidemije gripa, učešća drugih infektivnih agensa u etiologiji ovih bolesti i otkrivanje importovanja oboljenja koja mogu da predstavljaju globalnu pretnju (virusi gripa H5 i H7 i MERS-CoV, humani meta pneumovirus, humani parainfluenca virusi 1, 2, 3 i 4, humani rinovirus, adenovirusi, humani bokavirus i respiratorni sincicijalni virus).

Rotavirusni gastroenteritisi jesu jedan od glavnih uzročnika morbiditeta u dečjem uzrastu. Norovirusi, posle rotavirusa, drugi su najčešći uzročnici nebakterijskih, virusnih gastroenteritisa kod dece i najčešći etiološki irusni faktori akutnih gastroenteritisa kod odraslih. Vodeći su uzročnici epidemija povezanih sa upotrebom kontaminirane hrane, a prenose se i kontaminiranom vodom i kontaktom sa inficiranim osobom ili kontaminiranim predmetima.

Danas se zna da su astrovirusi česti uzročnici gastroenteritisa, naročito kod dece uzrasta do dve godine i kod starijih osoba. Adenovirusni gastroenteritisi javljaju se tokom cele godine. Adenovirusi su drugi najčešći uzročnici proliva kod dece (iza rotavirusa). Oboljevaju deca mlađa od dve godine.

Uvođenjem molekularne dijagnostike za dokazivanje virusne etiologije gastroenteritisa, omogućeno je da se kod 42% hospitalizovanih pacijenata iz ciljne grupe postavi etiološka dijagnoza bolesti i da se broj epidemija crevnih zaraznih bolesti s nepoznatim uzročnikom smanji za jednu trećinu. Rezultati koji su postignuti posebnim programima u oblasti javnog zdravlja u AP Vojvodine u nadzoru nad invazivnom pneumokoknom bolešću obezbedili su pored drugih, dokaze u korist uvođenja imunizacije protiv invazivne pneumokokne bolesti u Republici Srbiji, koja je od 2018. godine obavezna za svu odojčad.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti ciljevi:

- Unapređivanje nadzora nad gripom i drugim uzročnicima akutnih respiratornih infekcija.

- Unapređivanje epidemiološkog nadzora nad virusnim gastroenteritisima.

- Unapređivanje nadzora nad invazivnim bakterijskim oboljenjima radi blagovremene dijagnoze i lečenja obolelih i predlaganja mera sprečavanja i suzbijanja ovih oboljenja.

- Prikupljanje i održavanje banke seruma za seroepidemiološka istraživanja u AP Vojvodini.

Specifični ciljevi:

• pravovremeno prikupljanje informacija o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini i razmena informacija s drugim mrežama u zemlji i u Evropi;

• prikupljanje, obrada, analiza i javna dostupnost kliničko-epidemioloških i virusoloških podataka o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini;

• jačanje i harmonizacija epidemioloških i virusoloških metoda, primarno baziranih na integrisanom modelu sentinel nadzora;

• obezbeđivanje validnih informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u epidemiji gripa;

• unapređivanje rada Nacionalnog influenca centra SZO Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kao dela mreže laboratorija SZO u Evropi i u svetu;

• procena učešća drugih uzročnika ARI (respiratorni sincicijalni virus, adenovirusi);

• pravovremeno otkrivanje importovanja uzročnika koji mogu da predstavljaju globalnu pretnju zdravlju stanovništva AP Vojvodine;

• decentralizacija laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini;

• utvrđivanje učestalosti rotavirusa, norovirusa, astrovirusa i adenovirusa, kao etioloških faktora virusnih gastroenteritisa na uzorku hospitalizovanih pacijenata, s posebnim osvrtom na uzrast do pet godina;

• utvrđivanje najčešćih serotipova bakterija Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenyae i Neisseria meningitides, koje se nalaze na našem području;

• utvrđivanje rezistencije izolata Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenyae i Neisseria meningitides na antibiotike;

• praćenje uticaja imunizacije na javljanje ovih oboljenja.;

• praćenje uticaja imunizacije na promenu strukture izolovanih sojeva Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenyae.

• prikupljanje banke seruma prema ECEH2 metodologiji (oko 3.500 seruma), koja geografski, uzrasno i prema polu odslikava populaciju AP Vojvodine odnosno predstavlja reprezentativni uzorak stanovništva;

• utvrđivanje prokuženosti (procenat imunih) populacije protiv određenih zaraznih bolesti prema proceni epidemiološke službe AP Vojvodine;

• obezbeđenje objektivnih pokazatelja za procenu epidemiološke situacije i za pravovremeno planiranje protiveopidemijskih mera kako bi se smanjili negativni efekti epidemijskog širenja oboljenja.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1. Ciljna grupa za sentinelni nadzor jeste stanovništvo AP Vojvodine. Populaciju pod nadzorom činiće ugovoreni pacijenti sentinelnih lekara. Mrežu sentinelnih lekara činiće lekari domova zdravlja (lekari opšte medicine, pedijatri iz dečjeg i školskog dispanzera). Planira se da jedan lekar prati OSG i ARI u populaciji od 500 do 2.500 osoba. Koordinacija sprovođenja sentinel nadzora, na nivou okruga, u nadležnosti je epidemiologa iz instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. Planira se da u svakoj opštini nadzorom bude obuhvaćeno 3-5% populacije, razvrstane po dobnim grupama (0-4, 5-14, 15-29, 30-64 i ≥65 godina). Unutar te populacije, registrovaće se OSG i ARI i pratiće se specifična stopa incidencije OSG i ARI - po uzrastu, na teritoriji opštine, okruga i AP Vojvodine. U skladu sa utvrđenom metodologijom, sentinelni nadzor sprovodi se od 40. nedelje tekuće godine do 20. nedelje naredne godine. U tom periodu, broj registrovanih slučajeva OSG i ARI prati se po nedeljama, a podaci o broju registrovanih slučajeva OSG i ARI, po dobnim grupama, sentinelni lekari ili nadležni epidemiolozi zavoda unose elektronskim putem u posebno konstruisanu bazu za unos podataka. Analiza aktuelne epidemiološke situacije, na nedeljnom nivou, kontinuirano će se postavljati na sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Lekar s teritorije opštine gde je tendencija incidencije OSG u porastu u poređenju s prethodnom nedeljom nadzora i koji utvrdi da pacijenti tokom aktuelne nedelje ispunjavaju definiciju slučaja oboljenja sličnog gripu, obaveštava epidemiologa nadležnog instituta / zavoda za javno zdravlje, radi uzorkovanja bolesničkog materijala i prikupljanja osnovnih epidemiološko-kliničkih podataka. Primenjivaće se PCR metoda. Planira se uzimanje oko 500 uzoraka u toku jedne sezone.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• formiranje nove sentinelne mreže (utvrđivanje broja sentinelnih lekara koji su bili uključeni u nadzor, kao i uključivanje novih);

• utvrđivanje veličine aktuelne populacije pod nadzorom lekara koji su već angažovani i populacije lekara koji su prvi put uključeni u aktivnosti;

• formiranje stručnog tima i izbor/reizbor okružnih koordinatora;

• izradu dokumentacije;

• edukaciju novih učesnika u nadzoru;

• prijavljivanje OSG i ARI;

• uzorkovanje i transport bolesničkog materijala;

• laboratorijsku obradu;

• tumačenje i izdavanje rezultata;

• obradu i analizu podataka, izradu i prosleđivanje izveštaja svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.

2. Ciljnu grupu za posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću čine hospitalizovani bolesnici kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka. Programski zadatak realizovaće se putem saradnje bolničkih ustanova u kojima se leče pacijenti kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, regionalnih zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor, unaprediće se saradnja među učesnicima. Na osnovu postavljene indikacije ordinirajućeg lekara, uzorkovaće se bolesnički materijal (nazalni/faringealni bris) za laboratorijsko ispitivanje s ciljem postavljanja etiološke dijagnoze bolesti. Ispitivanje će se sprovoditi na viruse gripa. U slučaju negativnog rezultata, ispitivanje će se proširiti i na druge virusne agense (MERS-CoV, humani meta pneumovirus, humani parainfluenca virusi 1, 2, 3 i 4, humani rinovirus, adenovirusi, boka virus i respiratorni sincicijalni virus), a prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama, ispitivanje će se sprovesti i na uzročnike legionarske bolesti i Q groznice. Laboratorijsko ispitivanje sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine. U procesu decentralizacije laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini, laboratorijsko ispitivanje na najčešće očekivane uzročnike teške akutne respiratorne bolesti (grip A i B i legionela), sprovodiće i zavodi za javno zdravlje u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Kikindi i Pančevu. Laboratorijsko ispitivanje na Q sprovodiće se u saradnji s referentnom laboratorijom Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin. Za sprovođenje ovog programskog zadatka, pored postojeće RT PCR tehnologije koja je obezbeđena u svim zavodima za javno zdravlje, Institut za javno zdravlje Vojvodine koristiće Real time multiplex PCR automatizovan sistem. Aparat će u jednom vremenu moći da potvrdi ili da odbaci 13-17 različitih virusnih i bakterijskih uzročnika.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• formiranje stručnog tima;

• definisanje metodologije;

• izradu dokumentacije (ankete, izveštajni obrasci);

• edukaciju mikrobiologa i biologa / zdravstvenih tehničara iz zavoda za javno zdravlje u Subotici i Sremskoj Mitrovici;

• registrovanje bolesnika u skladu s definicijom;

• uzorkovanje bolesničkog materijala;

• transport bolesničkog materijala;

• laboratorijsko ispitivanje uzoraka i tumačenje rezultata;

• prikupljanje epidemioloških i kliničkih podataka;

• obradu i analizu podataka, izradu i prosleđivanje izveštaja svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.

Planirano je da se pregleda 100 uzoraka fecesa hospitalizovanih pacijenata koji boluju od gastroenteritisa i 100 uzoraka fecesa obolelih u epidemijama gastroenterokolitisa za koje je postavljena sumnja na virusnu etiologiju.

Prikupljanje i obrada uzoraka fecesa pacijenata sumnjivih na virusni gastroenteritis

Uzorci stolice, za hospitalizovane pacijente, biće dostavljani u saradnji sa Institutom za zaštitu zdravlja dece i omladine Vojvodine i Klinikom za infektivne bolesti, Kliničkog centra Vojvodine. Uzorci stolice pacijenata obolelih u epidemijama biće dostavljani u saradnji sa epidemiološkom službom nadležnog zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine.

Izolacija i dokazivanje virusnih nukleinskih kiselina iz uzoraka fecesa

Za izvođenje Real time PCR testa biće upotrebljen komercijalni kit, za istovremeno dokazivanje i diferencijaciju RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa i za dokazivanje DNK adenovirusa.

Obrada podataka i analiza dobijenih rezultata

Dobijeni rezultati biće obrađeni i analizirani u poređenju s karakteristikama pacijenata obolelih od gastroenteritisa, odnosno epidemija virusnih gastroenteritisa.

Za sprovođenje ovog programskog zadatka, pored postojeće RTP PCR tehnologije, Institut za javno zdravlje Vojvodine koristiće Real time multiplex PCR.

Programski zadatak će se realizovati saradnjom bolničkih ustanova u kojima se pacijenti leče, odnosno u koje su upućeni pacijenti iz cele AP Vojvodine (Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine i Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine) i iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Ciljna grupa jesu bolesnici svih uzrasta kod kojih je došlo do razvoja meningitisa/sepse, a za Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenyae i bolesnici dečjeg uzrasta kod kojih je došlo do razvoja invazivne pneumonije (s pozitivnom hemokulturom) i koji su upućeni na bolničko lečenje.

U skladu s metodologijom ECEH2 projekta, sprovođenog u zemljama Evropske unije, prikupiće se po 100 rezidualnih uzoraka seruma za svaku godinu starosti ispitanika mlađih od 19 godina, zatim po 200 uzoraka seruma za sedam uzrasnih grupa ≥20 godina (20-24, 25-28, 30-34, 35-39, 40-49, 50-59, ≥60), koji predstavljaju stratume. Na taj način, prikupiće se ukupno 3.570 seruma (0,18% ukupne populacije AP vojvodine) koji predstavljaju Glavnu banku seruma Vojvodine. Zastupljenost polova ispitanika biće podjednaka (M:Ž=1:1). Prikupljaće se uzorci krvi / rezidualnih seruma stanovnika AP Vojvodine, koji se, u navedenom periodu, jave u laboratoriju zdravstvene ustanove radi rutinskog laboratorijskog ispitivanja. Podaci o identitetu biće šifrirani, čime će se obezbediti anonimnost ispitanika. Učešće ispitanika je bilo i biće na dobrovoljnoj bazi. Ispitanici će biti informisani o kompletnoj proceduri koja će biti sprovedena uz njihovu pisanu saglasnost za uzimanje krvi/seruma.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, 135 sentinelnih lekara iz 44 doma zdravlja s teritorije AP Vojvodine.

Indikatori:

- broj (%) domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 90% izveštajnih nedelja;

- broj (%) sentinelnih lekara koji su dostavili ≥ 80% planiranih nedeljnih izveštaja o registrovanim OSG i ARI, u skladu s protokolom;

- broj laboratorijski ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;

- broj potvrđenih slučajeva gripa u odnosu na ukupan broj testiranih uzoraka;

- broj ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;

- broj (%) bolesnika kod kojih je postavljena etiološka dijagnoza teške akutne respiratorne bolesti;

- broj (%) bolesnika sa etiološkom dijagnozom teške akutne respiratorne bolesti za koje su dobijeni kliničko-epidemiološki podaci;

- broj (%) uzoraka prikupljenih od hospitalizovanih pacijenata, kod kojih je postavljena sumnja na virusni gastroenteritis;

- broj (%) pacijenata sa utvrđenom etiološkom dijagnozom virusnog gastroenteritisa;

- broj obrađenih epidemija gastroenterokolitisa;

- broj (%) epidemija gastroenterokolitisa za koje je utvrđena virusna etiologija;

- broj (%) izolata pneumokoka koji su serotipizovani;

- broj (%) uzoraka seruma/krvi koji je obezbeđen za Glavnu banku seruma u AP Vojvodini.

Kvalitativni pokazatelji:

- geografska raširenost oboljenja u populaciji (u odnosu na OSG);

- intenzitet kliničke aktivnosti virusa (u odnosu na OSG);

- trend incidencije oboljenja sličnih gripu (u odnosu na OSG);

- stepen opterećenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (u odnosu na ARI).

Za realizaciju ovog programskog zadatka, u 2020. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je izdvojiti 1.942.504,05 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Integrisani nadzor i kontrola transmisivnih antropozoonoza na teritoriji AP Vojvodine

Prikaz i analiza postojeće situacije

One Health (jedinstveno zdravlje) koncept jeste novi korak ka unapređivanju zdravstvene zaštite, putem spajanja politika zaštite zdravlja ljudi i životinja u svim relevantnim sektorima. Vodeću ulogu u razvoju ovog koncepta preuzele su pojedine države i grupe država (Evropska unija). Pored njih, u centru se nalazi i nekoliko međunarodnih organizacija: Food and Agricultural Organisation (FAO), World Organisation for Animal Health (OIE), World Health Organisation (WHO), World Bank, United Nations System Influenza Coordination (UNSIC), United Nations Children’s Fund (UNICEF), European Center for Disease Prevention and Control (ECDC) i European Food Safety Agency (EFSA). Unapređivanje epidemiološkog nadzora jeste preduslov za kontrolu transmisivnih antropozoonoza na teritoriji AP Vojvodine. Integrisani pristup epidemiološkog i epizootološkog nadzora moguć je saradnjom zdravstvenih ustanova u oblasti javnog zdravlja i zdravstvene zaštite (Institut za javno zdravlje Vojvodine - IZJZV, Klinički centar Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti - KCVI), referentnih ustanova u oblasti veterine (Naučni institut za veterinarstvo Novi Sad - NIVNS) i referentne naučnoobrazovne ustanove u oblasti praćenja aktivnosti vektora (Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Laboratorija za medicinsku i veterinarsku entomologiju i Laboratorija za dijagnostiku infektivnih bolesti i zoonoza - PF).

Integrisani pristup postići će se primenom savremenih informaciono komunikacionih tehnologija, putem elektronske platforme za brzu i sveobuhvatnu razmenu podataka u oblasti medicine, veterine i entomologije razvijene u toku 2019. godine.

Ovim pristupom, omogućiće se pravovremeno predlaganje, planiranje i sprovođenje odgovarajućih mera kontrole određenih transmisivnih antropozoonoza, kako bi se obezbedilo zdravlje stanovništva AP Vojvodine i sačuvao ekonomski potencijal u oblasti poljoprivrede odnosno stočarstva. Integrisanim nadzorom pratiće se određeni uzročnici zaraznih bolesti kod ljudi i/ili životinja i njihovi vektori, kao i prisustvo bolesti koje se mogu razvrstati u sledećih nekoliko grupa.

1. Bolesti - kod ljudi i životinja; uzročnik potvrđen u populaciji vektora na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije (infekcije virusom zapadnog Nila, lajmska bolest, Q groznica).

2. Bolesti - kod ljudi i životinja; uzročnik nije potvrđen u populaciji vektora na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike (humana monocitotrofna erlihioza); vektori prisutni na teritoriji AP Vojvodine (Aedes spp. i Ixodes spp.).

3. Bolesti koje imaju potencijal da izazovu oboljenje kod ljudi i životinja; uzročnik potvrđen u populaciji vektora na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije (krpeljski meningoenecefalitis, babesioza, lejšmanijaza, infekcije izazvane usutu virusom, anaplazmoza, filarioze).

4. Bolesti kojih nema kod ljudi i životinja; uzročnik nije potvrđen u populaciji vektora, ali odgovarajući vektor postoji na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije ili u zemljama u okruženju (malarija, chikungunya groznica, denga); vektori prisutni na teritoriji AP Vojvodine (Anopheles spp., Aedes albopictus).

5. Bolesti kojih nema kod ljudi i životinja; odgovarajući vektor nije prisutan na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije ili u zemljama u okruženju, ali se može preneti putem putnika ili roba u međunarodnom saobraćaju, usled migracija stanovništva i zadržati u populaciji vektora na teritoriji AP Vojvodine odnosno Republike Srbije (japanski enecefalitis, žuta groznica).

Integrisani pristup epidemiološkom, epizootiološkom nadzoru kombinovanim sa aktivnim nadzorom nad populacijama vektora (krpelji i komarci) ne sprovodi se i za sada se ne planira na nivou Republike Srbije. Poljoprivredni fakultet, Laboratorija za medicinsku entomologiju i Laboratorija za dijagnostiku zaraznih bolesti životinja i antropozoonoza jesu učesnici konzorcijuma u projekta VectorNet, koji finansiraju Evropski centar za kontrolu bolesti (ECDC) i Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), a kojim se prate sve vektorske vrste zglavkara u Evropi i u severnoj Africi. Laboratorija za medicinsku entomologiju jeste referentna laboratorija projekta MedilLabSecure, kojim se obezbeđuje integrisani pristup u oblasti transmisivnih bolesti povezivanjem entomoloških i virusoloških laboratorija u Evropi.

Laboratorija za dijagnostiku zaraznih bolesti životinja i antropozoonoza predstavlja nacionalni centar za testiranje epidemioloških, kliničkih i laboratorijskih protokola za prijavu lajmske bolesti na području Republike Srbije.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Unapređivanje epidemiološkog nadzora nad transmisivnim antropozoonozama na teritoriji AP Vojvodine, dokazivanjem uzročnika ovih infekcija u specifičnim vektorima koji cirkulišu u ispitivanom području, u životinjama kao domaćinima i u humanoj populaciji, otkrivanje akutno obolelih i asimptomatskih slučajeva kod ljudi i životinja, ujednačavanjem kriterijuma i proširivanjem laboratorijskog dijagnostičkog spektra.

Specifični ciljevi:

• utvrđivanje rasprostranjenosti i veličine populacija vektora transmisivnih antropozoonoza (komaraca, peščanih mušica i krpelja);

• utvrđivanje prisustva i učestalosti uzročnika transmisivnih antropozoonoza kod vektora, ljudi i životinja primenom metoda kultivacije i molekularne biologije (PCR, sekvenciranje genoma);

• utvrđivanje seroprevalencije infekcija određenih transmisivnim antropozoonoza u ciljnim grupama kod ljudi (opšta populacija i klinički suspektni slučajevi, profesionalna ekspozicija);

• utvrđivanje seroprevalencije infekcija određenih transmisivnim antropozoonoza kod velikih životinja (konji, veliki i mali preživari, divlje životinje, ptice i zečevi) i kod malih životinja (kućni ljubimci) i utvrđivanje učestalosti akutnih arbovirusnih i drugih vektorski prenosivih zoonoza u suspektnim kliničkim slučajevima;

• utvrđivanje učestalosti transmisivnih antropozoonoza u visokosuspektnim kliničkim slučajevima (hospitalizovani pacijenti);

• utvrđivanje učestalosti transmisivnih antropozoonoza u suspektnim kliničkim slučajevima kod životinja;

• izrada mapa za prikaz i procenu rizika inficiranja uzročnicima transmisivnih antropozoonoza;

• pravovremeno predlaganje mera kontrole bolesti kod ljudi i životinja odnosno mera u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine s ciljem prekidanja lanca infekcije.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1. Redovno zasedanje koordinacionog tima stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja (IZJZV), zdravstvene zaštite (KCVI), veterinarske medicine (NIVNS, PF), entomologije i biocida (PF), koji će sprovoditi program i - na osnovu nalaza - blagovremeno predlagati neophodne mere kontrole bolesti kod ljudi i životinja, kao i druge mere u oblasti zaštite životne sredine

2. Razmena podataka primenom elektronske platforme i izrada mapa rizike inficiranja u oblasti medicine, veterinarske medicine, entomologije i biocida u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, radi brže obrade i analize podataka i pravovremenog dobijanja rezultata integrisanog nadzora kako bi se predlagale mere. 3. Klinička obrada pacijenata i obolelih životinja sa epidemiološkom i epizootioološkom klasifikacijom slučajeva.

3. Prikupljanje i obrada uzoraka krvi i likvora pacijenata za analizu na uzročnike vektorski prenosivih zoonoza.

4. Prikupljanje i obrada uzoraka krvi malih i velikih divljih i domaćih životinja za analizu uzročnike vektorski prenosivih zoonoza.

5. Prikupljanje i obrada zbirnih uzoraka komaraca, peščanih mušica i krpelja za analizu na uzročnike vektorski prenosivih zoonoza.

6. Izrada godišnjeg izveštaja, s predlogom mera.

U toku sprovođenja programa, planirano je sledeće.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, godišnje treba da pregleda najmanje:

- 4.000 uzoraka krvi opšte populacije (npr. trudnice, priprema za operaciju, deca) serološkim testovima (ELISA, IIFT i neutralizacioni test);

- 50 uzoraka krvi i likvora visokosuspektnih kliničkih slučajeva (hospitalizovani pacijenti) serološkim i molekularnim Real time PCR;

- 200 zbirnih uzoraka komaraca PCR metodom i sekvenciranjem.

Ispitivanja će se raditi upotrebom komercijalnih testova i pregledom obojenog razmaza periferne krvi ili Buffy coat i metodom guste kapi (babezije, erlihije, anaplazme i plazmodijumi).

NIVNS i PF godišnje pregleda najmanje:

- 100 uzoraka krvi ptica molekularnom metodom (PCR);

- 200 uzoraka malih divljih životinja (npr. zečevi, lisice, šakali) serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 450 uzoraka krvi konja serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 450 uzoraka krvi goveda serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 150 uzoraka krvi pasa serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 450 uzoraka krvi ovaca i koza serološkim testovima i manje grupe klinički suspektnih slučajeva PCR metodom;

- 200 zbirnih uzoraka odraslih autohtonih vrsta komaraca PCR metodom i sekvenciranjem;

- 20 zbirnih uzoraka odraslih invazivnih vrsta komaraca PCR metodom i sekvenciranjem;

- 75 zbirnih uzoraka odraslih autohtonih vrsta peščanih mušica PCR metodom i sekvenciranjem;

- 100 zbirnih uzoraka krpelja kultivisanjem, PCR metodom i sekvenciranjem.

Ispitivanja će se raditi upotrebom komercijalnih testova, a kod određenih uzročnika - i pregledom obojenog razmaza periferne krvi ili Buffy coat (babezije, erlihije i anaplazme).

PF godišnje radi utvrđivanja rasprostranjenosti i veličine populacija vektora transmisivnih antropozoonoza (komaraca, peščanih mušica i krpelja), prikupi i determiniše najmanje:

- 200 zbirnih uzoraka odraslih autohtonih vrsta komaraca;

- 20 uzoraka odraslih invazivnih vrsta komaraca

- 400 uzoraka jaja/larvi invazivnih vrsta komaraca;

- 75 zbirnih uzoraka odraslih autohtonih vrsta peščanih mušica;

- 100 zbirnih uzoraka krpelja.

Determinacija će se vršiti upotrebom determinacionih ključeva (morfološka determinacija, a po potrebi PCR metodom i sekvenciranjem.

Prikupljanje i obrada uzoraka krvi i likvora pacijenata za analizu na uzročnike vektorski prenosivih zoonoza

Uzorci krvi pacijenata opšte populacije prikupljaće se u prijemnoj laboratoriji IZJZV. Od svakog pacijenta tražiće se dobrovoljni pristanak za istraživanje i svaki pacijent će biti u obavezi da popuni anketni upitnik (geografski i demografski podaci).

Uzorci krvi i likvora visokosuspektnih kliničkih slučajeva (hospitalizovani pacijenti) biće dostavljani u saradnji s Klinikom za infektivne bolesti, Kliničkog centra Vojvodine u Centar za virusologiju IZJZV.

Obradu biološkog materijala i pripremu za serološke i molekularne analize sprovodiće Centar za virusologiju IZJZV.

Serološki testovi izvodiće se upotrebom komercijalnih ELISA i IIFT testova. Pozitivni serumi na više arbovirusnih uzročnika (unakrsna reakcija) biće dodatno analizirani virus neutalizacionim testom (NT) u referentnoj laboratoriji za arboviruse.

Izolacija i dokazivanje nukleinskih kiselina iz krvi i likvora vršiće se komercijalnim kitom za izolaciju DNK/RNK. Testiranje uzoraka nukleinskih kiselina na prisustvo RNK/ DNK vršiće se metodom Real time PCR.

Prikupljanje i obrada uzoraka krvi i malih i velikih divljih i domaćih životinja za analizu na uzročnike vektorski prenosivih zoonoza

Uzorke krvi životinja prikupljaće NIV i PF Novi Sad.

Obradu krvi i pripremu za serološke i molekularne analize sprovodiće NIV i PF Novi Sad.

Serološki testovi izvodiće se upotrebom ELISA, IFAT, VNT i WB testova. Pozitivni serumi na više arbovirusnih uzročnika (unakrsna reakcija) biće dodatno analizirani VNT u laboratoriji NIV.

Izolacija i dokazivanje nukleinskih kiselina iz krvi vršiće se kitom za izolaciju DNK ili RNK. Testiranje uzoraka nukleinskih kiselina na prisustvo DNK/RNK vršiće se metodom PCR (Real time PCR i RT-PCR i konvencionalni PCR i RT-PCR) u NIV i PF.

Prikupljanje i determinacija komaraca, peščanih mušica i krpelja radi utvrđivanja rasprostranjenosti i veličine populacija vektora i analize na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih zoonoza

Obrada i analiza zbirnih uzoraka komaraca, peščanih mušica i krpelja na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih zoonoza

Zbirne uzorke komaraca, peščanih mušica i krpelja prikupiće PF. Prikupljeni uzorci komaraca biće dostavljani u Centar za virusologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, radi dalje obrade i analize na WNV. Prikupljeni uzorci komaraca, peščanih mušica i krpelja biće dostavljani u PF i NIVNS radi dalje obrade i analize na WNV, TBEV, USUTUV, CHICV, DENV, JEV, YFV, Phlebovirus ssp., Borrelia spp., Erlichia spp., Anaplasma spp., Coxiella burnetii, Francisella tularensis, Babesia spp., Plasmodium spp., Leishmania spp., Dirofilaria spp.

Iz dostavljenih uzoraka vektora, izvršiće se ekstrakcija nukleinskih kiselina (RNK ili DNK) primenom komercijalnih kitova, a potom detekcija specifičnih gena uzročnika vektorski prenosivih zoonoza primenom konvencionalne, nested ili Real time PCR metode sa specifičnim prajmerima i posledičnim sekvenciranjem. Izuzetno, iz prikupljenih krpelja vršiće se kultivacija Borrelia spp.

Indikatori:

- broj ispitanih pacijenata (humani uzorak);

- broj (%) pacijenata opšte populacije - opšta prevalenca ELISA IgG antitela;

- broj (%) hospitalizovanih pacijenata - incidenca na osnovu ELISA IgM i IgG antitela u likvoru i serumu;

- broj (%) hospitalizovanih pacijenata - s dokazinom nukleinskom kiselinom uzročnika molekularnom metodom;

- broj ispitanih životinja (divljih i domaćih);

- broj (%) životinja (divljih i domaćih) - opšta prevalenca ELISA IgG antitela;

- broj (%) životinja (divljih i domaćih) - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika molekularnom metodom;

- broj (%) zbirnih uzoraka autohtonih odraslih komaraca - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- broj (%) zbirnih uzoraka invazivnih odraslih komaraca - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- broj (%) uzorkovanja jaja/larvi invazivnih komaraca - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- broj (%) uzorkovanja odraslih peščanih mušica - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- broj (%) zbirnih uzoraka krpelja - determinisanih i razvrstanih u pulove za analizu na prisustvo uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti;

- ukupan broj ispitanih zbirnih uzoraka komaraca, peščanih mušica i krpelja;

- broj (%) zbirnih uzoraka autohtonih odraslih komaraca - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti molekularnom metodom;

- broj (%) zbirnih uzoraka invazivnih odraslih komaraca - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti molekularnom metodom;

- broj (%) uzorkovanja odraslih peščanih mušica - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti molekularnom metodom;

- broj (%) zbirnih uzoraka krpelja - s dokazanom nukleinskom kiselinom uzročnika vektorski prenosivih transmisivnih bolesti molekularnom metodom.

Za realizaciju ovog programskog zadatka, u 2020. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je izdvojiti 3.348.984,00 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u AP Vojvodini

Epidemiološka istraživanja, kliničke i eksperimentalne studije urađene u brojnim zemljama nedvosmisleno su utvrdile da je unos natrijum-hlorida u direktnoj linearnoj korelaciji s prevalencijom hipertenzije i srednjom vrednošću visine krvnog pritiska u populaciji, opštim mortalitetom i specifičnim mortalitetom od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Preveliki unos natrijum-hlorida predstavlja doprinoseći činilac za razvoj kancera želuca, osteoporoze, bubrežnih kamenaca i težinu astme, a često je udružen i s prevelikim kalorijskim unosom, odnosno s gojaznošću, posebno kod adolescenata. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2013. godine, prevalencija hipertenzije odraslog stanovništva Republike Srbije iznosi 47,5%. Istraživanje Instituta za javno zdravlje Vojvodine pokazalo je da oko 66% osoba starijih od 45 godina ima hipertenziju. Prvi rezultati kontrole sadržaja natrijum-hlorida u obrocima društvene ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta i studentske omladine u Novom Sadu pokazali su da znatno prevazilazi preporučeni dnevni unos od pet (5) grama dnevno (odnosno tri grama dnevno za decu starijeg predškolskog uzrasta). Uspostavljanje partnerskih odnosa s predškolskim ustanovama u Novom Sadu, osnovnim školama, domovima učenika i studentskim centrom, pomoglo je da se - nakon nekoliko godina sprovođenja programa - sadržaj soli u ovim obrocima statistički znatno smanji. Obrađeni podaci kontrole sadržaja soli u objektima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta na teritoriji AP Vojvodine, u periodu 2012-2017. godine, pokazali su da je unos soli prevelik u objektima u urbanoj, kao i u objektima u ruralnoj sredini. Iako je postignuto neko smanjenje, utvrđeno je da deca predškolskog uzrasta obrocima organizovane društvene ishrane i dalje unose veće količine natrijum-hlorida od preporučenih količina. Sadržaj natrijum-hlorida i u obrocima u objektima organizovane društvene ishrane dece školskog uzrasta, adolescenata i studentske omladine na teritoriji AP Vojvodine takođe je prevelik. Ulaganje u program za redukciju unosa soli prepoznato je ne međunarodnom nivou, kao jedan od najisplativijih programa (Best Buy) za smanjenje prevalancije visokog krvnog pritiska u populaciji i opterećenosti stanovništva masovnim nezaraznim bolestima. Sve zemlje članice Evropske unije, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, još od 2008. godine sprovode nacionalne programe za redukciju unosa soli. Svetska zdravstvena organizacija je preporučila svim zemljama da preduzmu sve potrebne mere kako bi se do 2025. godine unos soli smanjio za 30%.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Smanjenje unosa natrijum-hlorida dece predškolskog i školskog uzrasta i adolescenata, s ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu, za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.

Specifični ciljevi

• praćenje sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u AP Vojvodini, po jedinstvenoj, međunarodno priznatoj metodi rada;

• prikupljanje, obrada i analiza podataka o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u AP Vojvodini;

• kontrola sadržaja natrijum-hlorida u uzorcima industrijski proizvedenih namirnica koje se koriste u ishrani dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika;

• podizanje nivoa svesti o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u ishrani ljudi, putem rada u lokalnoj zajednici.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, priprema plan rada i koordiniše aktivnosti svih izvršilaca programa. Plan rada obuhvata:

• ukupan broj uzoraka celodnevnih obroka organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u kojima će se određivati sadržaj natrijum-hlorida;

• ukupan broj uzoraka industrijski proizvedenih namirnica u kojima će se određivati sadržaj natrijum-hlorida.;

• usaglašavanje metodologije rada;

• formiranje baze podataka, odnosno jedinstvenog načina dostave, obrade i analize rezultata kontrole sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece i u uzorcima industrijski proizvedenih namirnica;

• izrada izveštaja sa izrađenom procenom rizika za zdravlje dece, adolescenata i odraslih.

Plan rada će se realizovati putem sledećih aktivnosti:

1. uspostavljanje partnerske saradnje s rukovodstvom objekata i planerima organizovane društvene ishrane dece u predškolskim ustanovama i domovima učenika na teritoriji AP Vojvodine;

2. uzorkovanje obroka i kontrola sadržaja natrijum-hlorida;

3. uzorkovanje i kontrola sadržaja natrijum-hlorida u industrijski proizvedenim namirnicama;

4. unapređivanje elektronske baze podataka;

5. prikupljanje i obrada podataka;

6. edukativni program o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici (septembar-novembar 2020);

7. organizovanje godišnje konferencije (decembar 2020);

8. izrada godišnjeg izveštaja (decembar 2020).

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Pančevo i Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica.

Indikatori:

• uspostavljena programska institucionalna saradnja sa okružnim zavodima za javno zdravlje i ustanovama, u kojima postoji organizovana društvena ishrana dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika;

• urađena laboratorijska ispitivanja;

• formirana baza podataka;

• organizovani edukativni programi o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici (6);

• organizovana stručna konferencija (1);

• pripremljen izveštaj o postignutim rezultatima.

Za realizaciju ovog programskog zadatka, u 2020. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je izdvojiti 1.265.802,00 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Unapređivanje zdravstvene pismenosti populacije - "Znanjem do zdravih izbora"

Prikaz i analiza postojeće situacije

Koncept promocije zdravlja podrazumeva proces osposobljavanja ljudi da povećaju kontrolu nad svojim zdravljem i da tako ga unaprede, kombinacijom zdravstvenog vaspitanja i drugih organizacionih, političkih i ekonomskih programa, dizajniranih tako da potpomognu promene u ponašanju i životnoj sredini koje vode zdravlju. Prema podacima iz publikacije "Zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine za 2018. godinu", primetno je da se vizuelna zdravstveno-vaspitna sredstva ne izrađuju u dovoljnoj meri za populaciju AP Vojvodine (nedovoljan tiraž štampanih sredstava i nedovoljno prezentacija za emitovanje), ni za decu i omladinu, niti za najvažnije teme (životne veštine i znanja za očuvanje zdravlja, prevencija faktora rizika i obuka za kontrolu vodećih bolesti).

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Unapređivanje zdravlja porodica s malom decom u AP Vojvodini putem povećanja dostupnosti informacija, znanja i veština o zdravlju u domovima zdravlja i institutu / zavodima za javno zdravlje.

Specifični ciljevi:

• povećanje dostupnosti znanja o zdravlju porodica s malom decom putem obezbeđivanja štampanih i elektronskih, recenziranih, zdravstveno-vaspitnih sredstava u domovima zdravlja i u institutu / zavodima za javno zdravlje AP Vojvodine;

• unapređivanje tehničke opremljenosti domova zdravlja i instituta / zavoda za javno zdravlje za emitovanje i objavljivanje zdravstveno-vaspitnih sredstava u elektronskom obliku;

• obuka zdravstvenih radnika za povećanje dostupnosti informacija, znanja i veština o zdravlju za rad s porodicama s malom decom u domovima zdravlja i institutu / zavodima za javno zdravlje u AP vojvodini.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1) Izrada sadržaja i dizajniranje prezentacija za čekaonice domova zdravlja u Vojvodini

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine pripremiće sadržaj, dizajn i pisano uputstvo za upotrebu zdravstveno-vaspitnih prezentacija na TV monitorima u 20 domova zdravlja (savetovališta za decu i razvojnim savetovalištima), s posebnim težištima na opštine s malim brojem stanovnika i na manje razvijene opštine, na srpskom, mađarskom i slovačkom jeziku za TV monitore u institutu / zavodima za javno zdravlje u AP Vojvodini.

Biće uključeni domovi zdravlja iz sledećih opština: Novi Sad, Sremska Mitrovica, Sombor, Subotica, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo, Šid, Bač, Kovačica, Plandište, Sečanj, Žitište, Kula, Odžaci, Bački Petrovac, Žabalj. Mali Iđoš, Novi Kneževac i Ada (s trojezičkim prezentacijama - na srpskom, mađarskom i slovačkom jeziku).

Teme prezentacija za savetovališta za decu i razvojna savetovališta domova zdravlja biće u vezi sa unapređivanjem zdravlja i sprečavanjem faktora rizika za zdravlje odojčadi i male dece:

- razvojne karakteristike i dece i značaj rane stimulacije;

- značaj dojenja, lična i opšta higijena i pravilna ishrana odojčadi;

- značaj preventivnih pregleda (opštih i stomatoloških);

- značaj imunizacije;

- ishrana i fizička aktivnost male dece (od dve godine do šest godina);

- prevencija izloženosti male dece zagađenjima iz životne sredine (npr. higijena stana, kuće i okućnice, grejanje i hlađenje, prevencija i zaštita od izvora zagađenja vazduha, buke, UV zračenja);

- rana prevencija obrazaca ponašanja koji pogoduju razvoju bolesti zavisnosti;

- prevencija povreda (npr. u kući, dvorištu, igralištu, saobraćaju) i trovanja (npr. od lekova, sredstava za održavanje kuće, alkohola);

- prevencija nasilja i zanemarivanja;

- podrška mentalnom zdravlju deteta, majke i porodice (prevencija postpartalne depresije, građenje veština emocionalne i socijalne kompetencije deteta i roditelja).

Teme prezentacija za čekaonice instituta / zavoda za javno zdravlje biće u vezi sa opštim i specifičnim merama sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti:

- mere pravilne lične higijene i higijene prostora;

- imunizacija i druge specifične mere sprečavanja zaraznih bolesti.

2) Nabavka opreme za projekciju zdravstveno - vaspitnih prezentacija u čekaonicama domova zdravlja i u institutu / zavodima za javno zdravlje u Vojvodini

Institut za javno zdravlje Vojvodine sprovešće javnu nabavku za 27 "smart" TV sa USB ulazom, s pratećom opremom (zidni držači, USB), za projektovanje video-prezentacija u 20 domova zdravlja i sedam (7) instituta / zavoda za javno zdravlje. Takođe, pomenuti institut će organizovati preuzimanje opreme, uz potpisivanje uslova za korišćenje (svojinska prava, uslovi korišćenja - isključivo puštanje video-prezentacija iz ovog programskog zadatka ili rezenziranih sadržaja, bez reklamnih sadržaja, određeni tačni termini emitovanja u odnosu na frekvenciju poseta savetovalištima za decu i razvojnim savetovalištima doma zdravlja, osoba zadužena za uključivanje i isključivanje TV monitora i njena zamena).

3) Izrada štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava

Institut za javno zdravlje Vojvodine izradiće i publikovati sedam vrsta zdravstveno-vaspitnih sredstava za sve domove zdravlja i zavode za javno zdravlje u AP Vojvodini:

- pet vrsta plakata (na teme značaja vakcinacije, preventivnih stomatoloških pregleda, očuvanja reproduktivnog zdravlja i životnih veština od značaja za očuvanje zdravlja

- komunikacione veštine i volontiranje za zdravlje);

- jednu vrstu agitke na temu podrške dojenju;

- jednu vrstu letka na temu vakcinacije protiv HPV.

Distribucija i obuka za primenu zdravstveno-vaspitnih sredstava

Institut za javno zdravlje Vojvodine pripremiće pisano uputstvo za upotrebu štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava i sadržaja sedam vrsta prezentacija i sprovešće akreditovanu obuku predstavnika zavoda za javno zdravlje iz AP vojvodine za njihovu primenu. Pripremljena štampana zdravstveno-vaspitna sredstva biće distribuirana u sve zavode za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine, a zatim u ustanove primarne zdravstvene zaštite, pretežno u službe za zdravstvenu zaštitu dece - preventivna savetovališta.

Opremanje internet stranice instituta i zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini za veću podršku zdravstveno-vaspitnog rada u domovima zdravlja i prosvetnim ustanovama

Na internet stranici Instituta za javno zdravlje Vojvodine formiraće se poseban deo namenjen ovoj aktivnosti programskog zadatka. Sadržaj internet stranice omogućiće preuzimanje elektronskih obilka zdravstvenio-vaspitnih sredstava, prezentacija i uputstava za njihovu primenu.

Medijska promocija programskih aktivnosti

Institut za javno zdravlje Vojvodine objaviće sve relevantne informacije o sprovedenim aktivnostima ovog programa na internet stranici i na redovnim konferencijama za medije i sprovešće medijske aktivnosti u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo.

Evaluacija programskih aktivnosti

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine sačiniće evaluacioni upitnik za procenu potreba za izradu novih zdravstveno-vaspitnih sadržaja i za opštu ocenu zadovoljstva pojedinim zdravstveno-vaspitnim sredstvima.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, 20 domova zdravlja.

Indikatori

Kvalitativni procesni indikatori:

- sadržaj internet stranica instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine;

- sadržaj i dizajn zdravstveno-vaspitnih sredstava;

- sadržaj i dizajn sedam vrsta prezentacija;

- spisak učesnika obuke predstavnika zavoda za javno zdravlje.

Kvantitativni procesni indikatori:

- tiraž štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava;

- pojedinačni tiraž štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava na različite teme;

- broj učesnika obuke predstavnika zavoda za javno zdravlje;

- broj obuhvaćenih domova zdravlja;

- broj i vrsta medijskih priloga o aktivnostima programa;

- prosečna ocena zadovoljstva korisnika različitim aspektima zdravstveno-vaspitnih sredstava.

Za realizaciju ovog programskog zadatka, u 2020. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je izdvojiti 2.675.360.94 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Unapređivanje mentalnog zdravlja porodice - "Podrška od samog početka"

Prikaz i analiza postojeće situacije

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je mentalno zdravlje kao "stanje dobrobiti, u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi s normalnim životnim stresom, može raditi produktivno i plodno, sposoban da doprinosi zajednici". Evropska unija takođe naglašava važnost mentalnog zdravlja - Evropski pakt za mentalno zdravlje i životno blagostanje (European Pact for Mental Healt and Well-being), pod patronatom SZO, prihvaćen je na konferenciji u Briselu 2008. godine.

Zaštita mentalnog zdravlja stanovništva je važna u svim periodima života, a naučni konsenzus potvrđuje da je posebno važno pružiti dobar početak svakom detetu. Tome u prilog govori i teorija, kao i istraživanja o afektivnoj vezanosti, koja ističu značaj ranog razvoja i stvaranja sigurne veze deteta od najranijih dana (pa i u prenatalnom periodu) s roditeljima odnosno starateljima.

Cilj ovog programskog zadatka jeste da osnaži porodicu - od momenta formiranja partnerskog odnosa i odluke o zajedničkom životu, preko momenata planiranja roditeljstva i životnih događaja koji mogu da prate taj period, kao što su trudnoća, gubitak trudnoće ili bebe, do postpartalnog perioda. Ovo su životni periodi i događaji, koji zahtevaju značajne adaptacije i reorganizacije - kako na psihološkom planu, tako i u svakodnevnom funkcionisanju u svim segmentima (partnerski odnos, odnosi s porodicom porekla, odnosi s prijateljima i odnosi u poslovnom okruženju). Većina trudnica i porodilja koje imaju smetnje u psihičkom funkcionisanju osećaju nelagodu, stid i krivicu da govore o svojim tegobama, tako da ovi poremećaji, iako izlečivi, često ostaju neprepoznati i nelečeni. S druge strane, iako veliki broj žena doživi situaciju spontanog pobačaja, ova tema je još uvek tabu, praćena stigmom i stidom. Takve društvene okolnosti remete proces tugovanja i psihološke integracije ovakve vrste gubitaka i time prestavljaju rizik za pojavu mentalnih poremećaja i teškoća u daljem funkcionisanju. Ovoj temi Svetska zdravstvena organizacija posvetila je posebnu kapanju 2019. godine, pod nazivom "Zašto je važno da razgovaramo o gubitku bebe?". Uvidom u raspoložive usluge sistema zdravstvene zaštite za trudnice i porodilje (ginekološko-akušerske službe, škola za trudnice, patronažne službe doma zdravlja), uočava se da se akcenat u brizi stavlja na medicinsku brigu o trudnici, porodilji i novorođenčetu, te da se mentalnom zdravlju ne posvećuje potrebna pažnja.

Značaj ovog programskog zadatka ogleda se u tome što će - putem svojih ciljeva i aktivnosti - delovati preventivno, u smeru zaštite mentalnog zdravlja porodice u ranim fazama nastanka, kao i što će senzibilisati stručnu javnost, ali i širu zajednicu, u pogledu važnosti zaštite i unapređivanja mentalnog zdravlja porodice.

UNICEF je u Srbiji pokrenuo dve kampanje: "Svaki trenutak je važan", kampanju koja ističe značaj prvih 1.000 dana života za razvoj deteta, sa savetima roditeljima o aspektima odnosa s bebom, te "Pozitivno roditeljstvo - dar za čitav život", kampanju koja ohrabruje roditelje da stvaraju sigurno i podsticajno okruženje za dete, gde ono može da istražuje, uči i da bude uspešno. Programski zadatak Unapređivanje mentalnog zdravlja porodice - "Podrška od samog početka" bavi se onim aspektima mentalnog zdravlja porodice, koji su važni a koji nisu obuhvaćeni prethodno navedenim inicijativama.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Unapređivanje mentalnog zdravlja porodica u nastajanju i s malom decom putem socijalno-marketinške intervencije, edukacije stanovništva i unapređivanja kvaliteta podrške u zdravstvenom sistemu.

Specifični ciljevi:

• informisanje i osnaživanje porodica u nastajanju i porodica s malom decom o principima uspešnih partnerskih odnosa, o psihološkim aspektima trudnoće i postpartalnog perioda, putem obezbeđivanja štampanih, stručno verifikovanih, zdravstveno-vaspitnih sredstava, tribina i socijalno-marketinške intervencije;

• unapređivanje kvaliteta podrške porodicama u nastajanju i porodicama s malom decom edukacijom zdravstvenih radnika o psihološkim aspektima trudnoće i postpartalnog perioda.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programskog zadatka

1) Dizajn, štampa i distribucija zdravstveno-vaspitnih sredstava

U toku 2020. godine, Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa spoljnim stručnim saradnicima, izradiće i publikovati četiri vrste štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava, za sve domove zdravlja, porodilišta i zavode za javno zdravlje u AP Vojvodini:

- jednu mini-brošuru na temu uspešnih partnerskih odnosa;

- jednu brošuru na temu zaštite mentalnog zdravlja trudnica i partnera;

- jednu brošuru na temu zaštite mentalnog zdravlja porodice sa iskustvom spontanog pobačaja ili smrti novorođenčeta i odojčeta;

- jednu brošuru na temu zaštite mentalnog zdravlja porodice u postpartalnom periodu.

Pre štampanja brošura, projektni tim će organizovati fokus-grupe, s ciljnim grupama radi testiranja njihove efektivnosti.

2) Izrada internet prezentacije za socijalno-marketinške intervencije

Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa spoljnim stručnim saradnicima, dizajniraće i osmisliti sadržaj posebne internet stranice na temu podrške primarnoj porodici u nastajanju i porodicama s decom predškolskog uzrasta. Internet sajt će imati prepoznatljiv logotip i slogan, koji će biti kompatibilni sa ostalim sadržajima socijalno-marketinške intervencije (blog i odeljak za preuzimanje zdravstveno-vaspitnih sredstava - brošura).

3) Pisanje tekstova za blog

Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa spoljnim stručnim saradnicima, dizajniraće i osmisliti sadržaj bloga (kao sastavnog dela internet stranice), koji će sadržati najmanje šest tekstova različitih autora, stručnjaka za svaku od tema teksta, pisanih jezikom prilagođenim opštoj populaciji. Tekstovi će obuhvatiti sledeće tematske oblasti: psihologija partnerskih odnosa, mentalno zdravlje trudnica i partnera, nošenje s gubitkom ploda/bebe, prevencija postpartalne depresije. Projektni tim prikupiće iskustva osoba koje su prošle prethodno navedene situacije i objaviće najmanje dva teksta o tome na kakve izazove su nailazile i na koji način su se izborili s njima, s popisom zdravstvenih ustanova i drugih subjekata, koji pružaju zdravstvenu/socijalnu zaštitu i psihološku podršku.

4) Opremanje internet stranice instituta i zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini za veću podršku zdravstveno-vaspitnog rada u domovima zdravlja

Na internet stranicama Instituta za javno zdravlje Vojvodine i šest zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini formiraće se poseban deo namenjen ovom programskom zadatku. Sadržaj internet stranica omogućiće i preuzimanje elektronskih oblika zdravstveno-vaspitnih sredstava i uputstava za njihovu distribuciju i primenu.

5) Vođenje socijalno-marketinške intervencije na društvenim mrežama

Otvoriće se posebni fejsbuk i instagram profili kampanje, gde će se objavljivati sadržaji povezani s kampanjom i s temom mentalnog zdravlja porodice, koje će osmisliti projektni tim i drugi stručno verifikovani izvori.

6) Organizacija tribine radi predstavljanja programskog zadatka

Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa spoljnim stručnim saradnicima, organizovaće tribinu na temu zaštite mentalnog zdravlja primarne porodice u nastajanju i porodice s malom decom.

7) Edukacija zdravstvenih radnika

Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa spoljnim stručnim saradnicima, pripremiće, akreditovati i održati edukaciju za zdravstvene radnike koji rade s trudnicama i porodiljama, kao i za parove koji planiraju roditeljstvo, na temu psihološke podrške porodici u momentu planiranja i osnivanja roditeljstva. Edukacija će pružiti potrebna znanja i potrebne veštine kako bi se unapredio kvalitet pruženih zdravstvenih usluga (u relaciji s mentalnim zdravljem) ženama i njihovim partnerima, koji prolaze kroz životne događaje, kao što su: planiranje porodice, pokušaji začeća, trudnoća, gubitak trudnoće, rođenje deteta, porođaj, dojenje, poremećaj zdravlja deteta).

8) Anketno istraživanje o indikatorima mentalnog zdravlja kod trudnica i porodilja

Projektni tim će sastaviti skup pitanja/testova za procenu određenih indikatora mentalnog zdravlja kod trudnica i porodilja (koji će se postaviti na internet stranicu socijalno-marketinške intervencije), te će obraditi i analizirati podatke i potom sačiniti izveštaj.

9) Medijska promocija aktivnosti

Institut za javno zdravlje Vojvodine objaviće sve relevantne informacije o sprovedenim aktivnostima programskog zadatka na internet stranici i redovnim konferencijama za medije i sprovesti medijske aktivnosti u saradnji s Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo.

10) Evaluacija programskih aktivnosti

Indikatori

Kvalitativni procesni indikatori:

- sadržaj internet stranica instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine;

- sadržaj internet stranice socijalno-marketinške intervencije;

- sadržaj tekstova za blog;

- sadržaj objava na fejsbuk i instagram strani socijalno-marketinške intervencije;

- sadržaj i dizajn zdravstveno-vaspitnih sredstava;

- spisak učesnika obuka zdravstvenih radnika;

- foto-dokumentacija sa obuka zdravstvenih radnika;

- foto-dokumentacija s tribine.

Kvantitativni procesni indikatori:

- tiraž štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava;

- pojedinačni tiraž štampanih zdravstveno-vaspitnih sredstava na različite teme;

- broj objava na fejsbuk i instagram stranici kampanje;

- broj učesnika obuka zdravstvenih radnika;

- broj obuhvaćenih zdravstvenih ustanova;

- broj učesnika tribina;

- broj i vrsta medijskih priloga o aktivnostima programa.

Za realizaciju ovog programskog zadatka, u 2020. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je izdvojiti 1.145.666,10 dinara.

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Epidemiološki nadzor nad povredama na teritoriji AP Vojvodine

Prikaz i analiza postojeće situacije

Povrede su jedan od najznačajnijih javnozdravstvenih problema u savremenom svetu i prepoznate su kao faktor koji umnogome opterećuje zdravstveni sistem. Povrede su označene kao prioritetan izazov s obzirom na to što su svrstane u grupu preventabilnih zdravstvenih poremećaja. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, širom sveta, svake godine više od pet miliona ljudi strada od posledica povreda.

Prema podacima iz baze podataka Izveštaja o hospitalizaciji u toku 2017. godine, zbog povreda, trovanja i ostalih posledica spoljašnih uzroka bolnički je lečeno 10.404 lica, što je činilo 5,3% od ukupnog broja bolnički lečenih lica u stacionarnim ustanovama na teritoriji AP Vojvodine. Broj dana lečenja od posledica povreda u 2017. godini iznosio je ukupno 125.592 dana bolničkog lečenja. Među bolnički lečenim licima zbog povreda, vodeće su bile sledeće podgrupe dijagnoza: povrede kuka i povrede butine - 2.425 lica, povrede glave - 1.951 lice, povrede kolena i povrede potkolenica - 1.436 lica. Prosečna dužina bolničkog lečenja zbog povreda iznosila je 10,4 dana.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, usled povreda, trovanja i ostalih posledica spoljašnjih uzroka u 2017. godini na teritoriji AP Vojvodine umrlo je 875 osoba (640 muškaraca i 235 žena), što čini 3,2% svih uzroka smrti. Saobraćajni udesi bili su spoljašni uzrok smrti kod svake pete osobe umrle nasilnom smrću (19,7%), a više od trećine nasilnih smrti (38,2%) bile su posledica namernog samopovređivanja.

Za preciznu analizu veličine problema povreda u AP Vojvodini ne postoji jedinstvena baza povreda, koja može da pruži uvid o broju povreda, o tome ko se povređuje ili o načinu, mestu povređivanja i ishodu lečenja. Uvođenje jedinstvene baze za epidemiološki nadzor nad povredama omogućava kontinuirano praćenje povreda, uvid o broju povreda, analiziranje faktora rizika, kao i planiranje i izvođenje preventivnih programa i njihove evaluacije. Na taj način, smanjila bi se učestalost povređivanja i umanjile bi se trajne posledice - za pojedinca i za društvenu zajednicu u celini.

Ciljevi programskog zadatka

Opšti cilj:

Uspostavljanje epidemiološkog nadzora, procena epidemiološke situacije povreda i identifikacija najugroženijih populacionih grupa na teritoriji AP Vojvodine.

Specifični ciljevi:

• utvrđivanje učestalosti i rasprostranjenosti povreda (broj povreda i tip povreda i karakteristike svakog tipa povreda) kod bolnički lečenih lica;

• utvrđivanje populacije u riziku (najčešće povrede u određenim populacionim grupa);

• utvrđivanje faktora rizika, koji doprinose nastanku povreda;

• analiza kretanja broja povređenih lica tokom vremena;

• analiza rezultata po okruzima;

• analiza rezultata i planiranje adekvatnih preventivnih mera;

• uspostavljanje sistema izveštavanja o povredama, čime bi se zdravstvene ustanove i zavodi za javno zdravlje pripremili za obavezu prijavljivanja povreda i za vođenje registra, što je predviđeno Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

Metodologija i aktivnosti sprovođenja programa

Ciljna grupa jesu akutno povređene osobe koje su se javile u bolničku zdravstvenu ustanovu na teritoriji AP Vojvodine kako bi im se ukazala stručna lekarska pomoć.

Prijava povrede i traumatizma (u daljem tekstu: PPT) popunjava se za svaku povređenu osobu koja se javila u zdravstvenu ustanovu radi dijagnostike ili lečenja. PPT se popunjava za hospitalizovane pacijente, kao i za pacijente koji nakon postavljenja dijagnoze i zbrinjavanja povrede ne zahtevaju boravak u bolnici.

PPT je posebno kreiran upitnik, s demografskim podacima i podacima o povredi, koji popunjava nadležni lekar/koordinator na odeljenju za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja za ambulantno lečene pacijente, odnosno nadležni lekar/koordinator na odeljenju gde je povređena osoba hospitalizovana.

Popunjeni PPT obrazac dostavlja se u roku od 30 dana od dana postavljanja dijagnoze nadležnom institutu / zavodu za javno zdravlje, centru za kontrolu i prevenciju bolesti.

Obrazac prijave će biti kreiran u skladu s Pravilnikom o obrascima i sadržaju obrazaca za vođenje zdravstvene dokumentacije, evidencija, izveštaja, registara i elektronskog medicinskog dosijea i proširen za nekoliko dodatnih pitanja u odnosu na minimalan set podataka koji je predviđen pomenutim pravilnikom. Na osnovu podataka iz dostavljenih PPT obrazaca, institut / zavodi za javno zdravlje na teritoriji APV kreiraće i voditi baze lica s povredama i traumatizmom.

Definicija slučaja povrede za koji se popunjava PPT obrazac uključuje:

- osobe sa akutnom povredom koje dolaze na odeljenje za prijem i zbrinjavanje akutnih stanja ili druga odeljenja radi dijagnostike ili lečenja;

- akutno trovanje ili toksični efekat, uključujući predoziranje ili pogrešno uzimanje leka.

Kriterijumi za isključenje (upitnik se ne popunjava):

- psihička trauma;

- osobe koje nakon akutne fizičke povrede dolaze na kontrolne preglede;

- svi slučajevi u kojima je priroda povrede prema MKB-10 šifrovana sa T78, T80-T88 ili T98.3, odnosno spoljni uzrok povrede šifriran u rasponu Y40-Y84.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

- formiranje stručnog tima i multisektorsku saradnju;

- definisanje mera i aktivnosti sprovođenja programa;

- izradu dokumentacije (obrazac prijave povrede i traumatizma, izveštajni obrazac);

- kreiranje baze podataka;

- edukacija zdravstvenih radnika o popunjavanju prijave i načinu prikupljanja podataka;

- obradu i analizu podataka, izradu i slanje izveštaja svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Pančevo i Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica. Stacionarne zdravstvene ustanove: Klinički centar Vojvodine Novi Sad, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine Novi Sad, Institut za pućne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica, opšte bolnice u Vrbasu, Senti, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Somboru i Vršcu.

Indikatori

- broj bolnički lečenih lica zbog povreda i trovanja u populaciji pod nadzorom;

- specifična incidencija povreda i trovanja (prema polu i starosti u populaciji pod nadzorom);

- najčešći tipovi povreda i trovanja (prema polu i starosti);

- mehanizam nastanka povrede (prema polu i starosti);

- broj dana bolničkog lečenja zbog povrede i trovanja.

Za realizaciju ovog programskog zadatka, u 2020. godini iz budžeta AP Vojvodine potrebno je izdvojiti 1.223.321,00 dinara.

Tabela: Pregled programskih zadataka, s potrebnim budžetom
oznaka programskog zadatka	naziv programskog zadatka	ukupno potrebna sredstva za realizaciju (dinara)	potrebna sredstva iz budžeta AP Vojvodine (dinara)	Sredstva Instituta za javno zdravlje Vojvodine
1.	Praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine	221.445,33	221.445,33	-
2.	Unapređivanje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine	780.872,02	600.872,02	180.000,00
3.	Unapređeni kliničko-epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine	1.942.504,05	1.942.504,05	-
4.	Integrisani nadzor i kontrola transmisivnih antropozoonoza na teritoriji AP Vojvodine	3.348.984,00	3.348.984,00	-
5.	Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u AP Vojvodini	1.265.802,00	1.265.802,00	-
6.	Unapređivanje zdravstvene pismenosti populacije - "Znanjem do zdravih izbora"	2.675.360,94	2.675.360,94	-
7.	Unapređivanje mentalnog zdravlja porodice - "Podrška od samog početka"	1.445.666,10	1.145.666,10	300.000,00
8.	Epidemiološki nadzor nad povredama na teritoriji AP Vojvodine	1.223.321,00	1.223.321,00	-
	UKUPNO	12.903.955,44	12.423.955,44	480.000,00