PRAVILNIKO BESPILOTNIM VAZDUHOPLOVIMA("Sl. glasnik RS", br. 1/2020) |
Ovim pravilnikom se propisuju bliži uslovi za bezbedno korišćenje bespilotnih vazduhoplova, njihovo razvrstavanje, evidentiranje, održavanje, kao i uslovi koje moraju da ispune lica koja koriste bespilotne vazduhoplove.
Odredbe ovog pravilnika se ne primenjuju na:
1) bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju (MTOM) manja od 0,25 kg, pod uslovom da njihova maksimalna brzina ne prelazi 19 m/s i da ne mogu da postignu kinetičku energiju veću od 80 J;
2) bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju (MTOM) veća od 150 kg;
3) bespilotne vazduhoplove koji se koriste za operativne potrebe organa nadležnih za poslove odbrane, unutrašnjih poslova i carine;
4) letenje bespilotnih vazduhoplova u zatvorenom prostoru.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) alocirani vazdušni prostor je deo vazdušnog prostora privremeno izdvojen ili privremeno rezervisan od strane jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom u skladu sa zahtevom korisnika;
2) bespilotni vazduhoplov je vazduhoplov čija se posada ne nalazi u vazduhoplovu, kojim se upravlja daljinski ili čiji je let autonoman;
3) događaj je svaki događaj koji je povezan sa bezbednošću, a koji ugrožava ili koji bi, ako se ne otkloni ili ako se prenebregne, mogao da ugrozi vazduhoplov, lica koja se nalaze u njemu ili bilo koje drugo lice, a koji naročito obuhvata udes ili ozbiljnu nezgodu;
4) jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom je jedinica odgovorna za svakodnevno upravljanje vazdušnim prostorom u nadležnosti jedne ili više država;
5) operater bespilotnog vazduhoplova je fizičko lice koje neposredno upravlja sistemom bespilotnog vazduhoplova, kontroliše njegov let, programira sistem upravljanja bespilotnim vazduhoplovom i koje je odgovorno za njegov let;
6) rejon leta bespilotnog vazduhoplova je deo vazdušnog prostora u kome bespilotni vazduhoplov leti, a koji se nalazi iznad:
(1) neizgrađenog i nenaseljenog područja u kome nema ljudi, osim operatera bespilotnog vazduhoplova (rejon I);
(2) izgrađenog, ali nenaseljenog područja u kome postoje građevinski objekti koji nisu namenjeni za stalni život ljudi, ali u kome je moguće povremeno kraće zadržavanje ljudi (rejon II);
(3) naseljenog područja, u kome postoje građevinski objekti namenjeni za stalni život i boravak ljudi (rejon III);
(4) gusto naseljenog područja, urbane ili centralne gradske zone, kao i svih područja na kojima se okuplja veliki broj ljudi (rejon IV);
7) referentna tačka aerodroma je određeni geografski položaj aerodroma, izražen u stepenima, minutima i sekundama geografske širine i dužine, pri čemu se kao referentni geodetski sistem koristi Svetski geodetski sistem - 1984 (WGS-84);
8) sistem bespilotnog vazduhoplova je skup elemenata koji omogućavaju let bespilotnog vazduhoplova, koji čine bespilotni vazduhoplov, komponente neophodne za upravljanje ili programiranje leta i komponente neophodne za kontrolisanje leta bespilotnog vazduhoplova;
9) strani bespilotni vazduhoplov je:
(1) bespilotni vazduhoplov koji je upisan u registar ili drugu odgovarajuću evidenciju strane države;
(2) bespilotni vazduhoplov čiji je vlasnik ili operater državljanin strane države, a vazduhoplov nije upisan u Evidenciju vazduhoplova;
10) uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima.
Razvrstavanje bespilotnih vazduhoplova
Prema maksimalnoj masi na poletanju (MTOM) bespilotni vazduhoplovi se razvrstavaju na sledeće kategorije:
1) kategorija 1 - obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju manja od 0,9 kg;
2) kategorija 2 - obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju od 0,9 kg do 4 kg (ne uključujući 4 kg);
3) kategorija 3 - obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju od 4 kg do 25 kg (ne uključujući 25 kg);
4) kategorija 4 - obuhvata bespilotne vazduhoplove čija je maksimalna masa na poletanju od 25 kg do 150 kg.
Upis u Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije
U Evidenciju vazduhoplova koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) se upisuju:
1) svi bespilotni vazduhoplovi koji pripadaju kategorijama 3 i 4;
2) bespilotni vazduhoplovi koji pripadaju kategoriji 1 ili 2 koji se koriste za:
(1) letenje na visinama većim od 100 m;
(2) letenje u blizini aerodroma;
(3) letenje na horizontalnoj udaljenosti većoj od 500 m od operatera bespilotnog vazduhoplova;
(4) letenje iznad ljudi;
(5) letenje u blizini ljudi;
(6) letenje u uslovno zabranjenoj zoni;
(7) letenje noću;
(8) izbacivanje tečnosti ili predmeta ili nošenje spoljnog tereta koji nije element strukture bespilotnog vazduhoplova.
Upis u Evidenciju vazduhoplova vrši se na zahtev vlasnika bespilotnog vazduhoplova ili na zahtev korisnika bespilotnog vazduhoplova, a po ovlašćenju vlasnika.
Dokumentacija za upis u Evidenciju vazduhoplova
Uz zahtev za upis bespilotnog vazduhoplova u Evidenciju vazduhoplova podnosi se sledeća dokumentacija:
1) dokaz o plaćenoj carini ako je vazduhoplov proizveden u inostranstvu, odnosno overena pismena izjava vlasnika ako je vazduhoplov proizveden u Republici Srbiji;
2) uputstvo proizvođača za korišćenje bespilotnog vazduhoplova, na srpskom ili na engleskom jeziku;
3) ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koja se upotrebom bespilotnog vazduhoplova pričini trećim licima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno osiguranje u saobraćaju.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana:
1) ako je nedostupan dokaz o plaćenoj carini podnosilac zahteva može da dostavi ispravu kojom se dokazuje pravo svojine;
2) za amaterski proizveden bespilotni vazduhoplov se podnosi overena pismena izjava lica koje je proizvelo vazduhoplov, kao i isprava kojom se dokazuje pravo svojine ako lice koje je proizvelo vazduhoplov nije vlasnik tog vazduhoplova.
Za bespilotni vazduhoplov koji pripada kategoriji 4 podnosilac zahteva je dužan da dostavi Direktoratu tehničku dokumentaciju na osnovu koje može da se utvrdi sposobnost vazduhoplova za bezbedno letenje, kao i da omogući izvođenje demonstracionog leta uz prisustvo ovlašćenog službenog lica Direktorata.
Na osnovu zahteva za upis u Evidenciju vazduhoplova i dokumentacije iz stava 1. ovog člana, Direktorat izdaje uverenje o evidenciji, u skladu sa propisom kojim se uređuju razvrstavanje vazduhoplova, znaci državne pripadnosti, oznake registracije i obavezni natpisi vazduhoplova.
Održavanje bespilotnih vazduhoplova
Vlasnik, odnosno korisnik bespilotnog vazduhoplova je dužan da obezbedi da se bespilotni vazduhoplov održava u skladu sa uputstvima proizvođača.
Maksimalna dozvoljena visina leta
Maksimalna dozvoljena visina leta bespilotnog vazduhoplova je 100 m iznad tla, osim ako je Direktorat prethodno odobrio da se let obavi na većoj visini i ako je izvršena alokacija vazdušnog prostora.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana Direktorat donosi u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, uzimajući naročito u obzir rejon iznad koga se planira letenje, kategoriju vazduhoplova i njegove tehničke mogućnosti i opremljenost.
Letenje na aerodromu i u njegovoj blizini
Letenje bespilotnog vazduhoplova u granicama aerodroma, odnosno helidroma je dozvoljeno uz prethodno odobrenje operatera aerodroma, odnosno helidroma.
U blizini aerodroma, odnosno helidroma zabranjeno je letenje bespilotnog vazduhoplova, osim ako je prethodno pribavljeno odobrenje Direktorata i izvršena alokacija vazdušnog prostora.
Pod blizinom aerodroma se podrazumeva područje izvan granice aerodroma u krugu poluprečnika:
1) 5 km od referentne tačke aerodroma navedenih u Prilogu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
2) 1,5 km od referentne tačke aerodroma, u slučaju svih ostalih aerodroma.
Pod blizinom helidroma se podrazumeva područje izvan granice helidroma, u krugu poluprečnika 1,5 km od referentne tačke helidroma.
U pogledu letenja bespilotnog vazduhoplova na vojnom aerodromu i u njegovoj blizini primenjuju se odredbe propisa kojim se uređuje upravljanje vazdušnim prostorom.
U sledećim slučajevima letenje bespilotnog vazduhoplova je dozvoljeno samo ako je prethodno izvršena alokacija vazdušnog prostora:
1) za letenje na visini većoj od 100 m iznad tla;
2) za letenje u blizini aerodroma, nezavisno od visine na kojoj se let odvija.
Vlasnik, odnosno operater bespilotnog vazduhoplova podnosi zahtev za alokaciju vazdušnog prostora jedinici za upravljanje vazdušnim prostorom u okviru Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.o. Beograd.
Zahtev za alokaciju vazdušnog prostora se podnosi najkasnije dva radna dana pre nameravanog leta bespilotnog vazduhoplova, posredstvom faksa, elektronske pošte ili korišćenjem odgovarajuće aplikacije ili internet platforme, ako je ona dostupna.
Uz zahtev za alokaciju vazdušnog prostora vlasnik, odnosno korisnik bespilotnog vazduhoplova podnosi odobrenje Direktorata iz člana 7. stav 1, odnosno člana 8. stav 2. ovog pravilnika.
Zahtev za alokaciju vazdušnog prostora se podnosi na obrascu koji je utvrđen propisom kojim se uređuje upravljanje vazdušnim prostorom.
Odluku o alokaciji vazdušnog prostora jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom donosi, objavljuje i, po potrebi, stavlja van snage u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje vazdušnim prostorom.
Nije dozvoljeno letenje bespilotnog vazduhoplova u vazdušnom prostoru koji je prethodno alociran za potrebe drugog korisnika.
Maksimalna horizontalna udaljenost od operatera bespilotnog vazduhoplova
Maksimalna dozvoljena horizontalna udaljenost bespilotnog vazduhoplova od operatera bespilotnog vazduhoplova je 500 m, osim ako je Direktorat prethodno odobrio da se let obavi na većoj horizontalnoj udaljenosti i ako je podnosilac zahteva dostavio odgovarajuću procenu rizika.
Zabranjeno je letenje bespilotnim vazduhoplovom iznad ljudi.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Direktorat može da odobri letenje iznad ljudi ako je u pitanju bespilotni vazduhoplov kategorije 1 čija maksimalna brzina ne prelazi 19 m/s, odnosno koji ne može postići kinetičku energiju veću od 80 J.
Operater bespilotnog vazduhoplova je dužan da obezbedi da horizontalna udaljenost bespilotnog vazduhoplova od drugih ljudi ne bude manja od 30 m.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Direktorat može da odobri letenje bespilotnog vazduhoplova u blizini ljudi, odnosno na udaljenosti manjoj od 30 m, ali ne manjoj od 5 m, u sledećim slučajevima:
1) ako je u pitanju bespilotni vazduhoplov kategorije 1;
2) ako je u pitanju bespilotni vazduhoplov kategorije 2 koji ima i koristi tehničke mogućnosti za letenje brzinama manjim od 3 m/s (npr. funkcija "low speed mode").
Udaljenost od značajnih infrastrukturnih i drugih objekata
Nije dozvoljeno korišćenje bespilotnog vazduhoplova na horizontalnoj udaljenosti manjoj od 500 m od objekata Narodne skupštine, Vlade, Generalnog sekretarijata predsednika Republike, republičkih i pokrajinskih organa državne uprave i lokalne samouprave, Vojske Srbije, sudova, javnih tužilaštva, stranih diplomatskih predstavništva, kao i od značajnih infrastrukturnih objekata u oblasti energetike, saobraćaja, telekomunikacija i vodosnabdevanja, osim ako je vlasnik, odnosno operater bespilotnog vazduhoplova pribavio odobrenje vlasnika ili korisnika objekta.
Ako su ispunjeni drugi uslovi propisani ovim pravilnikom, letenje bespilotnih vazduhoplova koji pripadaju kategoriji 1 ili 2 može da se odvija u svim rejonima, a letenje bespilotnih vazduhoplova koji pripada kategoriji 3 može da se odvija u rejonima I i II.
Bespilotni vazduhoplov koji pripada kategoriji 3 može da se koristi u rejonima III i IV samo ako to prethodno odobri Direktorat.
Odobrenje iz stava 2. ovog člana Direktorat izdaje u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, uzimajući naročito u obzir tehničke mogućnosti i opremljenost bespilotnog vazduhoplova, kao i bliže karakteristike prostora u kome je planirano letenje.
Ako su ispunjeni drugi uslovi propisani ovim pravilnikom, bespilotni vazduhoplov koji pripada kategoriji 4 može da se koristi samo u rejonima I i II.
Letenje u uslovno zabranjenoj zoni
Letenje bespilotnog vazduhoplova u uslovno zabranjenoj zoni je moguće samo na osnovu prethodnog odobrenja Direktorata.
Direktorat izdaje odobrenje iz stava 1. ovog člana ako ministarstvo nadležno za poslove odbrane i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove daju pozitivno mišljenje u pogledu planiranog letenja i ako su ispunjeni drugi uslovi propisani ovim pravilnikom.
Letenje bespilotnog vazduhoplova može da se odvija danju i noću, u uslovima vidljivosti koji omogućavaju da vazduhoplov bude u vidnom polju operatera bespilotnog vazduhoplova, s tim da je za letenje noću potrebno prethodno odobrenje Direktorata.
Smatra se da je bespilotni vazduhoplov u vidnom polju ako se operater bespilotnog vazduhoplova neprekidno nalazi u vizuelnom kontaktu sa bespilotnim vazduhoplovom, bez korišćenja spoljnih optičkih ili elektronskih pomagala, pri čemu se sredstva za korekciju vida (naočare ili kontaktna sočiva) ne smatraju spoljnim pomagalom.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana Direktorat donosi u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, uzimajući naročito u obzir tehničke mogućnosti i opremljenost bespilotnog vazduhoplova, kao i bliže karakteristike prostora u kome je planirano letenje.
Prevoz ljudi, životinja i opasne robe i izbacivanje tečnosti i predmeta
Nije dozvoljen prevoz ljudi, životinja i opasne robe bespilotnim vazduhoplovom.
Nije dozvoljeno upravljati bespilotnim vazduhoplovom sa ili iz objekta u pokretu, niti upravljati sa više bespilotnih vazduhoplova istovremeno.
Izbacivanje tečnosti i predmeta iz bespilotnog vazduhoplova, kao i nošenje spoljnog tereta koji nije element strukture i opreme tog bespilotnog vazduhoplova nije dozvoljeno bez prethodnog odobrenja Direktorata.
Odobrenje iz stava 3. ovog člana Direktorat donosi ako proceni da letenje neće ugroziti bezbednost vazdušnog saobraćaja, kao i lica i objekata na zemlji, uzimajući naročito u obzir bliže karakteristike prostora u kome je planirano letenje, kategoriju vazduhoplova, njegove tehničke mogućnosti i opremljenost.
Rok za podnošenje zahteva, obrasci zahteva i odlučivanje o zahtevu
Zahtev za izdavanje odobrenja koje prema odredbama ovog pravilnika izdaje Direktorat podnosi se, po pravilu, najkasnije 15 dana pre planiranog leta, na obrascima čiju sadržinu i izgled utvrđuje Direktorat.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može da se odnosi na jedan let ili seriju letova u periodu od najviše 30 dana, računajući od dana kada se planira prvi let.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva je dužan da dostavi kopiju važećeg ugovora o osiguranju od odgovornosti za štetu koja se upotrebom bespilotnog vazduhoplova pričini trećim licima.
U rešenju kojim odobrava letenje bespilotnog vazduhoplova Direktorat može, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, da odredi dopunske uslove koje podnosilac zahteva mora da ispuni, ako na osnovu činjenica u postupku utvrdi da je ispunjavanje tih dodatnih uslova neophodno za bezbedno letenje bespilotnog vazduhoplova.
Dužnosti operatera bespilotnog vazduhoplova
Operater bespilotnog vazduhoplova:
1) je dužan da obezbedi da let bespilotnog vazduhoplova ne ugrožava život, zdravlje i imovinu ljudi i da ne narušava javni red i mir;
2) je dužan da koristi bespilotni vazduhoplov na način kojim se obezbeđuje poštovanje pravila letenja koja su propisana ovim pravilnikom;
3) je odgovoran da se, u slučaju kada je alociran vazdušni prostor, let bespilotnog vazduhoplova u potpunosti odvija u granicama tog prostora, kao i da bude dostupan nadležnoj jedinici kontrole letenja radi eventualnog prekida leta;
4) je dužan da se pre leta uveri u ispravnost sistema bespilotnog vazduhoplova, kao i da proveri količinu pogonskog goriva, odnosno stanje baterija;
5) je dužan da obezbedi da sva oprema bespilotnog vazduhoplova, uključujući predmete i spoljni teret, bude na odgovarajući način pričvršćena;
6) je dužan da prikupi sve potrebne informacije za bezbedno obavljanje planiranog leta, da se uveri da meteorološki i ostali uslovi u području leta obezbeđuju njegovo bezbedno izvođenje, kao i da, u slučaju da nije tražio alokaciju vazdušnog prostora, proveri da li je vazdušni prostor prethodno alociran za potrebe drugih korisnika, odnosno da li postoje ograničenja za obavljanje planiranog leta;
7) je dužan da obezbedi da bespilotni vazduhoplov tokom leta bude bezbedno udaljen od prepreka;
8) ne sme da bude pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci, niti u takvom psihofizičkom stanju koje ga onemogućava da bezbedno upravlja bespilotnim vazduhoplovom.
Uslovi za upravljanje bespilotnim vazduhoplovom
Operater bespilotnog vazduhoplova mora da bude punoletno lice, koje je zdravstveno sposobno i koje je položilo proveru znanja koje je neophodno za bezbedno korišćenje bespilotnih vazduhoplova.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, operater koji upravlja bespilotnim vazduhoplovom kategorije 1 na način koji ne zahteva alokaciju vazdušnog prostora ili odobrenje Direktorata:
1) nije dužno da polaže proveru znanja, niti da ispunjava zahteve koji se tiču zdravstvene sposobnosti propisane ovim pravilnikom;
2) može da bude maloletno lice starije 15 godina, odnosno mlađe od 15 godina ako se prilikom upravljanja bespilotnim vazduhoplovom nalazi pod neposrednim nadzorom punoletnog lica.
Uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana se primenjuju i na strane državljane koji upravljaju bespilotnim vazduhoplovima.
Zdravstvena sposobnost operatera bespilotnog vazduhoplova
Smatraće se da je operater bespilotnog vazduhoplova mentalno i fizički sposoban da upravlja bespilotnim vazduhoplovom ako poseduje neki od sledećih dokumenata:
1) važeće lekarsko uverenje klase 1 ili 2, izdato u skladu sa propisom kojim se uređuju dozvole, centri za obuku i zdravstvena sposobnost letačkog osoblja;
2) važeće lekarsko uverenje klase 3, izdato u skladu sa propisom kojim se uređuju dozvole kontrolora letenja, centri za obuku i vazduhoplovno-medicinski centri;
3) važeću vozačku dozvolu; ili
4) lekarsko uverenje izdato u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, koje nije starije od pet godina.
Provera znanja
Kandidat podnosi Direktoratu pisani zahtev za proveru znanja koje je neophodno za bezbedno korišćenje bespilotnih vazduhoplova.
U roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana Direktorat donosi rešenje kojim se odobrava provera znanja.
Provera znanja se sprovodi najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva.
Direktorat na svojoj internet stranici objavljuje listu pitanja od kojih se može sastojati test za proveru znanja.
Provera znanja se sastoji od polaganja testa objektivnog tipa s višestrukim izborom odgovora i sprovodi se u prostorijama Direktorata, na srpskom ili engleskom jeziku, po izboru kandidata.
Kandidat je položio proveru znanja ako tačno odgovori na najmanje 75% pitanja.
Ako kandidat ne položi proveru znanja, on može podneti zahtev za ponovnu proveru znanja.
Kandidatu koji je položio proveru znanja Direktorat izdaje odgovarajuću potvrdu, čije važenje nije ograničeno.
Isprave i druga dokumentacija operatera bespilotnog vazduhoplova
Prilikom upravljanja bespilotnim vazduhoplovom operater bespilotnog vazduhoplova mora pri sebi da ima:
1) potvrdu o položenoj proveri znanja iz člana 22. stav 8. ovog pravilnika, ako je prema odredbama ovog pravilnika bio obavezan da polaže proveru znanja;
2) odobrenja Direktorata iz člana 7. stav 1, člana 8. stav 2, člana 10, člana 11. stav 2, člana 12. stav 2, člana 14. stav 2, člana 15. stav 1, člana 16. stav 1, člana 17. stav 3. i člana 24. stav 1. ovog pravilnika, ako je prema odredbama ovog pravilnika bio obavezan da zahteva ta odobrenja;
3) uputstvo proizvođača za korišćenje bespilotnog vazduhoplova, u štampanom ili elektronskom formatu;
4) dokument kojim se dokazuje zdravstvena sposobnost operatera bespilotnog vazduhoplova.
Letenje stranih bespilotnih vazduhoplova
Strani bespilotni vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovu odobrenja koje izdaje Direktorat.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana Direktorat izdaje nakon što pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane, shodno zakonu kojim se uređuje vazdušni saobraćaj.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana vlasnik, odnosno korisnik stranog bespilotnog vazduhoplova je dužan da dostavi važeći ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koja se upotrebom bespilotnog vazduhoplova pričini trećim licima, koji pokriva teritoriju Republike Srbije.
U postupku izdavanja odobrenja Direktorat utvrđuje da li letenje stranog bespilotnog vazduhoplova može da ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja, lica ili objekata na zemlji, uzimajući naročito u obzir bliže karakteristike prostora u kome je planirano letenje, kategoriju vazduhoplova, njegove tehničke mogućnosti i opremljenost.
Na letenje stranog bespilotnog vazduhoplova se primenjuju sve odredbe ovog pravilnika, osim odredbe o upisu u Evidenciju vazduhoplova.
Svaki događaj koji je nastao prilikom korišćenja bespilotnog vazduhoplova, a koji je ugrozio ili koji je mogao da ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja, kao i bezbednost lica i imovine, vlasnik, odnosno korisnik bespilotnog vazduhoplova je dužan da prijavi Direktoratu neposredno po saznanju o događaju, a najkasnije 72 sata od njegovog nastanka.
Obaveza prijavljivanja događaja iz stava 1. ovog člana ne oslobađa vlasnika, odnosno korisnika bespilotnog vazduhoplova obaveze prijavljivanja drugom nadležnom organu ako je takva obaveza ustanovljena drugim propisom.
Dozvole drugih nadležnih organa
Odredbe ovog pravilnika ne oslobađaju vlasnika, odnosno operatera bespilotnog vazduhoplova obaveze da pribavi dozvole drugih nadležnih organa koje su neophodne za obavljanje delatnosti kojom namerava da se bavi.
Važenje odobrenja izdatih pre stupanja na snagu Pravilnika
Odobrenja izdata na osnovu propisa koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika, ostaju da važe do isteka rokova koji su u njima određeni.
Prestanak važenja drugih propisa
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ("Službeni glasnik RS", broj 108/15).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 15. februara 2020. godine.
LISTA AERODROMA IZ ČLANA 8. STAV 3. TAČKA 1) OVOG PRAVILNIKA
- Aerodrom Beograd/Nikola Tesla/LYBE
- Aerodrom Niš/Konstantin Veliki/LYNI
- Aerodrom Užice/Ponikve/LYUZ
- Aerodrom Beograd/Batajnica - Pukovnik - pilot Milenko Pavlović/LYBT
- Aerodrom Kraljevo/Morava/LYKV
- Aerodrom Vršac/LYVR