MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 1 Prezentacija finansijskih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 92/2019) |
1 Cilj ovog standarda jeste propisivanje osnove za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene, kako bi se obezbedila njihova uporedivost sa finansijskim izveštajima entiteta iz prethodnih perioda i finansijskim izveštajima drugih entiteta. Da bi se postigao taj cilj, ovaj standard postavlja opšte zahteve u vezi sa prezentacijom finansijskih izveštaja, smernice u vezi sa njihovom strukturom i minimalne zahteve u pogledu njihovog sadržaja.
2 Ovaj standard treba primeniti na sve finansijske izveštaje opšte namene, koji se sastavljaju i prikazuju u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS).
3 U drugim IFRS se postavljaju zahtevi priznavanja, odmeravanja i obelodanjivanja za konkretne transakcije i druge događaje.
4 Ovaj standard se ne primenjuje na strukturu i sadržaj sažetih periodičnih finansijskih izveštaja, koji se sastavljaju u skladu sa IAS 34 Periodično finansijsko izveštavanje. Međutim, paragrafi 15-35 primenjuju se na takve finansijske izveštaje. Ovaj standard se podjednako primenjuje na sve entitete, uključujući one koji prikazuju konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa IFRS 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, i one koji prikazuju pojedinačne finansijske izveštaje u skladu sa IAS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji.
5 Ovaj standard koristi terminologiju koja je prikladna za entitete čiji je cilj ostvarivanje dobiti, uključujući entitete koji posluju u javnom sektoru. Entiteti koji obavljaju nedobitne aktivnosti u privatnom, javnom ili državnom sektoru, a koji nameravaju da primene ovaj standard će možda trebati da izmene opise koji se koriste za određene bilansne pozicije u finansijskim izveštajima, kao i za same finansijske izveštaje.
6 Slično, entiteti koji nemaju kapital kao što je definisano u IAS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (npr. neki zajednički fondovi), i entiteti čiji akcijski kapital nije i njegov sopstveni kapital (npr. neki kooperativni entiteti) će možda trebati da izmene prezentaciju u finansijskim izveštajima učešća članova ili učešća lica koja su investirala u investicioni fond.
7 U ovom standardu korišćeni su sledeći termini sa navedenim značenjem:
Finansijski izveštaji opšte namene (koji se često nazivaju "finansijski izveštaji") su izveštaji namenjeni zadovoljavanju potreba korisnika koji nisu u poziciji da zahtevaju od entiteta da sastavlja izveštaje namenjene njihovim određenim informacionim potrebama.
Neizvodljivo Primena nekog zahteva je neizvodljiva kada ga entitet ne može primeniti i posle svih razumnih napora da to učini.
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) su Standardi i Tumačenja izdati od strane Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB). Oni obuhvataju:
(a) Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja;
(b) Međunarodne računovodstvene standarde;
(c) IFRIC Tumačenja; i
(d) SIC Tumačenja.1
Materijalno značajna izostavljanja ili pogrešna iskazivanja stavki su materijalno značajna ako bi ona, pojedinačno ili zajedno, mogla da utiču na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja. Materijalni značaj zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke koja se procenjuje u konkretnim okolnostima. Veličina i priroda stavke, ili njihova kombinacija, mogu biti odlučujući faktor.
Procena da li izostavljanje ili pogrešno iskazivanje može uticati na ekonomske odluke korisnika, i zbog toga biti materijalno značajno, zahteva razmatranje karakteristika ovih korisnika. Okvir za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u paragrafu 25 navodi2 da "se pretpostavlja da korisnici poseduju razumno znanje o poslu, ekonomskoj aktivnosti i računovodstvu i da su voljni da informacije proučavaju sa dužnom pažnjom." Zbog toga, procena treba da uzme u obzir koliko je opravdano očekivati da će korisnici sa takvim karakteristikama biti pod ovim uticajem prilikom donošenja svojih ekonomskih odluka.
____________
1 Definicije IFRS izmenjene nakon izmena naziva uvedenih revidiranom Poveljom IFRS Fondacije u 2010. godini.
2 U septembru 2010. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) je zamenio Okvir sa Konceptualnim okvirom za finansijsko izveštavanje. Paragraf 25 je zamenjen Poglavljem 3 Konceptualnog okvira.
Napomene sadrže dopunske informacije u odnosu na informacije prikazane u izveštaju o finansijskoj poziciji, izveštaju(ima) o dobitku ili gubitku i ostalom ukupnom rezultatu, izveštaju o promenama na kapitalu i izveštaju o tokovima gotovine. Napomene sadrže narativne opise ili raščlanjavanja stavki obelodanjenih u ovim izveštajima kao i informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima.
Ostali ukupni rezultat obuhvata stavke prihoda i rashoda (uključujući i korekcije usled reklasifikacije) koje nisu priznate u bilansu uspeha kako se zahteva ili dozvoljava prema drugim IFRS.
Komponente ostalog ukupnog rezultata obuhvataju:
(a) promene revalorizacionih rezervi (videti IAS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i IAS 38 Nematerijalna imovina);
(b) ponovno odmeravanje planova definisanih primanja (videti IAS 19 Primanja zaposlenih);
(c) dobitke i gubitke koji nastaju od prevođenja finansijskih izveštaja inostranog poslovanja (videti IAS 21 Efekti promena deviznih kurseva);
(d) dobitke i gubitke od investicija u instrumente kapitala iskazane po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 5.7.5 IFRS 9 Finansijski instrumenti;
(da) dobitke i gubitke od finansijskih sredstava odmerene po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A IFRS9.
(e) efektivni deo dobitka i gubitka od instrumenata hedžinga u hedžingu tokova gotovine i dobitke i gubitke od instrumenata hedžinga koji se koriste za hedžing investicija u instrumente kapitala odmerene po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 5.7.5 IFRS 9 (videti poglavlje 6 IFRS 9);
(f) za određene obaveze iskazane po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak, iznos promene fer vrednosti koja može da se pripiše promenama u kreditnom riziku obaveze (videti paragraf 5.7.7 IFRS 9);
(g) promene vrednosti vremenske vrednosti opcija kada se vrši odvajanje unutrašnje vrednosti i vremenske vrednosti ugovora o opciji i označavanje kao instrumenta hedžinga samo promene unutrašnje vrednosti (videti poglavlje 6 IFRS 9);
(h) promene vrednosti forvard elemenata forvard ugovora kada se vrši odvajanje elementa kamate i promptnog elementa forvard ugovora i označavanje kao instrumenta hedžinga samo promene promptnog elementa i promene vrednosti raspona devizne osnovice za finansijski instrument kada se isključuje iz označavanja tog finansijskog instrumenta kao instrumenta hedžinga (videti poglavlje 6 IFRS 9).
Vlasnici su imaoci instrumenata klasifikovanih kao kapital.
Dobitak ili gubitak predstavlja ukupne prihode umanjene za ukupne rashode, isključujući komponente ostalog ukupnog rezultata.
Korekcija usled reklasifikacije su iznosi reklasifikovani u bilans uspeha u tekućem periodu koji su bili priznati u ostalom ukupnom rezultatu u tekućem ili prethodnom periodu.
Zbirni ukupni rezultat predstavlja promenu kapitala tokom perioda koja je rezultat transakcija i drugih događaja, osim onih promena koje su rezultat transakcija sa vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika.
Zbirni ukupni rezultat sačinjavaju sve komponente "bilansa uspeha" i "ostalog ukupnog rezultata".
8 Mada se u ovom standardu koriste termini "ostali ukupni rezultat", "bilans uspeha" i "zbirni ukupni rezultat", entitet može da koristi druge termine za opisivanje ukupnih iznosa ukoliko je značenje jasno. Na primer, entitet može da koristi termin "neto rezultat" za opisivanje "bilansa uspeha".
8A Sledeći termini su opisani u IAS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija i koriste se u ovom standardu sa značenjem opisanim u IAS 32:
(a) finansijski instrumenti sa pravom ponovne prodaje emitentu klasifikovani kao kapitalni instrumenti (opisani u paragrafima 16A i 16B standarda IAS 32);
(b) instrument koji entitetu nameće obavezu da drugoj strani preda srazmerni deo neto imovine entiteta samo pri likvidaciji i koji je klasifikovan kao instrument kapitala (opisani u paragrafima 16C i 16D standarda IAS 32).
9 Finansijski izveštaji su strukturirana prezentacija finansijske pozicije i finansijskih performansi entiteta. Cilj finansijskih izveštaja opšte namene jeste da se obezbede informacije o finansijskoj poziciji, finansijskom uspehu i tokovima gotovine entiteta, koje su korisne za donošenje ekonomskih odluka širokog kruga korisnika. Finansijski izveštaji takođe pokazuju rezultate koje je ostvarilo rukovodstvo u upravljanju resursima koji su mu povereni. Da bi se ostvario ovaj cilj, finansijski izveštaji entiteta pružaju informacije o:
(a) sredstvima;
(b) obavezama;
(c) kapitalu;
(d) prihodima i rashodima, uključujući dobitke i gubitke;
(e) doprinosima od vlasnika i raspodelama vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika; i
(f) tokovima gotovine.
Ove informacije, zajedno sa ostalim informacijama u napomenama pomažu korisnicima finansijskih izveštaja u predviđanju budućih tokova gotovine entiteta, naročito u pogledu vremenskog rasporeda i izvesnosti.
Potpuni set finansijskih izveštaja
10 Potpuni set finansijskih izveštaja uključuje:
(a) izveštaj o finansijskoj poziciji na kraju perioda;
(b) bilans uspeha i ostali ukupan rezultat za period;
(c) izveštaj o promenama na kapitalu za period;
(d) izveštaj o tokovima gotovine za period;
(e) napomene, koje sadrže značajne računovodstvene politike i druge objašnjavajuće informacije;
(ea) uporedne informacije koje se odnose na prethodni period, kao što je utvrđeno u paragrafu 38 i 38A; i
(f) izveštaj o finansijskoj poziciji na početku prethodnog perioda kada entitet retrospektivno primenjuje računovodstvenu politiku ili vrši retrospektivno preračunavanje stavki u svojim finansijskim izveštajima, ili kada reklasifikuje stavke u svojim finansijskim izveštajima u skladu sa paragrafima 40A-40D.
Entitet može, osim naziva datih u ovom standardu, da koristi i druge nazive za ove izveštaje. Na primer, entitet može da koristi naziv "izveštaj o ukupnom rezultatu" umesto "bilans uspeha i ostali ukupan rezultat".
10A Entitet može da prikazuje jedan izveštaj koji sadrži bilans uspeha i ostali ukupan rezultat, gde se bilans uspeha (dobitak ili gubitak) i ostali ukupan rezultat prezentuje u dva odeljka. Odeljci se prezentuju zajedno, pri čemu se prvo prikazuje odeljak sa bilansom uspeha (dobitkom ili gubitkom), a neposredno nakon toga sledi odeljak sa ostalim ukupnim rezultatom. Entitet može da prikazuje deo koji prikazuje bilans uspeha (dobitak ili gubitak) u posebnom izveštaju. U tom slučaju, poseban bilans uspeha (izveštaj o dobitku ili gubitku) neposredno prethodi izveštaju u kome se prezentuje ukupan rezultat a koji počinje sa bilansom uspeha.
11 Entitet prikazuje sa jednakom važnošću sve finansijske izveštaje iz kompletnog seta finansijskih izveštaja.
12 [Brisan]
13 Mnogi entiteti prikazuju, van finansijskih izveštaja, i finansijski pregled od strane rukovodstva u kojem se opisuju i objašnjavaju glavna obeležja finansijskog uspeha i finansijske pozicije entiteta, kao i glavne neizvesnosti sa kojima se on suočava. Takav izveštaj može obuhvatiti pregled:
(a) najvažnijih činilaca i uticaja koji određuju finansijski uspeh, uključujući promene okruženja u kom entitet posluje, odgovor entiteta na ove promene i njihov uticaj, kao i politike investiranja entiteta radi održanja i povećanja uspeha, uključujući i njegovu politiku raspodele dividendi;
(b) izvora finansiranja entiteta, i određeni koeficijent obaveze/kapital; i
(c) resursa entiteta koji nisu priznati u izveštaju o finansijskoj poziciji u skladu sa IFRS.
14 Mnogi entiteti takođe objavljuju, pored finansijskih izveštaja, izveštaje kao što su izveštaji o ekologiji i izveštaji o dodatoj vrednosti, posebno u industrijama u kojima su ekološki faktori značajni i u kojima se zaposleni smatraju važnom grupom korisnika. Izveštaji i izjave koje se objavljuju izvan seta finansijskih izveštaja si izvan delokruga IFRS.
Fer prezentacija i usaglašenost sa IFRS
15 Finansijski izveštaji treba istinito (fer) da prikažu finansijsku poziciju, finansijske performanse i tokove gotovine entiteta. Fer prezentacija zahteva verno prikazivanje efekata transakcija, drugih događaja i uslova u skladu sa definicijama i kriterijima za priznavanje imovine, obaveza, prihoda i rashoda, iznetim u Okviru.3 Pretpostavlja se da primena IFRS, zajedno sa dodatnim obelodanjivanjem kada je to neophodno, ima za rezultat finansijske izveštaje u kojima se postiže fer prezentacija.
_____________
3 Paragrafi 15-24 se pozivaju na ciljeve finansijskih izveštaja koji su predstavljeni u Okviru [za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja]. U septembru 2010. godine IASB je zamenio Okvir sa Konceptualnim okvirom za finansijsko izveštavanje, koji zamenjuje cilj finansijskih izveštaja sa ciljem finansijskog izveštavanja opšte namene: videti Poglavlje 1 Konceptualnog okvira.
16 Entitet čiji su finansijski izveštaji usaglašeni sa IFRS treba tu usaglašenost da obelodani u napomenama kao eksplicitnu i bezrezervnu činjenicu. Finansijski izveštaji se ne opisuju kao oni koji su usaglašeni sa IFRS, ako oni nisu usaglašeni sa svim zahtevima IFRS.
17 U skoro svim okolnostima, fer prezentacija se postiže uz primenjene IFRS. Fer prezentacija takođe od entiteta zahteva:
(a) da izabere i primeni računovodstvene politike u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške. U IAS 8 se navodi redosled merodavnih uputstava, koje rukovodstvo razmatra u nedostatku IFRS koji se posebno primenjuju na neku stavku.
(b) da prikazuje informacije, uključujući računovodstvene politike na način koji obezbeđuje relevantne, pouzdane, uporedive i razumljive informacije.
(c) da obezbedi dodatna obelodanjivanja kada je usaglašavanje sa specifičnim zahtevima u IFRS nedovoljno da omogući korisnicima da razumeju uticaj određenih transakcija, drugih događaja i uslova na finansijsku poziciju i finansijski uspeh entiteta.
18 Entitet ne može ispraviti neprimerene računovodstvene politike niti obelodanjivanjem korišćenih računovodstvenih politika, niti napomenama ili obrazloženjima.
19 U vrlo retkim okolnostima u kojima rukovodstvo zaključi da bi usaglašavanje sa zahtevom u IFRS moglo biti toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, entitet odstupa od tog zahteva na način iznet u paragrafu 20, ako odgovarajući regulatorni okvir zahteva, ili na drugi način ne zabranjuje, takvo odstupanje.
20 Kada entitet odstupa od zahteva IFRS u skladu sa paragrafom 19, on treba da obelodani:
(a) da je rukovodstvo zaključilo da finansijski izveštaji fer prikazuju finansijsku poziciju, finansijske performanse i tokove gotovine entiteta;
(b) da je usaglašen sa svim primenljivim IFRS, osim odstupanja od određenog zahteva da bi se postigla fer prezentacija;
(c)naziv IFRS od kog je entitet odstupio, prirodu tog odstupanja, uključujući i postupak koji bi se zahtevao prema tom IFRS, razlog zbog kojeg bi taj postupak bio toliko pogrešan u datim okolnostima da bi bio protivrečan cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, kao i usvojeni postupak; i
(d) za svaki prikazani period, finansijski uticaj odstupanja na svaku stavku u finansijskim izveštajima koja bi bila izveštavana da je usaglašena sa datim zahtevom.
21 Ako je entitet u prethodnom periodu odstupio od zahteva IFRS i ako to odstupanje utiče na iznose priznate u finansijskim izveštajima za tekući period, entitet vrši obelodanjivanja navedena u paragrafu 20(c) i (d).
22 Paragraf 21 se primenjuje, na primer, kada je entitet u prethodnom periodu odstupio od zahteva IFRS koji se odnosi na odmeravanje imovine ili obaveza, a to odstupanje utiče na odmeravanje promena u imovini i obavezama priznatim u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.
23 U izuzetno retkim okolnostima, kada rukovodstvo zaključi da bi usaglašavanje sa zahtevom nekog IFRS bilo toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, ali relevantni regulatorni okvir zabranjuje odstupanje od tog zahteva, entitet, u najvećoj mogućoj meri, entitet treba da smanji uočene pogrešne aspekte usaglašavanja sa tim zahtevom, obelodanjivanjem:
(a) naziva IFRS o kojima je reč, prirode zahteva i razloga zašto je rukovodstvo zaključilo da bi usaglašavanje sa tim zahtevom bilo toliko pogrešno u datim okolnostima da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru; i
(b) za svaki prezentovani period, korigovanja svih stavki u finansijskim izveštajima za koje je rukovodstvo zaključilo da su neophodne da bi se postigla fer prezentacija.
24 Za svrhe paragrafa 19-23, neka informacija bi bila protivrečna cilju finansijskih izveštaja kada ne bi verno predstavljala transakcije, druge događaje i uslove koje ili tvrdi da predstavlja ili bi se moglo razumno očekivati da ih predstavlja i, kao posledica toga, bilo bi verovatno da ona utiče na ekonomske odluke koje donose korisnici finansijskih izveštaja. Prilikom procenjivanja da li bi usaglašavanje sa određenim zahtevom nekog IFRS bilo toliko pogrešno, da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, rukovodstvo razmatra:
(a) zbog čega cilj finansijskih izveštaja nije postignut u određenim okolnostima; i
(b) koliko se okolnosti u kojima se nalazi entitet razlikuju od okolnosti u kojima se nalaze drugi entiteti koji su usaglašeni sa tim zahtevom. Ako su drugi entiteti u sličnim okolnostima usaglašeni sa određenim zahtevom, postoji pretpostavka koja se može opovrgnuti da usaglašavanje entiteta sa tim zahtevom ne bi bilo toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja, iznetom u Okviru.
25 Kada priprema finansijske izveštaje, rukovodstvo procenjuje sposobnost entiteta da nastavi da trajno posluje u smislu stalnosti poslovanja. Finansijski izveštaji se sastavljaju na osnovu načela stalnosti poslovanja, osim ako rukovodstvo ne namerava da likvidira entitet ili da prestane da posluje, odnosno ako nema realnu alternativu da postupi drugačije. Kada je rukovodstvo, prilikom procenjivanja, svesno materijalnih neizvesnosti vezanih za događaje ili uslove koji mogu baciti značajnu sumnju na sposobnost entiteta da nastavi da posluje u neograničenom trajanju, te neizvesnosti se obelodanjuju. Kada se finansijski izveštaji ne sastavljaju na osnovu načela stalnosti poslovanja, ta činjenica se obelodanjuje, zajedno sa osnovom prema kojoj se finansijski izveštaji sastavljaju i razlogom zbog kog se smatra da entitet nema stalnost poslovanja.
26 U procenjivanju da li je pretpostavka stalnosti poslovanja prikladna, rukovodstvo uzima u obzir sve dostupne informacije o budućnosti za najmanje, taj period nije ograničen, dvanaest meseci od kraja izveštajnog perioda. Stepen razmatranja zavisi od činjenica u svakom pojedinačnom slučaju. Ako je poslovanje entiteta u prošlosti bilo profitabilno i ako je postojao neposredan pristup finansijskim resursima, do zaključka da je prikladna računovodstvena osnova načela stalnosti poslovanja, se može doći i bez detaljne analize. U drugim slučajevima, rukovodstvo treba da razmotri širok spektar faktora koji se odnose na sadašnju i očekivanu profitabilnost, rasporede otplate duga i potencijalne izvore zamene finansiranja, pre nego što zaključi da je primena načela stalnosti poslovanja prikladna.
Obračunska osnova računovodstva
27 Entitet treba da priprema svoje finansijske izveštaje, osim informacija o tokovima gotovine, korišćenjem obračunske osnove računovodstva.
28 Kada se koristi obračunska osnova računovodstva, stavke se priznaju kao imovina, obaveze, kapital, prihodi i rashodi (elementi finansijskih izveštaja) kada oni zadovoljavaju definicije i kriterijume priznavanja ovih elemenata iz Okvira.4
______________
4 Zamenjen Konceptualnim okvirom u septembru 2010. godine.
Materijalni značaj i grupisanje
29 Svaka materijalno značajna grupa sličnih stavki treba da se prezentuje zasebno u finansijskim izveštajima. Stavke koje su različite prirode ili funkcije treba da se prezentuju zasebno osim ako su beznačajne/nematerijalne.
30 Finansijski izveštaji nastaju kao rezultat obrade velikog broja transakcija ili drugih događaja koji su grupisani prema svojoj prirodi ili funkciji. Konačnu fazu u procesu grupisanja i klasifikacije predstavlja prikazivanje sažetih i klasifikovanih podataka, koji čine bilansne pozicije u finansijskim izveštajima. Ukoliko neka bilansna pozicija nije sama po sebi materijalno značajna, ona se grupiše sa drugim stavkama ili u tim izveštajima ili u napomenama. Stavka koja nije dovoljno materijalno značajna da bi opravdala zasebno prikazivanje u obrascu finansijskih izveštaja može ipak biti dovoljno značajna za zasebno prezentovanje u napomenama.
30A Kada primenjuje ovaj i druge IFRS, entitet treba da odluči, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti, kako da agregira informacije u finansijskim izveštajima, koji uključuju napomene. Entitet ne sme da umanji razumljivost svojih finansijskih izveštaja tako što će materijalno značajne informacije učiniti nerazumljivim kroz navođenje nebitnih informacija ili grupisanje materijalno značajnih stavki različitih vrsta ili funkcija.
31 Neki IFRS konkretno navode informacije čije uključivanje se zahteva u finansijske izveštaje, koji obuhvataju napomene. Entitet ne mora da izvrši konkretna obelodanjivanja koja zahteva IFRS ako informacije koje proizilaze iz tog obelodanjivanja nisu materijalno značajne. Ovo je slučaj čak i ako IFRS sadrži listu specifičnih zahteva ili ih opisuje kao minimalne zahteve. Entitet takođe treba da razmotri da li da izvrši dodatna obelodanjivanja kada usklađenost sa posebnim zahtevima u IFRS nije dovoljna da korisnicima finansijskih izveštaja omogući razumevanje efekata određenih transakcija, ostalih događaja i uslova na finansijsku poziciju i finansijske performanse entiteta.
32 Entitet ne sme da prebija (kompenzuje) imovinu i obaveze ili prihode i rashode osim ako to ne zahteva ili ne dozvoljava neki IFRS.
33 Važno je da se o imovini i obavezama, prihodima i rashodima izveštava zasebno. Prebijanja, u bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu ili izveštaju o finansijskoj poziciji, osim kada prebijanje odražava suštinu transakcije ili drugog događaja, umanjuje sposobnost korisnika i da razumeju nastale transakcije, druge događaje ili uslove i da procene buduće tokove gotovine entiteta. Odmeravanje imovine u neto iznosu odnosno umanjeno za ispravku vrednosti - na primer, ispravka vrednosti zastarelih zaliha i ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja - se ne smatraju "prebijanjem".
34 IFRS 15 Prihodi od ugovora sa kupcima, zahteva od entiteta da odmerava prihod od ugovora sa kupcima po iznosu naknade na koju entitet očekuje da će imati pravo u zamenu za prenos obećanih dobara ili usluga kupcu. Na primer, iznos priznatog prihoda odražava sve trgovačke popuste i količinske rabate koje odobrava entitet. Entitet vrši, u okviru svojih redovnih aktivnosti, i druge transakcije koje ne stvaraju prihod već predstavljaju sporedne transakcije u odnosu na glavne aktivnosti koje stvaraju prihod. Rezultati takvih transakcija se prikazuju, kada ova prezentacija odražava suštinu transakcije ili drugog događaja, prebijanjem svih prihoda sa rashodima u vezi sa njima koji nastaju iz iste transakcije. Na primer:
(a) entitet prezentuje dobitke i gubitke od otuđenja stalne imovine, uključujući investicije i poslovnu imovinu, iskazuju se tako što se od iznosa naknade od otuđenja oduzimaju knjigovodstvena vrednost imovine i odgovarajući troškovi prodaje; i
(b) entitet može da izdatak koji se odnosi na rezervisanje priznato u skladu sa IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, a za koji je izvršena nadoknada na osnovu ugovora sa trećom stranom (na primer, sporazum o garancijama dobavljača), prebija sa povezanom naknadom.
35 Pored toga, o dobicima i gubicima koji nastaju iz grupe sličnih transakcija, izveštava se na neto osnovi, na primer, dobici i gubici nastali po osnovu transakcija u stranoj valuti ili dobici i gubici koji se odnose na finansijske instrumente koji se drže za trgovanje. Međutim, ukoliko su takvi dobici i gubici materijalno značajni, o njima se izveštava zasebno.
36 Entitet treba da prezentuje kompletan set finansijskih izveštaja (uključujući uporedne informacije) bar jednom godišnje. Kada entitet promeni kraj izveštajnog perioda i prikazuje finansijske izveštaje za period koji je duži ili kraći od jedne godine, entitet treba da obelodani, pored perioda koji pokrivaju finansijski izveštaji i:
(a) razlog za korišćenje dužeg ili kraćeg perioda, i
(b) činjenicu da iznosi prezentovani u finansijskim izveštajima nisu u potpunosti uporedivi.
37 Obično entitet konzistentno sastavlja finansijske izveštaje za period od jedne godine. Međutim, iz praktičnih razloga, neki entiteti preferiraju izveštavanje, na primer, za period od 52 nedelje. Ovaj standard ne isključuje ovu praksu.
Minimum uporednih informacija
38 Za sve iznose koji su dati u finansijskim izveštajima tekućeg perioda prezentuje se uporedne informacije o prethodnom periodu, osim kada IFRS dozvoljavaju ili zahtevaju drugačije. Uporedne informacije se uključuju i za narativne i opisne informacije, kada je to relevantno za razumevanje finansijskih izveštaja za tekući period.
38A Entitet prezentuje, kao minimum, dva izveštaja o finansijskoj poziciji, dva izveštaja koji sadrže bilans uspeha i ostali ukupan rezultat, dva pojedinačna bilansa uspeha (ako se prikazuju), dva izveštaja o tokovima gotovine i dva izveštaja o promenama na kapitalu, i pripadajuće napomene.
38B U određenim slučajevima opisne informacije date u finansijskim izveštajima prethodnog(ih) perioda, su relevantne i u tekućem periodu. Na primer, entitet obelodanjuje u tekućem periodu detalje o pravnom sporu, čiji je ishod bio neizvestan na kraju prethodnog izveštajnog perioda i koji još uvek nije rešen. Korisnici mogu imati korist od obelodanjivanja informacije da je neizvesnost postojala na kraju prethodnog izveštajnog perioda i od obelodanjivanja informacije o koracima preduzetim tokom tekućeg perioda za otklanjanje neizvesnosti.
Dodatne uporedne informacije
38C Entitet može da prikaže dodatne uporedne informacije pored minimalnih uporednih finansijskih izveštaja koje zahtevaju IFRS, sve do god se te informacije pripremaju u skladu sa IFRS. Takve uporedne informacije se mogu sastojati od jednog ili više izveštaja navedenih u paragrafu 10, ali ne moraju da sadrže kompletan set finansijskih izveštaja. Kada to jeste slučaj, entitet prikazuje informacije u pripadajućoj napomeni uz takve dodatne izveštaje.
38D Na primer, entitet može da prikaže i treći izveštaj koji sadrži bilans uspeha i ostali ukupan rezultat (i na taj način da prikaže tekući period, prethodni period i još jedan dodatni uporedni period). Međutim, od entiteta se ne zahteva da prikaže treći izveštaj o finansijskoj poziciji, treći izveštaj o tokovima gotovine niti treći izveštaj o promenama na kapitalu (tj. dodatne uporedne finansijske izveštaje). Od entiteta se zahteva da u napomenama uz finansijske izveštaje prikazuje uporedne informacije vezane za dodatni izveštaj koji sadrži bilans uspeha i ostali ukupan rezultat.
39-40 [Brisan]
Promena računovodstvene politike, retrospektivno preračunavanje ili reklasifikacija
40A Entitet treba da prezentuje treći izveštaj o finansijskoj poziciji na datum početka prethodnog perioda, pored minimalnih uporednih finansijskih izveštaja zahtevanih u paragrafu 38A, ako:
(a) retrospektivno primenjuje računovodstvenu politiku, retrospektivno preračunava stavke u svojim finansijskim izveštajima ili reklasifikuje bilansne pozicije u svojim finansijskim izveštajima; i
(b) retrospektivna primena, retrospektivno preračunavanje ili reklasifikacija imaju materijalno značajan efekat na informacije u izveštaju o finansijskoj poziciji na početku prethodnog perioda.
40B U okolnostima opisanim u paragrafu 40A, entitet treba da prezentuje tri izveštaja o finansijskoj poziciji na:
(a) kraju tekućeg perioda;
(b) kraju prethodnog perioda; i
(c) početku prethodnog perioda.
40C Kada je entitet obavezan da prezentira dodatni izveštaj o finansijskoj poziciji, u skladu sa paragrafom 40A, on mora da obelodani informacije zahtevane u paragrafima 41-44 iz IAS 8. Međutim, on nije obavezan da prezentira pripadajuće napomene za početni izveštaj o finansijskoj poziciji na početku prethodnog perioda.
40D Datum tog početnog izveštaja o finansijskoj poziciji je početak prethodnog perioda, nezavisno od toga da li finansijski izveštaji entiteta prikazuju uporedne informacije za ranije perioda (kao što je dozvoljeno paragrafom 38C).
41 Ako se menja prezentacija ili klasifikacija stavki u finansijskim izveštajima entiteta, potrebno je reklasifikovanje i uporednih iznosa, osim ako ta reklasifikacija nije izvodljiva. Kada entitet reklasifikuje uporedne iznose, on obelodanjuje (uključujući na početku prethodnog perioda):
(a) prirodu reklasifikacije;
(b) iznos svake stavke ili grupe stavki koje se reklasifikuju; i
(c) razlog reklasifikacije.
42 Ako nije izvodljivo da se uporedni iznosi reklasifikuju, entitet treba da obelodani:
(a)razloge zbog kojih iznosi nisu reklasifikovani;
(b) prirodu korekcija koje bi trebalo sprovesti da su iznosi reklasifikovani.
43 Povećavanjem uporedivosti informacija u međuperiodu pomaže se korisnicima u donošenju ekonomskih odluka, naročito omogućavanjem procena trendova finansijskih informacija u svrhu predviđanja. U određenim okolnostima, nije izvodljivo reklasifikovanje uporednih informacija za određeni prethodni period, da bi se postigla uporedivost sa tekućim periodom. Na primer, u prethodnom periodu(ima) podaci možda nisu bili pribavljeni na način koji omogućava reklasifikaciju, a možda nije izvodljivo da se informacija ponovo dobije.
44 IAS 8 se bavi korigovanjima uporednih informacija koje se zahtevaju kada entitet menja računovodstvenu politiku ili koriguje određenu grešku.
45 Prezentacija i klasifikacija stavki u finansijskim izveštajima se zadržava od jednog perioda do sledećeg, osim:
(a) ako je očigledno, na osnovu značajne promene prirode poslovanja entiteta ili pregleda njegovih finansijskih izveštaja, da bi drugačija prezentacija ili klasifikacija bila prikladnija, imajući u vidu kriterijume za izbor i primenu računovodstvenih politika iz IAS 8; ili
(b) ako IFRS zahtevaju izmenu prezentacije.
46 Na primer, značajno sticanje ili otuđenje, ili pregled prezentacije finansijskih izveštaja, bi mogao da ukaže na to da finansijski izveštaji treba da se prikazuju drugačije. Entitet menja prezentaciju svojih finansijskih izveštaja samo ako izmenjena prezentacija pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije za korisnike finansijskih izveštaja i ako je verovatno da će se nastaviti izmenjena struktura, tako da uporedivost nije narušena. Kada vrši takve izmene prezentacije, entitet reklasifikuje svoje uporedne informacije u skladu sa paragrafima 41 i 42.
47 U ovom Standardu se zahtevaju određena obelodanjivanja u izveštaju o finansijskoj poziciji ili bilansu uspeha i o ostalom ukupnom rezultatu, ili u izveštaju o promenama na kapitalu i zahteva se obelodanjivanje ostalih bilansnih pozicija, bilo na obrascima ovih izveštaja ili u napomenama. U IAS 7 Izveštaji o tokovima gotovine se navode zahtevi za prezentaciju informacija o tokovima gotovine.
48 U ovom Standardu se ponekad koristi termin "obelodanjivanje" u širem smislu, koji podrazumeva stavke prezentovane u finansijskim izveštajima. Obelodanjivanja se takođe zahtevaju i drugim IFRS. Osim ako nije navedeno suprotno na drugom mestu u ovom standardu, ili u nekom drugom IFRS, takva obelodanjivanja mogu da se vrše u finansijskim izveštajima.
Identifikacija finansijskih izveštaja
49 Finansijski izveštaji treba da budu jasno identifikovani tako da se razlikuju od drugih informacija u istom objavljenom dokumentu.
50 IFRS se primenjuju samo na finansijske izveštaje, a ne na druge informacije prikazane u godišnjem izveštaju ili nekom drugom dokumentu. Zbog toga je važno da korisnici mogu da razlikuju informacije pripremljene korišćenjem IFRS od drugih informacija, koje mogu biti korisne za njih, ali nisu predmet ovih zahteva.
51 Entitet treba jasno da identifikuje svaki finansijski izveštaj i napomenu. Pored toga, sledeće informacije treba da budu posebno istaknute i ponovljene kada je to neophodno za pravilno razumevanje prezentovanih informacija:
(a) naziv izveštajnog entiteta ili drugo sredstvo identifikacije, kao i sve promene tih informacija od kraja prethodnog izveštajnog perioda;
(b) da li se finansijski izveštaji odnose na pojedinačni entitet ili grupu entiteta;
(c) datum kraja izveštajnog perioda ili perioda koji pokriva set finansijskih izveštaja ili napomena;
(d) naziv valute za prezentaciju, kao što je definisano u IAS 21; i
(e) stepen zaokruživanja korišćen za prikazivanje iznosa u finansijskim izveštajima.
52 Zahtevi iz paragrafa 51 obično se ispunjavaju tako što se na svakoj strani finansijskih izveštaja napišu zaglavlja i skraćena zaglavlja u kolonama. Pri određivanju najboljeg načina prikazivanja takvih informacija, koristi se prosuđivanje. Na primer, kada se finansijski izveštaji prikazuju elektronskim putem, ne koriste se uvek zasebne stranice; onda se prethodno navedena zaglavlja navode dovoljno često kako bi se obezbedilo pravilno razumevanje informacija uključenih u finansijske izveštaje.
53 Finansijski izveštaji su često razumljiviji ako se informacije prikažu u hiljadama ili milionima jedinica valute za prezentaciju. Ovo je prihvatljivo sve dok se stepen zaokruživanja prezentovanja obelodanjuje i dok se ne izostavljaju materijalno značajne informacije.
Izveštaj o finansijskoj poziciji
Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o finansijskoj poziciji
54 Izveštaj o finansijskoj poziciji treba da obuhvata bilansne pozicije koje prikazuju sledeće iznose:
(a) nekretnine, postrojenja i oprema;
(b) investicione nekretnine;
(c) nematerijalna imovina;
(d) finansijska sredstva (isključujući iznose prikazane pod (e), (h) i (i));
(e) investicije koje se obračunavaju korišćenjem metoda udela;
(f) biološka sredstva u delokrugu standarda IAS 41 Poljoprivreda;
(g) zalihe;
(h) potraživanja od kupaca i druga potraživanja;
(i) gotovina i ekvivalenti gotovine;
(j) ukupnu imovinu klasifikovanu kao imovinu koja se drži radi prodaje i imovinu uključenu u grupe za otuđenje klasifikovanu kao imovinu koja se drži radi prodaje u skladu sa IFRS 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja;
(k) obaveze prema dobavljačima i druge obaveze;
(l) rezervisanja;
(m) finansijske obaveze (isključujući iznose prikazane pod (k) i (l));
(n) tekuće poreske obaveze i sredstva, kao što je definisano u IAS 12 Porez na dobitak;
(o)odložene poreske obaveze i odložena poreska sredstva, kao što je definisano u IAS 12;
(p) obaveze uključene u grupe za otuđenje klasifikovane kao one koje se drže za prodaju u skladu sa IFRS 5;
(lj) učešća bez prava kontrole, iskazana u okviru kapitala; i
(r) emitovani kapital i rezerve koji se pripisuju vlasnicima matičnog entiteta.
55 Entitet treba da prezentuje dodatne bilansne pozicije (uključujući ishode dobijene raščlanjivanjem bilansnih pozicija navedenih u paragrafu 54), zaglavlja i međuzbirovi u izveštaju o finansijskoj poziciji, kada je takvo prezentovanje relevantno za razumevanje finansijske pozicije entiteta.
55A Kada entitet prezentuje međuzbirove u skladu sa paragrafom 55, ovi međuzbirovi:
(a) treba da se sastoje od bilansnih pozicija sačinjenih od iznosa priznatih i odmerenih u skladu sa IFRS;
(b) treba da budu prezentovani i označeni na takav način da bilansne pozicije od kojih je sačinjen međuzbir budu jasne i razumljive;
(c) treba da budu dosledni od perioda do perioda u skladu sa paragrafom 45; i
(d) ne treba da budu prikazani tako da su jače istaknuti u odnosu na međuzbirove i zbirove koje zahteva IFRS za izveštaj o finansijskoj poziciji.
56 Kada entitet u izveštaju o finansijskoj poziciji, kao zasebne klasifikacije, iskazuje obrtnu i stalnu imovinu i kratkoročne i dugoročne obaveze, on ne klasifikuje odložena poreska sredstva (obaveze) kao tekuća sredstva (obaveze).
57 Ovaj standard ne propisuje redosled ni oblik u kom treba da budu prezentovane pozicije. Paragraf 54 jednostavno daje listu stavki koje se dovoljno razlikuju po svojoj prirodi ili funkciji, da im je potrebno zasebno prikazivanje u izveštaju o finansijskoj poziciji. Pored toga:
(a) bilansne pozicije se uključuju kada su veličina, priroda ili funkcija stavke ili grupe sličnih stavki takvi da je njihova zasebna prezentacija relevantna za razumevanje finansijske pozicije entiteta; i
(b) korišćeni opisi i redosled stavki ili grupa sličnih stavki se mogu izmeniti u skladu sa prirodom entiteta i njegovim transakcijama, s ciljem pružanja informacija relevantnih za razumevanje finansijske pozicije entiteta. Na primer, finansijska institucija može da izmeni prethodno navedene opise da bi obezbedila informacije koje su relevantne za poslovanje finansijske institucije.
58 Odluka o tome da li dodatne stavke treba prikazivati zasebno se zasniva na proceni:
(a) prirode i likvidnosti sredstava;
(b) funkcije sredstava u okviru entiteta; i
(c) iznosa, prirode i vremenskog rasporeda obaveza.
59 Korišćenje različitih osnova za odmeravanje različitih grupa sredstava ukazuje na to da se njihova priroda ili funkcija razlikuju, te da zbog toga one treba da budu prezentovane kao zasebne bilansne pozicije. Na primer, različite grupe nekretnina, postrojenja i opreme mogu se voditi po nabavnoj vrednosti ili po revalorizovanom iznosu, u skladu sa IAS 16.
Razlikovanje obrtnih (kratkoročnih)/stalnih (dugoročnih) stavki
60 Entitet prikazuje obrtnu i stalnu imovinu, kao i kratkoročne i dugoročne obaveze, kao zasebne pozicije u izveštaju o finansijskoj poziciji, u skladu sa paragrafima 66-76, osim kada prezentacija na osnovu likvidnosti pruža informacije koje su pouzdanije i relevantnije. Kada se primenjuje ovaj izuzetak, sva imovina i obaveza se prikazuju prema svojoj likvidnosti.
61 Koji god metod prezentacije da je prihvaćen, entitet treba da obelodani iznos za koji se očekuje da će biti nadoknađen ili izmiren posle više od dvanaest meseci, za svaku bilansnu pozicije imovine i obaveza, koji predstavlja zbirni iznos za koji se očekuje da će se nadoknaditi ili izmiriti:
(a) ne kasnije od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda i
(b) kasnije od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.
62 Kada entitet vrši snabdevanje robom ili uslugama u okviru jasno utvrdivog poslovnog ciklusa, zasebna klasifikacija obrtne i stalne imovine i kratkoročnih i dugoročnih obaveza u izveštaju o finansijskoj poziciji pruža korisne informacije pravljenjem razlike između neto imovine koja stalno cirkuliše kao obrtni kapital i neto imovine koja se koristi u dugoročnom poslovanju entiteta. Na ovaj način se takođe ističe imovina za koju se očekuje da će biti realizovana u okviru tekućeg poslovnog ciklusa i obaveze koje dospevaju za izmirenje u okviru istog perioda.
63 Za neke entitete, kao što su finansijske institucije, prezentacija imovine i obaveza prema opadajućoj ili rastućoj likvidnosti, pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije od prezentacije na principu kratkoročno/dugoročno, zato što entitet ne vrši snabdevanje robom ili uslugama u okviru jasno utvrdivog poslovnog ciklusa.
64 Prilikom primene paragrafa 60, entitetu je dozvoljeno da jedan deo svoje imovine i obaveza prikazuje koristeći klasifikaciju obrtna (kratkoročna)/stalna (dugoročna), a drugi deo prema njihovoj likvidnosti, kada time pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije. Potreba za kombinovanjem osnova za prezentaciju može nastati kada se entitet bavi različitim poslovima.
65 Informacije o očekivanim datumima realizacije imovine i obaveza korisne su prilikom procenjivanja likvidnosti i solventnosti entiteta. IFRS 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja zahteva obelodanjivanje datuma dospeća finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Finansijska sredstva obuhvataju potraživanja od prodaje i druga potraživanja, a finansijske obaveze obuhvataju dugovanja prema dobavljačima i ostala dugovanja. Informacije o očekivanom datumu nadoknade ili izmirenja nemonetarnih sredstava i obaveza, kao što su zalihe i rezervisanja, takođe su korisne, nezavisno do toga da li je imovina klasifikovana kao obrtna ili stalna tj. obaveze kao kratkoročne ili dugoročne. Na primer, entitet obelodanjuje iznos zaliha za koje se očekuje da će se nadoknaditi u periodu dužem od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.
Obrtna imovina
66 Entitet klasifikuje sredstvo kao obrtno kada:
(a) očekuje da će realizovati to sredstvo, ili namerava da ga proda ili potroši, u toku redovnog poslovnog ciklusa entiteta;
(b) drži sredstvo prvenstveno radi prodaje;
(c) očekuje da će realizovati to sredstvo u roku od dvanaest meseci nakon izveštajnog perioda; ili
(d) je sredstvo gotovina ili gotovinski ekvivalent (definisan u IAS 7) osim ako razmena ili korišćenje sredstva za izmirenje obaveze nisu zabranjeni tokom perioda od najmanje dvanaest meseci nakon izveštajnog perioda.
Sva ostala imovina se klasifikuje kao stalna imovina.
67 U ovom standardu se koristi termin "stalna" da bi obuhvatio materijalna, nematerijalna i finansijska sredstva dugoročne prirode. Standard ne zabranjuje korišćenje alternativnih opisa sve dok je značenje jasno.
68 Poslovni ciklus entiteta jeste vremenski period između sticanja imovine za preradu (obradu) i njene realizacije u gotovinu ili u gotovinski ekvivalent. Kada se uobičajeni poslovni ciklus entiteta ne može jasno utvrditi, pretpostavlja se da traje dvanaest meseci. Obrtna imovina obuhvata imovinu (kao što su zalihe i potraživanja od kupaca) koja je prodata, potrošena ili realizovana kao deo uobičajenog poslovnog ciklusa, čak i kada se ne očekuje da bude realizovana u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda. Obrtna imovina takođe obuhvata i sredstva namenjena prvenstveno trgovanju (primeri uključuju neka finansijska sredstva koja zadovoljavaju definiciju sredstava koja se drže za trgovanje u IFRS 9), kao i obrtni deo stalnih finansijskih sredstava.
69 Entitet obavezu treba da klasifikuje kao kratkoročnu ako:
(a) očekuje da će obavezu izmiriti u toku uobičajenog poslovnog ciklusa entiteta;
(b) obavezu drži prvenstveno za trgovanje;
(c) obaveza dospeva za izmirenje u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda; ili
(d) nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveze za najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda (videti paragraf 73). Uslovi obaveze koji, po opciji druge ugovorne strane, mogu da rezultiraju u njenom izmirenju kroz emisiju instrumenata kapitala ne utiču na njenu klasifikaciju.
Sve ostale obaveze se klasifikuju kao dugoročne obaveze.
70 Određene kratkoročne obaveze, kao što su obaveze prema dobavljačima, obračunate, a neizmirene obaveze prema zaposlenima i drugi troškovi poslovanja, čine deo obrtnog kapitala koji se koristi u uobičajenom poslovnom ciklusu entiteta. Ovakve poslovne stavke se klasifikuju kao kratkoročne obaveze, čak i kad dospevaju za izmirenje posle više od dvanaest meseci nakon izveštajnog perioda. Prilikom klasifikacije imovine i obaveza entiteta primenjuje se isti uobičajeni poslovni ciklus. Kada se uobičajeni poslovni ciklus entiteta ne može jasno utvrditi, pretpostavlja se da traje dvanaest meseci.
71 Ostale kratkoročne obaveze se ne izmiruju kao deo uobičajenog poslovnog ciklusa, ali dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda ili se drže prvenstveno za trgovanje. Primeri su: finansijske obaveze koja zadovoljavaju definiciju obaveza koje se drže za trgovanje iz IFRS 9, prekoračenja na bankarskim računima i kratkoročni deo dugoročnih finansijskih obaveza, obaveze za dividende, obaveze za porez na dobitak i ostale obaveze koje ne proističu iz redovnih poslovnih aktivnosti. Finansijske obaveze kojima se obezbeđuje finansiranje na dugoročnoj osnovi (tj. koje ne čine deo obrtnog kapitala koji se koristi u uobičajenom poslovnom ciklusu) i koje ne dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, predstavljaju dugoročne obaveze, koje su predmet paragrafa 74 i 75.
72 Entitet klasifikuje svoje finansijske obaveze kao kratkoročne kada dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, čak i ako je:
(a) prvobitni rok za njihovo izmirenje bio period duži od dvanaest meseci;
(b) ugovor o refinansiranju, ili reprogram otplate duga, na dugoročnoj osnovi, istekao posle izveštajnog perioda, a pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje.
73 Ako entitet očekuje, i ima diskreciono pravo, da refinansira ili produži rok dospeća obaveze, za najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, ova obaveza se klasifikuje kao dugoročna, čak i kada bi inače dospela u kraćem periodu. Međutim, kada refinansiranje ili produženja roka dospeća obaveze nije diskreciono pravo entiteta (na primer, ne postoji ugovor o refinansiranju) mogućnost refinansiranja se ne razmatra, a obaveza se klasifikuje kao kratkoročna.
74 Kada entitet prekrši obavezu iz ugovora o dugoročnom kreditu, na kraju ili pre kraja izveštajnog perioda, zbog čega obaveza postaje plativa na zahtev, ta obaveza se klasifikuje kao kratkoročna, čak i ako posle kraja izveštajnog perioda a pre odobravanja finansijskih izveštaja za objavljivanje, poverilac pristane da ne zahteva naplatu kao posledicu ovakvog kršenja. Obaveza se klasifikuje kao kratkoročna jer, na kraju izveštajnog perioda, entitet nema bezuslovno pravo da odloži njeno izmirenje za najmanje dvanaest meseci posle tog datuma.
75 Međutim, obaveza se klasifikuje kao dugoročna ako poverilac do kraja izveštajnog perioda pristane da odobri grejs period koji se završava najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, u kom roku entitet može ispuniti neispunjenu obavezu i tokom kog poverilac ne može tražiti trenutnu isplatu.
76 Što se tiče kredita klasifikovanih kao kratkoročne obaveze, ako između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje nastanu sledeći događaji, ti događaji se obelodanjuju kao događaji za koje se ne vrši korigovanje u skladu sa IAS 10 Događaji posle izveštajnog perioda:
(a) refinansiranje na dugoročnoj osnovi;
(b) ispravljanje kršenja ugovora o dugoročnom kreditu i
(c) dobijanje grejs perioda od poverioca, koji se završava najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, kako bi se ispravilo kršenje ugovora o dugoročnom kreditu.
Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama
77 Entitet treba da obelodani, ili u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama, dalju podklasifikaciju prezentovanih bilansnih pozicija, koje su klasifikovane na način koji odgovara poslovanju entiteta.
78 Detalji koji su dati u podklasifikacijama zavise od zahteva IFRS i od veličine, prirode i funkcije iznosa o kojima je reč. Prilikom odlučivanja o osnovu podklasifikaciju takođe se koriste i činioci koji su definisani u paragrafu 58. Obelodanjivanja se razlikuju za svaku stavku, na primer:
(a) (a) stavke nekretnina, postrojenja i opreme se razvrstavaju na grupe u skladu sa IAS 16;
(b) potraživanja se razvrstavaju na iznose potraživanja od kupaca, potraživanja od povezanih strana, isplate pre roka i ostale iznose;
(c) zalihe se razvrstavaju, u skladu sa IAS 2 Zalihe, u grupe kao što su trgovačka roba, proizvodne sirovine, materijal, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi;
(d) rezervisanja se razvrstavaju na rezervisanja za primanja zaposlenih i ostale stavke; i
(e) uplaćeni kapital i rezerve se razvrstavaju na različite grupe, kao što su emitovan i potpuno uplaćeni kapital, premija na akciju i rezerve.
79 Entitet obelodanjuje sledeće, ili u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama:
(a) Za svaku klasu akcijskog kapitala:
(i) broj odobrenih akcija;
(ii) broj emitovanih i u potpunosti uplaćenih akcija, kao i broj emitovanih akcija koje nisu u potpunosti uplaćene;
(iii) nominalnu vrednost akcije, ili činjenicu da akcije nemaju nominalnu vrednost;
(iv) usklađivanje broja akcija u opticaju na početku i na kraju perioda;
(v) prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na tu klasu akcija uključujući ograničenja u raspodeli dividendi i isplati kapitala;
(vi) akcije u entitetu koje drži taj entitet ili njegovi zavisni ili pridruženi entiteti; i
(vii) akcije rezervisane za emitovanje na osnovu opcija i ugovora za prodaju akcija, uključujući uslove i iznose; i
(b) opis prirode i namene svake rezerve u okviru kapitala.
80 Entitet bez akcijskog kapitala, kao što su ortačko društvo ili trust (poverenička kompanija), obelodanjuje informacije ekvivalentne informacijama koje se zahtevaju u paragrafu 79(a), koje prikazuju promene u toku perioda za svaku kategoriju učešća u kapitalu, kao i prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na svaku kategoriju učešća u kapitalu.
80A Ukoliko je entitet reklasifikovao:
(a) finansijski instrument sa pravom ponovne prodaje emitentu klasifikovan kao instrument kapitala;
(b) instrument koji entitetu nameće obavezu da drugoj strani preda srazmerni deo neto imovine entiteta samo pri likvidaciji i koji je klasifikovan kao instrument kapitala
između finansijskih obaveza i kapitala, on obelodanjuje iznose reklasifikovane u i van svake kategorije (finansijske obaveze i kapital), i vreme i razloge reklasifikacije.
Bilans uspeha i ostali ukupan rezultat
81 [Brisan]
81A Izveštaj koji sadrži bilans uspeha i ostali ukupan rezultat (izveštaj o ukupnom rezultatu) prezentuje, pored odeljaka bilansa uspeha (dobitka ili gubitka) i ostalog ukupnog rezultata:
(a) bilans uspeha (dobitak ili gubitak);
(b) ostali ukupan rezultat;
(c) ukupan rezultat perioda, koji predstavlja ukupan bilans uspeha (dobitak ili gubitak) i ostali ukupan rezultat.
Ako entitet prikazuje zaseban bilans uspeha, on ne prikazuje odeljak sa bilansom uspeha u izveštaju u kome je prikazan ukupni rezultat.
81B Pored odeljaka sa bilansom uspeha i ostalim ukupnim rezultatom, entitet prikazuje sledeće stavke, raspoređivanje dobitka ili gubitka i ostalog ukupnog rezultata za period na:
(a) dobitak ili gubitak koji se može pripisati:
(i) učešćima bez prava kontrole, i
(ii) vlasnicima matičnog entiteta.
(b) ukupni rezultat za period koji se može pripisati:
(i) učešćima bez prava kontrole, i
(ii) vlasnicima matičnog entiteta.
Ako entitet prezentuje dobitak ili gubitak u zasebnom izveštaju, on prezentuje (a) u tom izveštaju.
Informacije koje treba da budu prezentovane u odeljku o dobitku ili gubitku ili u bilansu uspeha
82 Pored stavki koje drugi IFRS zahtevaju, odeljak o dobitku ili gubitku ili bilans uspeha uključuje bilansne pozicije koje prikazuju sledeće iznose za period:
(a) prihode, prezentujući zasebno prihod od kamata izračunat primenom metode efektivne kamatne stope;
(aa) dobitke i gubitke koji proističu iz prestanka priznavanja finansijskih sredstava odmerenih po amortizovanoj vrednosti;
(b) troškove finansiranja;
(ba) gubitak po osnovu umanjenja vrednosti (uključujući storniranja gubitaka ili dobitaka po osnovu umanjenja vrednosti), određen u skladu sa Odeljkom 5.5 IFRS 9.
(c) udeo u dobitku ili gubitku pridruženih entiteta i zajedničkih poduhvata, koji se obračunava korišćenjem metoda udela;
(ca) ako se finansijsko sredstvo reklasifikuje iz kategorije odmeravanja po amortizovanoj vrednosti tako da se odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, svaki dobitak ili gubitak koji proizilazi iz razlike između prethodne amortizovane vrednosti finansijskog sredstva i njegove fer vrednosti na datum reklasifikacije (kako je definisano u IFRS 9);
(cb) ako se finansijsko sredstvo reklasifikuje iz kategorije odmeravanja po vrednosti kroz ostali ukupan rezultat tako da se odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, svaki kumulativni dobitak ili gubitak koji je prethodno priznat u ostalom ukupnom rezultatu koji je reklasifikovan u bilansu uspeha;
(d) poreske rashode;
(e) [brisan]
(ea) ukupna obustavljena poslovanja u jednom iznosu (videti IFRS 5).
(f)-(i) [brisan]
Informacije koje treba da budu prezentovane u odeljku o ostalom ukupnom rezultatu
82A U odeljku o ostalom ukupnom rezultata se prikazuju bilansne pozicije za iznose za dati period:
(a) stavke ostalog ukupnog rezultata (ne uključujući iznose u paragrafu (b)), klasifikovane po prirodi i podeljene u grupe na one koje, u skladu sa ostalim IFRS:
(i) neće naknadno biti reklasifikovane u bilansu uspeha; i
(ii) naknadno će biti reklasifikovane u bilansu uspeha, kada budu ispunjeni posebni uslovi.
(b) udeo u ostalom ukupnom rezultatu pridruženih entiteta i zajedničkih poduhvata, koji se računovodstveno obuhvataju korišćenjem metoda udela i podeljene na udeo stavki koje, u skladu sa drugim IFRS:
(ii) neće naknadno biti reklasifikovane u bilansu uspeha; i
(ii) naknadno će biti reklasifikovane u bilansu uspeha, kada budu ispunjeni posebni uslovi.
83-84 [Brisan]
85 Dodatne bilansne pozicije (uključujući bilansne pozicije koje su rezultat raščlanjivanja navedenih u paragrafu 82), zaglavlja i međuzbirovi se prikazuju u izveštaju/izveštajima koji prikazuju bilans uspeha (dobitak ili gubitak) i ostali ukupni rezultat, kada je takvo prikazivanje relevantno za razumevanje finansijskih rezultata entiteta.
85A Kada entitet prezentuje međuzbirove u skladu sa paragrafom 85, ovi međuzbirovi:
(a) treba da se sastoje od bilansnih pozicija sačinjenih od iznosa priznatih i odmerenih u skladu sa IFRS;
(b) treba da budu prezentovani i označeni na takav način da bilansne pozicije od kojih je sačinjen međuzbir budu jasne i razumljive;
(c) treba da budu dosledni od perioda do perioda u skladu sa paragrafom 45; i
(d) ne treba da budu prikazani tako da su jače istaknuti u odnosu na međuzbirove i zbirove koje zahteva IFRS za bilans uspeha i izveštaj o ostalom ukupnom rezultatu.
85B Entitet treba da prezentuje bilansne pozicije u izveštaju(ima) koji sadrže bilans uspeha i ostali ukupan rezultat u kojima su usaglašeni svi međuzbirovi prezentovani u skladu sa paragrafom 85 sa međuzbirovima ili zbirovima koje IFRS zahteva u takvom(im) izveštaju(ima).
86 Pošto se efekti različitih aktivnosti, transakcija i drugih događaja u entitetu razlikuju po učestalosti, potencijalu za stvaranje dobitka ili gubitka i predvidljivosti, obelodanjivanje komponenata finansijskih performansi pomaže korisnicima u razumevanju ostvarenih rezultata poslovanja i pravljenju projekcija budućih finansijskih rezultata. Entitet uključuje dodatne bilansne pozicije u izveštaj/izveštaje koji sadrže bilans uspeha i ostali ukupan rezultat, a korišćeni opisi i redosled stavki mogu biti izmenjeni kada je to potrebno za objašnjenje elemenata rezultata poslovanja. Entitet uzima u obzir faktore koji uključuju materijalni značaj i prirodu i funkciju stavki prihoda i rashoda. Na primer, finansijska institucija može da izmeni opise da bi obezbedila informacije koje su relevantne za poslovanje finansijske institucije. Entitet ne vrši prebijanje stavki prihoda i rashoda, osim kada su ispunjeni kriterijumi iz paragrafa 32.
87 Entitet ne prikazuje nijednu stavku prihoda i rashoda kao vanrednu stavku, bilo u izveštaju/izveštajima koji sadrže bilans uspeha i ostali ukupan rezultat, ili u napomenama.
88 Sve stavke prihoda i rashoda koje su priznate u toku perioda se uključuju u bilans uspeha, osim ako neki IFRS ne zahteva drugačije.
89 Neki IFRS određuju okolnosti kada entitet priznaje određene stavke van prihoda i rashoda u tekućem periodu. IAS 8 određuje dve takve okolnosti: korekciju grešaka i efekte promena računovodstvenih politika. Ostali IFRS zahtevaju ili dozvoljavaju da se komponente ostalog ukupnog rezultata, koje zadovoljavaju definiciju prihoda ili rashoda iz Okvira5, isključe iz bilansa uspeha (videti paragraf 7).
____________
5 U septembru 2010. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) je zamenio Okvir sa Konceptualnim okvirom za finansijsko izveštavanje.
Ostali ukupni rezultat za period
90 Entitet treba da obelodani iznos poreza na dobitak koji se odnosi na svaku stavku ostalog ukupnog rezultata, uključujući korekciju usled reklasifikacije, ili u bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu ili u napomenama.
91 Entitet može da prikazuje stavke ostalog ukupnog rezultata ili:
(a) neto, nakon poreskih efekata u vezi sa njima, ili
(b) pre poreskih efekata u vezi sa njima, sa prikazom zbirnog iznosa poreza na dobitak koji se odnosi na te stavke.
Ako entitet izabere alternativu (b), on raspodeljuje porez na stavke koje bi se mogle naknadno reklasifikovati u odeljak sa bilansom uspeha i na one koje se neće naknadno reklasifikovati u odeljak bilansa uspeha.
92 Entitet treba da obelodani korekcije usled reklasifikacije koje se odnose na komponente ostalog ukupnog rezultata.
93 U drugim IFRS se određuje da li i kada se iznosi prethodno priznati u ostalom ukupnom rezultatu reklasifikuju u bilans uspeha. Takve reklasifikacije se u ovom standardu nazivaju korekcije usled reklasifikacije. Korekcija usled reklasifikacije se uključuje uz povezanu komponentu ostalog ukupnog rezultata u periodu da bi se korekcije reklasifikovale u bilans uspeha. Ovi iznosi mogu biti priznati u ostalom ukupnom rezultatu kao nerealizovani dobici u tekućem ili prethodnom periodu. Ovi nerealizovani dobici moraju da se oduzmu od ostalog ukupnog rezultata u periodu u kom su realizovani dobici reklasifikovani u bilans uspeha da bi se izbeglo njihovo uključivanje u zbirni ukupni rezultat dva puta.
94 Entitet može da prikazuje korekcije usled reklasifikacije u izveštaju/izveštajima koji sadrže bilans uspeha i ostali ukupan rezultat ili u napomenama. Entitet koji prikazuje korekciju usled reklasifikacije u napomenama prikazuje stavke ostalog ukupnog rezultata posle svih korekcija usled reklasifikacije koje su sa njim povezane.
95 Korekcija usled reklasifikacije nastaje, na primer, posle otuđenja inostranog poslovanja (videti IAS 21) i kada neki predviđeni tokovi gotovine koji su predmet hedžinga utiču na dobitak ili gubitak (videti paragraf 6.5.11(d) IFRS 9 u vezi sa hedžingom tokova gotovine).
96 Korekcije usled reklasifikacije ne nastaju od promena revalorizacionih rezervi priznatih u skladu sa IAS 16 ili IAS 38 ili od ponovnih odmeravanja planova definisanih primanja priznatih u skladu sa IAS 19. Ove komponente se priznaju u ostalom ukupnom rezultatu i ne reklasifikuju se u bilansu uspeha u narednim periodima. Promene revalorizacionih rezervi mogu da se prenesu na neraspoređenu dobit u narednim periodima kada se imovina koristi ili kada prestane da se priznaje (videti IAS 16 i IAS 38). U skladu sa IFRS 9, korekcije usled reklasifikacije ne nastaju ako hedžing tokova gotovine ili računovodstveno obuhvatanje vremenske vrednosti opcije (ili forvard elementa iz forvard ugovora ili raspona devizne osnovice za finansijski instrument) rezultiraju iznosima koji se uklanjaju iz rezervi hedžinga tokova gotovine ili zasebne komponente kapitala, retrospektivno i uključuju se direktno u početnu nabavnu vrednost ili drugu knjigovodstvenu vrednost imovine ili obaveze. Ovi iznosi se direktno prenose na imovinu ili obaveze.
Informacije koje treba da budu prezentovane u bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu ili u napomenama
97 Kada su stavke prihoda i rashoda materijalno značajne, njihova priroda i iznos se obelodanjuju zasebno.
98 Okolnosti koje mogu dovesti do zasebnog obelodanjivanja neke stavke prihoda i rashoda uključuju:
(a) otpis zaliha do neto prodajne vrednosti ili otpis nekretnina, postrojenja i opreme do nadoknadivog iznosa, kao i ukidanje takvih otpisa;
(b) restrukturiranje aktivnosti entiteta i ukidanje rezervisanja za troškove restrukturiranja;
(c) otuđenje nekretnina, postrojenja i opreme;
(d) otuđenje investicija;
(e) obustavljena poslovanja;
(f) izmirenje troškova sudskih sporova; i
(g) ostala ukidanja rezervisanja.
99 Entitet prikazuje analizu rashoda priznatih u bilansu uspeha koristeći klasifikaciju zasnovanu bilo na njihovoj prirodi ili njihovoj funkciji u okviru entiteta, u zavisnosti od toga koja od njih obezbeđuje pouzdanije i relevantnije informacije.
100 Entiteti se podstiču da prikazuju analizu iz paragrafa 99 u izveštaju/izveštajima koji prikazuju bilans uspeha i ostali ukupni rezultat.
101 Dalja podklasifikacija rashoda vrši se da bi se naglasile komponente finansijskih performansi koje se mogu razlikovati po učestalosti, njihovom potencijalu za stvaranje dobitka ili gubitka i predvidljivosti. Ova analiza se vrši na jedan od dva navedena načina.
102 Prvi način analize se odnosi na metod po vrstama rashoda. Rashodi se grupišu u bilansu uspeha prema svojoj prirodi (na primer, amortizacija, troškovi materijala, troškovi transporta, primanja zaposlenih i troškovi reklame) i ne raspoređuju se na različite funkcije u okviru entiteta. Ovaj metod može biti jednostavan za primenu, jer nije potrebno raspoređivati troškove na klasifikacije prema funkcijama. Primer klasifikacije korišćenjem metoda po vrstama rashoda dat je u nastavku:
Prihod |
|
X |
Ostali prihodi |
|
X |
Promena vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje |
X |
|
Troškovi sirovina i potrošnog materijala |
X |
|
Troškovi primanja zaposlenih |
X |
|
Troškovi amortizacije |
X |
|
Ostali rashodi |
X |
|
Ukupni rashodi |
|
(X) |
Dobitak pre oporezivanja |
|
X |
103 Drugi način analize se odnosi na funkciju rashoda ili na metod "troškova prodaje", pri čemu se rashodi klasifikuju prema njihovoj funkciji kao deo troškova prodaje ili, na primer, troškova distribucije ili administrativnih troškova. Kao minimum, entitet obelodanjuje svoje troškove prodaje zasebno od ostalih rashoda. Ovaj metod može obezbediti relevantnije informacije za korisnike od klasifikacije rashoda po njihovoj vrsti, međutim raspoređivanje troškova prema funkciji može zahtevati proizvoljna raspoređivanja i uključivati značajan stepen rasuđivanja. Primer klasifikacije korišćenjem metoda funkcije rashoda dat je u nastavku:
Prihod |
X |
Troškovi prodatih dobara i usluga |
(X) |
Bruto dobitak |
X |
Ostali prihodi |
X |
Troškovi prodaje |
(X) |
Administrativni troškovi |
(X) |
Ostali rashodi |
(X) |
Dobitak pre oporezivanja |
X |
104 Entitet koji klasifikuje rashode prema funkciji obelodanjuje dodatne informacije o prirodi rashoda, uključujući i troškove depresijacije i amortizacije i troškove primanja zaposlenih.
105 Izbor između metoda funkcije rashoda i metoda po vrstama rashoda zavisi od istorijskih faktora delatnosti entiteta, kao i prirode njegovog poslovanja. Oba metoda pružaju saznanja o onim troškovima koji bi mogli da se, direktno ili indirektno, menjaju sa promenom nivoa prodaje ili proizvodnje entiteta. Pošto svaki metod prikazivanja ima prednosti za različite vrste entiteta, ovaj standard zahteva od rukovodstva da izabere najrelevantniju i najpouzdaniju prezentaciju. Međutim, pošto su informacije o prirodi rashoda korisne za predviđanje budućih tokova gotovine, potrebna su dodatna obelodanjivanja kada se koristi klasifikacija prema funkciji rashoda. U paragrafu 104, "primanja zaposlenih" imaju isto značenje kao i u IAS 19.
Izveštaj o promenama na kapitalu
Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o promenama na kapitalu
106 Entitet prikazuje izveštaj o promenama na kapitalu u skladu sa zahtevima iz paragrafa 10. Izveštaj o promenama na kapitalu uključuje sledeće informacije:
(a) zbirni ukupni rezultat za taj period, zasebno prikazujući ukupne iznose koji se mogu pripisati vlasnicima matičnog entiteta i učešćima bez prava kontrole;
(b) za svaku komponentu kapitala, efekte retrospektivne primene ili retrospektivnog preračunavanja priznate u skladu sa IAS 8; i
(c) [brisan]
(d) za svaku komponentu kapitala, sravnjivanje knjigovodstvene vrednosti na početku i na kraju perioda, zasebno (kao minimum) obelodanjujući promene koje su rezultat:
(i) bilans uspeha (dobitak ili gubitak);
(ii) ostali ukupni rezultat; i
(iii) transakcije sa vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika, prikazujući zasebno ulaganja vlasnika i raspodele vlasnicima i promene vlasničkih interesa u zavisnim entitetima čija posledica nije gubitak kontrole.
Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o promenama na kapitalu ili u napomenama
106A Za svaku komponentu kapitala entitet prikazuje, ili u izveštaju o promenama na kapitalu ili u napomenama, analizu ostalog ukupnog rezultata po stavkama (videti paragraf 106(d)(ii)).
107 Entitet takođe prikazuje, bilo u samom izveštaju o promenama na kapitalu, ili u napomenama, iznos dividendi priznatih kao raspodele vlasnicima tokom perioda, kao i sa njima povezane iznos dividende po akciji.
108 U paragrafu 106, komponente kapitala obuhvataju, na primer, svaku klasu uplaćenog kapitala, akumulirani saldo svake klase ostalog ukupnog rezultata i neraspoređene dobiti.
109 Promene na kapitalu entiteta, između početka i kraja izveštajnog perioda, odražavaju povećanje ili umanjenje neto sredstava u toku perioda. Osim promena koje proističu iz transakcija sa vlasnicima kapitala koji deluju u svojstvu vlasnika kapitala (kao što su ulaganja u kapital i ponovno sticanje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta i dividendi), i troškova transakcija koji su direktno povezani sa tim transakcijama, ukupna promena kapitala tokom perioda predstavlja ukupan iznos prihoda i rashoda, uključujući dobitke i gubitke, nastalih aktivnošću entiteta tokom tog perioda.
110 IAS 8 zahteva retrospektivno korigovanje efekata promena računovodstvenih politika, u meri u kojoj je to izvodljivo, osim u slučajevima kada prelazne odredbe drugog IFRS ne zahtevaju drugačije. IAS 8 takođe zahteva da se izvrši retrospektivno ispravljanje grešaka, u meri u kojoj je to izvodljivo. Retrospektivno korigovanje i retrospektivne ispravke se vrše na saldu neraspoređene dobiti, osim u slučajevima kada neki IFRS zahteva retrospektivno korigovanje ostalih komponenata kapitala. Paragraf 106(b) zahteva da se u izveštaju o promenama na kapitalu, obelodane ukupna korigovanja za svaku komponentu kapitala, pri čemu se zasebno iskazuju korigovanja proistekla iz promene računovodstvenih politika od onih nastalih usled korekcije grešaka. Ova korigovanja se obelodanjuju za svaki prethodni period i početak perioda.
111 Informacije o tokovima gotovine pružaju korisnicima finansijskih izveštaja osnov za procenu sposobnosti entiteta da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente i potreba entiteta da koristi ove tokove gotovine. IAS 7 definiše zahteve vezane za prezentaciju izveštaja o tokovima gotovine i obelodanjivanja u vezi sa njima.
Struktura
112 Napomene treba da:
(a) pruže informacije o osnovima za sastavljanje finansijskih izveštaja i o specifičnim računovodstvenim politikama korišćenim u skladu sa paragrafima 117-124;
(b) obelodane informacije koje zahtevaju IFRS, a koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima; i
(c) pruže dodatne informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, ali su relevantne za njihovo razumevanje.
113 Napomene, sve dok je to izvodljivo, se prikazuju na sistematski način. U određivanju sistematskog načina, entitet treba da razmotri efekte na razumljivost i uporedivost njegovih finansijskih izveštaja. Svaka stavka prikazana u izveštaju o finansijskoj poziciji i bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu, izveštaju o promenama na kapitalu i izveštaju o tokovima gotovine, treba da ima oznaku koja upućuje na informacije u vezi sa njom u napomenama.
114 Primeri za sistematizovan redosled i grupisanje napomena uključuju:
(a) isticanje oblasti aktivnosti entiteta koje entitet smatra najrelevantnijima za razumevanje njegovih finansijskih performansi i finansijske pozicije, kao što je grupisanje informacija o određenim poslovnim aktivnostima;
(b) grupisanje informacija o stavkama koje su odmerene na sličan način kao što je imovina odmerena po fer vrednosti; ili
(c) praćenje redosleda bilansnih pozicija u bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu i izveštaju o finansijskoj poziciji, kao na primer:
(i) izjava o usaglašenosti sa IFRS (videti paragraf 16);
(ii) značajne primenjene računovodstvene politike (videti paragraf 117);
(iii) dodatne informacije o stavkama prikazanim u izveštaju o finansijskoj poziciji i bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu, i izveštaju o promenama na kapitalu i izveštaju o tokovima gotovine, po redosledu po kome su svaki finansijski izveštaj i svaka bilansna pozicija prezentovani; i ostala obelodanjivanja, uključujući:
(1) potencijalne obaveze (videti IAS 37) i nepriznate ugovorne obaveze;
(2) nefinansijska obelodanjivanja, na primer ciljevi i politike za upravljanje finansijskim rizikom (videti IFRS 7).
115 [Brisan]
116 Napomene koje pružaju informacije o osnovi za sastavljanje finansijskih izveštaja i određenim računovodstvenim politikama predstavljaju zasebnu komponentu finansijskih izveštaja.
Obelodanjivanje računovodstvenih politika
117 Entitet obelodanjuje svoje značajne računovodstvene politike, uključujući:
(a) osnovu (ili osnove) za odmeravanje korišćenu prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja;
(b) ostale korišćene računovodstvene politike, relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja.
118 Za korisnike je veoma važno da budu obavešteni o osnovi ili osnovama za odmeravanje, korišćenim u finansijskim izveštajima (na primer, istorijski trošak, tekući trošak, neto ostvariva vrednost, fer vrednost ili nadoknadivi iznos), jer osnova u skladu sa kojom se sastavljaju finansijski izveštaji značajno utiče na njihovu analizu. Ako se u finansijskim izveštajima koristi više od jedne osnove za odmeravanje, na primer kada je revalorizovana određena grupa sredstava, dovoljno je označiti kategorije sredstava i obaveza na koje se svaka osnova za odmeravanje primenjuje.
119 U odlučivanju da li treba obelodaniti određenu računovodstvenu politiku, rukovodstvo razmatra da li bi to obelodanjivanje pomoglo korisnicima u razumevanju načina na koji se transakcije, ostali događaji i okolnosti, odražavaju na finansijske performanse i finansijsku poziciju u izveštajima. Svaki entitet razmatra prirodu svog poslovanja i politike koje korisnici njegovih finansijskih izveštaja očekuju da budu obelodanjene za taj tip entiteta. Za korisnike je naročito korisno obelodanjivanje određenih računovodstvenih politika koje su odabrane kao dozvoljene alternative u IFRS. Primer je obelodanjivanje toga da li entitet primenjuje model fer vrednosti ili metod nabavne vrednosti za svoje investicione nekretnine (videti IAS 40 Investicione nekretnine). U nekim IFRS se naročito zahteva obelodanjivanje određenih računovodstvenih politika, uključujući izbore rukovodstva u pogledu različitih politika koje ovi standardi dozvoljavaju. Na primer, IAS 16 zahteva obelodanjivanje osnova za odmeravanje korišćenih za grupe nekretnina, postrojenja i opreme.
120 [brisan]
121 Računovodstvena politika može biti značajna zbog prirode poslovanja entiteta, čak i kada iznosi u tekućem i u prethodnim periodima nisu materijalno značajni. Takođe je prikladno da se obelodani svaka značajna računovodstvena politika koja nije posebno zahtevana nekim od IFRS, nego je odabrana i primenjena u skladu sa IAS 8.
122 Entitet obelodanjuje, zajedno sa značajnim računovodstvenim politikama ili u drugim napomenama, okvirne procene, pored onih koje uključuju konkretne procene (videti paragraf 125), koje je rukovodstvo izvršilo u procesu primene računovodstvenih politika entiteta, a koje imaju najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima.
123 U postupku primene računovodstvenih politika entiteta, rukovodstvo vrši brojna prosuđivanja, pored onih koje uključuju konkretne procene, koje mogu značajno uticati na iznose priznate u finansijskim izveštajima. Na primer, rukovodstvo vrši okvirno procenjivanje prilikom utvrđivanja:
(a) [brisan]
(b) kada se suštinski svi značajni rizici i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvima i sredstvima u lizingu prenose na druge entitete;
(c) da li, u suštini, određene prodaje proizvoda predstavljaju finansijske sporazume i zbog toga ne stvaraju prihod; i
(d) da li ugovorni uslovi finansijskog sredstva za rezultat na određene datume imaju tokove gotovine koji su isključivo plaćanja glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice.
124 Neka od obelodanjivanja definisana u skladu sa paragrafom 122 zahtevaju se i drugim IFRS. Na primer, IFRS 12 Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima zahteva od entiteta da obelodani svoja prosuđivanja izvršena u određivanju da li ima kontrolu nad drugim entitetom. Kada je teško klasifikovati investicione nekretnine, IAS 40 Investicione nekretnine zahteva obelodanjivanje kriterijuma koje je entitet utvrdio da bi napravio razliku između investicionih nekretnina i nekretnina koje koristi kao vlasnik i nekretnina koje se drže za prodaju u redovnom poslovnom ciklusu.
Izvori neizvesnosti konkretnih procena
125 Entitet obelodanjuje u napomenama informacije o ključnim pretpostavkama koje se odnose na budućnost i ostalim ključnim izvorima neizvesnosti konkretnih procena na kraju izveštajnog perioda, kod kojih postoji značajan rizik da će, u narednoj finansijskoj godini, prouzrokovati materijalno značajna korigovanja knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza. U vezi sa ovom imovinom i obavezama, napomene obuhvataju detalje o:
(a) njihovoj prirodi; i
(b) njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti na kraju izveštajnog perioda.
126 Utvrđivanje knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza zahteva konkretnu procenu efekata neizvesnih budućih događaja na ovu imovinu i obaveze na kraju izveštajnog perioda. Na primer, u nedostatku poslednjih poznatih tržišnih cena korišćenih za odmeravanje sledeće imovine i obaveza, potrebno je izvršiti konkretne procene koje su usmerene prema budućnosti, kako bi se odmerio nadoknadivi iznos grupa nekretnina, postrojenja i opreme, efekti tehnološke zastarelosti zaliha, rezervisanja za buduće ishode sudskih sporova koji su u toku, dugoročne obaveze za primanja zaposlenih, kao što su obaveze za penzije. Ove konkretne procene uključuju pretpostavke o takvim stavkama, kao što su tokovi gotovine i korišćene diskontne stope u koje je ukalkulisan rizik, buduće promene zarada i buduće promene cena koje utiču na ostale troškove.
127 Ključne pretpostavke i ostali ključni izvori neizvesnosti konkretnih procena obelodanjeni u skladu sa paragrafom 125 odnose se na konkretne procene koje od rukovodstva zahtevaju najteže, subjektivne ili kompleksne okvirne procene. Kako se povećava broj varijabli i pretpostavki koje utiču na mogući budući ishod neizvesnosti, ove okvirne procene postaju subjektivnije i kompleksnije, a u skladu sa tim se obično povećavaju i mogućnosti materijalno značajnih korigovanja knjigovodstvenih vrednosti imovine i obaveza.
128 Obelodanjivanja iz paragrafa 125 se ne zahtevaju za imovinu i obaveze kod kojih postoji značajan rizik da bi njihove knjigovodstvene vrednosti mogle materijalno značajno da se promene u narednoj finansijskoj godini, ako se, na kraju izveštajnog perioda, ona odmeravaju po fer vrednosti, zasnovanoj na kotiranim cenama na aktivnom tržištu za istovetnu imovinu ili obaveze. Njihove fer vrednosti bi mogle materijalno značajno da se promene u narednoj finansijskoj godini, ali do ovih promena neće doći zbog pretpostavki ili ostalih izvora neizvesnosti konkretnih procena na kraju izveštajnog perioda.
129 Obelodanjivanja iz paragrafa 125 prikazuju se na način koji pomaže korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju okvirne procene koje rukovodstvo pravi o budućnosti i o ostalim ključnim izvorima neizvesnosti konkretnih procena. Priroda i obim informacija se razlikuje u skladu sa prirodom pretpostavke i ostalim okolnostima. Primeri ovih vrsta obelodanjivanja su:
(a) priroda pretpostavki ili ostalih neizvesnosti konkretnih procena;
(b) osetljivost knjigovodstvenih vrednosti na metode, pretpostavke i konkretne procene na kojima se zasniva njihovo izračunavanje, uključujući i razloge za tu osetljivost;
(c) očekivani ishod neizvesnosti i obim razumno mogućih ishoda u narednoj finansijskoj godini u vezi sa knjigovodstvenim vrednostima imovine i obaveza koje se nalaze pod njihovim uticajem; i
(d) objašnjenje izmena izvršenih u ranijim pretpostavkama, koje se odnose na ovu imovinu i obaveze, ako neizvesnost i dalje postoji.
130 Prilikom obelodanjivanja iz paragrafa 125, nije potrebno obelodanjivanje budžetskih informacije ili predviđanja.
131 Ponekad nije izvodljivo obelodaniti stepen mogućih efekata ključnih pretpostavki ili drugih ključnih izvora neizvesnosti na kraju izveštajnog perioda. U takvim slučajevima, entitet obelodanjuje da je prilično moguće, na osnovu postojećih saznanja, da se ishodi u narednoj finansijskoj godini razlikuju od pretpostavki, i da to može dovesti do materijalno značajnih korigovanja knjigovodstvenih vrednosti imovine ili obaveza za koje su vršene konkretne procene. U svim slučajevima, entitet obelodanjuje prirodu i knjigovodstvenu vrednost određene imovine ili obaveza (ili grupa imovine ili obaveza), pod uticajem pretpostavki.
132 Obelodanjivanja iz paragrafa 122 o određenim okvirnim procenama koje rukovodstvo vrši u procesu primene računovodstvenih politika entiteta nisu u vezi sa obelodanjivanjima ključnih izvora neizvesnosti konkretnih procena iz paragrafa 125.
133 Obelodanjivanje nekih ključnih pretpostavki koje bi se inače zahtevalo u skladu sa paragrafom 125, propisano je i drugim IFRS. Na primer, IAS 37 zahteva u određenim okolnostima, obelodanjivanje glavnih pretpostavki o budućim događajima koji utiču na grupe rezervisanja. IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti zahteva obelodanjivanje značajnih pretpostavki (uključujući i tehniku(e) procene i ulazne podatke) koje entitet koristi u odmeravanju fer vrednosti imovine i obaveza koje se evidentiraju po fer vrednosti.
134 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da procene ciljeve, politike i procese upravljanja kapitalom tog entiteta.
135 Da bi bio u skladu sa paragrafom 134, entitet obelodanjuje sledeće:
(a) Kvalitativne informacije o svojim ciljevima, politikama i procesima za upravljanje kapitalom, uključujući i (ali se ne ograničavajući na):
(i) opis onoga čime se upravlja kao kapitalom;
(ii) kada je entitet predmet eksterno nametnutih zahteva u pogledu kapitala, prirodu tih zahteva i to kako su ti zahtevi integrisani u upravljanje kapitalom; i
(iii) kako zadovoljava svoje ciljeve za upravljanje kapitalom.
(b) Kratak pregled kvantitativnih podataka o onome čime se upravlja kao kapitalom. Neki entiteti smatraju neke finansijske obaveze (na primer, neke oblike podređenih dugova) delom kapitala. Drugi entiteti posmatraju kapital isključujući neke komponente kapitala (na primer, komponente koje nastaju od hedžinga tokova gotovine).
(c) Sve promene pod (a) i (b) iz prethodnog perioda.
(d) Da li je tokom perioda bilo usaglašavanja sa eksterno nametnutim zahtevima u pogledu kapitala kojima je entitet podložan.
(e) Kada entitet nije bio u skladu sa takvim eksterno nametnutim zahtevima u pogledu kapitala, posledice takve neusklađenosti.
Ova obelodanjivanja treba da se zasnivaju na informacijama koje se obezbeđuju interno ključnim zaposlenima u rukovodstvu entiteta.
136 Entitet može da upravlja kapitalom na različite načine i da bude predmet određenog broja različitih zahteva u pogledu kapitala. Na primer, konglomerat može da obuhvata entitete koji se bave osiguranjem i bankarstvom i ti entiteti takođe mogu da posluju u nekoliko jurisdikcija. Kada ukupna obelodanjivanja zahteva u pogledu kapitala i to kako se upravlja kapitalom ne bi dala korisne informacije ili bi narušila razumevanje korisnika finansijskih izveštaja u pogledu kapitalnih resursa entiteta, entitet obelodanjuje zasebno informacije za svaki zahtev u pogledu kapitala koji je zastupljen u entitetu.
Finansijski instrumenti sa pravom ponovne prodaje emitentu klasifikovani kao kapital
136A Za finansijske instrumente sa pravom ponovne prodaje emitentu klasifikovane kao instrumente kapitala, entitet obelodanjuje (ukoliko nije obelodanjeno na drugom mestu):
(a) zbirne kvantitativne podatke o iznosima klasifikovanim kao kapital;
(b) svoje ciljeve, politike i procese upravljanjem obaveza da otkupi ili nadoknadi instrumente kada to zahteva držalac instrumenta, uključujući i promene u odnosu na prethodni period;
(c) očekivani odliv gotovine usled nadoknade ili otkupa te klase finansijskih instrumenata; i
(d) informacije o načinu utvrđivanja očekivanog odliva gotovine usled nadoknade ili otkupa.
137 Entitet obelodanjuje u napomenama:
(a) iznos dividendi koje su predložene i proglašene pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, ali koje nisu priznate kao raspodela vlasnicima kapitala u toku perioda, kao i iznos dividende po akciji; i
(b) iznos ukupnih preferencijalnih dividendi koje nisu priznate.
138 Entitet obelodanjuje sledeće, ukoliko to već nije obelodanjeno u okviru informacija objavljenih sa finansijskim izveštajima:
(a) sedište i pravni oblik entiteta, zemlju u kojoj je registrovan i adresu sedišta (ili mesto obavljanja osnovne delatnosti, ukoliko se ono razlikuje od sedišta);
(b) opis prirode poslovanja entiteta i njegovih osnovnih aktivnosti;
(c) naziv matičnog entiteta i krajnjeg matičnog entiteta grupe; i
(d) ukoliko je u pitanju entitet sa ograničenim periodom trajanja, informaciju o periodu trajanja.
Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu
139 Entitet primenjuje ovaj standard za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuju ovaj standard za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.
139A IAS 27 (izmenjen 2008. godine) je izmenio paragraf 106. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 27 (izmenjen 2008. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period. Izmena će se primenjivati retroaktivno.
139B Objavljivanjem Finansijskih instrumenata sa pravom ponovne prodaje emitentu i obaveze nastale tokom likvidacije (izmene IAS 32 i IAS 1) u februaru 2008. godine, izmenjen je paragraf 138 i dodati paragrafi 8A, 80A i 136A. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje ove izmene za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu i takođe istovremeno primenjuje povezane izmene standarda IAS 32, IAS 39, IFRS 7 i IFRIC 2 Učešća članova kooperativnih entiteta i slični instrumenti.
139C Paragrafi 68 i 71 su izmenjeni u okviru Poboljšanja IFRS objavljenih u maju 2008. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.
139D Paragraf 69 je izmenjen u okviru Poboljšanja IFRS objavljenih u aprilu 2009. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2010. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primeni ovu izmenu za neki raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.
139E [Brisan]
139F Paragrafi 106 i 107 su izmenjeni a paragraf 106A dodat u okviru Poboljšanja IFRS koja su objavljena u maju 2010. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2011. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena.
139G [Brisan] 139H Objavljivanjem IFRS 10 i IFRS 12, u maju 2011. godine, izmenjeni su paragrafi 4, 119, 123 i 124. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 10 i IFRS 12.
139I Objavljivanjem IFRS 13, koji je izdat u maju 2011. godine, izmenjeni su paragrafi 128 i 133. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 13.
139J Objavljivanjem Prezentacije stavki u ostalom ukupnom rezultatu (izmene IAS 1), u junu 2011. godine, izmenjeni su paragrafi 7, 10, 82, 85-87, 90, 91, 94, 100 i 115, sa dodavanjem paragrafa 10A, 81A, 81B i 82A, i brisanjem paragrafa 12, 81, 83 i 84. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2012. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.
139K Objavljivanjem IAS 19 Primanja zaposlenih (izmene iz juna 2011.) izmenjena je definicija "ostalog ukupnog rezultata" u paragrafu 7 i paragrafu 96. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 19 (sa izmenama iz juna 2011.).
139L Objavljivanjem Ciklusa godišnjih poboljšanja 2009-2011., u maju 2012. godine, izmenjeni su paragrafi 10, 38 i 41, izbrisani paragrafi 39-40 i dodati paragrafi 38A-38D i 40A-40D. Entitet primenjuje tu izmenu retrospektivno u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške za godišnje periode koji počinju 1. januara 2013. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primeni ovu izmenu za neki raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.
139M [Brisan]
139N Objavljivanjem standarda IFRS 15, Prihod od ugovora sa kupcima, u maju 2014. godine, izmenjen je paragraf 34. Entitet treba da primenjuje ovu izmenu kada primenjuje IFRS 15.
139O Objavljivanjem standarda IFRS 9, u julu 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 7, 68, 71, 82, 93, 95, 96, 106 i 123 i obrisani paragrafi 139E, 139G i 139M. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 9.
139P Objavljivanjem Inicijative za obelodanjivanje (Izmene IAS 1), u decembru 2014. godine, izvršene su izmene paragrafa 10, 31, 54-55, 82A, 85, 113-114, 117, 119 i 122, dodati su paragrafi 30A, 55A i 85A-85B i obrisani paragrafi 115 i 120. Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2016. i kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Od entiteta se ne zahteva obelodanjivanje informacija koje se zahtevaju paragrafima 28-30 standarda IAS 8 u vezi sa ovim izmenama.
139LJ [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nije uključen u ovom izdanju].
139R [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nije uključen u ovom izdanju].
Povlačenje IAS 1 (revidiranog 2003. godine)
140 Ovaj standard zamenjuje IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja revidiran 2003, a izmenjen 2005. godine.