MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 13

Odmeravanje fer vrednosti

("Sl. glasnik RS", br. 92/2019)

Cilj

1 Ovaj IFRS:

(a) definiše fer vrednost;

(b) daje, unutar samo jednog IFRS, okvir za odmeravanje fer vrednosti; i

2 Fer vrednost je na tržištu zasnovano odmeravanje, a ne odmeravanje zasnovano na specifičnom entitetu. Za neku imovinu i obaveze, uočljive tržišne transakcije ili tržišne informacije mogu biti dostupne. Za drugu imovinu i obaveze, uočljive tržišne transakcije i tržišne informacije mogu biti nedostupne. Međutim, cilj objektivnog odmeravanja fer vrednosti u oba slučaja je isti-da se proceni cena po kojoj bi bila realizovana redovna transakcija prodaje imovine ili prenosa obaveze između učesnika na tržištu na datum odmeravanja po tekućim tržišnim uslovima (tj. izlazna cena na datum odmeravanja iz perspektive učesnika na tržištu koji poseduje imovinu ili ima obavezu).

3 Kada cena za istovetnu imovinu ili obavezu nije uočljiva, entitet odmerava fer vrednost koristeći tehniku procene koja maksimalno koristi uočljive inpute i minimalno koristi neuočljive inpute. S obzirom da je fer vrednost na tržištu zasnovano odmeravanje, ona se odmerava korišćenjem pretpostavki koje bi koristili učesnici na tržištu prilikom određivanja cene imovine ili obaveze, uključujući i pretpostavke o riziku. Kao rezultat toga, namera entiteta da drži imovinu ili da izmiri ili na drugi način ispuni obavezu nije relevantna prilikom odmeravanja fer vrednosti.

4 Definicija fer vrednosti se fokusira na imovinu i obaveze budući da su one primarni predmet računovodstvenog odmeravanja. Dodatno, ovaj IFRS se primenjuje na instrumente sopstvenog kapitala entiteta, koji se odmeravaju po fer vrednosti.

Delokrug

5 Ovaj IFRS se primenjuje kada drugi IFRS zahteva ili dozvoljava odmeravanja po fer vrednosti, ili obelodanjivanja o odmeravanju po fer vrednosti (i odmeravanja, kao što je fer vrednost umanjena za troškove prodaje, zasnovana na fer vrednosti, ili obelodanjivanja o tim odmeravanjima), osim kao što je utvrđeno u paragrafima 6 i 7.

6 Zahtevi za odmeravanjem i obelodanjivanjem iz ovog IFRS ne primenjuju se na sledeće:

(a) transakcije plaćanja na osnovu akcija, u delokrugu IFRS 2 Plaćanja na osnovu akcija;

(b) lizing transakcije, koje su obuhvaćene IAS-om 17 Lizing; i

(c) odmeravanja koja mogu imati nekih sličnosti sa fer vrednošću, ali koja nisu fer vrednost, kao što su neto ostvariva vrednost iz IAS 2 Zalihe, ili upotrebna vrednost iz IAS 36 Umanjenje vrednosti imovine.

7 Obelodanjivanja, zahtevana ovim IFRS-om, nisu obavezna za sledeće:

(a) imovina plana, koja se odmeravaju po fer vrednosti u skladu sa IAS-om 19 Primanja zaposlenih;

(b) investicije u planove penzijskih primanja, koje se odmeravaju po fer vrednosti u skladu sa IAS-om 26 Računovodstvo i izveštavanje planova penzijskih primanja; i

8 Okvir za odmeravanje fer vrednosti, opisan u ovom IFRS-u, primenjuje se kako prilikom početnog odmeravanja, tako i naknadnog odmeravanja, ukoliko je fer vrednost zahtevana ili dozvoljena po drugim IFRS.

Odmeravanje

Definicija fer vrednosti

9 Ovaj IFRS definiše fer vrednost kao cenu koja bi bila dobijena za prodaju imovine, ili plaćena za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja.

10 U paragrafu B2 se opisuje opšti pristup odmeravanju fer vrednosti.

Imovina ili obaveza

11 Odmeravanje fer vrednosti vrši se za konkretnu imovinu ili obavezu. Prema tome, pri odmeravanju fer vrednosti entitet uzima u obzir karakteristike imovine ili obaveze, ako bi tržišni učesnici uzeli u obzir te karakteristike prilikom određivanja cene te imovine ili obaveze na datum odmeravanja. Te karakteristike uključuju, na primer, sledeće:

(a) stanje i lokacija imovine; i

(b) ograničenja, ako postoje, za prodaju ili korišćenje imovine.

12 Uticaj na odmeravanje, koji proizilazi iz neke posebne karakteristike, biće različit u zavisnosti od toga kako bi takva karakteristika bila uzeta u obzir od strane učesnika na tržištu.

13 Imovina ili obaveza, koji se odmeravaju po fer vrednosti, mogu biti bilo koje od sledećeg:

(a) zasebna imovina ili obaveza (na primer, finansijski instrument ili nefinansijska imovina); ili

(b) grupa imovina, grupa obaveza ili grupa imovine i obaveza (na primer, jedinica koja generiše gotovinu, ili poslovni poduhvat).

14 Za svrhe priznavanja ili obelodanjivanja, odgovor na pitanje da li je imovina ili obaveza zasebno imovina ili obaveza, grupa imovine, grupa obaveza ili grupa imovine i obaveza, zavisi od njihove obračunske jedinice. Obračunska jedinica za imovinu ili obavezu se utvrđuje u skladu sa IFRS-om koji zahteva ili dozvoljava odmeravanje po fer vrednosti, izuzev slučajeva utvrđenim ovim IFRS-om.

Transakcija

15 Odmeravanje fer vrednosti se radi pod pretpostavkom da su imovina ili obaveza razmenjeni u redovnoj transakciji između tržišnih učesnika prilikom prodaje imovine ili prenosa obaveze na datum odmeravanja, po tekućim tržišnim uslovima.

16 Odmeravanje fer vrednosti se radi pod pretpostavkom da se transakcija prodaje imovine ili prenosa obaveze odvija ili:

(a) na primarnom tržištu za imovinu ili obavezu; ili

(b) u odsustvu primarnog tržišta, na najpovoljnijem tržištu za imovinu ili obavezu.

17 Entitet nije u obavezi da sprovede sveobuhvatno istraživanje svih mogućih tržišta u cilju identifikovanja primarnog tržišta ili, u odsustvu primarnog tržišta, najpovoljnijeg tržišta, ali će uzeti u obzir sve informacije koje su razumno raspoložive. U odsustvu dokaza o suprotnom, tržište na kome bi entitet uobičajeno inicirao transakciju prodaje imovine ili prenosa obaveze se podrazumeva da je primarno tržište ili, u odsustvu primarnog tržišta, da je najpovoljnije tržište.

18 U slučaju da za imovinu ili obavezu postoji primarno tržište, fer vrednost će predstavljati cena na tom tržištu (bilo da je cena direktno uočljiva ili procenjena korišćenjem druge tehnike procene), čak i ako je cena na drugom tržištu potencijalno povoljnija na datum odmeravanja.

19 Entitet mora imati pristup primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu na datum odmeravanja. S obzirom da različiti entiteti (i poslovni poduhvati u okviru tih entiteta) sa različitim aktivnostima mogu imati pristup različitim tržištima, primarno (ili najpovoljnije) tržište za istu imovinu ili obavezu može se razlikovati za različite entitete (i poslovne poduhvate u okviru tih entiteta). Prema tome, primarno (ili najpovoljnije) tržište (stoga i tržišni učesnici) posmatra se iz perspektive entiteta, čime se dozvoljavaju razlike između entiteta sa različitim aktivnostima.

20 Iako entitet mora imati mogućnost pristupa tržištu, entitet ne mora imati mogućnost da proda konkretnu imovinu, niti da prenese konkretnu obavezu na datum odmeravanja da bi mogao da odmeri fer vrednost na osnovu cene na tom tržištu.

21 Čak i kada ne postoji uočljivo tržište koje može da pruži cenovne informacije za prodaju imovine, ili za prenos obaveze na datum odmeravanja, odmeravanje fer vrednosti se vrši pod pretpostavkom da se transakcija odvija na taj datum, posmatrano iz perspektive učesnika na tržištu koji poseduje imovinu ili ima obavezu. Takva pretpostavljena transakcija pruža osnov za procenjivanje cene prodaje imovine ili prenosa obaveze.

Učesnici na tržištu

22 Entitet odmerava fer vrednost imovine ili obaveze koristeći pretpostavke koje bi učesnici na tržištu koristili prilikom određivanja cene imovine ili obaveze, pod pretpostavkom da tržišni učesnici delaju u svom najboljem ekonomskom interesu.

23 U razvijanju tih pretpostavki, entitet nije obavezan da identifikuje specifične učesnike na tržištu. Umesto toga, entitet identifikuje karakteristike po kojima se tržišni učesnici generalno izdvajaju, uzimajući u obzir faktore koji su svojstveni svemu što sledi:

(a) imovini ili obavezi;

(b) primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu za imovinu ili obavezu; i

Cena

24 Fer vrednost je cena koja bi bila naplaćena za prodaju imovine, odnosno plaćena za prenos obaveze u redovnoj transakciji na primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu na datum odmeravanja, po tekućim tržišnim uslovima (tj. izlazna cena), nezavisno od toga da li je ta cena direktno uočljiva ili procenjena upotrebom druge tehnike procene.

25 Cena na primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu, primenjena za odmeravanje fer vrednosti imovine ili obaveze, ne koriguje se za troškove transakcije. Troškovi transakcije se računovodstveno obuhvataju u skladu sa drugim IFRS. Troškovi transakcije nisu karakteristika imovine ili obaveze; umesto toga, oni su specifični za transakciju i razlikovaće se u zavisnosti od načina na koji entitet učestvuje u transakciji sa imovinom ili obavezom.

26 Troškovi transakcije ne uključuju troškove transporta. Ako je lokacija karakteristična imovini (što može biti slučaj, na primer, sa robom), cena na primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu se koriguje za troškove, ako postoje, koji bi nastali u transportovanju imovine sa njegove trenutne lokacije do tržišta.

Primena za nefinansijsku imovinu

Najveće i najbolje iskorišćenje nefinansijske imovine

27 Odmeravanje fer vrednosti nefinansijske imovine uzima u obzir mogućnost tržišnog učesnika da generiše ekonomske koristi najvećim i najboljim iskorišćenjem imovine ili njegovom prodajom drugom tržišnom učesniku koji bi najviše i najbolje iskoristio imovinu.

28 Najveće i najbolje iskorišćenje nefinansijske imovine uzima u obzir korišćenje imovine koje je fizički moguće, zakonski dozvoljeno i finansijski izvodljivo, kao što sledi:

(a) Korišćenje koje je fizički moguće uzima u obzir fizičke osobine imovine koje bi tržišni učesnici uzeli u obzir prilikom određivanja cene imovine (na primer, lokacija ili veličina nepokretnosti);

(b) Korišćenje koje je zakonski dozvoljeno uzima u obzir sva zakonska ograničenja za korišćenje imovine koje bi tržišni učesnici uzeli u obzir prilikom određivanja cene imovine (na primer, građevinski propisi koji se odnose na nepokretnost);

(c) Korišćenje koje je finansijski izvodljivo uzima u obzir da li upotreba imovine, koja je fizički moguća i zakonski dozvoljena, generiše adekvatan prihod ili tokove gotovine (uzimajući u obzir troškove privođenja imovine takvoj nameni) da proizvede prinose od investicije koje bi tržišni učesnici zahtevali od investicije u takvu imovinu stavljene u takvu upotrebu.

29 Najveće i najbolje iskorišćenje se određuje iz perspektive tržišnih učesnika, čak i ako entitet namerava drugačije korišćenje. Pretpostavlja se, međutim, da je tekuće korišćenje nefinansijske imovine od strane entiteta najviše i najbolje iskorišćenje istog, osim ako tržišni ili drugi faktori ukazuju da bi drugačije korišćenje od strane tržišnih učesnika maksimiziralo vrednost te imovine.

30 Da bi zaštitio svoju konkurentsku poziciju, ili iz drugih razloga, entitet može imati nameru da ne koristi aktivno stečenu nefinansijsku imovinu ili može imati nameru da ne koristi imovinu na nivou njegove najveće i najbolje iskorišćenosti. Primera radi, to može biti slučaj sa stečenom nematerijalnom imovinom koju entitet planira da koristi defanzivno, da bi sprečio druge da ga koriste. Ipak, entitet odmerava fer vrednost nefinansijske imovine sa pretpostavkom najveće i najbolje iskorišćenosti od strane tržišnih učesnika.

Pretpostavka procene za nefinansijske imovine

31 Najvećim i najboljim iskorišćenjem nefinansijske imovine ustanovljava se pretpostavka procene koja se koristi u odmeravanju fer vrednosti imovine, kao što sledi:

(a) Najveće i najbolje iskorišćenje nefinansijske imovine može da obezbedi maksimalnu vrednost za tržišne učesnike kroz njeno korišćenje u kombinaciji sa drugom imovinom kao grupe (instalirano, ili na drugi način prilagođeno upotrebi) ili u kombinaciji sa drugom imovinom i obavezama (na primer, poslovni poduhvat);

(i) Ako je najveća i najbolja iskorišćenost imovine njeno korišćenje u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama, fer vrednost imovine je cena koja bi bila naplaćena u tekućoj transakciji prodaje imovine, pod pretpostavkom da bi imovina bila korišćena zajedno sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama i da bi ta imovina i obaveze (tj. njena komplementarna imovina i povezane obaveze) bili dostupni tržišnim učesnicima;

(ii) Obaveze povezane sa imovinom i sa komplementarnom imovinom uključuju obaveze kojima se finansira obrtni kapital, ali ne uključuju obaveze kojima se finansira imovina izvan grupe imovine;

(iii) Pretpostavke o najvećoj i najboljoj iskorišćenosti nefinansijske imovine moraju biti konzistentne za svu imovinu (za koje je najveća i najbolja iskorišćenost relevantna) u grupi imovine ili grupi imovine i obaveza u okviru kojih bi se imovina koristila;

(b) Najveće i najbolje iskorišćenje nefinansijske imovine može, na samostalnoj osnovi, da obezbedi maksimalnu vrednost tržišnim učesnicima. Ako je najveće i najbolje iskorišćenje nefinansijske imovine na samostalnoj osnovi, fer vrednost imovine je cena koja bi bila naplaćena u tekućoj transakciji prodaje imovine tržišnim učesnicima, koji bi koristili imovinu na samostalnoj osnovi.

32 Odmeravanje fer vrednosti nefinansijske imovine pretpostavlja da se imovina konzistentno prodaje sa obračunskom jedinicom utvrđenom u drugim IFRS (koja može biti pojedinačna imovina). To je slučaj čak i kad se fer vrednost odmerava pod pretpostavkom da je najveće i najbolje iskorišćenje imovine njeno korišćenje u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama, zato što se fer vrednost odmerava pod pretpostavkom da tržišni učesnik već poseduje komplementarnu imovinu i povezane obaveze.

33 U paragrafu B3 se opisuje primena koncepta pretpostavke procene za nefinansijsku imovinu.

Primena na obaveze i instrumente sopstvenog kapitala entiteta

Opšti principi

34 Fer vrednost se odmerava pod pretpostavkom da se finansijska ili nefinansijska obaveza ili instrument sopstvenog kapitala entiteta (na primer, učešće u kapitalu izdato kao naknada u poslovnoj kombinaciji) prenosi tržišnom učesniku na datum odmeravanja. Prenos obaveze ili instrumenta sopstvenog kapitala entiteta vrši se pod sledećim pretpostavkama:

(a) Obaveza ostaje neizmirena i tržišni učesnik na koga se prenosi obaveza je dužan da izmiri obavezu. Obaveza se ne izmiruje prema drugoj ugovornoj strani, niti se na drugi način poništava na datum odmeravanja;

(b) Instrument sopstvenog kapitala entiteta ostaje važeći i tržišni učesnik na koga je prenet preuzima sva prava i obaveze povezane sa instrumentom. Instrument se ne poništava, niti se na drugi način ukida na datum odmeravanja.

35 Čak i kada ne postoji uočljivo tržište sa informacijama za utvrđivanje cene prenosa obaveze ili instrumenta sopstvenog kapitala entiteta (na primer, zato što ugovorna ili druga zakonska ograničenja sprečavaju prenos takvih stavki), moguće je da postoji uočljivo tržište za takve stavke ako ih druge strane drže kao imovinu (na primer, korporativna obveznica ili kupovna opcija za akcije entiteta).

36 U svim slučajevima, entitet maksimalno koristi relevantne uočljive inpute i na minimum svodi korišćenje neuočljivih inputa radi ispunjenja cilja odmeravanja fer vrednosti, a to je procena cene po kojoj bi u redovnoj transakciji između tržišnih učesnika bio izvršen prenos obaveze ili instrumenta kapitala na datum odmeravanja, po tekućim tržišnim uslovima.

Obaveze i instrumenti kapitala koje druge strane drže kao imovinu

37 Kada nije dostupna kotirana cena za prenos iste ili slične obaveze, odnosno instrumenta sopstvenog kapitala entiteta, a identičnu stavku druga strana drži kao imovinu, entitet odmerava fer vrednost obaveze ili instrumenta kapitala iz perspektive tržišnog učesnika koji drži identičnu stavku kao imovinu, na datum odmeravanja.

38 U takvim slučajevima, entitet odmerava fer vrednost obaveze ili instrumenta kapitala kao što sledi:

(a) upotrebom kotirane cene na aktivnom tržištu za identične stavke koje druge strane drže kao imovinu, ako je ta cena dostupna;

(b) ako ta cena nije dostupna, korišćenjem drugih uočljivih inputa, kao što je kotirana cena na tržištu koje nije aktivno za identičnu stavku koju druga strana drži kao imovinu;

(i) prihodni pristup (na primer, tehnika sadašnje vrednosti koja uzima u obzir buduće tokove gotovine koje bi tržišni učesnik očekivao da primi od držanja obaveze ili instrumenta kapitala kao imovine; videti paragrafe B10 i B11);

(ii) tržišni pristup (na primer, korišćenje kotiranih cena za slične obaveze ili instrumente kapitala koje druge strane drže kao imovinu; videti paragrafe B5-B7).

39 Entitet koriguje kotiranu cenu obaveze ili instrumenta sopstvenog kapitala, koje druga strana drži kao imovinu, samo ako postoje faktori specifični za imovinu, koji nisu primenjivi za odmeravanje fer vrednosti obaveze ili instrumenta kapitala. Entitet je dužan da obezbedi da cena imovine ne odražava efekat ograničenja kojim se sprečava prodaja te imovine. Neki od faktora koji mogu da ukažu na činjenicu da kotiranu cenu imovine treba korigovati uključuju sledeće:

(a) Kotirana cena imovine se odnosi na sličnu (ali ne istu) obavezu ili instrument kapitala koje druga strana drži kao imovinu. Na primer, obaveza ili instrument kapitala mogu imati posebnu karakteristiku (na primer, kreditni kvalitet izdavaoca) koja se razlikuje od one koja se odražava u fer vrednosti slične obaveze ili instrumenta kapitala koji se drže kao imovinu;

(b) Obračunska jedinica imovine nije ista kao za obavezu ili instrument kapitala. Na primer, kod obaveza, u nekim slučajevima cena imovine odražava kombinovanu cenu paketa, koja se sastoji kako od iznosa koji pristižu od izdavaoca, tako i od poboljšanja kreditnog boniteta trećih strana. Ako obračunska jedinica za obavezu nije kombinovani paket, cilj je da se odmeri fer vrednost obaveze izdavaoca, a ne fer vrednost kombinovanog paketa. Stoga, u takvim slučajevima, entitet koriguje uočljivu cenu imovine da bi isključio efekat poboljšanja kreditnog boniteta trećih strana.

Obaveze i instrumenti kapitala koje druge strane ne drže kao imovinu

40 Kada kotirana cena za prenos iste ili slične obaveze ili instrumenta sopstvenog kapitala nije dostupna i identičnu stavku druga strana ne drži kao imovinu, entitet odmerava fer vrednost obaveze ili instrumenta kapitala korišćenjem tehnike procene iz perspektive tržišnog učesnika koji ima obavezu ili je izdao instrument kapitala.

41 Na primer, u primeni tehnike sadašnje vrednosti, entitet može da uzme u obzir jedno od sledećih:

(a) buduće odlive gotovine za koje tržišni učesnik očekuje da se dogode prilikom izmirenja obaveze, uključujući i nadoknadu koju tržišni učesnik zahteva za preuzimanje obaveze (videti paragrafe B31-B33);

(b) iznos koji bi tržišni učesnik primio da preuzme ili da izda istovrsnu obavezu ili instrument kapitala, koristeći pretpostavke koje bi tržišni učesnici koristili prilikom određivanja cene za identične stavke (na primer, posedovanje istih kreditnih karakteristika) na primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu za izdavanje obaveze ili instrumenta kapitala sa jednakim ugovornim uslovima.

Rizik neizvršenja

42 Fer vrednost obaveze odražava efekte rizika neizvršenja. Rizik neizvršenja uključuje, ali ne mora biti ograničen na sopstveni kreditni rizik entiteta (kao što je definisano u IFRS 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja). Za rizik neizvršenja se pretpostavlja da je jednak pre i posle prenosa obaveze.

43 Prilikom odmeravanja fer vrednosti obaveze, entitet uzima u obzir efekat sopstvenog kreditnog rizika (kreditnu poziciju) i sve ostale faktore koji mogu uticati na verovatnoću da će obaveza biti ili neće biti izvršena. Taj efekat se može razlikovati u zavisnosti od obaveze, na primer:

(a) da li se obaveza odnosi na obavezu izmirenja u gotovini (finansijska obaveza), ili na obavezu isporuke robe ili usluga (nefinansijska obaveza);

(b) uslovi poboljšanja kreditnog boniteta koji su povezani za obavezom, ako postoje.

44 Fer vrednost obaveze odražava efekat rizika neizvršenja zasnovanog na obračunskoj jedinici. Izdavalac obaveze izdate sa neodvojivim poboljšanjem kreditnog boniteta od strane trećeg lica, koji se uzima u obzir odvojeno od obaveze, ne uključuje efekat poboljšanja kreditnog boniteta (na primer, garancija treće strane za dug) na odmeravanje fer vrednosti obaveze. Ako se poboljšanje kreditnog boniteta uzima u obzir zasebno od obaveze, izdavalac uzima u obzir sopstvenu kreditnu poziciju, a ne poziciju trećeg lica garanta prilikom odmeravanja fer vrednosti obaveze.

Ograničenje kojim se sprečava prenos obaveze ili instrumenta sopstvenog kapitala entiteta

45 Prilikom odmeravanja fer vrednosti obaveze ili instrumenta sopstvenog kapitala entiteta, entitet ne uključuje zaseban input niti korekciju drugih inputa vezanih za postojanje ograničenja koje sprečava prenos stavke. Efekat ograničenja kojim se sprečava prenos obaveze ili instrumenta sopstvenog kapitala entiteta je ili implicitno ili eksplicitno obuhvaćen drugim inputima za odmeravanje fer vrednosti.

46 Na primer, na datum transakcije su i poverilac i dužnik prihvatili cenu transakcije za obavezu sa punim znanjem da obaveza uključuje ograničenje kojim se sprečava njen prenos. Kao rezultat uključivanja tog ograničenja u cenu transakcije, zaseban input, ili korekcija postojećeg inputa, kojim bi bio obuhvaćen efekat ograničenja na prenos, nije potreban na datum transakcije. Na sličan način, zaseban input, ili korekcija postojećeg inputa, kojim bi bio obuhvaćen efekat ograničenja na prenos nije potreban na datume naknadnog odmeravanja.

Finansijska obaveza po pozivu

47 Fer vrednost finansijske obaveze sa obeležjem izmirenja po pozivu (na primer, depozit po viđenju) nije manja od iznosa koji treba da se isplati po pozivu, diskontovanog od prvog datuma kada se može zahtevati plaćanje iznosa.

Primena na finansijsku imovinu i finansijske obaveze sa kompenzirajućim pozicijama tržišnih rizika ili kreditnog rizika druge ugovorne strane

48 Entitet, koji drži grupu finansijske imovine i finansijskih obaveza, izložen je tržišnim rizicima (kao što je definisano u IFRS 7) i kreditnom riziku (kao što je definisano u IFRS 7) svake ugovorne strane. Ako entitet upravlja grupom finansijske imovine i finansijskih obaveza na bazi sopstvene neto izloženosti tržišnim rizicima, ili kreditnom riziku, entitetu je dozvoljeno da primeni izuzeće od ovog IFRS za odmeravanje fer vrednosti. To izuzeće dozvoljava entitetu da odmerava fer vrednost grupe finansijske imovine i finansijskih obaveza na bazi cene koja bi bila naplaćena od prodaje neto duge pozicije (tj. imovine) za izloženost konkretnom riziku, ili plaćena za prenos neto kratke pozicije (tj. obaveza) za izloženost konkretnom riziku u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja, po tekućim tržišnim uslovima. Prema tome, entitet odmerava fer vrednost grupe finansijske imovine i finansijskih obaveza na način koji je dosledan sa tim kako bi tržišni učesnici odredili cenu neto izloženosti riziku na datum odmeravanja.

49 Entitetu je dozvoljeno da iskoristi izuzeće iz paragrafa 48 samo ako entitet čini sve što sledi:

(a) entitet upravlja grupom finansijske imovine i finansijskih obaveza na bazi neto izloženosti entiteta konkretnom tržišnom riziku (ili rizicima), ili kreditnom riziku konkretne ugovorne strane, u skladu sa dokumentovanim upravljanjem rizicima ili investicionom strategijom entiteta;

(b) dostavlja ključnim rukovodiocima entiteta informacije, na takvoj osnovi, o grupi finansijske imovine i finansijskih obaveza, kao što je definisano u IAS-u 24 Obelodanjivanja povezanih strana; i

(c) obavezan je, ili je izabrao da vrši odmeravanje takve finansijske imovine i finansijskih obaveza po fer vrednosti u izveštaju o finansijskom položaju na kraju svakog izveštajnog perioda.

50 Izuzeća iz paragrafa 48 se ne odnose na prezentaciju finansijskih izveštaja. U nekim slučajevima, osnova za prezentaciju finansijskih instrumenata u izveštaju o finansijskom položaju se razlikuje od osnove za odmeravanje finansijskih instrumenata, na primer, kada dati IFRS ne zahteva ili ne dozvoljava prezentaciju finansijskih instrumenata na neto osnovi. U takvim slučajevima entitet možda mora da alocira korekcije na nivou portfolija (videti paragrafe 53-56) na pojedinačnu imovinu ili obaveze koje čine grupu finansijske imovine i finansijskih obaveza kojima se upravlja na bazi neto izloženosti entiteta riziku. Entitet vrši takvu alokaciju na opravdanoj i doslednoj osnovi, koristeći metodologiju koja je odgovarajuća za date okolnosti.

51 Da bi koristio izuzeće iz paragrafa 48, entitet donosi odluku o računovodstvenoj politici u skladu sa IAS-om 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške. Entitet, koji koristi ovo izuzeće, primeniće tu računovodstvenu politiku, uključujući i svoju politiku za alociranje korekcija za ponudu - potražnju (videti paragrafe 53-55) i korekcija za kreditni rizik (videti paragraf 56), ako su primenjive, konzistentno od perioda do perioda za dati portfolio.

52 Izuzeće iz paragrafa 48 primenjuje se samo na finansijsku imovinu, finansijske obaveze i ostale ugovore u delokrugu IFRS 9 Finansijski instrumenti (ili IAS-a 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje ako još nije počeo da se primenjuje IFRS 9). Reference na finansijska sredstva i finansijske obaveze u paragrafima 48-51 i 53-56 treba da se čitaju kao da se primenjuju na sve ugovore koji su u delokrugu i koji se računovodstveno obuhvataju u skladu sa IFRS 9 (ili IAS 39 ako još nije počeo da se primenjuje IFRS 9), bez obzira na to da li zadovoljavaju definicije finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza iz standarda IAS 32, Finansijski instrumenti: prezentacija

Izloženost tržišnim rizicima

53 Kada koristi izuzeće iz paragrafa 48 za odmeravanje fer vrednosti grupe finansijske imovine i finansijskih obaveza kojima se upravlja na bazi neto izloženosti entiteta konkretnom tržišnom riziku (ili rizicima), entitet primenjuje cenu u rasponu ponude-potražnje, koja je najreprezentativnija za fer vrednost u okolnostima neto izloženosti entiteta takvim tržišnim rizicima (videti paragrafe 70 i 71).

54 Kada koristi izuzeće iz paragrafa 48, entitet obezbeđuje da tržišni rizik (ili rizici), kome je entitet izložen u okviru grupe finansijske imovine i finansijskih obaveza, bude suštinski isti. Na primer, entitet ne kombinuje rizik kamatne stope, povezan sa finansijskom imovinom, sa rizikom promene cene robe, povezanim sa finansijskom obavezom, zato što se time ne bi umanjila izloženost entiteta riziku kamatne stope, niti riziku promene cene robe. Kada se koristi izuzeće iz paragrafa 48, svaki bazni rizik koji proističe iz parametara tržišnog rizika, koji nisu identični, uzima se u obzir u odmeravanju fer vrednosti finansijske imovine i finansijskih obaveza u okviru grupe.

55 Na sličan način, trajanje izloženosti entiteta konkretnom tržišnom riziku (ili rizicima) u vezi sa finansijskom imovinom i finansijskim obavezama mora biti suštinski isto. Primera radi, entitet koji ima 12-mesečni fjučers ugovor za tokove gotovine povezan sa vrednošću 12-mesečne izloženosti riziku kamatne stope po petogodišnjem finansijskom instrumentu unutar grupe koja se sastoji samo od te finansijske imovine i finansijskih obaveza, odmerava fer vrednost izloženosti 12-mesečnom riziku kamatne stope na neto osnovi, a preostalu izloženost riziku kamatne stope (tj. od 2. do 5. godine) na bruto osnovi.

Izloženost kreditnom riziku konkretne ugovorne strane

56 Kada koristi izuzeće iz paragrafa 48 za odmeravanje fer vrednosti grupe finansijske imovine i finansijskih obaveza povodom kojih je stupio u odnos sa konkretnom ugovornom stranom, entitet uključuje efekat svoje neto izloženosti kreditnom riziku te ugovorne strane, ili neto izloženosti druge ugovorne strane kreditnom riziku entiteta u odmeravanju fer vrednosti, kada bi tržišni učesnici uzeli u obzir bilo koje postojeće aranžmane koji umanjuju izloženost kreditnom riziku za slučaj neizvršenja (na primer, generalni sporazum o poravnanju sa drugom ugovornom stranom, ili sporazum koji zahteva razmenu kolaterala po osnovu neto izloženosti svake strane kreditnom riziku druge strane). Odmeravanje fer vrednosti odražava očekivanja tržišnih učesnika o verovatnoći da takav aranžman bude zakonski izvršiv ukoliko nastupi slučaj neizvršenja ugovornih obaveza.

Početno priznavanje fer vrednosti

57 Kada je imovina stečena ili obaveza preuzeta u transakciji razmene takve imovine ili obaveze, cena transakcije je cena plaćena za sticanje imovine ili naplaćena za preuzimanje obaveze (ulazna cena). Suprotno tome, fer vrednost imovine ili obaveze je cena koja bi bila naplaćena za prodaju imovine ili plaćena za prenos obaveze (izlazna cena). Entiteti ne prodaju uvek imovinu po cenama plaćenim prilikom njihovog sticanja. Na sličan način, entiteti ne prenose uvek obaveze po cenama naplaćenim za njihovo preuzimanje.

58 U mnogim slučajevima cena transakcije je jednaka fer vrednosti (na primer, to može biti slučaj kada se, na datum transakcije, transakcija kupovine imovine odvija na tržištu na kome bi se imovina prodala).

59 Kada utvrđuje da li je fer vrednost, prilikom početnog priznavanja, jednaka ceni transakcije, entitet uzima u obzir faktore specifične za transakciju i za imovinu ili obavezu. U paragrafu B4 su opisane situacije u kojim cena transakcije ne mora da predstavlja fer vrednost imovine ili obaveze prilikom početnog priznavanja.

60 Ako drugi IFRS zahteva, ili dozvoljava entitetu početno odmeravanje imovine ili obaveze po fer vrednosti, a cena transakcije se razlikuje od fer vrednosti, entitet priznaje rezultirajući dobitak ili gubitak u bilansu uspeha, osim ako taj IFRS ne određuje drugačije.

Tehnike procene vrednosti

61 Entitet koristi tehniku procene vrednosti koja je odgovarajuća za date okolnosti i za koju su dostupni podaci dovoljni za odmeravanje fer vrednosti, pri čemu maksimalno koristi relevantne uočljive inpute i na minimum svodi korišćenje neuočljivih inputa.

62 Cilj korišćenja tehnike procene vrednosti je da se proceni cena po kojoj bi se odvila redovna transakcija prodaje imovine ili prenosa obaveze između tržišnih učesnika na datum odmeravanja, po tekućim tržišnim uslovima. Tri tehnike procene vrednosti u širokoj upotrebi su tržišni pristup, troškovni pristup i prihodni pristup. Glavni aspekti ovih pristupa su rezimirani u paragrafima B5-B11. Entitet, u odmeravanju fer vrednosti, koristi tehniku procene vrednosti koja je konzistentna sa jednim, ili više tih pristupa.

63 U nekim slučajevima, samo će jedna tehnika procene vrednosti biti primerena (na primer, kada se procenjuje imovina ili obaveza korišćenjem cena kotiranih na aktivnom tržištu za istu imovinu ili obaveze). U drugim slučajevima, veći broj tehnika procene vrednosti će biti primeren (na primer, to može biti slučaj prilikom procene vrednosti jedinice koja generiše gotovinu). U slučaju korišćenja većeg broja tehnika procene za odmeravanje fer vrednosti, rezultati (tj. respektivne indikacije fer vrednosti) bi trebalo da budu ocenjeni na osnovu racionalnosti raspona vrednosti indikovanih tim rezultatima. Odmeravanje fer vrednosti je tačka u tom rasponu koja je najreprezentativnija za fer vrednost u datim okolnostima.

64 Ukoliko je cena transakcije jednaka fer vrednosti u momentu početnog priznavanja, a tehnika procene vrednosti koja koristi neuočljive inpute će biti upotrebljena za naknadno odmeravanje fer vrednosti u budućnosti, tehnika procene se podešava tako da u momentu početnog priznavanja rezultat tehnike procene bude jednak ceni transakcije. Podešavanje obezbeđuje da tehnika procene vrednosti odražava tekuće tržišne uslove i pomaže entitetu da utvrdi da li su potrebne korekcije u tehnici procene (na primer, moguće je da postoji karakteristika imovine ili obaveze koja nije obuhvaćena tehnikom procene). Nakon početnog priznavanja, prilikom odmeravanja fer vrednosti upotrebom tehnike, ili tehnika procene koje koriste neuočljive inpute, entitet obezbeđuje da te tehnike procene odražavaju uočljive tržišne podatke (na primer, cena slične imovine ili obaveze) na datum odmeravanja.

65 Tehnike procene vrednosti koje se koriste za odmeravanje fer vrednosti primenjuju se dosledno. Promena tehnike procene, ili njene primene (na primer, promena u njenom ponderisanju kada se koristi veći broj tehnika, ili promena korekcije koja se primenjuje na tehniku procene) je, međutim, primerena, ako promena rezultira u odmeravanju koje jednako, ili bolje odražava fer vrednost u datim okolnostima. To može biti slučaj ako se, na primer, dogodi neki od sledećih događaja:

(a) razvoj novih tržišta;

(b) nove informacije postanu dostupne;

(d) tehnike procene su unapređene; ili

(e) tržišni uslovi se promene.

66 Izmene koje su posledica promene u tehnici procene vrednosti ili njenoj primeni se računovodstveno obuhvataju kao promena u računovodstvenoj proceni, u skladu sa IAS-om 8. Međutim, obelodanjivanja iz IAS-a 8 vezano za promenu u računovodstvenoj proceni nisu zahtevana za izmene koje su posledica promene u tehnici procene ili njenoj primeni.

Inputi za tehnike procene vrednosti

Opšti principi

67 Tehnike procene vrednosti, koje se primenjuju za odmeravanje fer vrednosti, trebalo bi maksimalno da koriste relevantne uočljive inpute i svode na minimum korišćenje neuočljivih inputa.

68 Primeri tržišta na kojima inputi mogu biti uočljivi za neku imovinu i obaveze (na primer, finansijski instrumenti) uključuju berzanska tržišta, dilerska tržišta, brokerska tržišta i tržišta na kojima investitori direktno između sebe trguju (videti paragraf B34).

69 Entitet će izabrati inpute koji su u skladu sa karakteristikama imovine ili obaveze, a koje bi tržišni učesnici uzeli u obzir u transakciji sa takvom imovinom ili obavezom (videti paragrafe 11 i 12). U nekim slučajevima te karakteristike rezultiraju u primeni korekcije, kao što je premija ili diskont (na primer, premija za kontrolno učešće ili diskont za učešće bez prava kontrole). Odmeravanje fer vrednosti, međutim, ne uključuje premiju, niti diskont koji nisu u skladu sa obračunskom jedinicom u IFRS koji zahteva ili dozvoljava odmeravanje fer vrednosti (videti paragrafe 13 i 14). Premije ili diskonti koji odražavaju veličinu kao karakteristiku portfolija entiteta (posebno, faktor blokade, kojim se koriguje kotirana cena imovine ili obaveze zato što uobičajeni dnevni obim trgovanja nije dovoljan da apsorbuje kvantitet koji entitet drži, kao što je opisano u paragrafu 80), umesto karakteristike same imovine ili obaveze (na primer, premija za kontrolno učešće prilikom odmeravanja fer vrednosti kontrolnog učešća) nisu dozvoljeni u odmeravanju fer vrednosti. U svim slučajevima, ako postoji kotirana cena na aktivnom tržištu (tj. input nivoa 1) za imovine ili obavezu, entitet koristi takvu cenu bez korekcija u odmeravanju fer vrednosti, sa izuzećem koje je utvrđeno u paragrafu 79.

Inputi zasnovani na ponuđenim i traženim cenama

70 Ako imovina ili obaveza, koji se odmeravaju po fer vrednosti, imaju ponuđenu i traženu cenu (na primer, input sa dilerskog tržišta), cena u rasponu ponude-potražnje, koja je najreprezentativnija za fer vrednost u datim okolnostima, koristiće se za odmeravanje fer vrednosti, nezavisno od toga da li je input klasifikovan u hijerarhiji fer vrednosti (tj. nivo 1, 2 ili 3; videti paragrafe 72-90). Korišćenje ponuđenih cena za pozicije imovine i traženih cena za pozicije obaveza je dozvoljeno, ali nije obavezno.

71 Ovaj IFRS ne isključuje korišćenje srednje tržišne vrednosti za određivanje cene, ili drugih tehnika određivanja cene koje koriste tržišni učesnici, kao praktične mere u odmeravanju fer vrednosti unutar raspona ponude-potražnje.

Hijerarhija fer vrednosti

72 Da bi se povećala doslednost i uporedivost u odmeravanju fer vrednosti i povezanih obelodanjivanja, ovaj IFRS utvrđuje hijerarhiju fer vrednosti koja klasifikuje u tri nivoa (videti paragrafe 76-90) inpute za tehnike procene vrednosti, koje se koriste u odmeravanju fer vrednosti. Hijerarhija fer vrednosti daje najveći prioritet kotiranim cenama (nekorigovanim) na aktivnim tržištima za identičnu imovinu ili obaveze (inputi nivoa 1) i najniži prioritet neuočljivim inputima (inputi nivoa 3).

73 U nekim slučajevima, inputi koji se koriste u odmeravanju fer vrednosti imovine ili obaveze mogu se klasifikovati u različite nivoe hijerarhije fer vrednosti. U takvim slučajevima, odmeravanje fer vrednosti se klasifikuje u celosti u isti nivo hijerarhije fer vrednosti kao i input najnižeg nivoa koji je značajan za celokupno odmeravanje. Ocenjivanje značaja pojedinačnog inputa za celokupno odmeravanje zahteva prosuđivanje, uzimajući u obzir faktore koji su specifični imovini ili obavezi. Korekcije za postizanje odmeravanja po fer vrednosti, kao što su troškovi prodaje u odmeravanju fer vrednosti umanjene za troškove prodaje, ne uzimaju se u obzir kada se određuje nivo u hijerarhiji fer vrednosti u koji se klasifikuje odmeravanje fer vrednosti.

74 Raspoloživost relevantnih inputa i njihova relativna subjektivnost mogu uticati na izbor odgovarajuće tehnike procene vrednosti (videti paragraf 61). Međutim, hijerarhija fer vrednosti određuje prioritete inputa za tehnike procene, a ne samih tehnika procene korišćenih u odmeravanju fer vrednosti. Na primer, odmeravanje fer vrednosti razvijeno uz upotrebu tehnike sadašnje vrednosti može se klasifikovati u nivo 2 ili nivo 3, u zavisnosti od inputa koji su značajni za celokupno odmeravanje i za nivo u hijerarhiji fer vrednosti u koji su ti inputi klasifikovani.

75 Ako uočljiv input zahteva korekciju korišćenjem neuočljivog inputa i takva korekcija rezultira u značajno višoj ili nižoj odmerenoj fer vrednosti, rezultirajuće odmeravanje bi se klasifikovalo u nivo 3 hijerarhije fer vrednosti. Na primer, ako bi tržišni učesnik uzeo u obzir efekat ograničenja za prodaju imovine u procenjivanju cene imovine, entitet bi onda korigovao kotiranu cenu na način koji odražava efekat takvog ograničenja. Ako je ta kotirana cena input nivoa 2, a korekcija je neuočljiv input koji je značajan za celokupno odmeravanje, onda se odmeravanje klasifikuje u nivo 3 hijerarhije fer vrednosti.

Inputi nivoa 1

76 Inputi nivoa 1 su kotirane cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za identičnu imovinu ili obaveze kojima entitet ima pristup na datum odmeravanja.

77 Kotirana cena na aktivnom tržištu pruža najpouzdaniji dokaz fer vrednosti i koristi se bez korekcija u odmeravanju fer vrednosti kad god je dostupna, osim kao što je utvrđeno u paragrafu 79.

78 Input nivoa 1 je raspoloživ za mnogo finansijske imovine i finansijske obaveze, među kojima se neki razmenjuju na više aktivnih tržišta (na primer, na različitim berzama). Prema tome, naglasak za nivo 1 se stavlja na određivanje oba sledeća elementa:

(a) primarno tržište za imovinu ili obavezu ili, u odsustvu primarnog tržišta, najpovoljnije tržište za imovinu ili obavezu; i

(b) da li entitet može da realizuje transakciju vezanu za imovinu ili obavezu po ceni na tržištu na datum odmeravanja.

79 Entitet ne vrši korekciju inputa u nivou 1, osim u sledećim okolnostima:

(a) kada entitet drži velik broj slične (ali ne identične) imovine ili obaveza (na primer, dužničke hartije od vrednosti) koji se odmeravaju po fer vrednosti i kotirana cena na aktivnom tržištu je raspoloživa, ali ne i lako dostupna za svako takvo pojedinačnu imovinu ili obavezu (tj. s obzirom na velik broj slične imovine ili obaveza koje drži entitet, teško bi bilo dobiti informacije o ceni za svaku pojedinačnu imovinu ili obavezu na datum odmeravanja). U tom slučaju, u vidu praktične mere, entitet može da odmeri fer vrednost koristeći alternativnu metodu utvrđivanja cene koja se ne zasniva isključivo na kotiranim cenama (na primer, određivanje cene pomoću matrice). Upotreba alternativne metode utvrđivanja cene rezultira, međutim, u klasifikaciji odmeravanja fer vrednosti u niži nivo hijerarhije fer vrednosti;

(b) kada kotirana cena na aktivnom tržištu ne predstavlja fer vrednost na datum odmeravanja. To može da bude slučaj ako, na primer, značajni događaji (kao što su transakcije na tržištu na kojima investitori direktno između sebe trguju, trgovina na brokerskom tržištu ili javno objavljivanje) nastupe nakon zatvaranja tržišta, a pre datuma odmeravanja. Entitet utvrđuje i dosledno primenjuje politiku identifikovanja takvih događaja koji mogu uticati na odmeravanje fer vrednosti. Upotreba alternativne metode utvrđivanja cene, međutim, rezultira u klasifikaciji odmeravanja fer vrednosti u niži nivo hijerarhije fer vrednosti;

(c) kada se odmerava fer vrednost obaveze ili instrumenta sopstvenog kapitala entiteta korišćenjem kotirane cene za identične stavke kojom se trguje kao imovinom na aktivnom tržištu, a tu cenu treba korigovati za faktore koji su specifični stavci ili imovini (videti paragraf 39). Ako nikakva korekcija kotirane cene imovine nije zahtevana, rezultat odmeravanja se klasifikuje u nivo 1 hijerarhije fer vrednosti. Svaka korekcija kotirane cene rezultira, međutim, u klasifikaciji odmeravanja fer vrednosti u niži nivo hijerarhije fer vrednosti.

80 Ako entitet drži poziciju u samo jednoj imovini ili obavezi (uključujući poziciju koja se sastoji od velikog broja identične imovine ili obaveza, kao što je posedovanje finansijskih instrumenata), a imovinom ili obavezom se trguje na aktivnom tržištu, fer vrednost imovine ili obaveze se odmerava u okviru nivoa 1 množenjem kotirane cene za pojedinačnu imovinu ili obavezu sa količinom koju entitet drži. To je slučaj čak i kad uobičajeni dnevni obim trgovanja na tržištu nije dovoljan da apsorbuje količinu i davanje naloga za prodaju pozicije u jednoj transakciji bi moglo da utiče na kotiranu cenu.

Inputi nivoa 2

81 Inputi nivoa 2 su inputi koji nisu kotirane cene uključene u nivo 1 koje su uočljive za imovinu ili obavezu, bilo direktno ili indirektno.

82 Ako imovina ili obaveza imaju specifične (ugovorne) uslove, inputi nivoa 2 moraju biti suštinski uočljivi za celokupan period važenja imovine ili obaveze. Inputi nivoa 2 uključuju sledeće:

(a) kotirane cene za sličnu imovinu ili obaveze na aktivnom tržištu;

(b) kotirane cene za identičnu ili sličnu imovinu ili obaveze na tržištima koja nisu aktivna;

(i) kamatne stope i krive prinosa uočljive u uobičajeno objavljenim intervalima;

(ii) podrazumevane promenljivosti; i

(iii) kreditni rasponi;

(d) inputi potkrepljeni tržištem.

83 Korekcije inputa u nivou 2 se mogu razlikovati u zavisnosti od faktora koji su specifični imovini ili obavezi. Takvi faktori uključuju sledeće:

(a) stanje, ili lokacija imovine;

(b) mera u kojoj se inputi odnose na stavke koje su uporedive sa imovinom ili obavezom (uključujući i faktore opisane u paragrafu 39); i

84 Korekcija inputa u nivou 2 koja je značajna za odmeravanje u celini može da rezultira u klasifikaciji odmeravanja fer vrednosti u nivo 3 hijerarhije fer vrednosti, ako ta korekcija koristi značajne neuočljive inpute.

85 U paragrafu B35 je opisana upotreba inputa iz nivoa 2 za pojedinačnu imovinu i obaveze.

Inputi nivoa 3

86 Inputi nivoa 3 su neuočljivi inputi za imovinu ili obaveze.

87 Neuočljivi inputi se koriste u odmeravanju fer vrednosti u meri u kojoj relevantni uočljivi inputi nisu dostupni, čime se dozvoljava situacija u kojoj postoji mala, ili nepostojeća tržišna aktivnost vezana za imovinu ili obavezu u momentu odmeravanja. Međutim, cilj odmeravanja fer vrednosti ostaje isti, tj. izlazna cena na datum odmeravanja iz perspektive tržišnih učesnika koji poseduju imovinu ili duguju obavezu. Prema tome, neuočljivi inputi odražavaju pretpostavke koje bi koristili učesnici na tržištu prilikom određivanja cene imovine ili obaveze, uključujući i pretpostavke o riziku.

88 Pretpostavke o riziku uključuju i rizik koji je svojstven datoj tehnici procene vrednosti korišćenoj u odmeravanju fer vrednosti (kao što je cenovni model) i rizik svojstven inputima za tehniku procene. Odmeravanje koje ne uključuje korekciju za rizik ne bi predstavljalo odmeravanje fer vrednosti kada bi je tržišni učesnici uključili prilikom utvrđivanja cene imovine ili obaveze. Na primer, moguće je da je potrebno uključiti korekciju za rizik kada postoji značajna neizvesnost u odmeravanju (na primer, došlo je do značajnog pada u obimu i nivou aktivnosti, u poređenju sa uobičajenom aktivnošću vezanom za imovinu ili obavezu, ili slična imovina ili obaveze, gde je entitet utvrdio da cena transakcije ili kotirana cena ne predstavlja fer vrednost, kao što je opisano u paragrafima B37-B47).

89 Entitet razvija neuočljive inpute koristeći najbolje informacije raspoložive u datim okolnostima, što može da uključi i sopstvene podatke entiteta. U razvijanju neuočljivih inputa, entitet može da počne sa sopstvenim podacima, ali će korigovati te podatke kada razumno raspoložive informacije ukažu na to da bi drugi tržišni učesnici koristili druge podatke ili kada postoji nešto svojstveno entitetu što nije dostupno drugim tržišnim učesnicima (na primer, sinergija koja je svojstvena entitetu). Entitet ne mora da uloži velik trud u prikupljanju informacija o pretpostavkama učesnika na tržištu. Međutim, entitet razmatra sve razumno raspoložive informacije o pretpostavkama tržišnih učesnika. Neuočljivi inputi koji su razvijeni na gore opisan način smatraju se pretpostavkama tržišnih učesnika i ispunjavaju cilj odmeravanja fer vrednosti.

90 U paragrafu B36 je opisana upotreba inputa iz nivoa 3 za pojedinačnu imovinu i obaveze.

Obelodanjivanje

91 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da ocene oba sledeća elementa:

(a) za imovinu i obaveze za koje se odmeravanje po fer vrednosti ponavlja ili se ne ponavlja u izveštaju o finansijskom položaju nakon početnog priznavanja, tehnike procene i inputi koji se koriste u razvijanju takvih odmeravanja;

(b) za odmeravanja fer vrednosti koja se ponavljaju korišćenjem neuočljivih inputa (nivo 3), efekti odmeravanja na dobitak ili gubitak ili na ukupni ostali rezultat perioda.

92 Da bi se ispunili ciljevi iz paragrafa 91, entitet uzima u obzir sve sledeće elemente:

(a) nivo detalja potreban da se zadovolje zahtevi obelodanjivanja;

(b) koliku pažnju treba posvetiti svakom različitom zahtevu;

(d) da li su korisnicima finansijskih izveštaja potrebne dodatne informacije za ocenjivanje obelodanjenih kvantitativnih informacija.

Ako su obelodanjivanja data u skladu sa ovim IFRS i drugim IFRS nedovoljna za ispunjenje ciljeva iz paragrafa 91, entitet obelodanjuje dodatne informacije potrebne za ispunjenje tih ciljeva.

93 Da bi se ispunili ciljevi iz paragrafa 91, entitet obelodanjuje kao minimum sledeće informacije za svaku klasu imovine i obaveza (videti paragraf 94 za informacije o utvrđivanju odgovarajućih klasa imovine i obaveza) odmerenih po fer vrednosti (uključujući odmeravanja baziranih na fer vrednosti koja su u delokrugu ovog IFRS) u izveštaju o finansijskom položaju nakon početnog priznavanja:

(a) za odmeravanja fer vrednosti koja se ponavljaju i koja se ne ponavljaju, odmeravanje fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda, i za odmeravanja fer vrednosti koja se ne ponavljaju, razloge za odmeravanje. Odmeravanja fer vrednosti imovine ili obaveza koja se ponavljaju su ona koja drugi IFRS zahtevaju ili dozvoljavaju u izveštaju o finansijskom položaju na kraju svakog izveštajnog perioda. Odmeravanja fer vrednosti imovine ili obaveza koja se ne ponavljaju su ona koja drugi IFRS zahtevaju ili dozvoljavaju u izveštaju o finansijskom položaju u datim okolnostima (na primer, entitet odmerava imovinu koja se drži za prodaju po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje u skladu sa IFRS 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja, budući da je fer vrednost imovine umanjena za troškove prodaje te imovine manja od njene knjigovodstvene vrednosti);

(b) za odmeravanja fer vrednosti koja se ponavljaju i koja se ne ponavljaju, nivo u hijerarhiji fer vrednosti u koji se klasifikuju odmeravanja fer vrednosti u celosti (nivo 1, 2 ili 3);

(c) za imovinu i obaveze koji se drže na kraju izveštajnog perioda za koje se odmeravanje fer vrednosti ponavlja, iznose svih prenosa između nivoa 1 i nivoa 2 u hijerarhiji fer vrednosti, razloge za takve prenose i politiku entiteta za utvrđivanje kada se smatra da je došlo da prenosa između nivoa (videti paragraf 95). Prenosi u svaki nivo se obelodanjuju i obrazlažu odvojeno od prenosa iz svakog nivoa;

(d) za odmeravanja fer vrednosti koja se ponavljaju i koja se ne ponavljaju, klasifikovana u nivo 2 i nivo 3 hijerarhije fer vrednosti, opis tehnike(a) procene i inputa korišćenih u odmeravanju fer vrednosti. Ako je došlo do promene u tehnici procene (na primer, iz tržišnog pristupa u prihodni pristup ili korišćenje dodatne tehnike procene), entitet obelodanjuje promenu i razlog(e) za istu(e). Za odmeravanja fer vrednosti klasifikovana u nivo 3 u hijerarhiji fer vrednosti, entitet daje kvantitativne informacije o značajnim neuočljivim inputima korišćenim u odmeravanju fer vrednosti. Entitet nije obavezan da kreira informacije za ispunjenje ovog zahteva obelodanjivanja ako entitet nije razvio kvantitativne neuočljive inpute prilikom odmeravanja fer vrednosti (na primer, entitet koristi cene iz prethodnih transakcija ili informacije trećih lica o cenama bez korekcija). Međutim, kada pravi ovo obelodanjivanje, entitet ne sme da ignoriše kvantitativne neuočljive inpute koji su značajni za odmeravanje fer vrednosti i koji su razumno raspoloživi entitetu;

(e) za ponavljajuća odmeravanja fer vrednosti, klasifikovana u nivo 3 hijerarhije fer vrednosti, usklađivanje početnih stanja sa zaključnim stanjima, sa odvojenim obelodanjivanjem promena u toku perioda koja se mogu pripisati sledećem:

(i) ukupan dobitak ili gubitak u toku perioda obelodanjen u bilansu uspeha, sa stavkom(ama) u bilansu uspeha u kojoj(ima) je priznat dobitak ili gubitak;

(ii) ukupan dobitak ili gubitak u toku perioda obelodanjen u ostalom ukupnom rezultatu, sa stavkom(ama) u ostalom ukupnom rezultatu u kojoj(ima) je priznat dobitak ili gubitak;

(iii) kupovine, prodaje, emisije i izmirenja (svaka od ovih promena se obelodanjuje posebno);

(iv) iznosi svih prenosa u ili iz nivoa 3 u hijerarhiji fer vrednosti, razlozi za te prenose i politika entiteta za utvrđivanje kada se smatra da je došlo da prenosa između nivoa (videti paragraf 95). Prenosi u nivo 3 se obelodanjuju i obrazlažu odvojeno od prenosa iz nivoa 3;

(f) za odmeravanja fer vrednosti koja se ponavljaju koja su klasifikovana u nivo 3 hijerarhije fer vrednosti, iznos ukupnog dobitka ili gubitka u toku perioda iz (e)(i) uključenog u bilans uspeha koji se može pripisati promeni u nerealizovanim dobicima ili gubicima vezano za tu imovinu i obaveze koji se drže na kraju izveštajnog perioda, sa stavkom(ama) u bilansu uspeha u kojoj(ima) je priznat taj nerealizovani dobitak ili gubitak;

(g) za odmeravanja fer vrednosti koja se ponavljaju i koja se ne ponavljaju, klasifikovana u nivo 3 hijerarhije fer vrednosti, opis procesa procene vrednosti, koji entitet koristi (uključujući, na primer, kako entitet odlučuje o svojim politikama i procedurama odmeravanja i analizira promene u odmeravanju fer vrednosti iz jednog perioda u drugi);

(h) za odmeravanja fer vrednosti koja se ponavljaju koja su klasifikovana u nivo 3 hijerarhije fer vrednosti:

(i) za sva takva odmeravanja, narativni opis osetljivosti odmeravanja fer vrednosti na promene u neuočljivim inputima, ako bi promena u tim inputima na drugi iznos mogla da rezultira u značajno višoj ili nižoj odmerenoj fer vrednosti. Kada postoje međupovezanosti između tih inputa i drugih neuočljivih inputa korišćenih u odmeravanju fer vrednosti, entitet takođe daje opis tih međupovezanosti i načina na koji one mogu da uveličaju ili ublaže efekte promena u neuočljivim inputima na odmerenu fer vrednost. Da bi ispunio zahteve obelodanjivanja, narativni opis osetljivosti na promene u neuočljivim inputima uključuje, kao minimum, neuočljive inpute obelodanjene u ispunjenju uslova iz (d);

(ii) za finansijsku imovinu i finansijske obaveze, ako bi promena jednog ili više neuočljivih inputa na razumno moguće alternativne pretpostavke značajno promenila fer vrednost, entitet navodi tu činjenicu i obelodanjuje efekat tih promena. Entitet obelodanjuje kako je efekat promene koja odražava razumno moguću alternativnu pretpostavku obračunat. U tu svrhu, značaj se ocenjuje u pogledu dobitka ili gubitka, i ukupne imovine ili ukupnih obaveza, ili, kada se promene fer vrednosti priznaju u ukupnom ostalom rezultatu, ukupnog kapitala;

(i) za odmeravanja fer vrednosti koja se ponavljaju ili ne ponavljaju, ako se najveće i najbolje iskorišćenje nefinansijske imovine razlikuje od njegove trenutne upotrebe, entitet obelodanjuje tu činjenicu i zašto se nefinansijska imovina koristi na način koji se razlikuje od njenog najvećeg i najboljeg iskorišćenja.

94 Entitet utvrđuje odgovarajuće klase imovine i obaveza na bazi sledećeg:

(a) priroda, osobine i rizici imovine ili obaveze; i

(b) nivo u hijerarhiji fer vrednosti u koji je odmeravanje fer vrednosti klasifikovano.

Broj klasa možda treba da bude veći za odmeravanja fer vrednosti klasifikovanih u okviru nivoa 3 hijerarhije fer vrednosti, zato što takva odmeravanja imaju veći stepen neizvesnosti i subjektivnosti. Određivanje odgovarajućih klasa imovine i obaveza za koje je potrebno obezbediti odmeravanja fer vrednosti zahteva prosuđivanje. Klasa imovine i obaveza često zahteva veći stepen podele od bilansnih stavki koje su iskazane u izveštaju o finansijskom položaju. Međutim, entitet obezbeđuje dovoljno informacija da bi omogućio usaglašavanje pojedinačnih stavki prezentovanih u izveštaju o finansijskom položaju. Ako drugi IFRS utvrđuje klasu za imovine ili obaveze, entitet može da koristi tu klasu za obelodanjivanja zahtevana u ovom IFRS, ako ta klasa ispunjava zahteve iz ovog paragrafa.

95 Entitet obelodanjuje i dosledno primenjuje svoju politiku za utvrđivanje kada se smatra da je došlo da prenosa između nivoa u hijerarhiji fer vrednosti, u skladu sa paragrafom 93(c) i (e)(iv). Politika o dinamici priznavanja prenosa je ista za prenose u nivoe kao i za prenose iz nivoa. Primeri politika za utvrđivanje dinamike prenosa uključuju sledeće:

(a) datum događaja ili promena u okolnostima koja je uzrokovala prenos;

(b) početak izveštajnog perioda;

96 Ako entitet donese odluku o računovodstvenoj politici vezano za izuzeće iz paragrafa 48, on tu činjenicu obelodanjuje.

97 Za svaku klasu imovine i obaveza koja se ne odmerava po fer vrednosti u izveštaju o finansijskom položaju, ali za koju se fer vrednost obelodanjuje, entitet obelodanjuje informacije zahtevane u paragrafu 93(b), (d) i (i). Međutim, entitet nije obavezan da napravi kvantitativna obelodanjivanja o značajnim neuočljivim inputima korišćenim u odmeravanjima fer vrednosti koja su klasifikovana u nivo 3 hijerarhije fer vrednosti zahtevana u paragrafu 93(d). Za takvu imovinu i obaveze, entitet ne mora da izvrši ostala obelodanjivanja zahtevana u ovom IFRS.

98 Za obavezu koja se odmerava po fer vrednosti i koja se izdaje kao neodvojiva od poboljšanja kreditnog boniteta od strane trećeg lica, izdavalac obelodanjuje postojanje poboljšanja kreditnog boniteta i da li se ono odražava u odmeravanju fer vrednosti obaveze.

99 Entitet prezentira kvantitativna obelodanjivanja zahtevana u ovom IFRS u tabelarnom formatu, osim ako drugi format nije prikladniji.

Prilog A

DEFINICIJE

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

Aktivno tržište	Tržište na kome se transakcije sa imovinom i obavezama odvijaju dovoljno često i u obimu koji obezbeđuje informacije o cenama na kontinuiranoj osnovi.
Troškovni pristup	Tehnika procene koja odražava iznos koji je trenutno potreban da se zameni uslužni kapacitet imovine (često se naziva sadašnji trošak zamene).
Ulazna cena	Cena koja se plaća za sticanje imovine ili naplaćuje za preuzimanje obaveze u transakciji razmene.
Izlazna cena	Cena koja se naplaćuje za prodaju imovine ili plaća za prenos obaveze.
Očekivani tokovi gotovine	Prosečna ponderisana verovatnoća (tj. srednja vrednost distribucije) mogućih budućih tokova gotovine.
Fer vrednost	Cena koja bi se naplatila za prodaju imovine ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja.
Najveća i najbolja iskorišćenost	Upotreba nefinansijske imovine od strane tržišnih učesnika koja koristi maksimalnu vrednost imovine ili grupe imovine i obaveza (na primer, poslovanje) u okviru kojih se imovina koristi.
Prihodni pristup	Tehnika procene koja konvertuje buduće iznose (na primer, tokovi gotovine ili prihodi i rashodi) u jedinstven sadašnji (tj. diskontovani) iznos. Odmeravanje fer vrednosti se utvrđuje na osnovu vrednosti na koju ukazuju trenutna očekivanja tržišta o takvim budućim iznosima.
Inputi	Pretpostavke koje tržišni učesnici koriste u određivanju cene imovine ili obaveze, uključujući i pretpostavke o riziku, kao što su sledeće: (a) rizik svojstven datoj tehnici procene koja se koristi u odmeravanju fer vrednosti (kao što je model utvrđivanja cene); i (b) rizik svojstven inputima za tehniku procene. Inputi mogu biti uočljivi ili neuočljivi.
Inputi nivoa 1	Kotirane cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za identičnu imovinu ili obaveze kojima entitet ima pristup na datum odmeravanja.
Inputi nivoa 2	Inputi koji nisu kotirane cene uključene u nivo 1 koje su uočljive za imovinu ili obavezu, bilo direktno ili indirektno.
Inputi nivoa 3	Neuočljivi inputi za imovinu ili obavezu.
Tržišni pristup	Tehnika procene koja koristi cene i druge relevantne informacije generisane u tržišnim transakcijama sa identičnom ili uporedivom (tj. sličnom) imovinom, obavezama ili grupama imovine i obaveza, kao što su poslovanja.
Inputi potkrepljeni tržištem	Inputi koji su primarno izvedeni iz, ili potvrđeni uočljivim tržišnim podacima, korelacijom ili drugim metodama.
Učesnik na tržištu	Kupci i prodavci na primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu za imovinu ili obavezu koji imaju sve sledeće osobine: (a) Oni su nezavisni jedni od drugih, tj. nisu povezane strane po definiciji IAS-a 24, iako cena u transakciji između povezanih strana može da se koristi kao input za odmeravanje fer vrednosti ako entitet ima dokaz da je transakcija obavljena po tržišnim uslovima; (b) Oni su informisani, imaju odgovarajuće razumevanje imovine ili obaveze i transakcije, koristeći sve raspoložive informacije, uključujući i informacije koje se mogu dobiti u analizi i oceni stanja koja je redovna i uobičajena; (c) Oni imaju sposobnost da sprovedu transakciju sa imovinom ili obavezom; (d) Oni su voljni da sprovedu transakciju sa imovinom ili obavezom, tj. motivisani su, ali nisu pod prinudom ili na drugi način primorani da u njoj učestvuju;
Najpovoljnije tržište	Tržište koje maksimizira iznos koji se može naplatiti od prodaje imovine ili minimizira iznos koji se može platiti za prenos obaveze, nakon uzimanja u obzir troškova transakcije i troškova transporta.
Rizik neizvršenja	Rizik da entitet neće ispuniti obavezu. Rizik neizvršenja uključuje, ali nije ograničen na sopstveni kreditni rizik entiteta.
Uočljivi inputi	Inputi koji su razvijeni korišćenjem tržišnih podataka, kao što su javno dostupne informacije o stvarnim događajima ili transakcijama, i koje odražavaju pretpostavke koje tržišni učesnici mogu da koriste u određivanju cene imovine ili obaveze.
Redovna transakcija	Transakcija koja podrazumeva izloženost tržištu u periodu koji prethodi datumu odmeravanja, čime se omogućuju aktivnosti vezane za prodaju koje su redovne i uobičajene za transakciju sa takvom imovinom ili obavezama; to nije prisilna transakcija (na primer, iznuđena likvidacija ili prodaja iz nužde).
Primarno tržište	Tržište za najvećim obimom i nivoom aktivnosti vezano za konkretnu imovinu ili obavezu.
Premija za rizik	Nadoknada koju traže tržišni učesnici koji nisu skloni riziku za prihvatanje neizvesnosti svojstvene tokovima gotovine od imovine ili obaveze. Takođe se naziva ‚korekcija za rizik’.
Troškovi transakcije	Troškovi prodaje imovine ili prenosa obaveze na primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu za imovinu ili obavezu koji se mogu direktno pripisati otuđenju imovine ili prenosu obaveze, i koji ispunjavaju oba sledeća kriterijuma: (a) Oni direktno proizilaze iz i suštinski su deo te transakcije; (b) Oni ne bi nastali za entitet da nije došlo do odluke da se otuđi imovina ili prenese obaveza (slično troškovima prodaje, kao što su definisani u IFRS 5).
Troškovi transporta	Troškovi koji bi nastali za transportovanje imovine sa njene trenutne lokacije do primarnog (ili najpovoljnijeg) tržišta.
Obračunska jedinica	Nivo na kome se imovina, ili obaveza grupiše ili raščlanjuje u IFRS za svrhe priznavanja.
Neuočljivi inputi	Inputi za koje tržišni podaci nisu dostupni i koji su razvijeni korišćenjem najboljih dostupnih informacija o pretpostavkama koje bi tržišni učesnici koristili u određivanju cene imovine ili obaveze.

Prilog B

UPUTSTVO ZA PRIMENU

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS. U njemu se opisuje primena paragrafa 1-99 i on ima istu važnost kao ostali delovi ovog IFRS.

B1 Prosuđivanja koja se primenjuju u različitim situacijama procene mogu se razlikovati. U ovom prilogu se opisuju prosuđivanja koja se mogu primeniti kada entitet odmerava fer vrednost u različitim situacijama procene.

Pristup odmeravanju fer vrednosti

B2 Cilj odmeravanja fer vrednosti je da se proceni cena po kojoj bi se odvila redovna transakcija prodaje imovine ili prenosa obaveze između tržišnih učesnika na datum odmeravanja, po trenutnim tržišnim uslovima. Odmeravanje fer vrednosti zahteva od entiteta da utvrdi sve sledeće elemente:

(a) pojedinačna imovina ili obaveza koji su predmet odmeravanja (dosledno sa njihovom obračunskom jedinicom);

(b) za nefinansijsku imovinu, pretpostavka procene koja je odgovarajuća odmeravanju (dosledno sa njegovim najboljim i najvećim korišćenjem);

(d) tehnika(e) procene odgovarajuća(e) odmeravanju, s obzirom na raspoloživost podataka sa kojim se razvijaju inputi koji predstavljaju procene koje tržišni učesnici koriste pri određivanju cene imovine ili obaveze i nivoa u hijerarhiji fer vrednosti u kojoj su inputi klasifikovani.

Pretpostavka procene za nefinansijsku imovinu
(paragrafi 31-33)

B3 U odmeravanju fer vrednosti nefinansijske imovine koja se koristi u kombinaciji sa drugom imovinom kao grupom (instalirano ili na drugi način prilagođeno upotrebi) ili u kombinaciji sa drugom imovinom i obavezama (na primer, poslovanje), efekat pretpostavke procene zavisi od okolnosti. Na primer:

(a) fer vrednost imovine može biti ista bilo da se imovina koristi na pojedinačnoj osnovi ili u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama. To može biti slučaj ako je imovina poslovanje sa čijim radom bi tržišni učesnici nastavili. U takvom slučaju, transakcija bi uključila procenu poslovanja u njegovoj celini. Korišćenje imovine kao grupe u nastavku poslovanja bi generisalo sinergije koje bi bile dostupne tržišnim učesnicima (tj. sinergije između tržišnih učesnika koje bi, prema tome, uticale na fer vrednost imovine ili na pojedinačnoj osnovi ili u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama);

(b) korišćenje imovine u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama može biti obuhvaćeno odmeravanjem fer vrednosti kroz korekcije vrednosti imovine koja se koristi na pojedinačnoj osnovi. To može biti slučaj kada je imovina mašina i odmeravanje fer vrednosti se utvrđuje korišćenjem uočljive cene za sličnu mašinu (koja nije instalirana ili na drugi način prilagođena upotrebi), korigovanu za troškove transporta i montaže, tako da odmeravanje fer vrednosti odražava trenutno stanje i lokaciju mašine (instalirane i prilagođene upotrebni);

(c) korišćenje imovine u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama može biti obuhvaćeno odmeravanjem fer vrednosti kroz pretpostavke tržišnih učesnika upotrebljenih u odmeravanju fer vrednosti imovine. Na primer, ako je imovina nedovršena proizvodnja na zalihama koje je jedinstveno, gde bi tržišni učesnici pretvorili te zalihe u gotove proizvode, fer vrednost zaliha pretpostavlja da su učesnici stekli ili će steći specijalizovane mašine potrebne da se od zaliha nedovršene proizvodnje pretvore u gotove proizvode;

(d) korišćenje imovine u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama može biti obuhvaćeno tehnikom procene koja se koristi u odmeravanju fer vrednosti imovine. To može biti slučaj kada se koristi metoda viška zarade tokom više perioda u odmeravanju fer vrednosti nematerijalne imovine, zato što takva tehnika procene posebno uzima u obzir doprinos celokupne komplementarne imovine i povezanih obaveza u grupi u kojoj bi takva imovina bila korišćena;

(e) u situacijama sa više ograničenja, kada entitet koristi imovinu u okviru grupe imovine, entitet može da odmeri imovinu po vrednosti koja približno odgovara njenoj fer vrednosti kada se fer vrednost grupe imovine alocira na pojedinačna sredstva u grupi. To može biti slučaj kada se procena odnosi na realnu imovinu i kada se fer vrednost unapređene imovine (tj. grupe sredstava) alocira na sredstva koja čine njen sastavni deo (kao što je zemljište i unapređenja).

Fer vrednost prilikom početnog priznavanja
(paragrafi 57-60)

B4 Kada se utvrđuje da li je fer vrednost prilikom početnog priznavanja jednaka ceni transakcije, entitet uzima u obzir faktore koji su specifični za transakciju i za imovinu ili obavezu. Na primer, cena transakcije ne mora da predstavlja fer vrednost imovine ili obaveze prilikom početnog priznavanja, ako je bilo koja od sledećih okolnosti prisutna:

(a) Transakcija se odvija između povezanih strana, iako cena u transakciji između povezanih strana može da se koristi kao input za odmeravanje fer vrednosti ako entitet ima dokaz da je transakcija obavljena po tržišnim uslovima;

(b) Transakcija se obavlja pod prinudom ili je prodavac primoran da prihvati cenu transakcije. Na primer, to može biti slučaj ako prodavac trpi finansijske teškoće;

(c) Obračunska jedinica koja je predstavljena u ceni transakcije se razlikuje od obračunske jedinice imovine ili obaveze odmerene po fer vrednosti. Na primer, to može biti slučaj ako je po fer vrednosti odmerena imovina ili obaveza samo jedan od elemenata u transakciji (na primer, u poslovnoj kombinaciji), transakcija uključuje nenaznačena prava i privilegije koji se odmeravaju zasebno, u skladu sa drugim IFRS, ili cena transakcije uključuje troškove transakcije;

(d) Tržište na kome se transakcija obavlja je različito od primarnog (ili najpovoljnijeg) tržišta. Na primer, takva tržišta se mogu razlikovati ako je entitet diler koji obavlja transakcije sa kupcima na maloprodajnom tržištu, dok je primarno (ili najpovoljnije) tržište za prodajnu transakciju sa drugim dilerima na dilerskom tržištu.

Tehnike procene (paragrafi 61-66)

Tržišni pristup

B5 Tržišni pristup koristi cene i druge relevantne informacije generisane u tržišnim transakcijama sa identičnim ili uporedivom (tj. sličnim) imovinom, obavezama ili grupama imovine i obaveza, kao što su poslovanja.

B6 Na primer, tehnike procene koje su dosledne tržišnom pristupu često koriste koeficijente izvedene iz skupa uporedivih elemenata. Koeficijenti mogu biti u različitim rasponima, sa različitim koeficijentom za svaki uporedivi element. Odabir odgovarajućeg koeficijenta u rasponu često zahteva prosuđivanje, sa razmatranjem kvalitativnih i kvantitativnih faktora svojstvenih odmeravanju.

B7 Tehnike procene koje su dosledne tržišnom pristupu uključuju određivanje cene pomoću matrice. Određivanje cene pomoću matrice je matematička tehnika koja se primarno koristi u određivanju vrednosti nekih vrsta finansijskih instrumenata, kao što su dužničke hartije od vrednosti, bez isključivog oslanjanja na kotirane cene za pojedinačne hartije od vrednosti, već sa oslanjanjem na odnos hartija od vrednosti sa drugim kotiranim hartijama od vrednosti koje služe kao reper.

Troškovni pristup

B8 Troškovni pristup odražava iznos koji je trenutno potreban da se zameni servisni kapacitet imovine (često se naziva sadašnji trošak zamene).

B9 Iz perspektive tržišnog učesnika prodavca, cena koja bi bila naplaćena za imovinu zasniva se na trošku tržišnog učesnika kupca za sticanje ili izgradnju zamenske imovine uporedive koristi, korigovana za zastarelost. Razlog za to je što tržišni učesnik kupac ne bi platio više za imovinu od iznosa sa kojim bi mogao da zameni servisni kapacitet te imovine. Zastarelost obuhvata fizičko pogoršanje, funkcionalnu (tehnološku) zastarelost i ekonomsku (eksternu) zastarelost i širi je pojam od amortizacije za svrhe finansijskog izveštavanja (alokacija istorijskog troška) ili za poreske svrhe (korišćenje naznačenog upotrebnog veka). U mnogim slučajevima metoda sadašnjeg troška zamene se koristi za odmeravanje fer vrednosti materijalne imovine koja se upotrebljava u kombinaciji sa drugom imovinom ili sa drugom imovinom i obavezama.

Prihodni pristup

B10 Prihodni pristup konvertuje buduće iznose (na primer, tokovi gotovine ili prihodi i rashodi) u jedinstven sadašnji (tj. diskontovani) iznos. Kada se koristi prihodni pristup, odmeravanje fer vrednosti odražava sadašnja očekivanja tržišta o tim budućim iznosima.

B11 Takve tehnike procene uključuju, na primer, sledeće:

(a) tehnike sadašnje vrednosti (videti paragrafe B12-B30);

(b) modeli određivanja cena opcija, kao što je formula "Black-Scholes-Merton" ili binominalni model (tj. rešetkasti model), koji obuhvataju tehnike sadašnje vrednosti i odražavaju kako vremensku vrednost tako i unutrašnju vrednost opcije; i

Tehnike sadašnje vrednosti

B12 U paragrafima B13-B30 su opisane tehnike sadašnje vrednosti za odmeravanje fer vrednosti. Ti paragrafi se fokusiraju na tehniku korekcije diskontne stope i na tehniku očekivanog toka gotovine (očekivana sadašnja vrednost). Ti paragrafi niti propisuju upotrebu samo jedne posebne tehnike sadašnje vrednosti, niti ograničavaju upotrebnu tehnika sadašnje vrednosti u odmeravanju fer vrednosti na razmotrene tehnike. Tehnika sadašnje vrednosti korišćena za odmeravanje fer vrednosti će zavisiti od činjenica i okolnosti svojstvenih imovini ili obavezi koja se odmerava (na primer, da li su cene uporedive imovine ili obaveza uočljive na tržištu) i raspoloživosti dovoljnih podataka.

Komponente odmeravanja sadašnje vrednosti

B13 Sadašnja vrednost (tj. primena prihodnog pristupa) je alat kojim se povezuju budući iznosi (na primer, tokovi gotovine ili vrednosti) sa sadašnjim iznosima upotrebom diskontne stope. Odmeravanje fer vrednosti imovine ili obaveze korišćenjem tehnike sadašnje vrednosti obuhvata sve elemente koji slede iz perspektive tržišnog učesnika na datum odmeravanja:

(a) procena budućih tokova gotovine za imovinu ili obavezu koja se odmerava;

(b) očekivanja mogućih varijacija u iznosu i dinamici tokova gotovine koja predstavljaju neizvesnost svojstvenu tokovima gotovine;

(c) vremenska vrednost novca, koju predstavlja stopa na bezrizičnu monetarnu imovinu koja imaju dospeća ili trajanja koja se poklapaju sa periodom tokova gotovine, i koja niti predstavljaju neizvesnost u pogledu dinamike niti rizika od neizvršenja njihovog imaoca (tj. bezrizična kamatna stopa);

(d) cena za prihvatanje neizvesnosti svojstvene tokovima gotovine (tj. premija za rizik);

(e) ostali faktori koje bi tržišni učesnici uzeli u obzir u datim okolnostima;

(f) za obavezu, rizik od neizvršenja koji se odnosi na tu obavezu, uključujući i sopstveni kreditni rizik entiteta (tj. dužnika).

Opšti principi

B14 Tehnike sadašnje vrednosti se razlikuju u načinu na koji obuhvataju elemente iz paragrafa B13. Međutim, svi opšti principi koji slede regulišu primenu svake tehnike sadašnje vrednosti koja se koristi u odmeravanju fer vrednosti:

(a) Tokovi gotovine i diskontne stope treba da odražavaju pretpostavke koje bi tržišni učesnici koristili u određivanju cene imovine ili obaveze;

(b) Tokovi gotovine i diskontne stope samo treba da uzmu u obzir faktore koji se mogu pripisati imovini ili obavezi koja se odmerava;

(c) Da bi se izbeglo dvostruko računanje ili izostavljanje efekata faktora rizika, diskontne stope treba da odražavaju pretpostavke koje su u skladu sa pretpostavkama svojstvenim tokovima gotovine. Na primer, diskontna stopa koja odražava neizvesnost u očekivanjima budućih neizvršenja je odgovarajuća ako koristi ugovorne tokove gotovine zajma (tj. tehnika korekcije diskontne stope). Tu istu stopu ne treba koristiti kad se koriste očekivani (tj. sa ponderisanom verovatnoćom) tokovi gotovine (tj. tehnika očekivane sadašnje vrednosti) zato što očekivani tokovi gotovine već odražavaju pretpostavke o neizvesnosti budućih neizvršenja; umesto toga, diskontna stopa koja je srazmerna riziku svojstvenom za očekivane tokove gotovine treba da se koristi;

(d) Pretpostavke o tokovima gotovine i diskontnim stopama treba da budu interno dosledne. Na primer, nominalni tokovi gotovine, koji uključuju efekat inflacije, treba da se diskontuju po stopi koja uključuje efekat inflacije. Nominalna bezrizična kamatna stopa uključuje efekat inflacije. Realni tokovi gotovine, koji ne uključuju efekat inflacije, treba da se diskontuju po stopi koja isključuje efekat inflacije. Slično tome, tokovi gotovine posle poreza treba da se diskontuju koristeći diskontnu stopu posle poreza. Tokovi gotovine pre poreza treba da se diskontuju po stopi koja je u skladu sa tim tokovima gotovine;

(e) Diskontne stope treba da budu u skladu sa osnovnim ekonomskih faktorima valute u kojoj su tokovi gotovine denominovani.

Rizik i neizvesnost

B15 Odmeravanje fer vrednosti, koje koristi tehnike sadašnje vrednosti, sprovodi se u okolnostima neizvesnosti, zato što su korišćeni tokovi gotovine procenjeni, a ne poznati iznosi. U mnogim slučajevima iznos i dinamika tokova gotovine su neizvesni. Čak i ugovorom utvrđeni iznosi, kao što su rate za otplatu zajma, su neizvesni ako postoji rizik neizvršenja.

B16 Tržišni učesnici generalno traže nadoknadu (tj. premiju za rizik) za prihvatanje neizvesnosti koja je svojstvena tokovima gotovine povezanim sa imovinom ili obavezom. Odmeravanje fer vrednosti treba da uključi premiju za rizik koja odražava iznos koji tržišni učesnici zahtevaju kao nadoknadu za neizvesnost svojstvenu tokovima gotovine. U suprotnom, odmeravanje ne bi verodostojno prikazalo fer vrednost. U nekim slučajevima, teško je utvrditi odgovarajuću premiju za rizik. Međutim, težina tog zadatka nije dovoljan razlog da se isključi premija za rizik.

B17 Tehnike sadašnje vrednosti se razlikuju u pogledu korekcija za rizik i vrste tokova gotovine koje koriste. Na primer:

(a) Tehnika korekcije tokova gotovine (videti paragrafe B18-B22) koristi diskontnu stopu korigovanu za rizik i ugovorne, obećane ili najverovatnije tokove gotovine;

(b) Metoda 1 tehnike očekivane sadašnje vrednosti (videti paragraf B25) koristi očekivane tokove gotovine korigovane za rizik i bezrizičnu stopu;

(c) Metoda 2 tehnike očekivane sadašnje vrednosti (videti paragraf B26) koristi očekivane tokove gotovine koji nisu korigovani za rizik i diskontnu stopu korigovanu za premiju za rizik koju tržišni učesnici zahtevaju. Ta stopa se razlikuje od stope koja se koristi u tehnici korekcije diskontne stope.

Tehnika korekcije diskontne stope

B18 Tehnika korekcije diskontne stope koristi jedinstven skup tokova gotovine iz raspona mogućih procenjenih iznosa, bilo da su tokovi gotovine ugovorni ili obećani (kao što je slučaj sa obveznicama) ili najverovatniji. U svim slučajevima, ti tokovi gotovine su uslovljeni nastupanjem određenih događaja (na primer, ugovorni ili obećani tokovi gotovine za obveznicu su uslovljeni događajem izvršenja od strane dužnika). Diskontna stopa koja se koristi u tehnici korekcije diskontne stope izvodi se iz uočljivih stopa prinosa za uporedivu imovinu ili obaveze kojima se trguje na tržištu. Shodno tome, ugovorni, obećani ili najverovatniji tokovi gotovine se diskontuju po uočljivoj ili procenjenoj tržišnoj stopi za takve uslovljene tokove gotovine (tj. tržišna stopa prinosa).

B19 Tehnika korekcije diskontne stope zahteva analizu tržišnih podataka za uporedivu imovinu ili obaveze. Uporedivost se utvrđuje razmatranjem prirode tokova gotovine (na primer, da li su tokovi gotovine ugovorom definisani ili nisu, i da li je verovatno da će slično reagovati na promene ekonomskih uslova), kao i drugih faktora (na primer, kreditni položaj, kolateral, trajanje, ograničavajuće odredbe i likvidnost). Alternativno, ako jedna uporediva imovina ili obaveza ne odražava adekvatno rizik svojstven tokovima gotovine imovine ili obaveze koji se odmeravaju, moguće je izvesti diskontnu stopu koristeći podatke za nekoliko uporedivih imovina ili obaveza uporedo sa bezrizičnom krivom prinosa (tj. koristeći pristup "nadogradnje").

B20 Da bi se ilustrovao pristup nadogradnje, pretpostavimo da je Imovina A ugovorno pravo na primanje n.j. 8001 u jednoj godini (tj. ne postoji vremenska neizvesnost). Ustaljeno tržište postoji za uporedivu imovinu i informacije o toj imovini, uključujući i informacije o cenama, su dostupne. Među tom uporedivom imovinom:

(a) Imovina B je ugovorno pravo na primanje n.j. 1.200 u jednoj godini i njegova tržišna cena ja n.j. 1.083. Na ovaj način, implicirana godišnja stopa prinosa (tj. jednogodišnja tržišna stopa prinosa) iznosi 10,8 % [(n.j. 1.200/n.j. 1.083) - 1];

(b) Imovina C je ugovorno pravo na primanje n.j. 700 u dve godine i njegova tržišna cena ja n.j. 566. Na ovaj način, implicirana godišnja stopa prinosa (tj. dvogodišnja tržišna stopa prinosa) iznosi 11,2 % [(n.j. 700/n.j. 566) - 1];

B21 Na osnovu dinamike ugovorom definisanih plaćanja povezanih sa Imovinom A, u odnosu na dinamiku za Imovinu B i Imovinu C (tj. jednogodišnje za Imovinu B, a dvogodišnje za Imovinu C), Imovina B se smatra više uporedivom sa Imovinom A. Na osnovu ugovornih plaćanja za Imovinu A (n.j. 800) i jednogodišnje tržišne stope izvedene iz Imovine B (10,8%), fer vrednost Imovine A je n.j. 722 (n.j. 800/1,108). Alternativno, u odsustvu raspoloživih informacija za Imovinu B, jednogodišnja tržišna stopa bi bila izvedena iz Imovine C korišćenjem pristupa nadogradnje. U tom slučaju dvogodišnja tržišna stopa za Imovinu C (11,2%) bi bila korigovana na jednogodišnju stopu korišćenjem ročne strukture bezrizične krive prinosa. Dodatne informacije i analize mogu biti zahtevane da bi se utvrdilo da li su premije za rizik za jednogodišnju i dvogodišnju imovinu iste. Ako se utvrdi da premije za rizik za jednogodišnju i dvogodišnju imovinu nisu iste, dvogodišnja stopa prinosa se dodatno koriguje za taj efekat.

B22 Kada se tehnika korekcije diskontne stope primenjuje na fiksna primanja ili plaćanja, korekcija za rizik svojstven tokovima gotovine imovine ili obaveze koji se odmeravaju se uključuje u diskontnu stopu. U nekim primenama tehnike korekcije diskontne stope na tokove gotovine koji nisu fiksna primanja ili plaćanja, korekcija tokova gotovine može biti neophodna da bi se postigla uporedivost sa uočljivom imovinom ili obavezom za koje se izvodi diskontna stopa.

____________
1 U ovom IFRS iznosi su izraženi u `novčanim jedinicama (n.j.)`.

Tehnika očekivane sadašnje vrednosti

B23 Tehnika očekivane sadašnje vrednosti koristi kao početnu tačku skup tokova gotovine koji predstavljaju verovatnoćom ponderisan prosek svih mogućih budućih tokova gotovine (tj. očekivani tokovi gotovine). Rezultirajuća procena je identična sa očekivanom vrednošću koja, u statističkom smislu, daje ponderisan prosek mogućih vrednosti diskretne slučajne varijable sa odgovarajućim verovatnoćama kao ponderima. Budući da su svi mogući tokovi gotovine ponderisani verovatnoćom, rezultirajući očekivani tok gotovine nije uslovljen nastankom bilo kog događaja (za razliku od tokova gotovine koji se koriste u tehnici korigovane diskontne stope).

B24 U donošenju investicione odluke, tržišni učesnici koji nisu skloni riziku mogu da razmotre rizik da će se stvarni tokovi gotovine razlikovati od očekivanih tokova gotovine. Teorija portfolija pravi razliku između dva tipa rizika:

(a) nesistemski (koji se može diverzifikovati) rizik, koji je rizik svojstven datoj imovini ili obavezi;

(b) sistemski (koji se ne može diverzifikovati) rizik, koji je zajednički rizik koji imovina ili obaveza deli sa drugim stavkama u diversifikovanom portfoliju.

Teorija portfolija smatra da u tržišnoj ravnoteži učesnicima na tržištu se jedino nadoknađuje prihvatanje sistemskog rizika svojstvenog tokovima gotovine. (Na tržištima koja su neefikasna ili neuravnotežena, drugi oblici prinosa ili nadoknade mogu biti dostupni.)

B25 Metoda 1 tehnike očekivane sadašnje vrednosti koriguje očekivane tokove gotovine imovine za sistemski (tj. tržišni) rizik oduzimanjem premije za gotovinski rizik (tj. očekivani tokovi gotovine korigovani za rizik). Takvi tokovi gotovine korigovani za rizik predstavljaju tok gotovine koji je izvestan, i koji se diskontuje sa bezrizičnom kamatnom stopom. Izvestan tok gotovine se odnosi na očekivan tok gotovine (po definiciji), korigovan za rizik tako da je tržišni učesnik ravnodušan prema razmeni izvesnog toka gotovine za očekivani tok gotovine. Na primer, ako je tržišni učesnik voljan da razmeni očekivani tok gotovine od n.j. 1.200 za izvestan tok gotovine od n.j. 1.000, n.j. 1.000 je ekvivalent izvesnosti za n.j. 1.200 (tj. n.j. 200 predstavlja premiju za gotovinski rizik). U tom slučaju tržišni učesnik je ravnodušan u odnosu na imovinu koju drži.

B26 Suprotno tome, Metoda 2 tehnike očekivane sadašnje vrednosti koriguje sistemski (tj. tržišni) rizik primenom premije za rizik bezrizičnoj kamatnoj stopi. Stoga se očekivani novčani tokovi diskontuju sa stopom koja odgovara očekivanoj stopi povezanoj sa verovatnoćom ponderisanim novčanim tokovima (tj. očekivana stopa prinosa). Modeli koji se koriste za određivanje cene rizične imovine, kao što je model određivanja cene kapitalne imovine (CAPM-model), mogu se koristiti za procenu očekivane stope prinosa. Budući da je diskontna stopa koja se koristi u tehnici korekcije diskontne stope stopa prinosa koja se odnosi na uslovljene tokove gotovine, verovatno je da će biti veća od diskontne stope koja se koristi u Metodi 2 tehnike očekivane sadašnje vrednosti, koja predstavlja očekivanu stopu prinosa povezanu sa očekivanim ili verovatnoćom ponderisanim tokovima gotovine.

B27 Da bi se ilustrovale Metoda 1 i 2, pretpostavimo da imovina ima očekivane tokove gotovine od n.j. 780 u jednoj godini, utvrđene na osnovu mogućih tokova gotovine i verovatnoća prikazanih dole. Bezrizična kamatna stopa koja se primenjuje na tokove gotovine sa jednogodišnjim trajanjem iznosi 5%, dok sistemska premija za rizik za imovinu sa istim profilom rizika iznosi 3%.

Mogući tokovi gotovine	Verovatnoća	Verovatnoćom ponderisani tokovi gotovine
n.j. 500	15%	n.j. 75
n.j. 800	60%	n.j. 480
n.j. 900	25%	n.j. 225
Očekivani tokovi gotovine		n.j. 780

B28 U ovoj jednostavnoj ilustraciji, očekivani tokovi gotovine (n.j. 780) predstavljaju verovatnoćom ponderisan prosek za tri moguća ishoda. U situaciji koja je više realna, moguć je daleko veći broj ishoda. Međutim, u primeni tehnike očekivane sadašnje vrednosti nije uvek neophodno uzeti u obzir distribuciju svih mogućih tokova gotovine koristeći složene modele i tehnike. Umesto toga, moguće je razviti ograničen broj zasebnih scenarija i verovatnoća koje obuhvataju niz mogućih tokova gotovine. Na primer, entitet može da koristi realizovane tokove gotovine za relevantan prethodni period, korigovane za promene u naknadno nastalim okolnostima (na primer, promene u eksternim faktorima, uključujući i ekonomske ili tržišne uslove, kretanja u industriji i konkurenciju, kao i promene internih faktora koji konkretnije utiču na entitet), uzimajući u obzir pretpostavke tržišnih učesnika.

B29 U teoriji, sadašnja vrednost (tj. fer vrednost) tokova gotovine imovina je ista bilo da se utvrđuje Metodom 1 ili Metodom 2, kao što sledi:

(a) Korišćenjem Metode 1, očekivani tokovi gotovine se koriguju za sistemski (tj. tržišni) rizik. U odsustvu tržišnih podataka koji direktno ukazuju na iznos korekcije za rizik, takva korekcija može da se izvede iz modela za određivanje cene imovine koji koristi koncept ekvivalenti izvesnosti. Na primer, korekcija za rizik (tj. premija za gotovinski rizik od n.j. 22) može da se utvrdi korišćenjem premije za sistemski rizik od 3% (n.j. 780 - [n.j. 780 x (1.05/1.08)]), što rezultira u očekivanim tokovima gotovine korigovanim za rizik u iznosu od n.j. 758 (n.j. 780 - n.j. 22). N.j. 758 je ekvivalent izvesnosti za n.j. 780 i diskontuje se sa bezrizičnom kamatnom stopom (5%). Sadašnja vrednost (tj. fer vrednost) imovine je n.j. 722 (n.j. 758/1,05);

(b) Korišćenjem Metode 2, očekivani tokovi gotovine se ne koriguju za sistemski (tj. tržišni) rizik. Umesto toga, korekcija za taj rizik je sadržana u diskontnoj stopi. Prema tome, očekivani tokovi gotovine se diskontuju sa očekivanom stopom prinosa od 8% (tj. bezrizična kamatna stopa od 5% plus premija za sistemski rizik od 3%). Sadašnja vrednost (tj. fer vrednost) imovine je n.j. 722 (n.j. 780/1,08).

B30 Kada se koristi tehnika očekivane sadašnje vrednosti za odmeravanje fer vrednosti, moguće je upotrebiti ili Metodu 1 ili Metodu 2. Odabir Metode 1 ili Metode 2 će zavisiti od činjenica i okolnosti svojstvenih imovini ili obavezi koji se odmeravaju, u meri u kojoj su dovoljni podaci dostupni i prosuđivanja primenjena.

Primena tehnika sadašnje vrednosti na obaveze i instrumente sopstvenog kapitala entiteta koje druge strane ne drže kao imovinu (paragrafi 40 i 41)

B31 Kada se koristi tehnika sadašnje vrednosti za odmeravanje fer vrednosti obaveze koju ne drži druga strana kao imovinu (na primer, obaveza povlačenja imovine iz upotrebe), entitet između ostalog procenjuje buduće odlive gotovine čiji nastanak tržišni učesnici očekuju prilikom izvršenja obaveze. Takvi budući odlivi gotovine uključuju očekivanja tržišnih učesnika vezano za troškove izmirenja obaveze i za nadoknadu koju tržišni učesnik zahteva za preuzimanje obaveze. Takva nadoknada uključuje i zaradu koju tržišni učesnik zahteva za sledeće:

(a) preduzimanje aktivnosti (tj. vrednost izmirenja obaveze; na primer, korišćenje resursa koji bi se mogli koristiti za druge aktivnosti); i

(b) preuzimanje rizika povezanog sa obavezom (tj. premija za rizik koja odražava rizik da stvarni odlivi gotovine mogu da se razlikuju od očekivanih odliva gotovine; videti paragraf B33).

B32 Na primer, nefinansijska obaveza ne sadrži ugovornu stopu prinosa i ne postoji uočljiv tržišni prinos za tu obavezu. U nekim slučajevima komponente prinosa koji tržišni učesnici zahtevaju mogu da se ne razlikuju jedna od druge (na primer, kada se koristi cena koju bi izvođač treća strana naplatio na bazi fiksne naknade). U drugim slučajevima entitet treba da proceni takve komponente zasebno (na primer, kada se koristi cena koju bi izvođač treća strana naplatio na bazi naknadno utvrđenih troškova, zato što u tom slučaju izvođač ne snosi rizik budućih izmena u troškovima).

B33 Entitet može da uključi premiju za rizik u odmeravanje fer vrednosti obaveze ili sopstvenog instrumenta kapitala koji druga strana ne drži kao imovina na jedan od sledećih načina:

(a) korekcijom tokova gotovine (tj. u vidu uvećanja iznosa odliva gotovine); ili

(b) korekcijom stope koja se koristi za diskontovanje budućih tokova gotovine na njihovu sadašnju vrednost (tj. u vidu umanjenja diskontne stope).

Entitet obezbeđuje da ne dođe do dvostrukog računanja ili izostavljanja korekcija za rizik. Na primer, ako se procenjeni odlivi gotovine uvećaju da bi uzeli u obzir nadoknadu za preuzimanje rizika povezanog sa obavezom, diskontnu stopu ne treba korigovati da bi obuhvatila taj rizik.

Inputi za tehnike procene (paragrafi 67-71)

B34 Primeri tržišta na kojima inputi mogu biti uočljivi za neku imovinu i obaveze (na primer, finansijski instrumenti) uključuju sledeće:

(a) Berzanska tržišta. Na berzanskom tržištu, zaključne cene su i lako dostupne i generalno odražavaju fer vrednost. Primer takvog tržišta je Londonska berza;

(b) Dilerska tržišta. Na dilerskom tržištu, dileri su spremni da trguju (ili da kupuju ili prodaju za svoj račun), čime obezbeđuju likvidnost koristeći svoj kapital za držalje zaliha stavki za koje stvaraju tržište. Tipično ponuđene i tražene cene (koje predstavljaju cenu po kojoj je diler voljan da kupuje i cenu po kojoj je diler voljan da prodaje, tim redosledom) češće su dostupne od zaključnih cena. Vanberzanska tržišta (za koja se cene javno objavljuju) su dilerska tržišta. Dilerska tržišta takođe postoje za neku drugu imovinu i obaveze, uključujući i neke finansijske instrumente, robu i fizičku imovinu (na primer, polovna oprema);

(c) Brokerska tržišta. Na brokerskom tržištu brokeri nastoje da povežu kupce sa prodavcima, ali nisu spremni da trguju za sopstven račun. Drugim rečima, brokeri ne koriste sopstveni kapital za držalje zaliha stavki za koje stvaraju tržište. Broker zna ponuđene i tražene cene relevantnih strana, ali svaka od strana tipično nije upoznata sa cenovnim zahtevima druge strane. Cene zaključenih transakcija su nekad poznate. Brokerska tržišta uključuju mreže elektronske komunikacije na kojima se nalozi za kupovinu i prodaju uparuju, kao i tržišta poslovnih i stambenih nekretnina;

(d) Tržišta investitora nosilaca. Na tržištu investitora nosilaca, transakcije, kako inicijalne tako i ponovne prodaje, se ugovaraju nezavisno bez posrednika. Informacije o takvim transakcijama su teško javno dostupne.

Hijerarhija fer vrednosti (paragrafi 72-90)

Inputi nivoa 2 (paragrafi 81-85)

B35 Primeri inputa nivoa 2 za pojedinačnu imovinu i obaveze uključuju sledeće:

(a) Svop kamatne stope sa primanjem fiksne i plaćanjem varijabilne kamate baziran na svop stopi Londonske međubankarske ponuđene stope ("London Interbank Offered Rate" - LIBOR). Input nivoa 2 je LIBOR svop stopa ako je ta stopa uočljiva u intervalima uobičajenog objavljivanja suštinski tokom celokupnog trajanja svopa;

(b) Svop kamatne stope sa primanjem fiksne i plaćanjem varijabilne kamate baziran na krivi prinosa iskazanoj u stranoj valuti. Input nivoa 2 je LIBOR svop stopa ako je ta stopa uočljiva suštinski tokom celokupnog veka trajanja svopa u uobičajenom intervalu objavljivanja. To bi bio slučaj kad bi vek trajanje svopa bio 10 godina i kada bi ta stopa bila uočljiva u uobičajenom intervalu objavljivanja tokom devet godina, pod uslovom da ekstrapolacija krive prinosa za 10. godinu nije značajna za odmeravanje fer vrednosti svopa u celosti;

(c) Svop kamatne stope sa primanjem fiksne i plaćanjem varijabilne kamate baziran na preferencijalnoj kamatnoj stopi date banke. Input nivoa 2 bi bila preferencijalna kamatna stopa koja se izvodi ekstrapolacijom, kada su ekstrapolirane vrednosti potvrđene uočljivim tržišnim podacima, na primer, kroz korelaciju sa kamatnom stopom koja je uočljiva suštinski tokom celokupnog veka trajanja svopa;

(d) Trogodišnja opcija za akcije kojima se trguje na berzi. Input nivoa 2 bi bila implicirana promenljivost akcija koja se izvodi ekstrapolacijom na 3. godinu, kada su oba sledeća uslova ispunjeni:

(i) Cene za jednogodišnje i dvogodišnje opcije na akcije su uočljive;

(ii) Ekstrapolirana implicirana promenljivost trogodišnje opcije je potkrepljena uočljivim podacima suštinski tokom celokupnog veka trajanja opcije.

U tom slučaju, implicirana promenljivost bi mogla da se izvede ekstrapolacijom iz implicirane promenljivost jednogodišnjih i dvogodišnjih opcija za akcije koje su potvrđene impliciranom promenljivošću trogodišnjih opcija za akcije uporedivih entiteta, pod uslovom da je ustanovljena korelacija jednogodišnjih i dvogodišnjih promenljivosti.

(e) Aranžman o licenciranju. Za aranžman o licenciranju koji je stečen u poslovnoj kombinaciji i koji je nedavno ugovoren između nepovezane strane i stečenog entiteta (strana u aranžmanu o licenciranju), input Nivoa 2 bi bila stopa tantijema u ugovoru sa nepovezanom stranom na početku aranžmana;

(f) Zalihe gotovih proizvoda u maloprodajnom objektu. Za zalihe gotovih proizvoda koje su stečene u poslovnoj kombinaciji, input nivoa 2 bi bila ili cena za kupce u maloprodaji ili cena za prodavce na malo na tržištu veleprodaje, korigovana za razlike između stanja i lokacije stavke na zalihama i uporedivih (tj. sličnih) stavki zaliha, tako da odmeravanje fer vrednosti odražava cenu koja bi bila naplaćena u transakciji prodaje zaliha drugom prodavcu na malo kojom bi bili zaključene neophodne aktivnosti prodaje. U konceptualnom smislu, odmeravanje fer vrednosti je isto, bilo da se korekcije vrše za maloprodajnu cenu (ka nižoj instanci) ili za veleprodajnu cenu (ka višoj instanci). Generalno, cena koja zahteva najmanji stepen subjektivnih korekcija treba da se koristi za odmeravanje fer vrednosti;

(g) Objekat koji se drži i koristi. Input Nivoa 2 bi bila cena po kvadratnom metru prostora u objektu (koeficijent procene) izvedena iz uočljivih tržišnih podataka, na primer koeficijenti izvedeni iz cena uočljivih transakcija sa uporedivim (tj. sličnim) objektima na sličnim lokacijama;

(h) Jedinica koja generiše gotovinu. Input nivoa 2 bi bio koeficijent procene (na primer, koeficijent prinosa ili prihoda ili sličnog merila rezultata) izveden iz uočljivih tržišnih podataka, na primer koeficijenti izvedeni iz cena uočenih u transakcijama sa uporedivim (tj. sličnim) poslovanjima, sa uzimanjem u obzir operativnih, tržišnih, finansijskih i nefinansijskih faktora.

Inputi nivoa 3 (paragrafi 86-90)

B36 Primeri inputa nivoa 3 za pojedinačna imovinu i obaveze uključuju sledeće:

(a) Dugoročni devizni svop. Input nivoa 3 bi bila kamatna stopa za denominovanu valutu koja nije uočljiva i koja nije potkrepljena uočljivim tržišnim podacima na uobičajene datume objavljivanja, niti na druge datume tokom suštinski celokupnog veka trajanja deviznog svopa. Kamatne stope u deviznom svopu su stope svopa obračunate na osnovu kriva prinosa relevantnih zemalja;

(b) Trogodišnja opcija za akcije kojima se trguje na berzi. Input nivoa 3 bi bila istorijska promenljivost, tj. promenljivost za akcije izvedena iz istorijskih cena akcija. Istorijska promenljivost tipično ne predstavlja trenutna očekivanja tržišnih učesnika o budućoj promenljivosti, čak i kad je to jedina dostupna informacija za određivanje cene opcije;

(c) Svop kamatne stope. Input nivoa 3 bi bila srednja opšteprihvaćena tržišna (neobavezujuća) cena svopa koja je razvijena korišćenjem podataka koji nisu direktno uočljivi i koja nije na drugi način potvrđena uočljivim tržišni podacima;

(d) Preuzeta obaveza povlačenja imovine iz upotrebe u poslovnoj kombinaciji. Input nivoa 3 bi bila sadašnja procena zasnovana na sopstvenim podacima entiteta o budućim odlivima gotovine koji će biti plaćeni za izvršenje obaveze (uključujući i očekivanja tržišnih učesnika o troškovima za izvršenje obaveze i nadoknade koju bi tržišni učesnik zahtevao za preuzimanje obaveze demontaže imovine) ako ne postoje razumno raspoložive informacije koje ukazuju na to da bi tržišni učesnici koristili drugačije pretpostavke. Input nivoa 3 bi se koristio u tehnici sadašnje vrednosti u kombinaciji sa drugim inputima, na primer, trenutna bezrizična kamatna stopa ili bezrizična stopa korigovana za rizik, ako je efekat kreditnog položaja entiteta vezano za fer vrednost obaveze odražen u diskontnoj stopi, umesto u procenjenim budućim odlivima gotovine;

(e) Jedinica koja generiše gotovinu. Input Nivoa 3 bi bila finansijska projekcija (na primer, tokovi gotovine ili bilans uspeha) zasnovana na sopstvenim podacima entiteta, ako ne postoje razumno raspoložive informacije koje ukazuju na to da bi tržišni učesnici koristili drugačije pretpostavke.

Odmeravanje fer vrednosti kada obim ili nivo aktivnosti vezan za imovinu ili obavezu značajno opadne

B37 Fer vrednost imovine ili obaveze može da pretrpi promene usled značajnog pada u obimu i nivou aktivnosti vezane za tu imovina ili obavezu u odnosu na uobičajenu tržišnu aktivnost vezanu za imovinu ili obavezu (ili sličnu imovinu ili obaveze). Da bi se ustanovilo da li je, na osnovu raspoloživih dokaza, došlo do značajnog pada u obimu i nivou aktivnosti vezano za imovinu ili obavezu, entitet procenjuje značaj i relevantnost faktora kao što su sledeći:

(a) Mali broj transakcija u prethodnom periodu;

(b) Kotacije cena nisu razvijene korišćenjem aktualnih informacija;

(d) Indeksi koji su prethodno bili u jakoj korelaciji sa fer vrednostima imovine ili obaveze pokazuju dokazivo odsustvo korelacije sa nedavnim indikacijama fer vrednosti imovine ili obaveze;

(e) Prisutan je značajan rast u impliciranim likvidnosnim premijama za rizik, prinosima ili indikatorima učinka (kao što su stope kašnjenja ili veličine gubitka) za uočljive transakcije ili kotirane cene u poređenju sa procenama entiteta o očekivanim tokovima gotovine, uzimajući u obzir sve na tržištu raspoložive podatke o kreditnom riziku i drugom riziku neizvršenja vezano za imovinu ili obavezu;

(f) Prisutan je širok raspon ponude-potražnje ili značajno povećanje raspona ponude-potražnje;

(g) Došlo je do značajnog pada u aktivnostima, ili postoji odsustvo tržišta za nove emisije (tj. primarno tržište) vezane za imovinu ili obavezu ili za slične imovine ili obaveze;

(h) Mali broj informacija je javno dostupan (na primer, transakcije koje se odvijaju na tržištu investitora nosilaca).

B38 Ako entitet zaključi da je došlo do značajnog pada u obimu i nivou aktivnosti vezano za imovinu ili obaveze u odnosu na uobičajenu tržišnu aktivnost vezanu za imovinu ili obavezu (ili sličnu imovinu ili obaveze), neophodna je dodatna analiza transakcija i kotiranih cena. Smanjenje obima i nivoa aktivnosti samo po sebi ne ukazuje na to da cena transakcije ili kotirana cena ne predstavljaju fer vrednost niti da je transakcija na takvom tržištu neredovna. Međutim, ako entitet utvrdi da cena transakcija ili kotirana cena ne predstavljaju fer vrednost (na primer, moguće je da postoje transakcije koje su neredovne), korekcija cene transakcije ili kotirane cene je neophodna da bi entitet mogao da koristi te cene kao osnov za odmeravanje fer vrednosti, gde takva korekcija može biti značajna za odmeravanje fer vrednosti u celini. Korekcije mogu biti neophodne i u drugim okolnostima (na primer, cena za sličnu imovinu može da zahteva značajnu korekciju da bi bila uporediva sa imovinom koje se odmerava ili kada je cena zastarela).

B39 U ovom IFRS nije opisana metodologija za pravljenje značajnih korekcija u cenama transakcija ili kotiranim cenama. Videti paragrafe 61-66 i B5-B11 za diskusiju o upotrebi tehnika procene u odmeravanju fer vrednosti. Nezavisno od tehnike procene koja se koristi, entitet pravi odgovarajuće korekcije za rizik, uključujući i premiju za rizik koja odražava iznos koji bi tržišni učesnici zahtevali kao nadoknadu za neizvesnost svojstvenu tokovima gotovine vezano za imovinu ili obavezu (videti paragraf B17). U suprotnom, odmeravanje verodostojno ne prikazuje fer vrednost. U nekim slučajevima, teško je utvrditi odgovarajuću korekciju za rizik. Međutim, težina tog zadatka ne predstavlja dovoljan osnov da se isključi korekcija za rizik. Korekcija za rizik odražava redovnu transakciju između tržišnih učesnika na datum odmeravanja po trenutnim uslovima na tržištu.

B40 U slučaju da je došlo do značajnog pada u obimu ili nivou aktivnosti vezano za imovinu ili obavezu, promena u tehnici procene ili upotreba višestrukih tehnika procene može biti odgovarajuća (na primer, upotreba tržišnog pristupa i tehnike sadašnje vrednosti). U određivanju težine indicija fer vrednosti koje su posledica korišćenja višestrukih tehnika procene, entitet razmatra razumnost opsega odmeravanja fer vrednosti. Cilj je da se utvrdi tačka u tom rasponu koja je najreprezentativnija za fer vrednost u datim okolnostima. Širok opseg odmerenih fer vrednosti može ukazivati na neophodnost dodatne analize.

B41 Čak i ako je došlo do značajnog pada u obimu ili nivou aktivnosti vezano za imovinu ili obavezu, cilj odmeravanja fer vrednosti ostaje isti. Fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju imovine ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji (tj. nije u pitanju iznuđena likvidacija ili prodaja iz nužde) između učesnika na tržištu na datum odmeravanja po trenutnim tržišnim uslovima.

B42 Procena cene po kojoj bi tržišni učesnici bili voljni da učestvuju u transakciji na datum odmeravanja po trenutnim tržišnim uslovima, ako je došlo do značajnog pada u obimu ili nivou aktivnosti vezano za imovinu ili obavezu, zavisi od činjenica i okolnosti na datum odmeravanja i zahteva prosuđivanje. Namera entiteta da drži imovinu ili da izmiri ili na drugi način ispuni obavezu nije relevantno u odmeravanju fer vrednosti, zato što je fer vrednost na tržištu zasnovano odmeravanje, a ne odmeravanje zasnovano na specifičnom entitetu.

Identifikovanje neredovnih transakcija

B43 Utvrđivanje da li je transakcija redovna (ili je neredovna) je otežano ako je došlo do značajnog pada u obimu i nivou aktivnosti vezane za imovinu ili obavezu u odnosu na uobičajenu tržišnu aktivnost vezanu za imovinu ili obavezu (ili slična imovina ili obaveze). U takvim okolnostima ne treba izvesti zaključak da su sve transakcije na tom tržištu neredovne (tj. iznuđene likvidacije ili prodaje iz nužde). Okolnosti koje mogu ukazivati na to da je transakcija neredovna uključuju sledeće:

(a) Ne postoji dovoljna izloženost tržištu u periodu koji prethodi datumu odmeravanja, čime se omogućuju aktivnosti vezane za prodaju koje su redovne i uobičajene za transakciju sa imovinom ili obavezama, po trenutnim tržišnim uslovima;

(b) Redovan i uobičajen period za aktivnosti prodaje je prošao, ali je prodavac ponudio imovinu ili obavezu samo jednom tržišnom učesniku;

(d) Od prodavca se zahteva prodaja da bi ispunio regulatorne ili zakonske obaveze (tj. prodavac je pod prinudom);

(e) Cena transakcije predstavlja ekstremnu vrednost u poređenju sa nedavnim transakcijama sa istom ili sličnom imovinom ili obavezom.

Entitet procenjuje okolnosti da bi utvrdio da li je, na osnovu raspoloživih dokaza, transakcija redovna.

B44 Entitet uzima u obzir sve elemente koji slede u odmeravanju fer vrednosti ili procenjivanju premije za tržišni rizik:

(a) Ako dokazi ukazuju na to da transakcija nije redovna, entitet pridaje vrlo malu važnost (u poređenju sa drugim indikatorima fer vrednosti), gotovo nikakvu, ceni transakcije;

(b) Ako dokazi ukazuju na to da je transakcija redovna, entitet onda takvu cenu transakcije uzima u obzir. Važnost koja se pridaje ceni transakcije u poređenju sa drugim indikatorima fer vrednosti će zavisiti od činjenica i okolnosti kao što su sledeći:

(i) obim transakcije;

(ii) uporedivost transakcije sa imovinom ili obavezom koji se odmeravaju;

(iii) vremenski period od datuma transakcije do datuma odmeravanja.

(c) Ako entitet ne poseduje dovoljne informacije da bi zaključio da li je transakcija redovna, onda uzima u obzir cenu transakcije. Međutim, ta cena transakcije ne mora da predstavlja fer vrednost (tj. cena transakcije nije obavezno jedini ili primarni osnov za odmeravanje fer vrednosti niti za procenu premije za tržišni rizik). Kada entitet ne poseduje dovoljne informacije da bi zaključio da li su konkretne transakcije redovne, entitet onda pridaje manju važnost tim transakcijama u poređenju sa drugim transakcijama za koje je poznato da su redovne.

Entitet ne mora da uloži velik trud u utvrđivanje da li je transakcija redovna, ali neće ignorisati informacije koje su razumno dostupne. Kada je entitet učesnik u transakciji, podrazumeva se da poseduje dovoljno informacija za izvođenje zaključka da li je transakcija redovna.

Korišćenje kotiranih cena koje obezbeđuju treće strane

B45 Ovaj IFRS ne isključuje upotrebu kotiranih cena koje obezbeđuju treće strane, kao što su službe za određivanje cena ili brokeri, ako je entitet utvrdio da su kotirane cene koje obezbeđuju te strane razvijene u skladu sa ovim IFRS.

B46 U slučaju da je došlo do značajnog pada u obimu ili nivou aktivnosti vezano za imovinu ili obavezu, entitet ocenjuje da li su kotirane cene koje obezbeđuju treće strane razvijene na osnovu aktuelnih informacija koje odražavaju redovne transakcije ili na osnovu tehnike procene koja odražava pretpostavke tržišnih učesnika (uključujući i pretpostavke o riziku). U određivanju važnosti kotirane cene kao inputa u odmeravanju fer vrednosti, entitet pridaje manju važnost (u poređenju sa drugim indikatorima fer vrednosti koji odražavaju rezultate transakcija) kotacijama koje ne odražavaju rezultate transakcija.

B47 Nadalje, priroda kotacije (na primer, da li je kotacija indikativna cena ili obavezujuća ponuda) se uzima u obzir prilikom određivanja važnosti raspoloživih dokaza, gde se veća važnost pridaje kotacijama koje obezbeđuju treće strane, a koje predstavljaju obavezujuće ponude.

Prilog C

DATUM STUPANJA NA SNAGU I PRELAZNE ODREDBE

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS i ima istu važnost kao ostali delovi ovog IFRS.

C1 Entitet primenjuje ovaj IFRS na godišnje periode koji počinju 1. januara 2013. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

C2 Ovaj IFRS će biti primenjen prospektivno od početka godišnjeg perioda u kome je prvi put primenjen.

C3 Primena zahteva obelodanjivanja u ovom IFRS nije obavezna na uporedne informacije date za periode koji prethode prvoj primeni ovog IFRS.

C4 Objavljivanjem Ciklusa godišnjih poboljšanja 2011-2013, u decembru 2013. godine, izmenjen je paragraf 52. Entitet treba da primenjuje ovu izmenu prospektivno za godišnje periode koji počinju 1. jula 2014. godine ili kasnije. Entitet treba da primenjuje ovu izmenu prospektivno od početka godišnjeg perioda u kom je počela primena IFRS 13. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primeni ovu izmenu za neki raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

C5 Objavljivanjem IFRS 9 u julu 2014. godine, izmenjen je paragraf 52. Entitet treba da primenjuje ovu izmenu kada primenjuje IFRS 9.