AKCIONI PLAN

ZAPOŠLJAVANJA GRADA NOVOG SADA ZA 2020. GODINU

("Sl. list Grada Novog Sada", br. 1/2020 i 3/2020)

I UVODNE NAPOMENE

Akcioni plan zapošljavanja Grada Novog Sada za 2020. godinu (u daljem tekstu: Akcioni plan) predstavlja osnovni dokument za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja na teritoriji Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Grad), kojim se definišu ciljevi i prioriteti i utvrđuju programi i mere koji će se realizovati u 2020. godini, radi unapređenja zapošljavanja i smanjenja nezaposlenosti.

Prilikom izrade Akcionog plana uzeti su u obzir strateški pravci, opšti cilj i pojedinačni ciljevi iz Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11), kao i prioriteti i ciljevi iz Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2020. godinu.

Pravni osnov za donošenje Akcionog plana je odredba člana 41. stav 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 i 113/17 - dr. zakon) kojom je određeno da nadležni organ lokalne samouprave može po pribavljenom mišljenju Lokalnog saveta za zapošljavanje da usvoji lokalni akcioni plan zapošljavanja. U Novom Sadu, Gradonačelnik Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Gradonačelnik) je nadležni organ lokalne samouprave koji donosi Akcioni plan.

Akcioni plan sadrži sve elemente predviđene odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti:

- makroekonomski okvir za stvaranje i primenu politike zapošljavanja,

- stanje i tokove na tržištu rada za narednu godinu,

- ciljeve i prioritete politike zapošljavanja,

- programe i mere aktivne politike zapošljavanja za tekuću godinu, sa odgovornostima za njihovo sprovođenje i potrebnim sredstvima,

- finansijski okvir za politiku zapošljavanja i izvore finansiranja,

- nosioce poslova realizacije Akcionog plana,

- kategorije teže zapošljivih lica koja imaju prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja,

- indikatore uspešnosti realizacije programa i mera, i

- druge elemente.

Gradska uprava za privredu Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Gradska uprava za privredu) u pripremi i izradi Akcionog plana koristila je podatke Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Novi Sad (u daljem tekstu: Nacionalna služba za zapošljavanje) i podatke Republičkog zavoda za statistiku o privrednim kretanjima za područje Grada Novog Sada.

U skladu sa odredbama Zakona, na Akcioni plan prethodno mišljenje dao je Savet za zapošljavanje Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Savet za zapošljavanje).

Najznačajniji akti iz oblasti zapošljavanja i privrednog razvoja koji su korišćeni pri izradi Akcionog plana su:

- Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,

- Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom,

- Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011-2020. godine,

- Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2020. godinu,

- Strategija održivog razvoja Grada Novog Sada i

- Pravilnik o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja.

U izradi Akcionog plana i definisanju ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja na teritoriji Grada učestvovali su socijalni partneri, relevantne institucije i ostale zainteresovane strane, radi sveobuhvatnog sagledavanja i sprovođenja politike zapošljavanja.

II EKONOMSKA SITUACIJA I PRIVREDNA KRETANJA NA TERITORIJI GRADA

Novi Sad je glavni administrativni centar Autonomne Pokrajine Vojvodine i sedište Južnobačkog okruga i pripada grupi podunavskih gradova.

Novi Sad je, zahvaljujući svom geostrateškom položaju i preduzetničkom duhu svojih građana, oduvek bio centar ekonomskog razvoja. Danas, Novi Sad je administrativni, univerzitetski, poslovni, kulturni, turistički i sajamski centar regiona.

U toku 2019. godine privredna aktivnost na području Grada realizovala se u okviru 11.283 aktivnih privrednih društava i 19.725 aktivnih preduzetnika. Novoosnovanih privrednih društava je 760, a brisanih-ugašenih 2.402 (stanje na dan 13.12.2019. godine).

Prema klasifikaciji delatnosti, u privredi Grada najveći broj privrednih društava je u oblasti trgovine i raznim oblicima uslužnih delatnosti, a najmanji broj u proizvodnji.

Na teritoriji Grada aktivno je 19.725 preduzetnika. Broj aktivnih preduzetnika je u toku 2019. godine veći od broja preduzetnika u 2018. godini za 12,9 %.

Kretanje broja preduzetnika na području u periodu 2012-2019. godine po podacima APR-a.

	2012.	2013.	2014.	2015.	2016.	2017.	2018.	2019.
Aktivnih	13.783	13.948	14.155	14.322	14.960	16.836	17.177	19.725
Novoosnovanih	1.250	284	984	2.259	2.375	2.788	1.233	2.531
Brisanih/ugašenih	956	191	22	1.939	526	1.036	628	1.190

Što se tiče pretežne delatnosti obavljanja, najveći broj preduzetnika je kao i privrednih društava iz oblasti trgovine, ugostiteljstva, kao i raznih drugih oblika usluga - taksi prevoz, računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona i drugo.

III OSNOVNI STATISTIČKI POKAZATELJI

Prosečna isplaćena bruto zarada u Novom Sadu po zaposlenom za mesec septembar 2019. godine iznosila je 82.105,00 (neto 59.482,00) dinara.

Ukupan broj nezaposlenih lica u Novom Sadu je 12.289,od toga 7.359 su žene (stanje na dan 31.10. 2019 godine).

Ukupan broj zaposlenih lica u Novom Sadu je 133.015 (januar-novembar 2019. godine, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku), od toga 75.398 muškaraca i 57.617 žena.

U strukturi zaposlenih na nivou Grada najveće procentualno učešće imaju sektori: trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (17,71%), prerađivačka industrija (15,15%), zdravstvena i socijalna zaštita (9,04%) i obrazovanje (7,26%).

IV STANJE NA TRŽIŠTU RADA NA TERITORIJI GRADA

Ukupan broj nezaposlenih lica na teritoriji Grada na dan 31.oktobra 2019. godine je bio 12.289. lica. Na osnovu analize ključnih segmenata nezaposlenosti za Filijalu Novi Sad u periodu posmatranja oktobar 2018. godine/ oktobar 2019. godine za Grad Novi Sad, broj nezaposlenih lica je smanjen za 15,57%.

Od ukupnog broja nezaposlenih u Novom Sadu, po stepenima stručne spreme, broj nezaposlenih lica je sledeći:

Stepen stručne spreme	Broj nezaposlenih
I	1.823
II	424
III	1.803
IV	3.897
V	83
VI1	559
VI2	470
VII-1	3.171
VII-2	40
VIII	19
Ukupno:	12.289

1. Deficitarna i suficitarna zanimanja

Deficitarna zanimanja su: diplomirani informatičari, posebno programeri, zavarivači, mesari, frizeri, ovlašćene računovođe, diplomirani farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, armirači, tesari, diplomirani defektolozi, socijalni radnici i geodetski inženjeri, lekari specijalisti, mašinski i elektroinženjeri, profesori matematike i fizike.

Osnovna deficitarnost se iskazuje kod informatičkih zanimanja sa visokom školskom spremom - diplomirani informatičari, programeri svih profila, diplomirani matematičari - informatičari, diplomirani inženjeri elektrotehnike - računarske tehnike, odnosno svi profili sa softverskim zanimanjem. U okviru zanimanja programer, prisutan je nedostatak znanja složenijih programskih jezika (C+, C++, PHP, JAVA). Takođe, postoji deficitarnost profila kuvara, pekara, mesara, vozača, frizera, manikira, pedikira i zavarivača.

Suficitarna zanimanja su: pravni, poljoprivredni i ekonomski tehničari, maturanti gimnazije, diplomirani pravnici, diplomirani turizmolozi, turistički tehničari, zanimanja iz oblasti kulture, hemijski tehničari, profesori srpskog jezika i književnosti, profesori razredne nastave.

2. Analize na lokalnom tržištu rada

Analize na lokalnom tržištu rada su istraživačke aktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje, koje se sprovode u kontinuitetu. U toku 2019. godine, organizovano je značajno informisanje poslodavaca u svrhu promocije usluga Nacionalne službe za zapošljavanje.

Na teritoriji Grada evidentirano je najviše lica sa četvrtim stepenom stručne spreme 3.897, sa sedmim stepenom stručne spreme 3.171 i sa prvim stepenom obrazovanja 1.823 lica. Broj lica na evidenciji koja čekaju posao duže od 24 meseca je 5.614 lica, što je 45,68% od ukupnog broja evidentiranih za Grad.

Analiza trendova tržišta rada ukazuje na neophodnost intenziviranja aktivnosti u cilju unapređenja položaja kategorija teže zapošljivih lica, a posebno mladih, starijih i viškova zaposlenih, Roma kao i osoba sa invaliditetom.

3. Rešavanje viška zaposlenih

U skladu sa Zakonom o radu, Nacionalna služba za zapošljavanje sarađuje sa poslodavcima u postupku restruktuiranja i pripreme za privatizaciju, kao i sa već privatizovanim preduzećima, kada je u pitanju rešavanje viškova zaposlenih. Ova saradnja realizuje se u okviru predviđanja očekivanog viška zaposlenih na tržištu rada, predlaganju mera za rešavanje viškova zaposlenih u postupku izrade Programa za rešavanje viška zaposlenih, informisanja lica koja su proglašena za višak, o njihovom radnopravnom položaju, kao i pravima koja mogu da ostvare na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i mogućnostima za novo zapošljavanje i samozapošljavanje.

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Novi Sad će prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja. Podrška samozapošljavanju podrazumeva pružanje stručne pomoći, obuku iz oblasti preduzetništva i subvenciju za samozapošljavanje.

Prilikom realizacije mera aktivne politike zapošljavanja u 2020. godini neophodno je dati prioritet merama namenjenim tehnološkim viškovima i bodovati ih posebno kod svih programa koji se budu odnosili na subvencionirano zapošljavanje i samozapošljavanje.

4. Dodatne obuke i obrazovanje

Dodatne obuke i obrazovanje predstavljaju ključno usavršavanje nezaposlenih lica za savremeni rad. Uključivanjem u programe dodatnog obrazovanja i obuke, nezaposlena lica dobijaju priliku da steknu nova znanja i tako povećaju svoje mogućnosti u pronalaženju posla. Kako postoji veliko interesovanje nezaposlenih lica, a sredstva značajno nedostaju, dodatne obuke bi bile veoma korisne za nezaposlena lica i za poslodavce koji traže savremenija znanja. Poslodavci na teritoriji Grada u velikoj meri su iskazali potrebu za radnicima koji bi radili na radnom mestu programera u svim profilima.

V POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA GRADA

Cilj politike zapošljavanja Grada je uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti kroz otvaranje novih radnih mesta, podršku razvoju preduzetništva i podsticanju zapošljavanja mladih.

Pored Nacionalne službe za zapošljavanje, na teritoriji Grada poslove vezane za zapošljavanje obavlja i Gradska uprava za privredu, a odnose se na poslove praćenja stanja u oblasti politike zapošljavanja Grada, unapređenja i sprovođenja mera za podsticanje zaposlenosti, izrade, pripreme i realizacije godišnjeg Akcionog plana, kao i Savet za zapošljavanje, kao radno savetodavno telo Gradonačelnika, čiji je zadatak da daje mišljenje i preporuke Gradonačelniku o pitanjima od interesa za unapređenje zapošljavanja vezanim za planove i programe zapošljavanja, godišnje akcione planove zapošljavanja Grada, mere aktivne politike zapošljavanja (organizovanje javnih radova i radno angažovanje nezaposlenih lica u izvođenju javnih radova, izdvajanje subvencija za otvaranje novih radnih mesta, dodatno obrazovanje i obuka nezaposlenih lica, podrška samozapošljavanju i drugim merama), propisima iz oblasti zapošljavanja i drugim pitanjima od interesa za zapošljavanje. Savet za zapošljavanje osnovan je 2006. godine Rešenjem Gradonačelnika na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

U skladu sa Zakonom, a na predlog Saveta za zapošljavanje, Gradonačelnik je doneo Programe aktivne politike zapošljavanja Grada Novog Sada za 2007, 2008. i 2009. godinu, a za 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. i 2019. godinu Akcione planove zapošljavanja.

U periodu od 2010. do 2019. godine Grad je za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja izdvojio ukupno 1.190.575.900,00 dinara i to za zapošljavanje 3.364 lica i za obuku 2.351 lica. Od toga je u 2018. godini zaposleno 459 lica (od toga broja 120 lica je bilo na stručnoj praksi).

VI PROBLEMI U SPROVOĐENJU POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA NA TERITORIJI GRADA

Problemi koji se pojavljuju u oblasti zapošljavanja na teritoriji Grada su:

- odlazak mladih i kvalifikovanih kadrova u inostranstvo

- visoka stopa nezaposlenosti i broj nezaposlenih lica u Novom Sadu koji iznosi 12.289,

- postojanje većeg broja viškova zaposlenih,

- prihvatanje poslova ispod nivoa stečenih kvalifikacija, zbog nedostatka posla,

- neusaglašenost ponude i potražnje, odnosno nedostatak kvalifikovane radne snage koja se ogleda u činjenici da određeni broj slobodnih radnih mesta za kojim postoji potreba poslodavaca ostaje nepopunjen, a da sa druge strane postoji veliki broj lica sa zanimanjima za koja ne postoji potreba na tržištu rada,

- dugoročna nezaposlenost, a samim tim i gubitak motivacije i znanja, kao i smanjena mogućnost za zapošljavanje, pa mera javnih radova utiče upravo na ovu kategoriju teže zapošljivih lica u pogledu radno-socijalne aktivacije,

- starosna struktura je nepovoljna jer je prosečna starost nezaposlenih lica oko 41 godina, a tome doprinose viškovi zaposlenih, pošto poslodavci zbog ekonomskih teškoća i otežanog poslovanja svojih firmi pribegavaju smanjenju broja zaposlenih, stariji radnici su pretrpeli dalje pogoršanje položaja jer u periodima kriza ova lica su najviše pogođena gubitkom radnih mesta,

- kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica je nepovoljna, i prevazilaženje postojeće situacije zastarelih zanimanja i neadekvatnih sposobnosti podrazumeva reformu sistema obrazovanja koja treba da se rukovodi stvarnim i realnim potrebama tržišta rada,

- nezaposlenost kod žena izraženija je u odnosu na nezaposlenost muškaraca, ali poslednjih godina postoji trend postepenog smanjivanja i povećanja zaposlenosti, ali i dalje su žene u nešto većem procentu nezaposlene,

- nedovoljno socijalno uključivanje pojedinaca i grupa koje se nalaze u stanju socijalne isključenosti, mada je u 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. i 2019. godini uglavnom zaustavljeno pogoršanje položaja teže zapošljivih lica, ali je potrebno i dalje raditi na tome,

- siva ekonomija koja je u visokom procentu izražena što je posledica nedostatka određenih mera koje bi smanjile rad na crno i nedovoljno promovisanje prednosti legalnog i prijavljenog rada među poslodavcima i zaposlenima.

VII KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA

U skladu sa Zakonom, teže zapošljiva lica su ona nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Određenim programima i merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj tih lica na tržištu rada, tako da teže zapošljiva lica imaju prioritet kod uključivanja u pojedine mere.

U skladu sa navedenim, Grad podstiče zapošljavanje mladih prvenstveno kroz programe pripravništva, stručne prakse i univerzitetske profesionalne prakse, a potom i kroz subvencije za samozapošljavanje i subvencije za otvaranje novih radnih mesta kod poslodavaca u privatnom sektoru.

Najugroženije grupe nezaposlenih lica su u 2020. godini kategorije teže zapošljivih lica po Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja za 2020. godinu. U skladu sa procenom zapošljivosti, koja će imati prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja teže zapošljiva lica su: mladi do 30 godina života, viškovi zaposlenih, stariji od 50 godina, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni (na evidenciji duže od 12 meseci a posebno nezaposlena lica koja traže posao duže od 18 meseci), mladi u domskom smeštaju, mladi u hraniteljskim porodicama, mladi u starateljskim porodicama i žrtve porodičnog nasilja.

Kategorija mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama podrazumeva mlade do 30 godina starosti koji su imali ili imaju status mladih u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama.

Takođe, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja potrebno je uključivati i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija nezaposlenih kao što su: žene (posebno žene žrtve trgovine ljudima), mladi do 30 godina starosti koji imaju status dece palih boraca, izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju, osobe rehabilitovane od bolesti zavisnosti, bivši izvršioci krivičnih dela i sl. na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada.

VIII CILJEVI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA NA TERITORIJI GRADA U 2020. GODINI

Osnovni cilj politike zapošljavanja Grada je uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti kroz podršku zapošljavanja mladih, otvaranje novih radnih mesta i podsticanje preduzetništva i preduzetničkog duha naročito kod žena.

Pojedinačni ciljevi politike zapošljavanja na teritoriji Grada za 2020. godinu odnose se na:

- povećanje zaposlenosti kroz otvaranje novih radnih mesta i podsticanje preduzetništva i samozapošljavanja, posebno podsticanje ženskog preduzetništva,

- povećanje zaposlenosti mladih,

- podsticanje zapošljavanja i socijalnog uključivanja teže zapošljivih lica,

- organizovanje i sprovođenje javnih radova u koje se prvenstveno uključuju lica iz teže zapošljivih kategorija,

- u cilju poštovanja principa rodne osetljivosti, podsticanje ženskog preduzetništva radi ekonomskog osnaživanja i profesionalnog osamostaljivanja žena,

- preuzimanje značajnije uloge od strane lokalne samouprave u narednom periodu za kreiranje i sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja koje će uvažavati sve karakteristike i specifičnosti lokalnog okruženja,

- uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti,

- podršku i pomoć nezaposlenim licima u aktivnom traženju posla,

- podršku smanjenju neformalnog rada. U narednom periodu potrebno je povećati mere i aktivnosti za smanjenje obima neformalnog rada i takvu zaposlenost prevesti u legalne okvire,

- unapređenje socijalnog dijaloga i jačanje uloge socijalnih partnera u oblasti zapošljavanja i lokalnoj politici zapošljavanja,

- podršku ravnopravnosti polova i jednakih mogućnosti u pogledu zapošljavanja i zarada,

- borbu protiv diskriminacije posebno pogođenih grupa prilikom zapošljavanja,

- aktivan pristup Grada u oblasti zapošljavanja,

- sprovođenje mera iz Akcionog plana i jačanje uloge Saveta za zapošljavanje,

- uspostavljanje komunikacije sa Sektorom za zapošljavanje u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i proširivanje saradnje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kao i sa ostalim lokalnim savetima za zapošljavanje,

- učešće u finansiranju programa i mera aktivne politike zapošljavanja iz pokrajinskog i republičkog budžeta,

- učestvovanje na obukama namenjenim članovima lokalnih saveta za zapošljavanje.

IX PRIORITETI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA NA TERITORIJI GRADA U 2020. GODINI

U okviru definisanih ciljeva politike zapošljavanja na teritoriji Grada određeni su konkretni prioriteti za delovanje prilikom sprovođenja programa i mera aktivne politike zapošljavanja.

Akcionim planom utvrđuju se sledeći prioriteti aktivne politike zapošljavanja za 2020. godinu:

- realizovanje programa stručnog osposobljavanja mladih koji prvi put zasnivaju radni odnos na određeno vreme, za obuku za samostalan rad u struci i sprovođenje programa stručne prakse,

- otvaranje novih radnih mesta i podsticanje samozapošljavanja, naročito podsticanje samozapošljavanja žena, kao prioritet koji pokazuje težnju Grada da podrži princip rodne ravnopravnosti,

- realizacija univerzitetske profesionalne prakse studenata završnih godina fakulteta, radi upoznavanja studenata sa realnim radnim okruženjem,

- podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica kroz javne radove,

- unapređenje socijalnog dijaloga na teritoriji Grada,

- saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Univerzitetom u Novom Sadu i drugim obrazovnim institucijama, kao i ostalim relevantnim činiocima, koji mogu da pomognu u ostvarivanju postavljenih ciljeva i prioriteta u sprovođenju aktivne politike zapošljavanja, i

- unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital, putem finansiranja i organizovanja obuka za nezaposlena lica.

X PROGRAMI I MERE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA NA TERITORIJI GRADA U 2020. GODINI

Utvrđeni prioriteti i ciljevi postižu se sprovođenjem programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Programe i mere aktivne politike zapošljavanja u 2020. godini sprovodi Gradska uprava za privredu, u skladu sa zakonom i primenom pravila o kontroli državne pomoći.

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja Grada koji će se realizovati u cilju povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti u 2020. godini su:

1. Program pripravnika

2. Program stručne prakse

3. Organizovanje javnih radova od interesa za Grad

4. Podrška samozapošljavanju

5. Subvencija za otvaranje novih radnih mesta

6. Sajmovi zapošljavanja

7. Univerzitetska profesionalna praksa studenata

8. Obuke i edukacija lica

Grad i ove godine u većem obimu finansira program pripravnika i program stručne prakse zbog izražene nezaposlenosti visokoobrazovanih mladih lica koja prvi put traže zaposlenje za zanimanje za koje su završili školovanje.

Kroz dodelu subvencije za samozapošljavanje finansiraće se otpočinjanje privatnog posla i time povećati broj novoosnovanih privrednih društava i preduzetničkih radnji u cilju podrške razvoja preduzetništva i jačanja preduzetničkog duha, posebno ženskog preduzetništva.

Prema Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja za 2020. godinu program subvencija biće u potpunosti namenjen pripadnicima teže zapošljivih kategorija. U skladu sa tim, Grad je izdvojio deo sredstava za subvencije, a u realizaciji mera prvenstvo će imati lica iz teže zapošljivih kategorija, ali će merom biti obuhvaćena i ostala lica sa evidencije nezaposlenih.

Posebno je važno da se očuvaju pozitivni trendovi povećanja aktivnosti i zaposlenosti starijih radnika, uz intenzivnije zapošljavanje mladih. Takođe, s obzirom na privođenje kraju procesa privatizacije, prioritet će imati i viškovi zaposlenih.

Rezultati studija evaluacije mera aktivne politike zapošljavanja sprovedenih u Republici Srbiji poslednjih godina pokazuju da programi obuka daju mešovite rezultate, ali ustanovljeni su dugoročni pozitivni efekti.

Programi stručne prakse takođe imaju snažan pozitivni uticaj.

Programi direktnog subvencionisanja zapošljavanja imaju najjače direktne efekte, ali je primećeno i da su oni generalno skupi. Međutim, ove mere imaju značajno mesto, naročito u situacijama potisnute tražnje za radom.

Programi samozapošljavanja korisni su kao vid podrške i intenziviranja oporavka ponude rada.

Programi javnih radova, u skladu sa međunarodnim iskustvom, imaju veće efekte kao vid radno-socijalne aktivacije, nego kao sredstvo za poboljšanje zapošljivosti i zapošljavanja. Ipak, uočeni su izuzetno jaki pozitivni psihološki uticaji na korisnike.

1. Program pripravnika

Program pripravnika podrazumeva stručno osposobljavanje nezaposlenih lica za samostalan rad u struci, za period do 12 meseci, i sticanje uslova za polaganje pripravničkog, odnosno drugog stručnog ispita.

Program je namenjen mladim nezaposlenim licima sa visokim obrazovanjem (najmanje četiri godine fakulteta ili master) sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, bez radnog iskustva u struci i koji aktivno traže posao.

Sredstva za realizaciju programa pripravnika koriste se za naknadu troškova zarade pripravnika (bruto II zarada, odnosno zarada sa svim pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i porezom), u mesečnom iznosu od 52.000,00 dinara za stručno osposobljavanje 80 pripravnika sa visokim obrazovanjem, za period do 12 meseci, a sredstva su izdvojena u ukupnom iznosu od 49.920.000,00 dinara.

Sredstva dodeljena po osnovu programa pripravnika su državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć).

Pravo na učešće u finansiranju programa pripravnika može da ostvari poslodavac pod uslovom:

- da uredno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,

- da je kao uslov opštim ili posebnim zakonom ili aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca propisana obaveza obavljanja pripravničkog staža za rad na određenim poslovima,

- da je izmirio ranije ugovorne obaveze prema Gradu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, osim za obaveze čija je realizacija u toku i koje redovno izmiruje,

- da ima kadrovske i druge kapacitete za stručno osposobljavanje lica, i

- da ima najmanje jedno zaposleno lice.

Pri bodovanju zahteva mogu se, na osnovu procene kretanja na tržištu rada, uzeti u obzir sledeći kriterijumi:

- program stručnog osposobljavanja, pri čemu se prednost daje programu koji se realizuje u skladu sa posebnim zakonom ili iz pretežne delatnosti poslodavca i koji je napisan sadržajno i kvalitetno,

- kadrovski kapaciteti poslodavca potrebni za realizaciju programa pripravnika, pri čemu se prednost daje mentorima koji imaju više radnog iskustva,

- struktura lica koja se osposobljava,

- dužina obavljanja delatnosti poslodavca, pri čemu veći broj bodova ostvaruju poslodavci koji duže obavljaju delatnost,

- vrsta delatnosti poslodavca,

- prethodno korišćena sredstva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje po programu pripravnika, pri čemu veći broj bodova ostvaruju poslodavci koji nisu prethodno koristili sredstva i poslodavci koji su koristili sredstva, a lica iz programa su zasnovala radni odnos nakon isteka ugovorne obaveze poslodavca, i

- procena važnosti podnetog zahteva za ekonomski razvoj Grada i lokalno tržište rada.

Javnim pozivom biće tačno određeno koji su od navedenih kriterijuma obavezni za bodovanje zahteva.

Način bodovanja po kriterijumima objavljuje se na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje danom objavljivanja javnog poziva, na sajtu Grada i na sajtu Gradske uprave za privredu.

Javni poziv za stručno osposobljavanje pripravnika na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini, koji se upućuje poslodavcima sa teritorije Grada, raspisuje Gradonačelnik.

Odluku o odobravanju sredstava za finansiranje programa pripravnika na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini, donosi Gradonačelnik, na predlog Komisije za realizaciju mera zapošljavanja.

Odluka o odobravanju sredstava za finansiranje programa pripravnika donosi se na osnovu bodovne liste, a nakon razmatranja i bodovanja podnetog zahteva poslodavca.

Poslodavac je u obavezi da za vreme trajanja programa pripravnika:

- zaposli nezaposlenog najmanje u dužini trajanja ugovorne obaveze,

- osposobi lice za samostalan rad u struci u skladu sa zakonom, odnosno aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova,

- Nacionalnoj službi za zapošljavanje dostavlja dokaz o isplati zarade, poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za lica uključena u program pripravnika,

- omogući Nacionalnoj službi za zapošljavanje kontrolu realizacije ugovornih obaveza i

- obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje o svim promenama koje su od značaja za realizaciju ugovora u roku od osam dana od dana nastanka promene.

Poslodavac je u obavezi da po isteku programa pripravnika:

- organizuje polaganje pripravničkog, odnosno drugog stručnog ispita za samostalan rad, odnosno obezbedi dokaze o osposobljavanju neophodne za polaganje ispita pred nadležnim organom,

- izda potvrdu o obavljenom pripravničkom stažu, odnosno položenom pripravničkom, odnosno stručnom ispitu.

Mera se realizuje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, sa čije evidencije se nezaposlena lica zapošljavaju u svojstvu pripravnika, a u cilju sprovođenja mere zaključiće se sporazum između Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u realizaciji programa finansiranja stručnog osposobljavanja pripravnika.

Nakon donošenja Odluke o odobravanju sredstava za finansiranje programa pripravnika na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini zaključuje se ugovor sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i sa poslodavcima kojima su sredstva odobrena, gde se između ostalog Grad obavezuje da prenosi sredstva iz budžeta Grada na račun Nacionalne službe za zapošljavanje, za finansiranje zarada pripravnika sa svim pripadajućim doprinosima i porezom, a Nacionalna služba za zapošljavanje pored ostalog, nakon prenosa sredstava iz budžeta Grada, ta sredstva da mesečno refundira poslodavcima na osnovu njihovog podnetog zahteva.

Nacionalna služba za zapošljavanje kontroliše ispunjenje obaveza iz ugovora zaključenih sa korisnicima sredstava i Gradu dostavlja pisani izveštaj o sprovedenoj kontroli.

2. Program stručne prakse

Program stručne prakse podrazumeva stručno osposobljavanje nezaposlenih lica za samostalan rad za zanimanje za koje su stekli određenu vrstu i stepen stručne spreme, bez zasnivanja radnog odnosa i sticanje uslova za polaganje stručnog ispita u skladu sa opštim ili posebnim zakonom ili opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili opisom poslova, ukoliko u skladu sa zakonom poslodavac nema obavezu donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Program stručne prakse finansira se od šest do 12 meseci za ukupno 120 nezaposlenih lica, i to za 100 lica sa stečenim visokim obrazovanjem (najmanje četiri godine fakulteta ili master) i 20 lica sa stečenim višim ili trogodišnjim visokim obrazovanjem. Grad finansira novčanu pomoć nezaposlenim licima na stručnoj praksi u mesečnom iznosu od 25.000.00 dinara (u iznos novčane pomoći uključeni su i troškovi prevoza) za lica sa višim, odnosno visokim trogodišnjim obrazovanjem, i novčanu pomoć u mesečnom iznosu od 28.000,00 dinara (u iznos novčane pomoći uključeni su i troškovi prevoza) za lica sa završenom visokom stručnom spremom, troškove doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom, kao i troškove polaganja stručnog ispita nakon završetka stručnog osposobljavanja u iznosu od 10.000,00 dinara po nezaposlenom licu.

Za realizaciju navedene mere sredstva su obezbeđena u budžetu Grada za 2020. godinu u iznosu od 43.392.000,00 dinara.

Javni poziv za realizaciju programa stručne prakse na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini koji se upućuje poslodavcima sa teritorije Grada, raspisuje Gradonačelnik i objaviće se na sajtu Grada, Gradske uprave za privredu i na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pravo na sprovođenje programa stručne prakse može da ostvari poslodavac pod uslovom:

- da uredno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,

- da je opštim ili posebnim zakonom ili aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca kao uslov za rad na određenim poslovima propisana obaveza obavljanja pripravničkog staža,

- da je izmirio ranije ugovorne obaveze prema Gradu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, osim za obaveze čija je realizacija u toku i koje izmiruje redovno,

- da nije smanjivao broj radnika u periodu određenom Javnim pozivom,

- da ima kadrovske i druge kapacitete za stručno osposobljavanje lica,

- da ima najmanje jedno zaposleno lice, i

- da ne osposobljava nezaposlenog koji je u periodu od tri meseci pre podnošenja zahteva bio u radnom odnosu kod tog poslodavca.

Pri bodovanju zahteva mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:

- program stručne prakse, pri čemu se prednost daje programu koji se realizuje iz pretežne delatnosti poslodavca i koji je napisan sadržajno i kvalitetno;

- kadrovski kapaciteti poslodavca potrebni za realizaciju programa stručne prakse, pri čemu se prednost daje mentorima koji imaju više radnog iskustva,

- struktura lica koja se osposobljavaju,

- dužina obavljanja delatnosti poslodavca, pri čemu veći broj bodova ostvaruju poslodavci koji duže obavljaju delatnost,

- vrsta delatnosti poslodavca,

- prethodno korišćena sredstva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje po programu stručne prakse, pri čemu veći broj bodova ostvaruju poslodavci koji nisu prethodno koristili sredstva i poslodavci koji su koristili sredstva, a lica iz programa su zasnovala radni odnos nakon isteka ugovorne obaveze poslodavca, i

- procena važnosti podnetog zahteva za ekonomski razvoj Grada i lokalno tržište rada.

Javnim pozivom biće tačno određeno koji su od navedenih kriterijuma obavezni za bodovanje zahteva.

Način bodovanja kriterijumima objaviće se na oglasnoj tabli filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, na sajtu Grada i Gradske uprave za privredu danom objavljivanja javnog poziva.

Odluka o sprovođenju programa stručne prakse donosi se na osnovu bodovne liste, a nakon razmatranja i bodovanja podnetog zahteva poslodavca.

Odluku o sprovođenju programa stručne prakse na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini donosi Gradonačelnik na predlog Komisije za realizaciju mera zapošljavanja.

Nakon donošenja Odluke o sprovođenju programa stručne prakse na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini, zaključiće se ugovor o sprovođenju stručne prakse sa poslodavcima i Nacionalnom službom, kao i ugovor o realizaciji stručne prakse sa licima u programu i Nacionalnom službom za zapošljavanje.

Poslodavac je u obavezi da:

- nezaposleno lice osposobi za samostalan rad u struci u skladu sa zakonom, odnosno aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova,

- nezaposleno lice stručno osposobljava u dužini trajanja ugovorne obaveze,

- organizuje polaganje stručnog ispita za samostalan rad, odnosno obezbedi dokaze o osposobljavanju neophodne za polaganje ispita pred nadležnim organom,

- izda potvrdu o obavljenoj stručnoj praksi, odnosno položenom pripravničkom, odnosno drugom stručnom ispitu,

- dostavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje izveštaj o prisutnosti lica na stručnoj praksi u skladu sa ugovorom,

- dostavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje izveštaj o obavljenoj stručnoj praksi u skladu sa ugovorom,

- omogući Nacionalnoj službi za zapošljavanje kontrolu realizacije ugovornih obaveza, i

- obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje o svim promenama koje su od značaja za realizaciju ugovora u roku od osam dana od dana nastanka promene.

U slučaju prekida stručnog osposobljavanja lica, poslodavac može da u roku od 30 dana od dana prekida stručnog osposobljavanja nezaposlenog, izvrši zamenu sa drugim nezaposlenim istog nivoa obrazovanja, koje ispunjava potrebne uslove u skladu sa zakonom, za preostalo vreme definisano ugovorom.

Mera se realizuje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, a međusobna prava i obaveze u realizaciji programa stručne prakse urediće se sporazumom između Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje.

3. Organizovanje javnih radova od interesa za Grad

Javni radovi od interesa za Grad su mera aktivne politike zapošljavanja koja se organizuje u cilju radnog angažovanja teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih lica u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih lica, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Javni radovi na teritoriji Grada u 2020. godini organizovaće se u oblastima:

- socijalnim, humanitarnim, kulturnim i drugim delatnostima (zdravstveno vaspitne aktivnosti - prevencija i pomoć starima, socijalno ugroženim licima, osobama sa invaliditetom, podrška za samostalan život i aktivno učestvovanje u zajednici osoba sa invaliditetom, zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa i arheoloških nalazišta, poslovi u pozorišnoj, muzejskoj, bibliotečkoj i turističkoj delatnosti, poslovi ažuriranja baza podataka i drugi poslovi),

- održavanja i obnavljanja javne infrastrukture (uređenje i izgradnja puteva i putnih pojaseva, nasipa, kanala, pruga, rekonstrukcija kanalizacione i vodovodne mreže i drugih objekata od opšteg interesa, uređenje mesnih zajednica, uređenje romskih naselja - poboljšanje uslova stanovanja i drugi poslovi), i

- održavanja i zaštite životne sredine i prirode (sanacija divljih deponija, čišćenje i održavanje obala reka, jezera, kanala, odvoda, javnih površina, pošumljavanje, razvoj ekoloških poseda, čuvanje i zaštita šuma, reka i jezera, razvoj seoskog područja, montaža i održavanje opreme u parkovima i na javnim dečijim igralištima, pomoć za uspostavljanje novih deponija - lokacija za sakupljanje i odvođenje otpada i drugi poslovi).

Pravo učestvovanja u postupku sprovođenja javnih radova imaju: javna i javna komunalna preduzeća i javne ustanove, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.

Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za isplatu naknade troškova zarade sa svim pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i porezom ili naknadu za obavljeni posao u skladu sa zaključenim ugovorima sa licima uključenim u javne radove, za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada i za troškove sprovođenja javnih radova. Troškovi zarade ne mogu biti niži od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, a određuju se u zavisnosti od vrste poslova za koji se zahteva odgovarajući nivo obrazovanja i raspoloživih sredstava za ovu meru.

U slučaju kada je potrebno da se sredstva odobre za što veći broj nezaposlenih lica koja će biti angažovana na poslovima javnih radova opravdano je da se troškovi sprovođenja javnih radova ne odobre poslodavcima izvođačima javnih radova, uz njihovu prethodno pribavljenu saglasnost.

Sredstva za realizaciju ove mere obezbeđena su u budžetu Grada za 2020. godinu u iznosu od 23.898.000,00 dinara.

Javni poziv za organizovanje javnih radova od interesa za Grad Novi Sad u 2020. godini raspisuje Gradonačelnik.

Javni poziv se objavljuje na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje i na sajtu Grada i Gradske uprave za privredu.

Pravo na dodelu sredstava za sprovođenje javnog rada poslodavac izvođač javnog rada može da ostvari pod uslovom da ispunjava sledeće kriterijume:

- da je podneo prijavu za sprovođenje javnog rada,

- da prvenstveno zapošljava nezaposlenog koji se teže zapošljava ili nezaposlenog u stanju socijalne potrebe, a može da zaposli i ostala lica,

- da je u prijavi za javne radove naveo detaljan opis i dinamiku aktivnosti javnog rada (termin plan) i podneo odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa uslovima javnog poziva,

- da je izmirio ugovorne obaveze prema Gradu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, osim za obaveze čija je realizacija u toku i koje redovno izmiruje.

Prilikom bodovanja prijave za sprovođenje javnog rada mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:

- oblast sprovođenja javnog rada,

- kategorije lica koja se angažuju na javnom radu,

- dužina trajanja javnog rada,

- predmet javnog rada,

- planirani broj nezaposlenih potrebnih za sprovođenje javnog rada,

- prethodno korišćena sredstva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje, pri čemu se prednost daje poslodavcima koji nisu prethodno koristili sredstva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje i poslodavcima koji su koristili sredstva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje za lica koja su ostala u radnom odnosu na neodređeno vreme nakon isteka ugovorne obaveze, i

- procena važnosti podnete prijave za sprovođenje javnog rada za ekonomski razvoj Grada i socijalne politike, kao i za lokalno tržište rada.

Javnim pozivom biće tačno određeno koji su od navedenih kriterijuma obavezni za bodovanje zahteva.

Način bodovanja po navedenim kriterijumima objavljuje se na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje i na sajtu Grada i Gradske uprave za privredu danom objavljivanja javnog poziva.

Odluka o odobravanju sredstava za sprovođenje javnih radova donosi se na osnovu bodovne liste, a nakon razmatranja i provere, kao i bodovanja podnete prijave poslodavca izvođača javnog rada.

Odluku o odobravanju sredstava za sprovođenje javnih radova od interesa za Grad Novi Sad u 2020. godini donosi Gradonačelnik, na predlog Komisije za realizaciju mera zapošljavanja.

Javni radovi traju najduže šest meseci.

Prioritet prilikom odlučivanja imaju mladi do 30 godina života-bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama ili mladi koji posao traže duže od 12 meseci, stariji od 50 godina života, viškovi zaposlenih, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, osobe rehabilitovane od bolesti zavisnosti, žrtve trgovine ljudima, žrtve porodičnog nasilja, žene. Na poslovima mogu biti angažovana i ostala lica koja nisu iz teže zapošljive kategorije nezaposlenih, ali u manjem broju.

Poslodavac - izvođač javnog rada u obavezi je da:

- zaposlenog angažovanog na sprovođenju javnog rada zadrži u radnom odnosu najmanje u dužini trajanja ugovorne obaveze. U slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog, poslodavac je u obavezi da, u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, zasnuje radni odnos na određeno vreme sa drugim licem za preostalo vreme trajanja ugovora,

- mesečno vrši isplatu zarada ili drugu naknadu zaposlenima, odnosno angažovanima u zakonskim rokovima,

- mesečno vrši isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima, odnosno angažovanim na sprovođenju javnog rada,

- Nacionalnoj službi za zapošljavanje dostavlja dokaze o uplati poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlene, odnosno angažovane na sprovođenju javnog rada,

- Nacionalnoj službi za zapošljavanje dostavlja dokaze o utrošku prenetih sredstava za troškove zarade, odnosno druge naknade, odlaska i dolaska sa rada i sprovođenja javnog rada,

- Nacionalnoj službi za zapošljavanje omogući kontrolu realizacije ugovornih obaveza i uvid u svu potrebnu dokumentaciju i tok sprovođenja javnog rada, i

- obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje o svim promenama koje su od značaja za realizaciju ugovora u roku od osam dana od dana nastanka promene.

U cilju sprovođenja mere zaključiće se sporazum između Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u realizaciji javnih radova.

Nakon donošenja Odluke o odobravanju sredstava za sprovođenje javnih radova od interesa za Grad Novi Sad u 2020. godini, zaključiće se ugovor sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i poslodavcima izvođačima javnih radova kojima su odobrena sredstva za sprovođenje javnih radova, kojim se Grad između ostalog obavezuje da prenosi sredstva iz budžeta Grada na račun Nacionalne službe za zapošljavanje, za finansiranje zarada odnosno druge naknade angažovanih lica u skladu sa zakonom, troškove dolaska i odlaska sa rada i troškove sprovođenja javnih radova, a Nacionalna služba za zapošljavanje pored ostalog, nakon prenosa sredstava iz budžeta Grada, ta sredstva mesečno isplaćuje poslodavcima na osnovu njihovog podnetog zahteva.

Nacionalna služba za zapošljavanje kontroliše ispunjenje obaveza iz ugovora zaključenih sa korisnicima sredstava i Gradu dostavlja pisani izveštaj o sprovedenoj kontroli i vrši postupak prinudne naplate u slučaju neizvršavanja obaveza od strane korisnika sredstava.

4. Podrška samozapošljavanju

Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se nezaposlenim licima sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.

Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu od 200.000,00 do 400.000,00 dinara u zavisnosti od novoregistrovane delatnosti i visine troškova i potrebnih opravdanih ulaganja iskazanih u biznis planu.

Nezaposleno lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi je da registrovanu delatnost obavlja najmanje 12 meseci.

Ukoliko se više nezaposlenih lica udruži u skladu sa zakonom, svako pojedinačno podnosi zahtev za samozapošljavanje i ostvarivanje prava na subvenciju od najviše 400.000,00 dinara.

Subvencija za samozapošljavanje je državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć).

Za realizaciju ove mere sredstva su obezbeđena u budžetu Grada za 2020. godinu u iznosu od 30.000.000,00 dinara.

U cilju poštovanja principa rodne osetljivosti, od navedenih ukupnih sredstava iznos od 10.000.000,00 dinara planira se za podsticaj ženskog preduzetništva putem dodele subvencija za samozapošljavanje.

Javni poziv za dodelu subvencije za samozapošljavanje na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini upućuje se nezaposlenim licima sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu, a raspisuje ga Gradonačelnik.

Javni poziv se objavljuje na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje i na sajtu Grada i Gradske uprave za privredu.

Pravo na subvenciju za samozapošljavanje može ostvariti nezaposleno lice ako je:

- podnelo popunjen zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu,

- prijavljeno na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu u periodu definisanim javnim pozivom,

- završilo obuku iz preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili druge odgovarajuće organizacije, i

- ispunilo druge uslove u skladu sa javnim pozivom.

Pravo na subvenciju za samozapošljavanje ne može ostvariti nezaposleni:

- za obavljanje delatnosti koje se ne finansiraju, prema spisku delatnosti koji je sastavni deo javnog poziva,

- za obavljanje poslova/delatnosti za koju je rešenjem o invalidnosti ili rešenjem o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili zadržavanja zaposlenja utvrđeno da osoba sa invaliditetom ne može da obavlja,

- za osnivanje udruženja građana,

- koji je ostvario pravo na isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje, i

- koji je koristio subvenciju za samozapošljavanje u tri godine koje prethode raspisivanju javnog poziva.

Pri bodovanju zahteva sa biznis planom mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:

- rezultat instruktivne obuke za samozapošljavanje,

- kategorija lica koje se samozapošljava,

- planirana vrsta delatnosti,

- potrebni resursi za otpočinjanje obavljanja sopstvenog posla (poslovni prostor, oprema), tržište (kupci, konkurenti, dobavljači), finansijski pokazatelji i izvori finansiranja, i

- procena važnosti podnetog zahteva za ekonomski razvoj Grada i lokalno tržište rada.

Javnim pozivom biće tačno određeno koji su od navedenih kriterijuma obavezni za bodovanje zahteva.

Kriterijumi za bodovanje zahteva sastavni su deo javnog poziva i objavljuju se sa javnim pozivom na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje i na sajtu Grada i Gradske uprave za privredu.

Odluka o odobravanju subvencije za samozapošljavanje donosi se na osnovu bodovne liste, a nakon razmatranja i provere, kao i bodovanja podnetog zahteva nezaposlenog lica.

Odluku o odobravanju subvencije za samozapošljavanje na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini donosi Gradonačelnik, na predlog Komisije za realizaciju mera zapošljavanja.

U cilju sprovođenja mere zaključiće se sporazum između Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u realizaciji subvencije za samozapošljavanje.

Nakon donošenja Odluke o odobravanju subvencije za samozapošljavanje na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini zaključiće se ugovor sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i licima kojima se odobri subvencija za samozapošljavanje, kojim se Grad između ostalog obavezuje da prenese sredstva u jednokratnom iznosu iz budžeta Grada na račun Nacionalne službe za zapošljavanje, a Nacionalna služba za zapošljavanje nakon prenosa sredstava iz budžeta Grada, ta sredstva uplati na račun lica kojem je odobrena subvencija za samozapošljavanje.

Korisnik subvencije za samozapošljavanje dužan je da:

- obavlja registrovanu delatnost i izmiruje obaveze po osnovu javnih prihoda od dana otpočinjanja delatnosti do perioda navedenog u ugovoru,

- omogući praćenje realizacije i dostavi dokaze o realizaciji ugovorne obaveze Nacionalnoj službi za zapošljavanje,

- obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje o svim promenama koje su od značaja za realizaciju ugovora u roku od osam dana od dana nastanka promene.

5. Subvencija za otvaranje novih radnih mesta

Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru, prvenstveno mala i srednja preduzeća, mogu za zapošljavanje nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje da ostvare pravo na subvenciju za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima.

Subvencije se odobravaju poslodavcima za otvaranje novog radnog mesta u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po jednom otvorenom radnom mestu, a sredstva su obezbeđena za 57 lica koja se zapošljavaju na novootvorenim radnim mestima, koji su i krajnji korisnici subvencije.

Za realizaciju ove mere sredstva su obezbeđena u budžetu Grada za 2020. godinu u iznosu od 11.400.000,00 dinara.

Subvencija za otvaranje novih radnih mesta je državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć).

Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za otvaranje novih radnih mesta na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini upućuje se poslodavcima iz privatnog sektora sa teritorije Grada, i raspisuje ga Gradonačelnik.

Javni poziv se objavljuje na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje i na sajtu Grada i Gradske uprave za privredu.

Pravo na subvenciju za otvaranje novih radnih mesta može da ostvari poslodavac, pod uslovom:

- da zapošljava nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu na novootvorenim radnim mestima, u skladu sa uslovima definisanim javnim pozivom,

- da podnese uredno popunjen zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu,

- da uredno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period definisan javnim pozivom, i ima najmanje jednog zaposlenog,

- da nije smanjivao broj zaposlenih za period definisan javnim pozivom, osim prirodnog odliva zaposlenih (ostvarivanje prava na penziju, smrt zaposlenog i slično),

- da uspešno posluje u periodu definisanim javnim pozivom (prethodna godina),

- da je izmirio ranije ugovorne obaveze prema Gradu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, osim za obaveze čija je realizacija u toku,

- da ne zapošljava lica koja su u periodu od tri meseci pre podnošenja zahteva za dodelu subvencije bila u radnom odnosu kod tog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem podnosiocem zahteva, i

- da je registrovan, odnosno ima registrovanu organizacionu jedinicu u kojoj se zapošljavaju nezaposlena lica, najmanje u periodu definisanim javnim pozivom.

Pravo na subvenciju za otvaranje novih radnih mesta ne mogu ostvariti:

- državni organi, organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i udruženja građana, i

- za obavljanje delatnosti koje se ne finansiraju, prema spisku delatnosti koji je sastavni deo javnog poziva, i

- poslodavci koji nisu uspešno poslovali 12 meseci nakon pravosnažnog rešenja o usvajanju plana reorganizacije i obustavljanju stečajnog postupka ili nakon kupovine privrednog subjekta nad kojim je pravosnažnim rešenjem okončan stečajni postupak.

Kao i prethodnih godina, i ove godine prvenstvo u dodeli subvencije za otvaranje i opremanje radnog mesta imaju poslodavci koji će zaposliti teže zapošljiva lica, i to: mladi do 30 godina života-bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama ili mladi koji posao traže duže od 12 meseci, stariji od 50 godina života, viškovi zaposlenih, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, žrtve trgovine ljudima, žrtve porodičnog nasilja, žene, i druga teže zapošljiva lica. Subvencija se može odobriti i za zapošljavanje lica koja nisu iz težih zapošljivih kategorija, ali u manjoj meri.

Prilikom bodovanja zahteva sa biznis planom mogu se uzeti se u obzir sledeći kriterijumi:

- vrsta delatnosti poslodavca,

- dužina obavljanja delatnosti, pri čemu se prednost daje poslodavcima koji duže obavljaju delatnost,

- struktura lica koja se zapošljavaju,

- broj novozaposlenih u odnosu na broj zaposlenih,

- prethodno korišćena sredstva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje po programu subvencije za otvaranje novih radnih mesta, pri čemu se prednost daje poslodavcima koji nisu prethodno koristili sredstva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje i poslodavcima koji su koristili sredstva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje za lica koja su ostala u radnom odnosu na neodređeno vreme nakon isteka ugovorne obaveze,

- potrebni resursi za otvaranje novih radnih mesta (poslovni prostor, oprema, sredstva), tržište prodaje, kupci, konkurenti i finansijski pokazatelji,

- broj zaposlenih kod poslodavaca, pri čemu se daje prednost poslodavcima koji su povećali ukupan broj zaposlenih u periodu definisanom javnim pozivom (za prethodna tri meseca u odnosu na mesec u kome je raspisan javni poziv), i

- procena važnosti podnetog zahteva za ekonomski razvoj Grada i lokalno tržište rada.

Javnim pozivom biće tačno određeno koji su od navedenih kriterijuma obavezni za bodovanje zahteva.

Način bodovanja po kriterijumima objavljuje se na oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošljavanje i na sajtu Grada i Gradske uprave za privredu danom objavljivanja javnog poziva.

Odluka o odobravanju subvencije donosi se na osnovu bodovne liste, a nakon provere i bodovanja podnetog zahteva poslodavaca.

Odluku o odobravanju subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini donosi Gradonačelnik, na predlog Komisije za realizaciju mera zapošljavanja.

Poslodavac - korisnik subvencije dužan je da:

- lice za koje je ostvario pravo na subvenciju zadrži u radnom odnosu najmanje u dužini trajanja ugovorene obaveze (12 meseci), u slučaju prestanka radnog odnosa sa licem za koje je ostvareno pravo, poslodavac je u obavezi da, u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa drugim nezaposlenim, i da to lice zadrži u radnom odnosu najmanje do isteka ugovorom predviđenog roka uvećanog za period u kome je izvršena zamena,

- delatnost, u periodu realizacije ugovorene obaveze, obavlja na teritoriji Grada,

- omogući Nacionalnoj službi za zapošljavanje praćenje realizacije ugovorne obaveze,

- dostavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje dokaze o realizaciji ugovorne obaveze i

- obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje o svim promenama koje su od značaja za realizaciju ugovora u roku od osam dana od dana nastanka promene.

Za sprovođenje mere zaključiće se sporazum između Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u realizaciji subvencija za otvaranje novih radnih mesta.

Nakon donošenja Odluke o odobravanju subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta na teritoriji Grada Novog Sada u 2020. godini zaključiće se ugovor sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i poslodavcima kojima je odobrena subvencija za otvaranje novih radnih mesta Odlukom, kojim se Grad obavezuje da prenese sredstva u jednokratnom iznosu iz budžeta Grada na račun Nacionalne službe za zapošljavanje, radi prenosa sredstava poslodavcima.

6. Sajmovi zapošljavanja

Za svaku godinu planira se održavanje sajmova zapošljavanja kao mera aktivne politike zapošljavanja kojom se ostvaruje neposredan kontakt većeg broja poslodavaca i lica koja traže zaposlenje, čime se ukazuje prilika nezaposlenim licima da uz prilaganje biografije i razgovor sa poslodavcima pronađu zaposlenje, a poslodavcima da izvrše izbor radnika i time popune slobodna radna mesta.

Ove godine održaće se dva sajma zapošljavanja, koja će Grad finansirati i organizovati u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Izveštaji sa dosadašnjih sajmova pokazuju da se u periodu od tri do šest meseci nakon održanog sajma zaposli svako četvrto nezaposleno lice koje je posetilo sajam i uspostavilo neposredni kontakt sa poslodavcima.

Na sajmovima koje organizuje Grad održavaju se tribine posvećene oblasti zapošljavanja, kao i upoznavanje posetioca sajmova sa merama aktivne politike zapošljavanja za smanjenje nezaposlenosti koje se sprovode na teritoriji Grada.

Za realizaciju ove mere sredstva su obezbeđena u budžetu Grada za 2020. godinu, u iznosu od 900.000,00 dinara, za zakup prostora održavanja sajma i za štampanje materijala za potrebe nezaposlenih lica i poslodavaca.

Savet za zapošljavanje i Gradska uprava za privredu učestvuju u organizovanju sajmova i planiranih tribina i kontakata sa socijalnim partnerima čije se učešće očekuje na sajmovima.

Takođe, planira se uspostavljanje saradnje i sa drugim institucijama i organizacijama koje tokom godine organizuju sajmove u Gradu, radi podrške i pomoći, kao i učestvovanja u održavanju i organizaciji sajmova.

7. Univerzitetska profesionalna praksa studenata

Univerzitetska profesionalna praksa studenata je program koji studentima završnih godina fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, drugih fakulteta i akademija omogućava da se neposredno upoznaju sa radom gradskih uprava i službi, javnih i javnih komunalnih preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač Grad, i time steknu potrebno iskustvo za obavljanje poslova u struci nakon završetka školovanja i stvore sliku o realnom radnom okruženju.

Ovaj program zajedno sprovodi Grad sa Univerzitetom u Novom Sadu, kao i drugim fakultetima ili akademijama, a međusobna prava i obaveze u pripremi, organizaciji i realizaciji programa u 2020. godini regulisaće se sporazumima o saradnji između Grada i Univerziteta, i drugih fakulteta ili akademija.

Realizaciju Programa vode: koordinator, u ime Univerziteta ili fakulteta i akademija, koordinator profesionalne prakse, u ime Grada, i administrator koji pruža tehničko-organizacionu i stručnu podršku u koordinaciji Programa.

Učesnici u Programu su: studenti fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu i drugih fakulteta i akademija na studijama drugog stepena po Zakonu o visokom obrazovanju u školskoj 2019/2020. godini i studenti završnih godina studija prvog stepena koji su odslušali sve predmete predviđene studijskim programom.

Konkurs raspisuje Univerzitet u Novom Sadu (Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Novom Sadu) ili drugi fakulteti i akademije na koji se prijavljuju kandidati za učešće u Programu i popunjavaju detaljan upitnik prijavni formular, uz prilaganje dokaza o ispunjavanju osnovnih uslova predviđenih u konkursu.

Uz prijavni formular kandidati u Programu prilažu biografiju i potvrdu o trenutnom statusu na fakultetu.

U cilju adekvatnog izbora učesnika profesionalne prakse obrazuje se Selekciona komisija. Članove Selekcione komisije imenuju Rektori i Gradonačelnik, tako što svaka strana potpisnica Sporazuma imenuje po dva člana.

Za uspešno obavljenu profesionalnu praksu učesnicima Programa izdaje se sertifikat.

Program obuhvata pripremne radnje i organizaciju Programa i poslove nakon završetka profesionalne prakse (izdavanje sertifikata, sačinjavanje izveštaja i evaluacija), a profesionalna praksa koju će izabrani kandidati obavljati traje tri meseca po 10 časova nedeljno, i započinje danom zaključenja ugovora kojim se regulišu međusobna prava i obaveze u vezi sa realizacijom profesionalne prakse između odabranih kandidata i gradskih uprava i službi, javnih i javnih komunalnih preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač Grad.

Studentima na profesionalnoj praksi biće plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti iz člana 11. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

8. Obuke i edukacija lica

Obrazovni sistem u Republici Srbiji nije usklađen sa realnim potrebama na tržištu rada, što za posledicu ima rastući broj nezaposlenih lica koja se nalaze na evidencijama službi za zapošljavanje u suficitarnim oblastima. Osnovna deficitarnost se iskazuje kod informatičkih zanimanja sa visokom školskom spremom - diplomirani informatičari, programeri svih profila, diplomirani matematičari - informatičari, diplomirani inženjeri elektrotehnike - računarske tehnike, odnosno svi profili sa softverskim zanimanjem. U okviru zanimanja programer, prisutan je nedostatak znanja složenijih programskih jezika (C+, C++, PHP, JAVA), WEB dizajn. Takođe je izražen nedostatak osnovnih znanja iz informacionih tehnologija.

Obuka za stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti ima za cilj obuku nezaposlenih lica koja nemaju stalan posao, za najstarije zanate, kako bi mogli samostalno da rade, i koji će po završetku obuke dobiti diplome da bi mogli da otvore samostalne radionice i prijave se u program samozapošljavanja.

Tržište rada na teritoriji Grada odlikuje neusklađenost ponude rada i zanimanja radnika, a zanimanja koja su u deficitu su: rukovaoc građevinskim mašinama, lični pratilac i knjigovođa.

Pasoš kompetencije je način da se putem obuke osnaže i edukuju, osobe koje su žrtve trgovine ljudima, da u procesu zapošljavanja, upoznaju i prepoznaju svoje veštine i snage, te da na taj način budu spremnije za tržište rada i konkurentnije u procesu traženja posla. Svaka osoba nakon obuke dobija potvrdu o prepoznatim veštinama, koju zatim predaje potencijalnom poslodavcu uz svoju biografiju. Obukom polaznici dobijaju teorijska i praktična znanja i sertifikat o završenoj obuci, sa kojim lakše dolaze do zaposlenja.

Za realizaciju ovih mera sredstva su obezbeđena u budžetu Grada za 2020. godinu u ukupnom iznosu od 7.650.000,00 dinara.

8.1. Obuka za deficitarna zanimanja iz oblasti informacionih tehnologija

Deficitarna zanimanja su zanimanja za kojima u preduzećima ili ustanovama postoji veća potražnja od ponude, pa radna mesta na kojima se radnici takvih zanimanja zapošljavaju ostaju nepopunjena ili se na njima zapošljavaju neadekvatno osposobljeni kadrovi.

Obuka za deficitarna zanimanja ima za cilj da osposobi nezaposlena lica u oblastima rada gde ima nedovoljno kvalifikovanih i obučenih kadrova na tržištu rada. Obuka će imati za cilj stručno osposobljavanje kako bi se smanjila nezaposlenost na teritoriji Grada i zadovoljile potrebe tržišta za radnom snagom u deficitarnim oblastima.

Značaj obuke iz informacionih tehnologija se ogleda u tome što je Novi Sad praktično centar industrije informacionih tehnologija u Srbiji. Ponuda na lokalnom tržištu lica sa praktičnim znanjem iz ove oblasti niska je i ne može da odgovori na ukupnu tražnju koja kontinuirano raste, te Grad putem ove mere subvencioniše nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje za edukaciju u oblasti informacionih tehnologija, čime se smanjuje nezaposlenost i pruža podrška preduzetničkom sektoru na teritoriji Grada.

Za realizaciju ove mere sredstva su obezbeđena u budžetu Grada za 2020. godinu u iznosu od 3.000.000,00 dinara.

8.2. Obuka za stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti

Moderno doba je skoro potpuno istisnulo ove proizvode i usluge sa spiska potreba savremenog potrošača. Oštra i često neravnopravna konkurencija industrijskih proizvoda, neretko bagatelnih uvoznih supstituta inferiornog kvaliteta, prouzrokovala je izostanak tražnje koji preti opstanku tradicionalnih zanata.

Obuka za stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti obuhvata celokupan proces izrade unikatnih proizvoda, uz korišćenje mahom jednostavnih alata. Zanati se obično zasnivaju na tradicionalnim znanjima i tehnologijama, ali su istovremeno kod njih značajni kreativnost i inovativnost majstora. Karakteristika zanata je u upotrebi prirodnih materijala u procesu proizvodnje (drvo, koža, glina, staklo, tekstil, metal i dr.).

Grad će podržati proces razvoja sektora starih zanata kako bi se očuvale i razvijale majstorske veštine kojima preti izumiranje, obezbedili uslovi da zanatski poslovi ojačaju svoju konkurentnost i samoodrživost u savremenim tržišnim uslovima, kao i da se podrže različiti oblici udruživanja starih zanatlija (esnafske organizacije i udruženja u okviru privrednih komora, klasteri) u cilju efikasne razmene informacija i znanja, efektivnog zajedničkog nastupa na tržištu, smanjenja troškova poslovanja i objedinjene nabavke i plasmana.

Obuka za stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti vršiće se u poslovima koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti prema Pravilniku o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata ("Službeni glasnik RS", broj 56/12).

Za realizaciju obuke za stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti sredstva su obezbeđena u budžetu Grada za 2020. godinu u iznosu od 1.500.000,00 dinara.

8.3. Obuka za rukovaoce građevinskim mašinama, obuke za ličnog pratioca, obuka za knjigovođe i pasoš kompetencije

S obzirom da tržište rada na teritoriji Grada odlikuje neusklađenost ponude rada i zanimanja radnika, zanimanja koja su u deficitu su lični pratilac, rukovaoc građevinskim mašinama i knjigovođe.

Sredstva za realizaciju obuke za ličnog pratioca planiraju se u iznosu od 1.000.000,00 dinara, obuke - prekvalifikacije i dokvalifikacije za rukovaoce građevinskim mašinama u iznosu od 1.000.000,00 dinara i obuka za knjigovođe u iznosu od 1.000.000,00 dinara.

Pasoš kompetencije je način da se putem obuke osnaže i edukuju, osobe koje su žrtve trgovine ljudima i žrtve nasilja u porodici, da u procesu zapošljavanja, upoznaju i prepoznaju svoje veštine i snage, te da na taj način budu spremnije za tržište rada i konkurentnije u procesu traženja posla. Svaka osoba nakon obuke dobija potvrdu o prepoznatim veštinama, koju zatim predaje potencijalnom poslodavcu uz svoju biografiju. Sredstva za pasoš kompetencije planirana su u iznosu od 150.000,00 dinara.

Obuke će se organizovati u Edukativnom centru za obuku u profesionalnim i radnim veštinama čiji je osnivač Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine. Završenom obukom polaznici dobijaju teorijska i praktična znanja i sertifikat o završenoj obuci, sa kojim lakše dolaze do zaposlenja.

XI KOMISIJA ZA REALIZACIJU MERA ZAPOŠLJAVANJA

Za mere iz poglavlja X. Programi i mere politike zapošljavanja na teritoriji Grada u 2020. godini, tač. 1, 2, 3, 4. i 5. odluke donosi Gradonačelnik na predlog Komisije za realizaciju mera zapošljavanja (u daljem tekstu: Komisija).

Članove Komisije imenuje Gradonačelnik, a čine je predstavnici Grada, Nacionalne službe za zapošljavanje, Saveta za zapošljavanje i drugi stručnjaci iz oblasti zapošljavanja, čiji je zadatak da provere i razmotre prijave poslodavaca ili nezaposlenih lica ako je u pitanju mera iz tačke 4, sačini bodovnu listu, razmotri prigovore na bodovnu listu i pripremi predlog odluke i konačne bodovne liste.

Nakon provere i razmatranja prijava, Komisija sačinjava bodovnu listu koja će biti istaknuta u prostorijama Gradske uprave za privredu i objavljena na sajtu Grada i Gradske uprave za privredu. Učesnici na javnom pozivu imaju pravo da u roku od tri dana od dana objavljivanja bodovne liste podnesu prigovor Gradskoj upravi za privredu na bodovnu listu. Komisija u roku od tri dana rešava po dostavljenim prigovorima. Nakon isteka roka za prigovor, ako nema uloženih prigovora ili roka za rešavanje po prigovoru ako je prigovor uložen, Komisija dostavlja Gradonačelniku na donošenje predlog odluka sa konačnom bodovnom listom za navedene mere.

XII SREDSTVA ZA REALIZACIJU MERA ZAPOŠLJAVANJA

Ukupna sredstva za finansiranje aktivne politike zapošljavanja na teritoriji Grada za 2020. godinu, planirana su Finansijskim planom prihoda i primanja i rashoda i izdataka Gradske uprave za privredu za 2020. godinu, razdeo 08-Gradska uprava za privredu, glava 08.01- Gradska uprava za privredu, u funkciji 412-Opšti poslovi po pitanju rada, Program 3 - Lokalni ekonomski razvoj (šifra 1501), Programska aktivnost - Mere aktivne politike zapošljavanja (šifra 1501-0002), u iznosu od 211.258.674,00 dinara.

Za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, koje su predviđene Akcionim planom za 2020. godinu, sredstva su planirana u iznosu od 167.360.000,00 dinara.

Raspored sredstava Grada za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja u 2020. godini:

Br.	Mere aktivne politike zapošljavanja	Sredstva u dinarima	Planirani broj lica
1.	Program pripravnika	49.920.000,00	80
2.	Program stručne prakse	43.392.000.00	120
3.	Organizovanje javnih radova od interesa za Grad	23.898.000,00	70
4.	Podrška samozapošljavanju	30.000.000,00	150
5.	Subvencija za otvaranje novih radnih mesta	11.400.000,00	57
6.	Sajmovi zapošljavanja	900.000,00	-
7.	Univerzitetska profesionalna praksa studenata	-	20
8.	Obuke i edukacije lica	7.650.000,00	210
9.	Naknade za rad predsednika, zamenika predsednika i članova Saveta za zapošljavanje	200.000,00	-
Ukupno:		167.360.000,00	707

Za rad predsednika, zamenika predsednika i članova Saveta za zapošljavanje u budžetu Grada za 2020. godinu obezbeđena su sredstva u iznosu od 200.000,00 dinara.

Za nastavak realizacije mera iz 2019. godine planirana su sredstva u iznosu od 43.898.674,00 dinara za finansiranje stručnog osposobljavanja pripravnika iz 2019. godine, program stručne prakse iz 2019. godine i sprovođenje javnih radova od interesa za Grad Novi Sad iz 2019. godine.

Učešće u sufinansiranju programa i mera zapošljavanja

Članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti utvrđena je mogućnost da lokalna samouprava koja u okviru svog lokalnog akcionog plana zapošljavanja obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određenog programa ili mera aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike za učešće u sufinansiranju predviđenih programa i mera.

Uslovi za odobravanje sufinansiranja programa ili mera aktivne politike zapošljavanja su da lokalna samouprava ima formiran lokalni savet za zapošljavanje, donet lokalni akcioni plan zapošljavanja i obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mera i usklađene programe i mere sa prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tržišta rada.

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2020. godinu, Grad će, ako uslovi budu povoljni, aplicirati za sredstva za realizaciju programa stručne prakse i javnih radova.

Rok za podnošenje zahteva za sufinansiranje programa ili mera lokalnih samouprava je do 15. februara 2020. godine.

U 2020. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, i to:

- javni radovi,

- program stručne prakse,

- program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica,

- subvencije za samozapošljavanje i

- subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih.

XIII NOSIOCI SPROVOĐENJA MERA ZAPOŠLJAVANJA

Mere predviđene Akcionim planom realizovaće Gradska uprava za privredu i Savet za zapošljavanje, a u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i ostalim socijalnim partnerima.

Gradska uprava za privredu je u obavezi da o sprovođenju Akcionog plana dostavi izveštaj Gradonačelniku, po potrebi, a najkasnije do 31. januara 2021. godine.

Ovaj akcioni plan objaviti u "Službenom listu Grada Novog Sada".