STRATEGIJA RAZVOJA SISTEMA JAVNOG INFORMISANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2020-2025. GODINA ("Sl. glasnik RS", br. 11/2020)

 

I UVOD

Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine ("Službeni glasnik RS", broj 75/11) utvrđene su smernice razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine sa osnovnim ciljem daljeg jačanja uspostavljenih demokratskih odnosa u toj oblasti. Neophodnost izrade novog strateškog dokumenta uslovljen je sledećim činjenicama: rok važnosti prethodne strategije istekao je krajem 2015. godine, uočeni su nedostaci u postojećoj regulativi i njenoj primeni, a postojeće uređenje ove oblasti gubi korak u trci za novim tehnološkim promenama.

Rad na izradi strateškog dokumenta započeo je na inicijativu Ministarstva kulture i informisanja.

Radna grupa za izradu Nacrta strateškog dokumenta o razvoju sistema javnog informisanja u Republici Srbiji obrazovana je Odlukom Vlade 21. juna 2018. godine koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 48/18 i 56/18. Činili su je predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva pravde, Pokrajinske vlade, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Republičkog sekretarijata za javne politike, Komisije za zaštitu konkurencije, Uprave za javne nabavke, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije nezavisnih medija, Poslovnog udruženja Lokal pres, Asocijacije medija, RAB Srbija, Asocijacije onlajn medija i SINOS-a. Rad na izradi dokumenta je bio intenzivan, kako bi se završio do 31. decembra 2018. godine, i inkluzivan, imajući u vidu broj zainteresovanih strana koje su uzele učešće prilikom analize stanja u oblasti javnog informisanja. Na sastancima su učešće uzeli i predstavnici naučnih institucija (Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Fakulteta za medije i komunikacije, Instituta za evropske studije), organizacija civilnog društva (BIRODI, Transparentnost Srbija, GENIUS, Udruženje elektronskih medija ComNet, Share fondacija, IPSOS, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Sindikat novinara Srbije, Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom, Portal o invalidnosti iz Novog Sada, Centar za razvoj sindikalizma, PROUNS, Društvo novinara Niša, Sindikat Nezavisnost, Udruženje medija i medijskih radnika, Samostalni sindikat, Fondacija Slavko Ćuruvija, Društvo novinara Vojvodine, Partneri za demokratske promene Srbija, Udruženje CRTA, Produkcijska kuća MREŽA); državnih institucija i regulatornih tela koji nisu članovi Radne grupe (Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Republički zavod za statistiku, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Apelacioni sud u Beogradu, Republičko javno tužilaštvo, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Regulatorno telo za elektronske medije, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze, Agencija za privredne registre); javnih medijskih servisa, nacionalnih saveta nacionalnih manjina; osnivača medija (NIU Ruske slovo, Glas Šumadije, Radio televizija Vranje, Kompanija Večernje novosti a.d.), predstavnici medijske industrije (United Group, Poslovno udruženje kablovskih operatora, predstavnik BBC-ja u Republici Srbiji), kao i predstavnici samoregulatornog tela - Saveta za štampu. Sastancima su prisustvovali predstvanici Misije OEBS-a i Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Termini kojima su u ovoj strategiji označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.

1. Pravni okvir

Republika Srbija usvojila je zakone kojima se uređuje oblast javnog informisanja avgusta 2014. godine:

- Zakon o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14, 58/15 i 12/16 - autentično tumačenje);

- Zakon o elektronskim medijima ("Službeni glasnik RSˮ, br. 83/14 i 6/16 - dr. zakon);

- Zakon o javnim medijskim servisima ("Službeni glasnik RSˮ, br. 83/14, 103/15 i 108/16).

Zakoni kojima se reguliše oblast javnog informisanja su i:

- Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 42/09);

- Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis ("Službeni glasnik RS", br. 112/15, 108/16, 95/18 i 86/19).

Za oblast javnog informisanja relevantan je i određeni broj drugih zakona, koji u osnovi uređuju druge oblasti, ali imaju dodirne tačke i s javnim informisanjem, kao što su:

- Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10);

- Zakon o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", br. 44/10, 60/13 - US, 62/14 i 95/18 - dr. zakon);

- Zakon o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18);

- Zakon o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 37/19);

- Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 20/14 - US, 55/14 i 47/18);

- Zakon o oglašavanju ("Službeni glasnik RS", br. 6/16 i 52/19 - dr. zakon);

- Zakon o obeležavanju dana žalosti na teritoriji Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 30/10);

- Zakon o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 83/14, 46/15, 112/15 i 20/16 - autentično tumačenje);

- Zakon o kontroli državne pomoći ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) i dr.

2. Nadležnost institucija

Ustav Republike Srbije propisuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti javnog informisanja. Vlada je odgovorna za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine.

Institucije nadležne za sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja su, pre svega:

- Ministarstvo kulture i informisanja;

- Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama;

- Regulatorno telo za elektronske medije (u daljem tekstu: REM);

- Javna medijska ustanova "Radio-televizija Srbije";

- Javna medijska ustanova "Radio-televizija Vojvodine";

- Agencija za privredne registre (koja vodi Registar medija).

II VIZIJA

Obezbeđeno povoljno okruženje za slobodu informisanja, protok ideja i mišljenja i ostvarivanje javnog interesa koje će dovesti do uređenog i bogatog medijskog tržišta.

III PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

1. Naknadna (ex post) analiza prethodnog dokumenta

Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine (u daljem tekstu: Medijska strategija) za period 2011-2016. godina postavila je osnovne smernice u razvoju medijskog sektora i definisala sedam prioritetnih oblasti u kojima je neophodna promena postojećeg stanja: 1. Javni interes; 2. Uloga države; 3. Uloga javnih glasila; 4. Vlasništvo nad javnim glasilima; 5. Javni radio i televizijski servisi; 6. Medijska pismenost; 7. Medijski pluralizam.

Zakoni kojima su ključni ciljevi strategije dobili normativnu osnovu usvojeni su 2014. godine (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima), a regulativa je zaokružena usvajanjem niza podzakonskih akata tokom 2015. i 2016. godine. Medijska strategija generalno nije dala adekvatne indikatore koji bi pokazali napredak ili stagniranje u nekoj oblasti (što se naročito odnosi na dugoročne ciljeve poput medijske pismenosti). Sa druge strane, za ciljeve za koje je bilo moguće dati ocenu napretka može se zaključiti da u velikoj meri nisu ostvareni ili su delimično ostvareni.

Ne treba ispustiti iz vida da se najbitniji instrument za ostvarivanje ciljeva - Akcioni plan, zadovoljio formalnim ispunjenjem ciljeva, a ne suštinom (pre svega kroz kreiranje regulatornog okvira). Naime, ciljeve je trebalo ostvariti putem rešavanja 13 zadataka predviđenih Akcionim planom, od kojih su brojni bili vezani za definisanje i kreiranje nove regulative. U tom smislu, moglo bi se reći da je Akcioni plan u velikoj meri ispunjen (doduše uz prekoračenje rokova), ali da je postojanje problema u brojnim oblastima bitnim za ispunjavanje ciljeva Medijske strategije pokazalo da zapravo sam Akcioni plan nije bio adekvatno sredstvo za ispunjavanje tih ciljeva.

1. Javni interes je normativno uobličen Zakonom o javnim informisanju i medijima, budući da ovaj zakon definiše javni interes u oblasti informisanja i modalitete ostvarenja javnog interesa kroz: 1) formiranje javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, 2) formiranje medijske ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija; 3) omogućavanje nacionalnim savetima nacionalnih manjina da osnivaju ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine; 4) sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

Javni servisi funkcionišu u okruženju gde: osnovna delatnost javnih medijskih servisa i dalje u priličnoj meri zavisi od budžetskog finansiranja (što je nesaglasno sa sistemom uspostavljenim Zakonom o javnim medijskim servisima); članove upravnih odbora javnih medijskih servisa bira i razrešava REM (Savet REM-a), čiju nezavisnost jedan deo javnosti smatra diskutabilnom, a postojanje nedovoljnog poverenja jednog dela javnosti u nezavisnost REM-a posredno utiče i na poverenje u nezavisnost članova UO, a onda i na poverenje u izbor direktora koga bira UO (iako se procedura izbora sprovodi formalno po zakonu); ne postoje garancije nezavisnosti urednika od organa upravljanja; nema dovoljno mehanizama koji bi ustanovili odgovornost javnih medijskih servisa prema javnosti.

Formirana je ustanova radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Sveobuhvatna analiza efekata projektnog sufinansiranja sadržaja za ostvarenje javnog interesa nije urađena. Izveštaji o različitim elementim projektnog sufinansiranja ukazuju na probleme u: 1) načinu raspisivanja konkursa i odbijanju lokalnih samouprava da raspišu konkurse, 2) načinu izbora i sastavu komisija, 3) netransparentnosti konkursa, 4) propisivanju diskriminatornih uslova, 5) neadekvatnom sistemu nadzora, 6) nedostatku evaluacije kvaliteta sufinansiranih sadržaja.

Položaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina u sistemu informisanja definisan je tako da predstavlja rizik za ostvarivanje uređivačke nezavisnosti medija čije su izdavače osnovali saveti nacionalnih manjina. Takođe, postoji i problem finansijske održivosti svih medija na jezicima nacionalnih manjina, te neadekvatno ostvarivanje obaveze informisanja na manjinskim jezicima od strane javnog medijskog servisa na nacionalnom nivou.

2. Uloga države sadrži veliki broj ciljeva za koje se može zaključiti da uglavnom nisu ispunjeni. To se naročito odnosi na:

- stvaranje pogodnog okruženja za razvoj slobode izražavanja, imajući u vidu veliki broj pretnji, zastrašivanja i napada na novinare, neadekvatni stepen zaštite izvora informacija, loš socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika, nedovoljnu otvorenost institucionalnih izvora informacija, diskriminaciju pojedinih urednika i novinara od strane organa javne vlasti, kršenje zakonskih obaveza i ljudskih prava u medijskim sadržajima pojedinih medija (ugrožavanje privatnosti ljudi o kojima se piše, tzv. diskreditujuće kampanje, ugrožavanje ličnog dostojanstva, govor mržnje, lažne vesti, nepoštovanje posebnih prava dece i maloletnika i žrtava nasilja, curenje podataka iz istraga, medijska promocija osuđenih lica, promovisanje problematičnih životnih stilova itd.);

- podsticanje razvoja medijskog tržišta, gde sredstva koja potiču od organa javne vlasti (državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javna preduzeća, privredna društva organizovana kao akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću i sl. u vlasništvu države, ustanove i druge javne službe, javne agencije i sl.), putem mehanizama državne pomoći (projektno sufinansiranje), javnih nabavki, ugovora o poslovnoj saradnji javnog sektora i (izdavača) medija, netransparentna i nejasna kreditiranja poreskih i drugih obaveza (izdavača) medija prema javnom sektoru, te drugi vidovi (posrednog i neposrednog) finansiranja medija i dalje u velikoj meri utiču na tržište;

-obezbeđivanje adekvatnog finansijskog okvira za funkcionisanje javnih medijskih servisa, gde se sistem finansiranja uspostavljen Zakonom o javnim medijskim servisima (koji uspostavlja odgovarajući okvir za finansijsku održivost javnih servisa i njihovu finansijsku nezavisnost od organa javne vlasti) ne primenjuje (iako je planirano da se primenjuje od 1. januara 2016. godine), a umesto njega je na snazi "privremeni" režim (trajaće najmanje do 2020. godine) uspostavljen posebnim Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis gde se osnovna delatnost finansira iz budžeta i takse koja je fiksirana na iznos ispod zakonskog maksimuma i suprotno proceduri za njeno određivanje;

- obezbeđivanje nezavisnosti Regulatornog tela u oblasti elektronskih medija, nezavisnost regulatora je formalno proklamovana, ali u praksi nije u potpunosti obezbeđena, i to delom zbog nedostataka u regulativi, a delom zbog neadekvatne primene ili izostanka primene postojećeg regulatornog okvira, što je vidljivo u postupku izbora članova Saveta REM-a, višegodišnjeg rada Saveta REM-a u nepotpunom sastavu, nedavanja saglasnosti na Statut i neblagovremenog davanja saglasnosti na finansijski plan REM-a itd.;

- otklanjanje sukoba nadležnosti dva ili više organa nad sprovođenjem propisa, kao i jačanje kapaciteta kako bi se u punoj meri omogućila kontrola sprovođenja propisa, gde je primetan izostanak adekvatne kontrole u gotovo svim bitnim oblastima medijskog sektora, od funkcionisanja Registra medija, preko projektnog sufinansiranja, pa do kontrole rada pružalaca medijske usluge od strane REM-a.

U ciljeve za koje se može reći da su delimično ispunjeni mogu se uvrstiti: uklanjanje protivrečnosti i međusobne neusklađenosti zakona (naročito donošenjem Zakona o javnom informisanju i medijima), obezbeđivanje javnosti vlasništva (kroz kreiranje zakonskog okvira i uspostavljanje Registra medija) i sprečavanje prekomerne vlasničke koncentracije kojom se ostvaruje vladajući ili pretežni uticaj na javno mnjenje (propisivanjem i primenom pravila o medijskoj koncentraciji). Ispunjen je cilj uspostavljanja regulatornog okvira, naročito u odnosu na usklađivanje sa evropskom regulativom (pre svega Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama), kao i prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa u skladu sa rokovima propisanim međunarodnim dokumentima koji obavezuju Republiku Srbiju.

Takođe, ustanovljeni su mehanizmi samoregulacije u čiji rad se država ne meša, ali i podstiče aktivnosti kroz mehanizam projektnog sufinasiranja. Za ciljeve: zaštita autorskog i srodnih prava i suzbijanje piraterije, stvaranje nediskriminatornih uslova za razvoj informaciono komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) u kontekstu razvoja slobode izražavanja, nije moguće dati ocenu ispunjenosti cilja, budući da se za dva cilja pokazalo da su u implementaciji međusobno suprotstavljena, neki od njih podrazumevaju dugoročnost u ostvarivanju, a svi pomenuti ciljevi su nejasno formulisani.

3. Uloga javnih glasila: Ovaj cilj nije adekvatno formulisan i ne može se proceniti njegova ostvarenost.

4. Vlasništvo nad javnim glasilima: Pregled stanja u medijima kojima je država bila osnivač ukazuje na to da je država bila posvećena tome da poštuje opredeljenje da ne bude vlasnik medija. Međutim, zbog značaja medija koji nisu privatizovani (Politika, Tanjug itd.), može se reći da je u formalnom smislu cilj samo delimično ispunjen, dok u suštinskom nije ispunjen.

5. Javni radio i televizijski servisi: Cilj je podrazumevao da te ustanove moraju ravnopravno da zadovoljavaju informativne i komunikacione potrebe pojedinaca i svih društvenih grupa, te da kao kohezioni i integracioni faktor društva, u potpunosti budu izvor nepristrasnih i nezavisnih informacija, inovativnog i raznovrsnog sadržaja, koji je u skladu s najvišim etičkim standardima i standardima kvaliteta programa ili programskih sadržaja, a kako bi postali referentna tačka za informisanje javnosti. Kako bi se ovaj cilj ostvario uspostavljen je regulatorni okvir, pre svega Zakon o javnim medijskim servisima, ali on je, u odnosu na finansiranje, izmenjen Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Izostanak stabilnog finansiranja i zavisnost od budžeta predstavljaju rizik po nezavisnost javnih medijskih servisa. U pogledu programa, javni medijski servisi delimično ispunjavaju ciljeve postavljene strategijom, a oblasti u kojima ciljevi nisu ispunjeni su: potrebe za informisanjem društveno-osetljivih grupa, potrebe za informisanjem na jezicima nacionalnih manjina (za Javni medijski servis "Radio-televizija Srbije") i nepristrasno i nezavisno informisanje (naročito u pogledu informativnog programa).

6. Medijska pismenost je strategijom koncipirana kao dugoročni cilj, ali nisu navedene konkretne mere u ovoj oblasti. U tom smislu nije moguće dati ocenu ovog cilja, ali bi trebalo konstatovati određene pozitivne pomake i konkretne aktivnosti: uvođenje u nastavne programe izbornog predmeta "Jezik, mediji, kultura", formiranje interresorne radne grupe koja obuhvata više nadležnih državnih organa i institucija, (su)finansiranje projekata koji se tiču medijske pismenosti itd.

7. Medijski pluralizam: Cilj nije moguće proceniti u celini budući da se gotovo svi ostali ciljevi Medijske strategije dotiču ovog horizontalnog pitanja. Medijskom strategijom se Republika Srbija obavezala da će podržati razvoj medijskog pluralizama koji podrazumeva raznolikost vlasništva, izvora informacija i medijskih sadržaja. Čini se da Zakon o javnom informisanju i medijima nije u celini obuhvatio ideju Medijske strategije, budući da je uvođenjem praćenja medijskog pluralizma kroz slušanost, gledanost i prodati tiraž medija pokrio samo jedan aspekt medijskog pluralizma. Ujedno, ni za praćenje ove dimenzije pluralizma nisu razvijeni adekvatni instrumenti te se može konstatovati da cilj nije ispunjen.

Strategijom je bilo predviđeno osnivanje šest regionalnih javnih medijskih servisa što nije realizovano.

2. Postojeće stanje u oblasti javnog informisanja

1. Nepovoljan socio-ekonomski i profesionalni položaj i bezbednost novinara i medijskih radnika

1.1. Nepovoljan socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika

Novinari i medijski radnici u Republici Srbiji rade u teškim uslovima, često bez adekvatnog ugovora o radu. Opšti trend je smanjivanje broja zaposlenih i udela zaposlenih na neodređeno vreme, dok, sa druge strane, raste angažovanje po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, autorskim ugovorima i ugovorima o delu.

Istraživanja pokazuju da je petina novinara u statusu "frilensera" (izvan radnog odnosa), polovina radi na nesigurnim poslovima, dok stabilan radni odnos u najvećoj meri imaju stariji medijski radnici (između 50 i 60 godina).1 Samo 27% mladih novinara ima radni odnos na neodređeno vreme. U najtežoj poziciji su novinari u onlajn medijima, gde je manje od trećine stalno zaposleno.2

Plate novinara su niske, čak i ispod republičkog proseka, isplate su često neredovne, dok veliki broj novinara radi prekovremeno.3 Sve to utiče na degradaciju profesije, a novinare i medijske radnike stavlja u prekarni položaj, zbog čega veliki broj njih želi da napusti profesiju.4

Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, nedovoljna sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorom predstavlja oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje "tabloidizaciju".5

Rešenje je u uspostavljanju socijalnog dijaloga i potpisivanju granskog kolektivnog ugovora, ali je to u sadašnjim uslovima neostvarljivo, jer su sindikati slabi, a organizacija poslodavaca nije formirana. Dodatni problem predstavlja nepostojanje baze podataka o broju novinara i medijskih radnika.

________
1 Izlaganje Tanje Jakobi (Centar za sindikalizam) na konsultativnom sastanku Radne grupe za izradu Nacrta Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji (Beograd, 12. jul 2018).
2 Ibid.
3 Mihajlović, S. (2015). Prekarni rad i prekarni život radnika. U: S. Mihajlović (ur.), Od novinara do nadničara, prekarni rad i život. Beograd: Centar za sindikalizam, Fond za otvoreno društvo, Dan Graf, str. 162-163.
4 Mihajlović, S. (2015). Sve nesigurniji rad i život medijskih radnika. U: S. Mihajlović (ur.), Od novinara do nadničara, prekarni rad i život. Beograd: Centar za sindikalizam, Fond za otvoreno društvo, Dan Graf, str. 67.
5 Izveštaj Istraživačkog centra Evropskog parlamenta za 2017. godinu.

1.2. Bezbednost novinara

Kada je u pitanju sloboda izražavanja i bezbednost novinara, u izveštaju Evropske komisije iz 2018. godine ocenjuje se da slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju, dok su istrage i pravnosnažne presude i dalje retke, kao i da "srpski organi vlasti moraju neodložno da reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima".6 Napredak se beleži samo u delokrugu Komisije za razmatranje činjenica dobijenih tokom istrage ubistva novinara u kompletiranju istrage u jednom od tri slučaja ubistva novinara. Kao pozitivan pomak se posmatra i Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara koji je potpisan između novinarskih organizacija, Republičkog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova sa ciljem obezbeđivanja veće sigurnosti novinara u vezi sa poslovima koje obavljaju, ali uz konstataciju da bi on "tek trebalo da dovede do efikasnijeg pravnog postupanja u predmetima i da osigura pristup pravdi".7 Preporuke Evropske komisije ukazuju da je potrebno brzo reagovanje, javna osuda govora mržnje i napada na novinare, kao i pokretanje inicijative za izmenu zakona radi jasnog klasifikovanja krivičnih dela i prekršaja na štetu novinara i medijskih radnika.

Od potpisivanja napred navedenog sporazuma održano je 13 sastanaka Stalne radne grupe za bezbednost novinara na kojima se razmatra postupanje u predmetima i druga pitanja od značaja za dalji rad Stalne radne grupe. Tokom ovog perioda uspostavljen je mehanizam saradnje, tako što su sporazumne strane odredile lica za kontakt i koordinaciju postupanja u slučajevima izvršenja krivičnih dela kojima novinari mogu biti izloženi i koja će biti u stalnom kontaktu, usvojen je Pravilnik o radu Stalne radne grupe, kao i Akcioni plan o radu Stalne radne grupe. U skladu sa sporazumom, formirane su dve radne podgrupe - radna podgrupa za analizu Krivičnog zakonika okončala je rad, a Stalna radna grupa je usvojila doneti zaključak radne podgrupe. Rad radne podgrupe za analizu dosadašnjeg načina komunikacije i stepena otvorenosti nadležnih institucija prema medijima je u toku.

U saradnji sa Misijom OEBS u Republici Srbiji otpočelo je održavanje obuke novinara i drugih predstavnika medija, javnih tužilaca i policijskih službenika. Takođe, organizovani su i sastanci lica za kontakt i koordinaciju, radi unapređenja postojećeg mehanizma saradnje.

Uputstvom Republičkog javnog tužioca izdatim 22. decembra 2015. godine, u svim osnovnim, višim i apelacionim javnim tužilaštvima uspostavljene su evidencije krivičnih dela učinjenih na štetu lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u vezi sa poslovima koje obavljaju i napada na internet stranice medija, počev od 1. januara 2016. godine. Istim uputstvom određeno je hitno postupanje u navedenim predmetima.

U periodu od 1. janura 2016. do 30. septembra 2019. godine javnim tužilaštvima podnete su krivične prijave/izveštaji o 194 događaja (formirana su 194 predmeta) izvršenih na štetu novinara. U navedenim predmetima, zaključno sa 30. septembra 2019. godine, preduzete su sledeće radnje:

Konačna odluka doneta je u 104 predmeta (53,61% ukupnog broja predmeta), i to:

- u 23 predmeta izvršilac je sankcionisan odlukom suda ili nametanjem obaveze, u skladu sa institutom predviđenim Zakonikom o krivičnom postupku, o primeni odloženog krivičnog gonjenja (oportunitet), od čega je u 13 predmeta doneta osuđujuća presuda, a u deset predmeta primenjen oportunitet;

- 78 predmeta okončano je odlukom javnog tužilaštva - doneto je rešenje o odbacivanju krivične prijave ili službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka;

- u jednom predmetu sud je doneo rešenje kojim se odbacuje optužni akt zbog duševne bolesti okrivljenog;

- u jednom predmetu rešenjem suda odbijen je optužni akt tužilaštva;

- u jednom predmetu, u postupku međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, ustupljeno je krivično gonjenje nadležnim organima druge države.

U pogledu predmeta u kojima je postupak još uvek u toku:

- u jednom predmetu protiv jednog lica doneta je osuđujuća presuda na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, dok je protiv 3 lica podnet optužni akt;

- u jednom predmetu odlukom suda optuženi je oslobođen optužbe, u toku je postupak po žalbi javnog tužioca;

- u deset predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca;

- u 54 predmeta javna tužilaštva preduzimaju mere u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja u šta je uključeno sprovođenje dokaznih radnji, prikupljanje potrebnih obaveštenja, upućivanje zamolnica za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i razmatranje činjeničnog stanja radi donošenja odluke o daljem toku postupka;

- 23 predmeta zavedena su u evidenciju nepoznatih počinilaca;

- u jednom predmetu je doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave, u toku je postupak po prigovoru oštećenog.

Republičko javno tužilaštvo na kvartalnom nivou dostavlja Bilten - obaveštenje o postupanju javnih tužilaštava u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara svim članovima Stalne radne grupe.

U 2018. godini Udruženje novinara Srbije (UNS) zabeležilo je 46 incidenata (od toga verbalna pretnja: pet, vređanje: tri, pretnje na društvenim mrežama: tri, obaranje sajta/hakovanje profila: tri, privođenje: dva, fizički napad: šest, otkaz: jedan, pritisak tužbom: dva, poreska uprava: jedan, onemogućavanje rada: deset, druge vrste pritisaka: devet).8 Evidencija NUNS-a9 pokazuje da je u 2018. godini bilo 86 incidenata (od toga fizički napadi: 6, pritisak: 63, verbalne pretnje: 17). U odnosu na 2016. i 2017. godinu beleži se porast broja incidenata.

- Prema UNS-u u 2017. godini je bilo ukupno 63 incidenata,10 a u 2016. godini11 5912;

- Prema NUNS-u u 2017. godini je bilo ukupno 92 incidenata,13 u 2016. godini 69.14

Dva slučaja ubistva novinara i dalje nisu dobila sudski epilog. Ne postoji svest o društvenom značaju novinarskog poziva i bezbednosnim rizicima kojima se novinari izlažu prilikom obavljanja svojih poslova. Od potpisivanja Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara krajem 2016. godine, i kroz formiranje Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kroz različite aktivnosti počinje da se pridaje više pažnje bezbednosti novinara.

________
6 Evropska komisija (2018). Republika Srbija: Izveštaj za 2018. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona Saopštenje o politici proširenja EU za 2018. godinu. Dostupno na: https://bit.ly/2rkgBlP, str. 27 i 28.
7 Ibid, str. 28.
8 Podaci navedeni zaključno sa 3. 12. 2018. godine.
9 Podaci navedeni zaključno sa 4.12.2018. godine, dostupni na https://bit.ly/2IScfxM.
10 11 fizičkih napada, 10 slučajeva verbalnih napada/pretnji, četiri puta novinari su vređani, 15 slučajeva onemogućavanja rada, sedam slučajeva internet pretnji i pretnji iznetih preko štampanih materijala, pet slučaja obaranja ili hakovanja sajtova, druge vrste različitih pritisaka 11. Pored navedenih, UNS je pratio još i tri slučaja - slučajevi obijanja stana Dragane Pećo, tužba za ucenu protiv Antonija Kovačevića, kao i zamrzavanje bankovnih računa Adrija medija grupe od Poreske uprave.
11 Detaljna analiza incidenata u 2016. godini dostupna je na internet stranici UNS-a: https://bit.ly/2yFDQgy,
12 Od 59 slučajeva, 41 se odnosi na fizičke napade i pretnje, a nadležnima je prijavljen skoro svaki drugi, odnosno 21 slučaj.
13 Od toga šest fizičkih napada, dva napada na imovinu, 62 incidenta koji su naznačeni kao pritisak i 17 verbalnih pretnji.
14 Od toga devet fizičkih napada, jedan napad na imovinu, 33 incidenta koji su naznačeni kao pritisak i 26 verbalnih pretnji.

1.3. Zaštita novinarskih izvora

Zaštita novinarskih izvora predstavlja problem budući da razvojem savremenih načina komunikacije, mogućnosti neovlašćenog presretanja komunikacije i pristup tzv. zadržanim komunikacijama, mogu da dovedu do otkrivanja novinarskog izvora, čak i kada novinar to sam ne učini. To značajno otežava rad novinara, naročito onih koji istražuju slučajeve koji se tiču organizovanog kriminala, korupcije i drugih sličnih tema. Problem je utoliko veći, ako sami državni organi neovlašćeno pristupaju sadržini komunikacije ili zadržanim podacima. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je nakon sprovedenog nadzora nad operatorima mobilne i fiksne telefonije 2012. godine utvrdio da je samo kod jednog operatora, u toku jedne godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova direktno pristupilo podacima o komunikaciji korisnika više od 270.000 puta.15 Izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama iz 2014. godine uvedena je obaveza za operatore i nadležne organe da dostavljaju statističke evidencije o zadržanim podacima koje sadrže: broj zahteva za pristup zadržanim podacima, broj ispunjenih zahteva za pristup takvim podacima i vremenu proteklom od zadržavanja do zahteva za pristup.16 Javno dostupni podaci pokazuju da se ni posle izmena Zakona nije smanjila frekvencija pristupa od strane državnih organa, pa je tako utvrđeno da su državni organi, tokom 2015. godine, samo kod jednog operatora17 pristupili 300.845 puta,18 u 2016. godini 293.244 puta,19 a u 2017. godini čak 381.758 puta.20 Među tih nekoliko stotina hiljada (samostalnih) pristupa, mogli su da se nađu i novinari, čija bi komunikacija mogla da bude kompromitovana, a izvor ugrožen.

________
15 Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (2013). Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2012. godinu. Beograd str. 60. Dostupno na: https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPoverenika/2012/izvestaj2012final.pdf.
16 Član 130a. Zakona o elektronskim komunikacijama.
17 IKT sistem ovog operatora registruje pristupanje od strane državnih organa, a broj pokazuje pristup mimo redovne procedure, tzv. "samostalni pristup".
18 SHARE Defense (2015). Nevidljive infrastrukture. SHARE LABS. Dostupno na: http://bit.ly/2e3FKda.
19 SHARE Defense (2017). Zadržavanje podataka o komunikaciji u Srbiji: Koliko smo pod nadzorom Dostupno na: https://bit.ly/2QBlky6.
20 SHARE Defense/Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

1.4. Informaciona bezbednost

Problem informacione bezbednosti postaje izuzetno aktuelan i nameće potrebu za angažovanjem resursa u cilju postizanja adekvatnog stepena informacione bezbednosti novinara i onlajn medija.

Napadi u onlajn prostoru variraju od napada na informaciono-komunikacionu infrastrukturu medija (na primer, tzv. Denial of Service, proboj odbrane sistema i hakovanje, ubacivanje malicioznih softvera i virusa) do pretnji, uvreda i ugrožavanja sigurnosti samih novinara i urednika koji mahom dolaze od anonimnih korisnika društvenih mreža. Zakon o informacionoj bezbednosti predvideo je osnivanje posebnih centara za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima u različitim sektorima, čiju evidenciju vodi Nacionalni CERT. U Republici Srbiji, osim Nacionalnog CERT-a, funkcioniše devet posebnih CERT-ova, među kojima i CERT Share fondacije koji se specifično bavi zaštitom prava građanskih i onlajn medija, i koji ujedno pruža tehničku i pravnu pomoć u vezi sa informacionom bezbednošću medija. Monitoring koji sprovodi Share fondacija dokumentuje 487 slučajeva povrede digitalnih prava i sloboda u Republici Srbiji od 2014. godine.21

________
21 Baza podataka je dostupna na: http://monitoring.labs.rs/

1.5. Odsustvo zakonske i institucionalne zaštite profesionalne autonomije novinara i urednika u odnosu na unutrašnje pritiske

Istraživanja pokazuju da se novinari i urednici nalaze pod pritiskom vlasnika, koji zahtevaju poseban tretman za oglašivače, mešaju se u izbor tema ili u raspoređivanje novinarskih zadataka, zahtevaju povlašćeni položaj za političke subjekte.22 Uticaj poslovodstva medija je još izraženiji i, pored navedenog, odnosi se i na zahteve za prikrivenim oglašavanjem, na neodobravanje objavljivanja i mešanje u izbor izvora informacija.23 I druga istraživanja beleže pritiske, posebno političke24, kao i manjak profesionalnog integriteta.25

Zakonom o javnom informisanju i medijima novinarima se daje pravo na objavljivanje tvrdnji i iznošenje stavova i mišljenja,26 kao i pravo da odbiju izvršenje naloga urednika ako bi se na taj način kršio propis, pravila struke i etika novinarske profesije. Osim naloga urednika, navedeni zakon ne prepoznaje vlasnike i poslovodstvo kao izvore mogućeg pritiska i ne dodeljuje adekvatan stepen zaštite urednicima, koji bi trebalo da ga imaju u skladu sa prirodom posla i odgovornošću. Zakon generalno ne prepoznaje sankcije za kršenje ovog prava.

________
22 Matić, J. (2018). Kontrola i sloboda medija: svedočenja novinara. Beograd: Slavko Ćuruvija fondacija, str. 13. Dostupno na: www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/svedocenja-novinara-o-pritiscima-medije-kontrolisu-politicari-i-urednici/.
23 Ibid, str. 12.
24 Surčulija Milojević, J. (2018). Monitoring Media Pluralism in Europe: Application of the Media Pluralism Monitor 2017 in the European Union, FYROM, Serbia & Turkey. Country Report: Serbia. Centre for Media Pluralism and Media Freedom. str. 8. Dostupno na: cmpf.eui.eu/wp-content/uploads/2018/11/Serbia_MPM2017_country-report.pdf.
25 Matić, J., Valić Nedeljković, D. (2014). Serbia. In B. Petković (ed.) Media integrity matters: Reclaiming public service values in media. and journalism. Ljubljana: Peace Institute. str. 375.
26 Član 49. Zakona o javnom informisanju i medijima.

2. Tržišna utakmica i ekonomska neodrživost medija

2.1. Transparentnost podataka o medijima

Postojeći zakonski okvir i obim podataka koji se upisuju u Registar medija ne obezbeđuje prikupljanje svih informacija koje su potrebne za ostvarivanje ciljeva zbog kojih je taj registar uspostavljen. Takođe, nije obezbeđen mehanizam da prikupljeni podaci budu ažurni, da budu umreženi sa podacima koji se vode u drugim registrima i da budu lako dostupni i pretraživi korisnicima. Postojeći pravni okvir ne pruža jasne kriterijume za brisanje medija iz Registra, ne sadrži delotvorne sankcije za nepoštovanje zakonskih odredaba niti utvrđena pravila o odgovornosti za vršenje kontrole tačnosti i ažurnosti podataka.

2.2. Kriterijumi za određivanje medijske koncentracije i potencijalne opasnosti po medijski pluralizam

Medijski zakoni su uveli praćenje medijskog pluralizma kroz slušanost, gledanost i prodati tiraž medija (u zavisnosti od vrste medija), što se pokazalo kao nedovoljan i neadekvatan parametar za ocenu medijskog pluralizma. Zakoni ne definišu jasno način određivanja i merenja ovih udela, kao ni metode verifikacije podataka o preferencijama medijske publike. Podaci o preferencijama medijskih konzumenata u postupku utvrđivanja medijske koncentracije dobijaju se kroz izjave izdavača medija, bez dalje provere tačnosti tih podataka. Pored toga, zakonom nije jasno definisan postupak REM-a u procesu utvrđivanja toga da li je u konkretnom slučaju došlo do objedinjavanja vlasništva ili upravljanja, niti su utvrđene pravne posledice ukoliko bi naknadno, po odobrenom objedinjavanju, došlo do narušavanja medijskog pluralizma.

Koncept pluralizma medija ne može se izjednačiti sa konceptom pluralizma vlasništva u medijima, jer se, u slučaju medija, pluralizam odnosi i na raznovrsnost izvora informacija i medijskih sadržaja. Upravo raznovrsnost izvora informacija publici omogućava stvaranje vlastitog mišljenja, oslobođenog od uticaja dominantnog izvora. Ograničavanje vlasničkog povezivanja nije jedini način osiguravanja pluralizma medija. Ne postoje adekvatni kriterijumi za merenje medijskog pluralizma u sadržinskom smislu, naročito kada se radi o informativnom programu, a jednoobraznost medijskog sadržaja (naročito informativnog programa), predstavlja trend koji je opasan po medijski pluralizam. Visoki pragovi koji se tiču udela u gledanosti, slušanosti ili prodatom tiražu, kao i ukidanje ograničenja u umrežavanju medijske usluge, te omogućavanje operatorima da pružaju medijske usluge uz minimalne regulatorne zahteve, doveli su do ukrupnjavanja na medijskoj sceni iz ekonomskih razloga, ali istovremeno su povećali rizik po pluralizam medijskih sadržaja.

Pravilima o medijskoj koncentraciji nisu dovoljno razrađeni kriterijumi za ocenu istovremenog vlasništva nad medijima u različitim sektorima. Takođe, ne postoje ni pravila o platformskoj neutralnosti koja bi merila pluralizam medijskog sadržaja na internetu, kablovskim i drugim vidovima distribucije, OTT platformama itd.

2.3.-2.5. Tržišni mehanizmi na medijskom tržištu

Medijsko tržište u kontekstu ove analize čine izdavači (fizička i pravna lica) medija koji su registrovani za tu delatnost, dok je medij definisan u zakonu kao sredstvo javnog informisanja. Izdavač medija posluje na više podtržišta, jer on proizvodi medijski sadržaj (urednički oblikovane celine) koje čini dostupnim javnosti, ali i prodaje oglasni prostor u okviru svog medija (tržište oglašavanja). Ovome se dodaju i usluge koje pruža trećim licima, kao što su produkcija i uslužno izdavaštvo. Na svakom od ovih tržišta postoje tržišni mehanizmi manje ili više razvijeni.

Tržište oglašavanja karakteriše to da najveći deo novca odlazi na televizije, i to one sa nacionalnom frekvencijom. Ovo tržište karakteriše i velika koncentracija preferencija medijske publike (slušanost, gledanost, čitanost) kod četiri najveća izdavača u svakoj kategoriji, pa tako četiri najveća pružaoca medijskih usluga imaju zajedno udeo od 62% u ukupnoj gledanosti, četiri najveća pružaoca medijske usluge radija imaju udeo u slušanosti preko 51%, a četiri najveća izdavača štampanih medija imaju udeo u čitanosti preko 63%.27 Iako tržište digitalnih medija beleži konstantan i stabilan rast, novac oglašivača završava tamo gde je izmereno da je najveća publika. Tako se za određivanje medijskog potencijala medija koriste komercijalna merenja u kojima ne učestvuju svi mediji. U takvom ambijentu lokalni i regionalni mediji gube trku sa onima koji imaju nacionalno pokrivanje i koji su uvek obuhvaćeni merenjima. Tačnije, čak 89% udela u oglašavanju na televiziji pripada televizijskim stanicama sa nacionalnom pokrivenošću.28 Ostatak sredstava od oglašavanja su između sebe podelili strani programi koji se distribuiraju putem kablovskog sistema. Podaci pokazuju da se od 15 najvećih komercijalnih oglašivača u Republici Srbiji nijedan ne oglašava na lokalnim, pa čak ni na regionalnim stanicama.

Sa druge strane, osnovno medijsko tržište (tržište proizvodnje medijskog sadržaja) karakteriše da izdavači štampanih medija i novinskih agencija nemaju ravnopravne startne pozicije, bilo zbog uloge države kao suvlasnika ili zbog povlašćenog tretmana nekih komercijalnih izdavača (poreski uslovi, reprogrami dugovanja, povlašćene komunalne i druge usluge javnih preduzeća, preferencije u javnim nabavkama).29

Pored toga, povezano tržište distribucije medijskih sadržaja je i samo u priličnoj meri koncentrisano. U Evidenciji operatora javnih komunikacionih mreža i usluga, koju vodi Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: RATEL), a prema podacima izveštaja iz 2019. godine, upisan je 81 operator koji pruža uslugu distribucije medijskih sadržaja (preko kabla i drugih mreža).30 Četiri operatora čine čak 85,7% tržišta posmatrano po broju korisnika,31 od kojih je jedan privatni, a preostala tri u javnom vlasništvu. Trenutno postoji samo jedan operator distribucije medijskih sadržaja terestrijalnim putem sa uslovnim pristupom (Pay TV), koji koristi infrastrukturu Javnog preduzeća "Emisiona tehnika i veze", pa teorijski može da pokrije preko 95% stanovništva.32 Stanje na povezanom tržištu distribucije, uz nedostatak adekvatnog nadzora (REM i RATEL), može da dovede do favorizovanja određenih pružalaca medijskih usluga, te samim tim, do diskriminacije drugih, čime predstavlja i potencijalnu opasnost po medijski pluralizam. Naime, veliki operatori, pored pružanja usluge distribucije medijskih sadržaja, aktivni su i u proizvodnji sadržaja (i faktički su izdavači brojnih medija preko povezanih lica), tako da postoji realna mogućnost favorizovanja takvih sadržaja na štetu medija koji ne posluju u sistemu pomenutih operatora. Ovakvo stanje na povezanom tržištu distribucije onemogućava da se sadržaji jednog velikog operatora nađu u mreži drugog velikog operatora, što je trenutno faktičko stanje u pogledu sportskih sadržaja (od kojih se neki čak i nalaze na Listi najvažnijih događaja od posebnog značaja za građane u Republici Srbiji33), ali i u oblasti informativnih sadržaja, što je još opasniji trend po medijski pluralizam.

U periodu od kada je RATEL sproveo prvu analizu tržišta (2011. godina), nakon donošenja Zakona o elektronskim komunikacijama34 pa do kraja 2016. godine, tržište distribucije medijskih sadržaja bilo je prepoznato kao "tržište podložno prethodnoj (ex ante) regulaciji", i tretirano kao "tržište na kome postoje strukturne, regulatorne i druge trajnije prepreke koje onemogućavaju ulazak novih konkurenata, na kome nije moguće obezbediti razvoj delotvorne konkurencije bez prethodne regulacije i na kome se uočeni nedostaci ne mogu otkloniti samo primenom propisa o zaštiti konkurencije".35Ex ante je specifični mehanizam ustanovljen u oblastima gde su postojali (ili postoje) tradicionalni monopoli. Određivanje relevantnih tržišta koja su podložna prethodnoj (ex ante) regulaciji u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, potvrda je da na nekom tržištu nema dovoljno konkurencije, pa je neophodno da bude pod nekom vrstom "preventivnog i dodatnog regulatornog nadzora" (pored nadzora Komisije za zaštitu konkurencije). Na takvom tržištu se određuje operator sa značajnom tržišnom snagom i nameću mu se regulatorne obaveze u cilju obezbeđivanja konkurencije. Analiza RATEL-a sprovedena tokom 2015. i 2016. godine36 pokazala je da ovo tržište više nije tržište podložno ex ante regulaciji. Od kraja 2016. godine primetan je trend ukrupnjavanja na tržištu distribucije. Kako je već istaknuto, trend ukrupnjavanja na tržištu distribucije medijskog sadržaja može imati negativne efekte po medijski pluralizam, te je i ovo pitanje bitno iz aspekta sprovođenja ciljeva medijske politike.

Pored koncentracije medijskog i povezanih tržišta, na nejednake uslove na tržištu medija u Republici Srbiji utiču i mnogobrojni drugi faktori. U oblasti elektronskih medija, regulatorno telo ne sprovodi redovne analize tržišta, a odluke od kojih zavisi pravilno funkcionisanje tržišta donosi bez neophodnih podataka iz tih analiza. Takođe, ne postoje javno dostupni, pouzdani i potpuni podaci o preferencijama medijske publike. Dalje, regulatorno telo ne nadzire na efikasan način rad stranih pružalaca medijskih usluga, zbog čega su oni u povoljnijem položaju u odnosu na domaće medije. Takođe, domaćim (elektronskim) medijima nelojalnu konkurenciju prave pružaoci medijske usluge radija i televizije, koji pružaju medijske usluge putem interneta i nisu upisani u Registar pružalaca medijskih usluga koji vodi REM.37 Regionalnim televizijama nakon digitalizacije dodatnu konkurenciju prave lokalne televizije koje za isto područje pokrivanja plaćaju daleko manje naknade. Isto tako, na tržištu distribucije medijskih sadržaja vladaju nejednaki uslovi i to zbog nepostojanja uređenih pravila (logička numeracija kanala), nepravilne primene postojećih pravila (pravila o obaveznom prenosu), nepoštovanja obaveza koje operatori imaju kao "čuvari kapije" (engl. Gate Keepers), odnosno kao lica koja faktički odlučuju koji pružalac medijske usluge će imati pristup njihovoj mreži, ali i usled činjenice da se te obaveze ne primenjuju na nove oblike distribucije medijskih sadržaja (OTT usluge).

Ako se tržište na kome se takmiče operatori distribucije medijskih sadržaja posmatra sa aspekta uticaja na medijsko tržište, može se zaključiti sledeće:

- nedovoljno je uređena oblast odnosa operatora (distributera medijske usluge) i pružalaca medijske usluge, uključujući i izostanak pravila o logičkoj numeraciji kanala (LCN) za sve mreže; neadekvatna je primena pravila koja se tiču obaveze prenosa, nedostaje nadzor u pogledu primene pravila o nediskriminatornom tretmanu;

- novim medijskim zakonima izvršena je izvesna deregulacija u odnosu na vertikalnu integraciju (omogućeno je da operatori budu, preko povezanih lica, i pružaoci medijske usluge).

Poremećaje na medijskom tržištu, odnosno funkcionisanje tržišnih mehanizama, uslovljavaju i različiti vidovi dodele javnih sredstava, naročito putem stvarnih ili potencijalnih javnih rashoda ili umanjenja ostvarenja javnog prihoda, kojim izdavači medija stiču povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čiji pojavni oblici mogu biti različiti:

- neadekvatna primena pravila koja se tiču projektnog sufinansiranja, koja dovodi do toga da se javna sredstva ne dodeljuju za ostvarenje javnog interesa u oblasti javnog informisanja;

- neadekvatna primena pravila koja se tiču poreskih oslobođenja i finansijskih podsticaja, koja su dostupna samo određenim izdavačima medija;

- potencijalne zloupotrebe sistema javnih nabavki, kojom se nabavljaju usluge od medija koje ne bi mogle da budu predmet javne nabavke;

- besplatne usluge zakupa koje pružaju jedinice lokalne samouprave pojedinim izdavačima medijima, bez postojanja jasnih, unapred propisanih i nediskriminatornih kriterijuma;

- drugi pojavni oblici poput direktnih pogodbi, ugovora o poslovnoj saradnji i dr.

U implementaciji sistema dodele javnih sredstava putem projektnog sufinansiranja uočeni su mnogobrojni problemi, koji su ustanovljeni monitoringom ovog procesa koji je vršen u zemlji38, ali i negativnim izveštajima Evropske komisije o napretku Republike Srbije ka EU, koji, između ostalog, naglašavaju da "sufinansiranje medijskog sadržaja kako bi se ispunile obaveze od javnog interesa treba da se sprovodi u skladu sa zakonskim okvirom, koristeći transparentne i pravične procedure, i bez uplitanja od strane državne uprave, posebno na lokalnom nivou",39 da "transparentno vlasništvo i finansiranje privatnih medija, državno finansiranje medija i sufinansiranje medijskih sadržaja moraju se efikasno nadgledati, uključujući na lokalnom nivou, i sprovoditi u skladu sa postojećim zakonodavstvom",40 da vlast treba da osigura "da se neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši preko raspodele sredstava za oglašavanje, uključujući ono iz javnih kompanija, kao i preko projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta".41

Nedosledno sprovođenje privatizacije preostalih medija čiji su osnivači izdavača Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i izdavač koga je neposredno ili posredno osnovala ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili pretežnim delom u javnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda (mimo izuzetaka propisanih medijskim zakonima42) utiče na poremećaje na medijskom tržištu. Izveštaj Evropske komisije o napretku Republike Srbije ka EU za 2018. godinu eksplicitno navodi da "zakonodavstvo o medijima i dalje treba u potpunosti sprovesti"43 što uključuje i odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima koje uređuju privatizaciju gore pomenute kategorije izdavača. Zbog toga bi obavezu privatizacije preostalih medija u javnoj svojini trebalo posmatrati i u kontekstu nastavka evropskih integracija Republike Srbije.

Stiče se utisak da je država (državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i drugi javni entiteti) i dalje značajan akter na medijskom tržištu. Naime, prethodna Medijska strategija, a potom i medijski zakoni su samo delimično rešili problem putem redefinisanja učešća države na medijskoj sceni (obavezna privatizacija i projektno sufinansiranje), ali čak i u tim oblastima su mnoge stvari ostale nedorečene, a još važnije, veliki segment uticaja države na medijsku scenu je ostao van opsega medijske politike (i zakonodavstva), uključujući tu i pomenute druge problematične vidove dodele javnih sredstava.

________
27 Sekundarna analiza podataka tri agencije za period 2016-2017. godina (BIRN, Reporers without Borders (n.d.). Media Ownership Monitor. Dostupno na: http://serbia.mom-rsf.org/rs/nalazi/indikatori/#!d94bc0e9fe15c253b55e5e5cb37623e1).
28 Ipsos Strategic Marketing (2015), Analiza medijskog tržišta u Srbiji. Beograd.
29 Savet za borbu protiv korupcije (2015). Izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga. Dostupno na: https://bit.ly/2SlhTt5.
30 RATEL (2019). Pregled tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga u Republici Srbiji u 2018. godini, str. 90. Dostupno na: https://www.ratel.rs/uploads/documents/empire_plugin/Pregled%20trzista%202018.pdf.
31 RATEL (2019). Pregled tržišta elektronskih komunikacija u Republici Srbiji za treći kvartal 2019. Beograd. Dostupno na: https://www.ratel.rs/uploads/documents/empire_plugin/5ddbd6acc771c.pdf.
32 Plaćena terestrijalna televizija kojoj se pristupa putem STB uređaja i sobne antene. Uslugu pruža privredno društvo MTS Antena d.o.o. koje je u vlasništvu JP ETV i Telekom Srbija, a oba su u javnom vlasništvu.
33 Lista objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 23/18.
34 "Službeni glasnik RS", br. 44/10, 60/13 - US,62/14 i 95/18 - dr. zakon.
35 Član 59. Zakona o elektronskim komunikacijama.
36 RATEL (2016) Izveštaj o analizi maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja, dostupno na: https://bit.ly/2Q0NNt2.
37 Shodno članu 74. stav 1. tačka 3) Zakona o elektronskim medijima, pružalac medijske usluge (radija i televizije) koji te usluge pruža isključivo putem globalne informatičke mreže (Web casting, live streaming i dr.) ne pribavlja dozvolu, ali ima obavezu upisa u Registar medijskih usluga kod Regulatora. Trenutni broj upisanih medija ne odražava faktičko stanje pružanja medijskih usluga preko interneta (budući da je u ovaj registar upisano svega 20-ak internet pružalaca medijske usluge radija i televizije). Registar PMU je dostupan na internet stranici REM-a: https://bit.ly/2G07QrH.
38 Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (2016). Bela knjiga projektnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja. Dostupno na: http://bit.ly/2EqyqoR.
39 Evropska komisija (2016). Republika Srbija: Izveštaj za 2016. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona Saopštenje o politici proširenja EU za 2016. godinu, str. 22. Dostupno na: https://bit.ly/2EIycxT.
40 "Non-Paper" o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju, novembar 2017. godine, str. 8. Dostupno na: https://bit.ly/2BVp8TO.
41 Evropska komisija (2018). Republika Srbija: Izveštaj za 2018. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona Saopštenje o politici proširenja EU za 2018. godinu, str. 29. Dostupno na: https://bit.ly/2rkgBlP.
42 Javni medijski servisi na nacionalnom i pokrajinskom nivou, privredno društvo, ustanova ili fondacija koja je osnivač izdavača medija koji ostvaruje javni interes u oblasti informisanja na manjinskim jezicima i ustanova za informisanje građana na teritoriji KIM (član 16. Zakona o javnom informisanju i medijima).
43 Ibid, str. 27.

2.6. Nedovoljno razvijeni mehanizmi regulacije u formi samoregulacija i koregulacija medijske industrije

Postojeći pravni okvir u oblasti elektronskih medija ne daje dovoljno prostora medijskoj industriji za iniciranje, razvijanje i primenu alternativnih regulatornih instrumenata, poput koregulacije ili samoregulacije. Naime, jedino je u Zakonu o oglašavanju ostavljena mogućnost pružaocima medijske usluge da, uz saglasnost REM-a, samostalno ili zajednički utvrde posebna poslovna pravila u vezi sa neprikladnim oglašavanjem hrane ili pića. Pored toga, regulatorni okvir ne sadrži ni obavezu REM-a da podstiče učesnike u sektoru elektronskih medija na koregulaciju određenih važnih pitanja u toj oblasti.

2.7. Položaj lokalnih i regionalnih medija

Kako pokazuju podaci iz Registra medija, u Republici Srbiji je registrovano više stotina lokalnih elektronskih medija i više od 700 štampanih izdanja. Osim što je krajnje fragmentirano (što je jedna od posledica i inicijalnog opredeljenja regulatora da se maksimalno iskoristi etar, te da se sve raspoložive frekvencije daju na korišćenje lokalnim i regionalnim pružaocima medijskih usluga radija), tržište lokalnih medija je i krajnje ekonomski neodrživo. Lokalni mediji se godinama unazad nalaze u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, posluju na malim, ograničenim, izuzetno siromašnim lokalnim/regionalnim ekonomskim tržištima, vrlo malo prihoduju od oglašavanja, ali i prodaje, a prelazak na digitalno terestričko emitovanje televizijskog signala nametnuo je nove troškove televizijama koje nije pratilo i povećanje prihoda.44

Tržište lokalnih i regionalnih medija karakteriše i neravnopravan položaj svih subjekata na tržištu, naročito nakon privatizacije. Prema istraživanjima medijskih i novinarskih udruženja,45 utvrđeno je da su pojedinci koji su došli u posed nekadašnjih državnih medija, po uređivačkoj politici bliski vladajućoj stranci, favorizovani u raspodeli sredstava na konkursima za sufinansiranje sadržaja od javnog interesa. Takođe prema navedenim istraživanjima, nejednaka pozicija lokalnih i regionalnih medija ogleda se i u finansiranju preko sistema javnih nabavki ili sklapanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa javnim preduzećima, uglavnom sa onim medijima naklonjenim lokalnim i regionalnim vlastima.

U oštroj konkurenciji štampe, radio i TV stanica i onlajn portala koji posluju u jednoj lokalnoj zajednici, lokalni mediji dodatno se takmiče za marketinške prihode i sa pružaocima medijskih usluga sa nacionalnom pokrivenošću, kablovskim stanicama i nezavisnim produkcijskim kućama. Analiza medijskog tržišta REM-a iz 2015. pokazuje da "čak 89% udela u oglašavanju pripada televizijskim stanicama sa nacionalnom pokrivenošću",46 što ostavlja malo prostora za investicije u lokalne medije, pa samim tim i za proizvodnju kvalitetnih medijskih sadržaja koji će na adekvatan način zadovoljavati potrebe za informisanjem lokalnih zajednica, posebno u pogledu informativnog programa čija je produkcija tehnički i troškovno zahtevna.

Lokalni mediji vrlo često ostaju van interesovanja i saradnje sa velikim marketinškim agencijama bez kojih je nemoguće obezbediti prihode od velikih oglašivača što dodatno povećava pritisak da se lokalni mediji okrenu raznim oblicima državnog finansiranja, uključujući projektno sufinansiranje, ugovore sa javnim preduzećima, sponzorstva, donacije, kao osnovnim poslovnim prihodima, uvodeći ponovo državu na tržište kao dominantnog subjekta. Ovakva situacija urušava autonomiju lokalnih medija i otvara ogroman prostor za razne vrste pritisaka koji se najčešće ogledaju kroz uticaj na uređivačku politiku medija i urušavanje njihove nezavisne uređivačke politike.47 Regionalni, lokalni i mediji civilnog društva, prema tome, ne ostvaruju uopšte ili ostvaruju vrlo male prihode od oglašavanja, pa su zbog toga prinuđeni da prihode ostvaruju skoro isključivo preko konkursnog sufinansiranja. Na taj način, konkursi za finansiranje medijskog sadržaja postaju skoro jedini izvor prihoda za održanje lokalnih i regionalnih medija. Na taj način projektno sufinansiranje se pretvorilo u socijalnu kategoriju umesto da konkursi prevashodno služe za obezbeđivanje sredstava za ostvarivanje javnog interesa.

Ekonomski pritisci lokalnih vlasti, neraspisivanje konkursa, izdvajanje nedovoljnih sredstava za projektno sufinansiranje, nepoštovanje zakonskih odredaba i podzakonskih akata, favorizovanje pojedinih medija kroz raspodelu sredstava, postali su dominantni oblik pritisaka u poslednje dve godine.

Lokalni mediji nepovoljne ekonomske uslove rada i ekonomsku nesigurnost (siromašni mediji, mali i nesigurni prihodi, visok stepen eksploatacije novinara) ističu kao najveći problem lokalnih medija.48

Organi javne vlasti na svim nivoima nedovoljno pažnje posvećuju proizvodnji i objavljivanju medijskih sadržaja o temama značajnim za život i rad građana u lokalnim i regionalnim zajednicama.

______
44 Matić, J. (2016). Strukturni uzroci krize i strateška rešenja ekonomske održivosti medija. Izlaganje na konferenciji Speak up 3: u susret savremenoj medijskoj politici. Beograd.
45 Izvor: kazitrazi.rs
46 Ipsos Strategic Marketing (2015). Analiza medijskog tržišta u Srbiji. Beograd, str. 15. Dostupno na: http://www.rem.rs/sr/izvestaji-i-analize/izvestaji-i-analize-o-nadzoru-emitera/analize.
47 Novosadska novinarska škola (2018). Pritisci na lokalne medije u Vojvodine. Novi Sad. Dostupno na: http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/?page_id=2534&lang=en
48 Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija (2017). Istraživanje o pristiscima na lokalne medije i novinare lokalnih medija. Dostupno na: https://bit.ly/2haApDz.

3. Nedovoljno snažne institucije (Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, regulatorna tela, javni medijski servisi)

3.1. Nadzor Ministarstva kulture i informisanja nad primenom medijskih zakona

Ministarstvo kulture i informisanja obavlja poslove državne uprave koji se, između ostalog, odnose i na sprovođenje zakona u oblasti javnog informisanja.49 Nadzor nad sprovođenjem Zakona o javnom informisanju i medijima vrši organ državne uprave nadležan za poslove javnog informisanja (Ministarstvo kulture i informisanja), a na teritoriji autonomne pokrajine - pokrajinski organ uprave nadležan za poslove javnog informisanja kao povereni posao (Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama),50 dok nadzor nad sprovođenjem Zakona o javnim medijskim servisima vrši isključivo Ministarstvo kulture i informisanja. U sprovođenju zakona, Ministarstvo kulture i informisanja ima veoma ograničene (izričite) mehanizme na raspolaganju, a to su:

- uređivanje sufinansiranja projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i propisivanje obrazaca za prijave na konkurs i obrasce za podnošenje narativnog i finansijskog izveštaja, podzakonskim aktom;51

- propisivanje dokumentacije koja se prilaže u postupku registracije medija u Registar medija, podzakonskim aktom;52

- utvrđivanje postojanja ugrožavanja medijskog pluralizma - za štampane medije izdaje upozorenje o narušavanju medijskog pluralizma, obaveštava Registratora o upozorenju, i nalaže Registratoru da obriše medij iz Registra medija, ako izdavač tog medija ne postupi po tom upozorenju;53

- bliže utvrđivanje načina vođenja i upisa u evidenciju inostranih predstavnika medija i dopisništava i vođenje te evidencije;54

- podnošenje prijava za privredni prestup u zakonom predviđenim slučajevima;

- podnošenje prekršajnih prijava u zakonom predviđenim slučajevima.

Zakon o elektronskim medijima ne sadrži odredbe o nadzoru.

Ministarstvo kulture i informisanja poslove državne uprave u oblasti javnog informisanja, uključujući i nadzor nad primenom Zakona o javnom informisanju i medijima, vrši preko Sektora za informisanje i medije, u okviru kojeg postoji: Odeljenje za normativne poslove, projektno sufinansiranje i evidenciju stranih dopisnika i dopisništava (u kome se nalaze Grupa za normativne poslove i Grupa za projektno sufinansiranje i razvoj medijskog pluralizma) i Grupa za evropske integracije, međunarodnu saradnju i sprovođenje programa i projekata finansiranih iz međunarodnih fondova u oblasti javnog informisanja.55 Ukupan broj državnih službenika u Sektoru za medije je 11, a u okviru Grupe za normativne poslove rade dva državna službenika, od kojih je jedan rukovodilac Grupe.

Sa druge strane, Ministarstvo kulture i informisanja ne koristi dovoljno druge, fleksibilnije mehanizme, koji su joj na raspolaganju po Zakonu o državnoj upravi, pre svega, ne donosi podzakonski akt - uputstvo, kojim se određuje način na koji organi državne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.56 Upravo ovaj podzakonski akt mogao bi da služi kao adekvatna smernica u pogledu toga kako bi trebalo da državni organi i drugi imaoci javnih ovlašćenja primenjuju odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima koje su se pokazale najproblematičnije u praksi, na primer, kada se radi o odredbama koje uređuju upis u Registar medija. Mišljenja, koja se izdaju na zahtev pravnih i fizičkih lica, u praksi imaju dobar efekat u situacijama kada postoji nedoumica u primeni zakonskih normi bez obzira što nemaju obavezujući karakter. Takođe, obaveštenje, kao jedan vid ukazivanja na određene zakonske odredbe, doprineo bi većoj i ujednačenijoj primeni pojedinih zakonskih odredaba.

Suštinski, u vršenju nadzora nad Zakonom o javnom informisanju i medijima, Ministarstvo kulture i informisanja nema dovoljno efikasne mehanizme (svode se na pokretanje postupaka za privredni prestup i prekršajnih postupaka u prilično ograničenom broju slučajeva) i skromne mere u oblasti utvrđivanja medijskog pluralizma.

_______
49 Član 18. Zakona o ministarstvima.
50 Član 132. Zakona o javnom informisanju i medijima.
51 Član 28. Zakona o javnom informisanju i medijima.
52 Član 43. Zakona o javnom informisanju i medijima.
53 Član 47. Zakona o javnom informisanju i medijima.
54 Član 55. Zakona o javnom informisanju i medijima.
55 Ministarstvo kulture i informisanja Informator o radu za 2018. godinu.
56 Član 15. stav 4. Zakona o državnoj upravi.

3.2. Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije i odgovornost tog tela prema javnosti

Uprkos zakonskom definisanju regulatora kao nezavisnog tela, REM je u statusnom smislu telo koje se nalazi između "organa državne uprave" i nezavisnog regulatornog tela. Razlozi zbog kojih regulatorno telo ima takav status su delimično u nedostacima same regulative, a delimično su posledica njene implementacije.

U cilju poboljšanja položaja REM-a neophodno je ustanoviti niz mehanizama, čiji bi cilj bio obezbeđivanje funkcionalne, finansijske i organizacione nezavisnosti, kao i precizno definisananje statusa u pravnom sistemu Republike Srbije, uz jasno opredeljenje da ovo telo svoje zadatke mora da obavlja nepristrasno i transparentno, uživajući potpunu samostalnost pri izvršavanju zadataka koji su mu dodeljeni, što ne isključuje odgovornost regulatora.

Najznačajniji poslovi iz delokruga rada regulatora, tačnije poslovi kojima se ostvaruje regulatorna funkcija u oblasti elektronskih medija, predstavljaju "poverene poslove", koji mogu biti oduzeti od strane nadležnog ministarstva na 120 dana ako bi, po oceni nadležnog ministarstva neizvršenje određenog poverenog posla moglo da izazove štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti.57 Nepravilno korišćenje ovog instituta potencijalno može da ugrozi funkcionalnu nezavisnost regulatora. Pored toga, regulator je dužan da pre donošenja propisa pribavi od ministarstva mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa,58 što sa sobom povlači i mogućnost poništaja, suspenzije ili ukidanja opšteg akta regulatora.59 Sve ovo je posledica nedovoljno preciznog definisanja položaja regulatora u pravnom sistemu Republike Srbije.

Mogućnost političkog uticaja prilikom izbora članova Saveta REM-a, odugovlačenje sa izborom članova Saveta REM-a, nedavanje saglasnosti na Statut, primena propisa o položaju zaposlenih u državnoj upravi i propisa o javnim nabavkama u priličnoj meri ograničavaju organizacionu nezavisnost regulatornog tela.60

Postojanje personalne i funkcionalne nezavisnosti ovog tela u brojnim situacijama je bilo pod znakom pitanja. Naime, iako je uloga nadležnog skupštinskog odbora u postupku izbora članova Saveta REM-a samo tehničke prirode, ovo telo je direktno uticalo na izbor pojedinih članova Saveta REM-a (u slučaju izbora članova Saveta REM-a na predlog organizacija civilnog društva). Takođe, pojedinim članovima Saveta REM-a je istekao mandat, a nisu ispoštovani proceduralni koraci da se izaberu novi. Posledica svega toga je da Savet REM-a već duži period funkcioniše samo sa šest umesto devet članova, kao i da većinu u sadašnjem sazivu Saveta REM-a čine članovi predloženi od strane države. Sve to utiče na kvalitet rada REM-a, budući da u proces donošenja odluka nisu uključene sve strukture društva predviđene Zakonom o elektronskim medijima. Na kraju bi trebalo napomenuti da Zakon o elektronskim medijima ne sadrži jasna merila za izbor članova Saveta REM-a niti odredbe o odgovornosti članova Saveta REM-a.

Nezavisnost Saveta REM-a od ključnog je značaja za nezavisnost javnih medijskih servisa, s obzirom da Savet REM-a bira upravne odbore javnih medijskih servisa, koji dalje postavljaju direktora, biraju članove programskog saveta, imenuju i razrešavaju glavne i odgovorne urednike, kao i direktore programa, ako su oni predviđeni statutom javnih medijskih servisa, a na predlog generalnog direktora imenuje i odgovorne urednike programa na jeziku nacionalne manjine.

Finansijska nezavisnost REM-a, zbog procesa odobravanja Finansijskog plana od strane Narodne skupštine i podzakonskog akta koji reguliše naknade od strane Vlade, takođe je ugrožena.61 Od početka primene Zakona o elektronskim medijima, Narodna skupština je kasnila sa donošenjem odluke kojom se daje saglasnost na Finansijski plan, a to kašnjenje je nastavljeno i zaključno sa 2018. godinom.62 U decembru 2018. godine Narodna skupština je, prvi put od početka primene Zakona o elektronskim medijima, dala saglasnost na Finansijski plan pre početka godine na koju se taj plan odnosi.63

Regulator mora da bude nezavisan ne samo u odnosu na državu već i u odnosu na subjekte koje reguliše. U tom smislu, problem eventualno može da predstavlja činjenica da se REM finansira isključivo iz naknada koje plaćaju elektronski mediji.64

Izvršna ovlašćenja su još jedan kriterijum za procenu nezavisnosti i autoriteta regulatornog tela. Međutim, od mera koje REM-u stoje na raspolaganju, dve su se u praksi pokazale kao neefikasne (opomena i upozorenje), dok preostale dve, iako legitimne, mogu značajno da ograniče medijske slobode, pa su retko (privremena zabrana objavljivanja programskog sadržaja) ili nisu uopšte izricane (oduzimanje dozvole). Regulator nema mogućnost vršenja inspekcijskog nadzora niti ima na raspolaganju druge fleksibilnije izvršne mehanizme, kao što su, primera radi, novčane sankcije.

Takođe, još jedan od problema regulatornog tela je i nemogućnost da u uslovima ograničenja plata i ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru, konstantno unapređuje svoju kadrovsku strukturu i privuče stručnjake iz oblasti audiovizuelnih medijskih usluga.

U izveštajima Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2016. i 2018. godinu konstatovano je da "regulatorno telo i dalje nema nezavisnost u nadzoru nad pružaocima medijskih usluga kako bi osiguralo da ispunjavaju svoje programske obaveze", te da treba "osigurati finansijsku i operativnu nezavisnost regulatora", odnosno "ojačati nezavisno regulatorno telo, uključujući i budžet i kvalifikovani kadar, a njegova funkcionalna nezavisnost mora se garantovati u praksi."65 Drugi relevantni izveštaji ukazuju da bi zakonom trebalo jasnije podržati nezavisnost REM-a, posebno u oblastima interne organizacije, plata članova Saveta REM-a i zaposlenih i, pre svega, ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata i izvršenja odluka, a između ostalog bi trebalo uvesti dvostepeni sistem sankcija, kojim je REM ovlašćen za izricanje novčanih kazni protiv kojih je moguće izjaviti žalbu sudu (uključujući upravni sud), kako bi se povećao autoritet REM, a istovremeno, REM bi trebalo da bude proaktivniji u obavljanju svojih zadataka korišćenjem alata koji su mu već na raspolaganju.66

Nezavisnost regulatornog tela je od suštinskog značaja za njegovu efikasnost, ali i za predvidiv i dinamičan razvoj tržišta elektronskih medija. Implementacijom izmena Direktive 2010/13/EU (Direktiva o audio-vizuelnim medijskim uslugama), usvojene od strane Evropskog parlamenta dana 14. novembra 2018. godine (objavljena je u Službenom listu Evropske unije od 28. novembra 2018. godine), uvešće se konkretne odredbe za jačanje nezavisnosti i autoriteta regulatornog tela koje se odnose na to da "nacionalna regulatorna tela budu pravno odvojena i funkcionalno nezavisna od vlade i bilo kojih drugih javnih ili privatnih tela", kao i da "nacionalna regulatorna tela neće tražiti niti prihvatati instrukcije od bilo kog drugog tela kada je u pitanju sprovođenje zadataka koji su njima povereni".

Iako su svi najvažniji akti, izveštaji o radu, zapisnici sa sednica Saveta REM-a i podneti prigovori javni i dostupni na internet stranici REM-a, izostaje suštinska transparentnost, otvorenost prema dijalogu i posvećenost izgradnji kanala interakcije ovog tela sa javnošću, profesionalnim udruženjima, akademskom zajednicom i organizacijama civilnog društva. U poslednje vreme je prisutan i neprimereni način interakcije predstavnika regulatornog tela sa organizacijama i pojedincima koje kritikuju rad REM-a, te svojevrsna (nepotrebna) politizacija kritike.

_______
57 Član 56. Zakona o državnoj upravi.
58 Član 22. stav 3. Zakona o elektronskim medijima.
59 Član 57. stav 2. Zakona o državnoj upravi.
60 Irion, K., Ledger, M., Svensson, S., Ršumović, N. (2017). The Independence and Functioning of the Regulatory Authority for Electronic Media in Serbia (Nezavisnost i rad Regulatornog tela za elektronske medije u Republici Srbiji). Naručilac studije: Savet Evrope, u okviru zajedničkog programa EU i Saveta Evrope "Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX)". Amsterdam/Brisel/Budimpešta/Beograd. Dostupno na: http://rem.rs/uploads/files/PDF/REM%20Report%20Indireg.pdf.
61 Ibid.
62 Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu koja je dostupna na internet stranici Narodne skupštine: https://bit.ly/2SIBtPT.
63 Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu koja je dostupna na internet stranici Narodne skupštine: https://bit.ly/2GaK78o.
64 Član 35. Zakona o elektronskim medijima.
65 Evropska komisija (2018). Republika Srbija: Izveštaj za 2018. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona. Saopštenje o politici proširenja EU za 2018. godinu. Dostupno na: https://bit.ly/2QEnZas i Evropska komisija (2016). Republika Srbija: Izveštaj za 2016. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona. Saopštenje o politici proširenja EU za 2018. godinu. Dostupno na:https://bit.ly/2rkgBlP.
66 Skijaćitano, F. (2018). Ekspertska analiza slobode izražavanja i medijskih sloboda u Srbiji, str. 5.

3.3. Izostanak potpune finansijske i institucionalne nezavisnosti javnih medijskih servisa, te adekvatnog ostvarivanja javnog interesa u kontekstu raznovrsnosti informativnih sadržaja

Javni medijski servisi moraju da budu u službi celokupne javnosti, a između ostalog imaju odgovornost da štite i pospešuju medijski pluralizam, naročito u odnosu na informativni program, što proizlazi iz njihove funkcije institucionalizovanog ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Ovaj odgovorni zadatak može da se ostvari, pre svega, jasnim odvajanjem uredničke funkcije od upravljačke funkcije javnih medijskih servisa, kao i kroz uspostavljanje jasnog i održivog modela finansiranja, čija je bitna komponenta uspostavljanje takse u punom kapacitetu i distanciranje od državnog (i pokrajinskog) budžeta. Javni medijski servis bi, uz javne rasprave, trebalo sistematski da razvija kanale komunikacije sa publikom i zainteresovanom javnošću, pre svega kroz aktivnosti programskog saveta.

U ovoj oblasti je uspostavljen regulatorni okvir usvajanjem Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o elektronskim medijima. Postojeći okvir izmenjen je donošenjem Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je drugačije koncipirao sistem finansiranja, tako što je odredio privremeno finansiranje iz budžeta (dakle ne samo finansiranje određenih projekata,67 nego za finansiranje celokupne osnovne delatnosti) i iz takse koja je fiksirana na iznos značajno manji od zakonskog maksimuma (Zakon o javnim medijskim servisima propisuje maksimum iznosa takse na 500 dinara i propisuje da odluku o visini takse donose zajedno Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine).

U sistemu izbora članova Upravnih odbora, koje imenuje i razrešava Savet REM-a, ključ organizacione nezavisnosti javnih medijskih servisa je nezavisnost REM-a. Ako REM nije dovoljno nezavisan, neće biti ni upravni odbori, a samim tim ni generalni direktor ni programski savet.

Što se tiče ostvarivanja zakonskih i programskih obaveza, u praksi, raspoložive analize i istraživanja pokazuju da i Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine u pružanju programskih usluga napreduju ka ostvarivanju funkcija javnog medijskog servisa, uz vidljivu tematsku raznovrsnost i kvalitet sadržaja i solidnu žanrovsku raznovrsnost.68 Međutim, istraživačke novinarske forme bi trebale da budu zastupljenije, pogotovo u najznačajnijim informativnim emisijama. "Samo delimično ostvarenje načela javnog interesa zabeleženo je i u istraživanju centralnih informativnih emisija Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine iz 2017. godine, gde je zapaženo da kriterijum informativnosti i pravovremenosti u većini emisija jeste poštovan, ali uz uočen nedovoljan otklon od političke promocije vladajućih stranaka."69

Prihodi RTS-a su ispod 90 miliona evra godišnje, od čega oko 49% od takse, oko 28% iz budžeta i oko 23% od marketinga, što donekle odskače od onoga što uporedna istraživanja pokazuju za situaciju u Evropi, gde oko 63-64 % dolazi od takse ili pretplate, iz državnog budžeta samo 14-15 %, a približno 10% prihoda se ostvaruje od oglašavanja. Uporedna istraživanja pokazuju i da modeli finansiranja, uz procedure imenovanja članova upravnih i nadzornih tela i generalnog direktora javnih servisa, jesu ključni nosioci rizika po njihovu nezavisnost.

U Radio-televiziji Srbije se veruje da bi značajan dodatni prihod mogao da se ostvari od prava na distribuciju, ukoliko bi različite distributivne platforme plaćale prava javnom servisu. U Radio-televiziji Srbije smatraju da prostor za naplatu od distributivnih platformi postoji i po sada važećim propisima, posebno u odnosu na OTT i nelinearnu distribuciju. Javni servis očekuje da plaćanje naknade za distribuciju bude prepoznato kao strateško opedeljenje, a uvećanje prihoda omogućilo bi tehničko opremanje i tehnološki razvoj, vraćanje kredita koje javni servis ima, kao i razvoj produkcije na manjinskim jezicima. Još jedan od problema javnog servisa je i nemogućnost da u uslovima ograničenja plata i ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru, unapredi svoju kadrovsku strukturu i podmladi redakcije.

Radio-televizija Vojvodine i dalje funkcioniše iz četiri različita objekta. Nova zgrada se gradi, i to teče po planu. Za tekuće poslovanje, međutim, analize koje su rađene pokazuju da postojeći model finansiranja nije dovoljan. Radio-televizija Vojvodine shodno Zakonu o javnim medijskim servisima, dobija 70% takse naplaćene na teritoriji AP Vojvodine. U periodu januar-septembar 2018. godine prihod od takse je iznosio oko 844 miliona dinara70 i dodatnih 900 miliona dinara iz budžeta.71 Tek oko 5% prihoda ostvaruje se iz komercijalnih izvora.

_______
67 Shodno članu 43. Zakon o javnim medijskim servisima, deo sredstava za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa može se obezbediti i iz budžeta Republike Srbije i budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodina, i to za projekte: 1) proizvodnje, emitovanja i distribucije programa za inostranstvo, programa namenjenih dijaspori, kao i programa namenjenog stanovništvu na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija; 2) namenjene razvoju novih tehnologija, digitalizacije arhiva, digitalizacije tehnološke opreme, razvoja novih distributivnih servisa u skladu sa mogućnostima koje donosi digitalizacija; 3) druge projekte od posebnog društvenog značaja u skladu sa zakonom kojim se reguliše javno informisanje.
68 Veljanovski, R. (2016). Analiza programa Javne medijske ustanove Radio-televizije Srbije. U: D. Valić Nedeljković, J. Matić, R. Veljanovski (ur), Ostvarivanje javnog interesa u javnim medijskim servisima u Srbiji. Novi Sad: Novosadska novinarska škola, str. 151-208.
69 Novosadska novinarska škola (2017). Medijska (ne)zavisnost: 2017: ostvarivanje nezavisnosti i programskih funkcija javnih medijskih servisa u 2017. godini. Novi Sad. Dostupno na: http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/wp-content/uploads/2017/08/Istrazivanje-Medijska-nezavisnost-u-2017.pdf
70 Finansijski izveštaj RTV-a za period januar-septembar 2018. godine, dostupno na: https://bit.ly/2SkPNye, str. 10.
71 Član 2. Uredbe o finansiranju javnih medijskih servisa iz budžeta Republike Srbije u 2018. godini ("Službeni glasnik RS", broj 5/18).

3.4. Otvorenost institucionalnih izvora informisanja

Otvorenost institucionalnih izvora informisanja se ostvaruje različitim mehanizmima, poput informatora o radu, dostupne i pregledne internet stranice državnih organa i drugih načina prezentacije rada. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je jedan od bitnijih segmenata prava na slobodu izražavanja u smislu člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u više presuda72 potvrdio da je pravo na pristup informacijama od javnog značaja bitan element prava na slobodu izražavanja. Naime, javnost ima opravdani interes da sazna informacije koje su u posedu državnog organa, a prepreke postavljene da bi se dobijanje informacija od javnog značaja ometalo, mogu obeshrabriti one koji rade u medijima ili srodnim oblastima u vršenju svoje vitalne funkcije čuvara javnosti i tako uticati na njihovu mogućnost da obezbede tačne i pouzdane informacije, te je neophodno te prepreke uklanjati.73

Mehanizam ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja koji je propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je žalba nezavisnom telu - Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kao najveće prepreke u punoj primeni zakona,74 Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navodi:

- nerazmatranje izveštaja i preporuka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

- nemogućnost upravnog izvršenja rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

- otežano sprovođenje ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

- neadekvatna odgovornost;

- višegodišnje odlaganje izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U prethodnim godinama primećena je tendencija "zatvaranja institucionalnih izvora informisanja", sužavanja kruga subjekata koji su dužni da javnosti pruže informaciju od javnog značaja, kao i uvođenje mogućnosti vođenja upravnog spora protiv Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od strane organa javne vlasti. Prva tendencija je vezana za faktičko stanje, dok su druge dve vezane za proces izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (nacrt zakona iz aprila 2018. godine).

_______
72 Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, presuda dostupna na internet stranici Zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava: https://bit.ly/2pRxJz6.
Mađarska unija za građanske slobode protiv Mađarske, Presuda dostupna na internet stranici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti: https://bit.ly/2yyE3zs.
Kenedi protiv Mađarske, Presuda dostupna na internet stranici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti: https://bit.ly/2ydmMMY.
73 Ibid.
74 Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (2018). Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2017. godinu. Beograd. Dostupno na: https://bit.ly/2retZbN.

3.5. Odnos autorskog prava i prava na slobodu izražavanja

U kontekstu autorskopravne zaštite i ostvarivanja prava na slobodu izražavanja često se ističu sledeći problemi:

- visoki iznos dosuđene naknade štete u autorskopravnim sporovima i percepcija nedovoljne zaštite autorskih dela koje stvaraju mediji i novinari;

- neadekvantnost uspostavljenog sistema kolektivne zaštite autorskog prava.

Veliki broj primedaba u odnosu na ishod autorskih sporova se odnosi na dosuđivanje (visoke) naknade imovinske i nematerijalne štete zbog povrede imovinskih i moralnih autorskih prava, za koje su se često mogle čuti primedbe iz medijske zajednice da su previsoko odmerene, te da predstavljaju neprimeren pritisak na medije. Sudska praksa u odnosu na autorske sporove koji se tiču fotografija i veliki broj takvih sporova, te visine naknada, na jednoj strani i zanemarljivo mali broj autorskih sporova koji se tiču drugih medijskih sadržaja, te praksa nekontrolisanog preuzimanja tuđih medijskih sadržaja, dovela je do toga da je u delu medijske zajednice stvoren utisak da autorska dela i predmeti srodnih prava koji se vezuju za medijsku delatnost (novinarski tekstovi, video prilozi itd.) ne uživaju jednak stepen zaštite kao fotografije. Problemi u vezi sa autorskim sporovima ogledaju se i u uskom tumačenju ograničenja autorskog prava za potrebe zadovoljavanja interesa u oblasti informisanja (dnevno izveštavanje o tekućim događajima, parodija i satira itd.). Regulatorni okvir u oblasti zaštite autorskog i srodnih prava omogućava dosuđivanje naknade, te je u narednom periodu neophodno unaprediti regulativu u oblasti autorskog i srodnih prava.

Mediji (delimično i operatori) često kritikuju sistem dostavljanja podataka organizacijama za kolektivnu zaštitu autorskih i srodnih prava koje su propisale te organizacije, navodeći kao razlog prenormiranost propisane obaveze korisnika koja stvara velike dodatne troškove i ukazuju na potrebu striktnog poštovanja uredbe koja uređuje vođenje elektronske evidencije emitovanih dela, koja ne zahteva značajno angažovanje resursa niti dodatne troškove. Kritikuje se i sam postupak pregovaranja oko Tarife za korišćenje autorskih dela, a za kolektivne organizacije se tvrdi da zloupotrebljavaju svoju monopolsku poziciju u pregovorima sa korisnicima i da nisu zainteresovane da tarifa bude zaista plod kompromisa, kakva je bila intencija zakona. Pored toga, u zakonu nisu postavljeni kriterijumi po kojima bi se nedvosmisleno mogla utvrditi reprezentativnost udruženja korisnika i koje bi se moglo smatrati legitimnim predstavnikom određene grupacije korisnika za pregovore oko Tarife.

Primedbe elektronskih medija kao korisnika autorskih dela odnose se i na nedovoljno precizno definisan način utvrđivanja osnovice za tzv. minimalnu autorsku tarifu, koja je sada po samovoljno utvrđenoj osnovici kolektivnih organizacija za zaštitu autorskih i srodnih dela, znatno veća od osnovne tarife.

4. Raznolikost i kvalitet medijskog sadržaja

4.1. Informisanje građana na manjinskim jezicima

U Republici Srbiji su zastupljeni raznovrsni modeli informisanja na jezicima nacionalnih manjina u koje spadaju: programi javnih medijskih servisa, emisije, odnosno članci u privatnim medijima, uključujući i medije civilnog društva, programski sadržaji medija čijim izdavačima su osnivači nacionalni saveti, kao i upotreba interneta, pristup medijima matične zemlje itd. Međutim, uprkos tome što je donošenjem medijskih zakona ojačan uspostavljeni pravni okvir koji se odnosi na informisanje pripadnika nacionalnih manjina, u praksi su uočeni određeni problemi kako normativne, tako i praktične prirode koji ukazuju na to da nedostaje sveobuhvatan i koherentan pristup u obezbeđivanju informisanja na jezicima nacionalnih manjina.

Nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao tela izabranih predstavnika nacionalnih manjina, preko kojih pripadnici manjina ostvaruju svoja kolektivna prava, imaju značajna ovlašćenja u segmentu ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Iako se finansiraju iz javnih sredstava, ova tela mogu da budu osnivači izdavača medija, ovlašćeni su predlagači članova Saveta REM-a, daju mišljenja o kandidatima za odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine u javnim medijskim servisima, kao i mišljenje na projekte koji se prilažu na konkurs koji se raspisuje radi podizanja kvaliteta informisanja pripadnika nacionalnih manjina, a koja nisu obavezujuća. Uprkos važnosti koje imaju u oblasti informisanja, delatnost nacionalnih saveta je samo jedan vid ostvarivanja javnog interesa pripadnika nacionalnih manjina da budu informisani na svom jeziku i manjinska medijska scena ne sme da bude svedena isključivo na njihovu aktivnost. U vezi sa ulogom nacionalnih saveta, postoji određena zabrinutost po pitanju njihovog uticaja na pluralizam i uređivačku nezavisnost medija.75 S obzirom na to da se mediji, čijim su izdavačima osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, finansiraju iz javnih sredstava, potrebno je urediti način njihovog funkcionisanja u skladu sa potrebom ostvarivanja javnog interesa. Pored toga, prema članu 16. Zakona o javnom informisanju i medijima, akt o osnivanju ustanove, privrednog društva odnosno fondacije čiji su osnivači nacionalni saveti posebno uređuje način izbora i imenovanja organa upravljanja, a kada je ustanova, privredno društvo odnosno fondacija izdavač medija, i odgovornog urednika medija, na način kojim se obezbeđuje uređivačka nezavisnost medija. Nacionalni saveti su, dakle, u obavezi da biraju upravne odbore medijskih ustanova, postavljaju direktore i glavne urednike na način kojim se obezbeđuje uređivačka nezavisnost medija.76 Dodatno, veliki problem predstavlja osiguranje finansijske održivosti medija koji proizvode sadržaj na jezicima nacionalnih manjina, kao i neadekvatno ostvarivanje obaveze informisanja na jezicima nacionalnih manjina od strane javnog medijskog servisa na nacionalnom nivou.

_______
75 Rezolucija CM/ResCMN(2015)8 o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina u Republici Srbiji videti na http://www.ljudskaprava.gov.rs/sr/node/133 Serenčeš, Ž. (ur.) (2017). Informisanje na jezicima nacionalnih manjina - na sporednom koloseku. Novi Sad: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Matić, J., Valić Nedeljković, D. (2015). Privatizacija medija na jezicima manjina: šansa ili nestanak? U: Značaj medijskog integriteta: monitoring primene novih medijskih zakona u Srbiji: privatizacija medija (str. 17-31). Novi Sad: Novosadska novinarska škola.
76 Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, Četvrti periodični izveštaj dostavljen Generalnom sekretaru Saveta Evrope u skladu sa članom 25. Okvirne konvencije, str. 161, videti na https://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/22333

4.2. Informisanje osoba sa invaliditetom i nejednaka dostupnost medijskih sadržaja osobama sa invaliditetom

Kao ključni problem u oblasti informisanja osoba sa invaliditetom je prepoznato to što u javnosti nema dovoljne zastupljenosti osoba sa invaliditetom.77 Takođe, veliki problem je u tome što ne postoje novinari i novinarke koji su specijalizovani za izveštavanje za potrebe osoba sa invaliditetom. U tom smislu je neophodno boriti se protiv stereotipa u izveštavanju o osobama sa invaliditetom i njihovim potrebama. Te potrebe nisu posebne već su iste i samo se zadovoljavaju na drugačiji način. Pored navedenog, uočeno je nepoštovanje medijskih obaveza o nediskriminatornom, odnosno, inkluzivnom izveštavanju (ograničeni resursi su verovatno razlog tome), kao i nepoštovanje propisa i preporuke regulatornih tela iz oblasti ravnopravnosti građana.

_______
77 Bašić, G. (2014). Mediji i osobe sa invaliditetom. Beograd: Centar za istraživanje etniciteta.

4.3. Informisanje građana dijaspore

Medijski zakoni informisanje srpskih građana koji žive van Republike Srbije prepoznaju kao segment javnog interesa u oblasti javnog informisanja, a informisanje srpskog naroda koji živi van Republike Srbije je zakonom predviđena obaveza za javne medijske servise.78 Tu obavezu donekle ispunjavaju javni servisi, i to pre svega putem programa Radio-televizija Srbije SAT/SVET, koji u najvećoj meri predstavlja kompilaciju već postojećih programa Radio-televizije Srbije, a u manjem obimu podrazumeva i originalne emisije namenjene dijaspori. U trenutnom budžetu nema mogućnosti za dalje zakupljivanje satelitskih kapaciteta, pa se ispunjavanje ovog segmenta javnog interesa oslanja na nove tehnološke platforme (RTS Planeta). Sa druge strane, finansira se proizvodnja medijskih sadržaja medija Srba u regionu (prema podacima Ministarstva kulture i informisanja, na poslednjem javnom konkursu opredeljeno je oko 20 miliona dinara po osnovu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja namenjenih informisanju srpskog naroda u regionu, a radi se o ukupno 29 projekata iz sedam zemalja kojima su odobrena sredstva).

Kao jedan od najznačajnijih problema se može targetirati nepostojanje tačnog utvrđivanja ovog segmenta javnog interesa, te nije jasno koji su to medijski sadržaji koji odgovaraju informacionim potrebama dijaspore (srpskih građana van Republike Srbije i pripadnika srpskog naroda koji živi van Republike Srbije). Na iskustvima susednih zemalja i u neformalnom anketiranju pripadnika dijaspore, uočeno je da je "srpskoj dijaspori" važno da i oni i njihove aktivnosti budu predstavljeni matici, odnosno građanima Republike Srbije, te je potrebno predvideti da se podrži proizvodnja takvog medijskog sadržaja i još važnije da se mediji sa nacionalnom pokrivenošću u Republici Srbiji motivišu da takav sadržaj objavljuju.

_______
78 Član 15. stav 1. tač. 1) i 3) Zakon o javnom informisanju i medijima i član 7. stav 1. tačka 17) Zakon o javnim medijskim servisima.

4.4. Primena pravila projektnog sufinansiranja, nepostojanje metodologije za utvrđivanje tema od interesa za građane na određenom području pre objavljivanja konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu i neadekvatna evaluacija podržanih projekata

Nefunkcionalno medijsko tržište, netransparetnost i odsustvo jednakih mogućnosti pristupa alternativnih tokova javnih sredstava usmerenih ka medijima (sistemskih, transparentnih, jasnih i nediskriminatornih podsticaja), kreirali su očekivanja da sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja bude nešto što ono teško može biti, odnosno da umesto da garantuje bogatstvo sadržaja koje tržište ne obezbeđuje i neće nužno samo od sebe obezbediti, osigura opstanak osiromašenih medija. Ovakvo stanje višestruko utiče na medijsku scenu, a što je posledica, kako nedovoljnog iznosa sredstava za njeno ostvarivanje, tako i nedorečenosti regulative i njene primene:

- projektno sufinansiranje postaje model finansijske održivosti medija i služi finansiranju redovne aktivnosti medija, a ne kao sredstvo da se finansiraju nedostajući sadržaji u javnom interesu, što onemogućava razvoj uobičajenih tržišnih odnosa, odnosno remeti tržišne odnose (pre svega se odnosi na lokal);

- projekti koji podrazumevaju nedostajuće sadržaje u javnom interesu se ne proizvode u dovoljnoj meri, što dovodi do toga da nema dovoljno kvalitetnih sadržaja koji ispunjavaju javni interes u oblasti javnog informisanja.

Iz osnovnog problema proističu i brojni drugi:

- nejasno definisana namena konkursa, koja ne polazi od prethodno definisanih potreba stanovništva za određenim medijskim sadržajima;

- problemi u formiranju i radu stručnih komisija, uključujući i kriterijume za članove ekspertskih komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava;

- nedovoljna transparentnost u odlučivanju o dodeli sredstava;

- dodeljivanje visokih iznosa za programe koji spadaju u redovnu aktivnost medija;

- odstupanja (konačne) odluke o raspodeli sredstava od predloga konkursnih komisija protivno zakonskim odredbama;

- nepostojanje adekvatnog mehanizma evaluacije odobrenih projekata (dinamika evaluacije, metodologija evaluacije i kriterijumi za ocenu ostvarenosti konkretnog cilja zbog koga je konkurs raspisan);

- nedostatak adekvatnih sankcija za neizvršenje i povredu zakonskih odredaba koje se odnose na projektno sufinansiranje, te nedostatak nadzornih mehanizama.

4.5. Medijsko pokrivanje predizbornih aktivnosti političkih stranaka

Ravnopravni tretman svih političkih aktera u toku predizborne kampanje jedno je od ključnih pitanja pluralizma mišljenja i ideja. Ono što bi trebalo napomenuti je da učesnici u izbornoj kampanji formalno imaju mogućnost da svoje predizborne poruke prenesu putem medija. U odnosu na elektronske medije, Zakon o elektronskim medijima propisuje obavezu za pružaoce medijske usluge da poštuju zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, kao i da u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije.79 Ova obaveza je bila bliže uređena Pravilnikom o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizbornih kampanja,80 koji između ostalog uređuje ispunjavanje obaveza pružalaca medijskih usluga u vezi sa dozvoljenošću emitovanja predizbornog programa, načinom emitovanja predizbornog programa, zabranom prikrivenog ili posrednog preporučivanja izbornih lista ili kandidata, informisanjem javnosti o predizbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista ili kandidata, informisanjem javnosti o toku i rezultatima izbora, predstavljanjem izbornih lista i kandidata i političkim oglašavanjem tokom predizborne kampanje. Iako je regulatorni okvir postojao, bila je problematična njegova primena, na šta ukazuju i izveštaji Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Poslednji takav izveštaj koji se ticao kampanje za presedničke izbore 2017. godine, između ostalog navodi da je učesnicima izbora u prethodnim izbornim ciklusima81 omogućeno da svoje poruke prenesu biračkom telu, a javni medijski servisi obezbeđivali su jednaku minutažu učesnicima izbora u skladu sa zakonskim obavezama. Sa druge strane, ukazuje se na ekonomski i politički uticaj na uređivačku politiku koja dovodi u pitanje slobodu i nezavisnost uređivačke politike.82 Pored toga, apostrofira se da je biračima bio ograničen pristup nepristrasnim novinarskim informacijama, a zbog "sveprisutne autocenzure" i nedostatka "analitičkog i kritičkog izveštavanja".83 Izveštaj pominje i REM posebno navodeći da ono tokom izborne kampanje "nije koristilo svoja zakonska ovlašćenja za nadziranje političkog sadržaja koji se prikazuje u elektronskim medijima", te da nije delovalo u cilju sprečavanja neizbalansiranog izveštavanja.84

_______
79 Član 47. stav 1. tačka 5) Zakona o elektronskim medijima.
80 "Službeni glasnik RS", broj 55/15.
81 Posmatra se period nakon usvajanja prethodne medijske strategije, odnosno od parlamentarnih izbora 2012, zaključno sa poslednjim, predsedničkim iz 2017. godine.
82 Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (2017). Republika Srbija: Izveštaj o predsedničkim izborima 2017. godine, str. 2.
83 Ibid.
84 Ibid.

4.6. Medijski pluralizam (forme, žanrovi, izvori)

U programu većine pružalaca medijske usluge (radio i televizija) dominiraju isključivo zabavni sadržaji (uključujući tu i rijaliti programe), izuzev donekle informativnog programa koji ima relativno fiksirano mesto i utvrđen obim.85 Dečji, naučno-obrazovni i kulturno-umetnički programi su zastupljeni u zanemarljivim procentima ili se uopšte ne prikazuju na komercijalnim televizijama. Opšti zaključak je da komercijalne televizije ostaju u okvirima vrlo jednoličnog programskog sadržaja, zasnovanog uglavnom na formatima informativnog i zabavnog karaktera. Sa druge strane, radio se prilagodio potražnji i u velikoj meri se oslanja samo na muzičke sadržaje kao osnov za zadovoljavanje potreba publike. Pored muzičkih sadržaja, najzastupljenija vrsta programa su informativni sadržaji. U takvoj situaciji postavlja se pitanje opravdanosti postojećeg broja pružalaca medijskih usluga, kao i da li postoji raznovrsnost programa, odnosno da li je obezbeđen medijski pluralizam sadržaja (interni pluralizam).

_______
85 Regulatorno telo za elektronske medije (2018). Komercijalni pružaoci medijskih usluga - načini ispunjavanja zakonskih i programskih obaveza. Beograd. Dostupno na: http://www.rem.rs/sr/izvestaji-i-analize/izvestaji-i-analize-o-nadzoru-emitera.

4.7. Medijska nevidljivost i diskriminatorno izveštavanje medija o osetljivim društvenim grupama

Socijalna uključenost jedan je od parametara za procenu pluralizma i raznovrsnosti u medijskoj sferi86 i obuhvata otvorenost medija prema grupama koje su isključene na osnovu jednog ili više parametara, u koje se ubrajaju prihodi, zaposlenost, obrazovanje, starost itd. U dokumentima koji se odnose na socijalnu isključenost kao grupe u riziku od isključivanja navode se, između ostalog, deca, mladi, stari i žene.87 Niz sektorskih strategija, kao i dve međusektorske strategije - Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije i Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost 2016-2020, prepoznaju značaj medija u ostvarenju svojih ciljeva.

Kako pokazuju istraživanja, u medijskoj sferi nije obezbeđeno puno i dosledno poštovanje Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o ravnopravnosti polova, zakona koji regulišu medije, uputstava REM-a i etičkih standarda novinarstva u pogledu otklanjanja rodnih stereotipa i diskriminatorskih praksi prema ženama.88 "Žene su kontinuirano malo zastupljene u informativnim sadržajima i najčešće su stereotipski prikazane. Zanemaruju se dostignuća i stvaralaštvo žena, a medijski su nevidljive i pripadnice ranjivih grupa žena."89

Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike objavila je 2012. godine Vodič za rodno osetljiv pristup medijima u Republici Srbiji koji uključuje i problematiku korišćenja rodno osetljivog jezika,90 kao i Preporuku za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnom govoru.91 Zaštitnik građana, takođe, preporučuje upotrebu rodno osetljivog jezika, ističući da je to važno društveno pitanje i značajan doprinos poboljšanju vidljivosti žena i ženskog rada.92

Izveštavanje o maloletnicima regulisano je Zakonom o javnom informisanju i medijima, a REM je 2015. godine doneo Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga.93 Istraživanja, međutim, pokazuju da se o deci izveštava nedovoljno, uglavnom u negativnoj konotaciji i uz kršenja Kodeksa novinara.94 U medijima su nevidljivi i stariji ljudi, a "kad su vidljive, starije osobe su često prikazane stereotipno i uz brojne predrasude o njihovoj inferiornosti, pasivnosti i nepoželjnosti".95 Stereotipno i diskriminatorno prikazivanje osetljivih društvenih grupa često prati narušavanje njihove privatnosti,96 posebno kada se radi o izveštavanju o nasilju u porodici i drugim oblicima nasilja.

_______
86 Centre for Media Pluralism and Media Freedom. (2018). Monitoring Media Pluralism in Europe: Application of the Media Pluralism Monitor 2017 in the European Union, FYROM, Serbia & Turkey. Dostupno na: http://cmpf.eui.eu/media-pluralism-monitor/mpm-2017/.
87 Mladenović, B. (ur.) (2017). Praćenje socijalne uključenosti u Republici Srbiji - Treće dopunjeno izdanje. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Republike Srbije. Dostupno na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/category/dokumentacrl/.
88 Filipović, J., Kuzmanović Jovanović, A. (2012). Vodič za rodno osetljiv pristup medijima u Srbiji: preporuke i dosadašnja praksa. Beograd: Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije.
89 Dokmanović, M. (2016). Stanje rodne ravnopravnosti i položaj žena u medijima. Izveštaj urađen za Ministarstvo kulture i informisanja u okviru projekta "Jačanje medijskih sloboda".
90 Filipović, J., Kuzmanović Jovanović, A. (2012). Vodič za rodno osetljiv pristup medijima u Srbiji: preporuke i dosadašnja praksa. Beograd: Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, str. 75-91.
91 Dostupno na: http://www.gendernet.rs/files/dokumenta/Izvestaji_Uprave/Rodnoosetljivijezikujavnomgovoru_2.pdf.
92 Dostupno na: http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/.
93 "Službeni glasnik RS", broj 25/15.
94 Nedeljković, M. (2018). Medijska slika dece u Srbiji. Beograd: Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost.
95 Simeunović Bajić, N., Manić, Lj. (2016). Analiza medijskih sadržaja o starijim ljudima. UN. Simeunović Bajić, Lj. Manić (ur.), Javnost, stariji ljudi i mediji. Beograd: Fakultet za kulturu i medije Univerziteta "Džon Nezbit", Gerontološko društvo Srbije, str. 101-118.
96 Malešević, K. (2018). Izveštavanje medija o društveno osetljivim grupama. CM: Communication and media, 42: 27-56.

4.8. Mediji civilnog sektora

Proces privatizacije preostalih medija u javnoj svojini, okončanje prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i implementacija projektnog sufinansiranja do sada nisu doveli do poboljšanja ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Sa druge strane, tržišni mehanizmi nakon donošenja novih medijskih zakona doveli su do toga da su se jasno izdvojili komercijalni mediji i javni medijski servisi, kao institucionalizovani vid ostvarivanja javnog interesa. Komercijalni mediji imaju sve manje sadržaja koji se mogu podvesti pod definiciju javnog interesa u oblasti javnog informisanja, dok javni medijski servisi ne ostvaruju svoju zakonsku funkciju u meri u kojoj je to neophodno.

Mediji civilnog društva mogu biti dobar model medija u Republici Srbiji, koji može efikasno popuniti praznine u informisanju na lokalnom i regionalnom nivou, kao i prostor između komercijalnih medija i javnih medijskih servisa.97

Mediji civilnog društva mogu da se pojavljuju na svim tradicionalnim medijskim platformama. Ekspanzija interneta dovela je do toga da su mediji civilnog društva najviše zastupljeni upravo na toj medijskoj platformi. Jedna od najčešćih karakteristika medija civilnog društva jeste učešće publike u kreiranju sadržaja, u upravljanju i finansiranju tih medija. Za razliku od komercijalnih i stranačkih medija, mediji civilnog društva mogu da budu posvećeni javnom interesu u sferi javnog informisanja. Takođe, bitna karakteristika medija civilnog društva je i ta što njihovi osnivači, po pravilu, nisu privredni subjekti, nego neprofitne organizacije (udruženja ili fondacije). Prilikom definisanja medija civilnog društva, u obzir bi trebalo uzeti uobičajene karakteristike koje ta vrsta medija ima u svetu, ali bi trebalo voditi računa i o prilikama koje vladaju u medijima civilnog društva u Republici Srbiji.

Elektronski mediji civilnog sektora su jedini zakonski prepoznati. Naime, Zakon o elektronskim medijima definiše medijske usluge civilnog sektora kao one koje se pružaju radi zadovoljavanja specifičnih interesa pojedinih društvenih grupa (nacionalne manjine, omladina, stari, osobe sa invaliditetom itd.) i organizacija građana, a ne radi sticanja dobiti. Pružaoci takve medijske usluge (radija i televizije) mogu biti udruženje, zadužbina, fondacija, crkva i verska zajednica. Sadržaj programa takvih medija mora biti u vezi sa oblašću delovanja pružaoca (izdavača), a dozvola se može dobiti samo za regionalno i lokalno pokrivanje. Na te medijske usluge shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje obaveze pružaoca medijske usluge javnog servisa u ostvarivanju opšteg interesa, u skladu sa članom 72. stav 5. Zakona o elektronskim medijima.

Dozvola za pružanje medijske usluge iz člana 72. stav 1. Zakona o elektronskim medijima izdaje se bez obaveze plaćanja naknade.

Sredstva za pružanje medijske usluge iz člana 72. stav 1. Zakona o elektronskim medijima mogu se obezbediti iz javnih sredstava namenjenih projektnom sufinansiranju, kao i iz donacija, priloga građana, sponzorstva i drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom.

Elektronski mediji civilnog sektora oslobođeni su plaćanja naknade REM-u, dok naknadu SOKOJ-u i OFPS-u plaćaju u visini od 50% minimalne naknade koju plaćaju elektronski mediji.98 I mediji civilnog društva većinu svojih prihoda skupljaju od oglašavanja i kroz projektno sufinansiranje.

Regulatorno telo za elektronske medije je izdalo 13 dozvola za medije civilnog sektora (četiri televizije i devet radio stanica). U novije vreme osnovano je više internet medija koji funkcionišu na neprofitnoj osnovi, ali nisu registrovani kao mediji civilnog društva, jer takva mogućnost nije prepoznata za onlajn i štampane medije.

Evropski parlament je 2008. godine doneo Rezoluciju o medijima zajednice u kojoj je naglašena uloga medija zajednica (medija civilnog društva) u jačanju kulturne i jezičke raznolikosti, društvene uključenosti i lokalnog identiteta, identiteta specifičnih društvenih grupa, interkulturalnog dijalog i tolerancije.99

_______
97 Nezavisno društvo novinara Srbije (2016), Mediji civilnog društva - uputstvo za upotrebu. Novi Sad, str. 155.
98 Ibid, str. 31.
99 European Parliament resolution of 25 September 2008 on Community Media in Europe (2008/2011(INI)), dostupno na: https://bit.ly/2T5cypQ.

4.9. Nivo novinarske i profesionalne etike u medijima

Poslednja decenija obeležena je porastom tabloidnog sadržaja u svim vrstama medija. Rijaliti programi zauzimaju veliku minutažu na elektronskim medijima, a naslovne strane štampanih medija obiluju senzacionalističkim naslovima i neetičnim fotografijama. Često se krši pretpostavka nevinosti, ima govora mržnje, nedostaje novinarska pažnja, sadržaj nema više izvora i dr. Regulatorno telo za elektronske medije je zaduženo za praćenje medijskog sadržaja na elektronskim medijima, kontrolu usklađenosti tog sadržaja sa zakonskim i programskim obavezama i za izricanje mera predviđenih zakonom, za koje postoji percepcija da se ne izriču u dovoljnoj meri. Samoregulatorno telo - Savet za štampu, osnovano je da bi pratilo poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima, te da bi izricalo mere koje su mu na raspolaganju (odluku da je prekršen Kodeks za članice koju su dužne da objave u svom mediju i Javnu opomenu za medije koji nisu članice). Ovaj vid samoregulacije ne poznaje sankcije u pravom smislu te reči, već medije izlaže moralnoj sankciji (obaveza objave odluke da su prekršili Kodeks). Savet za štampu radi i monitoring sadržaja određenog broja dnevnih listova i redovno objavljuje izveštaje o potencijalnim kršenjima Kodeksa, koji su u stalnom porastu. Savet za štampu je jedino telo koje daje "mišljenje o etičnosti" medija koji apliciraju na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, budući da, iako nije diskvalifikujući, kriterijum poštovanja etičkih standarda je jedan od faktora koji utiču na odluke konkursnih komisija.

5. Nedostatak digitalnih kompetencija i profesionalnog znanja

5.1. Medijska i informaciona pismenost

U protekloj deceniji na projektnom nivou pokrenuto je mnoštvo aktivnosti u oblasti medijske pismenosti koje su bile najviše usmerene na formalno obrazovanje. Međutim, izrađeno je malo analiza koje se bave uticajem pomenutih aktivnosti, kao i analiza nivoa medijske pismenosti građana Republike Srbije. S obzirom na to da se medijska pismenost odnosi na celokupno društvo, potrebno je sveobuhvatno planirati aktivnosti usmerene na jačanje kapaciteta svih građana, a ne samo onih u sistemu formalnog obrazovanja. Sveobuhvatno definisanje medijske i informacione pismenosti vrlo je značajno jer omogućava utvrđivanje indikatora na osnovu kojih se identifikuje nivo medijske i informacione pismenosti, dijagnostikovanje oblasti u kojima je potrebno sprovesti intervencije kako bi se nivo medijske i informacione pismenosti povećao, ali i postavljeni standardi na osnovu kojih će se definisati kriterijumi uspešnosti sprovedenih intervencija.

Medijska pismenost deo je formalnog obrazovanja od 2005. godine i sastoji se iz tri lekcije u okviru predmeta Građansko vaspitanje (izborni predmet) i Maternji jezik, što je i direktan efekat osvarivanja ciljeva prethodne Strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2016. godine. Iako oko 130 univerzitetskih studijskih programa nudi kurseve iz medijskog obrazovanja ili obrazovanja za medije, u 2013. godini samo 15 studijskih programa je nudilo nastavne predmete direktno ili eksplicitno povezane sa kritičkim medijskim studijama ili medijskom pismenošću.100 U Katalogu programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji važi od 2016-2018. godine od ukupno 961 seminara, 158 se bavi IKT, a samo 18 seminara se odnosi na medijsku i informacionu pismenost u užem smislu.101

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je u poslednjih godinu dana intenzivno radio na uvođenju medijske pismenosti u školske programe i to kroz posebne predmete, kao i u okviru postojećih predmeta kroz posebne kompetencije. Novi izborni program pod nazivom "Jezik, mediji i kultura" se u srednjim školama predaje od septembra 2018. godine. Paralelno teče i proces rada na formiranju digitalnih učionica i preko 1.000 njih će biti na raspolaganju predavačima u prvom i petom razredu osnovnih škola.

Pored obrazovnih institucija i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, medijskom i informacionom pismenošću bave se Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija,102 REM103 i RATEL.104 Ministarstvo kulture i informisanja je korisnik druge komponente dvogodišnjeg projekta "Podrška medijskim reformama", koja je posvećena medijskoj pismenosti, i predviđeno je da se u okviru nje pruži tehnička podrška Radnoj grupi za izradu kurikuluma za medijsku pismenost za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.

U širenju medijske pismenosti učestvuju i organizacije civilnog društva, mediji i izdavači koji su u proteklim godinama bili aktivni u organizovanju informativnih kampanja, sprovođenja programa neformalnog obrazovanja i kreiranju priručnika i drugih edukativnih materijala. Preovlađujuće su ove aktivnosti usmerene ka nastavnicima i srednjoškolcima.

Ne postoji istraživanje koje se na sveobuhvatan način bavi nivoom medijske pismenost građana Republike Srbije. Prema istraživanju koje je sproveo BIRODI,105 kod srednjoškolaca u Republici Srbiji postoji samo privid medijske pismenosti, iako se srednjoškolci u Republici Srbiji rekorderi po korišćenju društvenih mreža. Prema istom istraživanju, 9% profesora priznalo je da uopšte ne zna šta je medijska pismenost. Slični rezultati dobijeni su i kada su u pitanju studenti i novinari, te je sveopšti zaključak ovog istraživanja bio da je edukacija o medijskom opismenjavanju neophodna svim grupama.106 Prema istraživanju Fonda za otvoreno društvo iz Sofije, Republika Srbija se po indeksu medijske pismenosti nalazi na 29. mestu od 35 zemalja koliko ih je bilo obuhvaćeno istraživanjem.107

________
100 Matović, M., Perković Milin, S. (2014). Media and Information Literacy Policies in Serbia, 2013. ANR TRANSLIT and COST "Transforming Audiences/Transforming Societies", Faculty of Political Sciences, University of Belgrade, Serbia. http://ppemi.ens-cachan.fr/data/media/colloque140528/rapports/SERBIA_2014.pdf
101 Medijski edukativni centar (2017). Pripremni dokument o nacionalnim politikama i strategijama medijske i informacione pismenosti. EU-UNESKO projekat Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi. str. 30. Dostupno na: http://www.mediaeducationcentre.eu/eng/wp-content/uploads/2017/02/PripremniDokument20170306.pdf
102 Ministarstvo trgovine i telekomunikacija bavi se digitalnim kompetencijama za informaciono društvo.
103 Regulatorno telo za elektronske medije je u saradnji sa Savetom Evrope, u okviru zajedničkog programa EU i Saveta Evrope "Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX)" izradilo studiju "Regulatorna tela za elektronske medije i medijska pismenost - uporedna analiza najboljih evropskih praksi" (2018). Dostupno na: http://www.rem.rs/uploads/files/Baners/Regulatory%20Authorities%20for%20Electronic%20Media_Final%20SRP.pdf
104 RATEL u svojstvu poslova Nacionalnog CERT-a, kao i posebni CERT-ovi vrše značajne aktivnosti u odnosu na zaštitu informacione bezbednosti.
105 Stamenković, S. (2013). Medijska pismenost u Srbiji. Beograd: BIRODI. Dostupno na: http://www.birodi.rs/wp-content/uploads/2013/12/Medijska-pismenost-u-Srbiji-rezultati-istra%C5%BEivanja.pdf.
106 Ibid.
107 Lessenski, M. (2018). Common sense wanted resilience to ‘post-truth’ and its predictors in the new media literacy index 2018. Open Society Institute - Sofia. Dostupno na: https://bit.ly/2AgmqpL.

5.2. i 5.3. Digitalne kompetencije i profesionalno znanje

Internet i digitalne tehnologije suštinski menjaju medijski eko sistem, način proizvodnje, distribucije i prijema sadržaja. Digitalne medije odlikuje konvergentnost, istovremenost, mobilnost, interaktivnost. Otvaraju se nove mogućnosti za stvaranje i unapređenje novinarskog izraza, kao i nove novinarske forme (na primer, novinarstvo zasnovano na podacima, mobilno novinarstvo).

Novo doba je transformisalo i samu medijsku publiku koja je od pasivnih primalaca informacija postala aktivni učesnik u debati i kreator sadržaja, te se danas razlikuje "korisnički generisani sadržaj" od "urednički oblikovanog sadržaja". Publici u digitalnom okruženju potrebna su i digitalna prava, koja podrazumevaju zaštitu privatnosti korisnika (uključujući tu i pravo na zaborav), informacionu bezbednost, blokiranje reklama i transparentnost rada algoritama, i dr. Promena preferencija publike i tehničke mogućnosti dovele su i do negativnih pojava koje se ogledaju u širenju govora mržnje ili dezinformacija (engl. fake news).

Ubrzani tehnološki razvoj i promena tradicionalnih modela kreiranja i distribucije medijskih sadržaja, novinarskoj profesiji i medijskoj delatnosti je nametnula mnogobrojne izazove koji su bili nepoznati u "analognom dobu". Tradicionalni model ekonomske održivosti više nije delotvoran, a sa novim tipovima naplate sadržaja se još uvek eksperimentiše (na primer, sa modelima onlajn pretplate za određene delove sadržaja).

Važnu ulogu u novoj medijskoj ekonomiji imaju i posrednici u distribuciji sadržaja, pre svih, internet pretraživači i društvene mreže (Gugl, Fejsbuk, Tviter i sl.) koji su mahom najveći "dobitnici" internet ekonomije.

Osim ekonomske održivosti, jedno od značajnih pitanja medijske politike postaje prilagođavanje na nove okolnosti koje promene nameću i promena u konceptu regulative koja je sve više sadržajno zasnovana.

Novinarska profesija takođe se ubrzano reformiše. Formulisana su nova etička i profesionalna pravila kao deo potrebe za prilagođavanjem tradicionalnih "pravila ponašanja" u onlajn prostoru.108 Dodatno, istraživanja pokazuju da novinari i medijski radnici poseduju skromne digitalne kompetencije i da često nisu u mogućnosti da se prilagode novonastalim okolnostima. Porast stepena digitalne kompetencije i unapređivanje medijske pismenosti su komplementarni ciljevi koji bi zajedno podigli kapacitet novinara i medija, medijskih konzumenata i kreatora javnih politika.

Pored toga, treba unaprediti i tehnološku osnovu za dalji razvoj medija. Dok je internet za sve ostale delatnosti samo još jedna od poslovnih mogućnosti, za medije je internet prioritetna infrastruktura koja omogućava distribuciju medijskog sadržaja do svakog građanina. U Republici Srbiji širokopojasni internet još uvek nije dostupan za oko milion domaćinstava, od ukupno 2.5 miliona. Istraživanja o upotrebi IKT za 2018. godinu109 pokazuju da preko 3.590.000 lica koristi internet svakog ili skoro svakog dana. Uređaj koji se najčešće koristi za pristup internetu je mobilni telefon sa 83,7%.

O stepenu razvoja države u ovoj oblasti dodatno govori i Indeks razvoja IKT (eng. IDI) koji pokazuje da je Republika Srbija u 2017. godini po ukupnom indeksu razvoja IKT, prosečna u regionu, bliže dnu liste od evropskih zemalja i u gornjem delu liste ako se posmatra ceo svet. Ako se posmatra položaj Republike Srbije po godinama, beleži se pad, pa je tako Republika Srbija, u periodu od 2010-2015. godine, "na evropskoj listi između 31. i 33. mesta (od ukupno 37), a na svetskoj između 47. i 51. mesta", a u 2016. i 2017. godini na 55. mestu.110

________
108 Savet za štampu (2016). Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju Saveta za štampu. Dostupno na: http://www.savetzastampu.rs/latinica/vesti/33/2018/03/13/1706/modeli-pravila-za-komentarisanje-i-preuzimanje-sadrzaja.html.
Asocijacija onlajn medija (2014). Kodeks Asocijacije onlajn medija. Dostupno na: http://asmedi.org/kodeks/
109 Godišnje istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, 2018., Republički zavod za statistiku, izveštaj je dostupan na: http://www.stat.gov.rs/sr-Cyrl/vesti/20180921-godisnje-istrazivanje-o-ikt/?a=27&s=
110 Measuring the Informations Society Report 2017, ITU, str. 31. Dostupno na: https://bit.ly/2hE1B1g.

5.4 i 5.5. Kompetencije za istraživanje i kreiranje regulative koja se odnosi na digitalne tehnologije, kao i sveobuhvatnih, pouzdanih i na naučnim metodama zasnovanih istraživanja medija, medijskog tržišta, medijskog sadržaja i publike u svim segmentima koji su od značaja za javne politike

U nizu istraživanja111 uočava se izostanak relevantnih podataka o medijskom sistemu Republike Srbije pri čemu se, sa jedne strane, radi o podacima koje bi trebalo da prikupljaju relevantne institucije i regulatorna tela (Ministarstvo kulture i informisanja, REM itd.), a sa druge strane, radi se o nezavisnim istraživanjima koja bi doprinela boljem razumevanju pojedinih segmenata javnog informisanja. Istraživanja medijskih sadržaja relativno su zastupljena, ali nedostaju analize tržišta i istraživanja informacionih potreba građana. Takođe, iz ugla kreiranja strateških rešenja, uočava se odsustvo longitudinalnih istraživanja kojima bi se, i u odnosu na jasno definisane parametre, pratila situacija u jednoj oblasti. Mnogobrojna istraživanja sprovode naučne institucije i organizacije civilnog sektora, uglavnom uz podršku međunarodnih donatora, i iako daju značajan doprinos, ona često nisu specifično namenjena kreiranju javnih politika jer zahvataju relativno male uzorke.

S obzirom na izazove koje digitalna tehnologija donosi, značajne su kompetencije za razumevanje promena u ovom dinamičnom okruženju. Iako regulativa Evropske unije odslikava ove promene, uočljivo je i da među zemljama članicama postoje vrlo različiti regulatorni pristupi i rešenja. U tom smislu, transfer znanja kao i stvaranje specifične domaće ekspertize u pogledu istraživanja i kreiranja javnih politika u kontekstu digitalnih medija predstavlja jedan od značajnih dugoročnih ciljeva.

________
111 Surčulija Milojević, J. (2018). Monitoring Media Pluralism in Europe: Application of the Media Pluralism Monitor 2017 in the European Union, FYROM, Serbia & Turkey. Country Report: Serbia. Centre for Media Pluralism and Media Freedom. str. 8. Dostupno na: cmpf.eui.eu/wp-content/uploads/2018/11/Serbia_MPM2017_country-report.pdf.
Matić, J. (2016). Strukturni uzroci krizei strateška rešenja ekonomske održivosti medija. Izlaganje na konferenciji: Speak up 3: u susret savremenoj medijskoj politici. Beograd.

5.6. Parcijalna digitalizacija i arhiviranje medijskih sadržaja

Digitalizacija tonskog i video materijala je neophodan proces koji, pored toga što čini jedan segment u arhiviranju i čuvanju kulturne baštine, predstavlja i važan postupak u procesu daljeg korišćenja, uključujući i komercijalno korišćenje, kao i prezentaciju tonskog i video materijala. Digitalizacija tonskog i video materijala ne isključuje čuvanje tog materijala u njegovom originalnom fizičkom obliku.

Izradom platformi na internetu obezbeđuje se dostupnost tonskog i video materijala, njegova promocija, dalja komercijalna eksploatacija, uz zakonski utvrđenu nadoknadu autorima i izvođačima. Prilikom obezbeđivanja dostupnosti arhiviranih i digitalizovanih sadržaja neophodno je voditi računa o autorskim i srodnim pravima.

U cilju očuvanja postojećih i budućih audio i video materijala, za koje se proceni da su od značaja za istoriju i kulturu Republike Srbije, neophodno je obezbediti uslove za njihovo arhiviranje, što podrazumeva obezbeđenje prostora, opreme, stručnih kadrova i drugih resursa.

U cilju što efikasnijeg početka rada na arhiviranju tonskog i video materijala, nameće se rešenje organizovanja ovog kompleksnog posla u okviru javnih medijskih servisa koji poseduju opremu, stručni kadar, prostor i iskustvo. U prilog tome ide i činjenica da je najveća količina tog materijala upravo pohranjena u Javnom medijskom servisu "Radio-televizija Srbije".

Zaštititi tekstualne, audio (fono) i video arhive Tanjuga koje su i njegova najveća vrednost, i značajna istorijska i kulturna baština. U tom pogledu, arhive agencije Tanjug ne mogu biti predmet otuđenja ili zaloga u cilju eventualnih finansijskih i drugih potraživanja koja se mogu pojaviti nakon uspostavljanja novog modela poslovanja Tanjuga.

IV OPŠTI I POSEBNI CILJEVI STRATEGIJE

Opšti cilj

Unapređen sistem javnog informisanja kroz harmonizovan pozitivni pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju, dedukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative.

Posebni ciljevi:

1) poboljšani bezbednosni, socio-ekonomski i profesionalni uslovi za rad novinara i medijskih radnika;

2) uspostavljeno funkcionalno, održivo i fer medijsko tržište zaštićeno od političkog uticaja;

3) funkcionalne, kompetentne, profesionalne i otvorene institucije raspolažu mehanizmima zaštite od spoljnih pritisaka i dosledno primenjuju javne politike i propise;

4) kvalitetni, pluralni i raznovrsni medijski sadržaji zadovoljavaju potrebe za informisanjem različitih društvenih grupa;

5) unapređena profesionalna znanja i razvijene digitalne kompetencije građana, institucija, medija, novinara i medijskih radnika.

V MERE ZA POSTIZANJE OPŠTEG I POSEBNIH CILJEVA I KLJUČNI POKAZATELJI UČINKA NA NIVOU MERA

1. Poboljšani bezbednosni, socio-ekonomski i profesionalni uslovi za rad novinara i medijskih radnika

Mera 1.1. Stvoreni uslovi za unapređenje socio-ekonomskog i profesionalnog položaja novinara i medijskih radnika

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Republički zavod za statistiku

Pokazatelji na nivou mere:

- obezbeđen mehanizam za analizu i praćenje tržišta rada radno angažovanih u medijskom sektoru, razvrstano prema polu;

- utvrđen broj sindikalno organizovanih novinara i medijskih radnika, kao i broj i reprezentativnost poslodavačkih organizacija izdavača medija;

- socijalno-ekonomski dijalog radi potpisivanja granskog kolektivnog ugovora uspostavljen;

- granski kolektivni ugovor potpisan;

- finansijski podsticaji za izdavače medija koji su zaključili kolektivni ugovor propisani relevantnim zakonima;

- broj medija koje imaju interne mere i procedure za postizanje rodne ravnopravnosti;

- broj medija koje imaju interne mere i procedure za zapošljavanje osoba sa invaliditetom;

- uspostavljeni mehanizmi za rodno osetljivo prikupljanje i analizu podataka o zastupljenosti žena među urednicama i donosiocima odluka, kao i o usklađenosti uslova rada sa obavezama iz privatne sfere.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) utvrđivanje podataka o broju zaposlenih novinara i medijskih radnika (i onih izvan radnog odnosa), iznos zarada, obrazovna struktura, pol i profesionalne pozicije razvrstane prema polu. Podatke prikuplja Zavod za statistiku na osnovu prethodno utvrđene metodologije;

2) utvrđivanje broja sindikalno organizovanih novinara i medijskih radnika, analiza stanja i sačinjavanje izveštaja o sprovođenju zaključenih kolektivnih ugovora;

3) mapiranje stanja u pogledu broja i reprezentativnosti poslodavačkih organizacija izdavača medija i reprezentativnosti sindikata novinara i medijskih radnika;

4) uspostavljanje socijalno-ekonomskog dijaloga radi potpisivanja granskog kolektivnog ugovora, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose;

5) organizovanje projekata edukacije novinara, medijskih radnika i poslodavaca o načinu ostvarivanja radnih i profesionalnih prava zaposlenih u medijskom sektoru, kao i u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu;

6) propisivanje finansijskih podsticaja za izdavače medija koji su zaključili kolektivni ugovor;

7) razvijanje mehanizama podsticaja za nova radna mesta u sektoru medija ili za zapošljavanje mladih novinara uz definisanje preciznih kriterijuma;

8) podrška projektima edukacije i jačanje kapaciteta novinara za odbranu radnih i profesionalnih prava u cilju zaštite od cenzure i autocenzure;

9) donošenje internih mera i procedura u vezi sa politikama za postizanje rodne ravnopravnosti u medijskim servisima, uz osiguravanje učešća žena u osmišljavanju i sprovođenju delotvornih rodno osetljivih politika i programa;

10) stvaranje uslova za veću zastupljenost žena (novinarki) među urednicima i na položajima na kojima se donose odluke, kao i uslova rada koji omogućavaju usklađivanje poslovnih obaveza sa privatnim;

11) prikupljanje podataka i njihova analiza o uključenosti, odnosno radne angažovanosti osoba sa invaliditetom u medijskom prostoru;

12) omogućavanje pristupačnosti za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom u medijskom sektoru naročito u situacijama kada invaliditet zahteva da se prilagode uslovi radnog mesta.

Mera 1.2. Stvoreni uslovi za bezbedan rad novinara i medijskih radnika

Nosilac mere: Ministarstvo pravde

Partneri: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičko javno tužilaštvo, Pravosudna akademija, Stalna radna grupa za bezbednost novinara i Komisija za razmatranje činjenica dobijenih tokom istrage ubistva novinara

Pokazatelji na nivou mere:

- mehanizmi krivično-pravne zaštite novinara i medijskih radnika unapređeni i kroz rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara;

- broj prijavljenih i pokrenutih postupaka za kažnjiva dela uperenih prema bezbednosti novinara i medijskih radnika u vezi sa obavljanjem posla, razvrstano prema polu oštećenih;

- broj okončanih postupaka protiv počinioca kažnjivih dela uperenih prema bezbednosti novinara i medijskih radnika u vezi sa obavljanjem posla, razvrstano prema polu oštećenog;

- smanjen broj krivičnih dela ili prekršaja izvršenih na štetu novinara i medijskih radnika u vezi sa obavljanjem posla, razvrstano prema polu;

- broj medija koji su uspostavili interne politike za obezbeđivanje sigurnog radnog okruženja za novinare i medijske radnike.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) unapređivanje i podrška Vlade uspostavljenim kanalima komunikacije (Stalna radna grupa za bezbednost novinara i Komisija za razmatranje činjenica dobijenih tokom istrage ubistva novinara), njihovo institucionalno osnaživanje u odnosu na slučajeve ubistava, napada, zastrašivanja i pretnji usmerenih prema novinarima i medijskim radnicima, uključujući i slučajeve ubistava, otmica i napada na novinare i medijske radnike od vremena ratnih dejstava na prostoru bivše Jugoslavije;

2) mapiranje stanja i rad na ujednačavanju kriterijuma o napadima i pritiscima na novinare i medijske radnike;

3) uspostavljanje evidencije o broju krivičnih dela ili prekršaja izvršenih na štetu novinara i medijskih radnika, razvrstano prema polu;

4) edukacija u oblasti zaštite bezbednosti novinara koja je namenjena predstavnicima sudske vlasti, Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i advokata, kao i novinara i medijskih radnika, koja uključuje rodno osetljiv sadržaj o bezbednosti novinara i medijskih radnika;

5) analiza regulatornog okvira s ciljem definisanja potencijalnih izmena Krivičnog zakonika i zakona koji uređuje krivični postupak, a kako bi došlo do unapređenja mehanizama krivičnopravne zaštite bezbednosti novinara i medijskih radnika, vodeći računa o zaštiti ljudskih prava u krivičnim postupcima;

6) razmatranje mogućnosti za stvaranje mehanizama za pružanje pravne pomoći novinarima i medijskim radnicima u vezi sa obavljanjem novinarskog poziva;

7) podizanje svesti o izloženosti novinara i medijskih radnika seksualnom uznemiravanju, psihičkom i drugim oblicima zlostavljanja, kao i potrebe za uspostavljanjem sigurnog okruženja (na radnom mestu, internet prostoru i društvenim mrežama), i odlučnog reagovanja na svaki oblik uznemiravanja/nasilja.

Mera 1.3. Stvoreni uslovi za adekvatan stepen zaštite novinarskih izvora informacija

Nosilac mere: Ministarstvo pravde

Partneri: Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Pokazatelj na nivou mere:

- izmenom regulative unapređen mehanizam zaštite tajnosti novinarskih izvora.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) izmenama medijske regulative i regulative koja uređuje oblast elektronskih komunikacija urediti oblast zaštite novinarskih izvora, propisivanjem elemenata ovog prava;

2) razmotriti izmene krivičnog zakonodavstva u cilju uvođenja krivičnopravne zaštite tajnosti novinarskih izvora;

3) izmenom regulative (Zakonika o krivičnom postupku), definisati novinare kao lica koja su zbog dužnosti čuvanja profesionalne tajne oslobođena od dužnosti svedočenja ukoliko bi svojim iskazom povredili dužnost čuvanja profesionalne tajne.

Mera1.4. Postizanje adekvatnog nivoa informacione bezbednosti novinara i medija

Nosilac mere: RATEL

Partneri: Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Nacionalna akademija za javnu upravu, Pravosudna akademija, Advokatska komora i Nacionalni CERT

Pokazatelji na nivou mere:

- broj prijavljenih bezbednosnih pretnji u onlajn okruženju Odeljenju za visoko tehnološki kriminal i CERT-u, razvrstano prema polu;

- broj održanih obuka i edukovanih sudija i tužilaca o oblicima ugrožavanja informacione bezbednosti uključujući i rodno osetljive sadržaje;

- broj održanih obuka i edukovanih novinara o bezbednosnim rizicima u onlajn prostoru uključujući i rodno osetljive sadržaje.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) podršku projektima edukacije novinara i medijskih radnika o bezbednosnim rizicima u onlajn prostoru preko mehanizma projektnog sufinansiranja resornog ministarstva i mehanizme finansiranja projekata razvoja informacionog društva ministarstva nadležnog za informaciono društvo, sve u cilju prevencije i bolje pripreme za zaštitu i sprečavanje takvih napada, u saradnji sa postojećim centrima za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (CERT);

2) unapređivanje kadrovskih, organizacionih i tehničkih kapaciteta državnih organa u cilju boljeg prepoznavanja i adresiranja bezbednosnih pretnji u onlajn okruženju, uključujući i rodno specifične pretnje;

3) edukacija sudija, javnih tužilaca, advokata kao i relevantnih ministarstava o oblicima ugrožavanja informacione bezbednosti novinara i medija, uključujući sadržaje o rodno specifičnim rizicima/pretnjama.

Mera 1.5. Postizanje adekvatne zaštite profesionalne autonomije novinara i urednika u odnosu na unutrašnje pritiske

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: javni medijski servisi

Pokazatelji na nivou mere:

- smanjen broj pritisaka na novinare i urednike unutar redakcija od strane vlasnika i poslovodstva medija

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima garantovati prava novinara u odnosu na vlasnika i poslovodstvo medija;

2) izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima garantovati prava urednika u odnosu na naloge vlasnika i poslovodstva medija, a posebno u pogledu mogućnosti da urednik bude smenjen ako odbije da izvrši nalog;

3) obezbediti podršku u promociji i zagovaranju profesionalnog integriteta novinara i medijskih radnika kroz mehanizam projektnog sufinansiranja;

4) podršku stvaranju i implementaciji internih Kodeksa novinarske prakse, a u skladu sa postojećim Kodeksom novinara Srbije, posebno u javnim medijskim servisima, a u medijima čiji su osnivači izdavača nacionalni saveti nacionalnih manjina i u skladu sa načelima rada javnih medijskih servisa.

2. Uspostavljeno funkcionalno, održivo i fer medijsko tržište zaštićeno od političkog uticaja

Mera 2.1. Stvoreni uslovi za potpunu funkcionalnost i ažurnost Registra medija i/ili medijskih registara

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Agencija za privredne registre, REM, Komisija za kontrolu državne pomoći i Uprava za javne nabavke

Pokazatelji na nivou mere:

- zakonom propisana sankcija za nedostavljanje propisanih podataka Registru medija;

- unapređen mehanizam dostavljanja podataka o dodeljenim sredstvima izdavačima medija po svim osnovama i kontrole koja se tiče registracije tih podataka;

- broj izdavača medija koji su dostavili podatke Registru medija u skladu sa zakonom;

- broj organa javnih vlasti koji nisu dostavili Registru medija podatke propisane zakonom;

- broj nepokrenutih postupaka zbog neregistrovanja podataka propisanih zakonom.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) izmenom postojeće regulative precizno definisati obim podataka koji se upisuju u odgovarajuće registre, a tiču se samih medija, vlasničke strukture izdavača medija, svih novčanih i drugih davanja iz javnih prihoda iz svih izvora i drugih podataka od značaja za ostvarivanje uticaja nad medijima (na primer informacije o davaocima kredita i pozajmica pod uslovima povoljnijim od tržišnih, podaci o pravnim licima koja u prihodu izdavača učestvuju iznad određenog procenta, podaci o donacijama, poklonima i sponzorstvima koji učestvuju u finansiranju preko određenog procenta u prihodima i slično);

2) tehnički unaprediti okruženje i pretraživanje registra kao i povezanost sa drugim javnim registrima (koji vode REM, Uprava za javne nabavke, Komisija za kontrolu državne pomoći, Centralna evidencija stvarnih vlasnika itd.), kroz automatsko preuzimanje;

3) obezbediti mehanizme za ažurno dostavljanje podataka u Registar medija;

4) utvrditi jasne kriterijume za brisanje medija iz Registra medija, kao i obavezu Registratora da iz Registra medija izbriše sve medije koji nisu registrovani u skladu sa zakonom;

5) utvrditi adekvatne sankcije za nepoštovanje zakonskih odredaba;

6) izmenama regulative definisati postupak i način vršenja kontrole u vezi sa registrovanjem i ažuriranjem podataka u Registru medija.

Mera 2.2. Utvrđeni merljivi kriterijumi za određivanje pragova dozvoljene medijske koncentracije i rizika po medijski pluralizam, pored udela u gledanosti, slušanosti i tiražu

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: REM i RATEL

Pokazatelji na nivou mere:

- urađene i objavljene analize relevantnog medijskog tržišta (DA/NE);

- izmenjena regulativa u skladu sa rezultatima analize medijskog tržišta;

- izrečene mere u slučajevima nedozvoljene medijske koncentracije (DA/NE).

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) utvrditi funkcionalnost, uslove i stanje konkurencije na medijskom i povezanim tržištima (tržište distribucije medijskih sadržaja, tržište oglašavanja itd.), a naročito u pogledu utvrđivanja opasnosti od nedozvoljene medijske koncentracije, opasnosti po medijski pluralizam, te da li postoje strukturni i ekonomski pritisci na medije koji ugrožavaju njihov integritet i nezavisnost;

2) obezbediti kvalitetne i verifikovane podatke o preferencijama medijske publike kroz podršku projektima unapređenja postojećih sistema merenja;

3) utvrđivanje merljivih kriterijuma za merenje pragova medijske koncentracije;

4) izmenama regulative jasno utvrditi ovlašćenja REM-a prilikom utvrđivanja da li je došlo do neprijavljenog objedinjavanja vlasništva, odnosno upravljanja, kao i odgovarajuće mehanizme (ex post) zaštite koji bi se aktivirali u slučajevima kada je naknadno došlo do premašivanja zakonom utvrđenih pragova;

5) utvrđivanje kriterijuma i dinamike praćenja različitih elemenata raznolikosti medijskog sadržaja (naročito kada je reč o informativnim programima i predizbornom izveštavanju);

6) izraditi analizu relevantnog medijskog tržišta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Mera 2.3. Smanjen i učinjen transparentnim uticaj države na medijskom tržištu kako bi postojali jednaki tržišni uslovi za sve medije

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo privrede

Pokazatelji na nivou mere:

- usvojene izmene regulative radi stvaranja jednakih tržišnih uslova za sve medije;

- broj privrednih društava u kojima država ima udeo u osnivačkim pravima kod izdavača medija sveden na nulu.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) izmenama regulative unaprediti sistem državne pomoći u medijskom sektoru, koji bi se zasnivao na principima transparentnosti, objektivnosti, predvidivosti, preciznosti i nediskriminacije (ravnopravnog tretmana svih medija) i uz neremećenje tržišnih mehanizama, a naročito u pogledu uspostavljanja jasnih, transparentnih i nediskriminatornih uslova za kreditiranje poreskih obaveza i drugih obaveza prema javnom sektoru;

2) kreirati regulatorni okvir u oblasti javnog obaveštavanja i oglašavanja organa javne vlasti i privrednih društava kojima je država većinski vlasnik ili ih većinski finansira;

3) izmenama regulative urediti oblast javnih nabavki u medijskom sektoru, a naročito:

- obezbediti da se svi podaci o sredstvima dodeljenim medijima i pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja u postupcima nabavki, na koji se propisi o javnim nabavkama ne primenjuje, budu registrovani u odgovarajućem registru,

- utvrditi krug usluga koje naručioci, u smislu Zakona o javnim nabavkama mogu nabavljati od medija i pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja,

- ograničiti slučajeve u kojima naručioci (javni partneri) mogu zaključivati ugovore o poslovno tehničkoj saradnji i drugim vidovima javno-privatnog partnerstva sa izdavačima medija i pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja,

- precizirati kriterijume za odabir medija i pravnih lica, odnosno preduzetnika koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja koji pružaju usluge naručiocima;

4) izmenama regulative propisati uslove (odnosno ograničenja) za dodelu sredstava izdavačima medija u obliku donacija i sponzorstva od strane organa javne vlasti i javnih preduzeća, javnih ustanova i drugih preduzeća koja su u većinskom vlasništvu organa javne vlasti;

5) okončati proces privatizacije izdavača u javnom vlasništvu, u cilju uspostavljanja jednake tržišne pozicije medija i sprečavanja neprimerenog uticaja na uređivačku politiku, a naročito:

- sačiniti i sprovesti plan potpunog izlaska države iz vlasništva u privrednom društvu Politika AD,

- bez odlaganja podneti registracionu prijavu za brisanje Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug iz registra privrednih društava, odnosno registracionu prijavu za brisanje medija čiji je izdavač pomenuto javno preduzeće iz Registra medija,

- sačiniti i sprovesti plan privatizacije izdavača medija u odnosu na koje su raskinuti ugovori o prodaji kapitala,

- izmenama regulative (Zakona o javnom informisanju i medijima) unaprediti postojeći sistem kontrole i način njenog sprovođenja u odnosu na kontinuitet proizvodnje i distribucije medijskih sadržaja te ispunjavanja drugih zakonskih i programskih obaveza privatizovanih medija, i odgovornost institucija u tom postupku;

6) izmenama regulative obezbediti da podaci o sredstvima dodeljenim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja budu vidljivi u odgovarajućem registru.

Mera 2.4. Stvoreni ravnopravni uslovi na tržištu pružalaca i distributera audio-vizuelnih medijskih usluga

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo finansija, REM i RATEL

Pokazatelji na nivou mere:

- stvoren mehanizam za kontrolu ravnopravnosti na tržištu pružalaca i distributera audio-vizuelnih medijskih usluga;

- broj zabeleženih povreda ravnopravnosti pružalaca i distributera audio-vizuelnih medijskih usluga na tržištu;

- sprovedena i objavljena analiza poštovanja obaveza operatora po zakonu koji uređuje elektronske medije;

- broj upisanih pružalaca medijskih usluga u Registar pružalaca medijskih usluga koji medijsku uslugu pružaju preko interneta;

- sprovedena i objavljena analiza tržišta distribucije medijskih sadržaja po propisima iz oblasti elektronskih komunikacija.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) kontinuirano sprovoditi aktivnosti radi uočavanja pružalaca medijskih usluga koji, suprotno zakonskoj obavezi, nisu upisani u Registar pružalaca medijskih usluga koji vodi Regulatorno telo za elektronske medije (proces mapiranja stanja);

2) sprovesti analizu poštovanja obaveza operatora iz Zakona o elektronskim medijima, naročito u pogledu nediskriminatornog tretmana pružalaca medijskih usluga, logičke numeracije kanala i obaveze prenosa, te odgovarajuće izmene (preciziranje) regulative, kao i u pogledu mogućeg uticaja operatora na medijski pluralizam i predvideti adekvatne sankcije za nepoštovanje zakonske regulative;

3) obezbediti da pružaoci audiovizuelne medijske usluge preko interneta poštuju standarde utvrđene Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama putem sprovođenja analize koja se tiče modela pružanja medijskih usluga preko interneta i mapiranja koji pružaoci medijske usluge pružaju audiovizuelnu i medijsku uslugu radija, a radi obezbeđivanja da i ti pružaoci medijskih usluga poštuju obaveze propisane zakonom koji uređuje oblast elektronskih medija;

4) razmotriti adekvatne načine za primenu novih rešenja Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama kroz nacionalno zakonodavstvo i dalja rešenja u oblasti medijske politike;

5) izmenom regulative proširiti posebne obaveze operatora elektronskih komunikacionih mreža za distribuciju medijskih sadržaja na druge subjekte koji se bave distribucijom medijskih usluga;

6) sprovesti analizu tržišta distribucije medijskih sadržaja u cilju utvrđivanja da li je to tržište ono na kome postoje strukturne, regulatorne i druge trajnije prepreke koje onemogućavaju ulazak novih konkurenata, na kome nije moguće obezbediti razvoj delotvorne konkurencije bez prethodne regulacije i na kome se uočeni nedostaci ne mogu otkloniti samo primenom propisa o zaštiti konkurencije, u smislu i u skladu sa propisima iz oblasti elektronskih komunikacija;

7) sprovođenje i merenje vrednosti lokalnih/regionalnih tržišta oglašavanja i udela lokalnih/regionalnih medija u lokalnom/regionalnom auditorijumu (čitaoci, gledaoci, slušaoci);

8) sprovođenje ekonomske analize opravdanosti uvođenja poreskih olakšica ili poreskih kredita za lokalne i regionalne medije u cilju uvođenja poreskih olakšica i kredita izmenama poreskih zakona.

Mera 2.5. Stvoreno podsticajno okruženje za razvoj medijskog tržišta

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Patneri: Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, REM i RATEL

Pokazatelji na nivou mere:

- sprovedena i objavljena analiza opravdanosti poreskih olakšica i poreskih kredita odobrenih izdavačima medija;

- broj usvojenih i sprovedenih sistemskih podsticaja na medijskom tržištu;

- izmenjena regulativa za pojednostavljenje onlajn plaćanja.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) sprovođenje ekonomske analize opravdanosti poreskih olakšica i poreskih kredita odobrenih izdavačima medija;

2) obezbediti ekonomsku održivost medija po tržišnim principima, naročito kroz sledeće aktivnosti:

- uređenje pitanja postojanja medijskih mreža, njihovog osnivanja, pravila funkcionisanja i minimalnih uslova za pristupanje u iste, radi smanjenja operativnih troškova lokalnih i regionalnih medija i povećanja njihove konkurentnosti, uz puno poštovanje propisa o zaštiti konkurencije,

- finansijskim i drugim podsticajima, po principima transparentnosti, objektivnosti, predvidivosti, preciznosti i ravnopravnog tretmana svih medija, sistematski podsticati razvoj medija,

- podržati projekte unapređenja medijskih merenja namenjenih određivanju medijskog potencijala i preferencija lokalnih i regionalnih medija na svim platformama;

3) stvoriti preduslove za razvoj medijskih usluga na novim tehnološkim platformama, što naročito podrazumeva:

- prelazak na digitalno emitovanje radio programa po principima dobrovoljnosti i istovremenog postojanja analognog i digitalnog emitovanja (simulkast),

- kroz uklanjanje zakonskih, regulatornih, tehničkih i drugih prepreka omogućiti pojednostavljivanje sistema onlajn plaćanja unutar Republike Srbije, onlajn pretplate, donacije medijima kroz sistem mikro donacija (Crowd Funding kampanje), kao i druge slične modela plaćanja preko interneta,

- promovisati i podsticati razvoj medijskih usluga i servisa na novim tehnološkim platformama (na primer: 5G mreža i sl.);

4) utvrditi obavezu javnih preduzeća da najmanje 15% sredstava iz godišnjih budžeta predviđenih za oglašavanje usmeravaju ka regionalnim i lokalnim medijima prema jasno utvrđenim kriterijumima koji obezbeđuju ravnopravnost svih medijskih subjekata;

5) izmenama regulative precizirati postupak utvrđivanja posebne obaveze operatora da distribuira medijske usluge na pravičan, transparentan i nediskriminatoran način u odnosu na pružaoce medijske usluge.

Mera 2.6. Stvoreni uslovi da samoregulacija i koregulacija zažive u punom obimu

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, REM, Savet za štampu i Nacionalna asocijacija za etičke standarde u oglašavanju

Pokazatelj na nivou mere:

- uspostavljena samoregulatorna tela medijske industrije po principu dobrovoljnosti (DA/NE);

- uspostavljen delotvoran sistem koregulacije unutar koga su jasno postavljene uloge organa javne vlasti (Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija), regulatornih tela (REM) i učesnika na medijskom tržištu.

Mera podrazumeva sledeću aktivnost:

1) prepoznati i podsticati samoregulaciju i koregulaciju u oblasti informisanja i medija.

2) podsticati uspostavljanje i razvijanje koregulatornih instrumenata, putem:

- izrade i predlaganja pravila u vidu kodeksa ponašanja učesnika na tržištu,

- osmišljavanja koregulatornog institucionalnog okvira unutar koga bi se taj kodeks ponašanja primenjivao,

- podrške projektima edukacije medija o koregulatornim instrumentima.

3. Funkcionalne, kompetentne, profesionalne i otvorene institucije raspolažu mehanizmima zaštite od spoljnih pritisaka i dosledno primenjuju javne politike i propise

Mera 3.1. Uspostavljen efikasan nadzor Ministarstva kulture i informisanja nad primenom medijskih zakona

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partner: Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Pokazatelj na nivou mere:

- Ministarstvo kulture i informisanja razvilo, uspostavilo i primenjuje nedostajuće mehanizme za nadzor nad primenom medijskih zakona (DA/NE).

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) predviđanje dodatnih mehanizama nadzora (poput inspekcijskog nadzora) i drugih mera izmenama regulative (medijskih zakona);

2) unapređivanje kadrovskih, organizacionih i tehničkih kapaciteta Ministarstva kulture i informisanja;

3) mapiranje najvećih problema u primeni zakona i korišćenje mehanizama koji su na raspolaganju po Zakonu o državnoj upravi (poput uputstva i/ili mišljenja).

Mera 3.2. Obezbeđena organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, unapređena njegova profesionalnost, kao i odgovornost prema javnosti

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i REM

Pokazatelji na nivou mere:

- pravni status i ovlašćenja REM-a prilagođena njegovom delokrugu rada;

- broj preduzetih mera od strane REM-a prema pružaocima medijskih usluga koji su prekršili svoje obaveze;

- nivo nezavisnosti REM-a procenjen metodom INDIREG-a;

- uspostavljeni kanali komunikacije REM-a sa javnošću (DA/NE).

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) izmenama Zakona o elektronskim medijima trebalo bi obuhvatiti sledeće:

- iz procesa predlaganja kandidata za članove Saveta REM-a potrebno je isključiti nadležni odbor zakonodavne vlasti i preispitati broj i status ostalih ovlašćenih predlagača za članove Saveta REM-a,

- prilikom izbora prvog saziva Saveta REM-a, nakon donošenja zakona, izabrati novi saziv Saveta REM-a sa različitim trajanjem mandata članova, kako bi se omogućilo da različiti sazivi Narodne skupštine biraju srazmerni deo sastava Saveta REM-a,

- utvrditi jasna merila koja kandidat za člana Saveta REM-a mora da ispunjava, kao što su stručna sprema, radno iskustvo u oblasti od značaja za rad regulatora, sposobnosti, profesionalni integritet, profesionalna prepoznatljivost i dr,

- iz procesa usvajanja Statuta REM-a i podzakonskih akata neophodno je isključiti Narodnu skupštinu i organe izvršne vlasti, tako da ih Savet REM-a usvaja samostalno u celosti, uz prethodno sprovođenje javne rasprave, s tim da ostane naknadna kontrola ustavnosti i zakonitosti,

- Finansijski plan REM-a predlaže Savet REM-a, a saglasnost na njega daje Narodna skupština. Ukoliko se u propisanom roku Narodna skupština ne izjasni smatraće se da je saglasnost data,

- urediti status zaposlenih u regulatornom telu tako da se na njih ne primenjuju propisi kojima se uređuju prava i obaveze državnih službenika,

- omogućiti profesionalizaciju ovog tela podelom upravne funkcije u regulatoru na Savet i direktora, a koji će biti biran na javnom konkursu, takođe u skladu s kriterijumima koji važe i za članove Saveta REM-a,

- jasno definisati nadležnosti REM-a u pogledu praćenja ponašanja pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje: REM prati ponašanje pružalaca medijskih usluga i objavljuje o tome izveštaje u toku kampanje i po njenom završetku,

- predvideti donošenje plana monitoringa medijskih sadržaja, koji podrazumeva prethodno sprovođenje javne rasprave, a kojim bi se jasno definisala vrsta programskih sadržaja čiju usklađenost sa zakonom će proveravati regulator, i to podjednako u odnosu na sve pružaoce audio-vizuelne medijske usluge i usluge radija, bez diskriminacije,

- obavezno predstavljanje monitoringa i rezultata monitoringa, kao i preduzetih mera, u odnosu na pružaoce medijske usluge koji su prekršili svoje zakonske i programske obaveze, te njihovo obavezno objavljivanje;

2) obezbediti uslove za unapređivanje kadrovske strukture regulatora, naročito kada se radi o stručnoj službi;

3) razmotriti mogućnost da se obezbede i drugi izvori finansiranja, osim naknade za pravo na pružanje medijske usluge, radi nesmetanog rada Regulatornog tela;

4) izmenama regulative (zakona koji uređuju oblast elektronskih medija i oglašavanja) propisati mogućnost izricanja novčanih sankcija uz postojeće mere u slučaju kršenja odredaba propisa iz oblasti elektronskih medija i oglašavanja;

5) pojačati odgovornost i otvorenost Regulatornog tela za elektronske medije prema javnosti, što, pored aktivnosti iz tačke 1) ove mere, naročito podrazumeva:

- sprovođenje redovnih javnih konsultacija, koje ne uključuju samo rasprave o podzakonskim aktima, nego o svim aspektima rada regulatornog tela,

- uspostavljanje kol-centra (Call Center) i/ili jednostavnog mehanizma pitanja i odgovora, u skladu sa tehničkim mogućnostima,

- sistematsko, efikasno transparentno rešavanje prigovora,

- uređivanje internet stranice tako da sve relevantne informacije budu lako dostupne,

- sprovođenje kampanja informisanja javnosti (dan otvorenih vrata i slične aktivnosti).

Mera 3.3. Obezbeđena nezavisnost javnih medijskih servisa, unapređena njegova profesionalnost, ostvarivanje programskih funkcija u javnom interesu, kao i odgovornost prema javnosti

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja,

Partneri: REM, Poverenik za zašitu ravnopravnosti i javni medijski servisi

Pokazatelji na nivou mere:

- izmenjena regulativa iz oblasti javnih medijskih servisa;

- zadovoljstvo i poverenje građana kvalitetom programskih sadržaja javnih medijskih servisa (merilo bi se putem Ankete/Istraživanja);

- nivo ispunjenosti zakonskih obaveza u proizvodnji medijskih sadržaja (Izveštaj REM-a);

- uspostavljeni kanali komunikacije sa javnošću;

- razvijeni interni Kodeksi.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) preciziranje dugoročnog i stabilnog načina finansiranja javnih servisa koji mora da obezbedi ostvarivanje njihovih zakonom predviđenih funkcija, i to tako da taksa bude primarni izvor finansiranja za obavljanje osnovne delatnosti, komercijalni prihodi da budu sekundarni izvor finansiranja, a budžet izvor finansiranja samo u meri i na način predviđen Zakonom o javnim medijskim servisima, a što se postiže stavljanjem van snage Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis;

2) izmenama Zakona o javnim medijskim servisima obezbediti obavezu redovnog i transparentnog izveštavanja javnosti o trošenju sredstava;

3) izmenama Zakona o javnim medijskim servisima propisati jasne kriterijume za izbor članova Upravnog odbora javnih medijskih servisa, tako da oni zaista budu profesionalci u oblasti medija, koji su imali rezultate u radu ili značajne akademske radove iz oblasti medija, i to: medijski radnici, ekonomisti koji imaju iskustva u radu sa ili u mediju, inženjeri koji se bave telekomunikacijama koji imaju iskustva u tehnologiji pružanja medijske usluge, medijski pravnici i sl., bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Iste uslove treba predvideti i za direktora, uz dodatni uslov da mora da ima iskustva u rukovođenju u medijima i dokazane uspehe u radu;

4) izmenama Zakona o javnim medijskim servisima redefinisati postupak izbora članova upravnog odbora, zbog unapređenja nezavisnosti i kompetencija organa upravljanja;

5) izmenama odgovarajućih zakona obezbediti da u procesu izbora i opoziva generalnog direktora, ostalih direktora, glavnih i odgovornih urednika, kao i odgovornih urednika javnih medijskih servisa mogu da učestvuju isključivo organi javnih medijskih servisa;

6) obezbeđivanje zakonskih garancija uređivačke autonomije, a posebno redakcija informativnog programa i njegove pune nezavisnosti (uključujući i jasne garancije nezavisnosti i odvojenosti uredničkog od upravljačkog dela);

7) unapređenje produkcije istraživačkih programa na javnim medijskim servisima;

8) izmenama Zakona o javnim medijskim servisima promeniti način izbora programskog saveta, da bi se omogućilo da to telo bude eksterni kontrolor programskih sadržaja javnih medijskih servisa, i istinska spona između gledalaca i organa javnih servisa;

9) izmenama Zakona o javnim medijskim servisima omogućiti izbor poverenika za profesionalne standarde i odnose sa korisnicima usluga javnih medijskih servisa koji bi bio obavezan da prati poštovanje etičkih i profesionalnih standarda, komunicira sa javnošću i nadležnim organima javnih medijskih servisa, posreduje u rešavanju prigovora korisnika i podnosi izveštaje na svaka tri meseca koji se objavljuju;

10) omogućiti otvaranje javnih medijskih servisa prema javnosti, zasnovano na principima transparentnosti, otvorenosti i odgovornosti uz korišćenje najšireg spektra sinhronih, neposrednih i konstantno dostupnih kanala za komunikaciju sa publikom;

11) korišćenje interaktivnih vidova komunikacije, poput onlajn platformi, društvenih mreža i mobilnih aplikacija, a radi uključivanja mlađih generacija u rad javnih medijskih servisa (i kao publike i kao nekog ko utiče na stvaranje programa);

12) podrška promovisanju i objavljivanju internih etičkih kodeksa javnih medijskih servisa (engl. editorial guidelines);

13) podrška povećanju prisustva građanskog društva i tema građanskog društva u programima javnih servisa;

14) unapređivanje izveštavanja iz lokalnih sredina i za lokalne sredine, u formi mreže dopisničkih centara, kreativnim korišćenjem mogućnosti digitalnog okruženja, ili drugoj odgovarajućoj formi;

15) ostvarivanje obaveze javnog medijskog servisa na nacionalnom nivou da informiše na jezicima manjina;

16) ostvarivanje obaveze javnih medijskih servisa da pružaju medijske usluge na način da podjednako budu dostupne za osobe sa invaliditetom;

17) ostvarivanje obaveze javnih medijskih servisa da pružaju medijske sadržaje koji su od značaja i koji predstavljaju sve društvene grupe, žene, decu, starije osobe, seosko stanovništvo, osobe sa invaliditetom, etničke i nacionalne zajednice i druge;

18) izuzeti zaposlene u javnim medijskim servisima iz sistema ograničenja plata i od ograničenja zapošljavanja.

Mera 3.4. Stvoreni preduslovi za puno upražnjavanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo na ponovnu upotrebu podataka

Nosilac mere: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave,

Partneri: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Nacionalna akademija za javnu upravu

Pokazatelji na nivou mere:

- građanima i medijima obezbeđen jednostavan i dostupan mehanizam za puno ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja;

- odnos između podnetih i neizvršenih zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji su podneti od strane novinara, broj izjavljenih žalbi novinara sa podacima o njihovom krajnjem ishodu (Izveštaj Poverenika);

- broj organa javne vlasti za koje su se stekli zakonski uslovi da ih Poverenik novčano kazni zbog uskraćivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja, i od tog broja, broj novčano kažnjenih;

- broj upravnih sporova koje su pokrenuli novinari protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije, Vlade, Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca na zahtev novinara za pristup informacijama od javnog značaja, broj rešenih sporova, od toga broj rešenih u korist novinara, broj rešenih u korist navedenih državnih organa, prosečno trajanje tih postupaka, prosečni troškovi, broj slučajeva u kojima su po dobijanju upravnog spora uspeli da dobiju tražene informacije od javnog značaja;

- broj organa koji su u obavezi da objavljuju informator o radu, broj kontrolisanih da li ispunjavaju zakonsku obavezu objavljivanja informatora o radu (broj organa za koje je utvrđeno da nisu objavili informator o radu, od tog broja, broj novčano kažnjenih za taj prekršaj, broj onih kod kojih su uočeni nedostaci, koji nedostaci najčešće, koliko izrečenih mera i kojih, po koliko je postupljeno, sankcije za one koji ne postupe, broj onih koji ga objavljuju u skladu sa Zakonom i uputstvom Poverenika);

- podaci u posedu organa javne vlasti se objavljuju u mašinski čitljivom obliku;

- broj sprovedenih edukacija.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) izmenama regulative (zakona koji uređuje dostupnost informacijama od javnog značaja) utvrditi jasne mehanizme za izvršenje konačnih i izvršnih odluka Poverenika i utvrditi obavezu razmatranja izveštaja Poverenika;

2) preduzimanje mera u cilju utvrđivanja odgovornosti funkcionera koji nisu izvršavali obaveze u skladu sa zakonom;

3) edukacija novinara, medijskih radnika i zaposlenih u organima državne uprave u oblasti prava na pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

4) objavljivanje podataka u mašinski čitljivom formatu.

Mera 3.5. Uspostavljen pravičan sistem autorskopravne zaštite koji u najvećoj mogućoj meri podjednako štiti interese medija kao korisnika i autora i kolektivnih organizacija

Nosilac mere: Zavod za intelektualnu svojinu

Partner: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Pokazatelji na nivou mere:

- izmena regulative iz oblasti autorskog i srodnih prava;

- sprovedena analiza autorskopravnih sporova;

- broj sporova u oblasti autorskih i srodnih prava smanjen;

- broj kontrolisanih medija od strane nadležne inspekcije u delu o autorskim ugovorima, od tog broja, broj medija koji su prekršili Zakon o autorskim i srodnim pravima, koji su najčešći prekršaji, broj sankcionisanih medija zbog istih i najčešće sankcije;

- prosečan iznos naknada za korišćenje autorskih i srodnih prava;

- broj održanih obuka i edukovanih novinara o autorskim i srodnim pravima.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) analiza autorskopravnih sporova i iznosa naknada u tim sporovima;

2) podrška projektima edukacije novinara i medijskih radnika o autorskom pravu, sve u cilju prevencije i bolje pripremljenosti za poštovanje autorskih i srodnih prava;

3) u saradnji medija kao korisnika, Zavoda za intelektualnu svojinu, kolektivnih organizacija i resornog ministarstva (prosvete), izmenama zakona koji uređuje autorsko i srodna prava predvideti fleksibilniji model, za dostavljanje podataka o iskorišćavanju predmeta autorskog i srodnih prava, koji bi bio jednostavniji za korisnike i koji ne bi nepotrebno generisao dodatne troškove, a koji bi bio usaglašen sa Uredbom o načinu vođenja elektronske evidencije emitovanja i reemitovanja autorskih dela;

4) predvideti osnovne elemente minimalne tarife za iskorišćavanje predmeta autorskog i srodnog prava koji neće biti u većem nominalnom iznosu od osnovne tarife;

5) unaprediti sistem kolektivnog pregovaranja tako da se podjednako uzmu u obzir interesi korisnika i nosilaca autorskog i srodnih prava;

6) redefinisati položaj organizacija za kolektivnu zaštitu autorskih i srodnih prava i omogućiti slobodno organizovanje nosilaca autorskog i srodnih prava.

4. Kvalitetni, pluralni i raznovrsni medijski sadržaji zadovoljavaju potrebe za informisanjem različitih društvenih grupa

Mera 4.1. Povećana objektivnost i raznovrsnost izvora i medijskih sadržaja u medijima na jezicima nacionalnih manjina

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partner: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Pokazatelji na nivou mere:

- izmene regulative uspostavile zakonske garancije uređivačke nezavisnosti (DA/NE);

- povećan broj stručnih kadrova koji rade u medijima nacionalnih manjina, razvrstano prema polu;

- broj medijskih sadržaja od javnog interesa na jezicima nacionalnih manjina;

- broj medijskih sadržaja kojima se čuva nacionalni identitet nacionalnih manjina, na njihovom jeziku;

- broj sati proizvedenog i emitovanog medijskog sadržaja na jezicima nacionalnih manjina;

- zadovoljstvo i kvalitet informisanja pripadnika nacionalnih manjina na sopstvenom jeziku (istraživanje).

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) uspostavljanje garancija uređivačke nezavisnosti medija, kod izdavača medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, kroz uspostavljanje mehanizama radi zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača i sankcije za postupanje suprotno tim garancijama;

2) uspostavljanje mehanizma da članovi nacionalnih saveta nacionalnih manjina ne mogu biti članovi organa upravljanja kod izdavača medija čiji su oni osnivači;

3) uspostavljanje mehanizma da su upravni odbori, u medijima čiji su osnivači izdavača nacionalni saveti nacionalnih manjina, dužni da razmotre uz puno uvažavanje mišljenje redakcije kod izbora i razrešenja glavnih i odgovornih urednika;

4) propisati jasne kriterijume za izbor članova upravnog odbora izdavača medija, čiji je osnivač nacionalni savet nacionalne manjine, tako da oni zaista budu profesionalci u oblasti medija, koji su imali rezultate u radu ili značajne akademske radove iz oblasti medija, i to: medijski radnici, ekonomisti koji imaju iskustva u radu sa ili u mediju, inženjeri koji se bave telekomunikacijama koji imaju iskustva u tehnologiji pružanja medijske usluge, medijski pravnici i sl., bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Iste uslove treba predvideti i za direktora, uz dodatni uslov da mora da ima iskustva u rukovođenju u medijima i dokazane uspehe u radu;

5) obezbeđivanje stabilnih, transparentnih i nediskriminatornih izvora finansiranja, kao i mehanizama za finansijsku održivost medija čije su izdavače osnovali nacionalni saveti nacionalnih manjina, podjednako za sve izdavače na teritoriji Republike Srbije;

6) podsticajima za izdavače medija koji emituju sadržaje na jezicima nacionalnih manjina, a kojima osnivači ili suosnivači nisu nacionalni saveti nacionalnih manjina, podsticati proizvodnju i distribuciju programskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina a radi podsticanja pluralizma medijskih sadržaja u informisanju na jezicima nacionalnih manjina;

7) uspostavljanje jasnih kriterijuma za dodelu sredstava prilikom konkursnog sufinansiranja i procedure evaluacije medijskih projekata koji se tiču proizvodnje i distribucije medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina;

8) obezbediti da nacionalni saveti nacionalnih manjina unapred dostavljaju neobavezujuće mišljenje, organima javne vlasti koji raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje na jezicima nacionalnih manjina, o vrsti medijskih sadržaja koji su potrebni određenoj nacionalnoj zajednici radi podizanja kvaliteta informisanja na sopstvenom jeziku;

9) obezbediti adekvatan broj medijskih sadržaja od javnog interesa i medijskih sadržaja kojima se čuva nacionalni identitet nacionalnih manjina, na jezicima nacionalnih manjina, a naročito:

- sprovođenje aktivnosti iz mere 3.3 tačka 15),

- održavanje i unapređenje kvaliteta medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina na javnim medijskim servisima,

- kao poseban segment javnog interesa prepoznati proizvodnju medijskih sadržaja kojima se promoviše interkulturalnost,

- uvođenje stimulativnih mera za osnivanje, razvoj i funkcionisanje medija civilnog društva na jezicima nacionalnih manjina,

- uvođenje stimulativnih mera za podršku višejezičnim medijima;

10) povećanje broja stručnih kadrova za rad u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a naročito kroz:

- uspostavljanje stimulativne atmosfere koja bi privukla stručne kadrove da rade u medijima na jezicima nacionalnih manjina,

- uspostavljanje novih i proširivanje postojećih obrazovnih smerova koji se bave školovanjem kadrova za rad u medijima na jezicima nacionalnih manjina,

- povećanje broja budžetskih mesta za pripadnike nacionalnih manjina na fakultetima (smerovima) koji se bave školovanjem kadrova za rad u medijima na jezicima nacionalnih manjina,

- podrška projektima kontinuiranog podizanja kapaciteta novinara i medijskih radnika angažovanih u medijima koji proizvode medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina,

- uzimanje u obzir mogućnost jednakog učešća žena i muškaraca;

11) obezbediti ostvarivanje prava na informisanje brojno najmanjih nacionalnih manjina, naročito onih koji nemaju sopstvene medije.

Mera 4.2. Obezbeđeni uslovi za adekvatno informisanje osoba sa invaliditetom i obezbediti ravnopravan pristup medijskih sadržaja ovoj kategoriji medijskih konzumenata

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i REM

Pokazatelji na nivou mere:

- sprovedena analiza zastupljenosti programa tematski namenjenih osobama sa invaliditetom i analiza dostupnosti programa osobama sa invaliditetom;

- broj podržanih projekata iz oblasti javnog informisanja za osobe sa invaliditetom;

- broj podržanih projekata za proizvodnju medijskih sadržaja koji se prezentuju u formatima pristupačnim osobama sa invaliditetom (znakovni jezik, Brajevo pismo i sl.);

- zadovoljstvo osoba sa invaliditetom pristupačnošću i kvalitetom medijskih sadržaja, razvrstano prema polu (Istraživanje);

- broj medijskih sadržaja koji su pristupačni osobama sa invaliditetom (Izveštaj REM-a).

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) napraviti analizu zastupljenosti programa, koja je rodno osetljiva, koji su tematski namenjeni osobama sa invaliditetom, kao i analizu koja se tiče toga koliko su (ostali) programi, odnosno medijski sadržaji dostupni osobama sa invaliditetom;

2) izmenama zakona koji uređuje javno informisanje i medije propisati jasne obaveze izdavača medija u cilju povećanja dostupnosti sadržaja osoba sa invaliditetom;

3) fiskalnim merama osigurati održivost medija namenjenih osobama sa invaliditetom (uključujući i korišćenje digitalnih i onlajn servisa koji bi omogućili lakši pristup sadržaju);

4) uvođenje medijskih sadržaja za osobe sa invaliditetom, sa posebnim fokusom na pristupačnost medijskih sadržaja koji uvažavaju rodne specifičnosti osoba sa invaliditetom;

5) projektnim sufinansiranjem medijskih sadržaja podsticati vidljivost osoba sa invaliditetom u svim medijima.

Mera 4.3. Obezbeđeni uslovi za adekvatno informisanje dijaspore i Srba u regionu

Nosilac mere: Ministarstvo spoljnih poslova

Partner: Ministarstvo kulture i informisanja

Pokazatelj na nivou mere:

- sprovedena i objavljena analiza potreba dijaspore i Srba u regionu za medijskim sadržajima;

- broj podržanih projekata radi informisanja dijaspore i Srba u regionu;

- broj korisnika edukativnih programa namenjenih podizanju nivoa medijske pismenosti i digitalnih kompetencija pripadnika dijaspore i Srba u regionu;

- razvijena platforma za razmenu medijskih sadržaja medija i udruženja civilnog sektora koji obavljaju medijsku delatnost na srpskom jeziku u inostranstvu;

- broj učesnika medijskih konferencija dijaspore i Srba u regionu.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) sprovođenje analize potreba dijaspore i Srba u regionu za pojedinim medijskim sadržajima u saradnji sa telom nadležnim za odnose sa dijasporom, kao i analize zastupljenosti ove vrste programa kod pružalaca medijske usluge;

2) projektno sufinansiranje medijskih sadržaja namenjenih dijaspori i Srbima u regionu vezati za rezultate analize iz prethodne tačke;

3) unapređivanje profesionalnih znanja i digitalne kompetencije medijskih radnika pripadnika dijaspore i Srba u regionu koji proizvode sadržaje na srpskom jeziku u inostranstvu kroz edukativne programe i praktičnu obuku u matičnoj državi;

4) doprinos umrežavanju srpskih medija i udruženja civilnog sektora koji obavljaju medijsku delatnost na srpskom jeziku u inostranstvu kroz organizaciju i digitalnu podršku medijskim konferencijama, te izradu zajedničke platforme za razmenu medijskih sadržaja;

5) izmenama regulative (zakona koji uređuju javno informisanje i medije i zakona koji uređuje oblast javnih medijskih servisa) precizirati ovaj segment javnog interesa i obaveze javnih medijskih servisa u pogledu očuvanja kulturnog i jezičkog identiteta Srba u inostranstvu.

Mera 4.4. Obezbeđeno adekvatno ostvarivanje svrhe projektnog sufinansiranja - podrška proizvodnji i distribuciji (nedostajućih) sadržaja u javnom interesu

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partner: Nacionalna akademija za javnu upravu

Pokazatelji na nivou mere:

- broj podržanih projekata za proizvodnju nedostajućih medijskih sadržaja;

- broj podržanih projekata koji se tiču podizanja kapaciteta učesnika u postupku projektnog sufinansiranja;

- izmenjena i dopunjena regulativa koja se tiče projektnog sufinansiranja.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) izmenama regulative (zakona koji uređuje javno informisanje i medije) unaprediti sistem projektnog sufinansiranja, a naročito putem:

- predviđanja obaveze da se vrši analiza potreba za nedostajućim medijskim sadržajima, što bi vodilo raspisivanju konkursa upravo za medijske sadržaje koji nedostaju,

- izmenama zakona iz oblasti javnog informisanja, kao i pratećeg podzakonskog akta propisati kao dopunski kriterijum na konkursima za projektno sufinansiranje rezultate javnih rasprava na kojima su se građani izjasnili o nedostajućim temama i medijskim sadržajima radi ostvarivanja javnog interesa građana na teritoriji za koju je konkurs raspisan,

- obezbediti regulatorni okvir koji će podsticajnim merama obezbediti minimum sredstava neophodnih za proizvodnju medijskih sadržaja u javnom interesu na svim nivoima vlasti u propisanim rokovima i sankcijama za njihovo nepoštovanje,

- izmenama propisa koji se odnose na kontrolu državne pomoći omogućiti da se projektno sufinansiranje u oblasti javnog informisanja tretira i prijavljuje kao šema državne pomoći, a da kontrole koje se sa tim u vezi sprovode obuhvate i fizička lica koja direktno ili indirektno kontrolišu registrovane izdavače medija,

- unapređivanja rada ekspertskih komisija preciznim propisivanjem kriterijuma stručnosti članova komisija, kao i načina rada i odlučivanja i putem obuka podići i ujednačiti kapacitete osoba koji mogu biti predloženi za članove komisija,

- podrška projektima edukacije zaposlenih u medijima na lokalu kako bi se osposobili za pisanje projekata,

- propisivanja obaveza nezavisne evaluacije sprovedenih projekata,

- propisivanja efikasnih sankcija za nepoštovanje obaveza koje se tiču projektnog sufinansiranja,

- isključiti mogućnost da projektno sufinansiranje služi za pokrivanje troškova van pripadajućih troškova proizvodnje sadržaja od javnog interesa, i propisati kazne za ovakve prekršaje,

- uvođenja mogućnosti centralizovanog sistema apliciranja posredstvom jedinstvene informacione platforme, čime bi se, između ostalog, omogućila primena zakonskih odredaba koje zabranjuju finansiranje, preko određenog procenta, istih projekata od različitih nivoa vlasti, ali i dostupnost na ovaj način finansiranih sadržaja svima, na širim područjima od onih na kojima se određeni mediji distribuiraju, i to na način što bi informaciona platforma davala mogućnost pretraživanja projekata, prijava i odluka po njima, te sadržala linkove na emitovane, odnosno objavljene na ovaj način finansirane sadržaje,

- propisivanje obavezujućeg kriterijuma poštovanja Kodeksa novinara Srbije, radi korišćenja sredstava putem projektnog sufinansiranja, na način da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu,

- prednost pri projektnom sufinansiranju proizvodnje medijskog sadržaja pod ravnopravnim uslovima imaju mediji koji poštuju zakonske propise i Kodeks novinara Srbije, odnosno koji imaju manje izrečenih mera od strane REM-a i donetih odluka i javnih opomena od strane Saveta za štampu,

- sprovođenje nezavisne eksterne revizije finansijskih izveštaja (izdavača) medija koji su dobili sredstva na javnom konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja iznad određenog iznosa i obavezno objavljivanje rezultata takve revizije;

2) podrška projektima koji se tiču podizanja kompetencija učesnika u postupku projektnog sufinansiranja.

Mera 4.5. Obezbeđeni uslovi za ravnopravno medijsko pokrivanje svih učesnika u predizbornoj kampanji

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partner: REM

Pokazatelji na nivou mere:

- broj minuta koji su učesnici u izborima imali u medijima sa nacionalnom pokrivenošću;

- broj minuta koji su učesnici u izborima imali u lokalnim medijima na osnovu uzorka;

- urađena i javno dostupna analiza mogućnosti izmene zakona koji se bave predizbornom kampanjom u odnosu na medije nad kojim REM ne vrši nadzor.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) sprovesti aktivnosti iz mere 3.2;

2) izmenama regulative (Zakona o elektronskim medijima) eksplicitno propisati način na koji REM sprovodi kontrolu u periodu predizbornih kampanja, što bi trebalo da se proširi na sve aspekte izveštavanja o izborima (sa naročitim fokusom na tzv. funkcionerske kampanje), i propisati efikasnije sankcije, uključujući tu i donošenje brzih i pravovremenih rešenja tokom izborne kampanje;

3) razmotriti mogućnost izmene zakona koji se bave predizbornom kampanjom i to u pogledu medija nad kojima REM ne vrši nadzor.

Mera 4.6. Obezbeđeni uslovi za postojanje interne raznolikosti u programima pružalaca medijske usluge

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partner: Regulatorno telo za elektronske medije

Pokazatelj na nivou mere:

- procenat informativnog, obrazovnog, kulturnog i dokumentarnog programa u programima pružalaca medijskih usluga.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) sprovođenje aktivnosti iz mere 2.2, tačka 5) i 6);

2) izmenama regulative:

- unaprediti sistem kontrole poštovanja minimalnih programskih uslova za pružanje medijske usluge,

- unaprediti sistem kontrole poštovanjem uslova iz dozvole za pružanje medijske usluge, posebno kada je u pitanju usklađenost programa sa programskim elaboratom na osnovu koga je dozvola izdata.

Mera 4.7. Povećana medijska vidljivost i nediskriminatorno izveštavanje medija o ženama i osetljivim društvenim grupama

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo omladine i sporta, Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pokazatelj na nivou mere:

- broj priloga i programa posvećenih temama koje se odnose na izveštavanje o osetljivim društvenim grupama;

- broj podržanih projekata koji se bave osetljivim društvenim grupama;

- broj podržanih edukacija koje sadrže teme o osetljivim društvenim grupama, ženama i rodnoj ravnopravnosti;

- broj priloga i programa posvećenih temama koje se odnose na izveštavanje o osetljivim društvenim grupama;

- broj podržanih edukacija novinara o izveštavanju o osetljivim društvenim grupama.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) uspostaviti standarde za pozitivno prikazivanje pripadnika osetljivih društvenih grupa u oglašavanju, vestima, izveštajima, produkciji i emitovanju programa;

2) obezbediti odgovarajuće obrazovanje novinarki i novinara o položaju pripadnika osetljivih društvenih grupa, pravima žena i rodnoj ravnopravnosti;

3) obezbediti podršku u edukaciji novinara o izveštavanju o slučajevima nasilja prema pripadnicima osetljivih društvenih grupa, ženama i deci, odnosno o žrtvama svih dela sa elementima nasilja;

4) kontinuirano vođenje medijskih i informativnih kampanja o uzrocima i posledicama rodno zasnovane diskriminacije i mehanizmima zaštite, uključujući i zaštitu od višestruke diskriminacije, kampanja za zagovaranje rodne ravnopravnosti i dekonstrukciju rodnih stereotipa i uloga, uz promovisanje primera dobrih praksi;

5) obezbediti podršku za medijske sadržaje koji se bave osetljivim društvenim grupama na nediskriminatoran način, kroz postojeće mehanizme projektnog sufinansiranja;

6) obezbediti podršku u edukaciji novinara o izveštavanju o osetljivim društvenim grupama, kroz postojeće mehanizme projektnog sufinansiranja;

7) obezbediti sredstva za kontinuirano praćenje medijskog izveštavanja o osetljivim društvenim grupama;

8) izmenama regulative (zakona koji uređuje javno informisanje i zakona koji uređuje elektronske medije) propisati jasne obaveze izdavačima medija, odnosno pružaocima medijskih usluga, da primene adekvatne tehničke mere i rešenja u cilju onemogućavanja da deca i maloletnici imaju pristup medijskim sadržajima koji mogu naškoditi fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i maloletnika, uključujući tu primenu mehanizama uslovnog pristupa za rijalitije prinudnog okruženja, zabranu isticanja pornografskih sadržaja i scena nasilja na naslovnim stranicama štampanih medija, označavanje neprikladnog sadržaja na onlajn medijima i slično, uz obavezno propisivanje sankcija za kršenje ovakvih obaveza.

Mera 4.8. Uspostavljanje povoljnog okruženja za razvoj medija civilnog sektora

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo finansija, REM i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom

Pokazatelj na nivou mere:

- izmena regulative i definisanje statusa medija civilnog sektora;

- broj medija civilnog sektora;

- broj podržanih i realizovanih projekata medija civilnog sektora;

- izrađena studija.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) redefinisanje pojma medija civilnog sektora tako da budu zakonski prepoznati kao svi neprofitni mediji bez obzira na tehnologiju koju koriste i bez obzira na zonu pokrivanja;

2) finansijskim i drugim podsticajima, po principima transparentnosti, objektivnosti, predvidivosti, preciznosti i ravnopravnog tretmana svih medija, podsticati razvoj medija civilnog društva, i to posebno, umanjenjem naknada za radio-frekvencije, beneficiranim tarifama za korišćenje autorskih i srodnih prava, kao i namenskim projektnim sufinansiranjem sadržaja od javnog interesa sa naglaskom na medijskim sadržajima koji nastaju u saradnji sa publikom i članovima zajednice;

3) stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj medija civilnog društva u cilju njihove finansijske održivosti, izmenom regulative o individualnim donacijama (povremeni ili kontinuirani prilozi) i mikrofinansiranju, kao i korporativnih donacija vezanih za društveno odgovorno poslovanje;

4) izrada studije o mogućnostima formiranja posebnog fonda za finansiranje medijskih sadržaja i programa medija civilnog sektora.

5. Unapređena profesionalna znanja i razvijene digitalne kompetencije građana, institucija, medija, novinara i medijskih radnika u medijskom okruženju

Mera 5.1. Unapređena medijska pismenost

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta, Poverenik za zaštitu ravnopravnsoti i REM

Pokazatelj na nivou mere:

- sprovedena analiza nivoa medijske pismenosti po ciljnim grupama i polnoj strukturi;

- povećan nivo medijske pismenosti (u odnosu na stanje iz sprovedene analize).

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) izraditi analizu nivoa medijske pismenosti u Republici Srbiji po ciljnim grupama;

2) izraditi plan aktivnosti usmeren na podizanje nivoa medijske pismenosti po ciljnim grupama na osnovu analize koja uključuje i rodno osetljivo medijsko obrazovanje;

3) odrediti institucije i zainteresovane strane za nosioce i implementatore aktivnosti koje će biti usmerene na podizanje nivoa medijske pismenosti u Republici Srbiji;

4) izmenama zakona iz oblasti elektronskih medija postići usklađenost sa novom Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama;

5) sprovoditi kampanje podizanja svesti kod stručne i šire javnosti koje se tiču savladavanja veština iz oblasti medijske pismenosti;

6) izraditi međusektorski program razvoja medijske i informacione pismenosti u medijskom okruženju, i utvrditi koordinaciju različitih aktera;

7) podsticati umrežavanje i projektnim finansiranjem obezbediti višesektorski pristup razvoju medijske pismenosti i uključenosti svih zainteresovanih aktera (državne institucije, obrazovni sektor, bibliotečki sektor, mediji, organizacije civilnog društva, istraživači);

8) nastaviti sa procesom uvođenja medijske pismenosti u formalni obrazovni sistem, kao i razvijanje kompetencija nastavnika i profesora.

Mera 5.2. Unapređene digitalne medijske kompetencije novinara, medijskih radnika i zaposlenih u javnoj upravi

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Nacionalna akademija za javnu upravu

Pokazatelji na nivou mere:

- digitalne medijske kompetencije novinara, medijskih radnika i zaposlenih u javnoj upravi unapređene;

- broj razvijenih kurikuluma koji doprinosi razvoju medijskih i digitalnih medijskih kompetencija;

- broj održanih trening programa koji doprinose razvoju medijskih i digitalnih medijskih kompetencija;

- broj podržanih projekata za unapređenje digitalne tranzicije tradicionalnih medija.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) sprovođenje rodno osetljive analize početnog stanja digitalnih medijskih kompetencija novinara i medijskih radnika, sa preporukama za dalje aktivnosti;

2) podrška uvođenju novih predmeta, koje u fokusu imaju digitalne medijske kompetencije, u okviru formalnog obrazovanja novinara;

3) kreiranje i realizacija kontinuiranih programa neformalne obuke za medije i novinare u vezi sa digitalnim medijskim kompetencijama i informacionom pismenošću (na primer, programiranje, pretraga kompleksnih baza podataka, kreiranje vizuelizacija i sl.);

4) unapređenje znanja o čitanju i pretraživanju digitalnih podataka vezanih za fotografije;

5) edukacija o jednostavnim i efikasnim načinima kreiranja arhiva digitalnih fotografija koje na standardizovan način olakšavaju upotrebu, pretraživanje, proveru i kontrolu upotrebe digitalnih fotografija;

6) održavanje obuka za predstavnike državnih organa i javne uprave u vezi sa e-upravom, objavljivanjem podataka u open data formatu, odnosa sa javnošću i sl;

7) kreiranje vebinara, baza podataka i aplikacija za mobilne telefone koji bi bili besplatni za korišćenje a služili podsticanju/razumevanju medijske i informacione pismenosti u medijskom okruženju;

8) organizacija tematskih seminara, konferencija i debata;

9) kroz konkurse za unapređivanje profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja na republičkom i pokrajinskom nivou unapređivati digitalnu tranziciju tradicionalnih medija.

Mera 5.3. Unapređena informaciona bezbednost građana u medijskom okruženju

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, RATEL i Zavod za intelektualnu svojinu

Pokazatelji na nivou mere:

- uspostavljeni mehanizmi za bolju informacionu bezbednost građana u medijskom okruženju;

- broj realizovanih kampanja, programa i priloga usmerenih na transparentnost pravila o privatnosti u medijima;

- broj realizovanih kampanja u kojima će mediji pravila o korišćenju novinarskih tekstova i fotografija kao autorskih dela učiniti transparentnijim;

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) sprovođenje kampanja javnog zagovaranja koja je usmerena na to da mediji propišu i učine transparentnim pravila o privatnosti, što se naročito odnosi na:

- korišćenje kolačića (cookies) i načina na koji se prikupljaju podaci o onlajn preferencijama korisnika i njihovi podaci (na primer, IP adresa, vreme trajanja sesije na određenoj stranici i sl.),

- način postupanja u slučaju zahteva korisnika da ukloni njegove/njene lične podatke iz novinarskog teksta u slučaju da interes javnosti da sazna te informacije više ne preteže nad pravom na privatnost (pravo na zaborav),

- obaveštavanje korisnika o svim relevantnim aspektima obrade njihovih podataka o ličnosti u skladu sa propisima koji uređuju oblast podataka o ličnosti,

- način implementacije ostalih zakonskih obaveza medija kao rukovaoca koja se tiču podataka o ličnosti, u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast;

2) sprovođenje kampanja javnog zagovaranja koja je usmerena na to da mediji propišu i učine transparentnim pravila o korišćenju novinarskih tekstova i fotografija kao autorskih dela (naročito uslove pod kojima je to dozvoljeno);

3) razvijanje svesti o specifičnoj izloženosti, naročito pripadnika osetljivih društvenih grupa, zloupotrebama privatnosti i bezbednosnim pretnjama, i u onlajn okruženju;

4) podrška promovisanju i ažuriranju Smernica za primenu Kodeksa novinara u onlajn okruženju Saveta za štampu, u skladu sa savremenim tehnološkim trendovima.

Mera 5.4. Unapređene kompetencije za istraživanja i kreiranje regulative koja se odnosi na digitalne medijske tehnologije

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalna akademija za javnu upravu

Pokazatelj na nivou mere:

- predstavnici relevantnih institucija obučeni za kreiranje regulative koja se odnosi na digitalne medijske tehnologije;

- broj sprovedenih i publikovanih istraživanja.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) intenziviranje međunarodne saradnje (institucionalna, profesionalna i sektorska) radi praćenja trendova u medijskoj industriji i javnim politikama u ovoj oblasti;

2) podrška stvaranju međusektorskih partnerstava (na primer, sa IT industrijom, obrazovnim institucijama, istraživačkim centrima, potrošačkim organizacijama i sl.);

3) uspostavljanje monitoringa mera predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23 i 24, kao i poglavlje 10 i intenziviranje saradnje kroz mehanizam EU Konventa;

4) podrška istraživačkim projektima i projektima unapređenja profesionalnih standarda i učešća na konferencijama koje se odnose na istraživanje u oblasti medijskih politika.

Mera 5.5. Obezbeđena sveobuhvatna, pouzdana i na naučnim metodama zasnovana istraživanja i analize medija, medijskog tržišta, medijskog sadržaja i publike u svim segmentima koji su od značaja za javne politike

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, REM i RATEL

Pokazatelj na nivou mere:

- istraživanja i analize medija, medijskog tržišta, medijskog sadržaja i publike se redovno sprovode i objavljuju sa podacima razvrstanim prema polu i drugim relevantnim svojstvima.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) mapiranje oblasti u kojima nedostaju istraživanja i na osnovu pregleda napraviti finansijski i vremenski plan za njihovo sprovođenje;

2) podrška kratkoročnim i dugoročnim istraživačkim projektima koji će se finansirati u sklopu opšteg sistema finansiranja naučno-istraživačke delatnosti, u saradnji Ministarstva kulture i informisanja, REM-a i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (koja će uključiti podatke razvrstane prema polu i drugim relevantnim svojstvima pojedinaca i društvenih grupa);

3) podrška izradi istražavanja na nivou doktorskih studija i doktorskih disertacija, u saradnji sa naučnim institucijama u oblasti medija, medijskog tržišta, medijskog sadržaja i publike;

4) podrška organizaciji redovnih tematskih skupova o istraživanju medija;

5) održavanje edukacija koje se odnose na unapređivanje kompetencija istraživačke zajednice da istraživanja usmere ka javnim politikama i prilagode način saopštavanja rezultata istraživanja nenaučnoj javnosti.

Mera 5.6. Obezbeđena sistematična i sveobuhvatna digitalizacija i arhiviranje medijskih sadržaja

Nosilac mere: Ministarstvo kulture i informisanja

Partneri: javni medijski servisi

Pokazatelji na nivou mere:

- broj sati digitalizovanog materijala;

- broj formiranih digitalnih arhiva fotografija po propisanim standardima digitalizovanja.

Mera podrazumeva sledeće aktivnosti:

1) arhiviranje, konzerviranje, restauriranje, digitalizaciju i prezentaciju audio i video materijala (dokumentarni, informativni, kulturno-umetnički i zabavni program, filmski, TV serije, radio drame, radio emisije, autorske emisije, reklame, audio i video spotovi, itd.);

2) izrada pravila i procedura o arhiviranju koja bi trebalo da obavezuju medijske kuće (javne servise i komercijalne radio i TV stanice) da sistematično pristupe očuvanju audio i video građe koja predstavlja deo nacionalnog blaga;

3) izrada tehničke specifikacije i procedure za primenu međunarodnih standarda za čuvanje, zaštitu, digitalizaciju i dostupnost medijskih sadržaja;

4) digitalizovanje analognog fotografskog materijala (fotografskih filmova i fotografija);

5) kreiranje arhiva fotografija u digitalnoj formi;

6) kreiranje i čuvanje arhiva fotografija - analognih i digitalnih;

7) uspostavljanje organizacione jedinice pri javnim medijskim servisima, u skladu sa svojom organizacionom strukturom, ljudskim i materijalnim resursima, koja će se baviti digitalizacijom audio i video materijala i arhiviranjem materijala, proizvedenog u javnim medijskim servisima.

VI INSTITUCIONALNI OKVIR I PLAN ZA PRAĆENJE SPROVOĐENJA, VREDNOVANJE UČINKA I IZVEŠTAVANJE O SPROVEDENIM MERAMA

Ministarstvo kulture i informisanja će u saradnji sa resorno nadležnim organima državne uprave, uz dijalog sa organizacijama civilnog društva, pripremiti trogodišnji Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja javnog informisanja za period 2020-2025. godina, u roku od 90 dana od dana usvajanja Strategije. Na osnovu evaluacije primene tog akcionog plana, biće blagovremeno pripremljen drugi akcioni plan za period 2023-2025. godina.

Za praćenje sprovođenja ciljeva i mera utvrđenih Strategijom, kao i akcionih planova za njeno sprovođenje, odgovorno je Ministarstvo kulture i informisanja, Sektor za informisanje i medije. Radi uspostavljanja adekvatnog monitoringa ostvarivanja Strategije i akcionih planova, Ministarstvo kulture i informisanja će uspostaviti baze podataka o pokazateljima učinka. Za sprovođenje mera i aktivnosti, predviđenih Strategijom i akcionim planom, odgovorna su resorna ministarstva i organi javne vlasti u čijoj se nadležnosti nalazi konkretna mera i aktivnost. Institucije odgovorne za primenu Strategije i akcionih planova dostavljaće Ministarstvu kulture i informisanja godišnje izveštaje o sprovedenim aktivnostima. Prema potrebi i zahtevu Ministarstva kulture i informisanja, odgovorne institucije će dostavljati i dodatne izveštaje i podatke.

Ministarstvo kulture i informisanja će, po isteku treće kalendarske godine od dana usvajanja, pripremiti izveštaj o rezultatima sprovođenja Strategije i dostaviće ga Vladi radi informisanja.

Radi merenja efekata primene Strategije sprovešće se dve evaluacije. Prva evaluacija će se uraditi nakon tri godine od primene sprovođenja Strategije, odnosno na kraju perioda sprovođenja prvog Akcionog plana. Rezultati ove evaluacije predstavljaće osnov za izradu i usvajanje Akcionog plana za naredni period. Po završetku primene Strategije sprovešće se nezavisna evaluacija, a Ministarstvo kulture i informisanja će pripremiti finalni izveštaj o rezultatima sprovođenja Strategije i dostaviće ga Vladi najkasnije šest meseci nakon isteka njene primene.

VII PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA NEOPHODNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE

Za sprovođenje mera i ostvarivanja ciljeva predviđenih Strategijom sredstva će biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije, budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine i budžetima jedinica lokalne samouprave. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, na razdelu Ministarstva kulture i informisanja utvrđena su sredstva u iznosu od 3,43 milijarde dinara. Sredstva opredeljena u budžetima Autonomne pokrajine Vojvodine i budžetima jedinica lokalne samouprave biće utvrđena nakon usvajanja njihovih budžeta. Procena opredeljenih sredstava za period 2020-2021. godina uslovljena je bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine i budžeta jedinica lokalne samouprave. Iz međunarodnih izvora finansiranja (grantovi, IPA projekti itd.) obezbediće se dodatna nedostajuća sredstva.

VIII ZAVRŠNE ODREDBE

Ova strategija objavljuje se na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprave i na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".