PRAVILNIKO BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU("Sl. list Grada Novog Sada", br. 4/2020) |
Ovim pravilnikom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu zaposlenih u gradskim upravama, posebnim organizacijama i službama Grada Novog Sada, u Pravobranilaštvu Grada Novog Sada, kod Lokalnog ombudsmana Grada Novog Sada, u Službi izvršnih organa Grada Novog Sada, Službi budžetske inspkecije Grada Novog Sada, Službi interne revizije i u Službi Skupštine Grada Novog Sada (u daljem tekstu: organ Grada), koji učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i drugih oboljenja u vezi sa radom.
Poslodavac, u smislu ovog pravilnika, jeste starešina organa Grada.
Zaposleni, u smislu ovog pravilnika, jesu lica koja su svoj radno-pravni status po bilo kom osnovu ostvarila u organima Grada.
Ovaj pravilnik odnosi se na sve zaposlene koji su stekli svojstvo zaposlenog u organima Grada, bez obzira na vreme trajanja radnog odnosa, kao i na sva druga lica koja se po bilo kom osnovu nalaze na radu u organima Grada.
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih, nadležnosti i mere čijom se primenom, odnosno sprovođenjem, osigurava bezbednost i zdravlje na radu, ostvaruju se u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu Zakona, osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini na takav način da zaposleni svoje radne obaveze mogu izvršavati bez opasnosti po život i zdravlje.
Ovim pravilnikom uređuju se pitanja koja se odnose na prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu:
- Organizovanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
- Prava, obaveze, i odgovornosti zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
- Obaveze i odgovornosti poslodavca iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
- Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu;
- Zdravstvena zaštita zaposlenih;
- Sprečavanje zlostavljanja na radu;
- Radna mesta sa povećanim rizikom;
- Ispitivanje i pregled sredstava i opreme za rad u radnoj okolini;
- Sredstva za ličnu zaštitu zaposlenih;
- Povrede na radu, profesionalna oboljenja i druga oboljenja zaposlenih u vezi sa radom;
- Predstavnik zaposlenih za bezbednost zdravlja na radu;
- Provera zaposlenih pod uticajem alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;
- Evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
II ORGANIZOVANJE POSLOVA IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Zaštita zdravlja lica zaposlenih u organima Grada, njihova bezbednost u toku odvijanja procesa rada, smanjenja povreda na radu, sprečavanje pojave profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi s radom zaposlenih, sprovodi se primenom savremenih tehničkih, organizacionih, zdravstvenih, obrazovnih i drugih mera neophodnih za stvaranje bezbednih uslova rada u radnoj okolini, u toku rada na radnim mestima.
Bezbedni i zdravi uslovi rada ostvaruju se primenom savremenih tehničkih, organizacionih, zdravstvenih, obrazovnih i drugih mera i sredstava, kojima se obezbeđuje:
1. da se radna sredina projektuje, izradi i održava tako da se prema prirodi posla rad obavlja uz primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu;
2. da se radni uslovi prilagode fizičkim i psihičkim sposobnostima zaposlenih, a organizacija i tehnologija rada postave tako da zaposleni rad obavlja u najpovoljnijim uslovima;
3. da električne instalacije i instalacije fluida budu projektovane, izvedene i održavane u skladu s tehničkim propisima i standardima, kao i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;
4. da u radnim i pomoćnim prostorijama, odnosno na mestima rada, mikroklima i osvetljenje budu u skladu s tehničkim propisima i standardima, kao i s propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;
5. da mašine, alati, oprema i druga tehnička sredstva budu projektovani, postavljeni, upotrebljavani i održavani u skladu s tehničkim propisima i standardima, kao i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;
6. da se sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu (u daljem tekstu: sredstva lične zaštite) upotrebljavaju samo kad ne postoji mogućnost primene drugih odgovarajućih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaštita zdravlja lica zaposlenih u organima Grada, njihova bezbednost u toku odvijanja procesa rada, kao i sprečavanje pojave profesionalnih oboljenja zaposlenih, sprovodi se primenom savremenih tehničkih, organizacionih, zdravstvenih, obrazovnih i drugih mera neophodnih za stvaranje bezbednih uslova rada u radnom okruženju, u toku rada na radnim mestima.
Poslodavac je dužan da organizuje poslove za bezbednost zdravlja na radu.
Za obavljanje poslova bezbednosti zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više zaposlenih (u daljem tekstu: lice za bezbednost i zdravlje na radu), koji ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktima.
Poslodavac je dužan da omogući licu za bezbednost i zdravlje na radu nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa Zakonom i drugim propisima, kao i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti na radu.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja starešina ako ima do 10 zaposlenih u organu Grada kojim rukovodi, i nije dužan da ima položen stručni ispit iz stava 2. ovog člana.
Poslodavac je dužan da licu za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi usavršavanje znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja i sledeće poslove:
1. Sprovodi postupak procene rizika;
2. Vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izvoru, korišćenju i održavanju sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
3. Učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada;
4. Organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline;
5. Organizuje preventivne i periodične preglede i proveru opreme za rad;
6. Predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu s povećanim rizikom;
7. Svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje na radu;
8. Prati stanje u vezi s povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i bolestima u vezi s radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzoraka i priprema izveštaje s predlozima mera za njihovo otklanjanje;
9. Priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
10. Priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;
11. Zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstava za rad, u slučaju kad utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog i pisanim putem izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada, odnosno upotrebi sredstava za rad;
12. Sarađuje i koordinira rad s nadležnom zdravstvenom ustanovom po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
13. Vodi evidenciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
14. Popunjava prijavu o povredi na radu na predviđenom obrascu, i vrši prijavu te povrede kod nadležne inspekcije;
15. Vrši i druge poslove u skladu sa Zakonom i propisima koji regulišu oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Ako poslodavac i pored zabrane iz člana 10. tačka 11. zaposlenom naloži da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti inspekciju rada.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove, i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa Zakonom, podzakonskim aktima i ovim pravilnikom.
U zavisnosti od utvrđenog stanja u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, lice za bezbednost i zdravlje na radu ovlašćeno je da:
1. Zabrani rad zaposlenom koji se ne pridržava propisanih preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu, koji ne koristi sredstva lične zaštite ili odbija da postupi po normama i uputstvima za bezbedan rad;
2. Naloži otklanjanje nedostataka u slučaju kad nisu obezbeđene propisane mere zaštite na radu;
3. Zabrani rad u slučaju kad utvrdi neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog;
4. Zabrani korišćenje neispravnog sredstva za rad i opreme lične zaštite;
5. Preduzme mere protiv lica koja ne postupe po nalogu lica za bezbednost i zdravlje na radu.
III PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna s merama iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni ima pravo:
- Da rad obavlja u uslovima koji mu osiguravaju bezbedan i zdrav rad;
- Da mu radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim uslovima;
- Da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta u skladu sa aktom o proceni rizika i propisima o zdravstvenoj zaštiti;
- Na sredstva lične zaštite;
- Da daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu u skladu s rizicima radnog mesta.
Zaposleni koji radi na radnom mestu s povećanim rizikom ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi:
1. Ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu na radnom mestu na koje je raspoređen, sve dok se te mere ne obezbede;
2. Ako mu nije obezbeđen propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu s povećanim rizikom;
3. Ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje na poslovima ili na radnom mestu na koje je raspoređen;
4. Duže od punog radnog vremena, odnosno noću, ako bi, prema proceni nadležne zdravstvene ustanove, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje;
5. Na sredstvu za rad na kome nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, zaposleni je obavezan da se odmah pisanim zahtevom obrati poslodavcu i licu za bezbednost i zdravlje na radu radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene.
Ako poslodavac ne postupi po zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva, zaposleni ima pravo da inspekciji rada podnese zahtev za zaštitu prava.
Ako poslodavac utvrdi da odbijanje rada zaposlenog nije opravdano, obavezan je da o tome odmah obavesti inspekciju rada.
Zaposleni je dužan da primenjuje sledeće propisane mere za bezbedan i zdrav rad kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje i bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih i drugih lica:
1. Da se osposobljava za bezbedan i zdrav rad i da stalno upotpunjava i usavršava svoje znanje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
2. Da namenski koristi sredstva za rad i postupa po uputstvu proizvođača i uputstvu za bezbedan i zdrav rad;
3. Da namenski koristi propisana sredstva za ličnu zaštitu, da njima pažljivo rukuje i održava ih u ispravnom stanju;
4. Da pre početka rada proveri ispravnost sredstava za rad kojima rukuje, kao i sredstva za ličnu zaštitu;
5. Da radi onako kako je to tehnologijom procesa rada utvrđeno;
6. Da odmah obavesti neposrednog rukovodioca o kvarovima i nedostacima i drugim pojavama koje bi mogle ugroziti njegovu bezbednost i zdravlje na radu ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
7. Da odmah prijavi svaku povredu na radu;
8. Da za vreme rada nije pod uticajem alkohola i drugih opojnih sredstava;
9. Da se pridržava zabrane pušenja u radnim prostorijama, osim u prostoriji koja je za tu namenu određena;
10. Da u sprovođenju propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu sarađuje s licem za bezbednost i zdravlje na radu;
11. Da obavi lekarski pregled na koji je upućen, ako radi na radnom mestu sa povećanim rizikom;
12. Da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ako je, na osnovu izveštaja nadležne zdravstvene ustanove, zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.
Zaposleni čini težu povredu radnih obaveza i dužnosti iz bezbednosti i zdravlja na radu:
1. Ako i nakon upozorenja ne koristi sredstva lične zaštite;
2. Ako se ne podvrgava periodičnim lekarskim pregledima;
3. Ako ne učestvuje u organizovanom osposobljavanju za bezbedan rad i ne pristupi proveri stečenog znanja;
4. Ako ne prijavi odgovornom licu pojave koje mogu prouzrokovati nesreću na poslu;
5. Ako oštećuje ili demontira zaštitne uređaje i naprave na uređajima za rad na radnom mestu;
6. Ako neopravdano odbija izvršenje odluke, naloga ili uputstva iz bezbednosti i zdravlja na radu, koje donose nadležni organi ili odgovorno lice;
7. Ako dođe na posao pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno, usled upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, u takvom psihičkom stanju da ne može bezbedno da radi ili ako odbije naredbu starešine da se zbog navedenih razloga udalji s radnog mesta;
8. Ako odbije naredbu da se podvrgne testu na alkoholisanost i druga opojna sredstva;
9. Ako se utvrdi pozitivan test na alkohol i druga opojna sredstva;
10. Ako samovoljno obavlja poslove koji ne spadaju u opis posla radnog mesta na koje je raspoređen, čime ugrožava bezbednost na radu;
11. Ako na bilo koji način ne izvršava obaveze utvrđene ovim pravilnikom, usled čega mogu nastupiti teže posledice po zdravlje ili život zaposlenih, odnosno ako zbog toga sud pretrpi materijalnu štetu.
Ako poslodavac ili lice za bezbednost i zdravlja na radu posumnja da je zaposleni izvršio težu povredu radne obaveze i dužnosti iz stava 1. tačka 7. ovog člana, udaljiće ga s posla i pisanim nalogom ga uputiti u najbližu zdravstvenu organizaciju radi kontrole nivoa alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci u organizmu.
Za težu povredu radnih dužnosti i obaveza iz bezbednosti i zdravlja na radu, zaposlenom se može izreći i kazna prestanka radnog odnosa i otkazati ugovor o radu.
Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto, uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, i da u slučaju uočenih nedostataka pisanim putem izvesti poslodavca i lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposlenom je zabranjeno da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad.
Pre napuštanja radnog mesta, zaposleni je dužan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u takvom stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.
Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah pisanim putem obavesti poslodavca i lice za bezbednosti i zdravlje na radu o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.
Ako poslodavac, posle obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne otkloni nepravilnosti, štetnosti, opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana, ili ako zaposleni smatra da za otklanjanje utvrđenih pojava nisu sprovedene odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje, zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada, o čemu obaveštava lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni je dužan da sarađuje s poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojima radi.
Žene koje rade na radnom mestom s povećanom rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, osobe sa invaliditetom i profesionalno oboleli, uživaju posebnu zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom i drugim podzakonskim aktima.
Zaposleni - osoba sa invaliditetom i profesionalno oboleli, raspoređuje se na poslove na kojima mogu raditi bez profesionalne rehabilitacije i bez opasnosti za smanjenje preostale radne sposobnosti.
IV OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Poslodavac je dužan da:
1. Donese akt o proceni rizika, kao i njegove izmene i dopune u slučaju pojave nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada;
2. Aktom u pisanoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
3. Zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu na kojem su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
4. Obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;
5. Osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
6. Obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
7. Obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju;
8. Angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;
9. Na osnovu akta o proceni rizika i ocene nadležne zdravstvene ustanove, obezbedi propisane lekarske preglede u skladu sa ovim pravilnikom;
10. Obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;
11. Zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;
12. Obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim propisima;
13. Obezbedi potrebna finansijska sredstva za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, da prilagodi radni proces telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog i da obezbedi sredstva za rad kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, na kojima su primenjene propisane mere utvrđene zakonom i drugim propisom.
Poslodavac je dužan da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehničkih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zaštite, higijene rada, zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja i dr.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi opremu za rad, sredstva za rad i opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika pod uslovom da:
1. raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, u kojoj je proizvođač odnosno isporučilac naveo sve bezbednosno - tehničke podatke, važne za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu;
2. ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima.
Ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi dokumentaciju iz stava 1. tačka 1. ovog člana, dužan je da tu dokumentaciju pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda, a kada je to potrebno i da obezbedi prevod te dokumentacije.
V OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD NA RADNOM MESTU
Osposobljavanje zaposlenih vrši se na osnovu akta o proceni rizika kojim su utvrđena radna mesta sa povećanim rizikom, kao i preventivne mere kojima se umanjuje ili uklanja potencijalna opasnost - rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Osposobljavanje zaposlenih sprovodi lice za bezbednost i zdravlje na radu, u toku radnog vremena.
Obaveza osposobljavanja zaposlenih iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i upotpunjavanja znanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosi se na sve zaposlene kod poslodavca, bez obzira na stručnu spremu, radno iskustvo i funkciju koju vrši.
Zaposleni se upoznaje sa svim vrstama rizika na radnom mestu, i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.
Poslodavac je dužan da planira i obezbedi finansijska sredstva, kao i da izvrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu:
1. prilikom zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja;
2. prilikom premeštaja zaposlenog na druge poslove;
3. prilikom uvođenja nove tehnologije, novih sredstava za rad ili promene opreme za rad;
4. kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu sastoji se od praktičnog i teorijskog dela iz bezbednosti i zdravlju na radu u toku radnog vremena i na radnom mestu, a troškovi osposobljavanja ne mogu biti na teretu zaposlenog.
Teorijski deo osposobljavanja zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obuhvata upoznavanje zaposlenog sa pravima i obavezama iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Praktični deo osposobljavanja zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obuhvata obuku o načinu upotrebe i korišćenja sredstava i opreme lične zaštite, i pružanja prve pomoći pri povređivanju.
Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od tih radnih mesta.
Ako kod poslodavca, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, poslodavac je dužan da te zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.
Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad iz člana 25. ovog pravilnika vrši se na osnovu programa o osposobljavanju, a koji na predlog lica za bezbednost i zdravlje na radu, donosi poslodavac.
Program iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu potreba organa Grada i mora biti u skladu sa poslovima i radnim zadacima na kojima su zaposleni angažovani.
Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne provere, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne provere.
Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad obavlja se na jeziku koji zaposleni razume i prilagođava se mogućnostima i sposobnostima osoba sa invaliditetom.
Ukoliko tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je dužan da zaposlenog upozna o obavljanju procesa rada na bezbedan način, putem obaveštenja, uputstva ili instrukcija u pisanoj formi, a u izuzetnim slučajevima kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog hitnosti, obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu se dati i u usmenoj formi.
Zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete, zaposleni mlađi od 18 godina života, osobe sa invaliditetom i profesionalno oboleli, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, moraju biti u pisanoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne oznake za bezbednost i zdravlje radi obaveštavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u procesu rada, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja, kao i o merama za sprečavanje i otklanjanje rizika.
Poslodavac je dužan da svako lice koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na štetnost po zdravlje, koje se javlja u procesu rada, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.
Poslodavac je dužan da obezbedi da pristup radnom mestu u radnoj okolini, na kome preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja (trovanja, gušenja i sl.) imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila uputstva da prestanu da rade i odmah napuste radno mesto, i odu na bezbedno mesto, posebna uputstva za rad na takvom mestu, i koja su snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu.
VI ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom, pre početka rada, obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada, u skladu sa aktom o proceni rizika.
Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode.
Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom, dostavljaju se organizacijama zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom.
Podaci iz stava 1. ovog člana mogu se dostaviti drugim licima samo uz pisanu saglasnost.
Izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na način kojim se ne narušava princip poverljivosti ličnih podataka.
Nije dozvoljeno korišćenje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.
VII SPREČAVANJE ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja.
Poslodavac je dužan da, u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu, organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, i da zaposlenima obezbedi uslove rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju na radu i u vezi sa radom.
VIII RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM
Radna mesta sa povećanim rizikom utvrđuju se aktom o proceni rizika, u skladu Zakonom i podzakonskim aktima.
Poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom može da obavlja samo zaposleni:
1. za koga je na prethodnom, odnosno periodičnom lekarskom pregledu, utvrđeno da ispunjava posebne zdravstvene uslove;
2. koji je prethodno osposobljen, odnosno za koga je na periodičnim proverama osposobljenosti utvrđeno da je osposobljen za bezbedan i zdrav rad.
Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da zaposlenog premesti na drugo radno mesto, koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima.
Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za prestanak radnog odnosa ili otkaza ugovora o radu.
IX ISPITIVANJA I PREGLED SREDSTAVA I OPREME ZA RAD U RADNOJ OKOLINI
Poslodavac je dužan da obezbedi da se sredstva za rad (objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor sa pripadajućim električnim instalacijama, instalacijama fluida, grejanja, ventilacije i klimatizacije), kao i oprema za rad redovno i pravilno održavaju u ispravnom stanju, u skladu s tehničkim propisima i odgovarajućim standardima, na način koji obezbeđuje sigurnost zaposlenih.
Oprema za rad se pregleda i ispituje na način predviđen tehničkim propisima i uputstvima proizvođača.
Pregled opreme iz stava 1. ovog člana može da bude redovan i vanredan pregled, a obavlja ga ovlašćeno pravno lice sa licencom za pregled i ispitivanje opreme za rad.
Putnički i teretni liftovi i električna platforma za prevoz lica sa posebnim potrebama se redovno servisiraju i periodično pregledaju i ispituju od strane pravnog lica sa odgovarajućom licencom.
Električne instalacije niskog napona se pregledaju, ispituju i održavaju na način predviđen zakonom, drugim podzakonskim aktima, i uputstvima proizvođača.
Redovni i vanredni pregledi instalacije iz stava 2. ovog člana obavljaju se od strane ovlašćenog pravnog lica sa odgovarajućem licencom.
Ispitivanje radne okoline obuhvata i ispitivanje mikroklime i kvaliteta osvetljenja.
Ispitivanje mikroklime (temperatura, brzina strujanja vazduha i relativna vlažnost vazduha), vrši se u radnoj okolini u kojoj se obavlja proces rada, odnosno u kojoj se zaposleni kreću, ili zadržavaju duže od dva sata u toku rada.
Ispitivanje kvaliteta osvetljenja na radnom mestu i u radnoj okolini vrši se u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima.
Provere ispravnosti, servisiranje i održavanje protivpožarnih instalacija i opreme, koji mogu biti preventivni i periodični, obavljaju se u skladu sa zakonom kojim se reguliše zaštita od požara.
Preventivne i periodične preglede i servisiranje instalacija i opreme za gašenje požara vrši ovlašćeno pravno lice sa odgovarajućom licencom, u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača.
Redovno održavanje uređaja za grejanje, klimatizaciju i ventilaciju (čišćenje i zamena filtera u sistemima za klimatizaciju i ventilaciju i sl.) vrši Služba za zajedničke poslove.
Servisiranje, remont i popravke sistema za grejanje, klimatizaciju i ventilaciju obavlja ovlašćeno pravno lice sa odgovarajućom licencom.
Ispitivanje uslova radne okoline može da bude preventivno i periodično.
Poslodavac obezbeđuje periodična ispitivanja uslova radne okoline, i to:
1. fizičke štetnosti (buke),
2. osvetljenosti,
3. mikroklime (vlažnost i brzina strujanja vazduha), i
4. hemijske štetnosti i prašine.
Ispitivanja iz stava 2. ovog člana vrše se u rokovima utvrđenim propisima za radnu okolinu, za koju je neophodno vršiti ispitivanja.
Ispitivanja iz stava 2. ovog člana vrše se preko ovlašćenog pravnog lica sa odgovarajućom licencom.
X SREDSTVA ZA LIČNU ZAŠTITU ZAPOSLENIH
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Poslodavac može zaposlenima da da na korišćenje opremu za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, ako su usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je njihova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, i ako su označeni u skladu sa propisima.
Poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi uputstva za bezbedan rad, po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, a u vezi sa korišćenjem opreme za rad i sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Rok trajanja sredstava za ličnu zaštitu zaposlenih utvrđuje se aktom o proceni rizika.
Sredstva za ličnu zaštitu na radu se daju na upotrebu zaposlenom od strane poslodavca uz potpis zaposlenog.
Čuvanje i održavanje sredstava za ličnu zaštitu vrši zaposleni prema uputstvu proizvođača.
Ukoliko dođe do oštećenja sredstva za ličnu zaštitu, pre isteka roka za zamenu, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi novo sredstvo za ličnu zaštitu.
O oštećenju ili dotrajalosti sredstva za ličnu zaštitu zaposleni je dužan da obavesti poslodavca i lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Prilikom prestanka radnog odnosa ili raspoređivanja na druge poslove na kojima sredstva za ličnu zaštitu nisu potrebna, zaposleni je dužan da ih razduži.
XI POVREDE NA RADU, PROFESIONALNA OBOLJENJA I DRUGA OBOLJENJA ZAPOSLENIH U VEZI SA RADOM
Zaposleni je dužan da svaku povredu na radu prijavi poslodavcu i licu za bezbednost i zdravlje na radu.
Ako zbog teže povrede, odnosno naglog oboljenja zaposleni nije u mogućnosti da sam prijavi povredu, obavezan je da to učini zaposleni koji se zatekne u njegovoj radnoj okolini.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu je dužno da odmah posle nastanka, a najkasnije u naredna 24 časa, usmeno i pismeno, nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove prijavi svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu, dužno je da najkasnije u roku od tri radna dana od dana saznanja za povredu, profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog, prijavi nadležnoj inspekciji rada.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da organizuje da se izvrši osposobljavanje određenog broja zaposlenih za pružanje prve pomoći.
Prvu pomoć zaposlenima u slučaju povrede, trovanja ili naglog oboljenja, pruža lice koje se zatekne u neposrednoj okolini, i lice koje je osposobljeno za pružanje prve pomoći.
Za svaku povredu ili naglo nastalu bolest potrebno je da se pozove i zaposleni sa završenim naprednim osposobljavanjem za pružanje prve pomoći.
Zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad moraju biti osposobljeni da sami sebi pomognu, ukoliko im stanje to dozvoljava.
Zidni ormarić za pružanje prve pomoći mora da bude smešten na lako dostupnom mestu, kome je pristup poznat i omogućen svakom zaposlenom.
Na spoljašnjoj strani ormarića mora da se nalazi znak crvenog krsta.
Na zidnom ormariću mora da bude označena:
1. adresa i broj telefona najbliže službe hitne pomoći i zdravstvene ustanove;
2. adresa i broj telefona zdravstvene ustanove koja pruža specifične usluge za pojedine povrede (npr. Centar za trovanja, Centar za opekotine itd.);
3. brojevi telefona najbliže policijske stanice i vatrogasne službe;
4. brojevi telefona i imena zaposlenih određenih i osposobljenih za pružanje prve pomoći.
Zidni ormarić za pružanje prve pomoći mora biti zaključan.
Poslodavac je dužan da sve zaposlene upozna gde se nalazi ključ i rezervni ključ od zidnog ormarića za pružanje prve pomoći, a koji mora biti dostupan u svim fazama procesa rada.
Jedan zidni ormarić se obavezno postavlja u restoranu.
U slučaju elementarne nepogode, eksplozije, požara ili druge kolektivne nezgode, poslodavac, Služba za zajedničke poslove i lice za bezbednost i zdravlje na radu, dužni su da preduzmu mere za evakuaciju i spasavanje zaposlenih.
XII PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Zaposleni imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu u Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana jeste lice izabrano da predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:
1. uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnici zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1. da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
3. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
Poslodavac je dužan da predstavnike zaposlenih, odnosno Odbor upozna:
1. sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2. sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
3. o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.
Poslodavac i predstavnici zaposlenih, odnosno Odbor, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom i drugim propisima.
XIII EVIDENCIJE IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o:
1) radnim mestima sa povećanim rizikom;
2) zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta;
3) povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom;
4) zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;
5) izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline;
6) izvršenim pregledima i proverama opreme za rad;
7) opasnim materijama koje koristi u toku rada;
8) prijavama iz člana 53. ovog pravilnika;
9) izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu;
10) izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o zaštiti na radu broj: VI/2002-1-S od 14. januara 2002. godine i broj: 66/2003-I-S od 18. marta 2003. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada".