REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO PROSVETE,
NAUKE I TEHNOLOŠKOG
RAZVOJA
BROJ: ___________________
_________________________
BEOGRAD
PRAVILNIKO ISPITU I STRUČNOM USAVRŠAVANJU PROSVETNIH SAVETNIKA("Sl. glasnik RS", br. 14/2020) |
Ovim pravilnikom uređuju se: program, način i rok za polaganje, sastav i način rada komisije ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja pred kojom se polaže ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o položenom ispitu, naknada za rad članova komisije, program i oblici stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika i druga pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem prosvetnih savetnika.
Program ispita za prosvetnog savetnika
Ispit za prosvetnog savetnika (u daljem tekstu: ispit) ima za cilj da utvrdi posedovanje neophodnih znanja i sposobnosti za prosvetnog savetnika, kao i da je ovladao veštinama potrebnim za vršenje stručno-pedagoškog nadzora.
Program ispita sadrži šire oblasti iz kojih kandidat samostalno bira užu oblast i predlaže temu za pismeni rad koji se ocenjuje na usmenom delu ispita.
Program ispita dat je u Prilogu 1 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ispit polaže državni službenik ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) koji obavlja poslove prosvetnog savetnika (u daljem tekstu: zaposleni).
Ispit može da polaže i drugi zaposleni u Ministarstvu ako ispunjava uslove za prosvetnog savetnika.
Zaposleni iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika podnosi zahtev za odobravanje polaganja ispita najkasnije u roku od šest meseci od dana prijema u radni odnos, odnosno od raspoređivanja na radno mesto na kome se obavljaju poslovi prosvetnog savetnika.
Ako rok za polaganje ispita ističe u vreme trajanja letnjeg školskog raspusta, ispit se polaže najkasnije do 30. septembra tekuće godine.
Zaposleni iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika zahtev za odobravanje polaganja ispita podnosi ministru nadležnom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar) i dužan je da ga položi u roku od šest meseci od dana kada mu je odobreno polaganje.
Ispit se sastoji iz:
1) pismenog rada,
2) ostvarivanja neposrednog uvida u rad ustanove, odnosno doma učenika, nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora, u skladu sa izabranom temom,
3) obrazlaganja ocene ostvarenosti posećenog oblika obrazovno-vaspitnog rada kome je prisustvovao i odbrane pismenog rada.
Ministar obrazuje komisiju za polaganje ispita (u daljem tekstu: Komisija) koja ima pet članova, od kojih je jedan predsednik i četiri člana Komisije, i to: tri člana iz reda zaposlenih u Ministarstvu, koji imaju položen ispit za prosvetnog savetnika i po jednog člana iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Za člana Komisije imenuje se lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije) ili na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine i najmanje osam godina rada u oblasti obrazovanja, odnosno u državnim organima, organima autonomne pokrajine ili organima jedinice lokalne samouprave na poslovima obrazovanja i vaspitanja i licencu za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.
Organizaciju polaganja ispita i administrativne poslove za Komisiju obavlja sekretar Komisije, državni službenik iz jedinice za kadrove Ministarstva.
Ministar obrazuje jednu ili više ispitnih komisija, po potrebi.
Zaposleni podnosi Komisiji zahtev i obrazloženi predlog teme za pismeni rad.
Komisija u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i obrazloženog predloga teme:
1) donosi odluku o prihvatanju obrazloženog predloga teme,
2) određuje ustanovu ili dom učenika gde će zaposleni ostvariti neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma učenika, nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora,
3) određuje mesto i vreme odbrane pismenog rada i obrazlaganja ocene ostvarenosti posećenog oblika obrazovno-vaspitnog rada kome je zaposleni prisustvovao.
Ukoliko Komisija ne prihvati predloženu temu, određuje novu temu u okviru šire oblasti koju je zaposleni izabrao.
Zaposlenom i ustanovi, odnosno domu učenika gde se vrši neposredan uvid u njihov rad dostavlja se, 15 dana pre polaganja ispita, pismeno obaveštenje o polaganju ispita koje sadrži:
1) temu za pismeni rad,
2) vreme i način predaje rada Komisiji,
3) ustanovu, odnosno dom učenika gde će se vršiti neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma učenika, nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora,
4) mesto i vreme odbrane pismenog rada i obrazlaganja ocene ostvarenosti posećenog oblika obrazovno-vaspitnog rada kome je zaposleni prisustvovao,
5) sastav Komisije pred kojom se polaže ispit.
Ispit se polaže u Ministarstvu ili u ustanovi, odnosno domu učenika gde se vrši neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma učenika, nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora.
Ispit počinje dostavljanjem pet primeraka pismenog rada predsedniku Komisije u roku od sedam radnih dana od dana prijema obaveštenja o polaganju ispita. Predsednik komisije dostavlja rad članovima Komisije.
Pismeni rad ima do 10 strana kucanog teksta, format A4, margine 2,5 i pismo Times New Roman, veličine slova 12 pt i proreda 1, i izrađuje se u pet primeraka. Komisija pregleda pisani rad u roku od pet radnih dana od dana prijema rada.
Svaki član Komisije daje ocenu sa obrazloženjem za pismeni rad, a završna ocena se donosi usaglašavanjem svih članova Komisije.
Zaposleni koji je za pisani rad dobio ocenu "položio", pristupa polaganju preostalog dela ispita.
Komisija ocenjuje odvojeno svaki deo ispita i na osnovu toga daje ocenu o ispitu u celini.
Uspeh zaposlenog na ispitu se ocenjuje opisnom ocenom "položio" ili "nije položio".
Zaposleni koji pokaže neophodna znanja, veštine i sposobnosti za prosvetnog savetnika u sva tri dela ispita, ocenjuje se ocenom "položio".
Zaposlenom koji položi ispit izdaje se uverenje o položenom ispitu za prosvetnog savetnika.
Zaposleni koji ne pokaže neophodna znanja, veštine i sposobnosti za prosvetnog savetnika u najmanje jednom od tri dela ispita, ocenjuje se ocenom "nije položio".
Ispit nije položio ni zaposleni koji bez opravdanog razloga nije predao pismeni rad u roku, nije pristupio izvođenju odgovarajućeg oblika obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi ili domu učenika ili je u toku ispita odustao od daljeg polaganja.
Zaposleni koji nije položio ispit upućuje se na ponovno polaganje ispita u roku iz člana 4. stav 2. ovog pravilnika.
Ako je zaposleni sprečen da pristupi polaganju ispita ili dela ispita, dužan je da o tome obavesti Ministarstvo do početka ispita ili dela ispita i da u roku od tri dana od dana kada je obavestio Ministarstvo, dostavi dokaze o razlozima sprečenosti.
Ministarstvo procenjuje opravdanost razloga zbog kojih zaposleni nije pristupio polaganju ispita ili dela ispita.
Ako su razlozi za odlaganje ispita opravdani, Ministarstvo određuje novi rok za polaganje ispita i o tome obaveštava zaposlenog.
O toku ispita vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik i svi članovi Komisije.
Zapisnik sadrži: sastav Komisije i rešenje ministra kojim je Komisija imenovana, ime i prezime zaposlenog, broj i datum obaveštenja o polaganju ispita, naziv teme pismenog rada, vreme, mesto, naziv i adresa ustanove ili doma učenika u kojoj je ostvaren neposredan uvid u rad ustanove, odnosno rad doma učenika, nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora, koji put zaposleni polaže ispit, mesto i vreme odbrane pismenog rada i obrazlaganja ocene ostvarenosti posećenog oblika obrazovno-vaspitnog rada kome je zaposleni prisustvovao, ocena za svaki deo ispita i ispit u celini, podatke o odlaganju ili prekidu ispita, odnosno njegovog dela, vreme završetka ispita, potpise predsednika i članova Komisije i druge podatke od značaja za polaganje ispita.
Sastavni deo zapisnika je i pismeni rad zaposlenog.
Ministarstvo izdaje uverenje zaposlenom koji je položio ispit za prosvetnog savetnika.
Uverenje potpisuje predsednik Komisije i ministar.
Obrazac uverenja o položenom ispitu štampa se na 120-gramskoj hartiji, veličine 21 x 29 cm.
Obrazac uverenja iz stava 3. ovog člana dat je u Prilogu 2 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Naknada za rad članova Komisije
Članovima Komisije i sekretaru Komisije pripada naknada za rad u visini koju utvrđuje ministar.
Oblici stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika
Prosvetni savetnik je dužan da se stručno usavršava.
Stručno usavršavanje prosvetnog savetnika ostvaruju se kao:
1) individualno stručno usavršavanje,
2) stručno usavršavanje prosvetnih savetnika u grupi.
Individualno stručno usavršavanje prosvetnih savetnika može se realizovati na inicijativu prosvetnog savetnika i na osnovu upućivanja od strane Ministarstva.
Stručno usavršavanje prosvetnih savetnika u grupi može se realizovati na nivou školske uprave, učešćem grupe prosvetnih savetnika ili učešćem svih prosvetnih savetnika.
Individualno i stručno usavršavanje prosvetnih savetnika u grupi ostvaruje se kroz:
1) stalno praćenje i proučavanje propisa, elektronskih i štampanih stručnih publikacija i drugih materijala u vezi sa razvojem obrazovne teorije i prakse u zemlji i svetu,
2) organizovanje konsultacija i međusobnu razmenu mišljenja i iskustava prosvetnih savetnika o sprovođenju stručno-pedagoškog nadzora i spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova,
3) učešće na seminarima odobrenim u skladu sa propisima kojima se uređuje stalno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika,
4) učešće na kursevima, studijskim putovanjima u zemlji i inostranstvu, stručnim sastancima, savetovanjima, kongresima, simpozijumima,
5) učešće u radu, organizovanim obukama i razmeni iskustva sa zaposlenima u visokoškolskim ustanovama, institutima, zavodima, centrima za stručno usavršavanje, istraživačkim stanicama i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu,
6) pripremu prosvetnog savetnika za voditelja obuka koji će realizovati određene programe stručnog usavršavanja za prosvetne savetnike ili za druge učesnike i na druge načine.
Program stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika
Stručno usavršavanje prosvetnog savetnika podrazumeva svaki oblik obuke čiji je cilj održavanje postojećih ili sticanje novih znanja, veština i sposobnosti neophodnih za izvršavanje poslova prosvetnog savetnika.
Program stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika obuhvata stručno usavršavanje koje se odnosi na:
1) stručno-pedagoški nadzor,
2) podršku samovrednovanju rada u obrazovno-vaspitnim ustanovama,
3) vršenje spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova,
4) praćenje sprovođenja ogleda u sistemu obrazovanja i vaspitanja,
5) podršku u realizaciji završnog ispita,
6) praćenje i vrednovanje kvaliteta rada direktora,
7) podršku školama u ocenjivanju učenika,
8) podršku u realizaciji državnih i međunarodnih ispitivanja,
9) podršku ustanovama u prevenciji diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja,
10) podršku ustanovama u razvijanju inkluzivnog obrazovanja,
11) druge poslove iz nadležnosti rada prosvetnog savetnika.
Program stručnog usavršavanja prosvetnih savetnika dat je u Prilogu 3 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Prestanak važenja ranijeg propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o ispitu i stručnom usavršavanju prosvetnih savetnika ("Službeni glasnik RS", br. 78/13 i 86/13).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM ISPITA ZA PROSVETNOG SAVETNIKA
SADRŽAJ - ŠIRE OBLASTI ZA IZBOR TEME
1. Predškolski program, školski program, razvojni plan ustanove i godišnji plan rada
2. Nastava i učenje, vaspitno-obrazovni rad
3. Obrazovna postignuća učenika i dečji razvoj i napredovanje
4. Podrška deci, učenicima i porodici
5. Etos
6. Organizacija rada ustanove, upravljanje ljudskim i materijalnim resursima
7. Nastavna oblast, predmet i metodika nastave
8. Poučavanje i učenje
9. Podrška razvoju ličnosti učenika
10. Komunikacija i saradnja
UVERENJE O POLOŽENOM ISPITU ZA PROSVETNOG SAVETNIKA
|
|
REPUBLIKA SRBIJA |
|
BROJ: ___________________ |
|
_________________________ |
|
BEOGRAD |
|
Na osnovu člana 12. Pravilnika o ispitu i stručnom usavršavanju prosvetnih savetnika
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdaje
Uverenje
o položenom ispitu za prosvetnog savetnika
(ime i prezime zaposlenog) |
JMBG I_I_I_I_I_I_I_I_I_I_I_I_I_I , |
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Imenovani-na je dana __________________ pred ispitnom komisijom POLOŽIO-LA ispit za PROSVETNOG SAVETNIKA.
PREDSEDNIK KOMISIJE |
MINISTAR |
|
__________________________ |
(M.P.) |
__________________________ |
PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA PROSVETNIH SAVETNIKA
1. PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA ZA PODRŠKU SAMOVREDNOVANJU RADA U OBRAZOVNO-VASPITNIM USTANOVAMA
Cilj programa: Razvoj znanja i veština prosvetnih savetnika za pružanje pomoći i podrške ustanovama u planiranju i sprovođenju aktivnosti samovrednovanja rada i upotrebi rezultata samovrednovanja za razvoj ustanove.
Obima/trajanje: dva modula, dva puta po osam sati stručnog usavršavanja.
Nazivi modula i teme:
Modul 1. Uloga prosvetnih savetnika u samovrednovanju rada ustanova
Teme:
- Podrška ustanovama u izboru predmeta samovrednovanja,
- Kvalitetni, pouzdani i objektivni rezultati samovrednovanja u ustanovi i upotreba rezultata samovrednovanja.
Modul 2. Uloga prosvetnih savetnika u izradi i sprovođenju razvojnog plana ustanove
Teme:
- Kvalitetan razvojni plan ustanove,
- Praćenje realizacije razvojnog plana ustanove - interno i eksterno,
- Podrška prosvetnih savetnika u aktivnostima ustanove koje se odnose na sprovođenje razvojnog plana.
Literatura:
1. Booth, T. & Ainscow, M. (2010). Priručnik za inkluzivni razvoj škole. Beograd: Ministarstvo prosvete i nauke, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Save the Children. Dostupno na: https://ceo.edu.rs/wp content/uploads/publikacije/Prirucnik%20za%20Inkluzivni%20razvoj%20skole.pdf
2. Chapman, C. & Sammons, P. (2013). School Self-Evaluation for School Improvement: What Works and Why? Berkshire: CfBT Education Trust.
3. Education Scotland (2015) How good is our school? 4th Edition. Dostupno na https://education.gov.scot/improvement/Documents/Frameworks_SelfEvaluation/FRWK2_NIHeditHGIOS/FRWK2_HGIOS4.pdf
4. Hattie, J. A. C. (2009). Visible Learning: A synthesis of over 800 meta-analyses relating to achievement. London: Routledge.
5. Grupa autora. (2012). Priručnik za praćenje kolega jednakih po poziciji i obrazovanju. Beograd: Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
6. Grupa autora. (2012). Vodič za samovrednovanje ustanove u stručnom obrazovanju. Beograd: Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
7. Grupa autora. (2013). Koliko je inkluzivna naša škola? Priručnik za samoevaluaciju i spoljašnju evaluaciju inkluzivnosti škola. Beograd: Centar za obrazovne politike. Dostupno na: http://www.cep.edu.rs/public/Koliko_je_inkluzivna_nasa_skola.pdf
Provera savladanosti programa: praktični zadatak nakon programa.
Nosilac obuke: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
2. PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA PROSVETNIH SAVETNIKA ZA VRŠENJE SPOLJAŠNJEG VREDNOVANJA RADA USTANOVA
Cilj programa: Osposobljavanje prosvetnih savetnika za vršenje spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova. Program treba da omogući sprovođenje sistematičnih i uniformnih postupaka vrednovanja. Kroz obradu tema, simulaciju i praktično izvođenje u školi pod nadzorom trenera, program doprinosi unapređenju znanja u oblasti evaluacije u obrazovanju i razvija veštine koje doprinose objektivnom vrednovanju obrazovno vaspitnih ustanova.
Obim/trajanje: Program obuhvata četiri modula, u ukupnom trajanju od deset dana stručnog usavršavanja.
Nazivi modula i teme:
Modul 1 (dva dana) Metodologija spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ustanova
Teme:
- Metodologija spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ustanova,
- Odnos samovrednovanja i spoljašnjeg vrednovanja,
- Nacionalni okvir za spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada ustanova,
- Izvori dokaza u vrednovanju ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanova,
- Standardi, indikatori, nivoi ostvarenosti i izvori dokaza za vrednovanje oblasti kvaliteta nastava i učenje,
- Priprema za opservaciju časa,
- Opservacija časova snimljenih na DVD-u.
Modul 2 (tri dana) Vrednovanje nastave i učenja
Teme:
- Uvodna tema - osvrt na prvi ciklus obuke i uvod u drugi ciklus,
- Zapažanja o posećenim časovima - analiza domaćih zadataka,
- Upotreba podataka sa opservacije časa u spoljašnjem vrednovanju rada škola,
- Davanje povratne informacije nastavniku nakon posmatranih časova,
- Davanje povratne informacije o posećenim časovima organima uprave ustanove,
- Pripreme za posmatranje časova,
- Opservacija časova u školi (realna situacija),
- Diskusija o posećenim časovima i davanje povratne informacije organima uprave škole,
- Refleksija i sumiranje rezultata o kvalitetu posmatranih časova,
- Analiza i upotreba kvantitativnih podataka o posmatranim časovima,
- Pisanje izveštaja o kvalitetu nastave i učenja u školi,
- Završne aktivnosti u obuci.
Modul 3 (dva dana) Triangulacija dokaza
Teme:
- Aspekti posete ustanovi - osvrt i uvod,
- Organizovanje spoljašnjeg vrednovanja i rad u timu,
- Intervju i posmatranje,
- Korišćenje rezultata na osnovu prikupljenih podataka,
- Izveštaj za ustanovu.
Modul 4 (tri dana) Priprema i realizacija procesa vrednovanja
Teme:
- Dokazi kvaliteta iz dokumenata škole - priprema za posetu školi,
- Neposredna priprema za posmatranje časova i raspoređivanje,
- Priprema pitanja za intervjue sa različitim akterima u školi,
- Priprema povratne informacije za nastavnika i organe uprave škole,
- Sprovođenje spoljašnjeg vrednovanja u školi - praktično izvođenje u školama,
- Sumiranje i razmena iskustava o spoljašnjem vrednovanju,
- Razvoj veština za pisanje izveštaja o rezultatima spoljašnjeg vrednovanja,
- Pisanje sumarnog izveštaja o kvalitetu rada obrazovno vaspitne ustanove.
Literatura:
1. EACEA (2015) Obezbeđivanje kvaliteta u obrazovanju. Politike i pristupi evaluacije škola u Evropi. Dostupno na: https://erasmusplus.rs/wp-content/uploads/2016/03/Assuring-quality-in-education-SRN.pdf?langkl=lat
2. European Commission. (2018). Quality assurance for school development. Dostupno na: https://www.schooleducationgateway.eu/downloads/Governance/2018-wgs2-quality-assurance-school_en.pdf
3. Gray, A. (2014). Supporting school improvement: the role of inspectorates accross Europe. Brussels: SICI. Dostupno na: http://www.sici-inspectorates.eu/Activities/Development-and-Research/Research/The-Role-of-Inspectorates-Across-Europe
4. OFSTED (2018). Six models of lesson observation: an international perspective. Dostupno na: http://www.sici-inspectorates.eu/getattachment/7e62a765-f133-48c8-bb16-e7f76b2829f3
5. Grupa autora. (2019). Priručnik za spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada škola. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
6. Fajgelj, S. (2005). Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
7. Čaprić, G. (2009). Prosvetni karton škole: Evaluacioni i komunikacioni instrument. U Đ. Komlenović, D. Malinić i S. Gašić-Pavišić, (prir.), Kvalitet i efikasnost nastave (294-306). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja i Volvogradski državni pedagoški univerzitet.
Provera savladanosti programa: domaći zadaci, situaciona analiza, diskusija, praktična provera u obrazovno vaspitnim ustanovama.
Nosilac obuke: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
3. PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA ZA PRAĆENJE SPROVOĐENJA OGLEDA U SISTEMU OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Cilj programa: Razvoj znanja i veština prosvetnih savetnika za pružanje podrške ustanovama u sprovođenju programa ogleda na osnovu relevantnih i merljivih podataka o procesu i rezultatima ogleda. Unapređivanje znanja za izradu i primenu istraživačkih instrumenata za praćenje sprovođenja ogleda. Osposobljavanje za primenu procedura istraživanja obrazovno-vaspitine prakse u programima ogleda.
Obim/trajanje: dva modula, dva puta po osam sati stručnog usavršavanja.
Nazivi modula i teme:
Modul 1 - Uloga i zadaci prosvetnih savetnika u procesu uvođenja ogleda i praćenja realizacije ogleda
Teme:
- Aktivnosti prosvetnih savetnika u razmatranju inicijativa za uvođenje ogleda,
- Aktivnosti prosvetnih savetnika u utvrđivanju ispunjenost uslova za uvođenje ogleda,
- Planiranje praćenja ostvarivanja ciljeva i ishoda programa ogleda.
Modul 2 - Razvoj i primena procedura i instrumenata za praćenje programa ogleda i upotreba rezultata praćenja u odnosu na dalji status oglednog programa
Teme:
- Indikatori kvaliteta realizacije ogleda,
- Upotreba rezultata praćenja programa ogleda u funkciji sumativne procene ostvarenosti ciljeva i ishoda programa ogleda,
- Standardi kvaliteta rada škola i kvalitet realizacije programa ogleda.
Literatura:
1. Stručno uputstvo Metodološki okvir za razvoj, ostvarivanje, praćenje i vrednovanje programa ogleda u srednjem stručnom obrazovanju (2014). Dostupno na: http://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=2ahUKEwj7t56Rlp_lAhXFAxAIHTtABIQQFjABegQIBRAC&url=http%3A%2F%2Fwww.mpn.gov.rs%2Fwpcontent%2Fuploads%2F2015%2F08%2FMETODOLOGIJA_OGLEDA_FINAL_150414.doc&usg=AOvVaw2mtYEovAxmsy1FciyHvP2y
2. Ševkušić, S. (2009). Kombinovanje kvalitativnih i kvantitativnih metoda u proučavanju obrazovanja i vaspitanja, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 41 (1), (45-60). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Provera savladanosti programa: praktični zadatak u ustanovi nakon programa.
Nosilac obuke: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
4. PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA ZA PODRŠKU U REALIZACIJI ZAVRŠNOG ISPITA
Cilj programa: Unapređivanje kompetencija prosvetnih savetnika za pružanje pomoći i podrške ustanovama u pripremi, realizaciji i upotrebi rezultata završnog završnog ispita za unapređivanje rada škole.
Obim/trajanje: dva modula, dva puta po osam sati stručnog usavršavanja.
Nazivi modula i teme:
Modul 1 - Uloga prosvetnih savetnika u pripremi i realizaciji završnog ispita u školama
Teme:
- Podrška ustanovama u pripremama za probna testiranja učenika,
- Priprema ustanova za kvalitetno sprovođenje završnog ispita,
- Mesto i uloga prosvetnih savetnika u praćenju sprovođenja završnog ispita.
Modul 2 - Pružanje podrške školama u upotrebi rezultata završnog ispita za razvoj škole
Teme:
- Pružanje podrške školama u analizi i tumačenju rezultata završnog ispita,
- Mesto i uloga prosvetnih savetnika u akcionom planiranju za unapređivanje rezultata škola na završnom ispitu.
Literatura:
1. Priručnik za sprovođenje završnog ispita, Ministarstvo prosvete i nauke i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, 2012. Dostupno na: https://ceo.edu.rs/wp-content/uploads/publikacije/prirucnik.pdf
2. Stručno uputstvo za sprovođenje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja (akt Ministarstva koji se donosi za svaku školsku godinu)
Provera savladanosti programa: praktični zadatak nakon programa.
Nosilac obuke: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
5. PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA PROSVETNIH SAVETNIKA ZA PRAĆENJE I VREDNOVANJE KVALITETA RADA DIREKTORA
Cilj programa: Osposobljavanje prosvetnih savetnika za primenu standarda kompetencija direktora u praćenju i vrednovanju rada direktora obrazovno vaspitnih ustanova.
Obim/trajanje: dvodnevni seminar.
Nazivi tema:
- Upoznavanje sa standardima kompetencija direktora obrazovno-vaspitnih ustanova,
- Uloga prosvetnog savetnika u procesu vrednovanja rada direktora,
- Postupci vrednovanja rada direktora (ostvarivanje neposrednog uvida u rad direktora),
- Podrška prosvetnog savetnika u pripremanju kandidata za polaganje za licencu za direktora.
Literatura:
1. Day, C. & Sammons, P. (2013). Successful leadership: a review of the international literature. The University of Nottingham, University of Oxford.
2. European Commision (2018). Teachers and school leaders in schools as learning organisation. Dostupno na: https://www.schooleducationgateway.eu/downloads/Governance/2018-wgs4-learning-organisations_en.pdf
3. Fullan, M., Cuttress, C., & Kilcher, A. (2005). Eight forces for leaders of change. National staff development council, 26 (4), 54-64.
4. Fullan, M., Rincón - Gallardo, S. & Hargreaves, A. (2015). Professional capital as accountability. Education Policy Analysis Archives, 23 (15), 1-22.
5. Kools, M. and L. Stoll (2016), What Makes a School a Learning Organisation?, OECD Education Working Papers, No. 137, OECD Publishing, Paris. Dostupno na https://doi.org/10.1787/5jlwm62b3bvh-en.
6. OECD 2009. Leading to Learn School Leadership and Management styles. Dostupno na https://www.oecd.org/berlin/43541674.pdf
Provera savladanosti programa: usmeni prikaz situacione analize i diskusija, pisanje izveštaja.
Nosilac obuke: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
6. PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA ZA PODRŠKU ŠKOLAMA U OCENJIVANJU UČENIKA
Cilj programa: Unapređivanje kompetencija prosvetnih savetnika za pružanje pomoći i podrške ustanovama u ocenjivanju učenika.
Obim/trajanje: dva modula, dva puta po osam sati stručnog usavršavanja.
Nazivi modula i teme:
Modul 1 - Ocenjivanje u funkciji podsticanja razvoja učenika
Teme:
- Svrha i principi ocenjivanja,
- Formativno, sumativno i dijagnostičko ocenjivanje,
- Načini praćenja postignuća učenika,
- Ocenjivanje učenika koji ima IOP.
Modul 2 - Ocenjivanje kao deo procesa nastave i učenja
Teme:
- Veza između procesa nastave i ocenjivanja,
- Izveštavanje o napredovanju učenika, evidencija i pedagoška dokumentacija,
- Ocenjivanje učenika u sistemu vrednovanja u obrazovanju.
Literatura:
1. Dante D. Dixson & Frank C. Worrell, (2016). Formative and Summative Assessment in the Classroom, Theory Into Practice, 55:2, 153-159, DOI: 10.1080/00405841.2016.1148989
2. OECD (2013). Synergies for better learning. An international perspective on evaluation and assessment. http://dx.doi.org/10.1787/9789264190658-en
3. Izli, Š. D i Mičel, K. (2004) Ocenjivanje na osnovu portfolija. Beograd: Kreativni centar.
4. Radulović L., i Stančić, M. (2012). Potfolio kao sredstvo evaluacije iskustva učenja u nastavi. U Kvalitet u obrazovanju - izazovi i perspektive (str. 2595-282). Beograd: Filozofski fakultet u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju.
5. Havelka, N., Hebib, E., Baucal, A. (2003). Ocenjivanje za razvoj učenika: priručnik za nastavnike. Ministarstvo prosvete i sporta i Centar za evaluaciju: Beograd.
Provera savladanosti programa: praktični zadatak nakon programa.
Nosilac obuke: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.