PROGRAMZA UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA SPOREDNIM PROIZVODIMA ŽIVOTINJSKOG POREKLA ZA PERIOD OD 2020. DO 2024. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 14/2020) |
Program za unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla za period od 2020. do 2024. godine (u daljem tekstu: Program) tematski je podeljen u pet celina, i to:
1) uvodna razmatranja sa osnovnim informacijama o programskom, pravnom i institucionalnom okviru;
2) stanje u oblasti sporednih proizvoda životinjskog porekla;
3) dugoročni opšti cilj i posebni ciljevi za unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla;
4) mehanizam za sprovođenje Programa;
5) akcioni plan za sprovođenje Programa.
Skraćenice koje se koriste u tekstu imaju sledeće značenje:
BSE - Bovina spongioformna encefalopatija ("bolest ludih krava");
EK - Evropska komisija;
EU - Evropska unija;
IPARD - Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj
JLS - Jedinica lokalne samouprave;
MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
NPAA - Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU;
NVO - Nevladina organizacija;
SPŽP - Sporedni proizvodi životinjskog porekla;
SRM - Specifični rizični materijal;
Ten - tona ekvivalentne nafte;
TSE - Prenosive spongioformne encefalopatije;
Uredba (EZ) 1069/2009 - Uredba (EC) br. 1069/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine o utvrđivanju zdravstvenih pravila za sporedne proizvode životinjskog porekla i od njih dobijenih proizvoda koji nisu namenjeni za ishranu ljudi i o stavljanju van snage Uredbe (EC) br. 1774/2002 (Uredba o sporednim proizvodima životinjskog porekla);
Uredba (EZ) 142/2011 - Uredba Komisije (EZ) br. 142/2011 od 25. februara 2011. godine o implementaciji Uredbe (EZ) broj 1069/2009 Evropskog parlamenta i Saveta o utvrđivanju zdravstvenih pravila za sporedne proizvode životinjskog porekla i od njih dobijenih proizvoda koji nisu namenjeni za ishranu ljudi i o sprovođenju Direktive Saveta 97/78/EZ u pogledu određenih uzoraka i predmeta koji su oslobođeni veterinarskih pregleda na granici na osnovu te direktive;
Uredba (EZ) 999/2001 - Uredba (EZ) br. 999/2001 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. maja 2001. godine o utvrđivanju pravila za sprečavanje, kontrolu i iskorenjivanje određenih transmisivnih spongiformnih encefalopatija;
UV - Uprava za veterinu, MPŠV;
FVO - Audit i analiza u oblasti zdravlja i hrane (Health and Food Audits and Analysis), bivša Kancelarija za hranu i veterinu.
Objašnjenja pojedinih pojmova:
1) dobijeni proizvodi jesu proizvodi dobijeni putem jednog ili više postupaka obrade, transformacije ili faze prerade SPŽP;
2) materijal Kategorije 1 jeste SPŽP sa najvećim stepenom rizika;
3) materijal Kategorije 2 jeste SPŽP sa srednjim stepenom rizika;
4) materijal Kategorije 3 jeste SPŽP sa niskim stepenom rizika;
5) objekat za preradu jeste objekat u kome se prerađuju SPŽP primenom osnovnih ili alternativnih metoda prerade;
6) objekat za SPŽP jeste objekat registrovan ili odobren u skladu sa propisima iz oblasti SPŽP;
7) operater jeste fizičko ili pravno lice pod čijom su kontrolom SPŽP ili dobijeni proizvodi, uključujući lica koja vrše poslove prometa i prevoza, lica koje ih koriste, kao i mesta nastanka SPŽP, uključujući i proizvođače hrane i hrane za životinje, farmere i druge subjekte u poslovanju hranom;
8) pravna tekovina EU jeste celokupno zakonodavstvo i praksa EU i obuhvata sva prava i obaveze od 1958. godine do danas. Ona obuhvata sve ugovore i zakone EU (direktive, propise, odluke), deklaracije i rezolucije, međunarodne sporazume i presude Suda pravde. Takođe, obuhvata aktivnosti koje Vlade država članica EU zajednički preduzimaju u oblasti slobode, bezbednosti i pravde i u okviru zajedničke spoljne i sigurnosne politike;
9) proces unapređenja objekata jeste procena i klasifikacija objekata i postizanje usaglašenosti sa propisima EU;
10) sektor SPŽP jesu sve relevantne zainteresovane strane u lancu SPŽP uključujući objekte za SPŽP, operatere i korisnike, zainteresovana javnost;
11) subjekat u poslovanju hranom jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova za poslovanje hranom kojom upravlja (u daljem tekstu: subjekat u poslovanju);
12) udaljeno područje jeste područje u kome je populacija životinja toliko mala, a objekti ili postrojenja za odlaganje toliko su udaljeni da bi organizacija potrebna za sakupljanje i prevoz SPŽP bila neprihvatljivo teška u odnosu na odlaganje na licu mesta.
1. UVODNA RAZMATRANJA SA OSNOVNIM INFORMACIJAMA O PLANSKOM, INSTITUCIONALNOM I PRAVNOM OKVIRU
Savremena dostignuća i napredak praćeni su istovremeno većim zahtevima za poboljšanje uslova života i rada.
Danas se u industrijskoj eri, uz obilje korisnih proizvoda, stvaraju i velike količine otpadnih materija, a među njima i one životinjskog porekla. Otpadne materije predstavljaju zagađivače životne sredine i mogu da ugroze zdravlje ljudi i životinja. Sa druge strane, otpadne materije su sirovina čijom bi se reciklažom u novi proizvodni proces smanjila njihova zapremina, odnosno količina, i uz to dobili novi proizvodi.
Ovim programom uređuje se upravljanje SPŽP, po prvi put, u skladu sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 85/14).
Program je realizovan u okviru Tvining projekta "Izgradnja kapaciteta za unapređenje objekata za proizvodnju hrane i upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla" i isti je sproveden od strane konzorcijuma Uprave za bezbednost hrane i robe široke potrošnje Holandije, Uprave za veterinu i hranu Danske i Službe za hranu i veterinu Letonije, u partnerstvu sa tadašnjim Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine - Upravom za veterinu.
Institucije koje su bile uključene u razvoj Programa su sledeće:
- Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave,
- Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine,
- NVO Ekološki centar "Stanište", Vršac,
- tadašnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Odeljenje za upravljanje otpadom, Odeljenje za integrisane dozvole, Odsek za zaštitu voda i Sektor za zaštitu životne sredine, Odeljenje za zaštitu prirodnih resursa, Grupa za održivo korišćenje prirodnih resursa,
- Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za inspekcijski nadzor, Odsek za inspekcijske poslove komunalija,
- Odbor za životnu sredinu i vanredne situacije Stalne konferencije gradova i opština,
- AIK "Žibel" iz Bačke Topole,
- VU "Napredak" iz Ćuprije,
- "Prekon" d.o.o. iz Zrenjanina,
- VU "Proteinka" iz Sombora,
- "Energo-zelena" d.o.o. iz Inđije.
SPŽP jesu cela tela ili delovi životinja, proizvodi životinjskog porekla ili drugi proizvodi dobijeni od životinja, a koji nisu namenjeni za ishranu ljudi, uključujući jajne ćelije, embrione i seme, koji nisu namenjeni za priplod.
SPŽP nastaju uglavnom tokom uzgoja, prometa životinja i klanja životinja, tokom proizvodnje proizvoda životinjskog porekla, kao i pri sprovođenju mera radi kontrole zaraznih bolesti životinja.
Proizvodi životinjskog porekla određuju se kao SPŽP u skladu sa propisima ili iz komercijalnih razloga po izboru subjekta u poslovanju (npr. u skladu sa propisima, kičmena moždina goveda koja su rođena i uzgajana u zemljama EU i zemljama koje su kategorizovane kao zemlje kontrolisanog ili neodređenog BSE rizika, razvrstava se kao materijal visokog rizika i nije namenjena za ishranu ljudi, dok se pileće noge mogu koristiti za ishranu ljudi, ali ih proizvođač zbog nepostojanja komercijalnog tržišta u Republici Srbiji kategorizuje kao SPŽP). Kada se proizvod kategorizuje kao SPŽP, u skladu sa propisima ili iz komercijalnih razloga, više se ne može vratiti u lanac hrane.
U zavisnosti od stepena rizika koji predstavljaju po javno zdravlje i zdravlje životinja, SPŽP razvrstavaju se kao materijal Kategorije 1, materijal Kategorije 2 ili materijal Kategorije 3. Spisak materijala koji pripadaju različitim kategorijama SPŽP dat je u Prilogu 1 - SPŽP Kategorije 1, Kategorije 2 i Kategorije 3, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.
SPŽP predstavljaju mogući rizik za javno zdravlje i zdravlje životinja, kao i za životnu sredinu. Potrebno je da se taj rizik adekvatno kontroliše usmeravanjem takvih proizvoda u sisteme za bezbedno odlaganje ili upotrebom tih proizvoda u različite svrhe, pod uslovom da se primenjuju strogi zahtevi čiji je cilj da se zdravstveni rizici svedu na najmanju moguću meru.
Značaj uklanjanja SPŽP može se sagledati sa četiri aspekta:
1) epidemiološko-epizootiološkog;
2) zaštite životne sredine;
3) ekonomskog;
4) pristupanja EU.
Sa epidemiološkog-epizootiološkog aspekta SPŽP predstavljaju potencijalnu opasnost za pojavu i širenje zaraznih bolesti životinja i ljudi.
Mnogi uzročnici zaraznih bolesti koji se nalaze u ovakvim materijama mogu relativno dugo da ostanu u njima vitalni.
Ako se dozvoli da takve leševe i njihove delove raznose psi ili druge životinje, uzročnici oboljenja mogu da se raznesu na veće udaljenosti i da tako kontaminiraju zemljište. Na taj način dolazi do stvaranja novih distrikta, kao u slučaju antraksa i šuštavca, koji predstavljaju veliku dugogodišnju opasnost za životinje tog područja, ali isto tako i za zdravlje ljudi. Druge zarazne bolesti kao što su slinavka i šap, klasična kuga svinja, afrička kuga svinja i nodularni dermatitis takođe se mogu širiti preko SPŽP, kao što su npr. uginule životinje i stajnjak. Takođe, kriza povezana sa pojavom i širenjem TSE kao što je spongioformna encefalopatija goveda - Bovine Spongioformne encephalophaty (BSE) su posledica nepravilnog postupanja sa određenim SPŽP.
Sa aspekta zaštite životne sredine uginule životinje i drugi SPŽP su i zagađivači životne sredine. U spoljašnjoj sredini pod uticajem atmosferskih faktora brzo se razgrađuju uz stvaranje gasova neprijatnog mirisa (amonijak, sumporvodonik, merkaptan) i drugih produkata raspadanja (masne kiseline, aromatične kiseline) i na taj način zagađuju životnu sredinu (vazduh, zemljište, vodu). Takva mesta postaju staništa pasa i mačaka lutalica, glodara, lešinara i insekata.
Sa ekonomskog aspekta, ukoliko se SPŽP ne sakupe i ne prerade, predstavljaju izgubljenu sirovinu za proizvodnju hraniva za ishranu određenih životinja, tehničkih proizvoda ili visokokaloričnog goriva.
Najbolji put za neškodljivo uklanjanje uginulih životinja i drugih SPŽP iz industrije hrane životinjskog porekla je upravo njihovo iskorišćavanje, u zavisnosti od vrste i kategorije SPŽP, preradom u odgovarajućim odobrenim ili registrovanim objektima.
Pored navedenog, za pravilno iskorišćenje SPŽP preradom, od posebnog značaja je pitanje organizacije sakupljanja i transporta sirovina. Uzimajući u obzir propisanu kategorizaciju SPŽP, za preradu SPŽP u objektima za preradu, najbolje je prerađivati svežu sirovinu, u cilju dobijanja što kvalitetnijeg gotovog proizvoda.
Ako se pravilno sagledaju ovi aspekti, jasno je od kolikog je značaja organizovano uklanjanje uginulih životinja i drugih SPŽP u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti, zaštite životne sredine i njihovog racionalnog korišćenja.
U periodu koji prethodi pristupanju EU, od Republike Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo u EU, zahteva se da utvrdi mere i aktivnosti budućih reformi sektora poljoprivrede, uključujući i upravljanja SPŽP.
Ključni deo priprema za preuzimanje obaveza koje donosi članstvo u EU jeste usklađivanje sa propisima EU i njihovo sprovođenje u sektoru poslovanja SPŽP, kao i adekvatno upravljanje SPŽP zbog rizika širenja zaraznih bolesti životinja putem SPŽP.
Definisanje ciljeva, prioriteta i okvira političkih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i sektora SPŽP, mora biti usvojeno, kao osnovni i dugoročni strateški dokument u vidu programa, u cilju potpune primene standarda EU u oblasti SPŽP od strane operatera.
Program za upravljanje SPŽP definiše glavne pravce unapređenja sistema upravljanja SPŽP za bezbedno rukovanje i preradu SPŽP kako sa epidemiološko-epizootiološkog stanovišta i zaštite životne sredine tako i sa ekonomskog, kako bi se operaterima omogućilo da ispune pravne zahteve i da rade na ravnopravan i konkurentan način na domaćem i međunarodnom tržištu, što bi imalo pozitivan uticaj na nacionalnu ekonomiju i socijalni status svih u sektoru SPŽP.
1.2. Pravni osnov za izradu Programa i veza sa drugim strateškim dokumentima
1.2.1. Pravni osnov za izradu Programa
Pravni osnov za donošenje Programa sadržan je u članu 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije.
Vlada je kao pripremu za otvaranje pristupnih pregovora usvojila NPAA.
NPAA definiše razvojne i strateške ciljeve, odgovarajuću politiku, reforme i mere potrebne za realizaciju ovih ciljeva, utvrđuje detaljni plan usklađivanja zakonodavstva i definiše ljudske i budžetske resurse, kao i ostale fondove potrebne za sprovođenje planiranih zadataka.
NPAA utvrđuje ne samo obaveze koje se tiču prenošenja prava EU u domaći pravni poredak, već i zadatke koji se moraju sprovoditi kako bi se ispunili politički i ekonomski kriterijumi, kao detaljan plan, vremenski okvir i prioritete usvajanja propisa i određuje organe odgovorne za njihovu pripremu.
Evropski savet je 28. juna 2013. godine doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Republikom Srbijom i pozvao Evropsku komisiju da izradi Pregovarački okvir za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU. Nakon političke odluke Evropskog saveta da zemlja kandidat može da počne sa pregovorima za ulazak u EU i usvojenog pregovaračkog okvira (Negotiating Framework), 21. januara 2014. godine održana je prva Međuvladina konferencija, kojom je označen formalni početak pregovora.
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, Republika Srbija je prepoznala važnost usaglašavanja postojećih nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU, kao i njegovog sprovođenja. Republika Srbija se obavezala da postepeno usklađuje postojeće i buduće zakone sa pravnim tekovinama EU, kao i da ih primenjuje i sprovodi.
Preduslov za proces unapređenja sistema upravljanja SPŽP je usklađivanje i sprovođenje nacionalnih propisa koji postavljaju zahteve usklađene sa zahtevima EU.
Propisi EU sa kojim treba da se uskladi domaće zakonodavstvo u vezi sa SPŽP nisu definisani jedinstvenim zakonskim aktom, već grupom propisa.
Spisak nacionalnih propisa i propisa EU nalazi se u Prilogu 2 - Nacionalni propisi i propisi EU, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.
1.2.2. Veza sa drugim strateškim dokumentima
U Republici Srbiji je tokom poslednjih godina usvojen veliki broj strateških dokumenata, kao što su:
1) Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine ("Službeni glasnik RS", broj 29/10), koja je doneta u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpada i kojom su uređene osnovne smernice za upravljanje otpadom - komunalnim otpadom i posebnim tokovima otpada na teritoriji Republike Srbije, od momenta njihovog nastanka do konačnog zbrinjavanja ili odlaganja istih, sa osnovnim ciljem uspostavljanja sveobuhvatnog sistema upravljanja otpadom koji će biti organizovan u skladu sa nacionalnim i evropskim zahtevima i standardima. Zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom propisana je obaveza donošenja novih strateških dokumenata usklađenih sa Okvirnom direktivom o otpadu 2008/98/ES i Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EU, i propisuje da se u meri u kojoj je upravljanje otpadom uređeno drugim propisima, ne primenjuju na sporedne proizvode životinjskog porekla, uključujući i dobijene proizvode na koje se primenjuju propisi u oblasti veterinarstva, osim onih koji su namenjeni za spaljivanje, korišćenje u postrojenjima za biogas ili postrojenjima za kompostiranje ili odlaganje na sanitarnu deponiju pod posebnim uslovima, u skladu sa posebnim propisom.
2) Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 101/15), u poglavlju 2.4. Obnovljivi izvori energije, definiše da biomasa predstavlja značajan energetski potencijal Republike Srbije. Potencijal biomase se procenjuje na 3,448 miliona ten i u ukupnom potencijalu OIE (obnovljivi izvori energije) učestvuje sa 61%. Od ovog potencijala najveći deo čine potencijal drvne biomase - 1,53 miliona ten i potencijal poljoprivredne biomase - 1,67 miliona ten (ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća), dok je potencijal biorazgradivog komunalnog otpada procenjen na 205 hiljada ten. Biorazgradivi otpad (osim komunalnog) čine i otpadna jestiva ulja i otpad životinjskog porekla (kafilerijski klanični otpad) u ukupnoj količini od 0,043 miliona ten/god.
3) Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 85/14) u poglavlju 3.2.2. definiše strateški razvojne ciljeve: rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača; rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede; održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine; unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva.
1.3. Metodologija izrade Programa
Program je pripremljen u skladu sa savremenim principima kao način za kreiranje i operacionalizaciju javnih politika. Postoji nekoliko faza Programskog planiranja, koja se mogu definisati u tri osnovna koraka:
1) kreiranje javne politike jeste kreiranje politike upravljanja SPŽP i podrazumeva utvrđivanje razvojnih ciljeva i očekivanih rezultata, kroz definisanje problema u sistemu upravljanja SPŽP i predlaganje ciljeva čija realizacija vodi do njihovog rešenja;
2) primena (implementacija) jeste uspešno sprovođenje svih aktivnosti definisanih u okviru procesa kreiranja politike, koje dovodi do uspešnog ispunjenja svih planiranih ciljeva. Sprovođenje politike zahteva definisanje odgovornosti pojedinih organa i organizacija, njihovu horizontalnu i vertikalnu povezanost, određivanje stabilnih i transparentnih finansijskih izvora za realizaciju predviđnih rešenja;
3) kontrola i ocenjivanje jeste program i akcioni plan koji podležu kontroli i ocenjivanju sprovedenih aktivnosti i mera. Faza ocene i nadgledanja sprovođenja politike predstavlja završni korak, odnosno fazu u kojoj se utvrđuju rezultati i efektivnost sprovedene politike. Ocenom se osigurava stalno unapređenje kvaliteta sa korektivnim merama. U zavisnosti da li se primenjuju načela određena politikom upravljanja SPŽP i očekivanih efekata, sprovode se ista rešenja, ili praksa pokazuje da ih treba korigovati.
Republika Srbije obezbeđuje i sprovodi programski i zakonski okvir za sprovođenje sistema upravljanja SPŽP, utiče na razvijanje javne svesti i uspostavljanje komunikacije između zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva u sistemu na svim nivoima državne uprave.
Institucionalna odgovornost za dosledno sprovođenje i izveštavanje o napretku po pitanju sprovođenja Programa kao i za izveštavanje o vršenju nadzora nad sprovođenjem planiranih mera, kao i za finansiranje, najvažniji su elementi za sprovođenje Programa.
Lanac u sistemu upravljanja SPŽP je dug i obuhvata subjekte, čijim radom nastaju SPŽP, operatere koji na bilo koji način postupaju i rukuju sa SPŽP (sakupljanje, prerada, korišćenje i uništavanje).
Nadležni organi i organizacije za upravljanje sistemom SPŽP jesu:
1) MPŠV1 - predstavlja centralni organ za vršenje poslova državne uprave koji predlaže strategiju, priprema i donosi propise i tehničke standarde, koordinira i vrši poslove razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije, izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane zakonom i o tome vodi evidenciju i drugim aktima koje su izdali drugi nadležni organi, utvrđuje ovlašćene organizacije u skladu sa zakonom, vrši nadzor i kontrolu primene mera postupanja u procesu kontrole prehrambene industrije i industrije SPŽP, preduzima druge mere i aktivnosti u skladu sa međunarodnim ugovorima i sporazumima, organizuje i vrši inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede;
2) Uprava za veterinu2 - organ uprave u sastavu MPŠV, obavlja poslove u oblasti zaštite zdravlja i dobrobiti životinja, veterinarsko-sanitarne kontrole u proizvodnji i u unutrašnjem i spoljnom prometu životinja, hrane i proizvoda životinjskog porekla i sporednih proizvoda životinjskog porekla, odobravanje i kontrolu rada objekata za proizvodnju hrane životinjskog porekla, kontrolu objekata za proizvodnju hrane za životinje i neškodljivo uklanjanje leševa i otpadaka životinjskog porekla, kao i objekata za preradu, kontrolu proizvodnje i unutrašnji i spoljni promet lekova i bioloških sredstava za upotrebu u veterini, kao i druge poslove određene zakonom;
3) Ministarstvo zaštite životne sredine3 - obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: osnove zaštite životne sredine; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; sprovođenje Konvencije o učešću javnosti, dostupnosti informacija i pravu na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine; zaštitu vazduha; zaštitu voda od zagađivanja radi sprečavanja pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda; utvrđivanje uslova zaštite životne sredine u planiranju prostora i izgradnji objekata; zaštitu od buke i vibracija; upravljanje otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom; odobravanje prekograničnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, kao i druge poslove određene zakonom;
4) Ministarstvo nadležno za energetiku4 - obavlja poslove državne uprave koji se odnose na energetiku; energetsku politiku i planiranje razvoja energetike; energetski bilans Republike Srbije; strategiju i politiku energetske bezbednosti, izradu godišnjih i srednjoročnih programa energetske bezbednosti i obezbeđivanja materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; obavezne i druge rezerve energenata; racionalnu upotrebu energije i energetsku efikasnost; obnovljive izvore energije; zaštitu životne sredine i klimatske promene u oblasti energetike; koordinaciju poslova u vezi sa investicijama u energetiku i inspekcijski nadzor u oblasti energetike;
5) Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave5 - obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije; usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada; izgradnju kapaciteta i stručno usavršavanje zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave; radne odnose i plate u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova EU i donacija;
6) Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave koji se odnose na inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevina i inspekcijski nadzor nad objektima komunalne infrastrukture i obavljanjem komunalnih delatnosti;
7) JLS imaju sledeće odgovornosti i obaveze u upravljanju SPŽP, i to:
(1) organizovanje zoohigijenske službe u skladu sa Zakonom o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/09 - dr. zakon),
(2) vode postupke u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) i definisanim nadležnostima, o proceni uticaja na životnu sredinu koji uključuju objekte u čijem radu nastaju SPŽP, kao i objekte za sakupljanje, preradu i uništavanje SPŽP,
(3) vode postupke za izdavanje integrisane dozvole za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine, koji uključuju objekte u čijem radu nastaju SPŽP, kao i objekte za sakupljanje, preradu i uništavanje SPŽP u skladu sa svojim nadležnostima definisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 25/15).
Druge zainteresovane strane relevantne za upravljanje SPŽP jesu:
1) MPŠV, Sektor za ruralni razvoj - obavlja poslove koji se odnose na izradu, praćenje i sprovođenje programa za ruralni razvoj u cilju povećanja efikasnosti, unapređenje efektivnosti mera ruralnog razvoja i socioekonomskih aspekata života, obezbeđivanje donatorske pomoći za realizaciju razvojnih programa i projekata u oblasti poljoprivrede;
2) MPŠV, Uprava za agrarna plaćanja - obavlja poslove sprovođenja programa međunarodnih podsticaja poljoprivredne politike; vođenje Registra poljoprivrednih gazdinstava;
3) Privredna komora Srbije - vrši praćenje preko svojih udruženja i analiziranje privrednih kretanja u oblasti prehrambene industrije i sporednih proizvoda životinjskog porekla i predlaganje mera radi unapređenja uslova rada i poslovanja članova udruženja, kroz mere ekonomske politike, poreskog i carinskog sistema, učestvuje u predlaganju i izradi zakona i podzakonskih akata, prati usaglašavanja i primenu međunarodnih tehničkih standarda i normative, učestvuje u stvaranju ambijenta za aktuelne procese integracije u evropsko i svetsko tržište, predlaže mere za zaštitu interesa domaće proizvodnje, otklanjanje monopolskog položaja na domaćem tržištu, unapređenje poslovnog morala, informiše članove udruženja o predstojećim evropskim i svetskim integracionim tokovima (CEFTA, EU, STO i dr.), realizuje aktivnosti iz oblasti šumarstva, drvne industrije, celuloze i papira, vezane za unapređenja razvoja ruralnih područja;
4) stručne organizacije za razvijanje sistema upravljanja SPŽP (instituti, fakulteti i sl.);
5) Stalna konferencija gradova i opština, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, upravljači zaštićenih područja prirode, strukovna udruženja farmera i druga strukovna udruženja, veterinarski naučni i specijalistički instituti, druge obrazovne i naučne institucije, kao i organizacije civilnog društva (npr. lovački i kinološki savezi Srbije).
Programom se obuhvata deo lanca upravljanja sistemom SPŽP, i to: nastajanje, sakupljanje i postupanje sa SPŽP koji je u nadležnosti MPŠV - Uprave za veterinu i JLS.
______
1 Prema Zakonu o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 - dr. zakon i 62/17)
2 Prema Zakonu o ministarstvima
3 Prema Zakonu o ministarstvima
4 Prema Zakonu o ministarstvima
5 Prema Zakonu o ministarstvima
Od 2002. godine ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva preduzima niz aktivnosti u cilju preuzimanja i implementacije EU propisa koji uređuju ovu oblast.
Predlog za preduzimanje određenih aktivnosti daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove veterinarstva u okviru Elaborata o stanju uklanjanja i prerade klaničnih otpadaka i uginulih životinja u Srbiji - Ispunjenost uslova objekata za neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla - kafilerije (2002. godina)6 i Studije o revitalizaciji objekata za neškodljivo uklanjanje preradom klaničnih otpadaka i uginulih životinja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Studija) (2004. godina)7.
U Prilogu 3 - Zaključci iz Studije (2004. godina), koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo, prikazani su zaključci navedeni u Studiji.
Aktivnosti se odnose na subvencionisanje radi unapređenja objekata za preradu SPŽP, kako bi se obezbedio odgovarajući kapacitet prerade, kao i mogućnost implementacije EU uslova, odnosno prerada SPŽP razvrstano po kategorijama.
Pored subvencionisanja, propisom kojim se uređuje preduzimanje mera za sprečavanje pojave, otkrivanje, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje Transmisivnih Spongioformnih Encefalopatija8 SPŽP se po prvi put, u zavisnosti od rizika koji nose, razvrstavaju u Kategoriju 1, Kategoriju 2 i Kategoriju 3.
U periodu 2004-2006. godina, oblast SPŽP je subvencionisana, odnosno subvencionisani su operateri u pet objekata za preradu SPŽP.
Navedena mera subvencionisanja oblasti SPŽP dala je rezultate u pogledu podizanja kapaciteta prerade i unapređenja infrastrukturnih uslova u objektima za preradu, tako da od navedenih pet operatera, dva operatera koji prerađuju materijal Kategorije 3 značajno su unapredili svoje objekte i odobreni su za izvoz prerađenog proteina životinjskog porekla i topljene masti u EU.
Za razliku od operatera koji prerađuju materijal Kategorije 3, operateri koji prerađuju materijal Kategorije 1 od svojih proizvoda nisu imali prihod i samim tim nisu bili u mogućnosti da ulažu u poboljšanje infrastrukturnih uslova i unapređuju svoje objekte i opremu.
______
6 Izvor: Tehnološki fakultet Novi Sad
7 Izvor: Tehnološki fakultet Novi Sad, MPŠV, Beograd
8 ("Službeni glasnik RS", br. 96/10, 33/16 i 54/19)
2.2.1. Propisi u pogledu veterinarskih uslova
Pored odgovornosti JLS (deo 1.4. Institucionalni okvir), na teritoriji Republike Srbije obaveze svih u lancu upravljanja SPŽP, od njihovog nastajanja preko rukovanja, prerade i postupanja do njihovog neškodljivog uklanjanja propisane su Zakonom o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 - dr. zakon), na sledeći način:
1) JLS su dužne da:
(1) organizuju zoohigijensku službu, koja:
- neškodljivo uklanja leševe životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja,
- obezbeđuje ili organizuje transport leševa životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja do objekta za sakupljanje, preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla na način koji ne predstavlja rizik po druge životinje, ljude ili životnu sredinu,
- izdaje uputstva vlasnicima i držaocima životinja u vezi sa odlaganjem leševa,
- obezbeđuje prevoz leša, kada je to potrebno, sa mesta uginuća do objekta za pregled leša ili do objekta za sakupljanje, preradu i uništavanje i obezbeđuje dezinfekciju mesta uginuća, vozila i opreme,
(2) izgrade objekte za sakupljanje leševa životinja sa javnih površina i objekata za uzgoj, držanje, dresuru, izlaganje, održavanje takmičenja ili promet životinja u koji može sakupljati i druge SPŽP;
2) lica koja se bave delatnostima, koje stvaraju SPŽP dužna su da obezbede prenos sporednih proizvoda do najbližeg objekta za sakupljanje sporednih proizvoda ili do objekta u kome se SPŽP prerađuju ili uništavaju na neškodljiv način;
3) zabranjeno je bacati leševe životinja u reke ili druge vodene tokove ili odvode ili ih ostavljati na putevima, otvorenom prostoru, u šumama ili na drugom mestu;
4) leševi životinja i drugi SPŽP moraju se sakupljati, preraditi ili uništiti u objektima namenjenim za preradu, obradu ili uništavanje leševa životinja i drugih sporednih proizvoda životinjskog porekla, a samo u izuzetnim slučajevima SPŽP se zakopavaju ili spaljuju na stočnom groblju ili jami grobnici koja ispunjava propisane uslove;
5) vlasnici i držaoci životinja dužni su da prijave uginuće životinje zoohigijenskoj službi i da se pridržavaju svih uputstava koje je ova služba izdala u vezi sa odlaganjem leševa;
6) zoohigijenska služba je dužna, kada je to potrebno, da obezbedi prevoz leša sa mesta uginuća do objekta za pregled leševa ili za sakupljanje, preradu ili uništenje, kao i da obezbedi dezinfekciju mesta uginuća, vozila i opreme;
7) u izuzetnim slučajevima leševi životinja se zakopavaju ili spaljuju na stočnom groblju ili jami grobnici koja ispunjava propisane uslove;
8) za sakupljanje, preradu i uništavanje leševa životinja i drugih SPŽP Vlada osniva javnu službu;
9) obavljanje poslova sakupljanja, prerade i uništavanja leševa životinja i drugih SPŽP, MPŠV može ugovorom poveriti pravnim licima koja ispunjavaju propisane uslove.
Uslovi u pogledu kategorizacije, rukovanja, prerade i postupanja kao i neškodljivo uklanjanje SPŽP bliže su propisani Pravilnikom o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 97/13, 15/15 i 61/17).
Pravilnikom o registraciji, odnosno odobravanju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla ("Službeni glasnik RS", broj 12/19), propisani su objekti, koji se registruju, odnosno odobravaju, način i postupak registracije odnosno odobravanja objekata.
Propisi Republike Srbije u velikoj su meri, ali ne u potpunosti usaglašeni sa propisima EU, kako je navedeno nakon misije FVO 2013. godine: "Naročito su definicije u vezi sa kategorizacijom SPŽP i dobijenih proizvoda istovetne sa definicijama EU."9 Propisi Republike Srbije usklađeni su sa Uredbom EU 1774/200210, a samo delimično sa Uredbom (EC) 1069/2009 i Uredbom (EU) 142/2011.
Pored navedenog, uslovi za postupanje sa SPŽP ili dobijenim proizvodima u EU je propisano i Uredbom (EZ) broj 999/2001, koja je u domaće zakonodavstvo preneta u dva propisa i to:
1) Naredba o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti transmisivnih spongioformnih encefalopatija i drugih bolesti životinja koje se mogu preneti sporednim proizvodima životinjskog porekla u Republiku Srbiju ("Službeni glasnik RS", broj 76/19);
2) Pravilnik o utvrđivanju mera ranog otkrivanja i dijagnostike zarazne bolesti transmisivnih spongioformnih encefalopatija, načinu njihovog sprovođenja, kao i merama za sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje ove zarazne bolesti ("Službeni glasnik RS", br. 96/10, 33/16 i 54/19).
Navedene propise potrebno je u potpunosti uskladiti sa odgovarajućim uredbama.
______
9 Izveštaj o misiji FVO: DG(SANCO) 2013-6741 Evaluate the implementation of health rules on animal by-products and derived products
10 Uredba (EZ) broj 1774/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 3. oktobra 2002. godine o zdravstvenim pravilima za sporedne proizvode životinjskog porekla koji nisu namenjeni za ishranu ljudi
Propratni dokumenti
Kao pomoć veterinarskoj inspekciji, izrađene su kontrolne liste za različite tipove objekata za SPŽP. U kontrolnim listama su navedene odredbe iz pravilnika koji uređuje oblast SPŽP, kao i pozivanje na odgovarajuće odredbe u Uredbi (EC) 1069/2009 i Uredbi (EU) 142/2011, čime se istovremeno utvrđuje usaglašenost sa važećim EU propisima.
Kontrolne liste treba menjati i usklađivati sa izmenama propisa.
2.2.2. Propisi u pogledu uslova za zaštitu životne sredine
Zakonodavni okvir Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine, baziran je na sledećim aktima:
1) Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16, 76/18 i 95/18 - dr. zakon);
2) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09);
3) Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 14/16 i 95/18 - dr. zakon);
4) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 25/15). Integrisana dozvola propisuje uslove pod kojima će industrija raditi što podrazumeva primenu najbolje dostupnih tehnika, kao i monitoring emisija u sve medijume životne sredine. Takođe, ovom dozvolom se dokazuje da je zagađenje svedeno na minimum;
5) Uredba o vrstama otpada za koje se vrši termički tretman, uslovima i kriterijumima za određivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim uslovima za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanju sa ostatkom nakon spaljivanja ("Službeni glasnik RS", br. 102/10 i 50/12);
6) Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Službeni glasnik RS", broj 84/05).
Na osnovu navedenih propisa postoji obaveza izdavanja integrisane dozvole za objekte za odlaganje i reciklažu leševa životinja i životinjskog otpada sa kapacitetom tretmana većim od 10 t na dan, koju operateri postojećih postrojenja moraju pribaviti najkasnije do 31. decembra 2020. godine.
Izmenom Strategije upravljanja otpadom treba utvrditi nove ciljeve, odnosno stope smanjenja odlaganja biorazgradivog otpada na deponije, sa rokovima i to do 2022. godine za 25%, do 2026. godine za 50% i do 2030. godine za 65%.
2.2.3. Propisi u pogledu komunalnih delatnosti
Zakonom o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", br. 88/11, 104/16 i 95/18) propisano je da je delatnost zoohigijene jedna od komunalnih delatnosti i obuhvata između ostalog neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa površina javne namene do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla, sprovođenje mera kontrole i smanjenja populacije štetnih organizama, glodara i insekata sprovođenjem mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na površinama javne namene.
Pored navedenog zakona, Uredbom o načinu i uslovima za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 13/18, 66/18 i 51/19) propisan je način i uslovi za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti, a posebno stručna osposobljenost kadrova i tehnički kapacitet koje moraju da ispune vršioci komunalnih delatnosti za obavljanje određene komunalne delatnosti, kao i obavezno vozilo za transport sporednih proizvoda životinjskog porekla.
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona obavlja ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti preko republičkih inspektora za komunalne delatnosti.
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisa jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu ovog zakona vrši JLS, preko komunalnih inspektora.
2.3. Proizvođači i sistem za sakupljanje, preradu i uništavanje SPŽP
Republika Srbija zauzima površinu od 88.407 km².
Severni deo Republike Srbije, AP Vojvodina, pretežno je ravničarski, dok su centralni i južni delovi brdoviti i planinski. Ravnice su u Panonskoj niziji i njenim obodnim delovima: Mačva, Posavina, Pomoravlje, Stig i Negotinska krajina u Istočnoj Srbiji. Postoji 145 lokalnih samouprava, uključujući grad Beograd koji ima 17 opština.
SPŽP nastaju u objektima za:
1) uzgoj, držanje i promet životinja;
2) klanje i proizvodnju hrane životinjskog porekla;
3) promet na veliko i malo, uključujući kuhinje u ugostiteljskim objektima, objektima kolektivne i javne ishrane i međunarodni transport.
2.3.1.1. Objekti za uzgoj, držanje i promet životinja
Republika Srbija ima povoljne prirodne uslove za razvoj stočarstva, s obzirom da raspolaže sa preko 1,4 miliona hektara stalnih travnjaka visokog kvaliteta, kao i značajne neiskorišćene objekte za smeštaj goveda i ovaca. I pored toga, tokom poslednjih deset godina, broj uslovnih grla po hektaru poljoprivredne površine smanjen je sa 0,34 na 0,27. Najveći deo stočarske proizvodnje odvija se na velikom broju malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, ali se u poslednjih deset godina uočava koncentracija određenih proizvodnji (živinarstva i svinjarstva) na poljoprivrednim gazdinstvima pravnih lica. Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, 20% ukupnog broja svinja i 37% živine gaji se na poljoprivrednim gazdinstvima pravnih lica.11
U Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2018. godine, u odnosu na prethodno stanje, veći je ukupan broj ovaca za 0,4% i koza za 7,3%.12
Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (46,7% u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (44,3%).
U odnosu na desetogodišnji prosek (2008-2017.), ukupan broj goveda manji je za 6,5%, svinja za 14,7%, koza za 14,2% i živine za 11,1%, a veći je broj ovaca za 5,6%.
a) Uzgoj goveda, ovaca i koza
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, govedarstvom se bavi oko 177 hiljada poljoprivrednih gazdinstava (28% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava).
Na Grafikonu 1 vidi se da skoro 50% gazdinstava koja se bave govedarstvom imaju samo jedno ili dva grla, ali skoro 50% od ukupnog broja životinja nalazi se na gazdinstvima koja imaju deset ili više grla. Najveći broj goveda (skoro 70%) nalazi se u dve grupe gazdinstava (gazdinstva koja imaju između 3 i 9 i između 10 i 49 životinja).
Ovčarska proizvodnja u Republici Srbiji ima dugu tradiciju i izraženu regionalnu komponentu. Velika koncentracija ovaca je u brdsko-planinskim područjima (iznad 300 m nadmorske visine), naročito na istoku i jugu Srbije gde su različiti sojevi pramenki najrasprostranjenija rasa. Prema podacima redovne statistike ukupan broj ovaca i koza u periodu od 2004. do 2008. godine je skoro nepromenjen i sa blagim oscilacijama. Prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, ovčarstvom se bavi oko 155 hiljada poljoprivrednih gazdinstava (24,5% ukupnog broja gazdinstava) i ona u svom posedu imaju preko 1,73 miliona ovaca.
Kozarstvom se bavi oko 63 hiljade poljoprivrednih gazdinstava (10% ukupnog broja gazdinstava), koja drže oko 232 hiljade koza. Česta je pojava da jedno poljoprivredno gazdinstvo ima i koze i ovce. Koze se u većini slučajeva gaje ekstenzivno, i to u brdsko-planinskim područjima, mada ima tendencije ka intenziviranju proizvodnje.13
Grafikon 1: Učešće gazdinstava prema klasi i njihovo učešće u ukupnom broju grla goveda14
Na dan 1. decembar 2018. godine broj:
- goveda je 878.336,
- ovaca 1.711.677 i
- koza 195 934.15
b) Uzgoj svinja
Ukupan broj svinja poslednjih godina ima tendenciju smanjenja. Prema podacima redovne statistike u 2013. godini ukupan broj svinja je bio oko 3,144 miliona, što je u odnosu na petogodišnji prosek perioda 2008-2012. godine manje za 8,3%. Prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, svinjarskom proizvodnjom se bavi oko 355 hiljada poljoprivrednih gazdinstava (56% ukupnog broja gazdinstava).16
______
11 Izvor: Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 85/14)
12 Izvor: Republički zavod za statistiku
13 Izvor: Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine
14 Izvor: Republički zavod za statistiku (Broj farmi i grla po veličini stada, popis iz 2012. godine)
15 Izvor: Republički zavod za statistiku
16 Izvor: Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine
Grafikon 2: Učešće gazdinstava prema klasi i njihovo učešće u ukupnom broju svinja17
Broj svinja na dan 1. decembar 2018. godine je 2.792.286.18
v) Uzgoj živine
U poslednjoj deceniji kretanje broja živine imalo je obrnut trend u odnosu na druge sektore stočarstva, budući da beleži kontinuirani rast. Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, gajenjem živine se bavi oko 414 hiljada poljoprivrednih gazdinstava (65,5% ukupnog broja gazdinstava), koja gaje oko 26,7 miliona grla, sa prosečnim brojem grla po gazdinstvu od 65 komada. Od ukupno popisanog broja grla živine, oko 50% su brojleri. Mnoga mala poljoprivredna gazdinstva gaje živinu za svoje potrebe. Sektor specijalizovane proizvodnje sastoji se od velikih gazdinstava: 78,7% svih grla brojlera nalazi se na 364 poljoprivredna gazdinstva (0,7% od ukupnog broja gazdinstava koja se bave proizvodnjom brojlera) sa prosečnim brojem brojlera od oko 28 hiljada po poljoprivrednom gazdinstvu.19
Broj živine na dan 1. decembar 2018. godine je 16.231.800.20
Grafikon 3: Učešće gazdinstava prema klasi i njihovo učešće u ukupnom broju brojlera21
g) Količina SPŽP koja nastaje na gazdinstvima (uginule životinje i klanje u domaćinstvima)
SPŽP na gazdinstvima nastaje uginućem životinja i klanjem u domaćinstvima, za potrebe sopstvenog domaćinstva.
Pored navedenog, na gazdinstvima je SPŽP i stajnjak i sadržaj digestivnog trakta.
Dakle, teoretski procenjena ukupna količina SPŽP nastala od uginuća životinja iznosi 21.000 t godišnje.22
Pošto je došlo do opadanja uzgoja goveda i svinja poslednjih nekoliko godina, moglo je doći i do pada količine uginulih životinja. Uzgoj ovaca i koza je u porastu, tako da bi i količina uginulih životinja u ovom sektoru mogla biti u porastu.
Osim uginućem životinja, SPŽP nastaje i klanjem svinja, koza, ovaca i živine u domaćinstvu za ishranu članova sopstvenog domaćinstva.
Klanje goveda nije dozvoljeno u domaćinstvima.
Tradicionalno se od unutrašnjih organa i kože svinja prave proizvodi od mesa. Kože životinja, koje su zaklane u domaćinstvu (ovce, koze i svinje) sakupljaju operateri, koji se bave prometom koža.
Ostalo, kao što su čekinje svinja i rožina papaka, uklanja se preko sopstvenog stajnjaka.
Delovi tela, koji se ne upotrebe kao hrana, koristi se za ishranu pasa i mačaka u sopstvenom domaćinstvu, što može biti način širenja bolesti, kao što je npr. ehinokokoza.
_____
17 Izvor: Republički zavod za statistiku (Broj farmi i grla po veličini stada svinja, popis iz 2012. godine)
18 Izvor: Republički zavod za statistiku
19 Izvor: Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine
20 Izvor: Republički zavod za statistiku
21 Izvor: Republički zavod za statistiku (Broj farmi i grla po veličini jata brojlera, popis iz 2012. godine)
22 Parametri za preračunavanje stope uginuća, preuzeti su iz Monografije - Karakteristike životinjskih sporednih proizvoda i njihova namena, u izdanju Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, autori Milutin Ristić, Đorđe Okanović i Marijana Sakač
2.3.1.2. Objekti za klanje i proizvodnju hrane životinjskog porekla
U strukturi privrednih društava u prehrambenoj industriji dominiraju mikro i mala pravna lica: 75% svih privrednih društava zapošljava manje od deset ljudi, dok 90% ima manje od 50 zaposlenih, odnosno manje od 10 miliona evra obrta. Postoji samo ograničeni broj srednjih i velikih, savremenih privrednih društava.
Republika Srbija raspolaže značajnim prerađivačkim kapacitetima u proizvodnji hrane životinjskog porekla, i to sa:
1) 84523 objekata za klanje goveda, svinja, ovaca/koza i živine i rasecanje i preradu mesa goveda, svinja, živine, puževa, riba i prerada jaja. Stepen iskorišćenosti kapaciteta je znatno ispod projektovanih;
2) 22924 objekata za preradu mleka. Iskorišćenost postojećih kapaciteta mlekara je oko 60%.
U registar Uprave za veterinu upisano je 2.539 objekata za preradu mleka u domaćinstvu (proizvodnju kajmaka, odnosno belog sira koji su namenjeni domaćem tržištu).
Usvojena je Nacionalna strategija za unapređenje objekata u kojima se posluje hranom životinjskog porekla za period od 2016. do 2021. godine25. Cilj ove strategije je unapređenje objekata radi postizanja standarda EU u predstojećem periodu kako bi se omogućilo subjektima u poslovanju da ispune nove zakonske uslove o higijeni hrane i nastave sa radom na ravnopravan i konkurentan način na domaćem i međunarodnom tržištu.
Ukoliko se ne izvrši unapređenje objekata za proizvodnju hrane životinjskog porekla, investiranjem radi postizanja standarda EU, u predstojećem periodu, doći će do pada broja navedenih objekta.
_____
23 Izvor: Uprava za veterinu, Registar objekata i Registar odobrenih objekata presek stanja 1. avgust 2019. godine
24 Izvor: Uprava za veterinu, Registar objekata i Registar odobrenih objekata presek stanja 1. avgust 2019. godine
25 ("Službeni glasnik RS", broj 1/17)
Količine SPŽP koje nastaju u objektima za klanje i proizvodnju hrane životinjskog porekla
U Republici Srbiji SPŽP poreklom iz objekata za proizvodnju hrane uglavnom nastaju klanjem, rasecanjem i preradom mesa, kako životinja i mesa domaćeg porekla tako i životinja i mesa iz uvoza.
SPŽP u ovim objektima su uglavnom leševi životinja, koje su uginule u transportu ili depou objekta za klanje, SRM, sadržaj digestivnog trakta i delovi tela zaklanih životinja koje su SPŽP na osnovu odluke operatera.
Količina i kategorija SPŽP u ovim objektima zavisi od broja zaklanih životinja, količine mesa koja se raseca i otkoštava kao i postupanja sa digestivnim traktom.
Broj zaklanih životinja varira u zavisnosti od kretanja cene po kilogramu životinja prilikom otkupa. Povremeno se javlja trend povećanog uvoza mesa, što posledično daje manje količine SPŽP.
Količina SPŽP takođe zavisi od postupanja sa digestivnim traktom.
Tako u slučaju digestivnog trakta svinja količina SPŽP zavisi od toga da li se digestivni trakt prazni i čisti, kao i da li se prazni i čisti radi proizvodnje omotača za kobasice ili radi isporuke kao SPŽP Kategorije 3.
U slučaju digestivnog trakta goveda, do skoro je deo od duodenuma do rektuma sa mezenterijumom bio SRM, koji se svrstava u SPŽP Kategorije 1.
Sa pozitivnim trendom u pogledu pojave bolesti BSE, i dobijanjem statusa zanemarljivog rizika, smanjio se i SRM, tako da trenutno u Republici Srbiji kod goveda koja su rođena u Republici Srbiji ili su uvezena iz zemalja sa zanemarljivim rizikom, digestivni trakt goveda nije SRM. Kod goveda uvezenih iz zemalja sa kontrolisanim i neodređenim rizikom SRM čine zadnja četiri metra tankog creva, slepo crevo i mezenterijum, što posledično može da smanji količinu materijala Kategorije 1, ako subjekat u poslovanju isprazni i očisti od sadržaja deo digestivnog trakta koji nije SRM.
2.3.1.3. Objekti za promet na veliko i malo, uključujući kuhinje u ugostiteljskim objektima, objektima kolektivne i javne ishrane i međunarodni transport
U objektima za promet na veliko i malo, uključujući kuhinje u ugostiteljskim objektima, objektima kolektivne i javne ishrane nastaje kuhinjski otpad Kategorije 3, koji može biti dobra sirovina za objekte za proizvodnju biogasa i komposta.
Pored toga, kuhinjski otpad se može koristiti za ishranu određenih vrsta životinja (krznašica, pasa i mačaka u prihvatilištima).
Kuhinjski otpad iz međunarodnog prometa je Kategorija 1 i može se upotrebiti za spaljivanje, ko-spaljivanje ili zakopavanje na deponiji određenoj za te namene.
Kuhinjski otpad se uklanja uglavnom na deponijama.
Sistem sakupljanja SPŽP uključuje proizvođače SPŽP i operatere koji su ovlašćeni za sakupljanje, preradu i uništavanje.
Sakupljanje SPŽP vrši se u objektima:
1) u kojima se SPŽP sakupljaju za dalju isporuku u objekte za preradu ili uništavanje (međuobjekti). U ovim objektima se uglavnom sakupljaju leševi životinja, SPŽP iz objekta za klanje i proizvodnju hrane životinjskog porekla malog kapaciteta, vuna i dr. Pored sakupljanja, u ovim objektima se može vršiti i utvrđivanje uzroka uginuća, uzimanje materijala za laboratorijsku dijagnostiku, usitnjavanje, skidanje kože i dr.;
2) u kojima se SPŽP sakupljaju, direktno kao sirovina za sopstvenu preradu, a kao krajnji proizvod dobija se mesno-koštano brašno, prerađen protein životinjskog porekla, obrađene kože, topljena mast, tretirano perje, lovački trofeji i dr.
Na teritoriji Republike Srbije još uvek se ne sakuplja ukupna količina proizvedenih SPŽP.
Iz objekata za uzgoj životinja sakupljanje uginulih životinja se vrši na osnovu ugovora, uglavnom sa operaterima u objektima za preradu.
Sa gazdinstava većeg kapaciteta (farme), ukupan broj uginulih životinja se uglavnom sakuplja i prerađuje.
Sa farmi manjeg kapaciteta i gazdinstava ukupan broj uginulih životinja se još uvek ne odnosi u odgovarajuće objekte.
Postoje logističke poteškoće da se sve ove farme uvežu u sistem sakupljanja i prerade, zbog velikog broja i zbog toga što se pojedine farme nalaze u planinskim područjima. Međutim, učešće ovih farmi u ukupnom broju grla je malo.
Republika Srbija je zemlja sa velikim brojem operatera (gazdinstava za uzgoj i držanje životinja sa malim brojem životinja, kao i objekata za klanje i proizvodnju hrane životinjskog porekla sa malim kapacitetom), čijim radom nastaju male količine SPŽP, odnosno jedan deo od celokupne količine SPŽP koja nastaje na dnevnom nivou, nastaje u malim količinama. Ove male količine SPŽP obično su iz objekata do kojih ne postoje odgovarajući pristupni putevi za kamione koji se koriste za sakupljanje.
Pored toga, sakupljanje malih količina SPŽP ne vrši se uvek u odgovarajućem roku i pod odgovarajućim temperaturnim režimom, tako da se materijal raspada i dolazi do kvara tog materijala. Ako je u pitanju materijal Kategorije 3, taj materijal ne može da se koristi u proizvodnji hrane za životinje, nego se umesto toga prerađuje kao neprofitabilni materijal Kategorije 1.
Ako je raspadanje organskih materija i masnoća počelo pre dopreme u objekat za preradu, u postupku prerade tog materijala, šire se neprijatni mirisi, a proizvod koji se dobije preradom takvog materijala nije u konzistenciji mesno-koštanog brašna i topljene masnoće, već predstavlja mešavinu ova dva proizvoda.
Leševi životinja se sakupljaju kao materijal Kategorije 2 ili materijal Kategorije 1 i prerađuju u objektima za materijal Kategorije 1.
U slučaju uginuća životinja, uglavnom ne postoji odgovarajuće mesto, kada je to potrebno, za utvrđivanje uzroka uginuća i uzimanje materijala neophodnog za dostavljanje laboratorijama na analizu, što otežava rad veterinarskoj struci.
2.3.2.1. Kapaciteti za sakupljanje - međuobjekti za sakupljanje SPŽP
Za unapređenje upravljanja SPŽP poseban značaj imaju međuobjekti za sakupljanje leševa životinja i malih količina SPŽP iz objekata za klanje i proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla.
Na teritoriji Republike Srbije odobreni su sledeći međuobjekti:
1) četiri objekta za sakupljanje samo materijala Kategorije 1;
2) osam objekata za sakupljanje samo materijala Kategorije 3;
3) dva objekta za odvojeno sakupljanje materijala Kategorije 1, materijala Kategorije 2 i materijala Kategorije 3.26
Broj objekata, kao i njihov kapacitet i teritorijalna rasprostranjenost nisu odgovarajući za celokupnu teritoriju Republike Srbije.
Od navedenih objekata za sakupljanje leševa životinja samo su dva zadovoljavajućeg kapaciteta. Jedan objekat je u Vršcu, jedan u Kikindi i angažovani su za poslove zoohigijenske službe na teritoriji tih JLS. Ovi operateri na osnovu ugovora, sakupljaju SPŽP i sa teritorija drugih JLS.
U JLS u Republici Srbiji sistem za sakupljanje leševa životinja i drugih SPŽP je u različitim fazama uspostavljanja.
Mali broj područja ima funkcionalan sistem za sakupljanje SPŽP.
Operateri u objektima za preradu SPŽP, direktno sakupljaju uginule životinje sa velikih farmi, dok ova mogućnost ne postoji za gazdinstva i objekte za klanje malog kapaciteta, osim ako ne postoje međuobjekti za sakupljanje uginulih životinja.
Često su gazdinstva i objekti za klanje malog kapaciteta nedostupni usled neadekvatnih kamiona kojima se sakupljaju SPŽP i prilaznih puteva.
Ne postoji dovoljan broj međuobjekata, kao ni povezanost sa objektima za preradu, tako da lanac za sakupljanje, transport, preradu i uklanjanje SPŽP nije potpun.
Rešenje problema vezano za izgradnju objekata postoji u slabo korišćenim instrumentima EU - programima pretpristupne pomoći i know-how transferima. Povlačenje sredstava za ovu vrstu projekta EU snažno podržava, s obzirom da je osnova za povlačenje sredstava za ove projekte ekološkog karaktera, odnosno zaštita životne sredine. S obzirom da do sada JLS nisu koristile navedene mogućnosti finansiranja, a radi uspostavljanja propisanog sistema sakupljanja leševa životinja i drugih SPŽP treba razmotriti i druge načine finansiranja, kao što je finansiranje iz budžeta Republike Srbije.
Većina JLS obavlja komunalnu delatnost zoohigijene. Mali broj JLS sakuplja leševe životinja svojim sopstvenim vozilima. JLS uglavnom sakupljaju i finansiraju uklanjanje leševa sa površina javne namene, dok manji broj finansira i sakupljanje i uklanjanje leševa iz objekata za uzgoj držanje i promet životinja.
Za sakupljanje i prevoz leševa životinja sve je više zainteresovanih iz privatnog sektora, što može povoljno uticati na povećanje kapaciteta za sakupljanje.
Donošenjem Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla27 stekli su se uslovi za upis u Registar objekata operatera koji se bave prevozom SPŽP, što bi trebalo da doprinese efikasnijem i bržem sakupljanju.
_______
26 Izvor: Uprava za veterinu: Registar objekata i Registar odobrenih objekata, presek stanja 1. septembar 2019. godine
27 ("Službeni glasnik RS", broj 12/19)
2.3.2.2. Delatnost zoohigijene
Na teritoriji Republike Srbije 42 JLS su osnovale javna preduzeća za obavljanje delatnosti zoohigijene.
Ni u jednoj JLS obavljanje komunalne delatnosti, zoohigijena nije poverena ugovorom o poveravanju poslova na osnovu javno-privatnog partnerstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija.
Ni jedan vršilac komunalne delatnosti zoohigijene ne poseduje rešenje o ispunjenosti uslova za otpočinjanje obavljanja ove komunalne delatnosti.
2.3.2.3. Status projekata koji podržavaju sistem sakupljanja
Kako bi se u celosti sagledalo stanje, količine i izvori nastajanja SPŽP, kao i pravilna lokacija za izgradnju međuobjekta, neophodno je izraditi projekat koji će na osnovu ulaznih podataka odrediti koje kategorije SPŽP će biti sakupljane razdvojeno.
Ove projekte JLS mogu izraditi samostalno ili mogu angažovati konsultante. Značajan činilac je i da fondovi EU pokrivaju ove troškove.
Pozitivan primer korišćenja EU fondova je projekat NVO Ekološki centar "Stanište" iz Vršca koja je organizovala i sprovela projekat "Sistem za sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog porekla u četiri regiona u Srbiji" (Smederevo, Užice, Novi Kneževac i Knjaževac), u okviru koga je izrađena studija za sve četiri JLS, koja je finansirana delom iz EU fondova, značajno je podignuta svest o potrebi uređenja ove oblasti na lokalnom nivou kroz obuke predstavnika lokalne samouprave i stvoren preduslov za pristup fondovima prekogranične saradnje. Od nabrojanih JLS, grad Smederevo i opština Kovin su iz fondova prekogranične saradnje obezbedili 270.000 evra za izgradnju objekta i nabavku dva namenska kamiona. Objekat u Smederevu je izgrađen, a predstavnici ostale tri lokalne samouprave imaju spremne projekte, koji su preduslov za odobrenje sredstava iz fondova EU.
Pored nabrojanih opština i predstavnici lokalnih samouprava Alibunar i Plandište su sklopili sporazum o zajedničkom uspostavljanju sistema, uključujući i finansiranje. Ovaj projekat je delimično pripremljen, odnosno završena je samo studija izvodljivosti, čiju izradu je finansirala JLS Plandište. Deo potrebne dokumentacije, koju po sporazumu treba da finansira JLS Alibunar, nije izrađen s obzirom da to nije više predmet njihovog interesovanja, čime se blokira uspostavljanje sistema u JLS Plandište, koja je izvršila finansijski deo sporazuma.28
Aktivnosti u oblasti sakupljanja SPŽP značajno je podržala Kraljevina Norveška tako što je obezbedila sredstva i finansirala sprovođenje projekata za izradu dokumentacija o stanju i potrebama u pogledu SPŽP za JLS Subotica, Sjenica zajedno sa Ivanjicom i Novom Varoši i sve opštine Pirotskog upravnog okruga.29 Nosilac projekta je bio NVO Ekološki centar "Stanište".
Međutim do sada ni jedan objekat nije izgrađen iako postoji spremna dokumentacija, a međuobjekat u Smederevu nije stavljen u funkciju.
______
28 Izvor: NVO Ekološki centar "Stanište"
29 Izvor: NVO Ekološki centar "Stanište"
2.3.3. Nadoknada i subvencionisanje uklanjanja SPŽP
Kako je navedeno u delu 2.1. - Uvod, za sakupljanje i preradu SPŽP, na republičkom nivou, je u periodu 2004-2006. godina bilo obezebeđeno subvencionisanje, što je dalo pozitivne efekte.
Trenutno, sakupljanje i preradu leševa životinja subvencionišu pojedine JLS i to u celosti ili delimično.
U Republici Srbiji, za uklanjanje leševa životinja i drugih SPŽP Kategorije 1 i Kategorije 2, operateri koji vrše njihovo sakupljanje i preradu, naplaćuju ili od operatera čijim radom nastaju SPŽP ili od JLS ili od osiguravajućih kuća koje su uvrstile za nadoknadu štete i naknadu za uklanjanje leševa životinja, pri čemu se može desiti da za isto uginuće JLS plati uklanjanje leša životinje, a ako je životinja osigurana, vlasnik te životinje dobije nadoknadu od osiguravajućeg društva.
Visina nadoknade za vršenje usluge sakupljanja i prerade SPŽP je različita. Mnogi subjekti u poslovanju zbog visokih iznosa za nadoknadu pribegavaju izgradnji sopstvenih peći za spaljivanje SPŽP.
U slučaju zaraznih bolesti životinja, za uklanjanje leševa, Uprava za veterinu vrši nadoknadu u skladu sa programom mera zdravstvene zaštite životinja, koji se donosi za svaku godinu.
Nadoknada za sakupljanje materijala Kategorije 3 zavisi od tržišne cene odnosno od dogovora operatera čijim rukovanjem nastaje SPŽP i operatera koji sakuplja i prerađuje SPŽP. Na formiranje visine ove nadoknade, pre svega utiče cena gotovog proizvoda (npr. prerađenog proteina životinjskog porekla, topljene masti i hrane za kućne ljubimce), kao i kapacitet tržišta otvorenog za ove proizvode.
2.3.4. Prerada, uništavanje i izuzeci u postupanju sa SPŽP
2.3.4.1. Prerada i uništavanje SPŽP
Najveće količine SPŽP koje nastaju u Republici Srbiji prerađuju se u objektima koji primenjuju osnovne metode prerade, kao što su objekti koji proizvode mesno-koštano brašno i topljene masti, objektima za tehničke proizvode, kompost i biogas, objektima za proizvodnju prerađenog proteina životinjskog porekla, objektima za proizvodnju hrane za kućne ljubimce, i dr.
2.3.4.1.1. Objekti za preradu koji primenjuju osnovne metode prerade i kapacitet prerade
U Republici Srbiji je trenutno u funkciji sedam objekata za preradu koji primenjuju osnovne metode prerade.
Od ovih sedam objekata, dva objekta su odobrena samo za proizvodnju topljene masti i u privatnom su vlasništvu, a ostalih pet objekata je odobreno za proizvodnju ili mesno-koštanog brašna ili prerađenog proteina životinjskog porekla i topljene masti. Od ovih pet objekata, dva objekta su odobrena kao objekti za preradu Kategorije 3 i proizvodnju prerađenog proteina i topljene masti i u privatnom su vlasništvu. Ostala tri objekta su odobrena za preradu Kategorije 1 i proizvodnju mesno-koštanog brašna i topljene masti i u državnom su vlasništvu:
1) VU "Proteinka", Sombor počela je sa radom 1969. godine, kao društveno preduzeće i Odlukom o izmenama i dopunama osnivačkog akta Društveno-proizvodnog preduzeća "Proteinka" na akcije, Sombor ("Službeni glasnik RS", br. 93/08 i 97/13) organizovana je kao veterinarska ustanova, čiji osnivač je Republika Srbija;
2) VU "Napredak", Ćuprija počela je sa radom 1984. godine kao društveno preduzeće i Odlukom o izmenama i dopunama osnivačkog akta Preduzeća za proizvodnju, trgovinu i usluge Fabrika animalnih belančevina i masti "Napredak" d.o.o. Ćuprija ("Službeni glasnik RS", broj 93/08) organizovana je kao veterinarska ustanova, čiji osnivač je Republika Srbija;
3) Privredno društvo "Energo-zelena d.o.o. Inđija" osnovano je 2012. godine kao privatno preduzeće i Odlukom o izmenama i dopunama osnivačkog akta Privrednog društva Energo-zelena d.o.o. Inđija ("Službeni glasnik RS", br. 54/19 i 90/19) organizovano je kao privredno društvo, čiji osnivač je Republika Srbija.
Objekti za preradu Kategorije 1 u kojima se prerađuju uginule životinje i drugi SPŽP od naročite su važnosti za Republiku Srbiju, pošto je u pitanju materijal sa najvećim stepenom rizika.
Instalirani kapaciteti za preradu materijala Kategorije 1 su 200.000 t na godišnjem nivou, od čega samo Energo-zelena d.o.o. Inđija može da preradi 150.000 t na godišnjem nivou.
Instalirani kapaciteti za preradu materijala Kategorije 3 su 78.000 t na godišnjem nivou, uključujući preradu krvi i perja.30
______
30 Presek stanja: 1. septembar 2019. godine
2.3.4.1.2. Objekti za proizvodnju biogasa i komposta
Biogas se proizvodi u objektima, koji od SPŽP uglavnom koriste stajnjak u kombinaciji sa ostalim organskim supstratima pogodnim za anaerobnu digestiju. Pored stajnjaka, pojedini objekti za proizvodnju biogasa koriste i otpadne tokove iz proizvodnje mleka i proizvoda od mleka. Odobrena su tri ovakva objekta31. Ostali objekti za proizvodnju biogasa koriste sirovinu biljnog porekla.
Proizvodnja komposta u Republici Srbiji nije značajna. Za proizvodnju komposta odobreno je pet32 objekata. Ovi objekti su namenjeni za proizvodnju komposta, na kome se uzgajaju šampinjoni. Prilikom proizvodnje komposta koristi se stajnjak u kombinaciji sa ostalim organskim supstratima biljnog porekla.
U Republici Srbiji se još uvek u dovoljnoj meri ne koristi komunalni otpad i otpad iz kuhinja kao sirovina za proizvodnju biogasa i komposta.
Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 53/13), predviđeno je da Republika Srbija do 2020. godine dostigne 27% finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije. Uzimajući u obzir projektovanu količinu do 2020. (Strategija upravljanja otpadom), SPŽP predstavljaju dobar resurs za dostizanje obaveza predviđenih Akcionim planom za obnovljive izvore do 2020. godine, kao i smanjenje negativnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i postizanje stope smanjenja odlaganja biorazgradivog otpada na deponijama, za 65% do 2030. godine.
______
31 Izvor: Uprava za veterinu, Registar objekata i Registar odobrenih objekata, presek stanja 1. septembar 2019. godine
32 Izvor: Uprava za veterinu, Registar objekata i Registar odobrenih objekata, presek stanja 1. septembar 2019. godine
2.3.4.1.3. Spaljivanje i ko-spaljivanje
SPŽP se ko-spaljuju u objektima za ko-spaljivanje koji su instalirani u okviru objekata za klanje, kojih ima ukupno 1733 i u kojima se ko-spaljuje materijal Kategorije 1 za sopstvene potrebe.
Pored ko-spaljivanja u objektima za klanje, SPŽP se spaljuje i u pećima koje su instalirane u VSI34 "Niš" u Nišu, i još u dva objekta u privatnom vlasništvu, u kom slučaju se ne koristi energija SPŽP.
Ko-spaljivanje mesno-koštanog brašna vrši se i u četiri objekta, i to: dve ciglane, jednoj cementari i u jednom objektu iz oblasti hemijske industrije, koji su upisani u Registar odobrenih objekata.
VU "Napredak", Ćuprija u Ćupriji ima izgrađen objekat za ko-spaljivanje SPŽP i mesno koštanog brašna, čiju izgradnju je finansiralo ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva. Ova peć za ko-spaljivanje je značajan izvor energije za rad objekta za preradu, čime se ostvaruje značajna ušteda u pogledu energenata.
______
33 Izvor: Uprava za veterinu, Registar objekata i Registar odobrenih objekata, presek stanja 1. septembar 2019. godine
34 Veterinarski specijalistički institut
2.3.4.2. Izuzeci u postupanju sa SPŽP
U skladu sa nacionalnim i propisima EU, SPŽP se u zavisnosti od kategorije, kao izuzetak mogu:
1) koristiti za ishranu životinja kao što su nekrofage, životinje u zoološkom vrtu, divlje životinje, ishranu pasa i mačaka u prihvatilištima i odgajivačnicama pasa, na osnovu odobrenja Uprave za veterinu;
2) zakopavati.
Na teritoriji Republike Srbije ima 18 hranilišta, pet azila i tri zoološka vrta koji u ishrani životinja koriste SPŽP.35
Trenutno, pored zakopavanja u opravdano udaljenim područjima, radi prevazilaženja nemogućnosti da se celokupna količina SPŽP sakupi radi prerade, zakopavanje je dozvoljeno samo u slučaju ako su objekti za preradu pretrpani ili preopterećeni, što će se izmeniti sa stavljanjem u funkciju privrednog društva "Energo-zelena d.o.o. Inđija" objekta za preradu materijala Kategorije 1.
Dozvolu zakopavanja na stočnom groblju u opravdano udaljenim područjima ima samo JLS Negotin.
U skladu sa EU pristupom, u opravdano udaljenim područjima, država članica može dozvoliti zakopavanje leševa životinja, koji nastaju u populaciji životinja, koja u zavisnosti od vrste, može biti najviše do:
- 10% za goveda,
- 25% za ovce i koze i
- 10% za svinje.
U Republici Srbiji postoje područja koja se mogu odrediti kao opravdano udaljena i kao takva mogu koristiti ovaj izuzetak i to samo u slučaju ako na području, koje se određuje kao opravdano udaljena, nema gazdinstava sa velikim brojem životinja (farme), već su prisutna samo gazdinstva sa malim brojem životinja.
Farme ne mogu biti deo udaljenih područja. Uginule životinje sa ovih farmi moraju biti sakupljene u odgovarajućem objektu. Deo udaljenih područja činiće gazdinstva sa životinjama, koja imaju samo jednu ili dve životinje, kojih je u strukturi skoro 50%. (Vidi Grafikon 1: Učešće gazdinstava prema klasi i njihovo učešće u ukupnom broju grla).
Opravdano udaljena područja odrediće se usklađivanjem nacionalnih propisa sa propisima EU u oblasti SPŽP.
______
35 Izvor: Uprava za veterinu, Registar objekata i Registar odobrenih objekata, presek stanja 1. septembar 2019. godine
Merilo 3 u poglavlju 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u pregovaračkom postupku za pristupanje EU, odnosno kao zemlji kandidatu za pridruživanje EU, jeste unapređenje i klasifikacija objekata u oblasti SPŽP.
Najznačajnija ulaganja će biti potrebna za objekte za preradu Kategorije 1 u državnom vlasništvu.
Pored objekata za preradu u Registru odobrenih objekata i Registru objekata su i drugi objekti u kojima se obavljaju poslovi koji se odnose na postupanje, rukovanje, preradu i uništavanje SPŽP.
U Prilogu 4 - Objekti u poslovanju SPŽP koji su uključeni u proces unapređenja, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo, navedeni su objekti koji treba da prođu proces unapređenja u pogledu infrastrukturnih uslova i uslova u pogledu opreme kako bi mogli da ispune zahteve EU. Navedeni objekti će tokom procesa unapređenja biti procenjeni i klasifikovani prema nivou ispunjenosti zahteva EU.
Objekti odobreni za izvoz u EU ne prolaze postupak unapređenja.
Postupak unapređenja će se obavljati na osnovu uredbe o klasifikaciji i postupku unapređenja objekata u kojima se posluje sporednim proizvodima životinjskog porekla.
Procedura za postupak unapređenja objekata biće utvrđena u programu za unapređenje objekata u kojima se posluje sporednim proizvodima životinjskog porekla.
2.3.6. Institucionalni kapacitet po pitanju sistema upravljanja i nadzora u oblasti SPŽP
Značajnu ulogu u uspostavljanju sistema ima:
1) veterinarska inspekcija, koja je ovlašćena da vrši nadzor nad primenom zakona kojim se uređuje oblast veterinarstva;
2) republička komunalna inspekcija koja je ovlašćena da vrši nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima i u skladu sa kojim je delatnost zoohigijene, jedna od komunalnih delatnosti;
3) inspekcija zaštite životne sredine;
4) Privredna komora Srbije kroz Grupaciju industrije sporednih proizvoda životinjskog porekla, koja je obrazovana 10. februara 2017. godine na Konstitutivnoj sednici Grupacije industrije sporednih proizvoda životinjskog porekla. Značaj ove grupacije ogleda se kroz pomoć operaterima za unapređenje poslovanja, kroz održavanje dodatnih sastanaka i obuka, kao i kroz međunarodnu saradnju sa srodnim udruženjima.
Obuka veterinarskih inspektora, subjekata u poslovanju, operatera i predstavnika JLS započeta je u 2005. godini i stalni je proces.
Projekti u okviru kojih je vršena obuka jesu:
- "Izgradnja kapaciteta za nadzor i prevenciju od BSE i drugih zoonoza", (CAPSERSA), koji je započet na inicijativu direktora Ministarstva poljoprivrede Švajcarske (BLW), Savezne veterinarske kancelarije Švajcarske (BVET), Saveznog sekretarijata za ekonomskih odnose Švajcarske (SECO) i Agencije za razvoj i saradnju Švajcarske (SDC);
- EU Twinning projekat broj SR 2005/IB/AG/01 - "Institucionalna izgradnja kapaciteta u Upravi za veterinu";
- DREPR projekat "Smanjenje zagađenje reke Dunav iz objekata u Srbiji";
- EU Twinning projekat broj SR12-IB-AG-02 - "Izgradnja kapaciteta za unapređenje objekata i upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla";
- Projekat: "Sistem za neškodljivo uklanjanje otpada životinjskog porekla u Smederevu, Užicu, Knjaževcu i Novom Kneževcu";
- Projekat: "Sistem za sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog porekla u četiri regiona u Srbiji", koji je finansijski podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
Obuka predstavnika Uprave za veterinu je vršena kroz program obuka EU "Bolja obuka za bezbedniju hranu".
U okviru EU Twinning projekat broj SR12-IB-AG-02, 25 veterinarskih inspektora je posebno obučeno za vršenje procene upravljanja SPŽP.
U prethodnom periodu Uprava za veterinu obavila je niz obuka predstavnika lokalne samouprave po njihovom zahtevu. Spisak JLS kojima je održana sveobuhvatna prezentacija o SPŽP dat je u Prilogu 5 - Spisak lokalnih samouprava sa ocenom nivoa rešavanja upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.
Održavanje obuka je stalni proces koji i dalje traje.
2.3.7. Valorizacija SPŽP i dobijenih proizvoda
Za razliku od zemalja članica EU, u kojima se materijal Kategorije 3 iskorišćava u velikoj meri, u Republici Srbiji velika količina SPŽP Kategorije 3 se meša sa materijalom Kategorije 1, čime se gubi vrednost materijala Kategorije 3 i povećava količina mesno-koštanog brašna Kategorije 1, za koje operateri, koji koriste energente za rad objekta, nisu prepoznali ekonomski efekat i/ili nisu zainteresovani za ovaj vid energije ili tehnologija koja se primenjuje ne podržava spaljivanje mesno-koštanog brašna, a oni operateri koji su sagledali ekonomski efekat, posluju sezonski, u objektima kao što su fabrike cementa i cigle.
U objektima za klanje i proizvodnju hrane životinjskog porekla, u kojima je to opravdano zbog količina SPŽP koji se prilikom obavljanja delatnosti generišu, subjekti u poslovanju vrše kategorizaciju SPŽP i vode evidenciju o količinama razdvojeno po kategorijama. Međutim, usled nemogućnosti da određenu kategoriju SPŽP isporuče odgovarajućim objektima za preradu, sve više se odlučuju da celokupnu količinu SPŽP zajedno skladište do otpreme, što povlači da je celokupna količina SPŽP materijal Kategorije 1 u skladu sa zakonom.
U objektima, čijim radom nastaju male količine SPŽP, sakupljanje različitih kategorija SPŽP može biti previše skupo, tako da se celokupna količina nastalih SPŽP kategorizuje kao materijal Kategorije 1.
Leševi životinja, se sakupljaju i direktno prevoze u objekat za preradu, bez mogućnosti njihovog prethodnog skladištenja, i skidanja kože. Koža koja potiče od tela uginulih životinja, koje nisu pokazale nikakve znake bolesti koja se preko te kože može preneti na ljude ili životinje, može se svrstati u materijal Kategorije 3 i upotrebiti za proizvodnju tehničkih proizvoda, ali se prerađuje kao materijal Kategorije 1 gde gubi svoju pravu vrednost. Koža goveda, čija je težina 500 kg, iznosi 8,04%, odnosno 40 kg.36
Posledično, u prethodnom periodu velika količina mesno-koštanog brašna Kategorije 1 je skladištena u iznajmljenim skladištima, što znatno finansijski opterećuje operatere, s obzirom da je period skladištenja dug, dolazi do samozapaljenja ili do promene u strukturi mesno-koštanog brašna, koje iz brašnaste strukture prelazi u kamenu strukturu i postaje praktično nekorisno.
Takođe, izvoz mesno-koštanog brašna Kategorije 1 je ograničen.
EU nije uspostavila pravila za uvoz ovog mesno - koštanog brašna tako da samim tim izvoz u EU nije moguć. Izvoz u ostale zemlje, osim zemalja EU, zavisi od pojedinačnih uslova tih zemalja, što se utvrđuje kroz međunarodnu saradnju nadležnih organa Republike Srbije i zemlje u koju se planira izvoz, što je nekada proces koji traje dugo, čak i više godina.
Pored navedenog, ako se materijal Kategorije 3 ne čuva, ne sakuplja i ne prevozi u skladu sa principima koji obezbeđuju da taj materijal nije u procesu razgradnje i ne predstavlja neprihvatljiv rizik po javno zdravlje i zdravlje životinja, u vreme početka postupka prerade, celokupna količina takvog materijala svrstava se u materijal Kategorije 2.
Stoga je veoma važno da se za svaki objekat prerade pravilno sagleda sirovinska baza, odnosno da se formira dovoljno veliki sabirni krug sa koga će moći da se dobije zadovoljavajuća količina sirovina.
Kuhinjski otpad čini značajnu količinu organskog otpada, koji se isporučuje kao komunalni otpad, čime se opterećuju deponije. Ako bi se ovaj organski otpad usmerio u objekte za proizvodnju biogasa ili komposta, značajno bi se smanjila količina koja se upućuje na deponije.
______
36 Monografija - Karakteristike životinjskih sporednih proizvoda i njihova namena, u izdanju Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu
Kao osnova za razvoj oblasti sakupljanja, rukovanja i prerade SPŽP su propisi koji su na snazi ali radi konkurentnosti na domaćem a naročito na inostranom tržištu potrebno je postojeće propise nadograditi, odnosno iste izmeniti i u potpunosti uskladiti sa EU propisima.
Na osnovu EU uslova izvršiće se procena postojećih objekata i njihovo unapređenje do dostizanja uslova kojim se garantuje u potpunosti ispunjenost uslova za izgradnju i opremanje objekata u kojima se posluje sa SPŽP.
Sveobuhvatno sakupljanje SPŽP je moguće samo kroz razvijenu mrežu međuobjekata i finansijsku podršku u pogledu sakupljanja SPŽP, naročito leševa životinja, čime se uklanja rizik od širenja zaraznih bolesti životinja i ljudi.
Po sakupljanju, prerada SPŽP će se vršiti u objektima za preradu. Kapacitet prerade prevazilazi potrebe tako da će se od postojećih objekata obezbediti dovoljni kapaciteti.
Pored uspostavljanja navedenih osnova za razvoj oblasti SPŽP značajan činilac su i obuke svih zainteresovanih strana.
Po završetku važenja ovog programa, sprovedenih posebnih ciljeva obezbediće se osnova za početak razvoja sistema sakupljanja SPŽP kao i objekti koji ispunjavaju uslove u pogledu izgradnje i opremljenosti.
Takođe, povećaće se konkurentnost srpskih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu.
U početnim godinama sprovođenja, očekuje se povećanje količine sakupljenih SPŽP, naročito leševa životinja.
Održavanje obuka i kampanja kao i iskustva JLS, u kojima su ovim programom obezbeđena sredstva za izgradnju međuobjekata, osiguraće podizanje svesti i uključivanje JLS koje nisu bile zainteresovane za uspostavljanje ovog sistema, što će rezultirati izgradnjom novih međuobjekata što će usloviti dodatno povećanje količina sakupljenih SPŽP iz godine u godinu.
Sveobuhvatno sakupljanje SPŽP, obezbediće se kroz nastavak razvoja sistema tokom narednih godina.
4. OPŠTI CILJ I POSEBNI CILJEVI ZA UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA SPŽP
Opšti cilj je postizanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životinja, zaštita životne sredine, kao i povećanje konkurentnosti srpskih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu i promovisanje jednakih uslova konkurentnosti kroz unapređenje sistema za upravljanje SPŽP i sveobuhvatnu primenu propisa o razdvajanju i tretmanu SPŽP, kao i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine.
Opšti cilj će biti ispunjen ostvarivanjem sledećih posebnih ciljeva:
1) usvajanje i primena propisa u potpunosti usklađenih sa EU propisima iz oblasti SPŽP37;
2) uspostavljanje održivog sistema za sakupljanje i preradu SPŽP38;
3) jačanje institucionalnih kapaciteta i podizanje svesti svih zainteresovanih strana o važnosti unapređenja sistema upravljanja SPŽP.
Očekivani efekti koje će doneti Program u toku procesa transponovanja propisa i uspostavljanja sistema upravljanja i kontrole SPŽP su:
1) razvoj sektora SPŽP kako bi se u potpunosti dostigli standardi EU;
2) povećanje efikasnosti svih strana u lancu SPŽP i postizanje konkurentnosti ovog sektora;
3) obezbeđivanje stabilnog dohotka i poslovnog okruženja za subjekte u poslovanju i operatere;
4) ostvarivanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva održivog razvoja, u čemu multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj imaju posebno mesto.
______
37 Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
38 Uredba EZ 1069/2009, član 4
5. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA
Program se sprovodi primenom određenih mera i aktivnosti koje su definisane u okviru postizanja posebnih ciljeva.
5.1. Postizanje posebnih ciljeva
Posebni cilj 1 - Usvajanje i primena propisa u potpunosti usklađenih sa EU propisima iz oblasti SPŽP
Propisi još uvek nisu u potpunosti usklađeni sa propisima EU.
Uslovi za postupanje sa SPŽP ili dobijenim proizvodima u EU propisani su Uredbom 1069/2009, Uredbom 142/2011 i Uredbom (EZ) 999/2001. Propise Republike Srbije, koji su doneti na osnovu ovih uredbi, potrebno je u potpunosti uskladiti.
Od 2019. godine je u toku projekat - EU TA project EuropeAid/138038/DH/SER/RS - "Jačanje kapaciteta za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede, ruralog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike". Ovim projektom je planirana transpozicija propisa EU uključujući i propise kojima se uređuje oblast SPŽP.
Mera 1.1. - Izrada propisa
Aktivnosti:
- Izrada propisa u skladu sa Uredbom EU 1069/2009
- Izrada propisa u skladu sa Uredbom EU 142/2011
- Izrada propisa u skladu sa Uredbom EU 999/2001
Projekat - EU TA project EuropeAid/138038/DH/SER/RS -,,Jačanje kapaciteta za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede, ruralog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike" obezbeđuje pomoć u poboljšanju planskih, zakonodavnih i institucionalnih kapaciteta MPŠV u kontekstu procesa harmonizacije i pristupnih pregovora za Poglavlje 12 (bezbednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarna politika).
Ovim projektom je planirana transpozicija propisa EU uključujući i propise kojima se uređuje oblast SPŽP.
Efekat ovog posebnog cilja je povećanje konkurentnosti srpskih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu.
Posebni cilj 2 - Uspostavljanje održivog sistema za sakupljanje i preradu SPŽP
Za sveobuhvatno sakupljanje SPŽP neophodan je održiv sistem, odgovarajuća finansijska osnova u smislu finansiranja uklanjanja leševa životinja i postupanje sa SPŽP na mestu nastajanja, na način da se iskoriste mogućnosti za valorizaciju SPŽP i angažovanje operatera koji su u Registar objekata upisani kao prevoznici i koji u svom voznom parku poseduju adekvatna prevozna sredstva manjeg kapaciteta, radi sakupljanja SPŽP iz objekata kojima nije moguć pristup kamionima velikog kapaciteta.
Radi uspostavljanja mreže međuobjekata, kao podsticaj JLS da uspostave i obavljaju komunalnu delatnost zoohigijena u delu sakupljanja leševa životinja, koja je vrlo značajna kao mera koja se primenjuje u zdravstvenoj zaštiti životinja, za početak potrebno je izgraditi najmanje deset dodatnih međuobjekata, na područjima na kojima se očekuje najveća količina SPŽP, sa tendencijom razvoja mreže, prema potrebama, utvrđenim tokom primene.
U navedenim objektima JLS moraju da organizuju zoohigijensku službu u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost i obezbede prevozno sredstvo u skladu sa uredbom kojom se uređuje način i uslovi za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti.
Mera 2.1. - Uspostavljanje transparentnog sistema za procenu, klasifikaciju i unapređenje objekata za SPŽP
Aktivnosti:
2.1.1. Donošenje uredbe o klasifikaciji i postupku unapređenja objekata u kojima se posluje SPŽP;
2.1.2. Donošenje programa o klasifikaciji i postupku unapređenja objekata u kojima se posluje SPŽP;
2.1.3. Procena i klasifikacija objekata;
2.1.4. Priprema i dostavljanje individualnih akcionih planova za unapređenje objekata od strane operatera;
2.1.5. Praćenje procesa unapređenja objekata.
Procena i klasifikacija objekata zahteva obrazovanje inspekcijskih timova, čiji će zadatak biti obilazak objekata radi procene. Ovi poslovi iziskuju troškove za gorivo, dnevnice i eventualnog smeštaja, ukoliko se postupak procene produži na sledeći dan.
Sredstva za pokriće troškova za odvijanje aktivnosti 2.1.3 Procena i klasifikacija objekata, nisu potrebna iz budžeta Republike Srbije u 2020. godini; ova sredstva biće potrebna samo u 2021. godini, u ukupnom iznosu od 100.000 dinara u okviru Programa 0109 - bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika u okviru Programske aktivnosti 0004 - Upravljanje u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane životinjskog porekla, Ekonomskoj klasifikaciji 422 - Troškovi putovanja, u iznosu od 50.000,00 dinara i Ekonomskoj klasifikaciji 426 - Materijal, u iznosu od 50.000,00 dinara.
Sredstva će biti planirana u okviru limita na razdelu MPŠV - Uprave za veterinu u skladu sa bilansnim mogućnostima.
Efekat ovog posebnog cilja je obezbeđenje da svi objekti u kojima se rukuje SPŽP ispune potrebne uslove u pogledu izgradnje i opremljenosti.
Mera 2.2. - Razvijanje mreže međuobjekata za sakupljanje SPŽP, povećanjem broja postojećih objekata, uključujući i izgradnju međuobjekata na teritoriji grada Sombora
Aktivnosti:
- Obezbeđivanje sredstava za izgradnju deset međuobjekata, uključujući međuobjekat na teritoriji grada Sombora;
- Izgradnja međuobjekata.
U okviru planiranja budžeta kroz Prioritetne oblasti finansiranja (POF) za period 2020-2022. godina nije predviđena aproprijacija u okviru programske aktivnosti 004 - Upravljanje u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane životinjskog porekla na ekonomskoj klasifikaciji 511 - Zgrade i građevinski objekti, a samim tim ni sredstva za izgradnju međuobjekata nisu planirana u 2020. godini.
Prilikom planiranja POF za period 2021-2023. godine, biće planirano otvaranje navedene aproprijacije, uključujući i potrebna sredstva.
Sredstva za ove namene u narednim godinama, i to za 2021. i 2022. godinu, na godišnjem nivou u iznosu od 36.000.000,00 dinara i za 2023. i 2024. godinu, na godišnjem nivou u iznosu od 24.000.000,00 dinara, biće planirana u okviru limita na razdelu MPŠV - Uprave za veterinu u skladu sa bilansnim mogućnostima.
Efekat ovog posebnog cilja je početak formiranja mreže međuobjekata sa ciljem daljeg razvoja mreže kojom će se obuhvatiti celokupna količina SPŽP.
Mera 2.3. - Poveravanje poslova sakupljanja i prevoza leševa životinja operaterima koji su upisani u Registar objekata kao prevoznici
Aktivnosti:
- Obezbeđivanje sredstva i jedanput godišnje sprovođenje postupka javne nabavke i sklapanje ugovora za poveravanje poslova prevoza leševa životinja.
Sredstva za ovu aktivnost u 2020. godini obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 89/19), na razdelu MPŠV - Uprave za veterinu, na Programskoj aktivnosti 0001 - Zaštita zdravlja životinja, Ekonomskoj klasifikaciji 451 - Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u iznosu od 150.000.000,00 dinara. Sredstva za 2021. godinu planirana su u iznosu od 300.000.000,00 dinara, odnosno za 2022-2024. godinu u iznosu od 400.000.000,00 dinara. Sredstva za ove namene u narednim godinama, biće planirana u okviru limita na razdelu MPŠV - Uprave za veterinu u skladu sa bilansnim mogućnostima.
Efekat ovog posebnog cilja je obezbeđenje mreže prevoznika koji vozilima manjeg kapaciteta sakupljaju i SPŽP iz teško pristupačnih područja i objekata za uzgoj i držanje životinja malog kapaciteta.
Mera 2.4. - Obezbeđenje dovoljnog kapaciteta prerade SPŽP
Kapaciteti za preradu materijala Kategorije 1 i Kategorije 2 treba da pokriju realne potrebe, uzimajući u obzir principe za valorizaciju SPŽP i mogućnosti korišćenja SPŽP u ishrani životinja, kao i zakopavanja na licu mesta u opravdano udaljenim područjima.
Potrebni kapaciteti prerade, zasnovani na projektovanim količinama SPŽP, određenim u odnosu na broj životinja i očekivanog uginuća, kao i količina SPŽP u objektima za klanje i proizvodnju hrane životinjskog porekla, u potpunosti su zadovoljeni stavljanjem u funkciju objekta "Energo-zelena d.o.o. Inđija". Položaj objekta je povoljan i lako dostupan. Nalazi se na ruti autoputa E 75 - A 1.
Položaj objekta VU "Napredak", Ćuprija u Ćupriji je povoljan i lako dostupan. Nalazi se na ruti autoputa E 75 - A 1 i centralno je postavljen u odnosu na centralni i južni deo Republike Srbije. U krugu objekta je instalirana i peć za spaljivanje što je dodatna pogodnost. Objekat ima nedostataka u pogledu veterinarsko-sanitarnih uslova, što posledično zahteva i ulaganje znatnih finansijskih sredstava za unapređenje objekta. Pored veterinarskih uslova objekat mora da ispuni i uslove u pogledu najbolje dostupnih tehnika - IPPC dozvola. I pored navedenih negativnih činilaca, opravdano je da ovaj objekat ostane u funkciji i sakuplja i prerađuje SPŽP iz dela centralnog i južnog dela zemlje, kako bi se izbeglo transportovanje SPŽP do objekata "Energo-zelena d.o.o. Inđija", s obzirom na veliku udaljenost.
Položaj objekta VU "Proteinka", Sombor u Somboru je nepovoljan. Takođe, objekat ima velikih nedostataka u pogledu veterinarsko-sanitarnih uslova, što posledično zahteva i ulaganje znatnih finansijskih sredstava za unapređenje objekta. Pored veterinarskih uslova objekat mora da ispuni i uslove u pogledu najbolje dostupnih tehnika - IPPC dozvola. Dodatni problem je što je objekat pozicioniran tako da je finansijski neprihvatljivo da se izvrši prenamena i da se SPŽP sa teritorije AP Vojvodina prevoze i privremeno skladište u Somboru, a zatim odvoze na preradu u Inđiju, osim u slučaju SPŽP sa teritorije koja je u neposrednoj blizini Sombora. Za potrebe uklanjanja leševa životinja sa teritorije grada Sombora dovoljan je međuobjekat na lokaciji koju odredi JLS. Ovaj objekat može biti izgrađen kao regionalni za potrebe Zapadnobačkog upravnog okruga, kao i ostalih opština za koje je ovo finansijski opravdano.
Aktivnost:
- Pripajanje VU "Proteinka", Sombor u Somboru privrednom društvu "Energo-zelena d.o.o. Inđija";
- Zatvaranje objekata za preradu VU "Proteinka", Sombor u Somboru;
- Finansijska pomoć objektima za preradu SPŽP u državnom vlasništvu.
Efekat ovog posebnog cilja je obezbeđenje dovoljnog kapaciteta prerade kao i pomoć u unapređenju objekata za preradu SPŽP u državnom vlasništvu.
Posebni cilj 3 - Jačanje institucionalnih kapaciteta i podizanje svesti svih zainteresovanih strana o važnosti unapređenja sistema upravljanja SPŽP
Svest o postupanju i mogućnostima postupanja sa SPŽP nedovoljno je razvijena kod svih zainteresovanih strana.
Postoji potreba za stalnim usavršavanjem institucionalnih kapaciteta i planiranjem obuka veterinarskih i komunalnih inspektora, veterinara, poljoprivrednih stručnih službi i predstavnika lokalne samouprave.
Takođe, neophodno je podizanje svesti subjekata u poslovanju, kao i operatera za SPŽP, koji imaju odgovornost da u potpunosti ispune zakonske uslove u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa kako hrane tako i SPŽP, uključujući podizanje svesti o valorizaciji i korišćenju materijala Kategorije 1, Kategorije 2 i Kategorije 3.
Sektorska udruženja treba da imaju glavnu ulogu u podršci svojim članovima kako bi lakše primenili program unapređenja objekata, kroz praćenje usaglašavanja i primene standarda, podršku procesu integracije u evropsko i svetsko tržište, predlaganje mera za zaštitu interesa prerađivačke industrije i pomoć kod aplikacija za dobijanje sredstava iz predpristupnih i nacionalnih fondova.
Mera 3.1. - Jačanje institucionalnih kapaciteta
Aktivnosti:
- Priprema i sprovođenje obuka na godišnjem nivou za veterinarske inspektore i inspektore ministarstva nadležnog za poslove građevine i infrastrukture.
Sredstva za ovu aktivnost za 2020. godinu obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu na razdelu MPŠV - Uprave za vetrinu na programskoj aktivnosti, 0004 - Upravljanje u oblasti veterinarstva i bezbednosti hrane životinjskog porekla, Ekonomskoj klasifikaciji 423 - Usluge po ugovoru, u iznosu od 50.000,00 dinara.
Sredstva za 2021-2024. godinu, u istom iznosu, biće planirana u okviru limita na razdelu MPŠV - Uprave za veterinu u skladu sa bilansnim mogućnostima.
Efekat ovog posebnog cilja je obezbeđenje stalnih obuka predstavnika državnih organa koji su uključeni u kontrolu i nadzor oblasti SPŽP.
Mera 3.2. - Podizanje svesti svih zainteresovanih strana
Aktivnosti:
- Organizovanje kampanja usmerenih na zainteresovane strane (operateri, JLS) na temu njihovih uloga i obaveza u upravljanju SPŽP, uključujući podizanje svesti o valorizaciji i korišćenju materijala Kategorije 1, Kategorije 2 i Kategorije 3.
Efekat ovog posebnog cilja je obezbeđenje stalnih obuka zainteresovanih strana kao što su predstavnici JLS, farmeri subjekti u poslovanju hranom.
6. MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE PROGRAMA I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA
Faza ocene i nadgledanja sprovođenja usvojene politike u oblasti SPŽP trajaće tokom procesa sprovođenja Programa, a konačan korak biće faza u kojoj se utvrđuju rezultati i efektivnost sprovedene politike.
Ocenom se osigurava stalno unapređenje kvaliteta sa korektivnim merama. U zavisnosti da li je primenjujući načela određena politikom upravljanja SPŽP postignut očekivani efekat, u budućnosti će se sprovoditi ista rešenja, ili će praksa pokazati da ih treba korigovati.
Kako bi se zadati posebni ciljevi Programa mogli ostvariti, neophodna je redovna kontrola napretka u realizaciji postavljenih posebnih ciljeva jer se ovim procesom obezbeđuje da se na vreme preduzmu neophodna prilagođavanja usled nepredviđenih okolnosti.
Napredak u ostvarivanju posebnih ciljeva, odnosno prioritetnih mera sprovodi se procesom provere indikatora za sprovođenje mera, dostignutih rezultata u zadatom vremenskom okviru i uticaja Programa na promene u oblasti gde se primenjuje.
Postupci merenja napretka u dostizanju ciljeva u okviru Programa, odnose se na:
1) procenu napretka predviđenih aktivnosti;
2) procenu relevantnosti i efektivnosti;
3) ulazne podatke za prilagođavanje u aktivnostima gde je to potrebno, kako bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva;
4) analiza razlika između očekivanih rezultata i konačnih rezultata;
5) obaveštavanje javnosti o ostvarenim rezultatima.
O postignutim rezultatima izveštaj će se dostavljati pregovaračkom timu odgovornom za Poglavlje 12.
Takođe, na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, MPŠV je obavezno da na godišnjem nivou Evropskoj komisiji, odnosno Pododboru za poljoprivredu i ribarstvo dostavlja izveštaj o napretku u sprovođenju Programa.
Postupci merenja napretka se po pravilu sprovode posle monitoringa, izveštavanja i revizije programskih ciljeva i rešenja.
Indikatorima za merenje napretka Programa treba da se procenjuju njegove sledeće karakteristike:
1) relevantnost, odnosno da li Program doprinosi prioritetnim potrebama zainteresovanih strana. Potrebno je proceniti u kojoj su meri ciljevi i mere usmereni na rešavanje ključnih problema u postojećim uslovima, kao i da li su ciljevi u skladu sa nacionalnim razvojnim prioritetima;
2) efikasnost, odnosno da li je dostignuta vrednost rezultata koji su proizišli iz sprovođenja Programa u odnosu na uložene aktivnosti i učinak angažovanih strana. Cilj provere efikasnosti je da se proceni da li je usvojeni pristup najefikasniji mogući;
3) efekti i uticaj, odnosno da li je dostignuti stepen efikasnosti koristan za zainteresovane strane primenom Programa. U tom procesu moraju da se procene efekti i uticaji svih mera i aktivnosti, svih vidova intervencije na društvene, ekonomske, ekološke i ostale razvojne ciljeve;
4) održivost, odnosno procena posledice rezultata ostvarenih Programom u smislu njihove dugoročnosti, meri održivosti postavljenih ciljeva, rešenja i aktivnosti u dugoročnoj perspektivi, uključujući i moguće rizike.
U Tabeli - Indikatori definisani na nivou posebnih ciljeva, dati su indikatori koji prate mogućnosti kontinuiranog ili periodičnog praćenja stanja.
Tabela - Indikatori definisani na nivou posebnih ciljeva
Redni broj |
Posebni ciljevi |
Naziv pokazatelja |
Početna vrednost |
Ciljana vrednost |
Indikatori za praćenje/merljivi rezultati |
Izvor praćenja |
|
1. |
Usvajanje i primena propisa u potpunosti usklađenih sa EU propisima iz oblasti SPŽP |
Usklađenost propisa |
70% propisa je usklađeno sa propisima EU |
100% usklađenost |
- Propisi iz oblasti SPŽP usvojeni i objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije" |
"Službeni glasnik Republike Srbije" |
|
2. |
Uspostavljanje održivog sistema za sakupljanje i preradu SPŽP |
Uspostavljanje transparentnog sistema za procenu, klasifikaciju i unapređenje objekata za SPŽP |
Objekti koji su klasifikovani |
Nema objekata koji su klasifikovani |
100% klasifikovani |
Broj objekata koji su klasifikovani |
Izveštaji veterinarske inspekcije |
Razvijanje mreže međuobjekata za sakupljanje SPŽP, povećanjem broja postojećih objekata, uključujući i izgradnju međuobjekta na teritoriji grada Sombora |
Izgrađeni međuobjekti |
6 međuobjekata |
16 međuobjekata |
Izgrađeno deset međuobjekata |
MPŠV/ |
||
Poveravanje poslova sakupljanja i prevoza leševa životinja operaterima koji su upisani u Registar objekata kao prevoznici |
Operateri |
Nema operatera koji su angažovani |
1 operater |
Broj sklopljenih ugovora operaterom |
MPŠV/ |
||
Obezbeđenje dovoljnog kapaciteta prerade SPŽP zatvaranjem objekta za preradu VU "Proteinka", u Somboru |
Objekti za preradu materijala Kategorije 1 |
Tri objekta za preradu materijala Kategorije 1 |
Dva objekta za preradu materijala Kategorije 1 |
Broj objekta za preradu materijala Kategorije 1 |
MPŠV/ |
||
3. |
Jačanje institucionalnih kapaciteta i podizanje svesti svih zainteresovanih strana o važnosti unapređenja sistema upravljanja SPŽP |
Jačanje institucionalnih kapaciteta nadležnog organa |
Obuke |
Obuke navedene u delu 2.3.6. |
Najmanje tri obuke godišnje |
Broj obuka |
MPŠV/Uprava za veterinu |
Podizanje svesti svih zainteresovanih strana |
Obuke |
Obuke navedene u delu 2.3.6. |
Najmanje dve obuke godišnje |
Broj obuka |
MPŠV/Uprava za veterinu |
||
Akcioni plan za sprovođenje Programa, sa merama za sprovođenje, indikatorima, rokovima za sprovođenje mera, nosiocima aktivnosti i izvorima finansiranja dat je, na nivou perioda od pet godina, u Prilogu 6 - Akcioni plan za sprovođenje Programa za unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla za period od 2020. do 2024. godine, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.
Program za unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla za period od 2020. do 2024. godine donet je u okviru Tvining projekat "Izgradnja kapaciteta za unapređenje objekata za proizvodnju hrane i upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla" koji je započeo 1. februara 2014. godine i trajao je 30 meseci.
Projekat je sproveden od strane konzorcijuma Uprave za bezbednost hrane i robe široke potrošnje Holandije, Uprave za veterinu i hranu Danske i Službe za hranu i veterinu Letonije, u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine - Upravom za veterinu.
Projekat čine četiri komponente i jedna od komponenti je Unapređenje postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla. Za rad na inicijalnom tekstu programa pozvani su predstavnici sledećih institucija:
- Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave,
- Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine,
- NVO Ekološki centar "Stanište", Vršac,
- Tadašnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Odeljenje za upravljanje otpadom, Odeljenje za integrisane dozvole, Odsek za zaštitu voda i Sektor za zaštitu životne sredine, Odeljenje za zaštitu prirodnih resursa, Grupa za održivo korišćenje prirodnih resursa,
- Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za inspekcijski nadzor, Odsek za inspekcijske poslove komunalija,
- Odbor za životnu sredinu i vanredne situacije Stalne konferencije gradova i opština,
- AIK "Žibel" iz Bačke Topole,
- VU "Napredak" iz Ćuprije,
- "Prekon" d.o.o. iz Zrenjanina,
- VU "Proteinka" iz Sombora,
- "Energo-zelena" d.o.o. iz Inđije.
Od predstavnika ovih institucija formirana je međuministarska radna grupa.
Pripremni sastanak međuministarske radne grupe za SPŽP održan je 9. oktobra 2014. godine.
Na sledećem sastanku predstavljen je inicijalni tekst programa.
Inicijalni tekst programa je razmatran na sastancima radne grupe i primedbe su prihvaćene tokom sastanaka.
Sastanci međuministarske radne grupe i rad na tekstu programa su održavani periodično o čemu postoje zapisnici.
U okviru projekta, tokom 2016. godine u saradnji sa EU stručnjacima, sačinjen je tekst programa, radi usvajanja i donošenja od strane Vlade.
Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade, na Portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprave za veterinu.
Ovaj program objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-6, koji su sastavni deo ovog programa, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 14/2020, možete pogledati OVDE