STRATEGIJAZA BORBU PROTIV PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ZA PERIOD 2020-2024. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 14/2020) |
Pranje novca predstavlja proces prikrivanja imovine stečene kriminalnim aktivnostima kojim se kriminalcima omogućava da takvu imovinu koriste u regularnom privrednom poslovanju. Korupcija i organizovani kriminal, kao što su trgovina narkoticima, oružjem i ljudima, stvaraju velike količine nelegalne imovine, i pranje takve imovine može narušiti privredu i ugroziti integritet finansijskog sistema. Finansiranje terorizma, tj. upotreba sredstava radi pružanja podrške izvršenju akata terorizma i terorističkim grupama, neizostavan je deo terorističke aktivnosti na globalnom nivou, čime se ugrožava mir i napredak. Otuda je Republika Srbija posvećena izgradnji delotvornog sistema borbe protiv prnja novac i finansiranja terorizma kroz primenu mera koje predviđa Radna grupa za finansijsku akciju (u daljem tekstu: FATF)1, međudržavno telo koje na međunarodnom nivou postavlja standarde u ovoj oblasti.
Prva nacionalna strategija (2008-2013) doneta je sa ciljem da se efikasno uspostavi složeni i sveobuhvatan sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a druga nacionalna strategija bila je logičan nastavak prve, i za cilj je imala unapređenje delotvornosti sistema. Vlada je drugu nacionalnu strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma donela 31. decembra 2014. godine, sa rokom primene do kraja 2019. godine.
Treća strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Strategija), koja se donosi za period 2020-2024, po obuhvatu će takođe biti nacionalna, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije. Strategija se nadovezuje na prethodne dve strategije i ima za cilj da razradi sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji radi uspešnog suočavanja sa rizicima utvrđenim 2018. godine u Proceni rizika od pranja novca i Proceni rizika od finansiranja terorizma i radi usvajanja mera koje će biti u skladu sa standardima FATF i koje će uspešno doprinositi postavljenim ciljevima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
______
1 Financial Action Task Force - FATF, https://www.fatf-gafi.org/
Planski dokumenti i pravni okvir relevantni za strategiju
Veći broj zakona, drugih propisa, opštih i pojedinačnih akata i drugih dokumenata javne politike ima direktan uticaj na oblast borbe protiv pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, a među ključnim zakonima su sledeći:
1. Krivični zakonik ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19); 2. Zakon o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19); 3. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 94/16 i 87/18 - dr. zakon); 4. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Službeni glasnik RS", br. 32/13, 94/16 i 35/19); |
Krivični zakonik inkriminiše pranje novca i finansiranja terorizma (član 245. - pranje novca i član 393. - finansiranje terorizma) u skladu sa međunarodnim standardima.
Veći stepen delotvornosti sistema u pogledu postupaka i presuda za pranje novca u poslednje dve godine delimično je i posledica izmena Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", broj 94/16), koji je počeo da se primenjuje od 1. marta 2018. godine.
Pomenutim zakonom došlo je do izmene odredbe člana 231. Krivičnog zakonika (sada član 245.), koja je propisivala krivično delo pranje novca. Naime, izmenama Krivičnog zakonika propisano je da imovina koja je predmet pranja novca ne mora da potiče iz predikatnog krivičnog dela. Zakon je preuzeo rešenje iz međunarodnih konvencija koje je potpisala i potvrdila Republika Srbija, pa je sada propisano da imovina koja je predmet pranja novca treba da potiče iz kriminalne delatnosti. Ovakvim načinom inkriminisanja radnji izvršenja krivičnog dela pranja novca, proširen je prostor njegove primene i stvorena mogućnost krivičnog gonjenja bez prethodne osude za predikatno krivično delo. Štaviše, korišćenje pojma "kriminalna delatnost" u zakonskoj definiciji pranja novca, kao krivičnog dela, dozvoljava da prethodno (predikatno) delo ne mora biti pojedinačno utvrđeno, a još manje je potrebno da prethodno postoji pravosnažna presuda za to delo. Dovoljno je za potrebe konkretnog slučaja utvrditi da su novac ili imovina pribavljeni takvom delatnošću, a čijim vršenjem se ostvaruje biće nekog protivpravnog dela. To se, kao i svaka druga činjenica, utvrđuje u toku postupka, kada se rešava i pitanje postojanja drugih bitnih elemenata krivičnog dela pranja novca. Dakle, može se samo za potrebe konkretnog slučaja pranja novca utvrđivati da imovina potiče od kriminalne delatnosti. Pri tome je irelevantno da li je u pitanju krivično delo, ili je u pitanju neki drugi oblik protivpravne aktivnosti.
Republika Srbija je donela novi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije koji se primenjuje od 1. marta 2018. godine. Pomenutim zakonom uređeno je osnivanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za određena krivična dela među kojima je i krivično delo pranje novca. Na taj način je izvršena specijalizacija, a samim tim i koncentracija stvarne nadležnosti za otkrivanje i vođenje postupka zbog krivičnog dela pranje novca na državne organe nadležne za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i državne organe nadležne za postupanje u predmetima korupcije.
U skladu sa rešenjem u pomenutom zakonu, postupanje protiv učinilaca krivičnog dela pranje novca u nadležnosti je Tužilaštva za organizovani kriminal, Ministarstva unutrašnjih poslova - organizacione jedinice policije nadležne za suzbijanje organizovanog kriminala, Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal, u slučaju kada imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela organizovanog kriminala, krivičnih dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca; krivičnih dela protiv privrede (čl. 223, 223a, 224, 224a, 227, 228, 228a, 229, 230, 231, 232, 232a, 233, člana 235. stav 4, čl. 236. i 245. Krivičnog zakonika), ako vrednost imovinske koristi prelazi 200.000.000 dinara, odnosno ako vrednost javne nabavke prelazi 800.000.000 dinara.
Sva ostala krivična dela pranje novca su u stvarnoj nadležnosti druge grupe specijalizovanih državnih organa i organizacionih jedinica državnih organa koje čine: 4 posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije u Višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu, organizaciona jedinica policije nadležna za suzbijanje korupcije i četiri posebna odeljenja za suzbijanje korupcije u Višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu, koja su počela sa radom 1. marta 2018. godine.
Ovakvom organizacijom državnih organa, kada je reč o javnom tužilaštvu, gonjenje za krivično delo pranje novca koncentrisano je u Tužilaštvu za organizovani kriminal i četiri posebna odeljenja, za teritoriju celokupne Republike Srbije. Pri tome koordinaciju rada posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije vrši Tužilac za organizovani kriminal.
U Tužilaštvu za organizovani kriminala javnotužilačku funkciju, pored tužioca, vrši 20 zamenika tužioca, kojima u radu pomaže 20 tužilačkih pomoćnika. U posebnim odeljenjima javnotužilačke funkcije vrši 46 zamenika javnog tužioca, zaposleno je 20 tužilačkih pomoćnika. Sa tužiocima u čijoj je nadležnosti krivično gonjenje pranja novca rade i tri finansijska forenzičara stalno zaposlena u Tužilaštvu za organizovani kriminal i Posebnim odeljenjima Viših javnih tužilaštava u Beogradu i Novom Sadu.
Slična situacija je i u pogledu organizacije sudova jer u predmetima pranja novca postupaju Posebno deljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije osnovana u četiri viša suda u Republici Srbiji.
U nadležnosti posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije su, pored krivičnog dela pranje novca i druga krivična dela protiv privrede i službene dužnosti. Zapravo, ovim zakonom su pomenuta krivična dela određena kao krivična dela finansijskog kriminala i korupcije. Donošenje Zakona predstavlja realizaciju ciljeva koje je postavila Strategija istraga finansijskog kriminala Republike Srbije. Ona se temelji na četiri stuba od kojih je prvi delotvorni represivni organi, drugi obuhvata unapređenu saradnju između različitih državnih organa, treći je uvođenje finansijske forenzike u tužilaštva, a četvrti permanentna edukacija i obuka policije, javnih tužilaca i sudija za vođenje postupaka za koruptivna krivična dela i krivična dela finansijskog kriminala.
Republika Srbija je svoj prvi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela donela 2008. godine. Ovim zakonom je u srpski pravni okvir po prvi put uveden institut tzv. proširenog oduzimanja imovine. Naime, od učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala, kao i od učinilaca najtežih krivičnih dela koja su taksativno navedena u članu 2. Zakona, postoji mogućnost oduzimanja imovine koja prevazilazi njihove zakonite prihode i za koju ne mogu dokazati zakonitost porekla. Pomenuti zakon je poslednji put izmenjen u maju 2019. godine. Razlog za donošenje Zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela bila je potreba usklađivanja ovog zakona sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine, kojima je izmenjena sistematika Glave HHII tog zakona - Krivična dela protiv privrede. Ovim izmenama omogućena je primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i na većinu krivičnih dela protiv privrede. Među njima su i krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja, koja su u Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca ocenjena kao dela sa visokim stepenom pretnji. Ovom izmenom primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela proširena je i na većinu krivičnih dela koja su u nadležnosti Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije, osnovana Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela iz 2016. obrazovana je Kancelarija za povraćaj oduzete imovine.
5. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 113/17 i 91/19); |
Osnovni preventivni zakon u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma jeste Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Ovim zakonom se utvrđuju radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (tzv. CDD - customer due diligence) koje su obveznici primene ovog zakona, koji se takođe zakonom utvrđuju, dužni da primenjuju prilikom zasnivanja i trajanja poslovnog odnosa. Takođe se utvrđuju nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca, kao finansijsko obaveštajne službe Republike Srbije, u otkrivanju i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugih organa u primeni ovog zakona. Između ostalog, utvrđuju se nadzorni organi koji vrše nadzor nad primenom ovog zakona kod obveznika, kao i kaznene odredbe za nepoštovanje odredaba ovog zakona.
6. Zakon o međunarodnim merama ograničavanja ("Službeni glasnik RS", broj 10/16); 7. Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje ("Službeni glasnik RS", br. 29/15, 113/17 i 41/18); |
Zakonom o međunarodnim merama ograničavanja propisuje se postupak sprovođenja međunarodnih mera ograničavanja koje Republika Srbija uvodi, primenjuje ili ukida na osnovu pravnih akata donetih od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član, kao i pravnih akata drugih međunarodnih organizacija, kada je to u spoljnopolitičkom interesu Republike Srbije. Članom 2. ovog zakona propisano je da međunarodne mere ograničavanja jesu mere koje se primenjuju u cilju uspostavljanja i očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, poštovanja međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda i izvršavanja drugih međunarodnih obaveza.
Zakonom o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje propisuju se, u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, radnje i mere za ograničavanje raspolaganja imovinom označenih lica, nadležnost državnih organa za primenu tih mera, kao i prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u primeni odredaba ovog zakona. "Ograničavanje raspolaganja imovinom" je privremena zabrana prenosa, konverzije, raspolaganja i premeštanja imovine ili privremeno upravljanje tom imovinom na osnovu odluke nadležnog državnog organa.
U nizu zakona koji se navode u nastavku reguliše se poslovanje obveznika po zakonu, bilo da su u finansijskom ili nefinansijskom sektoru i drugih subjekata. Naročito, kada je u pitanju, na primer, osnivanje tih subjekata, ovi zakoni i relevantni podzakonski akti, sadrže odredbe o standardima stručnosti i podobnosti (engl. fit and proper).
8. Zakon o bankama ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 91/10 i 14/15); 9. Zakon o osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 139/14); 10. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 31/11); 11. Zakon o finansijskom lizingu ("Službeni glasnik RS", br. 55/03, 61/05, 31/11, 99/11 - dr. zakon i 99/11 - dr. zakon); 12. Zakon o platnim uslugama ("Službeni glasnik RS", br. 139/14 i 44/18); 13. Zakon o platnom prometu ("Službeni list SRJ", broj 3/02, "Službeni glasnik RS", br. 5/03, 43/04, 62/06, 111/09 - dr. zakon, 31/11 i 139/14 - dr. zakon); 14. Zakon o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 31/11, 119/12, 139/14 i 30/18); 15. Zakon o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", broj 73/19); 16. Zakon o reviziji ("Službeni glasnik RS", broj 73/19); 17. Zakon o igrama na sreću ("Službeni glasnik RS", br. 88/11, 93/12 - dr. zakon, 30/18, 95/18 i 91/19); 18. Zakon o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 112/15, 108/16 i 9/20); 19. Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost ("Službeni glasnik RS", broj 68/15); 20. Zakon o preuzimanju akcionarskih društava ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 107/09, 99/11 i 108/16); 21. Zakon o investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 51/09, 31/11 i 115/14); 22. Zakon o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) u primeni od aprila 2020; 23. Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) u primeni od aprila 2020; 24. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 63/06 -dr. zakona, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18 i 86/19); 25. Zakon o poštanskim uslugama ("Službeni glasnik RS", broj 77/19); 26. Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", br. 95/13, 41/18 i 91/19); |
Takođe, među relevantnim zakonima koji su bitni za rad nadležnih institucija i drugih učesnika u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma su i:
27. Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS" br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18); 28. Zakon o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/03, 55/04, 85/05 - dr. zakon, 44/10, 76/12, 106/12, 14/15, 40/15 - US i 44/18); 29. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - US, 67/13 - US, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 - US); 30. Zakon o sprečavanju korupcije ("Službeni glasnik RS", broj 35/19); 31. Zakon o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09, 99/11 - dr. zakoni i 44/18 - dr. zakon); 32. Zakon o zadužbinama i fondacijama ("Službeni glasnik RS", br. 88/10, 99/11 - dr. zakon i 44/18 - dr. zakon); 33. Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ("Službeni glasnik RS", br. 41/18 i 91/19). |
Napred navedeni (otvoreni) spisak zakona razrađuje se kroz brojna podzakonska akta, uputstva, smernice, vodiče i druga dokumenta kojima se operacionalizuju mere i aktivnosti za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, a s druge strane dokazuje delotvornost sistema.
Nacionalne strategije, akcioni planovi. Postoji više dokumenata javne politike u ovoj oblasti, a najznačajniji su sledeći:
1. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 94/19),
2. Strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma za period 2017-2021. godine ("Službeni glasnik RS", broj 94/17),
3. Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala iz 2009. godine,
4. Akcioni plan za Pregovaračko poglavlje 24,2
5. Akcioni plan za Pregovaračko poglavlje 23,3
6. Rezultati dosadašnjih aktivnosti u Pregovaračkom poglavlju 4.
_______
2 http://www.mei.gov.rs/src/vesti/893/189/335/detaljnije/na-trecoj-medjuvladinoj-konferenciji-u-briselu-otvorena-poglavlja-23-i-24
3 https://www.mpravde.gov.rs/tekst/13933/izvestaj-br-32016-o-sprovodjenju-akcionog-plana-za-poglavlje-23.php
Analiza postojećeg stanja. Osnovni pokazatelji stanja u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje definisani su metodologijama za uzajamnu evaluaciju4 i metodologijama nacionalne procene rizika5, kao i nekim drugim pokazateljima6. Ovi pokazatelji su izabrani i za potrebe ove analize jer su najvalidniji za ocenu stanja u ovoj oblasti.
Najbitniji izvori pokazatelja i informacija o stanju sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji nalaze se u sledećim međunarodnim i domaćim izvorima:
Međunarodni izvori:
Komitet Saveta Evrope - Manival7
1. Izveštaj o uzajamnoj evaluaciji od 13. aprila 2016. godine,8
2. Prvi izveštaj o pojačanom praćenju Republike Srbije iz decembra 2017. godine,9
3. Drugi izveštaj o pojačanom praćenju Republike Srbije iz decembra 2018. godine,10
4. Treći izveštaj o pojačanom praćenju Republike Srbije iz decembra 2019. godine.11
Evropska unija
1. Godišnji izveštaj za 2018. godinu12 i drugi relevantni izveštaji i informacije u kontekstu pridruživanja Evropskoj uniji.
Među bitnim izvorima su i izveštaji u kontekstu rada Konferencije članica Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, privremenom i trajnom oduzimanju imovine stečene krivičnim delom i o finansiranju terorizma13, Radne grupa za finansijsku akciju (Financial Action Task Force) i Ujedinjenih nacija (Izvršna direkcija Komiteta UN za borbu protiv terorizma (UN Counter-terrorism Committee Executive Directorate - CTED).
Domaći izvori:
1. Procena rizika od pranja novca i Procena rizika od finansiranja terorizma, oba dokumenta iz 2018. godine;14
2. Izveštaj o sprovođenju Akcionog plana uz procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma;
3. Nalazi eksperata koji su po pojedinim pitanjima angažovani u okviru Projekta za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji (IPA 2015) i Projekta za borbu protiv korupcije u Srbiji (IPA 2013);
4. Diskusije i zapisnici sa sednica Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
5. Diskusije i zapisnici sa sednica Nacionalnog koordinacionog tela za sprečavanje i borbu protiv terorizma;
6. Godišnji izveštaji o radu organa koji učestvuju u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma;
7. Diskusije i rasprave različitih stručnih timova i radnih grupa koje je formirao predsednik Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i u okviru međunarodne saradnje (npr. OEBS, OPDAT).
Ključni izvor 1: Najcelovitiju analizu stanja sistema za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje u Republici Srbiji dat je u okviru procesa uzajamne evaluacije Republike Srbije od strane Manivala i to kroz Izveštaj o uzajamnoj evaluaciji i potonje izveštaje o napretku na ispunjavanju preporuka Manivala. Manival analizira stanje i daje preporuke za unapređenje stanja na nivou tehničke usklađenosti (usklađenost sa konkretnim kriterijumima svih 40 preporuka FATF) i na nivou delotvornosti (efektivnosti) sistema, sve u skladu sa Metodologijom FATF.15
Ključni izvor 2: Drugi po značaju proces (i dokument) koji upućuje na pravce kretanja sistema jeste nacionalna procena rizika. U nacionalnoj proceni rizika se utvrđuju pretnje po sistem i njegove slabosti (ranjivost) na osnovu čega se izvlače zaključci u pogledu rizika za različite delove sistema.16
_______
4 https://www.fatf-gafi.org/publications/mutualevaluations/documents/fatf-methodology.html
5 Npr. metodologija Svetske banke koju je Srbija koristila u izradi nacionalne procene rizika 2012. i 2018. godine
6 Npr. (prelazna) merila u kontekstu pregovora sa Evropskom unijom
7 https://www.coe.int/en/web/moneyval/moneyval-brief
8 https://www.coe.int/en/web/moneyval/jurisdictions/-serbia
9 Prvi izveštaj o napretku Manival u plenumu konstatuje i ne objavljuje se
10 https://www.coe.int/en/web/moneyval/-/moneyval-publishes-follow-up-report-on-serbia
11 https://www.coe.int/en/web/moneyval/jurisdictions/-serbia
12 https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20190529-serbia-report.pdf
13 Council of Europe Convention on Laundering, Search, Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime and on the Financing of Terrorism (CETS No. 198) https://www.coe.int/en/web/conventions/full-list/-/conventions/treaty/198
14 http://www.apml.gov.rs/cyr/file/?conid=2254
15 Više o procesu evaluacije i dokumentima u okviru Petog kruga evalucije, odnosno metodologiji evaluacije:
16 Više o nacionalnoj proceni rizika i korišćenoj metodologiji:
Evaluacija Manivala i nacionalna procena rizika. Preporuke Manivala državi su bitne zbog međunarodno preuzetih obaveza kroz članstva u konvencijama, Savetu Evrope, Ujedinjenim nacijama, a radi preduzimanja aktivnosti u cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Preporuke do kojih se dođe u okviru procesa nacionalne procene rizika bitne su, uslovno rečeno, na lokalnom nivou tj. za uspešan odgovor samih organa koji učestvuju u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma na konkretne pretnje i ranjivosti koje su prepoznate u državi, a kroz preduzimanje mera za ublažavanje uočenih rizika. Inače, sprovođenje nacionalne procene rizika predstavlja i jedan od međunarodnih standarda (tj. preporuka) u ovoj oblasti.
Stanje usklađenosti na tehničkom nivou. Manival je u svom izveštaju identifikovao preporuke za unapređenje stanja na nivou tehničke usklađenosti i na nivou delotvornosti. Što se tiče tehničke usklađenosti, prema pravilima, po isteku 3. godine od usvajanja izveštaja o uzajamnoj evaluaciji, država mora da bude (kao minimum u velikoj meri) usklađena sa većinom, ako ne i svim, preporukama FATF. U Drugom izveštaju o pojačanom praćenju Republike Srbije iz decembra 2018. godine, Manival je konstatovao da je Republika Srbija napredovala u tehničkoj usklađenosti i povećao ocene u odnosu na 10 od 17 preporuka FATF koje su u Izveštaju o uzajamnoj evaluaciji 2016. godine bile ocenjene ocenom neusklađen ili delimično usklađen. U decembru 2019. godine, Manival je na bazi dostavljenih informacija o napretku, povećao ocene u odnosu na još tri preporuke FATF. Od svih zamerki koje se odnose na usklađenost na tehničkom nivou iz 2016. godine, sa stanjem iz decembra 2019. godine, Manival treba da verifikuje napredak Republike Srbije u pogledu usklađenosti sa preostale četiri preporuke FATF. Te četiri preporuke se odnose na odredbe koje se tiču obaveza primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od strane advokata i javnih beležnika (preporuke 22 i 23 FATF), odredbe o pravilima stručnosti i podobnosti u nefinansijskom sektoru (fit and proper) u više sektorskih zakona (o igrama na sreću, posredovanju u prometu nepokretnosti, računovodstvu), kao i odredbe o ovlašćenjima nadzornih organa po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u međunarodnoj saradnji i razmeni informacija.
Preporuka FATF |
Konstatovane zamerke |
Preporuka 22: Određena pravna i fizička lica van finansijskog sektora (DNFBPs): Radnje i mere poznavanja i praćenja stranke |
Nedostaci konstatovani u okviru preporuka 10, 11, 12, 15 i 17 se odnose na usklađenost sa Preporukom 22. |
Preporuka 23: Određena pravna i fizička lica van finansijskog sektora (DNFBPs): Druge mere |
Nedostaci konstatovani u okviru preporuka 18 i 19 se odnose i na usklađenost sa Preporukom 23. |
Preporuka 28: Regulacija i nadzor nad određenim pravnim i fizičkim licima van finansijskog sektora |
Ne postoji obaveza licenciranja računovođa; |
Preporuka 40: Drugi vidovi međunarodne saradnje |
Nedovoljno jasne odredbe o ovlašćenjima drugih nadzornih organa (osim NBS i KHoV) za saradnju sa ekvivalentnim službama drugih država; |
Sve navedene zamerke rešene su izmenama i dopunama relevantnih zakona, među kojima je i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, zaključno sa decembrom 2019. godine.17 Očekuje se da će Manival i formalno verifikovati napredak u tom smislu na prvom plenarnom zasedanju tog komiteta u 2021. godini, u skladu sa odlukom Manivala iz decembra 2019. godine, a ne na plenarnom zasedanju u decembru 2020. godine.
______
17 Pre svega se radi o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Neophodno je aktivno pratiti rad na izmeni međunarodnih standarda budući da se prilikom izveštavanja o ispunjavanju primedaba Manivala koje se odnose na konkretne preporuke FATF, takođe proverava da li je i na koji način država usklađena i sa svim preporukama FATF koje su eventualno u međuvremenu izmenjene ili dopunjene.
Stanje u pogledu delotvornosti. Republika Srbija je ostvarila pozitivan i osetan napredak u više oblasti identifikovanih u Izveštaju o uzajamnoj proceni, naročito onima koje je FATF označio kao strateški važne i koje su bile sastavni deo Akcionog plana FATF za Srbiju (februar 2018 - jun 2019. godine). Radi se o oblastima nacionalne procene rizika (tzv. neposredni ishod 1), nadzora (neposredni ishod 3), radnji i mera poznavanja i praćenja stranke (neposredni ishod 4), transparentnosti pravnih lica (neposredni ishod 5), istraga, postupaka i presuda za pranje novca (neposredni ishod 7) kao i ciljanih finansijskih sankcija za terorizam i širenje oružja za masovno uništenje i nadzora nad neprofitnim sektorom sa stanovišta moguće zloupotrebe za finansiranje terorizma (neposredni ishodi 10 i 11). Konkretnije, Republika Srbija je sprovela nacionalnu procenu rizika (NI1), ojačala nadzor nad advokatima i javnim beležnicima i kapacitete nadzornih organa (NI3), uvela je Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika (NI5), povećala broj istraga, postupaka i presuda za pranje novca za treća lica i samostalno pranje novca (NI7), proširila mogućnost primene ciljanih finansijskih sankcija na oblast širenja oružja za masovno uništenje i uvela nadzor nad neprofitnim sektorom sa stanovišta mogućnosti zloupotrebe za finansiranje terorizma (NI10 i NI11).
Republika Srbija se za potrebe Trećeg izveštaja o pojačanom praćenju od strane Manivala izjašnjavala o napretku u pogledu delotvornosti u odnosu na 56 preporuka Manivala koje su podeljene po neposrednim ishodima na sledeći način:
Neposredni ishod |
Broj preporuka |
NR 1 - Rizik, politika, koordinacija |
6 |
NR 2 - Međunarodna saradnja |
5 |
NR 3 - Nadzor |
7 |
NR 4 - Preventivne mere |
4 |
NR 5 - Pravna lica i lica stranog prava |
4 |
NR 6 - Finansijsko obaveštajni podaci |
6 |
NR 7 - Istrage i postupci za pranje novca |
4 |
NR 8 - Trajno oduzimanje imovine |
7 |
NR 9 - Istrage i postupci za finansiranje terorizma |
4 |
NR 10 - Preventivne mere i finansijske sankcije za finansiranje terorizma |
8 |
NR 11 - Finansijske sankcije za širenje oružja za masovno uništenje |
1 |
Za veći broj gore navedenih preporučenih mera, Republika Srbija je dostavila informacije Manivalu kojima nadležni organi dokazuju uspešnu primenu predloženih mera. Manival će do 2021. godine u okviru pojačanog (ili eventualno redovnog) praćenja Republike Srbije pratiti napredak na ispunjavanju ovih preporuka kada će uputiti ekspertsku misiju u Srbiju kako bi na licu mesta konstatovao stanje u pogledu sprovedenosti utvrđenih mera. Izveštaj te ekspertske misije biće izvor verifikacije sprovođenja preporuka Manivala na nivou delotvornosti sistema.
Što se tiče mera i aktivnosti koje su predviđene Akcionim planom uz procene rizika18, može se reći da je sprovedeno oko 90% svih predviđenih mera. Kao što je rečeno, svrha intervencija predviđenih u ovom akcionom planu jeste ublažavanje rizika kroz otklanjanje i smanjenje ranjivosti/slabosti, odnosno pretnji.
Analizom stepena realizacije predviđenih mera uočavaju se određeni izvori pretnji i ranjivosti na koje je i dalje potrebno posvetiti pažnju u narednom periodu19, kao i određene aktivnosti koje je neophodno kontinuirano sprovoditi20.
Rezultati sprovođenja Nacionalne strategije 2014-2019. U oceni stepena ispunjenosti Nacionalne strategije treba imati u vidu aktivnosti u okviru drugih inicijativa, procesa i planova državnih organa, kao i objektivnim okolnostima - kao što su ubrzano ispunjavanje preporuka Manivala, hitno ispunjavanje Akcionog plana FATF i Akcionog plana uz Procenu rizika od pranja novca i Procenu rizika od finansiranja terorizma.
U većini slučajeva, dakle, inicijatori/nosioci aktivnosti bili su članovi bivše Stalne koordinacione grupe, odnosno sadašnjeg Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: Koordinaciono telo). Kod nekih aktivnosti, međutim, za inicijatore su određeni državni organi ili subjekti koji nisu članovi Koordinacionog tela, što može da predstavlja izazov kada je u pitanju koordinacija i izveštavanje.21 Ti izazovi su uzeti u obzir prilikom izrade nove strategije, a Koordinaciono telo će nastaviti da ih prati. Takođe je potrebno utvrditi najadekvatniji način za iniciranje i sprovođenje aktivnosti za koje je nadležna Vlada (npr. kod pitanja proširenja institucionalnih kapaciteta, dodatnog zapošljavanja ili budžeta). Ova pitanja su rešena jačanjem i organizacijom mehanizma koordinacije (Koordinacionog tela).
Na osnovu pribavljenih podataka22 o stepenu sprovođenja aktivnosti iz Nacionalne strategije 2014-2019, od ukupno 109 aktivnosti, koje su različitog nivoa opštosti - od donošenja propisa do izrade zbirki tekstova - u potpunosti je ispunjeno, odnosno kontinuirano se sprovodi 87 (80%), delimično je ispunjeno 12 (11%) aktivnosti, a neispunjenih 10 (9%).
Razvoj sistema naročito od početka 2018. godine (početak četvrte godine implementacije Nacionalne strategije 2014-2019) išao je ubrzanim koracima i u mnogim oblastima postigao više nego što su to predviđale mere Nacionalne strategije i bio u funkciji ostvarenja opšteg cilja i tema te strategije (na primer, donošenjem novog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, početkom primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije; sprovođenjem mera iz Akcionog plana uz Procenu rizika od pranja novca i Procenu rizika od finansiranja terorizma (2018) kao što je donošenje smernica za statističko izveštavanje i praćenje predmeta pranja novca i finansiranja terorizma, itd.).
Takođe, Nacionalna strategija za neke oblasti nije predvidela nijednu aktivnost, na primer po pitanju ciljanih finansijskih sankcija i nadzora nad neprofitnim sektorom - a ta pitanja su u velikoj meri zaokupila pažnju čitavog sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, pre svega u cilju ispunjavanja međunarodnih standarda. I što je izuzetno značajno, te oblasti - radi se o tzv. neposrednim ishodima 10 i 11 iz Metodologije FATF23 - ocenjene su u međunarodnom kontekstu kao izuzetno pozitivno rešene sa stanovišta ispunjenosti međunarodnih standarda i što je najvažnije sa stanovišta delotvornosti sistema (primene propisa).
Otuda i napred prikazani statistički pregled ispunjenih, delimično ispunjenih i neispunjenih aktivnosti treba sagledavati u kontekstu ukupnih reformi i preduzetih mera u sistemu24 i u pogledu usklađenosti sa standardima na tehničkom nivou i u pogledu unapređenja delotvornosti sistema (npr. efekti nadzora nad sprovođenjem Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, procesuiranja krivičnog dela pranja novca i finansiranja terorizma kao i primene ciljanih finansijskih sankcija).
Neke nesprovedene aktivnosti, međutim, mogu biti aktuelne i u ovom trenutku, naročito one koje se tiču kadrovskog popunjavanja nekih organa kao i obuke i izgradnje kapaciteta.
Uporedna međunarodna praksa.25 FATF daje uporedni pregled stepena usklađenosti članica globalnog sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kako u pogledu tehničke usklađenosti tako i u pogledu delotvornosti. Rang lista država u smislu konkurentnosti zvanično ne postoji budući da se stanje učestalo menja, između ostalog i zbog promene međunarodnih standarda koje treba ispuniti. Primenom mera iz ovog dokumenta javne politike doprineće se, uslovno rečeno, rangiranju Republike Srbije u ovoj oblasti i sprečiti ponovno stavljanje Srbije pod pojačano praćenje od strane međunarodnih organizacija (npr. FATF ICRG) što će imati pozitivan efekat i na druge procese (npr. u vezi sa bitnim aranžmanima koje Republika Srbija ostvaruje sa međunarodnim finansijskim institucijama kao što je MMF).
_______
18 http://www.apml.gov.rs/cyr/file/?conid=2255
19 Potreba preispitivanja delotvornosti sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma; Nedovoljna informisanost državnih organa u sistemu borbe protiv PN/FT o prekograničnim pretnjama u skladu sa urađenom nacionalnoj proceni rizika; Nedostatak povratnih informacija o podnetim prijavama za privredne prestupe od pravosudnih organa; Kaznena politika; Nepostojanje kapaciteta za procenu vrednosti oduzete imovine; Nedovoljan broj neposrednih kontrola računovođa; Neujednačenost broja prijava i kvaliteta SAR kod obveznika; Odsustvo analiza slučajeva pranja novca kroz ulaganja u izgradnju nekretnina od strane investitora fizičkih lica; Neusklađenost pojedinih akata nadzornih organa sa novom Nacionalnom procenom rizika; Pratiti uvođenje novih proizvoda u finansijskom sistemu; Neadekvatan nivo obučenosti za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma; Nedovoljna informisanost u vezi sa zloupotrebama proizvoda na finansijskom tržištu (tržište kapitala, fizički prenosivih sredstava plaćanja, devizni platni promet i dr.)
20 Redovno ažurirati nacionalnu procenu rizika u skladu sa članom 70. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; Unaprediti vođenje evidencija i izradu statističkih izveštaja; Voditi proaktivne finansijske istrage; Unaprediti operativnu saradnju; Unaprediti koordinaciju USPN, nadzornih organa i pravosudnih organa; Ujednačiti sudsku praksu; Ojačati administrativne kapacitete za vršenje kontinuiranog posrednog/neposrednog nadzora nad obveznicima po ZSPNFT, koji priređuju igre na sreću; Ojačati administrativne kapacitete stručnog i inspekcijskog nadzora za promet dragocenim metalima; Ojačati administrativne kapacitete inspekcijskog nadzora nad prometom automobilima; Intenzivno sprovoditi inspekcijski nadzor posrednika; Sprovoditi intenzivan stručni nadzor i inspekcijski nadzor kod privrednih subjekata koji obavljaju promet predmeta od dragocenih metala i automobila; Održavanje obuka carinskih službenika
21 Radi se o po jednoj aktivnosti za koje su zadužene Pravosudna akademija, Zavod za statistiku, javna preduzeća itd.
22 Na osnovu informacija Narodne banke Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva, MTTT-Sektora tržišne inspekcije, Pravosudne akademije, Uprave za sprečavanje pranja novca, APR i Ministarstva pravde, ali i iz do sada prikupljenih informacija u okviru različitih aktivnosti (npr. izveštavanje FATF, Manivala, Evropske komisije itd)
23 Ove oblasti se tiču primene ciljanih finansijskih sankcija za terorizam i širenje oružja za masovno uništenje (što je regulisano Zakonom o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje) i nadzora nad neprofitnim sektorom radi sprečavanja mogućnosti zloupotrebe neprofitnih organizacija u svrhe finansiranja terorizma
24 Detaljne informacije o napretku Srbije nalaze se u izveštajima nadležnih organa koji su sačinjavani u kontekstu ispunjavanja preporuka Manivala, Akcionog plana FATF, Preporuka FATF i pravnih tekovina Evropske unije
25 https://www.fatf-gafi.org/publications/mutualevaluations/documents/assessment-ratings.html
Analiza problema. Na osnovu svih napred navedenih analiza, pre svega analize Manivala i analize izvršene u okviru nacionalne procene rizika ali i kontinuiranog praćenja i ocene efektivnosti sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca, identifikovani su sledeći ključni problemi (obim, priroda, uzroci, posledice):
Problem 1 - Rizik, koordinacija, interresorna i međunarodna saradnja. Kada su u pitanju smanjenje rizika, koordinacija, interresorna i međunarodna saradnja, problem u ovom trenutku nije izražen s obzirom na to da je država sprovela nacionalnu procenu rizika 2018. godine i da je oformila novo Koordinaciono telo koje se redovno sastaje i dovoljno je snažno da utiče na promene u sistemu. Takođe, postoje i adekvatna rešenja za interresornu saradnju koju pružaju različiti zakoni, poput Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, Zakon o inspekcijskom nadzoru itd. Pitanje nacionalne procene rizika počiva u velikoj meri na dobrom planiranju i predanosti nadležnih organa kao i postojanju odgovarajućih kvalitativnih i kvantitativnih izvora informacija kako bi se pretnje, ranjivosti i rizici adekvatno prepoznali. U tom smislu bitan problem jeste i izbor metodologije za izradu nacionalne procene rizika. Otuda će i zadatak nadležnih organa biti i da se opredele u pogledu metodologije na način da sagledavanje rizika bude konzistentno i efikasno. U oba navrata (2013. i 2018.) Republika Srbija je koristila metodologiju Svetske banke, a na državnim organima je da ocene da li tu metodologiju koristiti i dalje ili je treba menjati. Opšta ocena je da je metodologija za izradu nacionalne procene rizika sveobuhvatna i kvalitetna, a akcioni plan koji je proistekao na bazi prepoznatih ranjivosti, pretnji, odnosno rizika, implementiran je sa velikim stepenom uspeha (preko 90%, u zadatim rokovima).
Što se tiče koordinacije, najbitnija pitanja su stalnost, redovno sastajanje, stabilnost članstva i postojanje jakog stručnog sekretarijata Koordinacionog tela uz pomoć koga će Koordinaciono telo moći da donosi utemeljene odluke i biti u stanju da ih sprovodi u praksi, na primer kroz inicijative za izmene propisa, uvođenje novih mehanizama domaće i međunarodne saradnje i slično. U tom smislu bitna je podrška svih ministarstava i službi Vlade. Pitanja nacionalne procene rizika i koordinacije u sistemu u ranijem periodu bila su izraženija kao problem i bitno je održavati postignuti stepen opredeljenosti i ozbiljnosti državnih organa u pristupu tom problemu kako ne bi došlo do urušavanja nego do unapređenja efektivnosti.
Što se tiče međunarodne saradnje, neophodno je dodatno pojasniti ovlašćenja nadzornih organa u međunarodnoj saradnji (osnov dat u izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma), unaprediti korišćenje mehanizama međunarodne saradnje u razmeni informacija u vezi sa oduzimanjem imovine, razmene informacija u vezi sa finansiranjem terorizma. Takođe, u pogledu pružanja međunarodne pravne pomoći, neophodno je otkloniti zamerke koje je konstatovao Manival.
U postizanju svojih izvornih nadležnosti, postoji rizik da državni organi, zbog ograničenih resursa, zanemare značaj napred navedenih pitanja i svoje resurse opredele ka ispunjenju osnovnih nadležnosti, ne uvažavajući to da je organizacija rada u skladu sa procenjenim rizicima efektnija i efikasnija. Otuda je rad sa svim organima i širenje svesti o neophodnosti primene pristupa zasnovanog na analizi i proceni rizika od izuzetne važnosti.
Ako se rizici od pranja novca i finansiranja terorizma ne uzimaju u obzir u dovoljnoj meri, država će teže naći odgovor na pretnje i ranjivosti sa kojima se suočava. Ukoliko se resursi i aktivnosti nadležnih državnih organa i drugih učesnika u sistemu ne preraspodeljuju u skladu sa uočenim rizicima, efekti rada tih različitih delova sistema biće bitno manji uz isti trošak, pri čemu je moguće da troškovi po građane budu još viši. Ukoliko se ranjivosti (slabosti) ne identifikuju na vreme i na vreme ne otklone, opasnost od realizacije pretnje postaje viša i država, kao i pojedini sektori izlažu se većem riziku da budu zloupotrebljeni za pranje novca ili finansiranje terorizma. Time se ugrožava i status države u međunarodnim organizacijama koje vrše evaluaciju mera i radnji koje država preduzima.
U tom smislu, neophodna je unutrašnja saradnja, tj. interna koordinacija i međuresorna saradnja. Ukoliko se koordinacija i saradnja ne odvijaju adekvatno na nacionalnom nivou, može doći do opasnosti da odgovor države na rizike i pretnje bude parcijalan, neusklađen i u krajnjoj liniji bez bitnijih efekata. Jednako važna je i međunarodna saradnja jer se tim putem dolazi do odgovarajućih informacija, finansijsko obaveštajnih podataka i dokaza, i samim tim omogućava postupanje u odnosu na izvršioce krivičnih dela i njihovu imovinu, a nadležni državni organi se, u obrnutom smislu, smatraju pouzdanim partnerima u međunarodnoj saradnji i razmeni informacija.
Problem 2 - Preventivne mere, nadzor. Masivno i liberalizovano kretanje kapitala pruža mogućnosti i za različite prevare na međunarodnom nivou i pranje novca. Otuda je neophodno imati sistem kontrole, odnosno preventivni sistem koji će omogućiti otkrivanje i sprečavanje tih aktivnosti, što jeste jedan od ključnih ciljeva politike u ovoj oblasti.26 U okviru Nacionalne procene rizika iz 2018. godine utvrđeno je da ukupni rizik od pranja novca u Republici Srbiji "srednji". Međutim, utvrđeno je da su neki sektori i privredne delatnosti ranjivi, odnosno rizični, poput sektora prometa i zakupa nepokretnosti, igara na sreću i bankarski sektor, zatim menjački poslovi, kazina i računovođe. Ova strategija će se i dalje baviti, na osnovu Akcionog plana uz Nacionalnu procenu rizika iz 2018, tim ranjivostima tako što će svi sektori biti u potpunosti pokriveni preventivnim merama u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma i tako što će postojati odgovarajući nivoi nadzora.
______
26 Sloboda kretanja kapitala jedna je od četiri slobode na kojima je zasnovano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Evropske unije, u vezi sa čim se vode i pregovori u okviru Poglavlja 4. U tom kontekstu, države članice imaju obavezu da, uz neke izuzetke, uklone sva ograničenja kretanju kapitala i unutar EU i između zemalja članica i ostalih zemalja. Cilj je da prekogranična plaćanja postanu jednako jednostavna, efikasna i sigurna kao i "nacionalna" unutar zemalja članica, dok se istovremeno poboljšavaju prava korisnika na korišćenje usluga plaćanja. Takođe, nastoji se da se poboljša konkurencija otvaranjem tržišta plaćanja ka novim učesnicima, tako da se podstiče povećanje efikasnosti i smanjenje troškova, i uspostavlja se neophodna platforma za jedinstvenu zonu za plaćanje u evrima.
Preventivni sistem u Republici Srbiji utvrđen je donošenjem Zakona o sprečavanju pranja novca 2002. godine i građen tako da prati razvoj međunarodnih standarda i situaciju na terenu. Sistem je utvrđen u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i u nizu sektorskih zakona. Njima se određuju obveznici, obaveze obveznika, obaveze kontrole stručnosti i podobnosti lica koja su vlasnici ili kontrolišu subjekte nadzora, reguliše se pitanje transparentnosti pravnih lica, određuju se nadzorni organi i uspostavlja sistem sankcionisanja za nepoštovanje propisanih obaveza u skladu sa međunarodnim standardima.
Imajući u vidu sve navedeno, neophodno je pratiti stanje u pogledu slabosti u sistemu i ispunjenosti međunarodnih standarda, upodobljavati regulativu u skladu sa uočenim promenama i vršiti adekvatan nadzor. Takođe, nadzorni organi treba da unapređuju aktivnosti u nadzoru, prate i regulišu rad finansijskih institucija i određenih pravnih i fizičkih lica van finansijskog sektora u pogledu njihove usklađenosti sa obavezama u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, sve u skladu sa rizicima kojima su ti sektori izloženi. Finansijske institucije i određena pravna i fizička lica van finansijskog sektora treba adekvatno da primenjuju preventivne mere u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma srazmerno rizicima kojima su izloženi. Takođe, potrebno je i da prijavljuju sumnjive aktivnosti Upravi za sprečavanje pranja novca što je od presudnog značaja za efektivnost rada Uprave za sprečavanje pranja novca budući da je cilj kvalitetnih prijava da nadležni organi finansijsko obaveštajne podatke i druge relevantne informacije adekvatno koriste u istragama pranja novca ili finansiranja terorizma i finansijskim istragama. Dobar preventivni sistem takođe sprečava zloupotrebu pravnih lica i lica stranog prava (npr. trastovi) za svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma, a informacije o njihovom stvarnom vlasništvu su dostupne nadležnim organima bez prepreka.
Okruženje u kom se privatni kapital brzo kreće pruža mogućnosti i za vršenje transakcija koje su prevarne po prirodi ili predstavljaju pranje novca. To dodatno komplikuju sve sofisticiraniji finansijski proizvodi, često korišćenje ofšor centara i nove tehnologije. Nepostojanje adekvatnih preventivnih sistema omogućava izvršiocima krivičnih dela da se razvijaju i nanose dodatnu štetu, što je najočiglednije u slučajevima finansiranja terorizma. Neadekvatno sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma potencijalno nanosi i visoku moralnu i reputacionu štetu finansijskom sistemu i društvu u celini. Takođe, uzrokuju se neefikasnosti i oscilacije u preraspodeli resursa budući da lica koja peru novac premeštaju sredstva shodno ekonomskoj logici ali svakako u nastojanju da prikriju poreklo tog novca. Time se čini upravo suprotno željenim efektima i koristima od finansijske liberalizacije i sistem se čini ranjivim na pranje novca i finansiranje terorizma.
U pogledu ispunjavanja međunarodnih standarda i odgovarajućih evaluacija, ukoliko preventivni sistem ne funkcioniše adekvatno, država može biti izložena i riziku negativnih ocena od strane međunarodnih evaluacionih tela (npr. Manival) i u ekstremnim slučajevima dospeti pod poseban monitoring Manivala ili FATF.
Problem 3 - Istrage i postupci za pranje novca i oduzimanje imovine. Osnovni cilj sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u ovoj oblasti jeste efikasno vođenje istraga i postupaka u vezi sa krivičnim delima i aktivnostima pranja novca, i izricanje delotvornih, srazmernih i odvraćajućih sankcija protiv počinilaca kao i trajno oduzimanje imovine.
U kontekstu Republike Srbije, Manival je 2016. godine izdvojio probleme vođenja postupaka za pranje novca za treća lica (profesionalno pranje novca) i za tzv. samostalno pranje novca (engl. stand-alone).
Od tada, Republičko javno tužilaštvo je izdalo više obavezujućih uputstava kojima se unapređuje politika u ovoj oblasti. Naime, Republički javni tužilac je 20. septembra 2017. godine izdao Opšte obavezno uputstvo o korišćenju finansijsko-obaveštajnih podataka za pokretanje postupka zbog krivičnog dela pranje novca i finansiranje terorizma A broj 688/17 kojim je obavezao sva nadležna tužilaštva da povodom informacija Uprave za sprečavanje pranja novca o transakcijama i licima za koja postoji sumnja da su povezane sa pranjem novca ili kada na drugi način dođu do podataka o sumnji da se priprema ili je učinjeno krivično delo pranje novca ili finansiranje terorizma, proaktivno postupaju i da su u obavezi da pokrenu predistražni postupak za pranje novca bez obzira na to da li se raspolaže podacima o predikatnom krivičnom delu. U toku 2018. i 2019. godine javni tužioci, sudije, policijski službenici, državni službenici iz Uprave za sprečavanje pranja novca, Poreske policije, Uprave za javne nabavke i još 10 državnih institucija koje imenuju službenike za vezu bili su polaznici brojnih obuka, radionica, treninga na kojima su obrađivane teme o proaktivnim finansijskim istragama, zloupotrebama u postupku javnih nabavki i pranju novca.
U nastojanju da se popravi kaznena politika u vezi sa krivičnim delom pranje novca, Republički javni tužilac je izdao dopunu Opšteg obaveznog uputstva o korišćenju finansijsko-obaveštajnih podataka za pokretanje postupka zbog krivičnog dela pranje novca i finansiranje terorizma A broj 668/17 od 18. aprila 2018. godine za postupanje javnih tužilaca prilikom predlaganja kazne u završnoj reči, pregovaranja i zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela i izjavljivanja žalbi u krivičnim postupcima za pomenuto krivično delo. Svrha obaveznog uputstva je da izrečene sankcije učiniocima krivičnog dela pranje novca učini efikasnijim, delotvornijim i odvraćajućim za potencijalne izvršioce pominjanog krivičnog dela.
Saradnja Uprave za sprečavanje pranja novca i Republičkog javnog tužilaštva se odvija u okviru njihovih zakonom propisanih nadležnosti i uz poštovanje međusobne nezavisnosti ovih institucija. Osnov njihove saradnje su Zakon o sprečavanju pranja novca, Zakonik o krivičnom postupku i podzakonski akti. Važan dokument od značaja za saradnju Uprave za sprečavanje pranja novca i javnih tužilaštava je i Opšte obavezno uputstvo Republičkog javnog tužioca A 668/17 od 20. septembra 2017. godine.
Republički javni tužilac i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca zaključili su 26. aprila 2017. godine Sporazum o saradnji u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma, kojim su bliže uredili postupanja Republičkog javnog tužilaštva i Uprave u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Radi praćenja sprovođenja sporazuma obrazovana je Stalna radna grupa koju čine predstavnici Republičkog javnog tužilaštva i Uprave.
Reagujući na zaključke Nacionalne procene rizika od pranja novca i procene rizika od finansiranja terorizma, Republički javni tužilac je dana 4. marta 2019. godine izdao uputstvo za postupanje u predmetima pranja novca u kojima je učinilac krivičnog dela odgovorno lice u pravnom licu. Ono je doneto i u cilju realizacije aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje preporuka iz procene rizika za pranje novca i finansiranje terorizma ("Službeni glasnik RS", broj 55/18). Akt je donet radi doslednijeg preduzimanja krivičnog gonjenja pravnih lica uključenih u vršenje krivičnih dela pranje novca i finansiranje terorizma i poštovanja principa legaliteta u krivičnom gonjenju. Ovim uputstvom je naglašena obaveza da nadležna javna tužilaštva prilikom postupanja u vezi sa krivičnim delima pranje novca i finansiranje terorizma svaki put preispitaju da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka i protiv pravnog lica i da takve postupke pokreću u svim situacijama kada su za to ispunjeni uslovi iz Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
U Republici Srbiji oduzimanje imovine koja se dovodi u vezu sa krivičnim delima uređeno je Krivičnim zakonikom, Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a procedura oduzimanja uređena je Zakonikom o krivičnom postupku. Tradicionalni instituti oduzimanja kriminalnih prihoda i sredstava su mera bezbednosti oduzimanje predmeta i oduzimanje imovinske koristi, dok je noviji institut tzv. proširenog oduzimanja čijom primenom je omogućeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.
Kada je reč o oduzimanju imovinske koristi koja je pribavljena iz određenog krivičnog dela, ona se u toku krivičnog postupka obezbeđuje primenom Privremenih mera obezbeđenja. Njih po službenoj dužnosti određuje sud po odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
Republika Srbija je svoj prvi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela donela 2008. godine. Ovim zakonom je u srpski pravni okvir po prvi put uveden institut tzv. proširenog oduzimanja imovine. Naime, od učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala, kao i od učinilaca najtežih krivičnih dela koja su taksativno navedena u članu 2. Zakona, postoji mogućnost oduzimanja imovine koja prevazilazi njihove zakonite prihode i za koju ne mogu dokazati zakonitost porekla. Pomenuti Zakon je poslednji put izmenjen u maju 2019. godine. Razlog za donošenje Zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela bila je potreba usklađivanja ovog zakona sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine, kojima je izmenjena sistematika Glave XXII tog zakona - Krivična dela protiv privrede. Ovim izmenama omogućena je primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i na većinu krivičnih dela protiv privrede. Među njima su i krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja, koja su u Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca ocenjena kao dela sa visokim stepenom pretnji. Ovom izmenom primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela proširena je i na većinu krivičnih dela koja su u nadležnosti Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije, osnovana Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.
Kada se govori o finansijskim istragama koje javni tužioci vode prema Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Obavezno uputstvo Republičkog javnog tužioca A broj 668/17 od 20. septembra 2017. godine nalaže vođenje tzv. paralelnih finansijskih i krivičnih istraga za krivična dela za koja se primenjuje pomenuti zakon. To podrazumeva da javni tužioci u slučaju pokretanja pred istražnog postupka za krivično delo pranje novca imaju obavezu donošenja naredbe o pokretanju finansijske istrage i da od Jedinice za finansijske istrage zatraže prikupljanje dokaza o imovini čiji su vlasnici ili koju poseduju fizička i pravna lica učesnici transakcija za koje se sumnja da predstavljaju pranje novca, kao i sa njima povezana lica.
Napred navedene aktivnosti su već dale rezultat, što je potvrdio FATF u svom izveštaju iz juna 2019. godine konstatujući da su u posmatranom periodu nadležni organi u Republici Srbiji zauzeli proaktivniji pristup istragama pranja novca i povezanih prethodnih krivičnih dela. U većem broju slučajeva tužioci su pokretali paralelne finansijske istrage koje su sprovodile specijalizovane jedinice organa krivične istrage, a sudovi su već doneli više presuda za pranje novca bez prethodnog krivičnog dela, kao i za pranje novca za treća lica (profesionalno pranje).
Ova pitanja će i dalje biti predmet pažnje sistema i nadležnih organa i institucija, a FATF je podstakao nadležne organe da nastave sa naporima koji su uloženi u prethodnom periodu.
Problem 4 - Istrage i postupci za finansiranje terorizma, preventivne mere i finansijske sankcije za finansiranje terorizma i širenje oružja za masovno uništenje.
Republika Srbija ima razvijen sistem, zakonodavne i institucionalne mehanizme za uspešno vođenje istraga o krivičnim delima i aktivnostima finansiranja terorizma, dok je u proteklom periodu dokazala da vodi uspešne postupke protiv lica koja finansiraju terorizam, kao i da izriče delotvorne, srazmerne i odvraćajuće sankcije. Republika Srbija do 2016. godine nije imala sistem za ciljane finansijske sankcije, kao ni delotvoran nadzor nad neprofitnim sektorom sa stanovišta mogućnosti njihove zloupotrebe za finansiranje terorizma.
Cilj ovih sistema i mehanizama jeste da se teroristi, terorističke organizacije i lica koja finansiraju terorizam sprečavaju u prikupljanju, prenošenju i korišćenju sredstava i u zloupotrebi neprofitnog sektora, kao i da se lica koja učestvuju u širenju oružja za masovno uništenje sprečavaju u prikupljanju, prenošenju i korišćenju sredstva, u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Reformama iz 2017-2019. godine, uspostavljeni su ti sistemi i mehanizmi, a neophodno je i dalje pratiti situaciju i povremeno vršiti pregled sistema radi upodobljavanja sa novim međunarodnim standardima i novouočenim rizicima.
Promena koja se postiže sprovođenjem strategije
Projekcija željene promene. Opšti cilj (engl. high-level objective) definisan metodologijom FATF sa svojim posebnim ciljevima i neposrednim ishodima uspešnog sistema za borbu protiv pranja novca koji je u svojoj metodologiji dao FATF predstavlja projekciju željene promene do koje će dovesti niže navedeni ciljevi i mere Strategije.
Izvod iz Metodologije FATF:
Opšti cilj (High-Level Objective) |
||
Posebni ciljevi (Intermediate Objectives) |
|
Neposredni ishodi (Immediate Outcome - IO) |
Politika, koordinacija i saradnja u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma ublažavaju rizike od pranja novca i finansiranja terorizma. |
IO1 |
Rizik, politika, koordinacija. Postoji razumevanje rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i vrši se, po potrebi, interna koordinacija u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje. |
IO2 |
Međunarodna saradnja. Međunarodnom saradnjom dolazi se do odgovarajućih informacija, finansijsko obaveštajnih podataka i dokaza i omogućava postupanje protiv izvršilaca krivičnih dela i njihove imovine. |
|
Sprečava se unos imovine stečene krivičnim delom i sredstava namenjenih finansiranju terorizma u finansijski i druge sektore, odnosno prisustvo takve imovine i sredstava ti sektori otkrivaju i prijavljuju. |
IO3 |
Nadzor. Nadzorni organi vrše odgovarajući nadzor, prate i regulišu rad finansijskih institucija i određenih pravnih i fizičkih lica van finansijskog sektora u pogledu njihove usklađenosti sa obavezama u oblasti borbe protiv PN i FT, u skladu sa rizicima kojima su ti sektori izloženi. |
IO4 |
Preventivne mere. Finansijske institucije i određena pravna i fizička lica van finansijskog sektora adekvatno primenjuju preventivne mere u oblasti PN i FT srazmerno rizicima kojima su izloženi i prijavljuju sumnjive transakcije. |
|
IO5 |
Pravna lica i aranžmani. Sprečava se zloupotreba pravnih lica i pravnih aranžmana (lica stranog prava) za svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma, a informacije o njihovom stvarnom vlasništvu su dostupne nadležnim organima bez prepreka. |
|
Pretnje za pranje novca se otkrivaju i otklanjaju, izvršioci krivičnih dela se sankcionišu i oduzima im se nelegalno stečena imovina. Pretnje za finansiranje terorizma se otkrivaju i otklanjaju, od terorista se oduzimaju sredstva, a oni koji finansiraju terorizam se sankcionišu, čime se doprinosi sprečavanju terorističkih akata. |
IO6 |
Finansijsko obaveštajni podaci. Finansijsko obaveštajni podaci i druge relevantne informacije se adekvatno koriste od strane nadležnih organa u istragama pranja novca i finansijskim istragama. |
IO7 |
Istrage i postupci za pranje novca. Sprovodi se istraga o krivičnim delima i aktivnostima pranja novca, protiv počinilaca se vode postupci i protiv njih se mogu izricati delotvorne, srazmerne i odvraćajuće sankcije. |
|
IO8 |
Trajno oduzimanje imovine. Sredstva stečena krivičnim delom i sredstva izvršenja krivičnog dela se (trajno) oduzimaju. |
|
IO9 |
Istrage i postupci za finansiranje terorizma. Sprovodi se istraga o krivičnim delima i aktivnostima finansiranja terorizma, a protiv lica koja finansiraju terorizam vode se postupci i protiv njih se mogu izricati delotvorne, srazmerne i odvraćajuće sankcije. |
|
IO10 |
Preventivne mere i finansijske sankcije za finansiranje terorizma. Teroristi, terorističke organizacije i lica koja finansiraju terorizam sprečavaju se u prikupljanju, prenošenju i korišćenju sredstava i u zloupotrebi neprofitnog sektora. |
|
IO11 |
Finansijske sankcije za širenje oružja za masovno uništenje. Fizička i pravna lica koja učestvuju u širenju oružja za masovno uništenje sprečavaju se u prikupljanju, prenošenju i korišćenju sredstva, u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN. |
|
U skladu sa navedenim, vizija Republike Srbije u ovoj oblasti jeste da zaštiti svoj finansijski sistem i ekonomiju od pretnji pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, i na taj način jačati integritet finansijskog sektora i doprineti bezbednosti i sigurnosti. Unapređenjem politike u ovoj oblasti, koordinacijom i saradnjom u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma smanjivaće se rizici od pranja novca i finansiranja terorizma. Na taj način će se sprečavati unos imovine stečene krivičnim delom i sredstava namenjenih finansiranju terorizma u finansijski i druge sektore u Republici Srbiji, a ukoliko takva imovina, odnosno sredstva uđu u sistem, svi relevantni sektori biće u stanju da je na vreme otkriju i prijave Upravi za sprečavanje pranja novca, kao i da se vode uspešni postupci za pranje novca i oduzima nelegalno stečena imovina. Odgovarajućim merama ovog dokumenta javne politike doprineće se tome da se pretnje od finansiranja terorizma otkrivaju i otklanjaju, da se od terorista oduzimaju sredstva, a oni koji finansiraju terorizam da se sankcionišu, čime će se doprineti sprečavanju terorističkih akata.
Opšti cilj. Polazeći od opšteg i posebnih ciljeva i neposrednih ishoda globalnog sistema formulisan je sledeći opšti cilj Strategije (2020-2024):
U potpunosti zaštititi privredu i finansijski sistem države od opasnosti koje uzrokuju pranje novca i finansiranje terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, čime se kroz aktivnu saradnju javnog i privatnog sektora i pristup zasnovan na analizi i proceni rizika jačaju sistem i integritet institucija finansijskog i nefinansijskog sektora i doprinosi bezbednosti, sigurnosti i vladavini prava.
U formulisanju opšteg cilja, u ovom strateškom ciklusu naglašava se značaj aktivne saradnje javnog i privatnog sektora i načela vladavine prava u ostvarivanju strateških ciljeva.
Posebni ciljevi. Razrađujući navedeni opšti cilj, izdvojena su sledeća četiri posebna cilja:
1. Smanjivati rizike od pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje kroz kontinuirano unapređenje strateškog, zakonodavnog i institucionalnog okvira, koordinaciju i saradnju svih učesnika u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i međunarodnu saradnju;
2. Sprečiti unošenje u finansijski i nefinansijski sistem imovine za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom, koja je namenjena finansiranju terorizma ili širenju oružja za masovno uništenje, odnosno unaprediti otkrivanje takve imovine ukoliko je već u sistemu;
3. Efikasno i delotvorno kažnjavati izvršioce krivičnog dela pranje novca i oduzimati nezakonito stečenu imovinu;
4. Uočavati i otklanjati pretnje od finansiranja terorizma i kažnjavati izvršioce krivičnog dela finansiranja terorizma.
Za razliku od prethodne strategije, koja je bila podeljena na strateške teme, a potom na ciljeve, mere i aktivnosti, ova strategija dobila je četiri posebna cilja (koja u izvesnoj meri prate ranije strateške teme). Niže navedeni učinci vezani su za napred utvrđene ciljeve.
Analiza opcija za ostvarivanje ciljeva
Opcija 1 - Status quo: Nova strategija se ne usvaja, i nastavlja se sprovođenje Akcionog plana uz procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Organi nastavljaju da sprovode preporuke Manivala i u skladu sa svojim nadležnostima prate međunarodne standarde i standarde Evropske unije. Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca nastavlja da se sastaje i koordinira sistem.
Ova opcija bi po prirodi bila prevashodno reaktivna u odnosu na pretnje i ranjivosti koje su u ovom trenutku identifikovane, npr. u procesu nacionalne procene rizika. Pranje novca i finansiranje terorizma su dinamične pretnje koje se mogu menjati veoma brzo i zahtevaju strateški odgovor, koji podrazumeva i angažman na političkom nivou. Opredeljenjem za Opciju 1 postojao bi rizik da javnost i privatni sektor ne budu brzo i sa uspehom angažovani u borbi protiv takvih pretnji. Ni relevantne međunarodne organizacije, pre svega Manival, na to ne bi gledao sa odobravanjem budući da se od država očekuje preduzima one mere u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma koje odgovaraju prirodi pretnji kojima je izložena, i to koordinisano i strateški, pri čemu bi postojao rizik i od dodatnih mera protiv Republike Srbije (kao što je stavljanje Srbije na javnu listu država koje ne primenjuju standarde).
Takve mere bi uticale na privredu Republike Srbije tako što bi moglo doći do gubitka stranih direktnih investicija i povećanja troškova transakcija, detaljnijih provera subjekata u korespondentskim bankarskim odnosima i međunarodnim finansijskim transferima. Iako se ti uticaji ne mogu izmeriti, njihov efekat na državu može biti ozbiljan. U najtežim slučajevima može doći do kvazi-ekonomskih sankcija.
Nepreduzimanje delotvornih mera u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma može imati i efekte po društvo, naročito na ranjive kategorije i siromašni deo stanovništva koji bi podneli teret poremećaja na tržištu uzrokovanih uplivom nelegalno stečene imovine i korupcijom. Pranje novca pogoduje vršenju kriminalnih aktivnosti, poput trgovine drogom, koje podrivaju društvene norme i napredak društva. Ono što je još štetnije, finansiranjem terorizma Republika Srbija se može izložiti i terorističkim aktivnostima, sa svim negativnim efektima koje te aktivnosti sa sobom nose, ili čak međunarodnim kontra merama ako se na taj način omogućava vršenje terorističkih aktivnosti u inostranstvu.
Opcija 2: Mogući pristup je da svaka relevantna institucija zasebno, u okviru svog delokruga rada i nadležnosti, donose dokumente javne politike. Na taj način bi se donekle unapredilo stanje, ali bi nedostatak tog pristupa bio izostanak koordinacije pri čemu bi puni efekti takvih mera mogli izostati.
Opcijom 2 bi se otklonile neke slabosti Opcije 1 tako što bi se obezbedilo da sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji bude utvrđen u dokumentu javne politike, uz otežanu koordinaciju i nedovoljno brzo reagovanje na pretnje i ranjivosti. Na delotvorniji način bi se rešavali napred navedeni štetni finansijski, ekonomski i društveni uticaji. Moguće je da bi troškovi za javni sektor bili viši zbog izostanka usklađenog delovanja.
Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma čvrsto bi se na taj način utvrdila kao relevantno pitanje javne politike koje se, u kontekstu planskog sistema, rešava kroz dokumenta javne politike posebnih organa. Međutim, na borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma sve više se gleda kao na pitanje koje treba da se rešava u partnerstvu između javnog i privatnog sektora, pri čemu organizacije civilnog društva takođe imaju odgovarajuću ulogu. Rizici koji su identifikovani u prethodnom delu ove strategije i efekti koje oni imaju jesu ozbiljni, negativno i nesrazmerno utiču na ranjive delove društva što sve uzrokuje znatne troškove za javni i privatni sektor. Otuda ne bi bilo ispravno rešavati ih bez jasne strateške vizije koju Republika Srbija treba da ima u ovoj oblasti.
Opcija 3: Doneti jedinstveni među sektorski dokument javne politike. Taj dokument će zahtevati duže vremena za donošenje, ali će puni efekti tih mera biti obezbeđeni.
Jedinstveni među sektorski dokument javne politike u kome se predviđaju proaktivnije mere koje su osmišljene na bazi uočenih rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji, a sa ciljem njihovog smanjenja. Sprovođenjem tih mera ojačaće se delotvornost sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji i delotvornije koristiti resursi javnog i privatnog sektora. Korist po društvo će biti vidljiva, i nadilazi neznatne troškove mera koje se uglavnom odnose na unapređenje delotvornosti.
U odnosu na Opciju 2, Opcija 3 ne podrazumeva znatnije dodatne troškove budući da bi mere verovatno bile slične. Ipak, time što će se obezbediti da se aktivnosti u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji odvijaju u skladu sa opštim i posebnim ciljevima jedinstvenog među sektorskog dokumenta javne politike, eventualni troškovi će se direktno meriti u odnosu na iste ciljeve. Kao i u slučaju dokumenata javne politike u okviru Opcije 2, svi subjekti u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, uključujući i institucije privatnog sektora i civilno društvo, mogu upodobljavati svoje aktivnosti u odnosu na jedinstveni među sektorski dokument.
Usvajanjem jedinstvenog među sektorskog dokumenta javne politike takođe se doprinosi međunarodnom ugledu Republike Srbije. Iako se radi o prilično neopipljivom doprinosu, time se šalje jasna poruka međunarodnim partnerima da Republika Srbija ima pristup borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom nivou i da se taj problem rešava na najvišem nivou.
Postojanje jednog posebnog i jedinstvenog među sektorskog dokumenta javne politike predstavlja dokaz da država pristupa ovom pitanju u skladu sa uočenim i procenjenim rizicima i u koordinaciji svih relevantnih institucija, kao i postojanja značajnog opredeljenja na visokom političkom nivou za rešavanje ovih pitanja, što se očekuje od država koje su posvećene globalnoj borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
U okviru konsultativnog procesa i ekspertske procene, utvrđeno je da je najoptimalnije opredeliti se za Opciju 3, tj. doneti jedinstveni među sektorski dokument javne politike, odnosno među sektorsku strategiju.
Mere za ostvarivanje cilja i analiza njihovih efekata
U nastavku se navode mere kojima se postižu utvrđeni posebni ciljevi Strategije.
Posebni cilj 1: Smanjivati rizike od pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje kroz kontinuirano unapređenje strateškog, zakonodavnog i institucionalnog okvira, koordinaciju i saradnju svih učesnika u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i međunarodnu saradnju |
Mera 1.1: Održavanje i unapređenje sveobuhvatnog razumevanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji;
Mera 1.2: Smanjivanje prepoznatih rizika i kontinuirano prepoznavanje novih pretnji i ranjivosti;
Mera 1.3: Razrađivanje mehanizama koordinacije i saradnje između organa nadležnih za nadzor, finansijsko obaveštajne poslove, istrage, postupke za pranje novca i finansiranje terorizma i oduzimanje imovine i unapređenje međunarodne saradnje;
Mera 1.4: Obezbeđenje usklađenosti zakonodavnih i institucionalnih mehanizama u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma sa međunarodnim standardima.
Posebni cilj 2: Sprečiti unošenje u finansijski i nefinansijski sistem imovine za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom ili koja je namenjena finansiranju terorizma ili širenju oružja za masovno uništenje, odnosno unaprediti otkrivanje takve imovine ukoliko je već u sistemu |
Mera 2.1: Unapređenje efikasnosti praćenja i kvaliteta prijava sumnjivih aktivnosti koje dostavljaju obveznici;
Mera 2.2: Sprečavanje zloupotrebe finansijskog i nefinansijskog sektora za svrhe pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje kroz mere poznavanja i praćenja stranke kod obveznika;
Mera 2.3: Unapređenje rada nadzornih organa po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa rizicima utvrđenim u nacionalnoj proceni rizika.
Posebni cilj 3: Efikasno i delotvorno kažnjavati učinioce krivičnog dela pranje novca i oduzimati nezakonito stečenu imovinu. |
Mera 3.1: Unapređenje delotvornosti državnih organa nadležnih za otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za krivično delo pranje novca u skladu sa rezultatima procene rizika i preporukama Manivala u procesu evaluacije Republike Srbije;
Mera 3.2: Izricanje delotvornih i odvraćajućih krivičnih sankcija;
Mera 3.3: Efektivno oduzimanje nezakonito stečene imovine.
Posebni cilj 4: Uočavati i otklanjati pretnje od finansiranja terorizma i kažnjavati izvršioce krivičnog dela finansiranja terorizma |
Mera 4.1: Obezbeđenje održivosti sistema istraživanja i krivičnog gonjenja u slučajevima finansiranja terorizma;
Mera 4.2: Obezbeđenje efikasnosti sprovođenja aktivnosti na praćenju preko graničnih rizika za finansiranje terorizma;
Mera 4.3: Unapređenje okvira za sprečavanje zloupotrebe neprofitnog sektora u svrhe finansiranja terorizma kroz aktivnu saradnju između javnog i neprofitnog sektora;
Mera 4.4: Unapređenje i efikasna primena normativnog okvira koji se odnosi na sprečavanje finansiranja terorizma.
Efekti mera. Ostvarivanjem napred navedenih ciljeva, teži se postizanju sledećih željenih stanja:
1. Dobro razumevanje rizika omogućiće nadležnim državnim organima i drugim učesnicima u sistemu da utvrđuju prioritete u svom radu, uključujući i istrage i kontrolu primene propisa, vodeći računa o najvažnijim pretnjama po sistem i njegovim slabim tačkama. Obveznici i nadzorni organi će pomoću kvalitetnih analiza rizika sačinjavati sopstvene analize i utvrđivati prioritete u svom radu i kontrolama imajući u vidu procene rizika. Te rizike će razumeti svi učesnici u sistemu i šira javnost;
2. Delotvorniji rad dovešće do povećanja broja uspešno rešenih slučajeva na kojima je bilo angažovano više različitih državnih organa i doprineti boljem razumevanju rizika;
3. Bolji kvalitet izveštaja o sumnjivim aktivnostima, koje dostavlja privatni sektor Upravi za sprečavanje pranja novca, doprineće kvalitetu izveštaja koje sačinjavaju Uprava za sprečavanje pranja novca i drugi nadležni organi, naročito u oblastima u kojima je utvrđen visok stepen rizika;
4. Izvršioci krivičnih dela će se efikasno sprečavati u pokušaju zloupotrebe finansijskog i drugih sektora, ali tako da se u najmanjoj mogućoj meri negativno utiče na poslovanje i na dostupnost usluga finansijskog i drugih sektora korisnicima. Organi koji učestvuju u istragama moći će brzo da dođu do informacija koje prikupljaju obveznici u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke. Nadzorni organi će omogućavati sticanje vlasništva isključivo u skladu sa standardom stručnosti i podobnosti (engl. "fit and proper");
5. Nadzorni organi iz Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma vršiće nadzor, praćenje i regulisanje rada finansijskih institucija i određenih pravnih i fizičkih lica van finansijskog sektora srazmerno utvrđenim rizicima za svaku delatnost;
6. Unaprediće se kvalitet informacija i učestalost njihove razmene. Slučajevi pranja novca i finansiranja terorizma će se otkrivati delotvornije i efikasnije. To će pomoći tužiocima u utvrđivanju postojanja elemenata krivičnog dela i obezbediti im dokaze potrebne za uspešno krivično gonjenje;
7. Uspešno će se rešiti veći broj slučajeva pranja novca, posebno i finansiranja terorizma i obezbediti da se imovina stečena krivičnim delom ili namenjena finansiranju terorizma oduzima;
8. Unaprediće se brzina i učestalost razmene informacija i kvalitet analiza u Upravi za sprečavanje pranja novca iz kojih će drugi nadležni organi i organi stranih država moći izvlačiti korisne informacije za postupke iz njihove nadležnosti;
9. Unapređeno statističko praćenje i merenje određenih elemenata u saradnji i razmeni informacija omogućiće bolje razumevanje kvaliteta i trendova u saradnji i odgovarajuće korigovanje mehanizama saradnje;
10. Učesnici u sistemu će koristiti stečena znanja i veštine u cilju delotvornog i efikasnog angažovanja u preventivnom i represivnom delu sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma;
11. Aktivna saradnja javnog i privatnog sektora u realizaciji strateških ciljeva i zaštiti finansijskog i drugih sektora od pretnji od pranja novca i finansiranja terorizma razvijaće se i unapređivati;
12. Unaprediće se rad sa neprofitnim sektorom radi zaštite tog sektora od mogućnosti zloupotrebe za finansiranje terorizma.
Mehanizam za sprovođenje Strategije i način izveštavanja o rezultatima sprovođenja
Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2020-2024. godine (2020-2022) - u daljem tekstu: Akcioni plan. Ciljevi Strategije razrađeni su kroz mere i aktivnosti sadržane u Akcionom planu koji se donosi na tri godine (2020-2022) i Akcioni plan čini sastavni deo Strategije.
Dva su razloga za donošenje Akcionog plana na tri godine, a ne na svih pet godina važenja Strategije.
Prvi razlog je to što, po pravilu, zaključci nacionalne procene rizika treba u primerenoj formi da se unesu u Strategiju i Akcioni plan. S obzirom na to da se, u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, nacionalna procena rizika sprovodi jedanput u tri godine, a da su aktuelne Procena rizika od pranja novca i Procena rizika od finansiranja terorizma izrađene 2018. godine, to znači da novi izveštaj o nacionalnoj proceni rizika treba da bude usvojen polovinom 2021. godine i da se, potom, takvo ažurirano razumevanje rizika unese u Strategiju i Akcioni plan.
Drugi razlog je to što se ciklus praćenja sprovođenja preporuka Manivala, prema pravilima, okončava po isteku pete godine od usvajanja izveštaja Manivala. U kontekstu Republike Srbije, Manival je izveštaj o evaluaciji usvojio 2016. godine što znači da bi se 2021. ili 2022. godine, u zavisnosti od internih mogućnosti i planova Manivala, moglo očekivati da u Republiku Srbiju bude upućena misija koja će konstatovati u kojoj meri se ostvaruju preporuka Manivala na terenu, a posebno kada je reč o aspektima delotvornosti. Zaključke te misije treba imati u vidu u kontekstu ažuriranja Akcionog plana uz Strategiju.
Praćenje sprovođenja Strategije i Akcionog plana. Vlada je 12. jula 2018. godine donela Odluku o obrazovanju Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 54/18 i 84/19)27.
_______
27 Predsednik Koordinacionog tela je ministar finansija, a članovi (32) dolaze iz sledećih 26 organa državne uprave, tela i institucija: Ministarstvo finansija; Ministarstvo pravde; Ministarstvo pravde-Direkcija za upravaljanje oduzetom imovinom; MF-Uprava za sprečavanje pranja novca; Ministarstvo unutrašnjih poslova-SBPOK; Ministarstvo unutrašnjih poslova-SBPT; Vrhovni kasacioni sud; Tužilaštvo za organizovani kriminal; Republičko javno tužilaštvo; Bezbednosno-informativna agencija; Komisija za hartije od vrednosti; Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka; Narodna banka Srbije; MF-Uprava carina; MF-Poreska uprava, Poreska policija; Javnobeležnička komora Srbije; Advokatska komora Srbije; Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektor tržišne inspekcije; Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektor za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj; Ministarstvo spoljnih poslova; Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom; Ministarstvo privrede; Agencija za privredne registre; Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave; MF-Uprava za igre na sreću.
Zadaci Koordinacionog tela su:
1) analiza najznačajnijih pitanja za funkcionisanje sistema za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, koordiniranje i predlaganje mera nadležnim organima za unapređenje tog sistema;
2) utvrđivanje metodologije i sprovođenje nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i da u primerenoj formi dostavlja delove nacionalne procene rizika svim učesnicima u sistemu;
3) staranje o tome da rezultati nacionalne procene rizika budu uzeti u obzir prilikom izrade ili ažuriranja Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i pratećeg akcionog plana (u daljem tekstu: "Nacionalna strategija") i da ciljevi i politike organa pojedinačno budu u skladu sa nacionalnim politikama i rizicima;
4) praćenje primene Nacionalne strategije i koordiniranje sprovođenja mera predviđenih Nacionalnom strategijom;
5) redovno preispitivanje delotvornosti mehanizama međusobne i međunarodne saradnje i razmene informacija i davanje predloga za unapređenje stanja u toj oblasti;
6) praćenje i koordiniranje korišćenja programa tehničke pomoći i obuke u vezi sa borbom protiv pranja novca, finansiranja terorizma, finansiranja širenja oružja za masovno uništenje i drugih relevantnih oblasti i obezbeđivanje da se ti programi aktivno, delotvorno i efikasno koriste;
7) obavljanje i drugih poslova od značaja za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Radi izvršavanja predviđenih zadataka, Koordinaciono telo može obrazovati stručne timove i angažovati predstavnike drugih državnih organa i stručnjake iz pojedinih oblasti. Koordinaciono telo podnosi sledeće izveštaje Vladi:
1) izveštaj o radu;
2) izveštaj o sprovođenju aktivnosti utvrđenih Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma;
3) izveštaj o nacionalnoj proceni rizika od pranja novca i finansiranja terorizma;
4) druge izveštaje u vezi sa zadacima Koordinacionog tela.
Koordinaciono telo će redovno na sednicama sagledavati stepen ispunjenosti Akcionog plana, razmatrati eventualne zastoje i probleme i inicirati njihovo rešavanje na odgovarajući način.
Radi efikasnijeg izveštavanja Koordinacionog tela o stepenu ispunjenosti Akcionog plana, Vlada će odrediti koordinatora i zamenika koordinatora za svaku od sledećih oblasti:
1. Procena rizika, koordinacija, interresorna i međunarodna saradnja;
2. Preventivne mere i nadzor;
3. Istrage, postupci i presude za pranje novca;
4. Finansiranje terorizma i ciljane finansijske sankcije.
Koordinatori će za potrebe praćenja sprovođenja Akcionog plana davati inicijative za obrazovanje stručnih timova Koordinacionog tela, po potrebi i u skladu sa Poslovnikom Koordinacionog tela. Članovi Koordinacionog tela mogu i neposredno izlagati informacije o realizaciji pojedinih aktivnosti.
Treba napomenuti da je, u skladu sa uputstvom Republičkog sekretarijata za javne politike, u tabeli Akcionog plana, za određene aktivnosti koje su po prirodi kontinuirane, upisivano "IV kvartal 2022" kao poslednja godina važenja Akcionog plana. U takvim slučajevima može doći do zabune između takvih kontinuiranih aktivnosti i aktivnosti kod kojih je rok za izvršenje upravo taj kvartal 2022, o čemu treba voditi računa prilikom izveštavanja o stepenu ispunjenja Strategije. Kontinuiran karakter nekih aktivnosti naglašen je upotrebom te reči i sličnih reči, npr. kontinuirane (obuke i sl.), periodično, kvartalno, redovno.
Takođe, kada je reč o određivanju "organa koji sprovodi aktivnost" u više slučajeva je bilo primereno uneti veći broj organa (npr. "svi nadzorni organi"), ali je prema preporuci Republičkog sekretarijata za javne politike u takvim slučajevima ili identifikovan samo jedan od tih organa, što ne znači da je taj organ isključivo nadležan za tu aktivnost nego se posmatra više kao koordinator realizacije, a u većem broju takvih slučajeva kao organ koji sprovodi aktivnost (nosilac) navođena su šira koordinaciona tela kao što su Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, Nacionalno koordinaciono telo za sprečavanje i borbu protiv terorizma ili Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor.
Sprovedene konsultacije sa zainteresovanim stranama
Ciljne grupe i druge zainteresovane strane. U nastavku se identifikuju ciljne grupe i druge zainteresovane strane na koje promena koja se uvodi ovom strategijom i njeni elementi najviše utiču.
Ciljne grupe i druge zainteresovane strane mogu se svrstati na sledeći način:
1. Obveznici iz člana 4. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (partneri iz privatnog sektora):
1) banke;
2) ovlašćeni menjači i privredni subjekti koji menjačke poslove obavljaju na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njihova delatnost;
3) društva za upravljanje investicionim fondovima;
4) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;
5) davaoci finansijskog lizinga;
6) društva za osiguranje koja poseduju dozvolu za obavljanje životnih osiguranja i društva za posredovanje u osiguranju kada obavljaju poslove posredovanja u životnim osiguranjima; društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života, osim društava za zastupanje i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje u skladu sa zakonom;
7) brokersko-dilerska društva;
8) priređivači posebnih igara na sreću u igračnicama i priređivači igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije;
9) društvo za reviziju i samostalni revizor;
10) institucije elektronskog novca;
11) platne institucije;
12) posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti;
13) faktoring društva;
14) preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga;
15) poreski savetnici;
16) javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge, koji pruža platne usluge u skladu sa zakonom kojim se uređuje pružanje platnih usluga;
17) lica koja se bave poštanskim saobraćajem;
18) lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga, kao i pružaoci kastodi usluge novčanika;
19) advokati;
20) javni beležnici.
2. Nadzorni organi iz člana 104. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma:
1) Uprava za sprečavanje pranja novca,
2) Narodna banka Srbije,
3) Komisija za hartije od vrednosti,
4) organ nadležan za nadzor u oblasti poreskog savetovanja,
5) organ nadležan za nadzor u oblasti igara na sreću,
6) ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine,
7) Advokatska komora Srbije,
8) ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja,
9) Javnobeležnička komora Srbije.
3. Pravosudni, policijski i drugi relevantni organi:
1) sudovi,
2) Republičko javno tužilaštvo,
3) Ministarstvo unutrašnjih poslova,
4) Bezbednosno-informativna agencija,
5) Ministarstvo spoljnih poslova,
6) Uprava carina,
7) Poreska uprava,
8) Agencija za borbu protiv korupcije,
9) Vojnoobaveštajna agencija,
10) Vojnobezbednosna agencija,
11) Ministarstvo pravde,
12) Ministarstvo privrede,
13) Agencija za privredne registre,
14) Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom,
15) Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave,
16) Ministarstvo kulture i informisanja.
4. Udruženja obveznika (npr. Udruženje banaka Srbije);
5. Samoregulatorna tela (npr. komore);
6. Neprofitni sektor (npr. udruženja, fondovi, fondacije i zadužbine, donatorske organizacije);
7. Naučno-obrazovne institucije (npr. Policijska akademija);
8. Mediji, šira javnost.
Sa ključnim napred navedenim zainteresovanim stranama vršene su konsultacije u toku učestalih sastanaka, seminara, radionica, i drugih događaja kako u vezi sa sprovođenjem preporuka Manivala i Akcionog plana FATF, tako i u toku procesa nacionalne procene rizika. Konsultacije su vršene i sa privatnim i neprofitnim sektorom.
Konsultacije su vršene i sa međunarodnim ekspertima angažovanim u okviru Projekta za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji, od početka 2018. do kraja 2019. godine.
Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje strategije i analiza finansijskih efekata
Predviđene mere uglavnom ne iziskuju dodatna sredstva, a korist od njihove primene u svakom slučaju će premašiti eventualno dodatne troškove.
U slučajevima gde su dodatna sredstva neophodna, koristiće se mogućnosti finansiranja koje pružaju strani donatori, poput Evropske unije, OEBS, odgovarajućih službi Sjedinjenih Američkih Država i drugih partnera.
Stručno telo identifikovalo je određene usloveza ostvarenje željene promene. Za ostvarenje zadatih ciljeva, neophodno je:
1. postojanje političke stabilnosti i kontinuirane posvećenostii opredeljenja na visokom političkom nivou i na nivou državnih organa i institucija pojedinačno. Reforme koje su usledile nakon stavljanja na sivu listu FATF, odnosno izuzetno visok stepen posvećenosti ovoj problematici, imale su za rezultat efikasno i efektivno usklađivanje sa međunarodnim standardima i kontinuiranost pažnje koja se ovoj materiji pridaje. Gubitak na intenzitetu reformi i slabljenje pažnje i posvećenosti u ovoj oblasti predstavlja rizik od ponovnog dodatnog nadzora od strane međunarodnih organizacija, što može da ima negativan uticaj na poslovanje entiteta povezanih sa Republikom Srbijom, kao i na ugled Republike Srbije na međunarodnom nivou;
2. dodatno razrađivanje mehanizma koordinacije i interresorne saradnje. Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, treba aktivno da prati stanje u sistemu i da predlaže mere za njegovo unapređenje, u skladu sa preporukama FATF, Manivala i nacionalne procene rizika. Vođstvo Koordinacionog tela i njegovi članovi treba da budu u stanju da izdejstvuju sprovođenje odluka Koordinacionog tela i reformi u sistemu. Takođe je neophodno proaktivno pratiti sve standarde koji su fazi promene i blagovremeno reagovati radi njihovog uvođenja u sistem. Neredovno sastajanje i zanemarivanje značaja koordinacije i međusobne saradnje dovodi do neefektivnosti koordinacije, odnosno Koordinaciono telo neće biti u stanju da delotvorno koordinira i proizvodi promene u sistemu, što predstavlja rizik;
3. očuvanje i dodatno jačanje resursa, ljudskih i materijalno-tehničkih u skladu sa analizom i procenom rizika. U svetlu stalne fluktuacije radne snage i zastarevanja informaciono-tehničkih sredstava, neophodno je pronaći načine zadržavanja i privlačenja sposobnih kadrova. Efekti se mogu postići i internom preraspodelom, a ne samo novim zapošljavanjem. Neki pomaci su napravljeni, posebno u pogledu statusa inspektora shodno Zakonu o inspekcijskom nadzoru. U tom smislu od izuzetnog značaja je i potreba za jačanjem funkcija organa u delu koji se tiče obuke i izgradnje kapaciteta kao i traženje načina za korišćenje stranih izvora finansiranja za potrebe dobijanja tehničke pomoći i ekspertize. Odliv kadrova, nemogućnost angažmana adekvatnog osoblja i nedovoljna obučenost predstavljaju rizik.
Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprave i internet stranici Ministarstva finansija.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Dokument JP: |
Strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (2020-2024) |
Akcioni plan: |
Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (2020-2022) |
Koordinacija i izveštavanje |
Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (KT) |
Krovni dokument JP: |
Strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (2020-2024) |
Opšti cilj:U potpunosti zaštititi privredu i finansijski sistem države od opasnosti koje uzrokuju pranje novca, finansiranje terorizma i finansiranje širenja oružja za masovno uništenje, čime se kroz aktivnu saradnju javnog i privatnog sektora i pristup zasnovan na analizi i proceni rizika jačaju sistem i integritet institucija finansijskog i nefinansijskog sektora i doprinosi bezbednosti, sigurnosti i vladavini prava. |
||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||
Pokazatelj (i) na nivou opšteg cilja (pokazatelj efekta) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2022. |
Poslednja godina važenja AP |
1. Ocena usklađenosti sistema za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje u Republici Srbiji sa međunarodnim standardima (FATF) na tehničkom nivou |
1. Ocena usklađenosti na tehničkom nivou: |
1.Izveštaj o evaluaciji Republike Srbije od strane Komiteta Manival Saveta Evrope |
1. Usklađenost na tehničkom nivou: Srbija je 2016-2019. postigla izuzetan napredak: Od 40 preporuka FATF - standarda - u pogledu 17 preporuka FATF, Srbija je 2016. dobila ocene neusklađeno i delimično usklađeno (nezadovoljavajuće ocene). Do decembra 2019. ocene su podignute na u velikoj meri usklađeno i usklađeno (zadovoljavajuće ocene) na 13 od tih 17 preporuka FATF |
1. Usklađenost na tehničkom nivou: 2019. |
1. Usklađenost na tehničkom nivou: Zadovoljavajuće ocene po svih 40 preporka FATF (tj. usklađeno ili u velikoj meri usklađeno) |
2022. |
2. Ocena usklađenosti sistema za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje u Republici Srbiji sa međunarodnim standardima (FATF) na nivou delotvornosti; |
2. Ocena delotvornosti |
2.Izveštaj o evaluaciji Republike Srbije od strane Komiteta Manival Saveta Evrope |
2. Delotvornost: Bazna vrednost je utvrđena 2016, delimičnu ocenu za strateški važna pitanja (7 od 11 neposrednih ishoda po Metodologiji FATF) dao je FATF u junu 2019. utvrdivši da je Srbija pokazala napredak. |
2. Delotvornost: 2016, 2019. |
2. Delotvornost: pozitivan i osetan napredak na svih 11 neposrednih ciljeva po Metodologiji FATF |
|
3. Ažurirana nacionalna procena rizika |
3. Da/Ne |
3. Zaključak Vlade o usvajanju Izveštaja o ažuriranoj Nacionalnoj proceni rizika |
3. Ažurirana Nacionalna procena rizika: Ne |
3. Nacionalna procena rizika: 2019. |
3. Nacionalna procena rizika: Da |
|
Posebni cilj 1: Smanjivati rizike od pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje kroz kontinuirano unapređenje strateškog, zakonodavnog i institucionalnog okvira, koordinaciju i saradnju svih učesnika u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i međunarodnu saradnju |
|||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
1. Ažurirana nacionalna procena rizika |
Da/Ne |
Izveštaj o nacionalnoj proceni rizika, |
Ne |
2019. |
Ne |
Da |
Da |
2. Održavanje napretka na relevantnim neposrednim rezultatima u skladu sa Metodologijom FATF |
Da/Ne |
Izveštaji o radu koordinacionih tela, nadzornih organa, izveštaji o radu drugih institucija, |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
Mera 1.1: Održavanje i unapređenje sveobuhvatnog razumevanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022 |
Tip mere: Informativno-edukativna |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
1. Ažurirana nacionalna procena rizika i izrađen plan aktivnosti za ublažavanje rizika |
Da/Ne |
Izveštaj o ažuriranoj nacionalnoj proceni rizika; Plan rada, bilteni i godišnji izveštaji; Izveštaji nadzornih organa; Izveštaji sa obuka i predstavljanja rezultata procene rizika |
Ne |
2019. |
Ne |
Da |
Da |
|
2. Sprovodi se plan aktivnosti za ublažavanje rizika u skladu sa ažuriranom nacionalnom procenom rizika |
Da/Ne |
Unesene relevantne aktivnosti u novi nacionalni Akcioni plan; Plan rada, bilteni i godišnji izveštaji; Izveštaji nadzornih organa; Izveštaji sa obuka i predstavljanja rezultata procene rizika |
Ne |
2019. |
Ne |
Ne |
Da |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
1.1.1 Utvrđivanje metodologije i ažuriranje nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma |
KT |
Svi učesnici u sistemu, po potrebi |
II kvartal 2021. |
Sredstva međunarodnih donatora (npr. Projekat za sprečavanje pranja novca u Republici Srbiji, EU IPA 2015), OEBS |
|
|
|
|
1.1.2. Utvrditi plan aktivnosti za ublažavanje rizika utvrđenih kao rezultat aktivnosti pod 1.1.1. |
KT |
Svi učesnici u sistemu, po potrebi |
II kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.1.3 Predstavljanje rezultata nacionalne procene rizika svim učesnicima u sistemu i podsticanje učesnika da primene odgovarajuće zaključke i smernice u svom radu, sa ciljem smanjenja utvrđenih rizika |
KT |
Privatni sektor (npr. udruženja obveznika), neprofitni sektor |
I kvartal 2022. |
Sredstva međunarodnih donatora (npr. Projekat za sprečavanje pranja novca u Republici Srbiji, EU IPA 2015), OEBS |
|
|
|
|
1.1.4. Obezbediti da sve institucije prilikom preduzimanja aktivnosti iz svojih nadležnosti utvrđuju prioritete na osnovu rezultata nacionalne procene rizika |
KT |
Svi učesnici u sistemu, po potrebi |
II kvartal 2021 - IV kvartal 2022 |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.1.5 Kreiranje softverske aplikacije za statističko praćenje predmeta pranja novca i finansiranja terorizma i njeno puštanje u rad u skladu sa Smernicama za uspostavljanje jedinstvene metodologije izrade izveštaja i jednoobraznog praćenja predmeta pranja novca i predmeta finansiranja terorizma |
USPN |
VKS, RJT, MUP, BIA, PU, UC, NBS, KHOV, MP-DUOI |
II kvartal 2020. |
Sredstva međunarodnih donatora (npr. Projekat za sprečavanje pranja novca u Republici Srbiji, EU IPA 2015), OEBS |
|
|
|
|
1.1.6 Obezbediti da svi relevantni učesnici u sistemu koriste softversku aplikaciju za praćenje predmeta pranja novca i finansiranja terorizma iz aktivnosti 1.1.4. |
KT |
RJT, USPN, MUP i dr. |
IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Mera 1.2: Smanjivanje prepoznatih rizika i kontinuirano prepoznavanje novih pretnji i ranjivosti |
|||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
|||||||
Period sprovođenja: 2020-2022 |
Tip mere: Institucionalno-upravljačko-organizaciona |
||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
Održavanje kontinuiteta u sagledavanju pretnji i ranjivosti, odnosno kontinuirano preispitivanje rizika |
Da/Ne |
Izveštaj Koordinacionog tela sagledavajući broj analiza (npr. pretnji, ranjivosti); Nacionalna procena rizika (dokument) |
Da |
2019 |
Da |
Da |
Da |
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
1.2.1 Utvrđivanje plana prioritetnih analiza radi preispitivanja pretnji i ranjivosti i utvrđivanje metodologije njihove izrade imajući u vidu rezultate nacionalne procene rizika i drugih sličnih aktivnosti, po potrebi, poput supranacionalne procene rizika Evropske unije |
USPN |
KT |
I kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.2 Sprovođenje analiza iz aktivnosti 1.2.1 i prosleđivanje rezultata tih analiza u primerenoj formi učesnicima u sistemu, po potrebi. |
KT |
RJT, MUP, USPN, UC, Nadzorni organi, predstavnici privatnog sektora (obveznici i udruženja obveznika) |
II kvartal 2020 -IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.3 Analiza učestalih obrazaca i trendova pranja novca i finansiranja terorizma i izrada i upoznavanje relevantnih učesnika u sistemu u primerenoj formi o rezultatima te analize (dokument: Trendovi i tipologije) |
USPN |
KT, RJT, MUP, USPN, UC, Nadzorni organi i dr. |
IV kvartal 2021. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.4 Analiza i praćenje rizika od strane nadzornih organa u vezi sa uvođenjem novih proizvoda i novih tehnologija u finansijskom i nefinansijskom sektoru |
KT |
Nadzorni organi, USPN, MUP, RJT, obveznici |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.5 Uspostaviti normativni okvir kojim će se bliže regulisati poslovanje sa virtuelnom imovinom i pružaoci usluga u vezi sa virtuelnom imovinom, a dodatno unaprediti postojeći pravni okvir koji se odnosi na umanjenje rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u vezi sa ovom imovinom |
VRS |
KHoV, NBS, MFIN |
IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.6 Analizirati pretnje u vezi sa poslovanjem institucija elektronskog novca iz trećih država |
NBS |
USPN, MUP, KT |
Decembar 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.7 Kontinuirano i interaktivno sarađivati sa privatnim sektorom radi blagovremenog otkrivanja novih proizvoda i tehnologija koje se mogu zloupotrebiti za pranje novca i finansiranje terorizma |
USPN |
Nadzorni organi, KT, obveznici, udruženja obveznika |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.8. Kontinuirano obaveštavati državne organe u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u vezi sa novim proizvodima i novim tehnologijama koji predstavljaju rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma |
USPN |
KT |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.9. Proaktivno analizirati propise sa stanovišta potencijalnih rizika po sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma |
KT |
Sve relevantne institucije i organi |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.10 Izvršiti analizu pravnog okvira kojim se reguliše prenos fizički prenosivih sredstava plaćanja (Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakon o deviznom poslovanju) |
USPN |
NBS, UC, MUP nadležni sud i tužilaštvo |
IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.11. Izmeniti normativni okvir po potrebi, u skladu sa rezultatima analize iz aktivnosti 1.2.10. |
USPN |
NBS |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.12 Uspostaviti Jedinstveni registar korisnika novčane doznake |
NBS |
|
II kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.13 Periodično analizirati funkcionalnost Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake i usvajati nove mere prema potrebi |
NBS |
|
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.14 Uspostaviti Jedinstveni registar sefova |
NBS |
|
II kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.15 Kontinuirano obaveštavanje svih relevantnih učesnika u sistemu o javno dostupnim bazama podataka |
KT |
|
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.16 Najmanje jednom godišnje upoređivati rezultate nacionalne procene rizika i izveštaja o izvršenim kontrolama nadzornih organa radi ocene razumevanja rizika od strane obveznika |
KT |
Nadzorni organi |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.2.17. Kontinuirano sagledavati kvalitet analiza rizika koje obveznici sprovode u skladu sa članom 6. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma |
USPN |
Nadzorni organi |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Mera 1.3: Razrađivanje mehanizama koordinacije i saradnje između organa nadležnih za nadzor, finansijskoobaveštajne poslove, istrage, postupke za pranje novca i finansiranje terorizma i oduzimanje imovine i unapređenje međunarodne saradnje |
||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022 |
Tip mere: Institucionalno-upravljačko-organizaciona |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Napredak u delotvornosti i tehničkoj usklađenosti sa relevantnim međunarodnim standardima, na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaj Manivala, Izveštaji o radu nadležnih organa, Koordinacionog tela |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
1.3.1 Razmotriti mogućnosti za izradu regionalne procene i analize rizika, umrežavanje sa registrima drugih država i drugim inicijativama u skladu sa dobrom međunarodnom praksom. |
KT |
|
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.3.2 Ostvarivati saradnju, uključujući i kroz prikupljanje informacija o uporednoj praksi drugih država, posebno država regiona, o pitanjima bitnim za sprovođenje prioritetnih analiza i nacionalne procene rizika |
KT |
|
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.3.3 Potpisivanje memoranduma između domaćih nadzornih organa i nadzornih organa drugih zemalja u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma |
KT |
Nadzorni organi |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.3.4 Zaključivati sporazume o međunarodnoj saradnji sa drugim državama o raspodeli oduzete imovine |
MP |
|
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.3.5 Pregled mehanizama za međuagencijske saradnje i davanje preporuka za njihovo unapređenje |
KT |
Relevantni organi i institucije |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.3.6 Obrazovanje stručnih timova Koordinacionog tela u skladu sa Poslovnikom o radu |
KT |
Relevantni organi i institucije |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.3.7 Unapređenje znanja i veština za korišćenje postojećih mehanizama međunarodne saradnje u cilju otkrivanja imovine stečene krivičnim delom |
KT |
Relevantni organi i institucije |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Mera 1.4: Obezbeđenje usklađenosti zakonodavnih i institucionalnih mehanizama u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma sa međunarodnim standardima |
||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022 |
Tip mere: Institucionalno-upravljačko-organizaciona |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Ocena ukupne tehničke usklađenosti sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji sa međunarodnim standardima |
Ocena u velikoj meri usklađen (LC) ili usklađen (C) |
Izveštaj nadležnih organa i Manivala o napretku Srbije |
NC (neusklađen) - 0 |
2019. |
NC - 0 |
NC - 0 |
NC - 0 |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
1.4.1 Praćenje ispunjenosti međunarodnih standarda u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma |
KT |
Relevantni organi i institucije |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.4.2 Iniciranje i podržavanje aktivnosti u cilju usklađivanja sa međunarodnim preporukama |
KT |
Relevantni organi i institucije |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.4.3. Širiti svest i upoznavati sve relevantne učesnike u sistemu o standardima, smernicama i primerima najbolje prakse FATF |
KT |
|
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.4.4 Redovno pratiti i analizirati aktivnosti u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma na nivou Evropske unije |
KT |
Relevantni organi i institucije |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
1.4.5. Po potrebi usvajati neophodne mere u Republici Srbiji, u skladu sa analizama iz aktivnosti 1.4.4 |
KT |
Relevantni organi i institucije |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Posebni cilj 2. Sprečiti unošenje u finansijski i nefinansijski sistem imovine za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom ili koja je namenjena finansiranju terorizma ili širenju oružja za masovno uništenje, odnosno unaprediti otkrivanje takve imovine ukoliko je već u sistemu |
|||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
Ocena tehničke usklađenosti sistema sa međunarodnim standardima relevantnim preporukama |
Ocena u velikoj meri usklađen (LC) ili usklađen (C) |
Izveštaj nadležnih organa i Manivala o napretku Srbije |
NC - 0 |
2019. |
NC - 0 |
NC - 0 |
NC - 0 |
Napredak na neposrednim rezultatima 3, 4 i 6 po Metodologiji FATF na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaj nadležnih organa i Manivala o napretku Srbije |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
Mera 2.1. Unapređenje efikasnosti praćenja i kvaliteta prijava sumnjivih aktivnosti koje dostavljaju obveznici |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Uprava za sprečavanje pranja novca |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022. |
Tip mere: Institucionalno-upravljačko-organizaciona |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Napredak na neposrednom rezultatu 6 po Metodologiji FATF na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaj nadležnih organa i Manivala o napretku Srbije |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
2.1.1. Doneti odnosno unaprediti postojeće preporuke za obaveštavanje Uprave o sumnjivim aktivnostima |
USPN |
Nadzorni organi, MUP, RJT |
Decembar 2020. godine |
Izvor 1 - EU podrška sprečavanju pranja novca |
|
|
|
|
Izvor 2 -Misija OEBS u Srbiji |
|
|
|
|
||||
2.1.2. Unapređivati kvalitet obaveštavanja obveznika o ishodu njihovih obaveštenja o sumnjivim aktivnostima |
USPN |
|
IV kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.1.3. Uvođenje stručnog ispita za ovlašćena lica u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma |
USPN |
Nadzorni organi |
Oktobar 2021. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.1.4. Izraditi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca putem interneta i drugim krivičnim delima visokotehnološkog kriminala u oblasti pružanja finansijskih usluga iz nadležnosti NBS |
NBS |
USPN |
Oktobar 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.1.5. Izraditi listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca putem interneta i drugim krivičnim delima visokotehnološkog kriminala u oblasti pružanja finansijskih usluga iz nadležnosti KHOV |
KHOV |
USPN |
Četvrti kvartal 2021. godine |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.1.6 Unapređenje kvaliteta obaveštavanja o sumnjivim aktivnostima u skladu sa analizom rizika |
USPN |
Nadzorni organi, organi krivičnih istraga i gonjenja, obveznici po zakonu, drugi državni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Mera 2.2: Sprečavanje zloupotrebe finansijskog i nefinansijskog sektora za svrhe pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje kroz mere poznavanja i praćenja stranke kod obveznika |
||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022. |
Tip mere: Institucionalno upravljačko organizaciona |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Unapređen sistem registracije stvarnih vlasnika |
Da/Ne |
Izveštaj o radu APR |
Ne |
2019 |
Da |
Da |
Da |
|
Donete izmene i dopune Pravilnika o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o SPN i FT i rezultatima NPR |
Da/Ne |
Donošenje Pravilnika |
Ne |
2019 |
Da |
Da |
Da |
|
Unapređenje sistema u skladu sa prepoznatim rizicima u okviru ove mere na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaji nadležnih institucija; Izveštaj Koordinacionog tela |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
2.2.1 Izmeniti Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i omogućiti osnivačima Registrovanih subjekata koji se osnivaju elektronski u APR da istovremeno sa podnošenjem elektronske prijave osnivanja izvrše evidentiranje stvarnog vlasnika u Centralnu evidenciju i sa tim u vezi razviti/unaprediti softversku aplikaciju. |
MPRIV |
APR |
Četvrti kvartal 2021. godine |
Sredstva nisu obezbeđena-poznat izvor finansiranja |
|
11.800 |
|
|
2.2.2. Izmeniti Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika kojima će se unaprediti sadržina Centralne evidencije (uvesti obavezu evidentiranja stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta po svakom od osnova, obavezu up-load -ovanja dokumenata i šematskih prikaza vlasničke strukture u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika) i sa tim u vezi razviti/unaprediti softversku aplikaciju. |
MPRIV |
APR |
Četvrti kvartal 2022. godine |
Sredstva nisu obezbeđena-poznat izvor finansiranja |
|
|
17.700 |
|
2.2.3 Izmene i dopune Pravilnika o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o SPN i FT i rezultatima NPR, naročito u pogledu primene pojednostavljenih i pojačanih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke |
MFIN |
Nadzorni organi |
April 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.2.4. Izraditi akta (smernice za procenu rizika od PN i FT i indikatore za prepoznavanje sumnjivih transakcija) za lica koja se bave poštanskim saobraćajem |
MTTT - Grupa za nadzor u oblasti poštanskog saobraćaja |
USPN |
April 2020. godine |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.2.5. Doneti, odnosno unaprediti upitnike o aktivnostima obveznika u vezi sa ograničavanjem raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje |
USPN |
Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.2.6. Sprovoditi analize načina i učestalosti korišćenja podataka evidentiranih u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i njihovog značaja u radu svih učesnika u sistemu (obveznika, Uprave, policije, tužilaštva, itd.) |
KT |
APR, Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.2.7. Preduzimati mere za unapređenje stanja na osnovu analiza iz aktivnosti 2.2.6 |
KT |
APR, Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.2.8. Uvesti obavezu za fizička lica koja su u sistemu PDV-a i koja se bave izgradnjom građevinskih objekata-investitori, da otvore namenski račun i svoje poslovanje obavljaju preko istog |
PU |
MFIN |
Decembar 2020. godine |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.2.9. U skladu sa utvrđenim potrebama, obaveštavati identifikovane grupe obveznika na primeren način o obavezama u pogledu primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje |
USPN |
Udruženja, PKS, MTTT, UIS |
Maj 2020. |
Sredstva međunarodnih donatora (npr. EU podrška sprečavanju pranja novca, OEBS misija u Srbiji) |
|
|
|
|
2.2.10. Praćenje međunarodnih standarda iz oblasti novih tehnologija i digitalnih identiteta |
KT |
NBS |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Mera 2.3. Unapređenje rada nadzornih organa po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa rizicima utvrđenim u nacionalnoj proceni rizika |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja:2020-2022. |
Tip mere: Institucionalno upravljačko organizaciona |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Zadržan kontinuitet i unapređeno sprovođenje nadzora zasnovanog na proceni rizika |
Da/Ne |
Izveštaji nadzornih organa; Izveštaj Manivala |
Da |
2019 |
Da |
Da |
Da |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
2.3.1. Unaprediti metodologiju nadzora u skladu sa nalazima ažurirane nacionalne procene rizika |
KT |
Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.3.2. Uskladiti akta (smernice za procenu rizika od PN i FT) nadzornih organa sa izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma |
KT |
Nadzorni organi |
April 2020. godine |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.3.3. Izraditi metodologiju rada i matrice za procenu rizika za lica koja se bave poštanskim saobraćajem |
MTTT - grupa za nadzor u oblasti poštanskog saobraćaja |
USPN |
Jun 2020 |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.3.4. Izraditi, odnosno unaprediti, za obveznike, liste indikatora za prepoznavanje sumnjivih aktivnosti |
USPN |
Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.3.5. Analiza kapaciteta (kadrovskih, tehničkih i finansijskih) relevantnih nadležnih organa i profesionalni razvoj osoblja različitih organa koji su uključeni u sistem SPN i FT (Zakon o SPN, Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje) |
KT |
Resorna ministarstva i nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2021. godine |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.3.6 Unaprediti kapacitete nadzornih organa, po potrebi, u skladu sa analizom iz aktivnosti 2.3.5. |
VRS |
Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine |
U skladu sa analizom |
|
|
|
|
2.3.7. Obezbediti da se u nadzoru u svim sektorima usvoji pristup zasnovan na proceni rizika koji uzima u obzir sektorski profil rizika koji je utvrđen u ažuriranoj nacionalnoj proceni rizika, uključujući i neposredan i posredan nadzor |
KT |
Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.3.8. Stručno usavršavanje kadrova u nadzornim organima u vezi sa odredbama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje) |
USPN |
PKS, PA, |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Sredstva međunarodnih donatora (npr. EU podrška sprečavanju pranja novca, OEBS misija u Srbiji) |
|
|
|
|
2.3.9. Unaprediti kapacitete prekršajnog i privrednog suda kroz održavanje obuka sudija prekršajnih i prevrednih sudova u vezi sa primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma |
USPN |
VKS, VSS, PAS, AS, strani partneri, Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Sredstva međunarodnih donatora (npr. EU podrška sprečavanju pranja novca, OEBS misija u Srbiji) |
|
|
|
|
2.3.10. Unaprediti znanja nadzornih organa kroz obuke o finansijskim proizvodima koji mogu biti zloupotrebljeni u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma (tržište kapitala, fizički prenosiva sredstva plaćanja, devizni platni promet i dr.) |
KT |
RJT, MUP, PU, UC, Nadzorni organi |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
Sredstva međunarodnih donatora (npr. EU podrška sprečavanju pranja novca, OEBS misija u Srbiji) |
|
|
|
|
2.3.11. Unaprediti kapacitete državnih organa održavanjem obuka radi prepoznavanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma prilikom kontrole prekograničnog prenosa gotovine |
UC |
USPN, MUP, tužilaštvo, PRIVS i PS |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
2.3.12. Unaprediti kapacitete Uprave carina u cilju stvarnog prepoznavanja roba dvostruke namene i naoružanja i vojne opreme održavanjem obuka carinskih službenika |
UC |
USPN |
Četvrti kvartal 2022. godine (kontinuirana aktivnost) |
finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Posebni cilj 3: Efikasno i delotvorno kažnjavati učinioce krivičnog dela pranje novca i oduzimati nezakonito stečenu imovinu |
|||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
Očuvan napredak na neposrednom rezultatu 7 po Metodologiji FATF na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaji nadležnih organa; Izveštaj Manivala |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
Unapređeno stanje u odnosu na neposredni rezultat 8 iz Metodologije FATF, na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaji nadležnih organa; Izveštaj Manivala |
- |
2016. |
Da |
Da |
Da |
Mera 3.1: Unapređenje delotvornosti državnih organa nadležnih za otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za krivično delo pranje novca u skladu sa rezultatima procene rizika i preporukama Manivala u procesu evaluacije Srbije |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022. |
Tip mere: Institucionalno upravljačko organizaciona |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Napredak u okviru neposrednog rezultata 6 u skladu sa Metodologijom FATF na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaj nadležnih organa o napretku; Izveštaj Manivala |
Da |
2019 |
Da |
Da |
Da |
|
Napredak u okviru neposrednog rezultata 7 u skladu sa Metodologijom FATF na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaj nadležnih organa o napretku; Izveštaj Manivala |
Da |
2019 |
Da |
Da |
Da |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
3.1.1 Izvršiti analizu postojećih sporazuma o saradnji zaključenih između Republičkog javnog tužilaštva i drugih državnih organa u cilju razmene podataka i informacija u vezi slučajeva pranja novca radi efikasnog otkrivanja i procesuiranja krivičnog dela pranja novca |
RJT |
PP, UC, NBS, USPN, APR, CRHOV, DRI, RGZ, ABPK, RFPIO, RFZO, RDI, UJN |
IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.1.2 U skladu sa nalazima analize iz aktivnosti 3.1.1, po potrebi zaključiti nove sporazume ili izmeniti/dopuniti postojeće |
RJT |
PP, UC, NBS, USPN, APR, CRHOV, DRI, RGZ, ABPK, RFPIO, RFZO, RDI, UJN |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.1.3. Davanje prioriteta u postupanju u predmetima pranja novca u godišnjim planovima i programima rada tužilaštva za organizovani kriminal i viših javnih tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao i Viših sudova u Beogradu Kraljevu Nišu i Novom Sadu, i Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionih sudova, a posebno u predmetima sa predikatnim krivičnim delima visokog stepena rizika i velike vrednosti |
RJT |
TOK, VJT Kraljevo, Beograd, Niš, Novi Sad, VKS; AS |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.1.4. Formiranje stalnih udarnih grupa za procesuiranje krivičnog dela pranja novca bez predikatnog krivičnog dela i od strane trećih lica u četiri posebna odeljenja u višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, a Tužilaštvu za organizovani kriminal za procesuiranje profesionalnog pranja novca. |
TOK |
VJT Kraljevo, Beograd, Niš, Novi Sad; PP, UC, NBS, USPN, APR, CRHOV, DRI, RGZ, ABK, RFPIO, RFZO, RDI i UJN |
IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.1.5. Održavanje periodičnih sastanaka za koordinaciju i prioritizaciju aktivnosti nadzornih i nadležnih policijskih jedinica i javnih tužilaštava zaduženih za procesuiranje krivičnih dela pranja novca |
RJT |
TOK; VJT Kraljevo, Beograd, Niš, Novi Sad; MUP i Nadzorni organi |
IV kvartal 2021. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.1.6. Kontinuirano održavanje radionica za unapređenje veština javnih tužilaca za proaktivno postupanje u pokretanju paralelnih finansijskih istraga i krivičnih istraga u postupcima za pranje novca (naročito pranja novca bez predikatnog krivičnog dela i pranja novca od strane trećih lica). |
PA |
RJT; VKS; MUP |
II kvartal 2020 - IV kvartal 2021. |
Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
3.1.7 Kontinuirane napredne obuke i radionice za vođenje finansijskih istraga, korišćenje finansijsko obaveštajnih podataka, analizu finansijskih tokova i modeliranje finansijskih tokova kriminalne organizacije, analizu neto vrednosti imovine, dokazivanje namere za pranje novca, autonomne istrage pranja novca |
PA |
RJT; VKS; MUP |
IV kvartal 2022. |
Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
3.1.8 Kontinuirane obuke tužilaca i sudija o značaju posrednih dokaza - analizi i zaključivanju na osnovu posrednih dokaza; donošenje odluke o prihvatljivosti dokaza na pripremnom ročištu; ocena forenzičkih dokaza |
PA |
RJT i VKS; MUP |
IV kvartal 2022. |
Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
3.1.9 Kontinuirano sprovođenje obuka za vođenje krivičnog postupka prema pravnim licima kao učiniocima krivičnog dela pranje novca |
PA |
RJT; VKS; MUP |
IV kvartal 2022. |
Sredstva delimično obezbeđena iz projekta podrške EU sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji |
|
|
|
|
3.1.10 Sprovođenje procene kadrovskih kapaciteta TOK i posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije, VJT i VS i usvajanje novog Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u skladu sa procenom |
MP |
TOK i posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije, VJT i VS |
IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.1.11 Popunjavanje upražnjenih radna mesta u skladu sa Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u TOK i posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije, VJT i VS |
MP |
TOK i posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije, VJT i VS |
IV kvartal 2022. |
Budžet RS |
|
|
|
|
Mera 3.2: Izricanje delotvornih i odvraćajućih krivičnih sankcija |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Vrhovni kasacioni sud |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022. |
Tip mere: Informativno-edukativna |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Napredak u pogledu ispunjenosti zahteva međunarodnih standarda koji se odnose na izricanje delotvornih, srazmernih i odvraćajućih sankcija za pranje novca, na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaj nadležnih organa o napretku; Izveštaj Manivala |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din |
||
2019 |
2020 |
2021 |
||||||
3.2.1. Kontinuirane osnovne i unapređene obuke sudija za efikasno vođenje glavnog pretresa, izricanje delotvornih krivičnih sankcija u postupcima za krivično delo pranje novca |
PA |
VKS |
IV kvartal 2022. |
Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
3.2.2 Analiza uporedne sudske prakse sankcionisanja krivičnog dela pranja novca |
VKS |
AS; IUP |
IV kvartal 2020. |
Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
3.2.3. Razmena međunarodnih iskustava, između ostalog i kroz studijske posete, sa zemljama koji imaju dobru praksu procesuiranja krivičnih dela pranja novca |
VKS |
RJT, TOK; VJT Kraljevo, Beograd, Niš, Novi Sad; Uprava carina; MUP; ABPK; PU; USPN |
IV kvartal 2022. |
Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
3.2.4. Kvartalne analize sudske prakse domaćih sudova za krivično delo pranje novca - objavljivanje biltena i stručnih publikacija o postupcima i presudama za pranje novca, naročito u sudskim odlukama koje su mogu smatrati presedanima |
VKS |
VS, AS Kraljevo, Beograd, Niš, Novi Sad |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Mera 3.3: Efektivno oduzimanje nezakonito stečene imovine |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022 |
Tip mere: Informativno-edukativna |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Sprovedene sve planirane obuke |
Da/Ne |
Izveštaj nadležnih organa o napretku na ispunjavanju preporuka Manivala; Izveštaj Manivalu |
Da |
2016. |
Da |
Da |
Da |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
3.3.1. Kontinuirane zajedničke obuke policijskih službenika i javnih tužilaca za efikasnije otkrivanje imovine stečene izvršenjem predikatnog krivičnog dela i imovine neutvrđenog porekla. |
POLA |
PA; RJT; MUP |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.3.2. Izrada priručnika za pronalaženje i efikasno oduzimanje imovine nelegalnog porekla i vođenje (paralelnih) finansijskih istraga. |
RJT |
VKS |
IV kvartal 2020. |
Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
3.3.3. Kontinuirana zajednička obuka USPN, policije, i tužilaštva za pronalaženje i oduzimanje nezakonito stečene imovine locirane u inostranstvu korišćenjem instrumenata međunarodne saradnje posebno ARO kancelarije i CAMDEN mreže, EGMONT grupe. |
PA |
RJT, MUP, USPN; TOK; VJT Kraljevo, Beograd, Niš, Novi Sad |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.3.4 Jačanje kapaciteta Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom zapošljavanjem procenitelja |
MP-DUOI |
VRS |
IV kvartal 2020. |
Budžet Republike Srbije |
|
|
Budžet Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom - 960.000 dinara godišnje, počev od 2021. godine - bruto plata NAPOMENA: Procena rađena na osnovu vrednosti prosečne plate u Republici Srbiji |
|
3.3.5 Redovno sprovođenje obuka za procenu i obezbeđenje vrednosti oduzete imovine proistekle iz krivičnog dela do konačne odluke suda |
PA |
RJT; TOK; MP-DUOI; MP; |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
3.3.6 Analiziranje normativnog okvira za privremeno i trajno oduzimanje imovine u krivičnom postupku i postupku za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, a naročito njihove usklađenosti sa FATF preporukama |
MP |
RJT, VKS, TOK |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Posebni cilj 4: Uočavati i otklanjati pretnje od finansiranja terorizma i kažnjavati izvršioce krivičnog dela finansiranja terorizma |
|||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje i finansiranje terorizma |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
Napredak na ostvarivanju neposrednih rezultata 9-11 po Metodologiji FATF |
Da/Ne |
Izveštaji nadležnih organa; |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
Mera 4.1: Obezbeđenje održivosti sistema istraživanja i krivičnog gonjenja u slučajevima finansiranja terorizma |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022. |
Tip mere: Institucionalno upravljačko organizaciona |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. |
Ciljana vrednost 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Provereni sumnjivi entiteti |
Procenat |
Godišnji izveštaj nadležnih državnih organa |
100% |
2019. |
100% |
100% |
100% |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
4.1.1. Nastaviti sa razmenjivanjem podataka i informacija o finansiranju terorizma u okviru postojećih struktura međusobne koordinacije i saradnje operativnih organa nadležnih za borbu protiv terorizma i drugih krivičnih dela u vezi sa njim; |
NKT |
RJT, TOK, BIA, MUP, USPN, KSNBiZTP |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.1.2. Analizirati postojeće kadrovske, tehnološke i finansijske kapacitete za sprečavanje finansiranja terorizma organa nadležnih za borbu protiv terorizma i drugih krivičnih dela u vezi sa njim; |
NKT |
RJT, TOK, BIA, MUP, USPN, KSNBiZTP |
II kvartal 2021. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.1.3. Prilagoditi kadrovske, tehnološke i finansijske kapacitete rezultatima analize iz 4.1.2; |
VRS |
KT |
III kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih/Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
4.1.4. Nastaviti sistematsko istraživanje u slučajevima finansiranja terorizma - kroz razmenu izveštaja Uprave za sprečavanje pranja novca sa nadležnim državnim organima; |
USPN |
TOK, BIA, MUP |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.1.5 Unapređivati saradnju sa relevantnim međunarodnim subjektima u vezi sa finansiranjem terorizma; |
NKT |
MSP, USPN, MUP, BIA, VOA, VBA, KSNBiZTP |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.1.6 Analizirati usklađenost postojećeg krivičnog zakona- u delu koje se odnosi na krivično delo finansiranja terorizma sa međunarodnim standardima |
MP |
RJT |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.1.7. Nastaviti sa obukama Jedinice za finansijske istrage MUP RS na polju prepoznavanja aktivnosti za finansiranje terorizma; |
KT |
MUP, USPN |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.1.8. Kontinuirano vršiti obuku nadležnih organa u skladu sa najboljom praksom u slučajevima finansiranje terorizma; |
KT |
PA, MUP, BIA,USPN |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih/Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
Mera 4.2: Obezbeđenje efikasnosti sprovođenja aktivnosti na praćenju prekograničnih rizika za finansiranje terorizma |
||||||||
Institucija odgovorna za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022. |
Tip mere: Informativno-edukativna |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Održan kontinuitet obuka carinskih službenika i graničnih policajaca za prepoznavanje rizika od finansiranja terorizma |
Da/Ne |
Izveštaj sa obuka; Izveštaj o radu |
Da |
2019. |
Da |
Da |
Da |
|
Izrađena analiza alternativnih načina za prenos imovine kao i korišćenje savremenih tehnologija |
Da/Ne |
Analiza |
Ne |
2019. |
Ne |
Da |
|
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
4.2.1 Kontinuirano održavati obuke pripadnika granične policije u cilju prepoznavanja rizika od finansiranja terorizma; |
MUP |
|
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih/Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
4.2.2 Kontinuirano održavati obuke carinskih službenika u cilju prepoznavanja rizika od finansiranja terorizma; |
UC |
USPN, MUP |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih/Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
4.2.3 Sagledavanje alternativnih načina za prenos imovine i korišćenja savremenih tehnologija (virtuelna imovina, strane institucije za prenos novca i dr.) za finansiranje terorizma i usvojiti nove mere prema potrebi; |
NKT |
NBS, KHOV, BIA, MUP, USPN, KSNBiZTP |
Analiza: IV kvartal 2021; Usvajanje novih mera: IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih/Sredstva međunarodnih donatora |
|
|
|
|
Mera 4.3: Unapređenje okvira za sprečavanje zloupotrebe neprofitnog sektora u svrhe finansiranja terorizma kroz aktivnu saradnju između javnog i neprofitnog sektora |
|||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
|||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022. |
Tip mere: Institucionalno upravljačko organizaciona |
||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
||
Ocena usklađenosti sa međunarodnim standardima, na godišnjem nivou |
a) neusklađen |
Izveštaj nadležnih organa; Izveštaj relevantnih međunarodnih organizacija |
Okvir u "velikoj meri usklađen" |
2019. |
Najmanje u velikoj meri usklađen |
Najmanje u velikoj meri usklađen |
Najmanje u velikoj meri usklađen |
||
Zastupljenost neprofitnih organizacija u relevantnim aktivnostima, na godišnjem nivou |
Da/Ne |
Izveštaji o sprovedenim aktivnostima i modalitetima učešća neprofitnih organizacija u njima |
Da |
2019 |
Da |
Da |
Da |
||
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
4.3.1. U participativnom procesu, analizirati propise vezane za rad nadležnih organa u vezi sa upisom i brisanjem iz registra, evidencijom, nadzorom i saradnjom sa neprofitnim organizacijama i po potrebi ih prilagođavati; |
KT |
MDULS, MKI, KZSCD, MPRIV - APR, RGNPO, NPO sektor, USPN |
Analiza propisa: IV kvartal 2021; Prilagođavanje rezultatima analize: IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.3.2 Ažuriranje analize neprofitnog sektora, u participativnom procesu, sa aspekta ranjivosti od finansiranja terorizma; |
KT |
MDULS, MKI, MF, APR, KZSCD, RGNPO, NKT, NPO Sektor, |
IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.3.3 Nastaviti sa sprovođenjem nadzora nad neprofitnim organizacijama, analizirati rezultate i sastavljati statističke izveštaje o sprovedenim nadzorima; |
KKZIN |
RGNPO, MKI |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.3.4 Ažurirati kriterijume i procedure za sprovođenje nadzora nad neprofitnim organizacijama (Matrica rizika) |
KKZIN |
RGNPO |
IV kvartal 2022. |
|
|
|
|
|
4.3.5 Unaprediti saradnju sa neprofitnim sektorom i donatorima kroz promovisanje transparentnosti, odgovornosti, integriteta, mehanizama samoregulacije, vršenja edukacije i razmene primera dobre prakse u svrhu smanjenja rizika njihove zloupotrebe od finansiranja terorizma; |
KSCD |
KT, NPO sektor, donatori, USPN, MUP |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.3.6 Analizirati postojeće kadrovske, tehnološke i finansijske kapacitete organa nadležnih za za upis i brisanje, evidenciju, nadzor i saradnju sa neprofitnim sektorom |
KT |
MDULS -UI, MKI, KSCD, MPRIV - APR, MF, RGNPO |
Analiza: IV kvartal 2021. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.3.7 Unaprediti sistem i kapacitete nadležnih organa u skladu sa analizom iz 4.3.6; |
VRS |
KT |
IV kvartal 2022. |
Shodno rezultatima analize. Biće predmet ažuriranog akcionog plana. |
|
|
|
|
4.3.8 Nastaviti sa održavanjem obuka inspektora nadležnih institucija za nadzor neprofitnog sektora; |
KT |
KKZIN, RGNPO |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.3.9 Povećanje informisanosti neprofitnog sektora i podizanje svesti o dozvoljenim načinima finansijskog poslovanja |
KT |
NBS, MDULS, MKI, KSCD, NPO sektor, USPN |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.3.10 Voditi ažurirane evidencije o aktivnostima neprofitnog sektora po pitanju samoregulacije |
KSCD |
NPO sektor |
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.3.11 Unaprediti veb aplikaciju za pretragu označenih lica i nastaviti njenu promociju; |
USPN |
|
IV kvartal 2022. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Mera 4.4: Unapređenje i efikasna primena normativnog okvira koji se odnosi na sprečavanje finansiranja terorizma |
||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma |
||||||||
Period sprovođenja: 2020-2022. |
Tip mere: Institucionalno upravljačko organizaciona |
|||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u godini 2021. |
Ciljana vrednost u godini 2022. |
|
Ocena usklađenosti sa relevantnim međunarodnim standardima, na godišnjem nivou |
a) neusklađen |
Izveštaj nadležnih organa; Izveštaj relevantnih međunarodnih organizacija |
Okvir u "velikoj meri usklađen" |
2019. |
Najmanje u velikoj meri usklađen |
Najmanje u velikoj meri usklađen |
Najmanje u velikoj meri usklađen |
|
Naziv aktivnosti: |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||
2020. |
2021. |
2022. |
||||||
4.4.1 Sprovesti analizu usklađenosti i međusobne usaglašenosti Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje i Zakona o međunarodnim merama ograničenja; |
KT |
MP, MSP, USPN |
IV kvartal 2020. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
4.4.2 Usaglasiti, po potrebi, zakonsku regulativu sa rezultatima analize iz 4.4.1; |
VRS |
KT |
IV kvartal 2021. |
Finansira se u okviru redovnih aktivnosti zaposlenih |
|
|
|
|
Lista skraćenica |
|
ABPK |
Agencija za borbu protiv korupcije |
AKS |
Advokatska komora Srbije |
APR |
Agencija za privredne registre |
AS |
Apelacioni sudovi |
BIA |
Bezbednosno-informativna agencija |
VBA |
Vojno bezbednosna agencija |
VJT |
Više javno tužilaštvo |
VKS |
Vrhovni kasacioni sud |
VOA |
Vojno obaveštajna agencija |
VRS |
Vlada Republike Srbije |
VS |
Viši sud |
VSS |
Visoki savet sudstva |
DRI |
Državna revizorska institucija |
IUP |
Institut za uporedno pravo |
JBK |
Javnobeležnička komora Srbije |
KZSCD |
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom |
KKZIN |
Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor |
KSNBiZTP |
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka |
KT |
Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca |
KHOV |
Komisija za hartije od vrednosti |
MDULS |
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave |
MDULS-UI |
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave - Upravna inspekcija |
MKI |
Ministarstvo kulture i informisanja |
MP |
Ministarstvo pravde |
MP-DUOI |
Ministarstvo pravde - Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom |
MPRIV |
Ministarstvo privrede |
MTTT |
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija |
MUP |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
MFIN |
Ministarstvo finansija |
Nadzorni organi |
Nadzorni organi po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (NBS, MTTT, KHOV, JBK, AKS, UIS, USPN, PU) |
NBS |
Narodna banka Srbije |
NKT |
Nacionalno koordinaciono telo za sprečavanje i borbu protiv terorizma |
NPO sektor |
Neprofitni sektor |
PA |
Pravosudna akademija |
PAS |
Prekršajni apelacioni sud |
PKS |
Privredna komora Srbije |
POLA |
Policijska akademija |
PP |
Poreska policija |
PRIVS |
Privredni sud |
PS |
Prekršajni sud |
PU |
Poreska uprava |
RGZ |
Republički geodetski zavod |
RGNPO |
Radna grupa za nadzor |
RDI |
Republička direkcija za imovinu Republike Srbije |
RJT |
Republičko javno tužilaštvo |
RFZO |
Republički fond za zdravstveno osiguranje |
RFPIO |
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje |
TOK |
Tužilaštvo za organizovani kriminal |
UGP |
Uprava granične policije |
UIS |
Uprava za igre na sreću |
UJN |
Uprava za javne nabavke |
USPN |
Uprava za sprečavanje pranja novca |
UC |
Uprava carina |
CRHOV |
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti |