ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE, S JEDNE STRANE I EVROAZIJSKE EKONOMSKE UNIJE I NJENIH DRŽAVA ČLANICA, S DRUGE STRANE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 3/2020) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, s druge strane, sačinjen u Moskvi, 25. oktobra 2019. godine, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, s druge strane, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
SPORAZUM
O SLOBODNOJ TRGOVINI IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE, S JEDNE STRANE I EVROAZIJSKE EKONOMSKE UNIJE
I NJENIH DRŽAVA ČLANICA, S DRUGE STRANE
Republika Srbija (u daljem tekstu: Srbija), s jedne strane i Evroazijska ekonomska unija (u daljem tekstu: EAEU) i Republika Jermenija, Republika Belorusija, Republika Kazahstan, Kirgiska Republika, Ruska Federacija (u daljem tekstu: države članice EAEU) s druge strane;
Na temeljima ranije uspostavljenih odnosa slobodne trgovine između Republike Srbije, Republike Belorusije, Republike Kazahstan i Ruske Federacije;
Nastojeći da unapređuju i produbljuju uzajamnu trgovinsko-ekonomsku saradnju između Srbije i država članica EAEU u oblastima od obostranog interesa;
Potvrđujući privrženost principima tržišne ekonomije, kao osnove trgovinsko-ekonomskih odnosa i svoju nameru da aktivno učestvuju i podstiču proširivanje uzajamno korisnih trgovinsko-ekonomskih odnosa između Srbije i država članica EAEU;
Stvarajući neophodne uslove za slobodno kretanje robe i kapitala u skladu s pravom EAEU, zakonima i propisima država članica EAEU i Srbije, kao i pravilima Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO);
Izražavajući svoju spremnost i punu podršku uspešnom pristupanju STO i uviđajući da će članstvo EAEU, Belorusije i Srbije u STO stvoriti povoljne uslove za produbljivanje njihove integracije u multilateralni trgovinski sistem i unaprediti saradnju između Strana u ovom sporazumu;
Sporazumele su se o sledećem:
Strane u ovom sporazumu su Srbija, s jedne strane i države članice EAEU i EAEU u okviru svojih nadležnosti koje proizlaze iz Ugovora o Evroazijskoj ekonomskoj uniji od 29. maja 2014. godine (u daljem tekstu: Ugovor o Uniji), koje nastupaju zajednički, ili pojedinačno, s druge strane (u daljem tekstu: Strane).
Strane liberalizuju međusobnu trgovinu u skladu s odredbama ovog sporazuma i pravilima STO, posebno člana XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine (u daljem tekstu: GATT 1994), u cilju uspostavljanja režima slobodne trgovine između EAEU i njenih država članica, s jedne strane, i Srbije, s druge strane.
Ciljevi ovog sporazuma, kao što je bliže određeno kroz njegove principe i pravila, su:
- proširenje i unapređenje međusobnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, s ciljem ubrzanja ekonomskog razvoja Strana i postizanja njihove proizvodne i finansijske stabilnosti;
- razvijanje efikasnih procedura za sprovođenje i primenu ovog sporazuma, i za njegovo zajedničko izvršenje.
Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima
1. U slučaju odstupanja između ovog sporazuma i neke odredbe Marakeškog sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije, zaključenog 15. aprila 1994. godine (u daljem tekstu: Sporazum STO), primenjuje se relevantna odredba Sporazuma STO.
2. U slučaju odstupanja pomenutog u stavu 1. ovog člana, Strane će se odmah konsultovati u cilju pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja.
1. Strane neće primenjivati carine i druge dažbine jednakog dejstva kao carine, propisane na uvoz robe poreklom s teritorije jedne od Strana, ili u vezi s njim, osim ako nije drugačije predviđeno ovim sporazumom.
2. Ništa sadržano u ovom članu ne sprečava ni jednu od Strana da u bilo kom trenutku na uvoz bilo kojeg proizvoda uvede:
(a) dažbinu jednaku unutrašnjem porezu propisanu u skladu s odredbama člana 8. ovog sporazuma u odnosu na sličan domaći proizvod;
(b) bilo koju dažbinu propisanu u skladu sa čl. 18, 19. i/ili 21. ovog sporazuma na osnovu zakona i propisa Strane;
(v) takse, ili druge dažbine srazmerne troškovima pruženih usluga primenjene u skladu sa članom 6. ovog sporazuma.
3. Carine i bilo koje druge dažbine jednakog dejstva kao carine mogu se primenjivati na robu navedenu u Prilogu 1. ("Lista robe izuzete iz režima slobodne trgovine pri uvozu na carinsku teritoriju Republike Srbije iz država članica Evroazijske ekonomske unije") i u Prilogu 2. ("Lista robe izuzete iz režima slobodne trgovine pri uvozu na carinsku teritoriju Evroazijske ekonomske unije iz Republike Srbije") ovog sporazuma. Takve carine i dažbine primenjuju se u skladu s tretmanom najpovlašćenije nacije u smislu člana I GATT 1994.
4. Primena izvoznih carina je uređena u skladu s odgovarajućim zakonima i propisima Strana i njihovim obavezama predviđenim Sporazumom STO.
Tretman najpovlašćenije nacije
Član I GATT 1994, uključujući njegova objašnjenja kao i sva izuzeća, oslobođenja i odstupanja u pogledu obaveze odobravanja tretmana definisanog u članu I GATT 1994, koji se primenjuje u skladu sa Sporazumom STO, su obuhvaćeni ovim sporazumom i čine njegov sastavni deo.
Svaka Strana će osigurati da su sve takse i dažbine propisane u vezi sa uvozom i izvozom robe, u skladu sa članom VIII GATT 1994. U tom cilju član VIII GATT 1994, uključujući njegova tumačenja i Dodatne odredbe, su obuhvaćeni ovim sporazumom i čine njegov sastavni deo.
Zabrane, količinska ograničenja i mere jednakog dejstva
Strane u međusobnoj trgovini mogu da primenjuju zabrane, količinska ograničenja i druge mere jednakog dejstva u odnosu na uvoz i izvoz robe u skladu sa članom XI GATT 1994 i u skladu sa članom XIII GATT 1994, osim ako nije drugačije predviđeno ovim sporazumom.
Svaka Strana će robi poreklom iz druge Strane odobriti nacionalni tretman u skladu sa članom III GATT 1994. U tom cilju su član III GATT 1994, uključujući njegova tumačenja, obuhvaćeni ovim sporazumom i čine njegov sastavni deo.
1. Strane će sarađivati i razmenjivati informacije o standardima, tehničkim propisima, metrologiji, tržišnom nadzoru i procedurama ocenjivanja usaglašenosti, uključujući akreditaciju, ispitivanje i sertifikaciju, s ciljem povećanja uzajamnog razumevanja njihovih sistema i sprečavanja nastanka bilo kakvih tehničkih prepreka međusobnoj trgovini.
2. Radi sprovođenja odredaba ovog sporazuma, Strane će podsticati bilateralnu saradnju između svojih organa ili tela nadležnih za standardizaciju, tehničke propise, metrologiju, tržišni nadzor i procedure ocenjivanja usaglašenosti, uključujući akreditaciju, ispitivanje i sertifikaciju.
3. Radi olakšavanja trgovine, Strane mogu da iniciraju pregovore u cilju potpisivanja sporazuma o uklanjanju tehničkih prepreka međusobnoj trgovini, uključujući uzajamno priznavanje rezultata procedura ocenjivanja usaglašenosti u pogledu određenog proizvoda ili grupe proizvoda.
4. Uslove i metode ocenjivanja usaglašenosti proizvoda s mandatornim zahtevima određuju nadležna tela i organi Strana u skladu s važećim zakonima i propisima Strane uvoznice i u skladu s odredbama Sporazuma o tehničkim preprekama trgovini, iz Aneksa 1A Sporazuma STO.
5. Strane su saglasne da kada jedna Strana smatra da je druga Strana preduzela neku meru koja stvara, ili bi mogla da stvori nepotrebnu prepreku trgovini, vode tehničke konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta, u cilju nalaženja uzajamno prihvatljivog rešenja. Tehničke konsultacije mogu da se vode na bilo koji način o kojem se Strane saglase.
Sanitarne i fitosanitarne mere
1. Prilikom usaglašavanja svojih sanitarnih i fitosanitarnih mera, Strane primenjuju svoje zakone i propise u oblasti sanitarnih i fitosanitarnih mera u skladu sa Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera iz Aneksa 1A Sporazuma STO.
2. Strane mogu da zaključe dodatne sporazume radi usmeravanja donošenja, usvajanja i/ili sprovođenja sanitarnih i fitosanitarnih mera kako bi se negativni efekti tih mera na njihovu međusobnu trgovinu sveli na minimum.
3. Svaka Strana će na pismeni zahtev druge Strane blagovremeno pružiti informacije o svim pitanjima u vezi sa sanitarnim i fitosanitarnim merama koja su se javila ili se mogu javiti u njihovoj međusobnoj trgovini.
4. Strane su saglasne da kada jedna Strana smatra da je druga Strana preduzela neku meru koja stvara ili bi mogla da stvori prikriveno ograničenje u trgovini, vode tehničke konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta, u cilju nalaženja uzajamno prihvatljivog rešenja. Tehničke konsultacije mogu da se vode na bilo koji način o kojem se Strane saglase.
Poreklo robe se određuje na osnovu Pravila o poreklu, koja su data u Prilogu 3. ("Pravila o poreklu") uz ovaj sporazum.
Član V GATT 1994 obuhvaćen je ovim sporazumom i čini njegov sastavni deo.
1. Pod uslovom da se ove mere ne primenjuju na način koji predstavlja sredstvo proizvoljne, ili neopravdane diskriminacije između Strana u kojima prevladavaju isti uslovi, ili prikriveno ograničavanje međunarodne trgovine, ništa se u ovom sporazumu neće tumačiti tako da sprečava Strane da donose ili primenjuje mere:
(a) neophodne za zaštitu javnog morala;
(b) neophodne za zaštitu života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka;
(v) koje se odnose na uvoz i izvoz zlata i srebra;
(g) neophodne da obezbede usklađenost sa zakonima ili propisima koji nisu u suprotnosti s odredbama GATT 1994, uključujući one koje se odnose na primenu carinskog zakonodavstva, na propise o monopolu u skladu sa članom II, stav 4. i članom XVII GATT 1994, na zaštitu patenata, robnih žigova, autorskih prava i sprečavanje prakse dovođenja u zabludu;
(d) koje se odnose na proizvode izrađene u zatvorima;
(đ) koje se primenjuju radi zaštite nacionalne baštine koja ima umetničku, istorijsku ili arheološku vrednost;
(e) koje se odnose na očuvanje neobnovljivih prirodnih resursa, ako se takve mere sprovode istovremeno s ograničenjem domaće proizvodnje, ili potrošnje;
(ž) koje se preduzimaju radi izvršavanja obaveza preuzetih na osnovu nekog međudržavnog sporazuma o robama koji je u skladu s kriterijumima podnetim STO i za koje STO nije izrazila neodobravanje, ili koji je i sam bio podnet STO i za koji ona nije izrazila neodobravanje;
(z) koje su vezane za ograničenje izvoza domaćih sirovina neophodnih za obezbeđenje dovoljne količine ovih sirovina za domaću prerađivačku industriju u periodima kada se cena ovih sirovina na domaćem tržištu nalazi na nižem nivou od cene na svetskom tržištu, kao dela vladinog stabilizacionog plana, pod uslovom da ova ograničenja nemaju za posledicu povećanje izvoza ili zaštitu domaće industrije i da ne odstupaju od odredaba GATT 1994. koje se odnose na nediskriminaciju;
(i) koje su bitne za nabavku, ili distribuciju proizvoda kod kojih se oseća opšta ili lokalna nestašica; pod uslovom da je svaka takva mera kompatibilna s principom da Strane imaju pravo na pravičan udeo u međunarodnom snabdevanju ovim proizvodima, i da se sve mere koje su u suprotnosti s drugim odredbama ovog sporazuma ukidaju čim prestanu da postoje razlozi zbog kojih su uvedene.
2. Strane će se međusobno obaveštavati onoliko koliko je to moguće o merama preduzetim u skladu s ovim članom i o njihovom prestanku.
Izuzeća iz razloga bezbednosti
Ništa u ovom sporazumu neće se tumačiti:
(a) kao zahtev prema bilo kojoj Strani u ovom sporazumu za dostavljanje bilo kakvih informacija, čije bi objavljivanje ta Strana smatrala suprotnim osnovnim interesima njene bezbednosti, ili
(b) kao sprečavanje bilo koje Strane u ovom sporazumu da preduzima mere koje smatra neophodnim radi zaštite osnovnih interesa svoje bezbednosti:
1) koje se odnose na fisione materije, ili materijale od kojih se oni proizvode;
2) koje se odnose na trgovinu oružjem, municijom i vojnim materijalom, kao i na promet ostalom robom i materijalima koji su, direktno ili indirektno namenjeni snabdevanju oružanih snaga;
3) ako se one primenjuju za vreme rata, ili u drugim vanrednim situacijama u međunarodnim odnosima; ili
(v) kao sprečavanje bilo koje od Strana u ovom sporazumu da preduzme bilo koje aktivnosti u ispunjavanju svojih obaveza prema Povelji Ujedinjenih nacija radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti.
Ograničenja u cilju zaštite ravnoteže platnog bilansa
1. Ako je jedna od Strana u ozbiljnim platnobilansnim teškoćama i teškoćama spoljne likvidnosti, ili joj preti opasnost od nastanka takve situacije, ona može da uvede restriktivne uvozne mere, u skladu sa članom XII GATT 1994 i Dogovorom o platnobilansnim odredbama GATT 1994. Te restriktivne mere biće u skladu sa Statutom Međunarodnog monetarnog fonda.
2. Ta Strana dužna je da blagovremeno obavesti drugu Stranu o svojoj nameri da uvede navedene mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa, i o dinamici njihove primene i ukidanja.
3. Kada se uvedu, ili nastave da primenjuju restriktivne mere iz tačke 1. iz ovog člana, Zajednički komitet će bez odlaganja održati konsultacije. Na ovim konsultacijama se procenjuje platnobilansna situacija odgovarajuće Strane i restriktivne mere koje su uvedene, ili se i dalje primenjuju u skladu sa ovim članom, uzimajući u obzir, inter alia, faktore, kao što su:
(a) priroda i stepen platnobilansnih teškoća:
(b) mogući uticaj restriktivnih mera na ekonomiju druge Strane; i
(v) alternativne mere koje se mogu uvesti.
Konsultacijama će se preispitati usaglašenost svake restriktivne mere sa članom XII GATT 1994.
Zaštita prava intelektualne svojine
1. U smislu ovog sporazuma intelektualna svojina označava intelektualnu svojinu kako je definisana u članu 2. Konvencije o osnivanju Svetke organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: WIPO), potpisane 14. jula 1967. godine.
2. Strane prepoznaju značaj zaštite prava intelektualne svojine, i osiguraće adekvatnu i efikasnu primenu međunarodnih ugovora koji se odnose na intelektualnu svojinu čije su potpisnice. Strane koje su potpisnice Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine iz Priloga 1S Sporazuma STO (u daljem tekstu: TRIPS sporazum) potvrđuju svoje obaveze koje su u njemu predviđene. Strane koje nisu potpisnice TRIPS sporazuma poštovaće principe TRIPS sporazuma.
3. Svaka Strana će državljanima druge Strane odobriti tretman ne manje povoljan od onog koji uživaju njeni državljani u pogledu zaštite prava intelektualne svojine, uz poštovanje odredaba i izuzetaka predviđenih u čl. 3. i 5. TRIPS sporazuma.
4. Svaka Strana će državljanima druge Strane odobriti tretman ne manje povoljan od onog koji uživaju državljani bilo koje druge zemlje u pogledu zaštite prava intelektualne svojine u skladu s odredbama TRIPS sporazuma, posebno čl. 4. i 5. TRIPS sporazuma.
5. Strane će nastojati da osiguraju u svojim zakonima i propisima odredbe za ostvarivanje prava intelektualne svojine na istom nivou kao što je predviđeno u čl. od 41. do 50. TRIPS sporazuma, kako bi se omogućilo efikasno delovanje protiv svakog akta kršenja prava intelektualne svojine obuhvaćenih ovim sporazumom. Svaka Strana osigurava efikasnu zaštitu od nelojalne konkurencije u skladu sa svojim zakonima i propisima i članom 10 bis Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine od 20. marta 1883. godine.
6. Strane će sarađivati na pitanjima intelektualne svojine. Na zahtev jedne od Strana, one će održavati konsultacije stručnjaka za ova pitanja, posebno u pogledu aktivnosti koje se odnose na postojeće ili buduće međunarodne konvencije o harmonizaciji, regulisanju i garantovanju prava intelektualne svojine i na aktivnosti u međunarodnim organizacijama, kao što su: STO, Svetska organizacija za prava intelektualne svojine, kao i u vezi odnosa Strana s trećim stranama u vezi s pitanjima intelektualne svojine.
7. Ako se pojave problemi u oblasti zaštite prava intelektualne svojine koji utiču na uslove trgovine, na zahtev jedne od Strana održaće se tehničke konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta radi pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja. Tehničke konsultacije mogu se obavljati na bilo koji način, a u skladu sa dogovorom Strana.
Svaka Strana će osigurati da njena državna trgovinska preduzeća posluju u skladu sa članom XVII GATT 1994, njegovim tumačenjima i Sporazumom o tumačenju člana XVII GATT 1994, koji su obuhvaćeni ovim sporazumom i čine njegov sastavni deo.
Antidampinške i kompenzatorne mere
1. Odredbe ovog sporazuma ne sprečavaju Strane da primenjuju antidampinške i kompenzatorne mere u skladu s ovim članom i čl. 20. i 22. ovog sporazuma.
2. Strane primenjuju antidampinške i kompenzatorne mere u skladu s odredbama člana VI GATT 1994, Sporazuma o primeni člana VI GATT 1994. i Sporazuma o subvencijama i kompenzatornim merama iz Priloga 1A Sporazuma STO (u daljem tekstu Sporazum o SKM), uz uzimanje u obzir odredaba ovog člana i čl. 20. i 22. ovog sporazuma i Priloga 4. "Odredbe u vezi određivanja normalne vrednosti u antidampinškim istragama" uz ovaj sporazum.
3. Prilikom sprovođenja postupka ispitivanja za uvođenje antidampinških mera i svih daljih antidampinških postupaka, uključujući reviziju mere, Srbija posmatra države članice EAEU pojedinačno i neće primenjivati antidampinške mere u pogledu uvoza iz EAEU u celini.
4. Prilikom sprovođenja postupaka ispitivanja vezanih za uvođenje kompenzatorne dažbine i svih daljih postupaka vezanih za kompenzatornu dažbinu, uključujući reviziju mere, Srbija posmatra države članice EAEU pojedinačno i neće primenjivati kompenzatornu meru u pogledu uvoza iz EAEU u celini, osim ukoliko postoje subvencije u smislu člana XVI GATT 1994 i člana 1. Sporazuma o SKM koje su specifične u smislu člana 2. tog sporazuma i koje su date na nivou EAEU proizvođačima iz svih država članica EAEU, i takve subvencije se analiziraju tokom postupka ispitivanja vezanih za kompenzatornu dažbinu.
5. Strana koja razmatra mogućnost pokretanja postupka ispitivanja za uvođenje antidampinške ili kompenzatorne mere najkasnije petnaest (15) dana pre dana pokretanja ispitivanja, dostavlja drugoj Strani pisano obaveštenje o prijemu zahteva za pokretanje postupka ispitivanja.
1. Odredbe ovog sporazuma ne sprečavaju Strane da primenjuju opšte mere zaštite u skladu s ovim članom i čl. 20. i 22. ovog sporazuma.
2. Strane će primenjivati opšte mere zaštite u skladu s odredbama člana XIX GATT 1994 i Sporazuma o merama zaštite datog u Aneksu 1A Sporazuma STO (u daljem tekstu Sporazum o merama zaštite), kao i odredbama ovog člana i čl. 20. i 22. ovog sporazuma.
3. U svrhu sprovođenja postupaka ispitivanja i primenu mere, kao i svih daljih postupaka, uključujući i reviziju mere, Srbija posmatra države članice EAEU pojedinačno, a ne kao EAEU u celini. Ova odredba neće se tumačiti kao obaveza Srbije da pokrene pojedinačnu istragu zaštite za svaku državu članicu EAEU.
4. Strana koja namerava da primeni opštu meru zaštite odmah će dostaviti drugoj Strani pismeno obaveštenje sa svim relevantnim informacijama o pokretanju postupka ispitivanja, privremenim nalazima i konačnim nalazima postupka ispitivanja.
Strane mogu da obavljaju konsultacije o pitanjima vezanim za primenu antidampinških, kompenzatornih i opštih mera zaštite na osnovu pismenog zahteva bilo koje Strane. Konsultacije će se održati u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od trideset (30) dana nakon prijema pismenog zahteva. Ove konsultacije ne sprečavaju Strane da otpočnu postupke ispitivanja koji se odnose na antidampinške, kompenzatorne ili opšte mere zaštite i neće uticati na njihovo sprovođenje.
1. Kada se, kao rezultat smanjenja ili ukidanja carine prema ovom sporazumu, bilo koja roba poreklom iz jedne Strane, osim robe za koju je utvrđena tarifna kvota u skladu s Prilogom 1. ("Lista robe izuzete iz režima slobodne trgovine pri uvozu na carinsku teritoriju Republike Srbije iz država članica Evroazijske ekonomske unije") i Prilogom 2. ("Lista robe izuzete iz režima slobodne trgovine pri uvozu na carinsku teritoriju Evroazijske ekonomske unije iz Republike Srbije") ovog sporazuma, uvozi na teritoriju druge Strane u tako povećanim količinama, u apsolutnim iznosima, ili relativnim, u odnosu na domaću proizvodnju i pod takvim uslovima da to prouzrokuje, ili preti da prouzrokuje ozbiljnu štetu domaćoj industriji koja proizvodi sličnu, ili direktno konkurentnu robu na teritoriji Strane uvoznice, Strana uvoznica može da primeni bilateralne mere zaštite u meri koja je neophodna da se otkloni ili spreči ozbiljna šteta, ili takva pretnja, u skladu s odredbama ovog člana.
2. Bilateralna mera zaštite će se primenjivati samo na osnovu dostavljenih dokaza da povećani uvoz prouzrokuje, ili preti da prouzrokuje ozbiljnu štetu.
3. Strana koja razmatra mogućnost da koristi bilateralnu meru zaštite u skladu s ovim članom će bez odlaganja, a u svakom slučaju pre pokretanja postupka za uvođenje bilateralne mere zaštite, obavestiti drugu Stranu o tome i dostaviti sve relevantne informacije i zahtevati konsultacije. Na zahtev jedne od Strana, Strane će odmah stupiti u konsultacije kako bi došle do obostrano prihvatljivog rešenja. Ako se u roku od trideset (30) dana od dana prijema zahteva ne postigne obostrano prihvatljivo rešenje, Strana uvoznica može pokrenuti postupak za uvođenje bilateralne mere zaštite.
4. U kritičnim okolnostima, kada bi odlaganje uvođenja mere moglo da uzrokuje štetu koju bi bilo teško popraviti, Strana može primeniti privremenu bilateralnu meru zaštite, nakon pokretanja procedure, na osnovu preliminarno utvrđenih činjenica da postoji jasan dokaz da povećan uvoz robe poreklom iz druge Strane uzrokuje, ili preti da prouzrokuje ozbiljnu štetu domaćoj industriji.
Strana koja uvodi privremenu bilateralnu meru zaštite će bez odlaganja, a u svakom slučaju pre njene primene, obavestiti drugu Stranu i obezbediti mogućnost za konsultacije. Ovo obaveštenje treba da sadrži sve relevantne informacije, uključujući dokaze da povećan uvoz robe poreklom iz druge Strane prouzrokuje, ili preti da prouzrokuje ozbiljnu štetu, precizan opis predmetne robe i predloženu privremenu meru, kao i predložen datum njenog uvođenja i njeno očekivano trajanje. Na zahtev Strane poslat u roku od trideset (30) dana od dana prijema obaveštenja u skladu s ovim stavom, Strane će odmah stupiti u konsultacije kako bi došle do obostrano prihvatljivog rešenja. Te konsultacije neće sprečavati Strane da primene privremenu bilateralnu meru.
Trajanje bilo koje privremene bilateralne mere zaštite ne sme da bude duže od sto osamdeset (180) dana.
Strana može da primeni privremenu meru zaštite samo u obliku povećanja carinske stope za predmetnu robu do potrebnog nivoa koji neće premašivati primenjenu carinsku stopu po tretmanu najpovlašćenije nacije koja je na snazi u vreme kada se privremena bilateralna mera zaštite uvodi.
Ukoliko je postupak obustavljen bez uvođenja konačne bilateralne mere zaštite, Strana koja je primenila privremenu meru će bez odlaganja izvršiti povraćaj sredstava naplaćenih na osnovu privremene bilateralne mere zaštite. U tom slučaju, Strana koja je uvela privremenu meru primeniće onu carinsku stopu koja se primenjivala pre uvođenja privremene mere i tokom naredne dve (2) godine od datuma završetka ovog postupka neće pokretati nov postupak u vezi sa istom robom.
Trajanje privremene bilateralne mere zaštite biće računato kao deo ukupnog vremena primene bilateralne mere zaštite navedene u tački 9. ovog člana.
5. Strana koja namerava da primeni konačnu bilateralnu meru zaštite u skladu s ovim članom će odmah, a u svakom slučaju pre primene konačne bilateralne mere zaštite, o tome obavestiti drugu Stranu i pružiti mogućnost za konsultacije. Ovo obaveštenje će sadržati sve relevantne informacije, uključujući dokaze da je povećan uvoz uzrokovao, ili preti da uzrokuje ozbiljnu štetu, precizan opis predmetne robe, predloženu konačnu bilateralnu meru zaštite, informaciju o kompenzaciji određenoj u stavu 7. ovog člana, kao i predloženi datum uvođenja, očekivano trajanje i dinamiku za progresivno ukidanje te mere, ako je to potrebno.
Radi raspodele tarifne kvote u skladu sa tačkom 6. ovog člana, Srbija će u obaveštenju dostaviti i podatke o obimu posmatranog uvoza, stopi rasta tog uvoza, udelu svake države članice EAEU pojedinačno u uvozu, kao i o iznosu tarifne kvote za celu EAEU, preliminarnoj raspodeli ukupne kvote na pojedinačne uvozne kvote između država članica EAEU i ako postoje, o drugim faktorima koji mogu uticati na domaću industriju Srbije.
Na zahtev Strane izvoznice, poslat u roku od trideset (30) dana od dana prijema obaveštenja navedenog u ovoj tački, Strane će odmah stupiti u konsultacije kako bi došle do obostrano prihvatljivog rešenja, uključujući kompenzaciju. Ako se postigne obostrano prihvatljivo rešenje, ono se sačinjava u pisanoj formi i biće obavezujuće za Strane. Ako se u roku od trideset (30) dana od podnošenja zahteva ne postigne obostrano prihvatljivo rešenje, Strana uvoznica može primeniti konačnu bilateralnu meru zaštite.
6. Ako su ispunjeni uslovi iz tačke 1. ovog člana, Strana uvoznica može da primeni konačnu bilateralnu meru zaštite isključivo u obliku tarifne kvote.
U smislu ovog člana, tarifna kvota označava utvrđenu količinu robe s poreklom za koju je odobren uvoz u režimu slobodne trgovine kako je predviđeno u članu 4. ovog sporazuma.
Na uvoz robe nakon iskorišćenja tarifne kvote, primenjuje se carinska stopa uvećana do nivoa koji ne premašuje primenjenu carinsku stopu po tretmanu najpovlašćenije nacije koja je bila na snazi u vreme kada je konačna bilateralna mera zaštite uvedena.
Ovom merom se neće umanjiti obim uvoza robe sa poreklom iz relevantne Strane na teritoriju Strane koja primenjuje ovakvu meru ispod nivoa u skorašnjem periodu, odnosno ispod proseka uvoza u poslednje tri godine za koji postoje statistički podaci. Obim tarifne kvote se određuje na osnovu celokupnog uvoza predmetne robe iz odgovarajuće Strane za period pre datuma stupanja na snagu ovog sporazuma i uvoza odgovarajuće robe sa poreklom u režimu slobodne trgovine, predviđenim članom 4. ovog sporazuma, za period nakon datuma stupanja na snagu ovog sporazuma.
Za potrebe sprovođenja bilateralne mere zaštite Srbija će utvrditi raspodelu i administriranje pojedinačnih količina u okviru tarifne kvote za sve države članice EAEU (u daljem tekstu "pojedinačna kvota") u skladu sa ovom tačkom.
Srbija će sačiniti raspodelu na pojedinačne kvote za svaku državu članicu EAEU, u okviru celokupne kvote u skladu sa sledećim:
(a) kada nije bilo uvoza iz izvozne države članice EAEU tokom poslednje tri reprezentativne godine za koje postoje statistički podaci, ili taj uvoz nije iznosio više od 5% ukupnog uvoza iz EAEU, pojedinačna kvota dodeljena toj državi članici EAEU iznosiće najmanje 5% od tarifne kvote utvrđene za EAEU;
(b) preostali iznos tarifne kvote utvrđene za EAEU Srbija dodeljuje drugim državama članicama EAEU proporcionalno uvozu predmetne robe iz ovih država članica EAEU u periodu navedenom u stavu 4. ove tačke;
(v) u slučaju da Srbija dobije informaciju od druge Strane da neka država članica EAEU nema interesa da isporučuje predmetnu robu i da nema interesa za dodelu kvote, Srbija će uključiti pojedinačnu kvotu dodeljenu ovoj državi članici EAEU u preostali iznos tarifne kvote utvrđene za EAEU u skladu s podtačkom (b) ove tačke.
EAEU može dati svoje predloge za preraspodelu pojedinačnih kvota za države članice EAEU na konsultacijama iz tačke 5. ovog člana, ali ne kasnije od dvadeset pet (25) dana od dana prijema zahteva za konsultacije iz tačke 5. ovog člana. Srbija će preraspodeliti pojedinačne kvote u skladu s ovim predlozima.
7. Strani koja bi bila pogođena ovom merom biće ponuđena kompenzacija u obliku koncesija koje imaju suštinski jednake trgovinske efekte i/ili koncesija koje su suštinski jednake očekivanoj vrednosti dodatnih carina kao rezultat primene bilateralne mere na uvoz te Strane.
Ova Strana će u roku od trideset (30) dana od dana prijema zahteva za konsultacije iz tačke 5. ovog člana, ispitati dostavljenu informaciju kako bi olakšala nalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Ako se takvo rešenje ne nađe, Strana uvoznica može da primeni bilateralnu meru zaštite za rešavanje problema, a, kada se ne postigne dogovor o kompenzaciji, Strana protiv čijih interesa se primenjuje bilateralna mera zaštite može da preduzme meru u svrhu kompenzacije.
Druga Strana se o meri u svrhu kompenzacije obaveštava odmah, najmanje trideset (30) dana pre primene mere.
Mere u svrhu kompenzacije se uobičajeno sastoje od ukidanja koncesija koje imaju suštinski jednake trgovinske efekte i/ili koncesija koje su suštinski jednake očekivanoj vrednosti dodatnih carina kao rezultat primene bilateralne mere na uvoz te Strane.
Mere u svrhu kompenzacije se preduzimaju samo na najkraći vremenski period potreban da se postignu suštinski jednaki trgovinski efekti, i u svakom slučaju, samo dok se primenjuje bilateralna mera zaštite iz tačke 6. ovog člana. Pri određivanju kompenzacije ili mera u svrhu kompenzacije, biće uzete u obzir i privremene mere zaštite.
8. Postupak koji prethodi uvođenju bilateralnih mera zaštite biće zaključen u roku od devet (9) meseci od dana njegovog iniciranja.
9. Bilateralna mera zaštite se uvodi na period od najviše dve (2) godine. Period primene bilateralne mere zaštite može se produžiti za još do jedne (1) godine, ako postoje dokazi da je to neophodno da bi se otklonila, ili sprečila ozbiljna šteta, ili pretnja od njenog nastanka, kao i dokazi da se industrija prilagođava. Ni jedna od Strana neće ponovo primenjivati bilateralnu meru zaštite za istu robu, tokom perioda jednakog periodu u kome je ova mera bila ranije primenjena.
10. Nijedna bilateralna mera zaštite neće se primenjivati više od dva (2) puta za istu robu.
11. Nakon prestanka bilateralne mere zaštite, carinska stopa će biti ona stopa koja bi bila na snazi na dan prestanka te mere kao da ona nije bila ni uvedena.
12. Bilateralna mera zaštite neće se primenjivati u prvih šest (6) meseci nakon stupanja na snagu ovog sporazuma.
13. U pogledu bilateralne trgovine, nijedna Strana neće primenjivati na istu robu istovremeno: bilateralnu meru zaštite i opštu meru zaštite.
1. Službena komunikacija i razmena dokumenata između Strana u vezi sa pitanjima uređenim čl. 18-22. ovog sporazuma, vrši se između nadležnih organa Strana.
2. Strane će obezbediti elektronske kopije obaveštenja i zahteva u skladu sa tač. 3, 5-7. člana 21. ovog sporazuma na dan kada su poslati službeni dopisi u vezi obaveštenja ili zahteva. Za potrebe primene člana 21. ovog sporazuma, taj dan se smatra danom obaveštenja ili zahteva.
3. Strane razmenjuju informacije o nazivima i kontaktima nadležnih organa, uključujući organe koji se bave postupkom ispitivanja, u roku od trideset (30) dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma. Strane će bez odlaganja obaveštavati jedna drugu o svim promenama vezanim za nadležne organe, uključujući organe koji se bave postupkom ispitivanja.
Svi sporovi između Strana proistekli iz tumačenja i/ili primene ovog sporazuma rešavaće se u skladu s pravilima i procedurama ustanovljenim u Prilogu 5 ("Rešavanje sporova") ovog sporazuma.
Transparentnost i razmena informacija
1. Svaka Strana će osigurati, u skladu sa svojim zakonima i propisima, da njeni zakoni i propisi opšte namene, kao i njeni međunarodni sporazumi, vezani za bilo koje pitanje obuhvaćeno ovim sporazumom, budu objavljeni bez odlaganja, a najkasnije do vremena njihovog stupanja na snagu, ili da se na drugi način učine javno dostupnim, uključujući, kad god je to moguće, u elektronskom obliku.
2. Svaka Strana, će u najvećoj mogućoj meri, obaveštavati drugu Stranu o svim merama koje, po mišljenju same Strane, mogu značajno da utiču na primenu ovog sporazuma, ili da na neki drugi način bitno utiču na interese druge Strane po ovom sporazumu.
Strane prepoznaju sve jaču ulogu elektronske trgovine u međusobnoj trgovini. U cilju pružanja podrške odredbama ovog sporazuma koje se odnose na trgovinu robom, Strane će sarađivati u oblasti elektronske trgovine na obostranu korist.
1. Svaka Strana će, u skladu sa svojim zakonima i propisima, čuvati poverljivost informacija koje joj je druga Strana dala u poverenju, u skladu s ovim sporazumom.
2. Ništa u ovom sporazumu neće zahtevati ni od jedne Strane da dostavi, ili dozvoli pristup informacijama koje bi, ako se obelodane, ometale sprovođenje zakona, propisa, ili je na drugi način u suprotnosti s javnim interesom, ili bi štetilo legitimnim komercijalnim interesima (bilo kog ekonomskog operatera) određenih preduzeća, javnih, ili privatnih.
Prilozi uz ovaj sporazum čine njegov sastavni deo.
1. Strane osnivaju Zajednički komitet koji se sastoji od predstavnika svih Strana, kojim će ko-predsedavati dva predstavnika: jedan iz Vlade Republike Srbije na ministarskom nivou, ili njihovi imenovani predstavnici i drugi iz EAEU i njenih država članica, koga predstavlja član odbora Evroazijske ekonomske komisije. Strane će zastupati visoki zvaničnici propisno ovlašćeni za tu svrhu.
2. Strane obaveštavaju jedna drugu o svojim predstavnicima u Zajedničkom komitetu najkasnije u roku od trideset (30) kalendarskih dana pre održavanja njegovog zasedanja.
3. Zajednički komitet ima sledeće poslove:
(a) praćenje i razmatranje svih pitanja vezanih za primenu i sprovođenje ovog sporazuma;
(b) razmatranje mogućnosti za dalje unapređenje trgovinskih odnosa između Strana;
(v) razmatranje i podnošenje Stranama na razmatranje svih izmena ovog sporazuma; i
(g) obavljanje drugih poslova vezanih za bilo koje pitanje u okviru ovog sporazuma koje mu Strane povere u okviru i u skladu s ciljevima ovog sporazuma.
4. U cilju ispunjavanja svojih funkcija Zajednički komitet može da formira stalne, ili ad hoc podkomitete, ili radne grupe, i da im poverava izvršavanje zadataka po konkretnim pitanjima.
5. Sve odluke i preporuke Zajedničkog komiteta donose se konsenzusom Strana.
6. Zasedanja Zajedničkog komiteta održavaju se, po pravilu, najmanje jednom u dve (2) godine, naizmenično u svakoj od Strana, ako se Strane ne dogovore drugačije.
7. Na zahtev jedne Strane mogu da se održavaju i posebne sednice. Te se sednice održavaju, ako je moguće, u roku od trideset (30) dana od dana podnošenja zahteva, na teritoriji Strane koja ga je podnela, osim ako se Strane ne dogovore drugačije.
8. Strane će usaglasiti poslovnik Zajedničkog komiteta i usvojiti ga na prvom zasedanju Zajedničkog komiteta.
1. Kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje ovog sporazuma i olakšala komunikacija između Strana o bilo kojem pitanju koje je obuhvaćeno ovim sporazumom, svaka Strana će, u roku od jednog (1) meseca od dana njegovog stupanja na snagu, odrediti svoju službu ili službe nadležne za kontakt i o tome će obavestiti drugu Stranu. Strane će se, bez odlaganja, međusobno obaveštavati o svim promenama vezanim za svoje službe za kontakt.
2. Zadaci službe nadležne za kontakt svake Strane su:
(a) primanje prigovora, ili upita od druge Strane;
(b) pružanje odgovara na prigovore, ili upite navedene u podtački (a) ove tačke, gde je to potrebno, u saradnji sa drugim nadležnim organima Strane.
3. St. 1. i 2. ovog člana ne sprečavaju niti ograničavaju privredna društva Strana da stupe u direktan kontakt sa nadležnim organima druge Strane.
4. Na zahtev jedne od Strana, službu ili službe za kontakt druge Strane će odrediti kancelariju, ili službenika nadležnog za pitanja koja mogu uticati na trgovinu između Strana i pružiti potrebnu podršku za olakšavanje odgovarajuće komunikacije.
Rok važenja, istupanje i prestanak važenja
1. Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme.
2. Svaka Strana može da raskine ovaj sporazum tako što će obavestiti drugu Stranu o svojoj nameri da raskine ovaj sporazum. Raskid ovog sporazuma stupa na snagu prvog dana sedmog meseca nakon meseca u kojem je druga Strana primila ovo obaveštenje.
3. Ovaj sporazum prestaje da važi za svaku državu članicu Evroazijske ekonomske unije koja istupi iz Ugovora o EAEU. Svaka država članica koja istupi iz Ugovora o EAEU ipso facto prestaje da bude strana u ovom sporazumu na dan kada njeno istupanje iz Ugovora o EAEU stupa na snagu. O svakom istupanju EAEU obaveštava Srbiju u pisanoj formi šest (6) meseci pre dana istupanja.
1. Ovaj sporazum može se izmeniti i dopuniti uz pisanu saglasnost Strana.
2. Sve izmene i dopune uz ovaj sporazum činiće sastavni deo ovog sporazuma i sačiniće se u obliku odvojenih protokola uz ovaj sporazum, koji stupaju na snagu u skladu sa članom 33. ovog sporazuma.
3. Ako bilo koja odredba Sporazuma STO, ili bilo kojeg drugog sporazuma u kojem su obe Strane članice, a koji je sastavni deo ovog sporazuma, bude izmenjen i dopunjen, Strane će se konsultovati da li će, shodno tome, da izmene ovaj sporazum.
Pristupanje novih država članica EAEU
1. Nova država članica EAEU pristupa ovom sporazumu na osnovu obostrane saglasnosti Strana, postignute kroz pregovore o uslovima pristupanja. Takvo pristupanje se realizuje putem dopunskog protokola uz ovaj sporazum.
2. EAEU bez odlaganja obaveštava Srbiju u pisanoj formi o tome da je bilo koja treća država stekla status države kandidata za članstvo u EAEU, kao i o svakom pristupanju EAEU.
Ovaj sporazum stupa na snagu šezdeset (60) dana od dana prijema poslednjeg pisanog obaveštenja o tome da su Srbija, EAEU i države članice EAEU završile unutrašnje pravne procedure neophodne za stupanje na snagu ovog sporazuma. Ova obaveštenja se razmenjuju između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Evroazijske ekonomske komisije.
U POTVRDU ČEGA su dolepotpisani, propisno ovlašćeni u tu svrhu, potpisali ovaj sporazum.
Sačinjeno u Moskvi, 25. oktobra 2019. godine, u dva originalna primerka na engleskom jeziku.
Za Republiku Srbiju |
|
Za Republiku Jermeniju |
|
|
Za Republiku Belorusiju |
|
|
Za Republiku Kazahstan |
|
|
Za Kirgisku Republiku |
|
|
Za Rusku Federaciju |
|
|
Za Evroazijsku ekonomsku uniju |
LISTA ROBE IZUZETE IZ REŽIMA SLOBODNE TRGOVINE PRI UVOZU NA CARINSKU TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE IZ DRŽAVA ČLANICA EVROAZIJSKE EKONOMSKE UNIJE
U svrhu ovog priloga:
1. "HS oznaka" i "Naimenovanje" odnose se na odgovarajuću tarifnu oznaku Srbije i njeno pripadajuće naimenovanje u primeni od 1. januara 2019. godine.
2. "Posebni uslovi" odnose se na poreklo robe koja je izuzeta iz režima slobodne trgovine ili bescarinskog režima uvoza u okviru tarifne kvote.
HS oznaka/Posebni uslovi |
Naimenovanje |
1701 99 10 |
Beli šećer |
2207 |
Nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jačine 80% vol ili jači; Etil-alkohol i ostali alkoholi, denaturisani, bilo koje jačine |
2208 20 12, 2208 20 14, 2208 20 26, 2208 20
27, 2208 20 40, 2208 20 62, 2208 20 64, 2208 20 86, 2208 20 87, 2208 30, 2208 40, 2208 50,
2208 60 91, 2208 60 99, 2208 70, 2208 90 11, 2208 90 19, 2208 90 41, 2208 90 45, 2208 90
48, 2208 90 54, 2208 90 71, 2208 90 75, 2208 90 77, 2208 90 78, 2208 90 91, 2208 90 99 |
Nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol; Rakije, likeri i ostala alkoholna pića |
2402 10, 2402 90 |
Cigare, cigarilosi i cigarete, od duvana ili zamene duvana |
4012, osim 4012 90 |
Protektirane ili upotrebljavane spoljne pneumatske gume |
8701 10, 8701 20 10, 8701 30 00, 8701 91 10
10, 8701 91 90, 8701 92 10 11, 8701 92 10 19, 8701 93 10 10, 8701 93 90, 8701 94 10 10 (osim
preko 90 kW), 8701 94 90, 8701 95 10 10, 8701 95 90 |
Traktori (osim onih iz tarifnog broja 8709), novi |
8701 20 90, 8701 91 10 90, 8701 92 10 90, |
Traktori (osim onih iz tarifnog broja 8709), upotrebljavani |
8702 10 19, 8702 10 99, 8702 20 10 90, 8702 20 90 90, 8702 30 10 90, 8702 30 90 90, ex 8702 40 00 00, 8702 90 19, 8702 90 39, ex 8702 90 90 00 |
Motorna vozila za prevoz deset ili više osoba, uključujući vozača, upotrebljavana |
8703 |
Putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tarifnog broja 8702), uključujući "karavan" i "kombi" vozila i vozila za trke |
8704 21 10, 8704 21 31, 8704 21 91, 8704 22
10, |
Motorna vozila za prevoz robe, nova |
8704 21 39, 8704 21 99, 8704 22 99, 8704 23
99, |
Motorna vozila za prevoz robe, upotrebljavana |
LISTA ROBA KOJE SU PREDMET TARIFNIH KVOTA ZA UVOZ NA CARINSKU TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE IZ DRŽAVA ČLANICA EVROAZIJSKE EKONOMSKE UNIJE
1. Sledeća izuzimanja od plaćanja carinskih dažbina u okviru tarifnih kvota se primenjuju na robu poreklom iz određenih zemalja članica EAEU u skladu sa ovim prilogom. Za robu poreklom iz drugih država članica EAEU biće omogućen bescarinski režim prilikom uvoza na carinsku teritoriju Srbije.
2. Srbija odobrava bescarinski režim uvoza određenih količina robe poreklom iz zemalja članica EAEU u skladu sa ovim prilogom.
3. Stopa carine van tarifnih kvota se primenjuje u skladu sa zakonima i propisima Srbije, shodno članu 5. ovog sporazuma.
HS oznaka/Posebni uslovi |
Naimenovanje |
Količina bez plaćanja carinskih dažbina |
0406 30 31, 0406 30 39, 0406 30 90 |
Sir topljen, osim rendanog ili u prahu |
100 tona godišnje |
2208 20 29, 2208 20 89 |
Rakije dobijene destilacijom vina, kljuka ili komine od grožđa, ostale |
50 000 litara čistog (100%) alkohola godišnje |
2402 20 |
Cigarete koje sadrže duvan |
2 000 000 hiljada komada godišnje |
LISTA ROBE IZUZETE IZ REŽIMA SLOBODNE TRGOVINE PRI UVOZU NA CARINSKU TERITORIJU EVROAZIJSKE EKONOMSKE UNIJE IZ REPUBLIKE SRBIJE
U svrhu ovog priloga:
1. "HS oznaka" i "Naimenovanje" odnose se na odgovarajuću tarifnu oznaku i njeno pripadajuće naimenovanje u skladu sa Nomenklaturom roba za spoljnu privredu (Foreign Economic Activity Commodity Nomenclature) EAEU, koja je usvojena Odlukom saveta Evroazijske ekonomske unije od 16. jula 2012. godine, u primeni od 1. januara 2019. godine.
2. EAEU odobrava bescarinski režim uvoza u okviru tarifne kvote za robu poreklom iz Srbije u skladu sa ovim prilogom.
HS oznaka |
Naimenovanje |
0207 |
Meso i ostali jestivi klanični proizvodi od živine iz tarifnog broja 0105, sveži, rashlađeni ili smrznuti |
0406 30, osim 0406 30 100 0 |
Sir topljen, osim rendanog ili u prahu |
1701 99 100 |
Beli šećer |
2204 10 |
Vino penušavo |
2207 |
Nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jačine 80% vol ili jači; Etil-alkohol i ostali alkoholi, denaturisani, bilo koje jačine |
2208 20 120 0, 2208 20 140 0, 2208 20 260 0, 2208 20 270 0, 2208 20 400 0, 2208 20 620 0, 2208 20 640 0, 2208 20 860 0, 2208 20 870 0, 2208 30, 2208 40, 2208 50, 2208 60, 2208 70, 2208 90 110 0, 2208 90 190 0, 2208 90 410 0, 2208 90 450 0, 2208 90 540 0, 2208 90 560, 2208 90 690, 2208 90 750 0, 2208 90 770, 2208 90 780, 2208 90 910 0, 2208 90 990 0 |
Nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol; Rakije, likeri i ostala alkoholna pića |
2402 10, 2402 90 |
Cigare, cigarilosi i cigarete, od duvana ili zamene duvana |
4012, osim 4012 90 |
Protektirane ili upotrebljavane spoljne pneumatske gume |
5205 |
Predivo od pamuka (osim konca za šivenje), sa sadržajem 85% ili više po masi pamuka, nepripremljeno za prodaju na malo |
5208 |
Tkani materijali od pamuka sa sadržajem 85% ili više po masi pamuka, mase ne preko 200 g/m2 |
5209 |
Tkani materijali od pamuka, sa sadržajem 85% ili više po masi pamuka, mase preko 200 g/m2 |
5210 |
Tkani materijali od pamuka sa sadržajem manje od 85% po masi pamuka, u mešavini pretežno ili samo sa veštačkim ili sintetičkim vlaknima, mase ne preko 200 g/m2 |
5211 |
Tkani materijali od pamuka, sa sadržajem manje od 85% po masi pamuka, u mešavini pretežno ili samo sa veštačkim ili sintetičkim vlaknima, mase preko 200 g/m2 |
5212 |
Ostali tkani materijali od pamuka |
58 |
Specijalne tkanine; Taftovani tekstilni proizvodi; Čipke; Tapiserije; Pozamanterija; Vez |
8414 30, osim 8414 30 200 1, 8414 30 810 1, 8414 30 890 1 |
Kompresori za rashladne uređaje |
8701 |
Traktori (osim onih iz tarifnog broja 8709) |
8702 10 19, 8702 10 99, 8702 20 19, 8702 20 99, 8702 30 19, 8702 30 99, ex 8702 40, 8702 90 19, 8702 90 39, ex 8702 90 80 |
Motorna vozila za prevoz deset ili više osoba, uključujući vozača, upotrebljavana |
8703 |
Putnički automobili i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tarifnog broja 8702), uključujući "karavan" i "kombi" vozila i vozila za trke |
8704 21 390, 8704 21 990, 8704 22 990, |
Motorna vozila za prevoz robe, upotrebljavana |
LISTA ROBA KOJE SU PREDMET TARIFNIH KVOTA ZA UVOZ NA CARINSKU TERITORIJU EVROAZIJSKE EKONOMSKE UNIJE IZ REPUBLIKE SRBIJE
1. Sledeća izuzimanja od plaćanja carinskih dažbina u okviru tarifnih kvota primenjuju se na robu poreklom iz Srbije u skladu sa ovim prilogom.
2. EAEU odobrava bescarinski režim uvoza u okviru tarifnih kvota za robu poreklom iz Srbije u skladu sa ovim prilogom.
3. Stopa carine van tarifnih kvota se primenjuje u skladu sa zakonima i propisima EAEU i njenih država članica, shodno članu 5. ovog sporazuma.
4. EAEU odobrava bescarinski režim uvoza za Glarus sir sa začinskim biljem, Buttercase sir i sir od ovčjeg ili kozjeg mleka iz HS oznaka 0406 90 690 0, 0406 90 740 0, 0406 90 860 0, 0406 90 890 0, 0406 90 920 0, 0406 90 930 0, 0406 90 990 1, 0406 90 990 9. Preferencijalni tarifni tretman za ovu robu se garantuje u slučajevima da je dodatna oznaka "Glarus sir sa začinskim biljem" ili "Buttercase sir" ili "Sir od ovčjeg ili kozjeg mleka" navedena u polju 8. sertifikata o poreklu.
HS oznaka |
Naimenovanje |
Količina bez plaćanja carinskih dažbina |
0406 90 690 0, 0406 90 740 0, 0406 90 860 0, 0406 90 890 0, 0406 90 920 0, 0406 90 930 0, 0406 90 990 1, 0406 90 990 9 |
Sir ostali |
400 tona godišnje |
2208 20 290 0, 2208 20 890 0 |
Rakije dobijene destilacijom vina, kljuka ili komine od grožđa, ostale |
35 000 litara čistog (100%) alkohola godišnje |
2402 20 |
Cigarete koje sadrže duvan |
2 000 000 hiljada komada godišnje |
Oblast primene
Član 1
Pravila o poreklu robe sadržana u ovom prilogu primenjuju se za svrhe odobravanja preferencijalnog tarifnog režima u skladu sa ovim sporazumom.
Pojmovi i definicije
Član 2
Pojmovi koji se koriste u ovim pravilima o određivanju zemlje porekla robe (u daljem tekstu: Pravila) označavaju sledeće:
(a) "podnosilac" - lice koje se obratilo ovlašćenom organu Strane izvoznice radi dobijanja sertifikata o poreklu robe, koje potvrđuje i snosi odgovornost za verodostojnost podataka o robi navedenih u sertifikatu o poreklu robe. Kao podnosilac se mogu pojaviti proizvođač, izvoznik ili pošiljalac, kao i njihovi ovlašćeni predstavnici;
(b) "ovlašćeni organ" - organ (organizacija) kojeg je Strana ovlastila da izdaje (potvrđuje) sertifikate o poreklu robe;
(v) "sertifikat o nemanipulaciji" - dokument izdat od strane carinskog organa treće tranzitne strane, kojim se potvrđuje da je roba bila pod carinskom kontrolom i da nije bila zamenjena ili obrađena na njenoj teritoriji (osim postupaka za očuvanje robe u dobrom stanju);
(g) "sertifikat o poreklu robe" - dokument, koji je izdao ovlašćeni organ, u kojem se navodi zemlja porekla robe;
(d) "pošiljka" - roba koju jedan pošiljalac isporučuje istovremeno na osnovu jednog ili više transportnih (prevoznih) dokumenata jednom primaocu, kao i roba koja se šalje na osnovu jednog poštanskog tovarnog lista ili je jedno lice koje prelazi granicu prevozi kao prtljag;
(đ) "pošiljalac" - lice navedeno u transportnim (prevoznim) dokumentima koje je, u skladu s obavezama koje je preuzelo, isporučilo ili ima nameru da isporuči robu prevozniku;
(e) "primalac" - lice navedeno u transportnim (prevoznim) dokumentima koje je, u skladu s obavezama koje je preuzelo, primilo ili ima nameru da primi robu od prevoznika;
(ž) "kriterijum dovoljne obrade (prerade)" - jedan od kriterijuma porekla, u skladu s kojim se roba, ako u njenoj proizvodnji učestvuju dve ili više zemalja, smatra poreklom iz one zemlje na čijoj teritoriji je prošla poslednju suštinsku obradu (preradu);
(z) "carinska vrednost" - vrednost određena u skladu s odredbama utvrđenim u Sporazumu o primeni člana VII GATT 1994;
(i) "deklaracija o poreklu robe" - komercijalni ili drugi dokument koji se odnosi na robu i sadrži izjavu o zemlji porekla robe koju je dao proizvođač, izvoznik ili pošiljalac;
(j) "izvoznik" - lice koje je strana u spoljnotrgovinskom ugovoru (aranžmanu) i koje prodaje robu uvozniku;
(k) "cena franko-fabrika" - cena robe koja se isplaćuje prema klauzuli franko-fabrika u skladu s Međunarodnim pravilima tumačenja trgovačkih termina "Incoterms", osim iznosa unutrašnjih poreza čiji se povraćaj vrši ili može biti izvršen prilikom izvoza navedene robe. Ova cena je ona koja se plaća proizvođaču koji je robu podvrgnuo poslednjoj obradi (preradi) pre prodaje;
(l) "roba" - bilo koji proizvodi, uključujući toplotnu, električnu, i druge oblike energije i prevozna sredstva (osim prevoznih sredstava kojima se obavlja međunarodni prevoz putnika i stvari) koji prelaze carinsku granicu, čak i oni namenjeni za kasnije korišćenje u drugom proizvodnom postupku kao materijal;
(lj) "Harmonizovani sistem" - važeća verzija Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka roba propisana Međunarodnom konvencijom o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba od 14. juna 1983. godine;
(m) "uvoznik" - lice koje je strana u spoljnotrgovinskom ugovoru (aranžmanu) i koje kupuje robu od izvoznika;
(n) "materijal" - bilo koji sastojak, sirovina, komponenta ili deo, koji se koriste u proizvodnji (izradi) robe;
(nj) "materijal bez porekla" - materijal koji se ne smatra poreklom iz Strana u skladu sa ovim Pravilima ili materijal čije poreklo nije poznato;
(o) "proizvodnja (izrada)" - obavljanje svih vrsta proizvodnih ili tehnoloških postupaka koji imaju za cilj dobijanje robe;
(p) "treća strana" - carinska teritorija koja nije strana ugovornica ovog sporazuma;
(r) "verifikacioni organ" - nadležni državni organ kojeg je Strana ovlastila da vrši kontrolu osnovanosti izdavanja sertifikata o poreklu robe i deklaracije o poreklu robe, verodostojnosti podataka upisanih u njih, kao i da proverava da li proizvođači ispunjavaju kriterijume porekla robe, predviđene ovim Pravilima.
Kriterijumi porekla robe
Član 3
U svrhu ovih pravila smatraće se da je roba poreklom iz Strane, ako je ona:
(a) u potpunosti dobijena ili proizvedena u toj Strani kao što je predviđeno članom 4. ovih pravila; ili
(b) proizvedena na teritoriji Strane uz korišćenje materijala bez porekla i ispunjava zahteve kriterijuma dovoljne obrade (prerade), predviđeno članom 5. ovih pravila;
(v) proizvedena u jednoj ili više Strana isključivo od materijala poreklom iz tih Strana u skladu sa odredbama člana 6. ovih pravila.
Roba u potpunosti dobijena ili proizvedena
Član 4
Robom u potpunosti dobijenom ili proizvedenom u Strani ovog sporazuma smatraju se:
(a) rudna bogatstva, roba mineralnog porekla i drugi prirodni resursi, izvađeni iz zemlje Strane ili iz njenog teritorijalnog mora ili s njenog morskog dna ili koja je rezultat prerade atmosferskog vazduha na teritoriji Strane, kao i atmosferski vazduh ili proizvodi nastali njegovom separacijom;
(b) roba biljnog porekla gajena i/ili ubrana u Strani ovog sporazuma;
(v) žive životinje okoćene i uzgajane na teritoriji Strane;
(g) roba dobijena u Strani od živih životinja;
(d) roba dobijena lovom ili ribolovom na teritoriji Strane;
(đ) roba dobijena morskim ribolovom i druga roba izvađena iz mora izvan teritorijalnih voda Strane, brodovima koji su registrovani ili se nalaze na evidenciji u toj Strani i koji plove pod njenom zastavom;
(e) roba dobijena na brodu - fabrici isključivo od robe iz tačke (đ) ovog člana poreklom iz Strane ovog sporazuma, pod uslovom da je takav brod - fabrika registrovan ili se nalazi na evidenciji u Strani i plovi pod njenom zastavom;
(ž) roba uzeta s morskog dna ili podzemlja izvan teritorijalnih voda Strane pod uslovom da ta Strana ima isključivo pravo na eksploataciju tog morskog dna ili podzemlja;
(z) ostaci i otpaci proizvoda (sekundarne sirovine) nastali kao rezultat proizvodnih ili drugih prerađivačkih operacija ili potrošnje na teritoriji Strane, pod uslovom da su pogodni samo za ponovno dobijanje sirovina;
(i) roba dobijena u otvorenom svemiru na svemirskim brodovima koji pripadaju Strani ili koje je ona iznajmila (zakupila);
(j) roba proizvedena na teritoriji Strane isključivo od proizvoda navedenih u tač. (a)-(i) ovog člana.
Kriterijum dovoljne obrade (prerade)
Član 5
1. Smatra se da je roba prošla dovoljnu obradu (preradu) u Strani, ako vrednost materijala bez porekla upotrebljenih u tom procesu nije veća od 50 odsto vrednosti robe koja se izvozi.
2. Vrednost materijala bez porekla upotrebljenih u procesu obrade (prerade) određuje se na osnovu carinske vrednosti tih materijala u vreme njihovog uvoza u Stranu u kojoj se vrši njihova obrada (prerada).
Ako se, u skladu sa zakonodavstvom Strane carinska vrednost materijala ne određuje, kao i ako je njihovo poreklo nepoznato, vrednost materijala određuje se u visini najranije utvrđene cene plaćene za te materijale na teritoriji Strane u kojoj se vrši njihova obrada (prerada).
Vrednost robe koja se izvozi iz jedne od Strana određuje se na osnovu cene prema klauzuli franko-fabrika.
Kumulacija porekla
Član 6
Bez obzira na odredbe člana 3. stav 1. pod (b) ovih pravila, roba ili materijali poreklom iz Strane koji se koriste kao materijali u procesu proizvodnje robe u drugoj Strani smatraju se poreklom iz one Strane u kojoj su obavljene poslednje operacije, osim onih iz člana 7. stav 1. ovih pravila. Poreklo takvih materijala se potvrđuje na osnovu sertifikata o poreklu robe (Forma CT-2), izdatog od strane ovlašćenog organa.
Nedovoljna obrada (prerada)
Član 7
1. Kriterijum dovoljne obrade (prerade) ne ispunjavaju:
(a) postupci neophodni za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme skladištenja i/ili prevoza;
(b) postupci pripreme robe za prodaju i/ili prevoz (deljenje pošiljki, formiranje pošiljki, sortiranje, prepakivanje), postupci rastavljanja i sastavljanja ambalaže;
(v) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, ulja, boje ili drugih premaza;
(g) peglanje ili presovanje tekstila (sve vrste vlakana i prediva, tkanine od svih vrsta vlakana i prediva i proizvodi od njih);
(d) bojenje, poliranje, lakiranje, premazivanje (impregniranje) uljem ili drugim sredstvima;
(đ) komišanje, potpuno ili delimično beljenje, poliranje i glaziranje žitarica i pirinča;
(e) zamrzavanje, odmrzavanje;
(ž) postupci bojenja, rastvaranja ili mešanja šećera, uključujući mešanje s drugim materijalima, ili oblikovanja šećernih kocki;
(z) guljenje, uklanjanje semena, koštica i ljuski i sečenje voća, koštunjavog voća i povrća;
(i) oštrenje, drobljenje ili rezanje koje ne dovodi do suštinskog razlikovanja dobijene robe od polaznih komponenti;
(j) prosejavanje, prebiranje, sortiranje, klasifikovanje, gradiranje, sparivanje (uključujući i sastavljanje setova proizvoda);
(k) stavljanje u boce, limenke, bočice, kese, sanduke, kutije i drugi postupci pakovanja;
(l) jednostavni postupci sastavljanja ili rastavljanje robe na delove;
(lj) graviranje, nanošenje ili štampanje trgovačkih oznaka, žigova, logotipova, etiketa i drugih sličnih znakova raspoznavanja na robu ili njenu ambalažu;
(m) mešanje roba (komponenti) koje ne dovodi do suštinskog razlikovanja dobijene robe od polaznih komponenti;
(n) klanje životinja;
(nj) tranžiranje (razvrstavanje) mesa, ribe;
(o) korišćenje (eksploatacija) robe prema nameni; ili
(p) kombinacija dva ili više gore navedenih postupaka.
2. Ako se u odnosu na robu kriterijum dovoljne obrade (prerade) ostvaruje isključivo obavljanjem postupaka navedenih u stavu 1. ovog člana, takva roba se neće smatrati poreklom iz Strane u kojoj su ovi postupci obavljeni.
3. U svrhu primene stava 1. ovog člana, pod "jednostavnim postupkom" se podrazumeva postupak za čije obavljanje nisu potrebna posebna znanja (veštine), kao ni mašine, aparati i oprema, specijalno namenjeni za ovaj postupak.
Posebni slučajevi utvrđivanja porekla robe
Član 8
1. Uređaji, pribor, rezervni delovi i alati namenjeni za korišćenje zajedno s mašinama, opremom, aparatima ili vozilima, smatraće se poreklom iz one Strane iz koje su i mašine, oprema, aparati ili vozila, pod uslovom da se ovi uređaji, pribor, rezervni delovi i alati uvoze i koriste zajedno s navedenim mašinama, opremom, aparatima ili vozilima u kompletu i u količini u kojoj se uobičajeno isporučuju s tim uređajima u skladu s tehničkom dokumentacijom.
2. Smatraće se da je ambalaža u kojoj se roba uvozi poreklom iz one Strane iz koje je i roba, osim u slučaju, kada u skladu sa Osnovnim pravilom 5 za primenu Harmonizovanog sistema, ambalaža podleže deklarisanju odvojeno od robe. U tom slučaju zemlja porekla ambalaže utvrđuje se nezavisno od zemlje porekla robe.
3. Ako se smatra da je ambalaža u kojoj se roba uvozi poreklom iz one Strane iz koje je i roba, za određivanje zemlje porekla robe uzima se u obzir samo ona ambalaža u kojoj se roba prodaje u maloprodaji.
4. U svrhe određivanja zemlje porekla, roba u nesastavljenom, rastavljenom obliku, kao i roba koja se transportuje u rasutom stanju, a koja se isporučuje u više pošiljki zbog nemogućnosti njene jedinstvene isporuke usled uslova proizvodnje ili prevoza, može se, po želji podnosioca, smatrati jedinstvenom robom, pod uslovom da su sve pošiljke isporučene sa jedne carinske teritorije od strane jednog izvoznika jednom uvozniku na osnovu jednog ugovora, kao i pod uslovom da su ispunjeni i drugi uslovi, utvrđeni carinskim zakonodavstvom Strane uvoznice.
5. Prilikom određivanja zemlje porekla robe, poreklo toplotne i električne energije, mašina, opreme i alata i sve druge robe koja ne ulazi u njen sastav, ali čija upotreba čini deo proizvodnog procesa, neće se uzimati u obzir.
6. Roba svrstana kao set u skladu sa Osnovnim pravilom 3 za tumačenje Harmonizovanog sistema, smatra se robom s poreklom ako su sve komponente koje ulaze u sastav seta materijali s poreklom. Međutim, ako se set sastoji od komponenata s poreklom i komponenata bez porekla, smatra se da je set u celini s poreklom, pod uslovom da vrednost komponenti bez porekla ne prelazi 15 odsto vrednosti seta prema klauzuli "franko-fabrika".
Direktna isporuka robe
Član 9
1. Pod direktnom isporukom robe smatra se isporuka robe koja se prevozi s teritorije jedne Strane na teritoriju druge Strane bez prelaska preko teritorije bilo koje treće strane.
2. Bez obzira na odredbe stava 1. ovog člana, roba se može prevoziti preko teritorija trećih strana zbog geografskih, saobraćajnih, tehničkih ili ekonomskih razloga, pod uslovom da se ta roba tokom prevoza, uključujući i za vreme privremenog skladištenja na teritorijama tih trećih strana, nalazi pod carinskom kontrolom (nadzorom).
3. Uvoznik podnosi odgovarajuće pisane dokaze carinskom organu Strane uvoznice kojima se potvrđuje da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana. Ovi dokazi se obezbeđuju podnošenjem carinskom organu Strane uvoznice bilo kojeg od sledećih dokumenata:
(a) uverenje o nemanipulaciji izdato od strane carinskog organa treće strane tranzita;
(b) druga dokumenta koja je izdao carinski organ treće strane, u kojima je dat tačan opis robe, u koje su upisani datumi prebacivanja (pretovara) robe, nazivi vozila i koja potvrđuju uslove pod kojima se roba nalazila u trećoj strani tranzita;
(v) transportna (prevozna) dokumenta overena od strane carinskog organa treće strane kojima se potvrđuje prevozni put kretanja robe od Strane izvoznice preko treće strane tranzita.
4. Pod direktnom isporukom smatra se, takođe, isporuka robe koju je uvoznik kupio na izložbama ili sajmovima, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(a) da je roba isporučena s teritorije jedne Strane na teritoriju treće strane koja je organizator održavanja izložbe ili sajma, i da je bila pod carinskom kontrolom (nadzorom) za vreme njihovog održavanja;
(b) da roba od momenta njenog upućivanja na izložbu ili sajam nije korišćena ni u kakve druge svrhe osim izložbenih;
(v) da se roba uvozi na teritoriju Strane u istom stanju u kojem je upućena na teritoriju treće strane, ne računajući promene stanja robe usled prirodne istrošenosti ili kaliranja u normalnim uslovima prevoza i skladištenja.
Uslovi za odobravanje režima slobodne trgovine
Član 10
1. Režim slobodne trgovine na teritorijama Strana odobrava se za robu ako ona zadovoljava kriterijume porekla utvrđene ovim Pravilima, kao i ako istovremeno ispunjava sledeće uslove:
(a) ako je carinskom organu Strane uvoznice podnet važeći i propisno popunjen sertifikat o poreklu robe na obrascu (Forma CT-2), a u slučaju utvrđenom u članu 13. ovih pravila, deklaracija o poreklu robe sačinjena u skladu sa zahtevima ovih pravila, osim okolnosti navedenih u članu 14. ovih pravila;
(b) ako su ispunjeni uslovi direktne isporuke robe iz člana 9. ovih pravila;
(v) ako su zadovoljeni zahtevi vezani za administrativnu saradnju iz člana 15. ovih pravila.
2. Roba čije poreklo nije utvrđeno ili roba čije je poreklo utvrđeno, ali se za takvu robu ne može odobriti režim slobodne trgovine, uvozi se u Stranu uvoznicu u skladu sa zahtevima tarifnih i netarifnih propisa te Strane.
3. Za robu iz stava 2. ovog člana se može odobriti režim slobodne trgovine na teritorijama Strana posle puštanja robe, pod uslovom da:
(a) su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana;
(b) nije isteklo 12 meseci od dana registracije carinske deklaracije u Strani uvoznici.
4. Režim slobodne trgovine se može odobriti posle puštanja robe ako su ispunjeni uslovi određeni ovim Pravilima, i u skladu s procedurom definisanom carinskim zakonodavstvom Strane uvoznice.
5. Režim slobodne trgovine ne može biti odobren u skladu sa stavom 4. ovog člana, u slučaju otkrivanja falsifikovanja sertifikata o poreklu robe (Forma CT-2) ili deklaracije o poreklu robe, kao i ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana.
Osnov za odbijanje režima slobodne trgovine
Član 11
1. Carinski organ jedne Strane odbija da odobri režim slobodne trgovine na robu koja se uvozi iz druge Strane u slučaju:
(a) ako nije ispunjen jedan (ili više) uslova za odobravanje režima slobodne trgovine iz člana 10. stav 1. ovih pravila;
(b) ako nije moguće identifikovati robu upisanu u sertifikat (Forma CT-2) (deklaraciju o poreklu robe) sa robom koja je prijavljena u carinskoj deklaraciji;
(v) ako su od verifikacionog organa Strane izvoznice primljeni podaci o tome da sertifikat (Forma CT-2) (deklaracija o poreklu robe) nije izdat (da je falsifikovan), da je poništen (povučen) ili izdat na osnovu nevažećih, netačnih ili nepotpunih dokumenata i/ili podataka;
(g) ako u roku od šest meseci od datuma podnošenja zahteva iz člana 15. stav 5. ovih pravila (ili u roku od osam meseci od datuma podnošenja zahteva ako je Strana izvoznica tražila produženje roka za naknadnu proveru u skladu sa članom 15. stav 6. ovih pravila), od verifikacionog organa Strane izvoznice nije dobijen odgovor vezan za predmetni sertifikat (Forma CT-2) (deklaraciju o poreklu robe) ili u slučaju predviđenom članom 15. stav 8. ovih pravila;
(d) ako stvarna težina isporučene robe prelazi težinu navedenu u sertifikatu (Forma CT-2) (deklaraciji o poreklu robe) za više od pet odsto;
(đ) ako nije podnet original sertifikata (Forma CT-2) u papirnom obliku na zahtev carinskog organa Strane uvoznice u slučajevima predviđenim članom 13. stav 4. i članom 14. stav 3. ovih Pravila;
(e) ako provera na licu mesta preduzeta u skladu sa članom 16. ovih Pravila ne omogućava da se odredi poreklo robe ili ukazuje na neusklađenost robe s kriterijumima porekla.
(ž) ako u roku od šezdeset dana od dana slanja zahteva za verifikacionu posetu, predviđenu članom 16. stav 2. ovih Pravila, nije dobijena pismena saglasnost ili je odbijeno vršenje verifikacione posete.
2. Prisustvo grešaka (štamparskih grešaka) i/ili manjih neslaganja, do kojih je došlo prilikom popunjavanja sertifikata (Forma CT-2) (deklaracije o poreklu robe), a koje ne utiču na tačnost i suštinu podataka sadržanih u takvom sertifikatu (Forma CT-2) (deklaraciji o poreklu robe), i ne dovode u sumnju poreklo robe, ne predstavljaju osnov za odbijanje primene režima slobodne trgovine.
Sertifikat o poreklu robe
Član 12
1. Za potvrđivanje porekla robe, u svrhe primene režima slobodne trgovine, carinskom organu Strane uvoznice podnosi se sertifikat o poreklu robe (Forma CT-2), sačinjen u skladu sa obrascem iz Priloga I ovih Pravila, i propisno popunjen u skladu sa zahtevima navedenim u ovom članu i članu 18. ovih Pravila.
2. Carinskom organu Strane uvoznice podnosi se original sertifikata o poreklu (Forma CT-2) u papirnom obliku, osim slučaja predviđenog članom 14. stav 2. ovih Pravila.
3. Sertifikat o poreklu (Forma CT-2) izdaje ovlašćeni organ na osnovu zahteva podnosioca (dokumenata i podataka koje je on podneo) pre ili u trenutku izvoza robe u svim slučajevima kada roba ispunjava zahteve iz ovih Pravila.
4. Sertifikat o poreklu (Forma CT-2) se izdaje za jednu pošiljku robe, i u svrhu odobravanja režima slobodne trgovine važi 12 meseci od datuma njegovog izdavanja od strane ovlašćenog organa.
5. Stvarna težina isporučene robe ne sme biti veća od težine navedene u sertifikatu o poreklu (Forma CT-2) za više od pet (5) odsto.
6. Sertifikat o poreklu (Forma CT-2) se može izdati i nakon izvoza robe na osnovu pisanog zahteva podnosioca. U ovom slučaju podnosilac naknadno podnosi ovlašćenom organu carinsku deklaraciju sa odgovarajućom napomenom carinskog organa kojom se potvrđuje stvarni izvoz robe. Ova napomena carinskog organa mora nositi raniji datum od datuma izdavanja sertifikata o poreklu (Forma CT-2).
Kada se carinska deklaracija podnosi elektronskim putem, može se podneti elektronsko obaveštenje carinskog organa o prelasku granice. Ako se prilikom izvoza robe iz jedne Strane ne podnosi carinska deklaracija, ovlašćenom organu podnose se dokumenta kojima se potvrđuje otprema robe s teritorije te Strane.
U tom slučaju u rubriku 5. sertifikata o poreklu (Forma CT-2) upisuje se: "Issued retrospectively" ili "Выдан впоследствии".
7. U slučaju gubitka ili oštećenja sertifikata o poreklu (Forma CT-2) ovlašćeni organ izdaje njegov zvanično overeni duplikat. Prilikom izdavanja duplikata u rubriku 12. "Potvrda" upisuje se datum izdavanja duplikata, a u rubriku 5. "Za službene beleške" upisuje se reč: "Duplicate" ili "Дубликат", kao i broj i datum izgubljenog ili oštećenog originala sertifikata o poreklu (Forma CT-2). Duplikat sertifikata o poreklu (Forma CT-2) važi od datuma izdavanja originala sertifikata o poreklu (Forma CT-2). Rok važenja duplikata sertifikata o poreklu (Forma CT-2) u svrhu primene režima slobodne trgovine ne može biti duži od dvanaest (12) meseci od datuma izdavanja originala sertifikata o poreklu.
8. U zamenu za original sertifikata o poreklu (Forma CT-2) poništenog po bilo kom osnovu ili u slučaju da je potrebno ponovo sačiniti ranije izdati sertifikat o poreklu (Forma CT-2) na osnovu obrazloženog zahteva podnosioca, ovlašćeni organ može izdati novi sertifikat o poreklu (Forma CT-2). Pri tome se u rubriku 5. upisuje: "Issued instead of certificate form CT-2" ili "Выдан взамен сертификата формы СТ-2" uz upisivanje broja i datuma poništenog (ponovo izdatog) sertifikata o poreklu (Forma CT-2). Sertifikat o poreklu (Forma CT-2) izdat u zamenu za drugi sertifikat o poreklu (Forma CT-2) dobija novi registarski broj.
9. U slučaju kretanja robe između Strana, koja nije podvrgnuta obradi (preradi), osim postupaka očuvanja i njenog pakovanja, kao i pripreme za prodaju i transport, ovlašćeni organ Strane može izdati zamenski sertifikat umesto sertifikata o poreklu (Forma CT-2).
Zamenski sertifikat o poreklu (Forma CT-2) se izdaje na osnovu sertifikata o poreklu (Forma CT-2) izdatog od strane ovlašćenog organa Strane sa čije teritorije je roba uvezena na teritoriju druge Strane, i predstavlja dokaz zemlje porekla navedene u takvom sertifikatu o poreklu (Forma CT-2).
Pri tome se u rubriku 5. upisuje "Issued on the basis of certificate form CT-2" ili "Выдан взамен сертификата формы СТ-2" uz navođenje broja i datuma sertifikata o poreklu (Forma CT-2) Strane izvoznice kao i ovlašćenog organa koji je sertifikat o poreklu (Forma CT-2) izdao.
10. Ovlašćeni organ koji je izdao sertifikat o poreklu (Forma CT-2), kao i podnosilac dužni su da najmanje tri (3) godine čuvaju kopiju sertifikata o poreklu (Forma CT-2), kao i sva dokumenta vezana za njega, uključujući i ona koja je dostavio podnosilac.
Deklaracija o poreklu robe
Član 13
1. Za potvrđivanje porekla malih pošiljki robe, čija carinska vrednost ne prelazi ekvivalentni iznos od 5.000 evra nije obavezno podnošenje sertifikata o poreklu (Forma CT-2) carinskom organu Strane uvoznice radi primene režima slobodne trgovine. U ovom slučaju može se podneti deklaracija o poreklu robe sačinjena u skladu sa Prilogom 2 ovih Pravila.
2. Rok važenja deklaracije o poreklu robe u svrhu odobravanja režima slobodne trgovine ograničen je na dvanaest (12) meseci od datuma kada ju je potpisao proizvođač, izvoznik ili pošiljalac.
3. Stvarna težina isporučene robe ne sme biti veća od težine navedene u deklaraciji o poreklu robe za više od pet odsto.
4. U slučaju da carinski organ Strane uvoznice ima dokaz da podaci o poreklu robe navedeni u deklaraciji o poreklu robe mogu biti nepouzdani, u tom slučaju carinski organ Strane uvoznice može da zahteva, podnošenje sertifikata o poreklu (Forma CT-2).
5. Proizvođač, izvoznik ili pošiljalac koji je dao izjavu o zemlji porekla robe u deklaraciji o poreklu robe, dužan je da na zahtev verifikacionog organa Strane izvoznice podnese sva dokumenta i podatke neophodne za potvrđivanje porekla robe u skladu sa ovim Pravilima.
6. Proizvođač, izvoznik ili pošiljalac najmanje tri (3) godine čuvaju deklaraciju o poreklu robe, kao i sva dokumenta vezana za nju kojima se potvrđuje poreklo robe.
7. Deklaracija o poreklu sačinjava se u štampanoj formi i mora biti potpisana lično od strane ovlašćenog predstavnika proizvođača, izvoznika ili pošiljaoca, sa naznakom njegovog imena i prezimena.
Slučajevi u kojima se ne zahteva pisana potvrda porekla
Član 14
1. Podnošenje sertifikata o poreklu (Forma CT-2) ili deklaracije o poreklu robe u cilju primene režima slobodne trgovine ne zahteva se prilikom uvoza pošiljki robe sa poreklom čija vrednost ne prelazi ekvivalentni iznos od 200 evra, pod uslovom da ta isporuka nije deo jedne ili više pošiljki, što se može osnovano smatrati načinom za izbegavanje podnošenja sertifikata o poreklu (Forma CT-2) ili deklaracije o poreklu robe.
2. U slučaju izrade i uvođenja Elektronskog sistema sertifikacije i verifikacije porekla robe (u daljem tekstu: ESSVP) iz člana 17. ovih Pravila, nije obavezno podnošenje originala sertifikata o poreklu (Forma CT-2) u štampanoj formi prilikom podnošenja carinske deklaracije za robu. U tom slučaju, u carinskoj deklaraciji moraju da se navedu datum i broj tog sertifikata o poreklu (Forma CT-2).
3. U slučaju da postoji osnovana sumnja carinskog organa Strane uvoznice u pogledu porekla robe za koju se traži primena režima slobodne trgovine, i/ili je otkriveno neslaganje informacija sadržanih u ESSVP ili u slučaju da odgovarajuće informacije nisu raspoložive u ESSVP, carinski organ Strane uvoznice može da zahteva da mu se podnese original sertifikata o poreklu (Forma CT-2) u papirnom obliku.
Administrativna saradnja
Član 15
1. Pre no što započnu sa izdavanjem sertifikata o poreklu (Forma CT-2) u skladu s ovim Pravilima, Strane razmenjuju preko Evroazijske ekonomske komisije, odnosno Ministarstva finansija - Uprave carina Republike Srbije:
(a) uzorke sertifikata o poreklu (Forma CT-2) a i dopunskih listova sertifikata o poreklu (Forma CT-2) (uz navođenje podataka o karakteristikama zaštite);
(b) uzorke otisaka pečata ovlašćenih organa (uzorci moraju biti originalni i jasni, kako bi se omogućila nedvosmislena identifikacija njihove autentičnosti);
(v) informacije o nazivima i adresama ovlašćenih organa;
(g) informacije o nazivima i adresama verifikacionih organa.
2. Ministarstvo finansija - Uprava carina Republike Srbije i Evroazijska ekonomska komisija moraju unapred, na isti način, biti obavešteni o svim izmenama uzoraka i informacija iz stava 1. ovog člana.
Obaveštenje sadrži informacije o datumu od kada se koriste novi pečati ovlašćenog organa Strane, kao i umesto kojih ili kao dopuna kojih pečata čiji su uzorci otisaka ranije dostavljeni, će se oni koristiti.
Razmena informacija iz st. 1. i 2. ovog člana obavljaće se na engleskom ili ruskom jeziku.
3. Ako se ne dostave informacije iz st. 1. i 2. ovog člana i/ili ako dostavljene informacije nisu u skladu sa zahtevima iz st. 1. i 2. ovog člana, režim slobodne trgovine se neće odobriti za robu koja se uvozi.
4. Carinski organi Strana vrše naknadnu proveru sertifikata o poreklu (Forma CT-2) i deklaracija o poreklu robe odabranih ili metodom slučajnog uzorka ili kada postoji osnovana sumnja carinskog organa Strane uvoznice u pogledu verodostojnosti tih dokumenata ili tačnosti podataka sadržanih u njima.
5. U slučajevima iz stava 4. ovog člana carinski organ Strane uvoznice robe može da uputi obrazložen zahtev verifikacionom organu da potvrdi verodostojnost sertifikata (Forma CT-2) (deklaracije o poreklu robe) i/ili tačnost podataka sadržanih u njima, kao i da dostavi dodatne ili preciznije podatke, uključujući i podatke o zadovoljavanju kriterijuma porekla robe, i/ili kopije dokumenata na osnovu kojih je sertifikat o poreklu (Forma CT-2) izdat, uključujući kopije komercijalnih dokumenata (evidencije, fakture, ugovore, itd.) izdatih u trećim Stranama.
Uz zahtev za naknadnu proveru prilaže se kopija sertifikata o poreklu (Forma CT-2) (deklaracije o poreklu robe) koji je predmet provere.
Zahtev se podnosi na engleskom ili ruskom jeziku.
U zahtevu se navode razlozi za njegovo podnošenje i/ili druge dodatne informacije koje ukazuju na podatke u sertifikatu o poreklu (Forma CT-2) (deklaraciji o poreklu robe) koji bi mogli biti netačni, osim kada se naknadna provera vrši primenom metoda slučajnog uzorka.
6. U slučaju da carinski organ Strane uvoznice podnese zahtev verifikacionom organu u skladu sa stavom 5. ovog člana, verifikacioni organ je dužan da izvrši naknadnu proveru u najkraćem mogućem roku i informacije o rezultatima provere dostavi carinskom organu koji je podneo zahtev najkasnije u roku od šest (6) meseci od datuma podnošenja zahteva.
U izuzetnim okolnostima, u gore navedenom roku od šest (6) meseci, Strana izvoznica može da uputi obrazložen zahtev carinskom organu Strane uvoznice koja traži proveru da se rok za ispunjenje tog zahteva za proveru produži za dva (2) meseca.
Ovi rezultati moraju da jasno naznače da li su dokumenta verodostojna i da li se konkretna roba može smatrati robom poreklom iz te Strane, kao i da li su zadovoljeni drugi zahtevi iz ovih Pravila.
U slučaju donošenja odluke o poništenju sertifikata o poreklu (Forma CT-2) ili proglašavanju deklaracije o poreklu nevažećom, verifikacioni organ Strane izvoznice u najkraćem mogućem roku obaveštava o takvoj odluci carinski organ Strane uvoznice.
7. Carinski organ Strane uvoznice će poslati primerak zahteva za naknadnu proveru verifikacionom organu Strane izvoznice zvanično kao i putem i-mejla, koristeći adrese primljene u skladu s postupkom predviđenim u podstavu 3. ovog stava.
Verifikacioni organ Strane izvoznice će carinskom organu Strane uvoznice koji traži proveru odmah potvrditi prijem njegovog zahteva primljenog putem i-mejla.
Carinski organi i verifikacioni organi Strana razmenjuju informacije o načinima komunikacije i i-mejl adresama koje će se koristiti u takvoj razmeni u okviru provere porekla u skladu sa ovim Pravilima.
8. Ako dobijeni rezultati naknadne provere ne omogućavaju da se potvrdi verodostojnost sertifikata o poreklu (Forma CT-2) (deklaracija o poreklu robe) i/ili tačnost podataka sadržanih u njima, kao i u slučajevima ako nisu dostavljeni dodatni ili precizniji podaci, uključujući i podatke o ispunjenju kriterijuma porekla robe, kopije dokumenata, između ostalih i onih na osnovu kojih je sertifikat o poreklu (Forma CT-2) izdat, režim slobodne trgovine se neće odobriti.
Provera na licu mesta
Član 16
1. U izuzetnim okolnostima, u slučaju da carinski organi Strane uvoznice nije zadovoljan rezultatom provere predviđene u članu 15. ovih Pravila, može da uputi zahtev Strani izvoznici za obavljanje provere na licu mesta u Strani izvoznici radi ispitivanja evidencije lica koji se proverava iz čl. 12. i 13. ovih Pravila i/ili pregleda prostorija (teritorije) korišćenih u proizvodnji robe.
2. Proveru na licu mesta obavlja verifikacioni tim koji sačinjavaju nadležni organi Strane uvoznice i Strane izvoznice na teritoriji zemlje Strane izvoznice u cilju provere da li roba lica koje se proverava i/ili uslovi njegove proizvodnje ispunjavaju zahteve ovih Pravila, obilaskom lokacije lica koje se proverava i/ili prostorija (teritorije) koje se koriste u proizvodnji robe.
Za svrhe ovog člana lice koje se proverava je izvoznik i/ili proizvođač robe iz Strane izvoznice čija je roba predmet provere na licu mesta.
Za svrhe ovog člana predmet provere na licu mesta je roba za koju je zatražena provera na licu mesta i za koju su izdati dokumentarni dokazi o poreklu.
Provera na licu mesta sprovodi se u skladu s odgovarajućim zakonima i propisima Strane u kojoj se takva provera na licu mesta sprovodi.
3. Da bi sproveo proveru na licu mesta, carinski organ Strane uvoznice šalje pismeni zahtev sa izraženom namerom da sprovede proveru na licu mesta (u daljem tekstu - zahtev za proveru na licu mesta) verifikacionom organu Strane izvoznice.
4. Zahtev za proveru na licu mesta treba da bude osnovan, što je moguće sveobuhvatniji i da, između ostalog, sadrži sledeće:
(a) naziv carinskog organa Strane uvoznice koja je izdala zahtev;
(b) ime lica koje se proverava;
(v) predmet predložene provere na licu mesta, uključujući i navođenje robe i osnovane sumnje u pogledu njenog porekla;
(g) preliminarne informacije u vezi sa predstavnicima ovlašćenih službenika nadležnog organa koji će učestvovati u proveri na licu mesta;
(d) ostale dodatne informacije koje ukazuju na opravdane razloge da se izvrši provera na licu mesta.
5. Verifikacioni organ Strane izvoznice šalje pismenu saglasnost ili odbijenicu da se obavi provera na licu mesta u roku od šezdeset (60) dana od datuma upućivanja zahteva za proveru na licu mesta.
Strana izvoznica će, u ovom roku, od lica koje se proverava pribaviti saglasnost ili odbijenicu da se obavi provera na licu mesta. Lice koje se proverava, obaveštava se da se odbijanje obavljanja provere na licu mesta smatra osnovom za odbijanje režima slobodne trgovine za predmetnu robu od strane carinskog organa Strane uvoznice.
6. Ako se odgovor iz stava 5. ovog člana ne dobije u roku od šezdeset (60) dana od dana upućivanja zahteva za proveru na licu mesta u skladu sa stavom 3. ovog člana ili ako se ne dobije saglasnost za obavljanje provere na licu mesta, Strana uvoznica koja je izdala zahtev uskratiće režim slobodne trgovine za ranije uvezenu robu u vezi sa kojom je tražena provera na licu mesta.
7. Provere na licu mesta započinju se u roku od šezdeset (60) dana od dana prijema pismene saglasnosti a završavaju se u razumnom roku, ne dužem od stotinu pedeset (150) dana od dana prijema pismene saglasnosti.
8. Nadležni organi Strane izvoznice i Strane uvoznice i lice koje se proverava obezbediće efikasnu saradnju koja je potrebna za proveru na licu mesta koju obavlja verifikacioni tim.
Ako se jave prepreke koje su tokom provere na licu mesta stvorili lice koje se proverava ili druga lica kontrolisane Strane, usled kojih nije moguće da se obavi provera na licu mesta, Strana uvoznica ima pravo da uskrati režim slobodne trgovine na robu koja je predmet provere na licu mesta. Ovaj podatak se navodi u izveštaju o rezultatima provere na licu mesta.
9. Tokom provere na licu mesta, verifikacioni tim ima pravo da od lica koje se proverava traži sva dokumenta i informacije, uključujući računovodstvene podatke, koji se odnose na predmet provere na licu mesta.
10. Rezultati provere na licu mesta se dokumentuju na engleskom jeziku u obliku izveštaja o rezultatima zahteva za proveru.
Izveštaj o rezultatima zahteva za proveru obavezno sadrži sledeće podatke:
- naziv nadležnih organa koji vrše proveru na licu mesta, uključujući imena i funkcije članova verifikacionog tima;
- ime lica koje se proverava;
- informacije o robi koja je predmet provere na licu mesta;
- datum provere na licu mesta;
- osnove za preduzimanje provere na licu mesta, uključujući i opis početnih sumnji u vezi sa poreklom robe koja se proverava kao i uslove pisane saglasnosti za obavljanje provere na licu mesta;
- informacije o objektima i/ili teritorijama na kojima se vrši provera na licu mesta;
- gde je to primereno, opis stvarnog procesa proizvodnje robe koja se proverava;
- rezultati (nalaz) provere na licu mesta koji jasno ukazuju na usklađenost ili neusklađenost robe koja se proverava sa zahtevima ovih Pravila.
11. Verifikacioni tim koji vrši proveru na licu mesta šalje licu koje se proverava izveštaj o rezultatima ove provere u roku od dvesta (200) dana od dana prijema pisane saglasnosti.
12. Strana uvoznica može da privremeno suspenduje režim slobodne trgovine na robu koja je slična robi koja je predmet provere na licu mesta od datuma upućivanja zahteva za proveru na licu mesta do dobijanja rezultata provere na licu mesta (usvajanja izveštaja o rezultatima zahteva za proveru). U slučaju ovakve suspenzije roba može biti puštena bez primene režima slobodne trgovine u skladu sa zahtevima odgovarajućih zakona i propisa Strane uvoznice.
Režim slobodne trgovine odobrava se u skladu s odgovarajućim zakonima i propisima Strane uvoznice, na osnovu rezultata provere na licu mesta, koji ukazuju da roba koja je predmet provere na licu mesta ispunjava zahteve ovih Pravila.
U smislu ovog stava slična roba je roba koja se po Harmonizovanom sistemu svrstava u istu tarifnu oznaku i ima isti opis kao ona roba koja je predmet provere na licu mesta, koju je proizveo isti proizvođač ili koja je prodata od strane istog izvoznika kao i roba koja je predmet provere na licu mesta.
13. Sve troškove verifikacionog tima vezane za proveru na licu mesta snosi Strana uvoznica.
Razvoj i uvođenje Elektronskog sistema sertifikacije i verifikacije porekla
Član 17
1. Strane će nastojati da uvedu ESSVP najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
2. ESSVP se zasniva na razmeni informacija o izdatim sertifikatima o poreklu (Forma CT-2) između ovlašćenih organa i carinskih organa Strana. Ta razmena informacija treba da omogući:
(a) da se carinskom organu Strane uvoznice ne podnosi original sertifikata (Forma CT-2) u papirnom obliku prilikom elektronskog podnošenja carinske deklaracije za robu;
(b) da carinski organ Strane uvoznice vrši proveru verodostojnosti i sadržaja sertifikata o poreklu (Forma CT-2) koje je izdao ovlašćeni organ Strane izvoznice.
3. U cilju izrade i uvođenja ESSVP, Strane će formirati ekspertsku radnu grupu.
4. Pravila obavljanja razmene informacija u okviru ESSVP, uključujući tehničke uslove, biće definisana posebno.
Zahtevi i način popunjavanja sertifikata o poreklu
Član 18
1. Sertifikat o poreklu (Forma CT-2) se sačinjava i popunjava (osim dole navedenih slučajeva) u štampanom obliku na engleskom ili ruskom jeziku na papiru sa zaštitnom mrežicom ili zaštitnom pozadinom u boji, formata A4 (210 x 297 mm), težine ne manje od 25 g/m2 tipografski izrađenom.
2. Na sertifikatu o poreklu (Forma CT-2) nije dozvoljeno korišćenje faksimila potpisa lica, brisanje, kao ni ispravke i/ili dopune koje nije overio ovlašćeni organ.
3. Ispravke i/ili dopune se u sertifikat o poreklu (Forma CT-2) unose precrtavanjem pogrešnih podataka i ukucavanjem pored toga ili upisivanjem rukom ispravljenih podataka koji se overavaju pečatom ovlašćenog organa koji je prethodno izdao sertifikat o poreklu (Forma CT-2).
4. Sertifikat o poreklu (Forma CT-2) se popunjava u skladu sa sledećim zahtevima:
(a) u rubriku 1. "Pošiljalac/izvoznik (naziv i adresa)" upisuje se naziv pošiljaoca (izvoznika), njegova puna adresa i zemlja. U slučaju da su pošiljalac i izvoznik različita lica treba upisati da pošiljalac (naziv i adresa) postupa "po nalogu" ("to order") izvoznika (naziv i adresa). U slučaju da je pošiljalac (izvoznik) fizičko lice upisuju se njegovo prezime, ime i adresa;
(b) u rubriku 2. "Primalac/uvoznik (naziv i adresa)" upisuje se naziv primaoca (uvoznika), njegova puna adresa i zemlja. U slučaju da su primalac i uvoznik različita lica treba upisati da primalac (naziv i adresa) postupa "po nalogu" ("to order") uvoznika (naziv i adresa). U slučaju da je primalac (uvoznik) fizičko lice upisuju se njegovo prezime, ime i adresa;
(v) u rubriku 3. "Prevozna sredstva i prevozni put (u meri u kojoj su poznati)" upisuju se prevozna sredstva i prevozni put u meri u kojoj su poznati;
(g) u rubriku 4. upisuje se registarski broj sertifikata o poreklu (Forma CT-2), Strana koja je izdala sertifikat o poreklu (Forma CT-2) i Strana kojoj se sertifikat o poreklu (Forma CT-2) podnosi. Dozvoljeno je upisivanje registarskog broja rukom ili unošenje pečatom;
(d) u rubriku 5. "Za službene beleške" ukucavaju se, upisuju rukom ili unose pečatom službene beleške nadležnog organa države izvoznice, države tranzita i/ili prijema robe, kao i, prema potrebi, sledeće napomene: " Дубликат" ili "Duplicate", "Выдан взамен сертификата формы СТ-2" ili "Issued instead of certificate form CT-2", "Выдан впоследствии" ili "Issued retrospectively", "Выдан на основании сертификата формы СТ-2" ili "Issued on the basis of certificate form CT-2", kao i druge napomene. Napomene koje se u ovu rubriku upisuju rukom overavaju se na način predviđen stavom 3. ovog člana;
(đ) u rubriku 6. "Broj" upisuje se redni broj robe;
(e) u rubriku 7. "Broj koleta i vrsta pakovanja" upisuje se broj koleta i vrsta pakovanja;
(ž) u rubriku 8. "Opis robe" upisuje se komercijalni naziv robe i drugi podaci koji omogućavaju identifikaciju robe sa onom koja je prijavljena u carinskoj deklaraciji. U slučaju nedostatka mesta za popunjavanje rubrike 8. sertifikata o poreklu (Forma CT-2) dozvoljeno je korišćenje dodatnog lista (listova) sertifikata o poreklu (Forma CT-2) (obrazac dodatnog lista sertifikata dat je u Prilogu 1 ovih Pravila) koji se popunjava na propisani način (koji je overen potpisom, pečatom i koji ima isti registarski broj koji je upisan u rubriku 4. sertifikata o poreklu(Forma CT-2));
(z) u rubriku 9. "Kriterijumi porekla" upisuju se sledeći kriterijumi porekla:
"P" - ako je roba u potpunosti dobijena u Strani;
"Y"- ako je roba prošla dovoljnu obradu (preradu) uz navođenje procentnog udela vrednosti iskorišćenih materijala bez porekla u vrednosti robe koja se izvozi (na primer: "Y 15%");
"Pk" - ako je roba dobila poreklo na osnovu korišćenja kumulativnog principa.
Za svaku robu upisanu u rubrici 9. mora biti upisan poseban kriterijum porekla;
(i) u rubriku 10. "Količina robe" upisuje se bruto masa robe (kg) i/ili druge kvantitativne karakteristike robe;
(j) u rubriku 11. "Broj i datum fakture" upisuju se brojevi i datumi svih faktura za robu za koju se sertifikat o poreklu (Forma CT-2) izdaje;
(k) u rubriku 12. "Potvrda" upisuju se naziv i adresa ovlašćenog organa, unosi se njegov pečat i datum izdavanja sertifikata o poreklu (Forma CT-2) (duplikata), kao i potpis, prezime i ime (inicijali) lica ovlašćenog za overu sertifikata o poreklu (Forma CT-2) (duplikata). Datum, prezime i ime (inicijali) ovlašćenog lica mogu se upisivati rukom ili unositi pečatom;
Ako su podaci o punom nazivu ovlašćenog organa Strane na ruskom ili engleskom jeziku sadržani u otisku pečata, dodatno upisivanje navedenih podataka u ovu rubriku nije obavezno.
Pečat mora imati jasan otisak koji prema potrebi dozvoljava obavljanje provere njegove verodostojnosti.
(l) u rubriku 13. "Deklaracija podnosioca" upisuje se zemlja u kojoj je roba u potpunosti dobijena ili je prošla dovoljnu obradu (preradu) (država članica Evroazijske ekonomske unije ili Republika Srbija), datum izjavljivanja podataka o zemlji porekla robe, i unose se pečat podnosioca (ako postoji), njegov potpis, ime, prezime i inicijali. Datum, kao i ime, prezime i inicijali podnosioca mogu se upisivati rukom ili unositi pečatom.
5. Nije dozvoljeno popunjavanje poleđine obrasca sertifikata o poreklu (Forma CT-2).
Prelazne odredbe
Član 19
U roku od jedne (1) godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, ovlašćeni organi imaju pravo da primenjuju obrasce sertifikata o poreklu (Forma CT-2) koji se koriste u Stranama i koji se razlikuju od forme određene u Prilogu 1 ovih Pravila. Popunjavanje takvih sertifikata o poreklu (Forma CT-2) vrši se uz uzimanje u obzir zahteva utvrđenih članom 18. ovih Pravila.
SERTIFIKAT O POREKLU ROBE (FORMA CT-2) I DODATNI LIST SERTIFIKATA O POREKLU (FORMA CT-2)
ODREDBE U VEZI SA ODREĐIVANJEM NORMALNE VREDNOSTI U ANTIDAMPINŠKIM ISTRAGAMA
Strane su se sporazumele o sledećem:
Za svrhe sprovođenja antidampinške istrage i svih daljih antidampinških postupaka, uključujući revizije, ni jedna Strana za utvrđivanje normalne vrednosti sličnih proizvoda namenjenih potrošnji na domaćem tržištu Strane izvoznice neće primenjivati metodologiju koja se u celosti, ili delom bazira na podacima za surogat zemlje, u skladu sa stavom 2.7 člana 2. Sporazuma o antidampingu i/ili drugom Dopunskom odredbom uz član VI, stav 1. GATT 1994, sadržanom u Aneksu I GATT 1994 (Objašnjenja i dopunske odredbe).
Za svrhe sprovođenja antidampinške istrage i svih daljih antidampinških postupaka, uključujući revizije, ni jedna Strana neće primenjivati metodologiju koja dozvoljava zanemarivanje, ili korigovanje podataka o troškovima koji se odnose na proizvođače i/ili izvoznike sličnih proizvoda namenjenih potrošnji na domaćem tržištu Strane izvoznice, u slučajevima kada organ koji sprovodi istragu zaključi da zbog specifičnih karakteristika tržišta faktora proizvodnje koji se koriste u dobijanju sličnog proizvoda:
(a) na tržištu sličnog proizvoda postoji posebna tržišna situacija i/ili
(b) podaci o troškovima koji se čuvaju u evidenciji proizvođača ili robe koja je predmet istrage ne odražavaju razumno troškove povezane s proizvodnjom i prodajom proizvoda koji se razmatra, kada evidencija odgovarajuće i dovoljno predstavlja ili prikazuje stvarne troškove tih izvoznika ili proizvođača.
Ciljevi
Član 1
Cilj ovog priloga je obezbeđivanje delotvornog, efikasnog i transparentnog mehanizma za rešavanje sporova proisteklih iz ovog sporazuma s ciljem da se, gde god je to moguće, postigne obostrano prihvatljivo rešenje.
Definicije
Član 2
U smislu ovog priloga:
(a) "Arbitražno veće" označava Arbitražno veće formirano u skladu sa članom 8. ovog priloga;
(b) "Strane u sporu" znači i Strana tužilja i tužena Strana. Države članice Evroazijske ekonomske unije i Evroazijska ekonomska unija mogu nastupati zajednički, ili pojedinačno kao Strana u sporu. Kada nastupaju pojedinačno, Strana u sporu će biti ona država članica Evroazijske ekonomske unije koja je preduzela meru, a ako je meru preduzela Evroazijska ekonomska unija, ona će biti Strana u sporu;
(v) "Strana tužilja" označava Stranu koja je podnela tužbu;
(g) "Tužena Strana" označava Stranu protiv koje je podneta tužba;
(d) "Arbitar" označava člana Arbitražnog veća formiranog na osnovu člana 8. ovog priloga;
(đ) "Predsednik" označava arbitra koji postupa kao predsednik Arbitražnog veća;
(e) "Pomoćnik" označava lice koje, shodno uslovima imenovanja arbitra, sprovodi, istražuje, ili pruža pomoć arbitru;
(ž) "Dani" označavaju kalendarske dane, uključujući vikende i praznike.
Oblast primene
Član 3
Osim ako ovim sporazumom nije predviđeno drugačije, odredbe ovog priloga će se primenjivati na sve sporove između Strana proistekle iz tumačenja i/ili primene odredbi ovog sporazuma, kada god jedna Strana smatra da je mera druge Strane u suprotnosti s nekom obavezom predviđenom odredbama ovog sporazuma, ili da druga Strana ne ispunjava svoje obaveze iz ovog sporazuma.
Razmena informacija
Član 4
Distribuiranje između država članica Evroazijske ekonomske unije i Evroazijske ekonomske unije bilo kojih proceduralnih dokumenta koji se odnose na bilo koji spor proistekao iz ovog sporazuma neće se smatrati kršenjem odredbi o poverljivosti predviđenih ovim sporazumom i/ili Marakeškim sporazumom o osnivanju Svetske trgovinske organizacije, potpisanim 15. aprila 1994. godine.
Konsultacije
Član 5
1. Strane u sporu će uložiti maksimalan napor da svaki spor u vezi s pitanjima navedenim u članu 3. ovog priloga reše kroz konsultacije u cilju postizanja obostrano prihvatljivog rešenja.
2. Zahtev za konsultacije se u pisanoj formi podnosi tuženoj Strani, preko njene osobe za kontakt imenovane u skladu sa članom 29. sporazuma, i u njemu se navode razlozi za podnošenje zahteva, uključujući konkretne mere, ili druga sporna pitanja i naznačava činjenični i pravni osnov za tužbu. O podnošenju takvog zahteva se obaveštava Zajednički komitet.
3. Ako je zahtev za konsultacije podnesen u skladu sa stavom 2. ovog člana, tužena Strana će bez odlaganja odgovoriti na zahtev, u pisanoj formi, u roku od deset (10) dana od dana njegovog prijema i u dobroj nameri će pristupiti konsultacijama sa Stranom tužiljom u roku od trideset (30) dana od dana prijema zahteva u cilju postizanja obostrano prihvatljivog rešenja.
4. Konsultacije u slučaju hitnosti, uključujući one koje se odnose na kvarljivu robu, održavaju se u roku od petnaest (15) dana od dana prijema zahteva.
5. Vremenski rokovi navedeni u st. 3. i 4. ovog člana mogu se izmeniti sporazumom Strana u sporu.
6. Tokom konsultacija obe Strane u sporu će pružiti dovoljno činjeničnih informacija, kako bi se omogućilo potpuno ispitivanje načina na koji važeća, ili predložena mera, ili bilo koje drugo pitanje, može uticati na dejstvo i primenu ovog sporazuma.
7. Konsultacije, i posebno sve saopštene informacije i stavovi koje Strane u sporu zauzmu tokom ovih postupaka, poverljivi su i ne dovode u pitanje prava ni jedne Strane u sporu u bilo kom daljem postupku. Strane u sporu će postupati prema svim poverljivim, ili informacijama o pravu svojine razmenjenim tokom konsultacija na istim osnovama kao Strana koja je te informacije pružila.
8. Tokom konsultacija u skladu s ovim članom, svaka Strana u sporu će osigurati učešće predstavnika svojih nadležnih državnih organa, ili drugih regulatornih tela koji poseduju odgovarajuću stručnost u vezi pitanja koja su predmet konsultacija.
9. Osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije, konsultacije se održavaju na teritoriji tužene Strane. Shodno dogovoru Strana u sporu, konsultacije mogu da se obavljaju svim raspoloživim tehnološkim sredstvima.
Pružanje dobrih usluga, izmirenje, ili posredovanje
Član 6
1. Strane mogu u bilo kojoj fazi postupka rešavanja sporova prema odredbama ovog priloga da traže postupak pružanja dobrih usluga, izmirenja, ili posredovanja. Svaka Strana može da pokrene postupak dobrih usluga, izmirenja, ili posredovanja u bilo kom trenutku, kao i da ga u bilo kom trenutku obustavi, ili prekine.
2. Postupci koji uključuju pružanje dobrih usluga, izmirenje i posredovanje, a posebno stavovi koje Strane u sporu zauzmu u toku ovih postupaka, smatraju se poverljivim i ne dovode u pitanje prava ni jedne Strane u sporu u daljem postupku.
Zahtev za formiranje Arbitražnog veća
Član 7
1. Strana tužilja koja je podnela zahtev za konsultacije u skladu sa članom 5. ovog priloga, ili za posredovanje, kako je predviđeno članom 6. ovog priloga može u pisanoj formi da traži formiranje Arbitražnog veća ako:
(a) tužena Strana ne ispunjava rokove predviđene st. 3. ili 4. člana 5. ovog priloga;
(b) Strane u sporu zajednički smatraju da konsultacije predviđene članom 5. ovog priloga nisu uspele da reše spor u roku od šezdeset (60) dana, ili u hitnim slučajevima, uključujući one koji se tiču kvarljive robe, u roku od trideset (30) dana, nakon datum prijema zahteva za konsultacije predviđenog u članu 5. stav 3. ovog priloga; ili
(v) tužena Strana ne postupa u skladu sa obostrano prihvatljivim rešenjem usvojenim tokom konsultacija u skladu sa članom 5. ovog priloga.
2. Zahtev za formiranje Arbitražnog veća se podnosi u pisanoj formi tuženoj Strani, preko njene osobe za kontakt imenovane u skladu sa članom 29. ovog sporazuma, i o tom zahtevu se obaveštava Zajednički komitet. Strana tužilja u svom zahtevu navodi konkretnu spornu meru i objašnjava kako ta mera predstavlja kršenje odredbi na način koji je dovoljan da se jasno predstavi činjenični i pravni osnov za tužbu. Tužena Strana odmah potvrđuje prijem zahteva slanjem obaveštenja Strani tužilji, navodeći datum prijema zahteva, i o prijemu ovakvog zahteva se obaveštava Zajednički komitet.
3. Osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije u roku od dvadeset (20) dana od dana prijema zahteva za formiranje Arbitražnog veća, Arbitražno veće će imati sledeći zadatak:
"Da ispituje, u skladu sa odgovarajućim odredbama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, s jedne Strane, i Republike Srbije, s druge Strane, pitanje koje se navodi u zahtevu za formiranje Arbitražnog veća u skladu sa članom 7. priloga 5. ovog sporazuma, odlučuje o usaglašenosti predmetne mere s odredbama navedenim u članu 3. priloga 5. ovog sporazuma i utvrđuje činjenice, primenljivost odgovarajućih odredbi i osnovno obrazloženje nalaza i preporuka i daje izveštaj u skladu sa članom 12. priloga 5. ovog sporazuma.".
Ako se Strane u sporu dogovore da će zadatak Arbitražnog veća biti drugačiji, o tome obaveštavaju Arbitražno veće u roku određenom u stavu 3. ovog člana.
4. U hitnim slučajevima, uključujući one koji se odnose na kvarljivu robu, Strane u sporu će uložiti maksimalan napor da formiranje Arbitražnog veća ubrzaju u najvećoj mogućoj meri.
Sastav i formiranje Arbitražnog veća
Član 8
1. Arbitražno veće sačinjavaju tri (3) arbitra.
2. U roku od trideset (30) dana od prijema zahteva za formiranje Arbitražnog veća od tužene Strane, svaka Strana u sporu imenuje po jednog arbitra.
Svi arbitri:
(a) moraju da poseduju stručnost i/ili iskustvo u oblasti prava, međunarodne trgovine, drugih pitanja obuhvaćenih ovim sporazumom, ili rešavanja sporova koji proizlaze iz međunarodnih trgovinskih sporazuma;
(b) biraju se strogo na osnovu objektivnosti, nepristrasnosti, pouzdanosti i zdravog rasuđivanja;
(v) moraju da budu nezavisni od Strana u sporu, ni sa jednom Stranom u sporu ne smeju da budu povezani i ni od jedne ne smeju da primaju uputstva;
(g) moraju da postupaju u svom ličnom svojstvu i ne smeju primati uputstva ni od jedne organizacije ili vlade, i ne smeju biti povezani s vladom ni jedne Strane u sporu;
(d) moraju da saopšte Stranama u sporu sve činjenice koje mogu opravdano izazvati sumnju u njihovu nezavisnost, ili nepristrasnost i, između ostalog, o direktnom ili indirektnom sukobu interesa u odnosu na dati predmet;
(đ) moraju da budu državljani države koja ima diplomatske odnose i s Republikom Srbijom i s državama članicama Evroazijske ekonomske unije; i
(e) ne smeju se prethodno baviti ovim sporom u bilo kojem svojstvu, uključujući i aktivnosti u skladu sa članom 6. ovog priloga.
3. U roku od petnaest (15) dana od imenovanja drugog arbitra, imenovani arbitri saglasno biraju predsednika Arbitražnog veća uzimajući u obzir sledeće kriterijume koji ga diskvalifikuju:
(a) da je državljanin države članice Evroazijske ekonomske unije ili Republike Srbije; ili
(b) da ima stalno prebivalište na teritoriji države članice Evroazijske ekonomske unije ili Republike Srbije.
4. Ako potrebna imenovanja nisu izvršena u roku predviđenom u stavu 2. ovog člana, svaka Strana u sporu može, osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije, da se obrati predsedniku Međunarodnog suda pravde (u daljem tekstu: "MSP") sa zahtevom da bude organ imenovanja. U slučaju da je predsednik MSP državljanin države članice Evroazijske ekonomske unije, ili Republike Srbije, ili nije u mogućnosti da realizuje funkciju imenovanja, zatražiće se od potpredsednika MSP, ili sledećeg najvišeg po rangu zvaničnika suda koji nije državljanin države članice Evroazijske ekonomske unije, ili Republike Srbije, koji je u mogućnosti da realizuje funkciju imenovanja da izvrši potrebna imenovanja.
5. Ako arbitar imenovan u skladu sa ovim članom podnese ostavku tokom postupka rešavanja spora, ili nije više u mogućnosti da obavlja svoju dužnost, imenuje se arbitar koji ga nasleđuje u roku od petnaest (15) dana u skladu sa procedurom propisanom u stavu 2. ovog člana, i taj arbitar ima sva ovlašćenja i dužnosti kao prvobitni arbitar. Svi rokovi propisani u postupku obustavljaju se počevši od dana kada arbitar podnese ostavku, ili više nije u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti, do dana kada se izabere njegova zamena.
6. Datum formiranja Arbitražnog veća je dan kada predsednik arbitražnog veća prihvati imenovanje.
Dužnosti Arbitražnog veća
Član 9
1. Dužnosti Arbitražnog veća, formiranog u skladu sa članom 8. ovog priloga su:
(a) da objektivno oceni pitanja o kojima odlučuje, uključujući objektivno ispitivanje činjenica u predmetu, primenjivost odredbi ovog sporazuma koje su Strane u sporu navele i da li je tužena Strana propustila da izvrši svoje obaveze iz ovog sporazuma;
(b) da u svojim odlukama i izveštajima izloži činjenično stanje, osnovno obrazloženje svih nalaza i odluka neophodnih za rešavanje spora koji je upućen Arbitražnom veću, onako kako smatra prikladnim;
(v) da redovno konsultuje Strane u sporu i obezbeđuje odgovarajuće mogućnosti za postizanje obostrano prihvatljivog rešenja spora;
(g) kao i da na zahtev jedne od Strana u sporu odredi usklađenost mera koje treba sprovesti i/ili odgovarajuće obustave povlastica svojim konačnim izveštajem.
2. Arbitražno veće formirano na osnovu ovog priloga tumači odredbe ovog sporazuma u skladu s uobičajenim pravilima tumačenja međunarodnog javnog prava. Izveštaji i odluke Arbitražnog veća ne mogu proširivati ili umanjivati prava i obaveze Strana predviđene odredbama navedenim u ovom sporazumu.
Arbitražni postupak
Član 10
1. Arbitražni postupak se vodi u skladu s odredbama ovog člana.
2. U skladu sa stavom 1. ovog člana, Arbitražno veće reguliše svoja pravila i postupke u vezi s pravom Strana u sporu da budu saslušane i njegovim većanjem, u konsultaciji sa Stranama u sporu. Na zahtev Strana u sporu, ili na vlastitu inicijativu, Arbitražno veće može, nakon konsultacija sa Stranama u sporu, da usvoji dodatna pravila i postupke koji nisu u suprotnosti s odredbama ovog člana.
3. Nakon konsultacija sa Stranama u sporu, Arbitražno veće će u roku od deset (10) dana od dana svog formiranja da utvrdi raspored arbitražnog postupka. U hitnim slučajevima, uključujući i one koji se odnose na kvarljivu robu koja brzo gubi svoju trgovinsku vrednost, Arbitražno veće i Strane će uložiti maksimalan napor da što je više moguće ubrzaju postupak. Raspored će sadržati precizne rokove za pisane podneske Strana u sporu. Arbitražno veće može u konsultaciji sa Stranama u sporu da izmeni ovaj raspored.
4. Na zahtev Strane u sporu, ili na vlastitu inicijativu, Arbitražno veće može, po svojoj slobodnoj oceni, da zatraži informacije i/ili savete o bilo kom naučnom, ili tehničkom pitanju od bilo koje osobe, ili organa kad smatra da je to svrsishodno. Pre nego što Arbitražno veće zatraži takve informacije i/ili savete, o tome obaveštava Strane u sporu. Sve tako dobijene informacije i/ili saveti dostavljaju se Stranama u sporu na komentarisanje. Kada Arbitražno veće uzme u obzir ove informacije i/ili savete prilikom izrade svog izveštaja, takođe će uzeti u obzir i sve komentare Strana u sporu o tim informacijama i/ili savetima. Ove informacije i/ili saveti nisu obavezujući.
5. Arbitražno veće će uložiti maksimalan napor da svoje proceduralne odluke, nalaze i rešenja donosi jednoglasno, s tim da kada Arbitražno veće ne može da postigne konsenzus, takve proceduralne odluke, nalazi i rešenja mogu da se donesu većinom glasova. Arbitražno veće će u svom izveštaju navesti odvojeno mišljenje arbitra o pitanjima koja nisu jednoglasno rešena, ne navodeći koji arbitri zastupaju većinsko, a koji manjinsko mišljenje.
6. Usmene rasprave pred Arbitražnim većem su zatvorene za javnost, osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije.
7. Strane u sporu će dobiti mogućnost da prisustvuju svakom izvođenju dokaza, davanju izjava i pobijanja u postupku. Sve iznete informacije ili pismeni podnesci Strana u sporu podneti Arbitražnom veću, uključujući i svaki komentar na opisni deo početnog izveštaja i odgovore na pitanja koja je Arbitražno veće postavilo, biće stavljeni na raspolaganje drugoj Strani u sporu.
8. Većanja Arbitražnog veća i dokumenta koja su mu dostavljena čuvaju se kao poverljiva. Za svoja interna većanja, Arbitražno veće se sastaje na zatvorenoj sednici na kojoj učestvuju samo arbitri. Arbitražno veće može da dozvoli i svojim pomoćnicima da prisustvuju njegovim većanjima. Strane u sporu prisustvuju sednicama samo na poziv arbitražnog veća.
9. Ništa u ovom Prilogu ne sprečava Strane u sporu da obelodane izjave o sopstvenim stavovima. Svaka Strana u sporu će čuvati poverljivost informacija koje je druga Strana u sporu iznela Arbitražnom veću i koje je ta druga Strana u sporu označila kao poverljive. Strana u sporu će takođe, na zahtev jedne od Strana, da dostavi kratak sadržaj informacija sadržanih u njenim pismenim podnescima koje mogu da se obelodane u javnosti.
10. O mestu održavanja usmenih rasprava Strane u sporu odlučuju sporazumno. Ako ne može da se postigne sporazum, usmene rasprave se održavaju naizmenično u glavnim gradovima Strana u sporu, s tim da se prva održava u glavnom gradu tužene Strane. Ako je Evroazijska ekonomska unija Strana u sporu u skladu s odredbama ovog priloga, odgovarajuće naizmenične usmene rasprave se održavaju u Moskvi, Ruska Federacija.
Obustava i prestanak postupka
Član 11
1. Arbitražno veće će, na zajednički zahtev Strana u sporu, u bilo kom trenutku obustaviti svoj rad na period ne duži od dvanaest (12) uzastopnih meseci od dana prijema takvog zajedničkog zahteva. U tom slučaju, Strane u sporu zajednički pismeno obaveštavaju predsednika Arbitražnog veća, i ovo obaveštenje se dostavlja Zajedničkom komitetu. U ovom periodu, svaka Strana u sporu može da odobri Arbitražnom veću da nastavi s radom obaveštavajući o tome, u pisanoj formi, predsednika Arbitražnog veća i drugu Stranu u sporu. Ako je rad Arbitražnog veća bio neprekidno obustavljen tokom perioda dužeg od dvanaest (12) meseci, ističe ovlašćenje za formiranje Arbitražnog veća (i postupak rešavanja spora se prekida) osim ako se Strane u sporu drugačije ne dogovore. U slučaju obustave rada veća, odgovarajući vremenski rokovi iz ovog priloga produžavaju se za onoliko vremena koliko je trajala obustava postupanja veća.
2. Na osnovu zajedničkog zahteva Strana u sporu, u bilo kom trenutku pre izdavanja konačnog izveštaja Arbitražnog veća, arbitražni postupak se može prekinuti. U tom slučaju, Strane u sporu zajedno obaveštavaju predsednika Arbitražnog veća i to obaveštenje dostavljaju Zajedničkom komitetu.
Izveštaji Arbitražnog veća
Član 12
1. Izveštaji Arbitražnog veća se sačinjavaju bez prisustva Strana u sporu i zasnivaju se na odgovarajućim odredbama ovog Sporazuma, podnescima i argumentima Strana u sporu i svim informacijama i/ili savetima koji su mu dati u skladu sa članom 10. stav 4. ovog priloga.
2. Arbitražno veće donosi svoj početni izveštaj u roku od devedeset (90) dana, ili šezdeset (60) dana u hitnim slučajevima, uključujući one koji se odnose na kvarljivu robu, od dana formiranja Arbitražnog veća. Početni izveštaj sadrži, između ostalog, i opisne delove i zaključke Arbitražnog veća o činjenicama, primenjivosti odgovarajućih odredbi, kao i osnovno obrazloženje svih zaključaka, date preporuke i zaključke.
3. U izuzetnim okolnostima, ako Arbitražno veće smatra da ne može da donese svoj početni izveštaj u roku predviđenom u stavu 2. ovog člana, predsednik Arbitražnog veća pismeno obaveštava Strane u sporu o razlozima kašnjenja zajedno s procenom roka u kom će se doneti početni izveštaj i to obaveštenje dostavljaju Zajedničkom komitetu. Ovo odlaganje neće biti duže od trideset (30) dana osim ukoliko se Strane u sporu ne dogovore drugačije.
4. Strane u sporu mogu da Arbitražnom veću podnesu pismene komentare na početni izveštaj u roku od petnaest (15) dana od njegovog prijema, osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije. Takvi pismeni komentari mogu da budu predmet komentara druge Strane u sporu koji će biti dostavljeni u roku od šest (6) dana od dana njihovog prijema. Ako u roku za komentare ni jedna Strane ne podnese komentar, privremeni izveštaj će se smatrati konačnim izveštajem.
5. Nakon razmatranja pismenih komentara koje su Strane u sporu podnele na početni izveštaj i bilo kakvog daljeg ispitivanja, Arbitražno veće će Stranama u sporu izneti svoj konačni izveštaj koji sadrži rešenje o sporu i originalnu odluku u roku od trideset (30) dana od dana donošenja početnog izveštaja, osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije. U hitnim slučajevima, uključujući one koji se odnose na kvarljivu robu, Arbitražno veće će uložiti maksimalan napor da svoj konačni izveštaj donese u roku od petnaest (15) dana od donošenja početnog izveštaja, osim ako se Strane u sporu ne dogovore drugačije.
6. Kada Arbitražno veće smatra da ovaj rok ne može biti ispunjen, predsednik Arbitražnog veća o tome pismeno obaveštava Strane, navodeći razloge za kašnjenje i datum kada Arbitražno veće planira da donese konačni izveštaj. Arbitražno veće neće, ni pod kojim okolnostima, doneti svoj konačni izveštaj kasnije od sto pedeset (150) dana, ili osamdeset (80) dana u hitnim slučajevima, uključujući one koji se odnose na kvarljivu robu, od datuma formiranja Arbitražnog veća.
7. Ako u svom konačnom izveštaju, Arbitražno veće zaključi da mera tužene Strane nije u skladu sa ovim sporazumom, u svojim zaključcima i odlukama će uključiti preporuku za otklanjanje nesaglasnosti.
8. Strane u sporu će javno objaviti konačni izveštaj Arbitražnog veća u roku od petnaest (15) dana od dana njegovog prijema, uz poštovanje zaštite poverljivih informacija, osim ako jedna od Strana u sporu na to ne stavi prigovor. U tom slučaju konačni izveštaj će i pored toga biti dostavljen svim Stranama ovog sporazuma, sedam (7) dana nakon što se izveštaj dostavi Stranama u sporu.
9. Odluke i izveštaje veća Strane prihvataju bezuslovno. Oni ne stvaraju nikakva prava, ili obaveze u odnosu na fizička ili pravna lica. Na odluku Arbitražnog veća se ne može uložiti žalba.
Zahtev za pojašnjenje
Član 13
1. U roku od deset (10) dana od dana prijema konačnog izveštaja, Strana u sporu može da podnese pisani zahtev Arbitražnom veću za pojašnjenje bilo kojih odluka, ili preporuka datih u konačnom izveštaju za koje ta Strana smatra da su nejasni. Arbitražno veće će odgovoriti na ovaj zahtev u roku od deset (10) dana od dana prijema takvog zahteva.
2. Podnošenje zahteva u skladu sa stavom 1. ovog člana ne utiče na rokove navedene u čl. 14. i 17. ovog priloga, osim ukoliko Arbitražno veće ne odluči drugačije.
Sprovođenje odluke
Član 14
1. Strane u sporu će preduzeti sve neophodne mere da postupe po odluci Arbitražnog veća bez nepotrebnog odlaganja.
2. U roku od trideset (30) dana od dana prijema konačnog izveštaja Arbitražnog veća, tužena Strana će obavestiti Stranu tužilju o sledećem:
(a) merama koje namerava da sprovede kako bi ispunila obavezu predviđenu u stavu 1. ovog člana; i
(b) roku potrebnom za postupanje po konačnoj odluci Arbitražnog veća.
O ovom obaveštenju se obaveštava Zajednički komitet.
Razumni rok
Član 15
1. Ako nije moguće da se odmah postupi u skladu s odlukom Arbitražnog veća, Strane u sporu će nastojati da se dogovore o dužini razumnog roka za postupanje u skladu s konačnim izveštajem Arbitražnog veća.
2. U slučaju neslaganja između Strana u sporu o predloženom roku za obezbeđivanje usaglašenosti u skladu sa članom 14. stav 2. (b) ovog priloga, Strane u sporu mogu pismenim putem da traže od prvobitnog Arbitražnog veća da odredi dužinu razumnog roka za postupanje u skladu s odlukom. O takvom zahtevu se istovremeno obaveštava druga Strana u sporu, i o njemu će biti obavešten Zajednički komitet. Arbitražno veće će u roku od trideset (30) dana od dana prijema zahteva Stranama u sporu dostaviti odluku kojom se određuje razuman rok.
3. Kada Arbitražno veće smatra da ne može da odredi razuman rok u vremenu predviđenom u stavu 2. ovog člana, pismeno obaveštava Strane u sporu o razlozima kašnjenja zajedno sa procenom roka u kojem će doneti odluku. Produženje roka neće biti duže od trideset (30) dana osim ukoliko se Strane u sporu ne dogovore drugačije.
4. Strane u sporu u svakom trenutku mogu da nastave da traže obostrano zadovoljavajuće rešenje o sprovođenju konačnog izveštaja Arbitražnog veća.
5. Tužena Strana će pismenim putem obavestiti Stranu tužilju o svim merama usvojenim radi okončanja nepoštovanja njenih obaveza iz ovog sporazuma i postupanja u skladu s odlukom Arbitražnog veća najmanje trideset (30) dana pre isteka razumnog roka. Ovo obaveštenje se dostavlja Zajedničkom komitetu.
6. Strane u sporu mogu da se dogovore da produže razumni rok.
Ocena usklađenosti preduzetih mera
Član 16
1. U slučaju neslaganja Strana u sporu u vezi usklađenosti neke mere preduzete u cilju postupanja po konačnom izveštaju Arbitražnog veća odmah, kada je to moguće, ili u razumnom roku kako je određen u članu 15. ovog priloga, Strana tužilja može pismeno da traži od prvobitnog Arbitražnog veća da odluči o tom pitanju.
2. Zahtev Arbitražnom veću iz stava 1. ovog člana može se podneti samo ako je prethodno:
(a) istekao razuman rok kako je određen u članu 15. ovog priloga; ili
(b) tužena Strana dala obaveštenje Strani tužilji da je ispunila obavezu iz člana 14. stav 1. ovog priloga, uključujući opis kako je tužena Strana ispunila tu obavezu.
U zahtevu se navodi sporna mera i da je potrebno objašnjenje kako ta mera predstavlja kršenje predmetnih odredbi tako da se jasno izloži pravni osnov za žalbu.
3. Arbitražno veće će dati objektivnu ocenu predmeta razmatranja, uključujući objektivnu ocenu o:
(a) činjeničnim aspektima svih implementacionih mera koje je preduzela tužena Strana; i
(b) tome da li je tužena Strana ispunila obavezu iz člana 14. stav 1. ovog priloga.
4. Arbitražno veće dostavlja svoju odluku Stranama u sporu u roku od trideset (30) dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana. Izveštaj će sadržati odluku arbitražnog veća i njeno obrazloženje.
5. Kada Arbitražno veće smatra da ne može da dostavi svoj izveštaj u roku određenom u stavu 4. ovog člana, obaveštava Strane u sporu u pisanoj formi o razlozima kašnjenja zajedno s procenom roka u kom će podneti izveštaj. Ovakvo odlaganje neće biti duže od trideset (30) dana osim ukoliko se Strane u sporu ne dogovore drugačije.
6. U slučaju da neki od arbitara prvobitnog Arbitražnog veća više nije dostupan, primenjuju se procedura predviđena u članu 8. ovog priloga.
Privremeni pravni lekovi u slučaju nepostupanja po odluci
Član 17
1. Ako tužena Strana ne postupi po odluci Arbitražnog veća odmah, kada je to moguće, ili u razumnom roku određenom u skladu sa članom 15. ovog priloga ili:
(a) ne dostavi obaveštenje o merama preduzetim u cilju postupanja po odluci u roku određenom u članu 14. ovog priloga, ili pre isteka razumnog roka;
(b) obavesti Stranu tužilju da ne planira da postupi po odluci Arbitražnog veća; i/ili
(v) ako prvobitno Arbitražno veće utvrdi da tužena Strana nije postupila po odluci Arbitražnog veća u skladu sa članom 14. ovog priloga
Tužena Strana će, na zahtev Strane tužilje, stupiti u konsultacije u cilju postizanja dogovora o obostrano prihvatljivoj privremenoj naknadi. Ako se takav sporazum ne postigne u roku od dvadeset (20) dana od dana prijema zahteva, Strana tužilja ima pravo da tuženoj Strani uputi pismeno obaveštenje o nameri da obustavi davanje koncesije, ili druge pogodnosti odobrene na osnovu ovog sporazuma u odnosu na tuženu Stranu, ali samo ekvivalentne onima koje su bile pogođene merom za koju je Arbitražno veće utvrdilo da nije u skladu sa ovim Sporazumom. Takvo obaveštenje će biti dato najmanje trideset (30) dana pre datuma kada obustava treba da stupi na snagu. Ovo obaveštenje se dostavlja Zajedničkom komitetu.
2. Prilikom odlučivanja o tome koje će pogodnosti obustaviti, Strana tužilja treba da nastoji da prvo obustavi davanje one koncesije, ili druge obaveze odobrene ovim sporazumom koje se odnose na isti sektor, ili sektore koji su bili pogođeni merom za koju je Arbitražno veće utvrdilo da nije u skladu sa ovim Sporazumom. Ako Strana tužilja smatra da nije izvodivo, ili delotvorno da se obustavi davanje koncesije, ili druge obaveze odobrene ovim sporazumom u istom sektoru, ili sektorima, može da obustavi davanje koncesije, ili druge obaveze odobrene ovim sporazumom u drugim sektorima.
3. U roku od petnaest (15) dana od prijema takvog obaveštenja, tužena Strana može da traži od prvobitnog Arbitražnog veća da donese odluku o tome da li su koncesije, ili druge povlastice odobrene ovim sporazumom koje Strana tužilja planira da obustavi ekvivalentne onima koje su bile pogođene merom za koju je utvrđeno da nije u saglasnosti sa ovim sporazumom, i da li je predložena obustava u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana. Arbitražno veće donosi odluku u roku od trideset (30) dana od datuma prijema zahteva i Strane ga bezuslovno prihvataju. Povlastice neće biti obustavljene pre nego što Arbitražno veće donese odluku.
4. Obustava koncesija ili drugih obaveza odobrenih ovim sporazumom biće privremena i Strana tužilja će ih primenjivati samo dok:
(a) mera preduzeta u cilju usklađivanja za koju je u konačnom izveštaju Arbitražnog veća utvrđeno da nije u skladu s predmetnim odredbama ne bude povučena, ili izmenjena tako da se delovanje tužene Strane uskladi s tim odredbama;
(b) Arbitražno veće odredi da je mera za usklađivanje kompatibilna sa arbitražnom odlukom i odredbama ovog sporazuma; ili
(v) Strane na drugi način reše spor, ili postignu obostrano prihvatljivo rešenje.
5. Na zahtev Strana u sporu, prvobitno Arbitražno veće će doneti odluku o usklađenosti primenjenih mera sa njegovim konačnim izveštajem usvojenih nakon obustave koncesija, ili drugih obaveza predviđenih ovim sporazumom i, u svetlu takve odluke, da li obustava davanja koncesija treba da se ukine, ili modifikuje. Odluke Arbitražnog veća se donose u roku od trideset (30) dana od dana prijema takvog zahteva.
Opšte odredbe
Član 18
Sva obaveštenja, zahtevi i odgovori predviđeni ovim prilogom sačinjavaju se u pisanoj formi.
Obostrano prihvatljivo rešenje
Član 19
1. Strane mogu da postignu obostrano prihvatljivo rešenje u bilo kom trenutku u odnosu na bilo koji spor iz člana 3. ovog priloga.
2. Ako se obostrano prihvatljivo rešenje postigne tokom arbitražnog postupka, ili posredovanja, Strane u sporu će zajedno obavestiti predsednika Arbitražnog veća, ili posrednika o tom rešenju, i o tome će se obavestiti Zajednički komitet. Nakon takvog obaveštenja, arbitražni postupak, ili posredovanje se okončavaju.
3. Svaka Strana preduzima neophodne mere za sprovođenje obostrano prihvatljivog rešenja u dogovorenom roku.
4. Najkasnije do isteka dogovorenog roka, strana koja sprovodi mere obaveštava drugu stranu, u pisanoj formi, o svim merama koje je preduzela u cilju sprovođenja obostrano prihvatljivog rešenja.
Rokovi
Član 20
1. Svi rokovi utvrđeni u ovom prilogu, računaju se u kalendarskim danima, od dana (kada je primljen dopis, obaveštenje, saopštenje ili predlog) nakon radnje, ili činjenice na koju se odnose, osim ako nije drugačije određeno. Ako je poslednji dan takvog roka zvanični praznik, ili neradni dan u Strani primaocu, rok se produžava do prvog sledećeg radnog dana. Zvanični praznici, ili neradni dani u vreme trajanja roka uračunavaju se u trajanje roka.
2. Svi rokovi predviđeni ovim prilogom mogu da se izmene sporazumom Strana u sporu.
3. Arbitražno veće može u bilo kom trenutku da predloži Stranama da izmene bilo koji rok predviđen u ovom prilogu, uz obrazloženje takvog predloga.
Naknade i troškovi
Član 21
1. Ukoliko se Strane u sporu ne dogovore drugačije:
(a) svaka Strana u sporu snosi troškove arbitra kojeg ona imenuje, vlastite troškove i sudske troškove proistekle iz učešća u arbitražnom postupku, ili posredovanju; i
(b) troškove predsednika Arbitražnog veća, posrednika i druge troškove vezane za vođenje Arbitražnog postupka Strane u sporu snose u jednakim delovima.
1. Na zahtev Strane u sporu, Arbitražno veće može da odluči o troškovima navedenim u tački (b) stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir posebne okolnosti slučaja.
Jezik
Član 22
1. Svi zapisnici i dokumenta na osnovu ovog priloga vode se na engleskom jeziku.
2. Sva dokumenta podneta za korišćenje u postupku u skladu s ovim prilogom biće na engleskom jeziku. Ako neki originalni dokument nije na engleskom jeziku, Strana u sporu koja ga podnosi obezbediće prevod tog dokumenta na engleski jezik.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".