PRAVILNIKO POPUNJAVANJU IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA I POLOŽAJA U ADMINISTRATIVNOJ KANCELARIJI DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA("Sl. glasnik RS", br. 19/2020) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta i položaja u Administrativnoj kancelariji Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Administrativna kancelarija), sastav konkursne komisije, način provere kompetencija i kriterijumi i merila za izbor na radna mesta u Administrativnoj kancelariji.
I POPUNJAVANJE IZVRŠILAČKOG RADNOG MESTA
Popunjavanje slobodnog izvršilačkog radnog mesta može se izvršiti premeštajem zaposlenog unutar Administrativne kancelarije, sa napredovanjem ili bez njega, po odluci predsednika Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Veća).
Ako se radno mesto ne popuni premeštajem unutar Administrativne kancelarije, može se sprovesti postupak preuzimanja državnog službenika iz drugog državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni premeštajem unutar Administrativne kancelarije niti premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju, predsednik Veća može doneti odluku o potrebi da se radno mesto popuni sprovođenjem internog konkursa.
Na internom konkursu mogu da učestvuju državni službenici iz drugih državnih organa.
Predsednik Veća odlučuje iz kojih državnih organa državni službenici mogu da učestvuju na internom konkursu.
Interni konkurs za popunjavanje slobodnog izvršilačkog radnog mesta oglašava se na oglasnoj tabli Veća, na internet prezentaciji Veća i na drugi način koji odredi predsednik Veća.
Rok za podnošenje prijava je osam dana od dana oglašavanja internog konkursa na internet prezentaciji Veća i počinje da teče narednog dana od dana oglašavanja.
Ako interni konkurs nije sproveden ili nije uspeo, predsednik Veća donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta sprovođenjem javnog konkursa.
Postupak za prijem pripravnika putem javnog konkursa, počinje tako što predsednik donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta prijemom pripravnika.
Javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta i prijem pripravnika oglašava se na internet prezentaciji i oglasnoj tabli Veća, na portalu e-uprave i na internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Oglas o javnom konkursu za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta, pored podataka propisanih zakonom, sadrži i podatak o tome da položen državni stručni ispit nije uslov, niti prednost za zasnivanje radnog odnosa i da je probni rad obavezan za one koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu.
Rok za podnošenje prijava ne može biti kraći od osam dana od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Predsednik Veća određuje rok za podnošenje prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta i prijem pripravnika.
Položaj se uvek popunjava postavljenjem, i to: napredovanjem državnog službenika na položaj ili viši položaj unutar Administrativne kancelarije; napredovanjem državnog službenika postavljenjem na položaj ili viši položaj iz drugog državnog organa i po sprovedenom internom ili javnom konkursu.
Predsednik Veća donosi rešenje o popunjavanju položaja sprovođenjem internog odnosno javnog konkursa.
Pravo učešća na internom konkursu imaju državni službenici iz Administrativne kancelarije i državni službenici iz drugih državnih organa.
Predsednik Veća odlučuje iz kojih državnih organa državni službenici mogu da učestvuju na internom konkursu.
Interni konkurs za popunjavanje položaja oglašava se na oglasnoj tabli Veća, na internet prezentaciji Veća i na drugi način koji odredi predsednik Veća.
Rok za podnošenje prijava je osam dana od dana oglašavanja internog konkursa na internet prezentaciji Veća i počinje da teče narednog dana od dana oglašavanja.
Javni konkurs se oglašava na internet prezentaciji i oglasnoj tabli Veća, na portalu e-uprave i na internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Rok za podnošenje prijava ne može biti kraći od osam dana od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Predsednik Veća određuje rok za podnošenje prijava na javni konkurs za popunjavanje položaja.
U oglasu o javnom konkursu za popunjavanje položaja posebno se naznačava podatak o tome koliko traje rad na položaju i da su oni koji nemaju položen državni stručni ispit dužni da dostave dokaz o položenom državnom stručnom ispitu u roku od 20 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na javni konkurs.
Prijava na konkurs (obrazac) sadrži:
1) podatke o konkursu;
2) lične podatke;
3) adresu stanovanja;
4) telefon, elektronsku adresu;
5) obrazovanje, stručne i druge ispite podnosioca prijave koji su uslov za zasnivanje radnog odnosa;
6) podatak o znanju rada na računaru;
7) podatak o znanju stranog jezika;
8) dodatne edukacije;
9) radno iskustvo;
10) posebne uslove;
11) dobrovoljno datu izjavu o pripadnosti nacionalnoj manjini;
12) posebne izjave od značaja za učešće u konkursnim postupcima u državnim organima.
Uz interni i javni konkurs objavljuje se obrazac prijave sa popunjenim podacima za određeno radno mesto u delu koje popunjava Veće, izuzev podataka koji se odnose na šifru prijave (obrazac broj 1. koji je sastavni deo ovog pravilnika).
Prijave se podnose poštom ili neposredno na adresu navedenu u tekstu oglasa.
Prilikom predaje prijave na konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u daljem izbornom postupku.
Šifra sadrži oznake koje se odnose na: organ, način popunjavanja radnog mesta, datum oglašavanja konkursa, broj radnog mesta u tekstu oglasa, vrstu radnog mesta i broj pristigle prijave, prema navedenom redosledu.
Lica koja obavljaju stručne i administrativne poslove za konkursne komisiju određuju šifre iz stava 3. ovog člana.
Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave, dostavljanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačio kandidat za dostavu obaveštenja.
Oznake šifre prijave na konkurs su sledeće:
Broj organa - 30215, J - oznaka za javni konkurs, I - oznaka za interni konkurs, datum oglašavanja (dan, mesec, godina npr. 2108-2019) bez tački i razmaka, broj radnog mesta u oglasu, I - oznaka za izvršilačko radno mesto, R - oznaka za rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice i P - oznaka za položaj.
Radi sprovođenja internog i javnog konkursa, pre oglašavanja, u Veću se obrazuje konkursna komisija (u daljem tekstu: komisija).
Komisija ima predsednika i dva člana.
Istovremeno sa imenovanjem predsednika i članova komisije mogu da se imenuju njihovi zamenici.
Predsednika i članove komisije za popunjavanje položaja imenuje Veće, iz reda svojih članova.
Predsednika i članove komisije za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta i prijem pripravnika imenuje iz reda državnih službenika predsednik Veća, na predlog sekretara Veća.
Ako se popunjava izvršilačko radno mesto ili prima pripravnik jedan član komisije je državni službenik koji je pretpostavljen državnom službeniku na radnom mestu koje se popunjava.
Predsednik i članovi komisije, nakon što pregledaju prijave prispele na interni ili javni konkurs, dužni su da daju pismenu izjavu predsedniku Veća da li oni ili sa njima povezana lica imaju privatni interes za sprovođenje konkursa, odnosno da kod njih ne postoji sukob interesa.
Krugom povezanih lica sa članovima komisije smatraju se bračni ili vanbračni drug, čak i ako su brak ili vanbračna zajednica prestali, srodnici po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u pobočnoj liniji i tazbini zaključno sa drugim stepenom srodstva, lica sa kojim je član komisije u odnosu staratelja, usvojioca, usvojenika ili hranitelja, kao i lica čija delatnost može imati uticaja na nepristrasno i odgovorno obavljanje izbornog postupka ili na imovno stanje članova komisije.
Komisija odluke donosi većinom glasova.
Komisija vodi zapisnik o svom radu.
Članovi komisije dužni su da čuvaju podatke do kojih su došli tokom sprovođenja konkursa.
Način obaveštavanja kandidata u izbornom postupku bira komisija, vodeći računa o njegovoj pravnoj zaštiti, ekonomičnom trošenju sredstava, javnosti obaveštavanja i jednostavnosti postupka.
Kratka i hitna obaveštenja mogu da se daju telefonom ili na drugi pogodan način, o čemu se sačinjava službena beleška.
O obaveštavanju kandidata sačinjava se beleška u konkursnoj dokumentaciji određenog kandidata.
Na prvom sastanku komisija, pre oglašavanja konkursa, utvrđuje koje funkcionalne kompetencije se proveravaju u izbornom postupku, kao i oblasti znanja i veština koje se proveravaju, redosled njihove provere, način i oblike provera kompetencija i vremenski okvir provere.
Po isteku roka za podnošenje prijava na konkurs, komisija pregleda sve prispele prijave i na osnovu podataka iz prijave sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak.
Spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak potpisuju svi članovi komisije.
Spisak kandidata iz stava 2. ovog člana objavljuje se na internet prezentaciji Veća prema šiframa njihove prijave.
Kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak obaveštavaju se o tome kada počinje izborni postupak, najmanje tri dana pre otpočinjanja izbornog postupka.
Kandidati se na početku svake faze izbornog postupka obaveštavaju o tome kada počinje provera kompetencija u istoj ili narednoj fazi izbornog postupka.
Kandidat koji se ne odazove pozivu da učestvuje u proveri jedne kompetencije obaveštava se da je isključen iz daljeg toka izbornog postupka.
U izbornom postupku komisija može da proverava samo one kompetencije koje su navedene u oglasu o konkursu i na način koji je naveden u oglasu o konkursu.
Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije i ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa konkursnom komisijom.
Izuzetno iz stava 1. ovog člana, na internom konkursu za izvršilačka radna mesta koja nisu rukovodeća, ne proveravaju se opšte funkcionalne i ponašajne kompetencije, a na javnom konkursu za prijem pripravnika ne proveravaju se posebne funkcionalne kompetencije, osim stranog jezika kada je određen kao potrebna kompetencija za obavljanje tog radnog mesta.
Kandidat koji ne ispuni merilo za proveru određene kompetencije u jednoj fazi izbornog postupka, obaveštava se o rezultatu provere kompetencije i ne poziva se da učestvuje u proveri sledeće kompetencije u istoj ili narednoj fazi izbornog postupka.
Kandidat koji u roku od pet radnih dana od dana prijema obaveštenja ne dostavi dokaze koji se prilažu u izbornom postupku, pismeno se obaveštava da se isključuje iz daljeg dela izbornog postupka zbog nedostavljanja dokaza.
Rezultati provere ponašajnih kompetencija kandidata u jednom konkursnom postupku imaju važnost trajanja u svim konkursnim postupcima koji se u Veću sprovode u naredne dve godine od dana provere.
Rezultati provere opštih funkcionalnih kompetencija za kandidata koji je ispunio merila na proveri opštih funkcionalnih kompetencija u jednom konkursnom postupku imaju važnost trajanja u svim konkursnim postupcima koji se u Veću sprovode u naredne dve godine od dana sprovedene provere, osim ako kandidat nije zahtevao novu proveru opštih funkcionalnih kompetencija.
Kandidat u izbornom postupku do intervjua sa komisijom, učestvuje pod šifrom svoje prijave.
Lica koja obavljaju stručne i administrativne poslove za komisiju utvrđuju, pre svake faze izbornog postupaka, da su lica koja učestvuju u izbornom postupku pod odgovarajućom šifrom istovremeno lica koja su podnela prijavu kojoj je dodeljena navedena šifra.
Lica koja obavljaju stručne i administrativne poslove za komisiju dužna su da se staraju da komisija, odnosno stručnjaci za oblasti za koje se vrši provera, odnosno stručnjaci iz Službe za upravljanje kadrovima prati kandidata samo pod šifrom njegove prijave.
Kompetencije kandidata vrednuju se dodeljivanjem određenog broja bodova kandidatu nakon svake provere kompetencija.
Ukupan broj bodova koji se mogu dodeliti kandidatu u proveri kompetencija u izbornom postupku iznosi:
1) 70 bodova za položaje od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 20 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 35 bodova,
(4) intervju sa konkursnom komisijom - najviše 6 bodova;
2) 65 bodova za radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 20 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 30 bodova,
(4) intervju sa konkursnom komisijom - najviše 6 bodova;
3) 60 bodova za izvršilačka radna mesta od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 20 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 25 bodova,
(4) intervju sa konkursnom komisijom - najviše 6 bodova;
4) 45 bodova za pripravnike od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije (strani jezik) - najviše 5 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 25 bodova,
(4) intervju sa konkursnom komisijom - najviše 6 bodova.
Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka.
Nezavisno od stava 3. ovog člana, komisija može pre početka izbornog postupka, da odredi veći broj bodova koji kandidate u proveri jedne ili više posebnih funkcionalnih kompetencija isključuje iz daljeg izbornog postupka.
Kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije: "Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije", "Digitalna pismenost" i "Poslovna komunikacija".
Opšte funkcionalne kompetencije proverava komisija.
Veće može ostvariti saradnju sa Službom za upravljanje kadrovima ili stručnjacima za odgovarajuću oblast radi pružanja stručne i savetodavne pomoći u postupku provere opštih funkcionalnih kompetencija, uz obavezno prisustvo proveri najmanje jednog člana komisije.
Kompetencija "Organizacija i rad državnih organa" proverava se putem testa sa pitanjima zatvorenog tipa koji kandidati rešavaju obeležavanjem jednog od više ponuđenih odgovora.
Ukoliko proveru vrši komisija, test sačinjava komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa.
Baza pitanja se objavljuje na internet prezentaciji Veća.
Testiranje se obavlja na računaru ili u papirnoj formi.
Test ne može trajati duže od jednog sata.
Vrednovanje ove kompetencije iskazuje se na bodovnoj skali i to:
1) Do 50% tačnih odgovora - 1 bod
2) 51-75% tačnih odgovora - 2 boda
3) 76-100% tačnih odgovora - 3 boda.
Kandidati se neposredno usmeno obaveštavaju o rezultatima testa nakon isteka vremena za njegovo rešavanje.
Kompetencija "Digitalna pismenost" proverava se rešavanjem zadatka praktičnim radom na računaru.
Zadatke bira komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka zatvorenog tipa.
Rešavanje zadataka praktičnom radom na računaru ne može trajati duže od jednog sata.
Proveru tačnosti urađenih zadataka vrši stručnjak iz oblasti informacionih tehnologija, odnosno Služba za upravljanje kadrovima, vrednovanjem ove kompetencije iskazivanjem na bodovnoj skali na sledeći način:
1) do 50% tačno rešenih zadataka - 1 bod,
2) 51% i više tačno rešenih zadataka - 3 boda.
Kandidati koji su, u skladu sa oglasom o konkursu, priložili odgovarajući sertifikat, potvrdu ili drugi pisani dokaz o posedovanju ove kompetencije se ne proveravaju i dobijaju 3 boda.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, komisija može odlučiti da se kandidatu izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu.
Komisija utvrđuje spisak kandidata koji se oslobađaju provere ove kompetencije.
Kompetencija "Poslovna komunikacija" proverava se pismenom simulacijom.
Provera se obavlja na računaru ili u papirnoj formi i ne može trajati duže od jednog sata.
Zadatke bira komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka zatvorenog tipa.
Proveru tačnosti urađenog zadatka vrši komisija vrednovanjem ove kompetencije na bodovnoj skali na sledeći način:
1) Do 50% tačno rešenih zadataka - 1 bod,
2) 51-75% tačno rešenih zadataka - 2 boda,
3) 76-100% tačno rešenih zadataka - 3 boda.
Komisija sastavlja listu o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija svih kandidata koji su učestvovali u proveri sa brojem postignutih bodova na svakoj od kompetencija kandidata.
Ukoliko se provera opštih funkcionalnih kompetencija vrši u saradnji i uz stručnu pomoć Službe za upravljanje kadrovima ili stručnjaka za određene oblasti onda oni sačinjavaju izveštaj o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija svih kandidata koji su učestvovali u proveri pod šifrom njihove provere, koji dostavljaju komisiji.
Nakon sačinjavanja liste o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija svih kandidata, komisija među kandidatima koji su ispunila merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija, vrši proveru onih posebnih funkcionalnih kompetencija koje su utvrđene kao uslov za rad na radnom mestu u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Administrativnoj kancelariji Veća i koje su navedene u oglasu.
Proveru posebnih funkcionalnih kompetencija vrše članovi komisije.
Pored članova komisije, u postupku provere određenih posebnih funkcionalnih kompetencija mogu učestvovati stručnjaci za oblasti za koje se vrši provera ili Služba za upravljanje kadrovima, ako članovi komisije procene da je za proveru te kompetencije neophodna stručna podrška.
Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, komisija može odlučiti da proveru posebnih funkcionalnih kompetencija poveri stručnjacima izvan organa ili odgovarajućoj organizaciji u oblasti u kojoj se vrši provera.
Komisija prihvata rezultate provere kompetencija stručnjaka iz oblasti iz koje se vrši provera, kao utvrđene.
Komisija utvrđuje najmanje tri, a najviše šest posebnih funkcionalnih kompetencija koje će proveravati u izbornom postupku.
Komisija utvrđuje redosled i oblik provere posebnih funkcionalnih kompetencija.
Posebne funkcionalne kompetencije mogu se proveravati pisanim ili usmenim putem.
Oblici pisane provere posebnih funkcionalnih kompetencija mogu biti esej ili pisana simulacija.
Oblik usmene provere posebnih funkcionalnih kompetencija je usmena simulacija.
Komisija sastavlja tri različita zadatka za svaku usmenu i pisanu proveru posebnih funkcionalnih kompetencija najranije 24 sata pre početka provere.
Pred početak provere, jedan od kandidata slučajnim izborom bira zadatak koji rade svi kandidati.
Svaki zadatak izrađuje se u onoliko primeraka koliko ima kandidata i čuva u odvojenoj zapečaćenoj koverti.
Zadatke ocenjuju članovi komisije u skladu sa unapred utvrđenim merilima i kriterijumima za ocenu.
Pri rešavanju zadataka kandidati mogu da koriste jedino tekstove zakona i drugih propisa, ako je zadatak vezan za njihovu primenu.
Esej podrazumeva izradu teksta na zadatu temu u kojem kandidati iznose argumente, zaključke, preporuke i rešenja u vezi sa određenom stručnom oblašću.
Vreme za pisanje eseja ne može biti duže od dva sata.
Simulacija (uzorak rada ili studija slučaja) zahteva da se u pisanom ili usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavljanje poslova na radnom mestu.
Vreme za izradu pisanog zadatka ne može biti duže od dva sata, a vreme za pripremu usmenog zadatka ne može biti duže od 30 minuta.
Jedna posebna funkcionalna kompetencija može biti proveravana pomoću jednog ili više oblika provere.
Za vrednovanje jedne posebne funkcionalne kompetencije koristi se pet merila.
Merila mogu biti: stručna zasnovanost, analitičnost, sistematičnost, poznavanje postupaka, metoda i tehnika rada, preciznost i tačnost u navođenju podataka, struktura rada, stvaralački doprinos u analizi podataka i rešavanju problema, kompletnost rada, jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja, usaglašenost naslova i sadržaja rada, prikladan rečnik i stil pisanja/izražavanja, jasnoća i konciznost iznetog zaključka i drugo merilo koje odredi komisija.
Ispunjenost svakog merila vrednuje se ocenom na skali od 1 do 3, sa sledećim značenjem:
1) ocena 1 - nije ispunio merilo;
2) ocena 2 - delimično ispunio merilo;
3) ocena 3 - u potpunosti ispunio merilo.
Ocene svakog pojedinačnog merila sabiraju se i prebacuju na bodovnu skalu, na sledeći način:
1) 0-7 - 1 bod;
2) 8-9 - 2 boda;
3) 10-11 - 3 boda;
4) 12-13 - 4 boda;
5) 14-15 - 5 bodova.
Ako se jedna posebna funkcionalna kompetencija proverava pomoću više oblika provere, uzima se u obzir ona provera na kojoj je kandidat ostvario bolji rezultat.
Ako je oglasom o konkursu navedeno da se ispunjenost posebne funkcionalne kompetencije može dokazivati određenim sertifikatom, potvrdom ili drugim pisanim dokazom, kandidat koji je podneo dokaz o posedovanju kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu oslobađa se provere i dobija 5 bodova.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, komisija može odlučiti da se kandidatu izvrši provera određene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje navedene kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu.
Znanje stranog jezika proverava se proverava pismeno i/ili usmeno.
Komisija odlučuje o načinu provere ove kompetencije.
Pismena provera znanja stranog jezika vrši se putem testa.
Vrednovanje ove kompetencije putem testa iskazuje se na bodovnoj skali i to:
1) do 50% tačnih odgovora na testu - 1 bod;
2) 51-75% tačnih odgovora na testu - 3 boda;
3) 76% i više tačnih odgovora na testu - 5 bodova.
Usmena provera znanja stranog jezika vrši se putem razgovora sa kandidatom, od strane stručnjaka za strani jezik - diplomiranog filologa.
Vrednovanje ove kompetencije putem razgovora iskazuje se na bodovnoj skali i to:
1) konverzacija ne odgovara traženom nivou znanja - 1 bod;
2) konverzacija delimično odgovara traženom nivou znanja - 3 boda;
3) konverzacija odgovara traženom nivou znanja - 5 bodova.
Ako se ova kompetencija. proverava i pismeno i usmeno, rezultat obe provere se uzima u obzir i kompetencija se vrednuje na bodovnoj skali i to:
1) nezadovoljavajući nivo kompetencije - 1 bod;
2) delimično zadovoljavajući nivo kompetencije - 3 boda;
3) zadovoljavajući nivo kompetencije - 5 bodova.
Nezadovoljavajući nivo kompetencije podrazumeva da je kandidatu na obe ili na jednoj od provera ova kompetencija vrednovana sa jednim bodom.
Delimično zadovoljavajući nivo kompetencije podrazumeva da je kandidatu na obe ili na jednoj od provera ova kompetencija vrednovana sa tri boda.
Zadovoljavajući nivo kompetencije podrazumeva da je kandidatu na obe ili na jednoj od provera ova kompetencija vrednovana sa pet bodova.
Kandidati koji su, u skladu sa oglasom o konkursu, priložili odgovarajući sertifikat, potvrdu ili drugi pisani dokaz o posedovanju ove kompetencije se ne proveravaju i dobijaju pet bodova.
Izuzetno od stava 11. ovog člana, komisija može odlučiti da se kandidatu izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije na nivou koji je neophodan za obavljanje poslova na radnom mestu.
Komisija utvrđuje spisak kandidata koji se oslobađaju provere ove kompetencije.
Svaka posebna funkcionalna kompetencija vrednuje se sa maksimalno pet bodova.
Ako se u izbornom postupku proveravaju četiri posebne funkcionalne kompetencije, ukupan broj bodova se dobija sabiranjem bodova po osnovu vrednovanja svake kompetencije.
Ako se u postupku proveravaju tri posebne funkcionalne kompetencije, ukupan broj bodova se dobija sabiranjem bodova po osnovu vrednovanja svake kompetencije i množenjem dobijenog zbira brojem 1,333.
Ako se u postupku proverava pet posebnih funkcionalnih kompetencija, ukupan broj bodova se dobija sabiranjem bodova po osnovu vrednovanja svake kompetencije i množenjem dobijenog zbira brojem 0,8.
Ako se u postupku proverava šest posebnih funkcionalnih kompetencija broj bodova se dobija sabiranjem bodova po osnovu vrednovanja svake kompetencije i množenjem dobijenog zbira brojem 0,667.
U slučaju iz st. 3-5. ovog člana, broj bodova za posebne funkcionalne kompetencije iskazuje se na najviše dve decimale.
Nakon provere posebnih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera ponašajnih kompetencija, koju sprovode obučeni procenjivači ili diplomirani psiholozi.
Veće može ostvariti saradnju sa Službom za upravljanje kadrovima radi pružanja stručne i savetodavne pomoći u postupku provere ponašajnih kompetencija.
Oblici provere ponašajnih kompetencija mogu biti intervju baziran na kompetencijama i upitnik.
Komisija odlučuje o izboru oblika provere ponašajnih kompetencija.
Intervju baziran na kompetencijama je polustrukturisani i sistematizovan način prikupljanja informacija o ponašajnim kompetencijama u kom se kandidatima postavljaju pitanja koja se odnose na njihovo ponašanje u određenim okolnostima.
Praćenje, beleženje i procenu pokazatelja ponašajnih kompetencija kandidata na osnovu intervjua zasnovanog na kompetencijama rade stručnjaci - obučeni procenjivači.
Upitnik je instrument za proveru stavova, vrednosti, interesovanja i osobina ličnosti povezanih sa kompetencijama.
Upitnik može biti sastavljen od otvorenih i zatvorenih pitanja i skala procene.
Ispitivanje putem upitnika obavljaju diplomirani psiholozi.
Stručnjaci - obučeni procenjivači ili diplomirani psiholozi na osnovu informacija prikupljenih prilikom provere ponašajnih kompetencija vrše vrednovanje svake od proverenih ponašajnih kompetencija, a u skladu sa unapred definisanim kriterijumima.
Svaka ponašajna kompetencija se vrednuje na petostepenoj skali u zavisnosti od dokaza koje je kandidat pružio tokom provere i to:
1) Odsustvo dokaza da poseduje kompetenciju po svim indikatorima - 1 bod,
2) Minimum dokaza da poseduje kompetenciju po većini indikatora - 2 boda,
3) Pokazuje dokaze da poseduje kompetencije za polovinu indikatora - 3 boda,
4) Jasno pokazuje posedovanje kompetencija po većini indikatora - 4 boda,
5) Jasno pokazuje posedovanje kompetencije po svim indikatorima - 5 bodova.
Stručnjaci - obučeni procenjivači ili diplomirani psiholozi sačinjavaju izveštaj o rezultatima provere ponašajnih kompetencija svih kandidata koji su učestvovali u proveri pod šifrom njihove prijave, koji dostavlja komisiji.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži broj postignutih bodova kandidata, kao i kvalitativni opis svake od proverenih kompetencija kandidata.
Stručnjaci - obučeni procenjivači ili diplomirani psiholozi mogu na zahtev komisije da komisiji predstave rezultate provere ponašajnih kompetencija iz sačinjenog izveštaja.
Ukoliko se provera ponašajnih kompetencija vrši u saradnji i uz stručnu pomoć Službe za upravljanje kadrovima, onda oni sačinjavaju izveštaj o rezultatima provere ponašajnih kompetencija svih kandidata koji su učestvovali u proveri pod šifrom njihove provere, koji dostavljaju komisiji.
Komisija obavlja intervju sa kandidatima koji su dokazali posedovanje ponašajnih kompetencija.
Intervju sa komisijom podrazumeva razgovor koji članovi komisije vode sa kandidatom u cilju procene motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanja vrednosti državnih organa.
Komisija u vrednovanju odgovora kandidata na pitanja koja su mu postavljena procenjuje koliko je kandidat pokazao izraženu motivaciju za rad na radnom mestu u državnom organu i stepen prihvatanja vrednosti državnih organa (u daljem tekstu: motivacija), na trostepenoj skali na sledeći način:
1) 6 bodova - veoma visoko izražena motivacija;
2) 4 boda - osrednje izražena motivacija;
3) 2 boda - nisko izražena motivacija.
Komisija na osnovu postignutih rezultata kandidata u svim fazama izbornog postupka, sačinjava listu svih kandidata koji su ispunili merila propisana za izbor za izvršilačka radna mesta i radna mesta za prijem pripravnika, rangiranjem prema rezultatima kandidata od najvećeg ka najmanjem.
Komisija na osnovu postignutih rezultata kandidata u svim fazama izbornog postupka, sačinjava listu za izbor najviše tri kandidata koja su sa najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor na položaj, rangiranjem prema rezultatima kandidata od najvećeg ka najmanjem.
Lista za izbor mora da sadrži sve podatke o rezultatima koji su kandidati postigli u izbornom postupku.
Ako po osnovu postignutih rezultata dva ili više kandidata imaju isti broj bodova rangiranje se obavlja prema dodatnim kriterijumima.
U slučaju da je u oglasu o konkursu navedeno da postoji potreba za zapošljavanjem pripadnika nacionalnih manjina koji su nedovoljno zastupljeni među zaposlenima, prvi dodatni kriterijum za rangiranje kandidata koji imaju isti broj bodova je pripadnost nacionalnoj manjini.
Kandidat koji se dobrovoljno izjasnio o pripadnosti nacionalnoj manjini u prijavi, rangira se prvi u odnosu na drugog kandidata koji ima isti broj bodova.
Ako više kandidata koji imaju isti broj bodova pripada nacionalnoj manjini, prednost na rang-listi u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate pripadnike nacionalne manjine ima kandidat kome su sa više bodova vrednovane ponašajne kompetencije (drugi dodatni kriterijum), u slučaju jednakog bodovanja ponašajnih kompetencija prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na intervjuu sa komisijom (treći dodatni kriterijum), a u slučaju jednakog bodovanja na intervjuu sa komisijom prednost ima kandidat koji je sa više bodova vrednovan na posebnim funkcionalnim kompetencijama (četvrti dodatni kriterijum).
U ostalim slučajevima u kojima ima više kandidata koji imaju isti broj bodova, za prednost na rang-listi u odnosu na druge jednako vrednovane kandidate primenjuje se drugi, treći i četvrti dodatni kriterijum.
Lista kandidata za izvršilačka radna mesta koji su ispunili merila za izbor dostavlja se predsedniku Veća i sekretaru Veća.
Uz listu kandidata za izvršilačka radna mesta, dostavlja se i spisak kandidata koji nisu ispunili merila propisana za izbor, sa navođenjem kratkog razloga za njihovo isključenje iz daljeg izbornog postupka.
Uz listu kandidata za izbor na položaj, predsedniku Veća se dostavlja i spisak kandidata koji su ispunili merila propisana za izbor, a nisu stavljena na listu, sa navođenjem rezultata njihove provere i kandidata koji nisu ispunili merila propisana za izbor, sa navođenjem kratkog razloga za njihovo isključenje iz daljeg izbornog postupka.
Uz listu kandidata komisija dostavlja i zapisnik o svom radu.
Predsednik Veća može obaviti razgovor sa prva tri kandidata koja se nalaze na listi za izbor na položaje, pre donošenja predloga za postavljanje na položaj.
Predsednik Veća utvrđuje predlog kandidata za postavljenje na položaj i upućuje ga Veću.
U delu koji nije regulisan ovim pravilnikom shodno će se primenjivati odredbe Zakona o državnim službenicima i Uredbe o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o popunjavanju izvršilačkih radnih mesta i položaja u Administrativnoj kancelariji Državnog veća tužilaca ("Službeni glasnik RS", br. 12/12 i 132/14).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Obrazac br. 1, koji je sastavni deo ovog pravilnika, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 19/2020, možete pogledati OVDE