ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUMUNIJE O SARADNJI U OBLASTI ODRŽIVOG UPRAVLJANJA PREKOGRANIČNIM VODAMA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2020) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama, potpisan u Bukureštu, 5. juna 2019. godine, u dva originalna primerka, na srpskom i rumunskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUMUNIJE O SARADNJI U OBLASTI ODRŽIVOG UPRAVLJANJA
PREKOGRANIČNIM VODAMA
PREAMBULA
Vlada Republike Srbije i Vlada Rumunije (u daljem tekstu: Strane)
Sa namerom da razvijaju saradnju u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama, u cilju poboljšanja ukupnih odnosa između Strana, kao i odnosa u regionu, a naročito sa susednim zemljama,
Imajući u vidu da se teritorije država Strana nalaze na slivu reke Dunav,
U želji da nastave i unaprede međusobnu saradnju u oblasti upravljanja prekograničnim vodama i ceneći rezultate drugih formi saradnje u oblasti voda, zaštite životne sredine, prostornog planiranja i drugih relevantnih oblasti,
Polazeći od iskustava i dosadašnjih rezultata u primeni Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Rumunske Narodne Republike o hidrotehničkim pitanjima na hidrotehničkim sistemima i vodotocima graničnim ili presečenim državnom granicom (Bukurešt, 1955),
Uvažavajući dobru praksu bilateralne saradnje zasnovane na Konvenciji između Savezne vlade SR Jugoslavije i Vlade Rumunije o eksploataciji i održavanju Hidroenergetskih i plovidbenih Sistema "Đerdap I" i "Đerdap II" (Drobeta Turnu Severin, 1998) i Konvenciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici (Bukurešt, 2007),
Imajući u vidu i činjenicu da su obe strane ugovornice Konvencije o zaštiti i održivom korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera (Helsinki, 1992, u daljem tekstu: Helsinška konvencija), Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (Sofija, 1994, u daljem tekstu: Konvencija o zaštiti reke Dunav), Konvencije o režimu plovidbe Dunavom (Beograd, 1948), Dodatnog protokola uz Konvenciju o režimu plovidbe Dunavom (Budimpešta, 1998),
Vodeći računa o pravnim principima, utvrđenim u međunarodnim ugovorima relevantnim za oblast voda koje su obe strane ratifikovale,
Imajući u vidu propise Evropske unije u oblasti voda, a posebno odredbe Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 2000/60/EK od 23. oktobra 2000. godine, kojom se uspostavlja okvir za aktivnosti Zajednice u oblasti politike voda (u daljem tekstu: Okvirna direktiva o vodama) i Direktive Evropskog parlamenta i Saveta 2007/60/EK od 23. oktobra 2007. godine o proceni i upravljanju rizicima od poplava (u daljem tekstu: Direktiva o poplavama),
sporazumele su se o sledećem:
OPŠTE ODREDBE
Cilj Sporazuma je saradnja u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama radi sporazumnog rešavanja svih pitanja (aspekata) za koja imaju interes obe ili jedna od Strana, kao i stvaranje organizacionih, institucionalnih i ekonomskih uslova za saradnju.
U cilju primene odredaba ovog sporazuma Strane su se usaglasile o sledećim definicijama:
1) održivo upravljanje vodama je integralno upravljanje površinskim i podzemnim vodnim resursima na način koji obezbeđuje:
(1) vodu u dovoljnim količinama i odgovarajućeg kvaliteta za sve vidove korišćenja;
(2) vodu u dovoljnim količinama i odgovarajućeg kvaliteta za održavanje, zaštitu i poboljšanje vodenih ekosistema, kao i za dostizanje ciljeva životne sredine u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama;
(3) prevenciju i zaštitu od havarijskog zagađenja voda;
(4) prevenciju i zaštitu od posledica štetnih hidroloških pojava (poplava, suša i drugo);
(5) efikasnu kontrolu vodnog režima i hidrotehničkih građevina.
2) prekogranične vode su sve površinske i podzemne vode, koje čine ili presecaju državnu granicu ili se na njoj mogu naći;
3) prekogranični uticaj je svaki uticaj nastao promenom vodnog režima i/ili statusa voda koji je izazvan ljudskom aktivnošću ili kao posledica prirodnog događaja na teritoriji države jedne Strane, koji može uticati na život, životnu sredinu, imovinu i bezbednost objekata na teritoriji države druge Strane;
4) intervencija je svaka započeta i/ili planirana mera ili aktivnost u vezi sa prekograničnim vodama, a može da prouzrokuje prekogranični uticaj;
5) hidrotehničke građevine su složene građevine, postojeće i one koje će se izgraditi, a koje se koriste za održivo upravljanje vodama;
6) ekološki proticaj podrazumeva neophodni proticaj, u smislu količina i sezonskih promena za zaštitu vodenih ekosistema, radi dostizanja ciljeva životne sredine površinskih vodnih tela;
7) havarijsko zagađenje voda je opasno i neizbežno vanredno zagađenje sa prekograničnim efektom i posledica je nesreće, industrijskog akcidenta, propusta ili prirodne nepogode, usled čega nastaje neposredno ili posredno naglo pogoršanje kvaliteta vode i koje može negativno uticati na status voda;
8) zona primene Sporazuma je područje gde postoji ili može da postoji prekogranični uticaj, a koju Strane zajedno određuju u skladu sa posebnim pravilnicima.
Za pojmove koji ovde nisu definisani ali se u tekstu ovog sporazuma pojavljuju, važe definicije pojmova iz Helsinške konvencije, Konvencije o zaštiti reke Dunav, Okvirne direktive o vodama, Direktive o poplavama i druge direktive Evropske unije iz oblasti voda.
Radi ostvarivanja postavljenog cilja Sporazuma, Strane utvrđuju sledeće ciljeve saradnje:
1) postizanje dobrog statusa prekograničnih voda, kao i dobrog ekološkog potencijala značajno izmenjenih i veštačkih vodnih tela, u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama;
2) kontrola zagađenja i sprečavanja pogoršanja stanja voda;
3) sprovođenje i noveliranje planova upravljanja slivovima, koje Strane izrađuju svaka za teritoriju svoje države u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama, a usaglašavaju se za zonu primene Sporazuma;
4) sprovođenje i noveliranje planova upravljanja rizikom od poplava, koje Strane izrađuju svaka za teritoriju svoje države u skladu sa Direktivom o poplavama, a usaglašavaju za zonu primene Sporazuma;
5) sprečavanje, otklanjanje, ograničavanje i držanje pod kontrolom posledica štetnih hidroloških pojava na prekograničnim vodama, uključujući i havarijska zagađenja;
6) razvoj sistema za praćenje i ocenu stanja prekograničnih voda i praćenje sigurnosti u korišćenju hidrotehničkih građevina na njima;
7) obezbeđenje održivog korišćenja i zaštite prekograničnih voda i vodenih ekosistema;
8) priprema, koordinacija i realizacija aktivnosti i zajedničkih projekata, uključujući i istraživanja u oblastima koje su predmet ovog sporazuma.
Odredbe ovog sporazuma:
1) se primenjuju na prekogranične vode i hidrotehničke građevine na teritorijama država Strana na zoni primene Sporazuma, koje imaju ili mogu da imaju prekogranični uticaj;
2) se odnose na intervencije na zoni primene Sporazuma koje imaju prekogranični uticaj i mogu da promene status voda, a naročito na:
(1) zahvatanje i odvođenje voda;
(2) odvođenje i ispuštanje otpadnih voda koje potiču od tačkastih i difuznih izvora zagađenja;
(3) havarijska zagađenja voda i na otklanjanje njihovih posledica;
(4) realizaciju i eksploataciju hidrotehničkih građevina;
(5) radove i mere na prevenciji i zaštiti od štetnih hidroloških pojava.
Strane će, radi ostvarivanja cilja Sporazuma, sarađivati na osnovama načela jednakosti, suverenosti, teritorijalnog integriteta, uzajamnosti, zajedničke dobrobiti i sa najboljim namerama.
Strane su saglasne da, u okviru saradnje koja je predmet ovog sporazuma, posebno primenjuju načela: održivog korišćenja prekograničnih voda, predostrožnosti, reciprociteta, "korisnik plaća", "zagađivač plaća", i određivanje prihvatljivog rizika od štetnih hidroloških pojava u cilju smanjivanja istih, kao što je to utvrđeno u Okvirnoj direktivi o vodama i Direktivi o poplavama.
Strane će, radi realizacije odredaba ovog sporazuma, sarađivati putem:
1) propisane razmene informacija po svim pitanjima koja su predmet ovog sporazuma;
2) konsultacija i zajedničkih aktivnosti za održivo upravljanje prekograničnim vodama;
3) preduzimanja zakonodavnih, administrativnih, tehničkih i drugih mera potrebnih za primenu ovog sporazuma.
Saradnja između Strana detaljnije je uređena aktima donetim od strane Srpsko-rumunske komisije za održivo upravljanje prekograničnim vodama (u daljem tekstu: Komisija).
Primena odredaba ovog sporazuma se vrši u skladu sa pravilnicima i drugim dokumentima koji utvrđuju detalje saradnje između nadležnih organa država Strana.
U slučaju potrebe, u skladu sa dogovorom Strana, izrađuju se novi pravilnici i druga dokumenta, odnosno ažuriraju se postojeći.
Obaveza konsultacije između Strana u slučaju intervencija
Nadležni organi država Strana će sve intervencije koje su predmet ovog sporazuma izvršavati uz prethodno obavljene konsultacije sa drugom Stranom. Ukoliko druga Strana nije saopštila svoj stav u roku od 60 dana od dana prijema poslednjeg zahteva smatra se da je intervencija prihvaćena.
Izuzetak su projekti finansirani od strane Evropske unije i/ili drugih međunarodnih subjekata kada je rok za saopštavanje stava 30 dana od prijema poslednjeg zahteva, i vanredne situacije kada se konsultacije moraju izvršiti u što kraćem roku. Predsednici Komisije pisanim putem će se obaveštavati o stavu.
Pružanje uzajamne pomoći između Strana za vreme opasnosti od štetnih hidroloških pojava i za vreme havarijskog zagađenja voda, radi otklanjanja pomenute opasnosti ili vraćanja u prvobitno stanje, vrši se na osnovu ovog sporazuma, nacionalnih propisa Strana i drugih sporazuma iz ove oblasti.
Realizacija projekata uz međunarodnu pomoć
Projekti koji se realizuju u oblasti primene ovog sporazuma, uz međunarodnu tehničko-ekonomsku pomoć ili inostrano kreditiranje, podležu odredbama ovog sporazuma.
Nadležni organi država Strana će razmenjivati informacije u vezi sa pripremama i sprovođenjem projekata iz stava 1. ovog člana.
OBLASTI SARADNJE
Praćenje svih aspekata (monitoring) voda, razmena i analiza podataka i informacija
Nadležni organi država Strana obezbeđuju monitoring statusa prekograničnih voda, u skladu sa posebnim pravilnicima, izrađenim u skladu sa odredbama Sporazuma i sa odredbama Okvirne direktive o vodama.
Strane, u cilju efikasnog ispunjavanja odredaba Sporazuma, dogovaraju putem posebnih pravilnika razmenu meteoroloških i hidroloških podataka, informacija o kvalitetu prekograničnih površinskih voda, podataka o režimu rada, funkcionisanju i stanju hidrotehničkih građevina i drugih informacija potrebnih za razumevanje, prevenciju, ocenu i otklanjanje štetnih hidroloških pojava i havarijskih zagađenja koji imaju prekogranični uticaj.
Za podzemne prekogranične vode, Strane će vršiti redovna merenja nivoa i razmenu relevantnih raspoloživih podataka na osnovu posebnog pravilnika.
Strane će utvrditi usaglašene programe monitoring parametara kvaliteta i kvantiteta površinskih prekograničnih voda u oblasti primene Sporazuma, koji će se koristiti radi uzbunjivanja u slučaju pojave štetnih hidroloških pojava, uključujući i havarijska zagađenja.
Za vreme odbrane od štetnih hidroloških pojava, Strane će obavljati razmenu podataka u skladu sa posebnim pravilnikom.
Svaka strana će odrediti svoje ovlašćene nadležne organe za razmenu podataka i informacija.
Zaštita i održivo korišćenje prekograničnih voda
Strane će preduzimati mere da:
1) spreče pogoršanje i poboljšavaju kvalitet površinskih voda, sa ciljem dostizanja dobrog statusa, a da značajno izmenjena i veštačka vodna tela dostignu dobar ekološki potencijal i dobar hemijski status;
2) spreče pogoršanje, poboljšavaju kvalitet podzemnih voda, sa ciljem dostizanja dobrog hemijskog i kvantitativnog statusa;
3) se korišćenje i zaštita površinskih voda ne realizuje na štetu podzemnih voda i obrnuto.
Nadležni organi država Strana će shodno odredbama posebnog pravilnika, kao i na osnovu zajednički usvojene metodologije i usaglašenih kriterijuma, periodično ocenjivati kvalitet prekograničnik površinskih voda na utvrđenim profilima i tendencije u kvalitetu prekograničnih površinskih voda.
Strane će koristiti listu zagađujućih, prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci saglasno sa Okvirnom direktivom o vodama i Direktivom o standardima kvaliteta životne sredine.
U slučaju pojave prekograničnog uticaja tačkastih i difuznih izvora zagađenja, uključujući zagađenje organskim supstancama i nutrijentima, nadležni organi država strana će preduzimati mere radi praćenja, smanjenja i ograničavanja uticaja na kvalitet prekograničnih voda.
Nadležni organi država Strana će prilikom izdavanja vodnih akata za nove objekte ili rekonstrukcije iz oblasti primene ovog sporazuma, nastojati da primene najbolje raspoložive tehnologije.
Strane će identifikovati vodne resurse na zoni primene Sporazuma, koje se koriste za dugoročno snabdevanje vodom namenjenom za piće i međusobno će se informisati o oblastima koja zahtevaju posebnu zaštitu.
Strane će obavljati sistematska merenja proticaja i usaglašavaće podatke na graničnim profilima prekograničnih površinskih voda na osnovu posebnog pravilnika. U situacijama kada rezultati merenja proticaja ne mogu biti usaglašeni, rezultati merenja će se ponovo zajednički analizirati na osnovu posebnog pravilnika.
Strane će sarađivati radi harmonizacije svih aspekata koji imaju prekogranični uticaj u okviru planova upravljanja koje svaka Strana izrađuje za teritoriju svoje države.
Nadležni organi država Strana će preduzeti mere za sprečavanje, ograničavanje i otklanjanje posledica havarijskih zagađenja prekograničnih voda.
Strane će u najkraćem mogućem roku obavestiti jedna drugu, ukoliko se dogodi takvo havarijsko zagađenje prekograničnih voda, koje može da ima prekogranični uticaj ili u slučaju da se taj uticaj sa velikom verovatnoćom može očekivati. U ovom smislu koristiće se sistem za uzbunjivanje u slučaju havarijskih zagađenja (AEWS) Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav ili drugi vidovi obaveštavanja u skladu sa posebnim pravilnikom.
Strane u cilju ograničenja posledica havarijskog zagađenja prekograničnih površinskih voda od naftnih derivata ili drugih plivajućih zagađenja, intervenisaće na zajednički dogovorenim optimalnim profilima nakon nastanka havarijskog zagađenja prema mestu nastanka havarijskog zagađenja i datoj situaciji.
Zaštita od štetnih hidroloških pojava
Strane će sarađivati u oblasti zaštite od štetnih hidroloških pojava na zonama primene Sporazuma u skladu sa posebnim pravilnicima.
Svaka Strana će preduzeti sve potrebne mere radi osiguranja slobodnog oticaja vode i leda na zonama primene Sporazuma u skladu sa posebnim pravilnikom.
Strane će stalno održavati u funkcionalnom stanju i pod nadzorom hidrotehničke građevine u funkciji odbrane od poplava, izgrađene na zonama primene Sporazuma, u skladu sa odredbama posebnog pravilnika.
Strane neće izvoditi radove, niti preduzimati jednostrane mere tako da na teritoriji države druge Strane prouzrokuju poplave, isušivanje, zabarenja, zaslanjenja i deponovanje nanosa. Strane će upravljati hidrotehničkim građevinama na zonama primene Sporazuma tako da ne nastanu gore navedene posledice.
Strane će preduzeti sve potrebne mere i redovno održavati postojeće hidrotehničke građevine na prekograničnim vodama na zonama primene Sporazuma, kao i kanale i korita prekograničnih vodotoka, radi sprečavanja njihove degradacije i obezbeđenja slobodnog oticanja vode i pronosa leda.
Od momenta konstatovanja nastanka opasnosti i u toku odbrane od poplava i leda, Strane će aktivnosti na teritorijama svojih država vršiti uz održavanje stalne veze sa drugom Stranom, a u skladu sa posebnim pravilnikom. Nadležni organi država Strana mogu se sastati po potrebi, na zahtev i na teritoriji države bilo koje Strane, radi uvida u situaciju na terenu i primeni mera odbrane.
U slučaju eventualnog akcidenta na hidrotehničkim građevinama, obe Strane će preduzeti potrebne mere za odbranu, u skladu sa posebnim pravilnikom, sarađujući međusobno.
Troškovi održavanja i korišćenja hidrotehničkih građevina, koje služe interesima obeju Strana, a koji su izgrađeni pre stupanja na snagu ovog sporazuma, padaju na teret Strane na teritoriji čije države se nalaze.
Troškovi u vezi sa radovima i hidrotehničkim građevinama koje se grade na teritoriji države jedne od Strana, ali koji služe isključivo interesima druge Strane, snosiće zainteresovana Strana.
Finansijska pitanja vezana za primenu ovog sporazuma, koja odredbama ovog sporazuma nisu uređena, Strane će rešavati kroz konsultacije u skladu sa važećim nacionalnim zakonodavstvom Strana.
Troškovi koji nastaju prilikom realizacije odredaba ovog sporazuma, mogu se pokriti i korišćenjem međunarodnih finansijskih sredstava.
Strane će usaglašeno delovati i sarađivaće na obezbeđenju finansijske pomoći i realizaciji projekata.
Održavanje topografskih repera
Strane obezbeđuju održavanje na sopstvenoj teritoriji, u sektorima vodotoka i kanala u zoni primene ovog sporazuma, i u slučaju potrebe, završetak i obnovu topografskih visinskih i horizontalnih repera koji se koriste za realizaciju i održavanje hidrotehničkih radova.
Svaka Strana će ove tačke i podatke o njima staviti na korišćenje i raspolaganje drugoj Strani.
Strane mogu, radi ispunjenja ciljeva ovog sporazuma, raditi na zajedničkim ili posebnim naučno-istraživačkim i razvojnim projektima, uz razmenu i usaglašavanje ciljeva i rezultate projekata. Navedeni projekti se mogu, uz saglasnost obe Strane, izvoditi zajedno sa trećim državama ili međunarodnim organizacijama.
Strane će, radi ostvarivanja odredbe stava 1. ovog člana, na zahtev i na osnovu utvrđenog postupka, razmenjivati publikacije i raspoloživu tehničku i drugu dokumentaciju.
SRPSKO-RUMUNSKA KOMISIJA ZA ODRŽIVO UPRAVLJANJE PREKOGRANIČNIM VODAMA
Radi ispunjenja cilja i odredaba ovog sporazuma, osniva se Srpsko-rumunska komisija za održivo upravljanje prekograničnim vodama.
Komisija se sastoji od predsednika, zamenika predsednika, sekretara i dva člana sa svake Strane.
Strane će se međusobno obaveštavati diplomatskim putem o imenovanju i razrešenju predsednika Komisije. Predsednici će se međusobno obaveštavati pisanim putem o sastavu Komisija.
Komisija može da obrazuje podkomisije za pitanja koja su stalnog karaktera i ad-hoc i može da po potrebi koristi u svojim aktivnostima druge stručnjake.
Komisija održava redovna godišnja zasedanja, naizmenično na teritorijama država Strana. U slučaju potrebe, na zahtev jedne od Strana, može se sazvati vanredno zasedanje Komisije.
Predsednici, zamenici i sekretari Komisije mogu se sastajati između zasedanja u cilju razmatranja i rešavanja pitanja koja su predmet Sporazuma.
Poslovnik o organizaciji i funkcionisanju Komisije
Komisija na svom prvom zasedanju donosi Poslovnik o organizaciji i funkcionisanju kojim se uređuje procedura i način rada, kao i pitanja koja su od značaja za rad Komisije i njenih radnih tela.
Zasedanja i rad Komisije odvijaju se na srpskom i rumunskom jeziku.
Zapisnik sa zasedanja sačinjava se u po dva originalna primerka na srpskom i rumunskom jeziku čiji su tekstovi podjednako autentični.
Zapisnik potpisuju predsednici Komisije. U zapisnik sa zasedanja se unose usvojene odluke Komisije.
Pitanja o kojima Komisija nije postigla saglasnost unose se u zapisnik sa zasedanja, s tim da se započnu aktivnosti na njihovom rešavanju u roku ne dužem od šest meseci od završetka zasedanja.
Odluke Komisije sa zasedanja usvajaju se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Strana i stupaju na snagu nakon dobijanja poslednjeg obaveštenja o njihovom prihvatanju.
Na zasedanja Komisije, na osnovu prethodnog dogovora predsednika, mogu biti pozvani, u svojstvu posmatrača, predstavnici nacionalnih i međunarodnih institucija i drugih organa zainteresovanih za oblast primene Sporazuma.
Troškove organizovanja i održavanja zasedanja Komisije i sastanaka potkomisija, odnosno sastanaka stručnjaka, snosi ona Strana na teritoriji čije države se sastanak održava. Svaka Strana za sebe snosi troškove učešća na zasedanjima Komisije i drugim sastancima.
Radi realizacije odredaba ovog sporazuma, Komisija:
1) Stara se, prati i po potrebi ispituje na terenu realizaciju odredaba ovog sporazuma, konstatuje eventualne nedostatke u saradnji Strana i usvaja mere za njihovo prevazilaženje;
2) Usvaja pravilnike u okviru kojih su utvrđene zone primene Sporazuma;
3) Utvrđuje i po potrebi novelira sadržaj i učestalost razmene podataka i informacija, koji se obavlja u redovnim i vanrednim situacijama u okvirima ovog sporazuma, u skladu sa nacionalnim propisima koji uređuju zaštitu podataka i prati realizaciju razmene;
4) Utvrđuje zainteresovanost Strana za hidrotehničke radove koji su predmet Sporazuma, usaglašava dostavljenu tehničku dokumentaciju i proverava izvedene radove;
5) Usklađuje pravilnike i metodologije koji su na snazi sa ovim sporazumom, i u slučaju potrebe, stara se o izradi novih;
6) Utvrđuje zadatke stalnih i ad-hoc potkomisija, prati način realizacije zadataka i odobrava zapisnike sačinjene na sastancima potkomisija i sastancima stručnjaka;
7) Predlaže izmene i dopune ovog sporazuma, i daje predloge Stranama za rešavanje pitanja u vezi sa njegovom primenom;
8) Obavlja i druge aktivnosti koje proizilaze iz primene ovog sporazuma.
PRELAZAK DRŽAVNE GRANICE I OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA CARINE
Prelazak državne granice lica država Strana vrši se u skladu sa važećim režimom prelaska državne granice između dve države u skladu sa važećim zakonodavstvom u trenutku prelaska državne granice.
Pitanja prelaska državne granice lica koja učestvuju u sprovođenju ovog sporazuma, definisaće se posebnim pravilnikom. Ovim pravilnikom će se naročito utvrditi okvirni sadržaj spiska, razlozi, uslovi i potrebe za prelaskom državne granice, kao i ostali detalji vezani za prelazak državne granice kako u redovnim tako i u vanrednim situacijama.
Pravila u vezi sa carinom i taksama
Prilikom izvođenja radova u oblasti upravljanja vodama, radi prevencije i ograničavanja efekata poplava i havarijskih zagađenja i intervencija na hidrotehničkim građevinama, koji se vrše u skladu sa odredbama ovog sporazuma, za prenos materijala, mehanizacije, prevoznih sredstava, opreme i drugih dobara na teritoriji države druge Strane, primenjuju se važeće odredbe zakonodavstva država Strana iz ove oblasti.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Strane će nastojati da se sve nejasnoće u tumačenju i primeni odredaba ovog sporazuma i eventualna nerešena pitanja koja iz toga proisteknu rešavaju u okviru Komisije. Sporovi o kojima se u okviru Komisije ne postigne saglasnost, biće predmet rešavanja, putem konsultacija, između Strana.
Ako Strane ne uspeju da reše sporna pitanja oko tumačenja ili primene odredaba ovog sporazuma, svaka Strana može predložiti rešavanje spora na način i prema proceduri predviđenoj Prilogom V Konvencije o zaštiti reke Dunav (Sofija, 1994).
Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima
Odredbe ovog sporazuma ne zadiru u prava i obaveze koje su obuhvaćene u drugim međunarodnim sporazumima gde su Strane ugovornice.
Sporazum stupa na snagu danom prijema poslednjeg pisanog obaveštenja diplomatskim putem o ispunjenosti uslova za stupanje na snagu Sporazuma u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima Strana.
Sporazum se zaključuje na period od 10 godina. Važenje ovog sporazuma će se produžiti automatski za period od po pet (5) godina, ukoliko nijedna od strana pisanim obaveštenjem diplomatskim putem, ne obavesti o svojoj nameri da ga otkaže najmanje šest meseci pre isteka roka važenja.
Svaka Strana može predložiti izmene i/ili dopune Sporazuma. Izmene i/ili dopune stupaju na snagu na način utvrđen u članu 28. ovog sporazuma.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi Sporazum između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Rumunske Narodne Republike o hidrotehničkim pitanjima na hidrotehničkim sistemima i vodotocima graničnim ili presečenim državnom granicom (Bukurešt, 1955), sa izuzetkom pravilnika i metodologija navedenih u Prilogu 1 koji čini sastavni deo ovog sporazuma, ako isti nisu u suprotnosti sa ovim sporazumom.
Potpisano u Bukureštu, dana 5. juna 2019. godine, u dva (2) originalna primerka svaki na srpskom i rumunskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako autentična.
ZA VLADU REPUBLIKE SRBIJE |
|
ZA VLADU RUMUNIJE |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".
Lista pravilnika i metodologija zaključenih na osnovu Sporazuma između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Rumunske Narodne Republike o hidrotehničkim pitanjima na hidrotehničkim sistemima i vodotocima graničnim ili presečenim državnom granicom (Bukurešt, 1955):
1) Poslovnik o radu Jugoslovensko-rumunske hidrotehničke komisije (usvojen na 1. zasedanju Mešovite hidrotehničke komisije 1956. godine);
2) Zajednički pravilnik za odbranu od poplava na vodotocima i hidrotehničkim sistemima graničnim ili presečenim državnom jugoslovensko-rumunskom granicom (usvojen na 18. zasedanju Mešovite hidrotehničke komisije 1971. godine sa svim izmenama i dopunama);
3) Pravilnik za funkcionisanje ustave Tomaševac (usvojen na 23. zasedanju Mešovite hidrotehničke komisije 1980. godine);
4) Metodologija zajedničkog ispitivanja kvaliteta voda na graničnim profilima vodotoka koji čine ili su presečeni jugoslovensko-rumunskom granicom (usvojena na 29. zasedanju Mešovite hidrotehničke komisije 1998. godine).