ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE MAĐARSKE O SARADNJI U OBLASTI ODRŽIVOG UPRAVLJANJA PREKOGRANIČNIM VODAMA I SLIVOVIMA OD ZAJEDNIČKOG INTERESA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2020) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa, potpisan u Subotici, 15. aprila 2019. godine, u dva originalna primerka, na srpskom i mađarskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE MAĐARSKE O SARADNJI U OBLASTI ODRŽIVOG UPRAVLJANJA
PREKOGRANIČNIM
VODAMA I SLIVOVIMA OD ZAJEDNIČKOG INTERESA
Preambula
Vlada Republike Srbije i Vlada Mađarske (u daljem tekstu: Strane),
Sa namerom da razvijaju saradnju u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa, u cilju poboljšanja ukupnih odnosa između Strana, kao i odnosa u regionu, koji ojačavaju težnju za evropsku saradnju,
Uvažavajući zajedničke interese koje Strane dele sa drugim državama na slivu Dunava,
U želji da nastave i unaprede međusobnu saradnju u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa,
Polazeći od iskustava i dosadašnjih rezultata u primeni Sporazuma između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o vodoprivrednim pitanjima (Beograd, 1955),
Uvažavajući činjenicu da su Strane u okviru dosadašnje saradnje izradile i usvojile pravilnike i druga dokumenta i razvile odgovarajuću praksu na polju zaštite od poplava spoljnim i unutrašnjim vodama i od zagušenja ledom i kvaliteta i kvantiteta voda,
Imajući u vidu i činjenicu da su Strane ugovornice Konvencije o zaštiti i održivom korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera (Helsinki, 1992), Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (Sofija, 1994) i Konvencije o režimu plovidbe Dunavom (Beograd, 1948), i Dodatni protokol uz Konvenciju o režimu plovidbe Dunavom (Budimpešta, 1998), kao i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom (Niš, 2016),
Imajući u vidu propise Evropske unije u oblasti voda, a posebno odredbe Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 2000/60/EK od 23. oktobra 2000. godine, kojom se uspostavlja okvir za aktivnosti Zajednice u oblasti politike voda (u daljem tekstu: Okvirna direktiva o vodama) i Direktive Evropskog parlamenta i Saveta 2007/60/ EK od 23. oktobra 2007. godine o proceni i upravljanju rizicima od poplava (u daljem tekstu: Direktiva o poplavama),
Vodeći računa o pravnim principima, utvrđenim u međunarodnim ugovorima relevantnim za oblast voda, kao što su: Konvencija o zaštiti Crnog mora od zagađivanja (Bukurešt, 1992) i Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa (Helsinki, 1992), Evropski sporazum o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja (AGN) (Ženeva, 1996),
Uvažavajući i druge relevantne međunarodne ugovore, kao što su: Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (Espoo, 1991), Konvencija o močvarama od međunarodnog značaja naročito kao staništa ptica močvarica (Ramsar, 1971),
sporazumeli su se o sledećem:
OPŠTE ODREDBE
Cilj ovog sporazuma je utvrđivanje prava, obaveza i pravila na osnovu kojih će Strane postupati tokom saradnje na prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa.
Strane će na osnovu odredaba ovog sporazuma ispitati i sporazumno rešavati sva pitanja iz oblasti upravljanja vodama, za koja imaju interes obe ili jedna od strana ili zahtevaju potrebu usaglašavanja aktivnosti u interesu jedne Strane.
Strane će prema ovom sporazumu uspostaviti sve organizacione i institucionalne uslove u čijim okvirima će realizovati saradnju i obezbediti ekonomske uslove.
Radi ostvarivanja postavljenog cilja ovog sporazuma, Strane će sarađivati na:
1) razvoju sistema za praćenje i ocenu stanja prekograničnih voda i vodnih objekata na njima;
2) usaglašavanju programa mera za prekogranične vode i slivove od zajedničkog interesa za dostizanje ciljeva definisanih u planovima upravljanja vodama, koje Strane izrađuju svaka za svoju teritoriju u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama, odnosno, na njihovom preispitivanju i praćenju realizacije;
3) obezbeđenju održivog korišćenja i zaštite prekograničnih voda;
4) postizanju dobrog statusa prekograničnih voda, odnosno dobrog ekološkog potencijala značajno izmenjenih i veštačkih vodnih tela prekograničnih voda, u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama;
5) oceni stanja voda i sprečavanju pogoršanja stanja voda;
6) usaglašavanju programa mera za prekogranične vode i slivove od zajedničkog interesa za dostizanje ciljeva definisanih u planovima upravljanja rizicima od poplava, koje Strane izrađuju svaka za svoju teritoriju u skladu sa Direktivom o poplavama, odnosno na njihovom preispitivanju i praćenju realizacije;
7) uređenju i održavanju korita vodotoka od zajedničkog interesa;
8) sprečavanju, otklanjanju, smanjenju i držanju pod kontrolom štetnih uticaja koji se prostiru preko granice, odnosno, poplava spoljnim i unutrašnjim vodama, leda, suša, havarijskih zagađenja voda i ostalih aktivnosti koje dovode do pogoršanja ekološkog statusa prema Okvirnoj direktivi o vodama;
9) pripremi, koordinaciji i realizaciji zajedničkih projekata i aktivnosti, uključujući istraživačke i tehnološko-razvojne projekte u oblastima koje su predmet ovog sporazuma.
Za potrebe ovog sporazuma primenjuju se sledeće definicije:
1) održivo upravljanje vodama je jedinstveno upravljanje površinskim i podzemnim vodnim resursima na način kojim se obezbeđuje:
(1) voda u dovoljnim količinama i odgovarajućeg kvaliteta za korisnike;
(2) voda u dovoljnim količinama i odgovarajućeg kvaliteta za očuvanje, zaštitu i poboljšanje vodenih ekosistema, kao i ekosistema koji su direktno zavisni od vodenih ekosistema;
(3) prevencija i zaštita od zagađenja voda;
(4) prevencija i zaštita od štetnog dejstva voda (poplave spoljnim i unutrašnjim vodama i od zagušenja ledom, erozije i druga štetna dejstva) i suša;
(5) usklađivanje zahteva u vezi sa različitim vidovima korišćenja voda i
(6) efikasna kontrola vodnog režima i vodnih objekata;
2) prekogranične vode su sve površinske i podzemne vode, koje čine ili presecaju državnu granicu;
3) sliv od zajedničkog interesa je područje čije granice Strane zajedno određuju, a intervencije na ovom području imaju ili mogu da imaju prekogranični uticaj;
4) prekogranični uticaj je svaki uticaj izazvan kvalitativnom i kvantitativnom promenom vode i vodnog režima koja je nastala ljudskom aktivnošću ili kao posledica prirodnog događaja na teritoriji države jedne Strane, i koji može uticati na teritoriju države druge Strane;
5) intervencija je svaka postojeća, započeta, planirana ili buduća aktivnost u vezi voda, koja može da prouzrokuje prekogranični uticaj;
6) vodni objekti su građevinski objekti ili skupovi takvih objekata, zajedno sa pripadajućim uređajima, koji čine tehničku odnosno tehnološku celinu, a služe za integralno upravljanje vodama, zaštitu od štetnog dejstva voda, zaštitu voda od zagađenja, proizvodnju hidroelektrične energije, kao i obezbeđivanje vode i stvaranje uslova za druge vidove korišćenja i upotrebe voda;
7) unutrašnje vode su one vode koje se zadržavaju na površini terena usled visokih nivoa podzemnih voda i/ili suvišnih atmosferskih voda i otiču sa teritorije države jedne Strane na teritoriju države druge Strane kanalima za odvodnjavanje, dolinama ili depresijama;
8) havarijsko zagađenje voda je zagađenje sa prekograničnim efektom nastalo kao posledica ljudske aktivnosti ili prirodnog događaja koje može štetno uticati na status voda i od njih zavisnih ekosistema;
9) minimalni održivi protok je neophodan proticaj vode u pogledu količina i kvaliteta, koji se mora obezbediti, uzimajući u obzir, naročito: hidrometeorološke uslove, režim vodotoka, karakteristike vodotoka sa aspekta korišćenja voda i zaštite voda, stanje akvatičnog i priobalnog ekosistema.
Za pojmove koji ovde nisu definisani ali se u tekstu ovog sporazuma pojavljuju, primenjuju se definicije pojmova iz Konvencije o zaštiti i održivom korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera (Helsinki, 1992), Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (Sofija, 1994), Direktive Evropske unije iz oblasti voda.
Odredbe ovog sporazuma se:
1) primenjuju na prekogranične vode i slivove od zajedničkog interesa;
2) odnose na intervencije, vodne objekte, aktivnosti i događaje, koji potencijalno mogu da prouzrokuju ili koji prouzrokuju prekogranične uticaje.
Strane će, radi ostvarivanja ciljeva Sporazuma, sarađivati na osnovama načela suverene jednakosti, teritorijalnog integriteta, uzajamnosti, zajedničke dobrobiti i sa najboljim namerama.
Strane će u okviru saradnje koja je predmet ovog sporazuma, primeniti načela prevencije, predostrožnosti, nenanošenja štete, uzajamnosti i dobronamernosti, posebno u interesu razumnog i pravičnog korišćenja prekograničnih voda i slivova od zajedničkog interesa.
Strane će nastojati da postepeno uvedu u svoju praksu primenu metodologije Evropske unije po principima "zagađivač plaća" i "korisnik plaća".
Strane će preduzeti sve potrebne mere u interesu održanja i poboljšanja kvantitativnog i kvalitativnog stanja voda.
OBLICI SARADNJE
1) Nadležni organi država Strana će, radi realizacije odredaba ovog sporazuma, tokom saradnje obezbediti:
(1) redovne i blagovremene razmene potpunih i tačnih podataka i informacija po svim pitanjima koja su predmet ovog sporazuma,
(2) konsultacije, usaglašavanje i aktivno učešće u radu Srpsko-mađarske komisije za upravljanje vodama (u daljem tekstu: Komisija) i tela formiranih u okviru Komisije i
(3) sprovođenje pravnih, organizacionih, institucionalnih, tehničkih, ekonomskih i drugih mera potrebnih za primenu Sporazuma.
2) Komisija će pravilnicima i drugim aktima iz svoje nadležnosti urediti detalje saradnje u cilju sprovođenja ovog sporazuma.
3) U slučaju potrebe Komisija izrađuje nova, odnosno, osavremenjuje postojeća akta.
4) Nadležni organi država Strana će sve intervencije koje su predmet Sporazuma izvršavati uz prethodno obavljene konsultacije i dobijene saglasnosti od druge strane. Predsednici Komisije će se međusobno pismenim putem obaveštavati o odobrenju. Ukoliko druga strana nije saopštila svoj stav u roku od 60 dana od dana prijema predloga za intervenciju, smatra se da je saglasna. Izuzetak su projekti finansirani od strane Evropske unije i/ili drugih međunarodnih subjekata, kada je rok 30 dana i vanredne situacije kada se konsultacije moraju izvršavati u što kraćem roku.
5) Strane će nastojati da koordinisano unapređuju saradnju sa drugim, a posebno susednim, državama i po potrebi će tu saradnju zajednički ugovorno regulisati.
6) Nadležni organi država Strana uzajamno će se na najbrži mogući način izveštavati o opasnostima od poplava spoljnim i unutrašnjim vodama i od zagušenja ledom, vanrednim i iznenadnim zagađenjima voda, kao i o drugim pretećim opasnostima vezanim za vode koje su predmet ovog sporazuma.
7) Projekti koji se realizuju u oblasti primene ovog sporazuma, uz međunarodnu tehničko-finansijsku pomoć ili inostrano kreditiranje, podležu odredbama ovog sporazuma.
8) Nadležni organi država Strana će razmenjivati informacije u vezi sa pripremama i sprovođenjem projekata iz stava 7. ovog člana.
Strane će uzajamnim dogovorom utvrditi troškove, podelu troškova i način plaćanja održavanja i rada postojećih, kao i projektovanja i izgradnje budućih vodnih objekata koji su od zajedničkog interesa, bez obzira na čijoj teritoriji se nalaze, kao i drugih aktivnosti koje su vezane za realizaciju ovog sporazuma.
One troškove koji nastaju u vezi sa projektovanjem, izgradnjom, održavanjem i korišćenjem vodnih objekata koji se nalaze na teritoriji države jedne Strane, a služe interesima druge Strane, snosiće u celini zainteresovana strana.
Finansijska i poreska pitanja koja proisteknu iz realizacije ovog sporazuma, regulisaće se uz poštovanje nacionalnih propisa Strana.
Ukoliko Strane imaju mogućnost da deo ili ukupne troškove za realizaciju potrebnih objekata i aktivnosti prema odredbama ovog sporazuma, pokriju korišćenjem finansijskih sredstava međunarodnih organizacija ili finansijskih institucija, putem finansijske podrške ili kredita, Strane će usaglašeno delovati i sarađivaće u obezbeđenju finansijskih sredstava i realizaciji projekata.
Finansijska pitanja, vezana za primenu ovog sporazuma, koja odredbama ovog sporazuma nisu uređena, Strane će rešavati međusobnim dogovorom.
Pružanje uzajamne pomoći između strana za vreme opasnosti od poplava spoljnim i unutrašnjim vodama i od zagušenja ledom, kao i havarijskog zagađenja voda, u cilju otklanjanja pomenutih opasnosti, utvrđivanja i sanacija posledica, vrši na osnovu ovog sporazuma, važećih prihvaćenih dogovora i nacionalnih propisa Strana.
Pravo na primenu strožijih kriterijuma
Svaka strana ima pravo da, pri preduzimanju mera u oblasti voda na teritoriji svoje države, primenjuje strožije kriterijume od predviđenih u ovom sporazumu, uz obavezu da obavesti drugu stranu najkasnije šest meseci pre stupanja na snagu ovih kriterijuma, pri čemu druga strana neće imati dodatne obaveze.
OBLASTI SARADNJE
Praćenje količina i kvaliteta voda
Nadležni organi država Strana će prema zajednički izrađenim pravilnicima redovno pratiti i ocenjivati parametre kvaliteta i kvantiteta prekograničnih voda u skladu sa propisima EU o vodama.
Strane će, na osnovu zajednički usvojene metodologije, redovno ispitivati parametre kvaliteta i kvantiteta prekograničnih voda na zajednički utvrđenim mernim mestima.
Razmena podataka i informacija
1) Strane će, u cilju efikasnog ispunjavanja odredaba Sporazuma, pravilnicima urediti razmenu meteoroloških, hidroloških i hidrogeoloških podataka i informacija o kvantitetu i kvalitetu prekograničnih voda.
2) Nadležni organi država Strana će, u skladu sa pravilnikom, redovno razmenjivati podatke o radiološkim merenjima, zbog eventualnih uticaja nuklearnih instalacija.
3) Nadležni organi država Strana će razmenjivati podatke o režimu rada, funkcionisanju i stanju zajednički određenih vodnih objekata koji prouzrokuju prekogranični uticaj i druge informacije potrebne za razumevanje, prevenciju, ocenu i otklanjanje prekograničnih uticaja.
4) Nadležni organi država Strana će uspostaviti, razvijati i koristiti sisteme za razmenu podataka, obaveštavanje i uzbunjivanje. U slučaju vanrednih događaja, Strane će se na najbrži mogući način međusobno obavestiti i razmeniti neophodne informacije.
5) Nadležni organi država Strana će vršiti razmenu informacija o osnovnim geodetskim tačkama, kilometarskim i hektometarskim znakovima i vodomerima, koji se koriste pri izvođenju i održavanju vodnih objekata i obavljanju vodnih delatnosti na prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa. Strane će ove tačke i podatke o njima staviti na korišćenje i raspolaganje drugoj strani.
6) Strane će u pravilnicima odrediti svoje nadležne organe za razmenu podataka i informacija.
Strane će nastojati da:
1) spreče pogoršanje i poboljšavaju stanje površinskih voda, sa ciljem dostizanja dobrog statusa, a da značajno izmenjena i veštačka vodna tela dostignu dobar hemijski status i ekološki potencijal;
2) spreče pogoršanje i popravljaju stanje podzemnih voda, sa ciljem dostizanja dobrog kvantitativnog i hemijskog statusa;
3) obezbede da se zaštita površinskih voda ne realizuje na štetu podzemnih voda i obrnuto;
4) primenom kriterijuma za kvalitet voda odrede ciljno stanje prekograničnih voda u pogledu kvaliteta i preduzimati mere radi prevencije, sprečavanja, držanja pod kontrolom i smanjenja negativnih prekograničnih uticaja;
5) blagovremeno preduzimaju mere za sprečavanje i otklanjanje posledica udesa i havarijskih zagađenja. Strane će u najkraćem mogućem roku, obavestiti jedna drugu ako se dogodi takvo zagađenje prekograničnih voda koje može da ima za posledicu prekogranični uticaj, ili se taj uticaj sa velikom verovatnoćom može očekivati, uključujući i opasnosti koje mogu nastati usled rada nuklearnih instalacija. Strane će sarađivati na smanjenju i otklanjanju posledica, sve do njihovog prestanka;
6) preduzimaju mere, u slučaju pojave prekograničnog uticaja tačkastih i difuznih izvora zagađenja zagađujućim supstancama, posebno prioritetnim i prioritetno hazardnim, radi praćenja, smanjenja i ograničavanja uticaja na kvalitet prekograničnih voda. Strane će koristiti listu zagađujućih, prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci saglasno sa odredbama Okvirne direktive o vodama i Direktive o standardima kvaliteta životne sredine;
7) nadležni organi država Strana, prilikom izdavanja vodne dozvole i drugih vodnih akata za nove objekte ili rekonstrukciju postojećih objekata na području koje je predmet ovog sporazuma, primene najbolju raspoloživu tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u prekogranični vodotok.
1) Nadležni organi država Strana će vršiti usaglašavanje nizova proticaja i utvrđivanje raspoloživih količina voda na zajednički utvrđenim mernim mestima.
2) Nadležni organi država Strana će, na osnovu zajednički prihvaćene metodologije, izraditi bilanse prekograničnih voda na utvrđenim mernim mestima.
3) Nadležni organi država Strana će utvrditi zalihe prekograničnih podzemnih voda i redovno procenjivati njihovo stanje.
4) Strane će, na osnovu bilansa prekograničnih voda, usaglašenih programa mera za prekogranične vode i slivove od zajedničkog interesa, utvrditi mere kojima se obezbeđuje pravično i održivo korišćenje raspoloživih količina voda.
5) Strane će definisati aktivnosti u periodu malih voda u cilju obezbeđivanja minimalnog održivog protoka.
Zaštita od štetnog dejstva voda
1) Strane će sarađivati u oblasti zaštite od poplava spoljnim i unutrašnjim vodama i od zagušenja ledom na prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa.
2) Strane će tokom procene i upravljanja rizicima od poplava, sarađivati i međusobno usaglašavati planiranje i realizaciju mera na prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa, kako bi se smanjila verovatnoća pojave štetnog dejstva voda na teritoriji država obe Strane, u skladu sa ciljevima Direktive o poplavama.
3) Strane će preduzimati sve potrebne mere radi osiguranja slobodnog oticaja vode i pronosa leda na prekograničnim vodotocima.
4) Pravilnikom se, naročito, utvrđuju sektori prekograničnih vodotoka i sistemi za odvođenje unutrašnjih voda koji su od zajedničkog interesa, kao i obaveze pri sprovođenju odbrane od poplava od spoljnih i unutrašnjih voda i od zagušenja ledom.
5) Nadležni organi država Strana će redovno održavati korita prekograničnih vodotoka i vodne objekte koji se na njima nalaze, a utiču na odbrambenu sposobnost. Kontinuirano će pratiti njihov uticaj na tečenje vode, pronos nanosa i leda i uslove plovidbe.
6) Strane su saglasne da se kanali za odvođenje unutrašnjih voda mogu i višenamenski koristiti, uz uslov da ove aktivnosti ne sprečavaju odvođenje unutrašnjih voda i ne prouzrokuju prekogranični štetni uticaj.
7) Strane neće na teritoriji svoje države izvoditi takve radove, niti preduzimati jednostrane mere, koje na teritoriji države druge Strane mogu prouzrokovati poplave, zabarenja, zaslanjenja, zasipanje nanosom i druge nepoželjne posledice i upravljaće svojim objektima na prekograničnim vodama tako da ne nastanu gore navedene posledice.
8) Vršenje vodoprivrednih aktivnosti i radova na prekograničnim vodama ne sme da ugrozi granične oznake i ostale tačke za geodetsko snimanje državne granice. Za privremeno ili trajno uklanjanje i izmeštanje graničnih oznaka, potrebna je prethodna saglasnost Mešovite komisije za obnavljanje, obeležavanje i održavanje državne granice između Republike Srbije i Mađarske, koja je osnovana za obnavljanje, označavanje i održavanje državne granice.
9) Nadležni organi država Strana će razraditi planove daljeg uređenja prekograničnih vodotoka na sektorima od zajedničkog interesa i preduzeti dopunske zajedničke radove u cilju poboljšanja režima tečenja vode, pronosa nanosa i leda i poboljšanja, odnosno, održavanja propisanih plovidbenih uslova. Ovi planovi i radovi moraju biti u potpunosti sinhronizovani sa potrebama Strana u sprovođenju odbrane od poplava, pri čemu treba pažljivo postupati prema prirodnim baštinama i obezbediti dobar ekološki status odnosno ekološki potencijal.
10) U slučaju konstatovanja nastanka opasnosti, u toku odbrane od poplava od spoljnih i unutrašnjih voda i leda i naročito u slučaju proboja nasipa, Strane će aktivnosti na teritorijama svojih država vršiti uz održavanje stalne veze sa drugom Stranom, a u skladu sa pravilnikom. Nadležni organi država Strana mogu se sastati po potrebi, na zahtev i na teritoriji države bilo koje Strane, radi uvida u situaciju na terenu i u cilju donošenja odluka o primeni mera odbrane.
SRPSKO-MAĐARSKA KOMISIJA ZA UPRAVLJANJE VODAMA
1) Strane će, radi ostvarivanja saradnje u skladu sa odredbama ovog sporazuma, osnovati Srpsko-mađarsku komisiju za upravljanje vodama (u daljem tekstu: Komisija).
2) Komisija se sastoji od srpskog i mađarskog dela, sa ukupno dvanaest članova. Svaka strana imenuje po šest članova komisije: predsednika, zamenika predsednika, sekretara i tri člana prema nacionalnom zakonodavstvu.
3) Strane će se međusobno obaveštavati pisanim diplomatskim putem o imenovanju i razrešenju predsednika Komisije. Predsednici će se međusobno obaveštavati pisanim putem o sastavu Komisije i o eventualnim promenama.
4) Predsednici, prema potrebi mogu da uključe posmatrače i stručnjake u rad Komisije.
5) U slučaju sprečenosti predsednika, menja ga zamenik predsednika sa istim ovlašćenjima.
Zadaci i delokrug rada Komisije
Komisija na svom prvom zasedanju donosi Poslovnik o radu kojim se bliže definišu sva pitanja koja su od važnosti za rad Komisije na i između zasedanja, kao i za rad radnih tela Komisije.
Komisija:
1) utvrđuje prekogranične vode i slivove od zajedničkog interesa iz člana 4. stav 1. ovog sporazuma;
2) prati, redovno ocenjuje realizaciju odredaba ovog sporazuma, utvrđuje eventualne nedostatke u saradnji Strana i predlaže mere za njihovo prevazilaženje. Po potrebi, ispituje realizaciju odredbi ovog sporazuma i na terenu;
3) daje predloge nadležnim organima država Strana za izmene ovog sporazuma;
4) za sve oblasti saradnje predviđene ovim sporazumom, donosi, po potrebi, menja pravilnike. U slučaju potrebe Komisija može doneti i druge pravilnike i akta;
5) u interesu realizacije zadataka koji proizilaze iz ovog sporazuma, Komisija formira stalne potkomisije i po potrebi ekspertske grupe. Imenuje njihove predsednike i odobrava pravilnike o radu. Po potrebi može da angažuje nezavisne eksperte za pojedina pitanja i izradu predloga za njihovo rešavanje, odnosno za usaglašavanje i izvršenje zadataka od zajedničkog interesa;
6) rešava i druga pitanja proistekla iz primene ovog sporazuma.
1) Komisija svoje odluke donosi jednoglasno. Ove odluke se unose u zapisnike sa zasedanja. Sva pitanja o kojima je Komisija raspravljala, uključujući i ona o kojima nije postignut dogovor, moraju se uneti u zapisnike sa zasedanja.
2) Zapisnik sa zasedanja Komisije radi se u dva originalna primerka i to svaki na srpskom jeziku i mađarskom jeziku koji usvajaju Strane, svaka prema svojim pravnim regulativama. O usvajanju Strane će se međusobno obavestiti bez odlaganja.
3) Odluke Komisije ne mogu se primenjivati ako jedna od Strana stavi prigovor na zapisnik Komisije. Ukoliko bude bilo prigovora, Strane će održati vanredno zasedanje.
4) O pitanjima o kojima Komisija nije postigla dogovor, Strane se obavezuju da u roku ne dužem od 60 dana od dana usvajanja zapisnika Komisije, koristeći pravne i tehničke mehanizme koji su im na raspolaganju, daju predloge za njihovo rešavanje vodeći računa o preuzetim obavezama Strana na osnovu ovog sporazuma, a u zajedničkom interesu.
Komisija održava redovna godišnja zasedanja, naizmenično na teritorijama država Strana. U slučaju potrebe, na zahtev jedne od strana, može se sazvati i vanredno zasedanje.
Predsednici, zamenici i sekretari Komisije mogu se sastajati između dva zasedanja u cilju razmatranja i rešavanja pitanja koja su predmet Sporazuma, rada Komisije i njenih radnih tela.
Troškove organizovanja i održavanja zasedanja Komisije, sastanaka potkomisija, odnosno, sastanaka stručnjaka, snosi ona Strana na teritoriji čije države se sastanak održava. Troškove učestvovanja Komisije (članove i stručnjake) na zasedanjima Komisije i drugim sastancima snosi svaka strana za sebe.
PRELAZAK DRŽAVNE GRANICE I CARINSKE ODREDBE
Prelazak ovlašćenih lica preko državne granice
Prelazak državne granice lica ovlašćenih za sprovođenje ovog sporazuma odvija se na sledeći način:
1) u slučaju izvođenja radova na državnoj granici van graničnog prelaza predsednici Komisije su u obavezi da najkasnije osam dana pre početka radova obaveste nadležne granične organe o sledećem: planirano mesto prelaska preko granice, vreme prelaska, mesto rada, svrha, dužina trajanja radova, spisak radnika, broj putnih isprava, planirano mesto povratka, očekivano vreme, marka vozila koja se koriste tokom radova sa brojem registarskih tablica. Obavešteni granični organi informisaće nadležne carinske organe i granične organe susedne države.
2) u izuzetnom slučaju kad je potrebno bez odlaganja intervenisati i preduzeti mere na prekograničnim vodama i preći državnu granicu van mesta graničnog prelaza, predsednici Komisije će se međusobno odmah obavestiti i ukoliko su saglasni, o tome, bez odlaganja, obavestiti nadležne granične organe država strana. O izvršenim radovima, preduzetim merama, razlozima, licima i opremi koja je prešla granicu, predsednici Komisije će naknadno, u roku od osam dana, pismenim putem obavestiti nadležne granične organe država strana.
Pravila u vezi sa carinom i taksama
Prilikom izvođenja aktivnosti u oblasti upravljanja vodama, na osnovu ovog sporazuma prenos materijala, goriva, mehanizacije i drugih oruđa rada neophodnih za izvođenje radova na teritoriji države druge strane, kao i sav materijal i oprema koja će se ugraditi, podleže proceduri carinjenja, ali se oslobađaju od plaćanja taksi, poreza i carina ukoliko nacionalno zakonodavstvo država Strana i propisi Evropske unije to omogućavaju.
Nakon završetka aktivnosti iz stava 1. ovog člana, preostali materijal i oprema mora da se vrati na teritoriju države strane sa koje je doneto.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Strane će nastojati da se sve nejasnoće u tumačenju i primeni ovog sporazuma i eventualna sporna pitanja koja iz toga proisteknu rešava Komisija.
Pitanja o kojima se na nivou Komisije ne postigne saglasnost, rešavaće Strane.
Ako Strane ne uspeju da reše sporna pitanja oko tumačenja ili primene odredaba ovog sporazuma, svaka Strana može predložiti rešavanje spora pred arbitražom koja se uspostavlja u skladu sa Prilogom IV Konvencije o zaštiti i održivom korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera (Helsinki, 1992).
Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima
Odredbe ovog sporazuma ne utiču na prava i obaveze, koje potiču iz članstva Mađarske u Evropskoj uniji, ili koje Mađarska i Republika Srbija imaju na osnovu bilo kog međunarodnog sporazuma ili članstva u međunarodnoj organizaciji.
Ovaj sporazum stupa na snagu tridesetog dana od dana prijema diplomatskim putem poslednjeg pisanog obaveštenja o okončanju unutrašnjih pravnih procedura potrebnih za stupanje na snagu ovog sporazuma.
1) Sporazum se zaključuje na neodređeno vreme.
2) Svaka strana može predložiti izmene Sporazuma. Izmene stupaju na snagu na način utvrđen u članu 24. ovog sporazuma.
3) Svaka strana može otkazati Sporazum. Sporazum prestaje da važi po isteku godinu dana od dana prijema pisanog obaveštenja o otkazu diplomatskim putem.
4) Otkaz Sporazuma nema uticaj na one projekte koji su započeti na osnovu Sporazuma i u trenutku otkazivanja Sporazuma još traju, osim ako se Strane ne dogovore drugačije.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi Sporazum između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o vodoprivrednim pitanjima, potpisan u Beogradu, 8. avgusta 1955. godine.
Strane nastavljaju sa primenom pravilnika i drugih dokumenata koji su zaključeni na osnovu Sporazuma između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o vodoprivrednim pitanjima, dok se ne usvoje novi pravilnici.
Spisak pravilnika i drugih dokumenata iz stava 2. ovog člana dat je u Prilogu ovog sporazuma i predstavlja njegov sastavni deo.
Potpisano u Subotici, dana 15. aprila 2019. godine, u dva (2) originalna primerka svaki na srpskom i mađarskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako autentična.
ZA VLADU REPUBLIKE SRBIJE |
|
ZA VLADU MAĐARSKE |
Spisak pravilnika i drugih dokumenata donetih na osnovu Sporazuma između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o vodoprivrednim pitanjima:
1) Pravilnik o eksploataciji kanala Kereš;
2) Pravilnik o prekvalifikaciji ustave Erdegljuk i o korišćenju voda na deonici granične Mrtve Tise;
3) Pravilnik o radu i održavanju Glavnog kanala i ustava Horgoš-Martonoš na jugoslovenskoj teritoriji, odnosno Vereškerest-Madarasto na mađarskoj teritoriji;
4) Privremeni pogonski pravilnik brane Novi Bečej;
5) Pravilnik o hidrološkoj saradnji između Republike Srbije i Mađarske;
6) Pravilnik za odbranu od poplavnih spoljnih i unutrašnjih voda i zagušenja ledom na graničnim ili državnom granicom presečenim vodotocima i hidrotehničkim sistemima na sektorima od zajedničkog interesa;
7) Zajednički pogonski pravilnik kanala Baja-Bezdan;
8) Pravilnik o postupcima u slučaju vanrednog zagađenja vode na srpsko-mađarskim graničnim vodama;
9) Pravilnik o radu i postupci kojima se reguliše uzorkovanje, ispitivanje i ocena kvaliteta vode na srpsko-mađarskim graničnim vodotocima;
10) Zapisnik sa sastanka predsednika Jugoslovensko-mađarske komisije za vodoprivredu i predsednika stalne Mađarsko-hrvatske vodoprivredne komisije (Šiofok, 25-27. novembar 1998.), odobrenog na 37. zasedanju Jugoslovensko-mađarske komisije za vodoprivredu.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".