Tip 1
Tip 2
Platina
Zlato
Paladijum
Srebro
ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O KONTROLI I ŽIGOSANJU PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA SA ANEKSIMA I I II("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2020) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala potpisana u Beču, 15. novembra 1972. godine, sa izmenama od 18. maja 1988. godine i 9. januara 2001. godine i Aneks I i Aneks II Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala usvojeni u Beču, 15. novembra 1972. godine, sa izmenama od 23. maja 1978. godine, 24. novembra 1988. godine, 25. i 26. maja 1998. godine, 15. oktobra 2002. godine, 11. oktobra 2010. godine i 20. aprila 2018. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala, sa aneksima I i II, u originalu na engleskom i francuskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
Tekst Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala, sa aneksima I i II, na engleskom i francuskom jeziku, možete pogledati OVDE
KONVENCIJA O KONTROLI I ŽIGOSANJU PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA
(bez Aneksa)
Potpisana u Beču 15. novembra 1972. godine
Stupila na snagu 27. juna 1975. godine
Izmenjena
- 18. maja 1988. godine (uz stupanje na snagu 16. avgusta 1993. godine)
- 9. januara 2001. godine *(uz stupanje na snagu 27. februara 2010. godine)
*na osnovu PMC/W 9/99 (Rev. 3)
© Konvencija o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala
Februar 2010.
Zabranjeno umnožavanje u komercijalne svrhe.
Umnožavanje za interne potrebe je dozvoljeno, pod uslovom da je naveden izvor.
Prečišćeni tekst na engleskom i francuskom jeziku
Urednik: Sekretarijat Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala.
Elektronska pošta: info@hallmarkingconvention.org
Veb sajt: http://www.hallmarkingconvention.org
PREAMBULA
Republika Austrija, Republika Finska, Kraljevina Norveška, Republika Portugalija, Kraljevina Švedska, Švajcarska Konfederacija i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske*;
___________
* Sledeće države su pristupile Konvenciji (u zagradama su navedeni datumi stupanja na snagu):
Irska (8.11.1983.), Danska (17.1.1988.), Češka Republika (2.11.1994.), Holandija (16.7.1999.),
Letonija (29.7.2004.), Litvanija (4.8.2004.), Izrael (1.6.2005.), Poljska (22.11.2005.),
Mađarska (1.3.2006), Kipar (17.1.2007.), Slovačka Republika (6.5.2007.) i Slovenija (5.3.2009.).
U želji da se olakša međunarodna trgovina predmetima od dragocenih metala, uz istovremeno održavanje zaštite potrošača koja je opravdana posebnom prirodom ovih predmeta;
Smatra se da međunarodna harmonizacija standarda i tehničkih propisa i smernica za metode i procedure kontrole i žigosanja predmeta od dragocenih metala predstavlja vredan doprinos slobodnom kretanju takvih proizvoda;
Smatra se da ovu harmonizaciju treba dopuniti obostranim priznavanjem kontrole i žigosanja u cilju promovisanja i održavanja saradnje između službi za ispitivanje i relevantnih organa vlasti;
S obzirom na činjenicu da države ugovornice Konvencije ne zahtevaju obavezno žigosanje i da se žigosanje predmeta od dragocenih metala žigovima Konvencije sprovodi na dobrovoljnoj osnovi;
Ugovoreno je sledeće:
1. Predmeti koje kontroliše i žigoše ovlašćena služba za ispitivanje u skladu sa odredbama ove konvencije neće biti podvrgnuti obaveznom dodatnom ispitivanju ili žigosanju u državi ugovornici koja vrši uvoz. Ovo ne sprečava državu ugovornicu koja vrši uvoz da izvrši testiranja radi provere u skladu sa članom 6.
2. Ništa što je sadržano u ovoj konvenciji ne zahteva od države ugovornice da dozvoli uvoz ili prodaju predmeta od dragocenih metala koji nisu definisani u njenim nacionalnim zakonima ili nisu usklađeni sa njenim nacionalnim stepenima finoće.
U svrhu ove konvencije "predmeti od dragocenih metala" su predmeti od platine, zlata, paladijuma, srebra ili legure navedenih metala, kako je definisano u Aneksu I.
1. U cilju ostvarivanja koristi od odredbi člana 1, predmeti od dragocenih metala moraju:
a) Biti podneti ovlašćenoj službi za ispitivanje koja je imenovana u skladu sa članom 5;
b) Ispunjavati tehničke zahteve ove konvencije, kako je izneto u Aneksu I;
c) Biti kontrolisani u skladu sa pravilima i procedurama koje su iznete u Aneksu II;
d) Biti žigosani žigovima koji su propisani u Aneksu II.
2. Koristi iz člana 1. neće se primenjivati na predmete od dragocenih metala na kojima su, nakon što su žigosani kako je propisano u Aneksu II, ti žigovi izmenjeni ili uništeni.
Države ugovornice neće biti obavezne da primenjuju odredbe stava 1. člana 1. na predmete od dragocenih metala koji su, nakon što su podneti ovlašćenoj službi za ispitivanje, kontrolisani i žigosani kako je propisano u članu 3, izmenjeni dodavanjem ili na bilo koji drugi način.
1. Svaka država ugovornica će imenovati jednu ili više ovlašćenih službi za ispitivanje radi kontrole i žigosanja predmeta od dragocenih metala, kako je predviđeno Aneksom II.
2. Ovlašćene službe za ispitivanje će zadovoljavati sledeće uslove:
- Dostupnost osoblja i neophodnih sredstava i opreme;
- Tehničku stručnost i profesionalni integritet osoblja;
- Tokom izvršavanja zahteva Konvencije, menadžment i tehničko osoblje mora biti nezavisno od svih krugova, grupa ili lica koja imaju direktan ili indirektan interes u datoj oblasti;
- Članovi osoblja moraju biti obavezani čuvanjem poverljivosti.
3. Svaka država ugovornica će obavestiti depozitara o imenovanju tih službi za ispitivanje i njihovim žigovima, kao i o svakom povlačenju ovog ovlašćenja iz bilo koje službe za ispitivanje koja je prethodno imenovana.
Depozitar će smesta obavestiti sve druge države ugovornice o navedenom.
Odredbe ove konvencije neće sprečiti državu ugovornicu da izvršava testiranja radi provere predmeta od dragocenih metala koji su žigosani žigovima koji su predviđeni ovom konvencijom. Ti testovi neće biti izvršavani na takav način da nepropisno sprečavaju uvoz ili prodaju predmeta od dragocenih metala koji su žigosani u skladu sa odredbama ove konvencije.
Države ugovornice ovim ovlašćuju depozitara za izvršavanje registracije pri Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO), u skladu sa Pariskom konvencijom o zaštiti industrijske svojine, Zajedničkim kontrolnim žigom koji je opisan u Aneksu II kao nacionalno obeležje svake države ugovornice. Depozitar će učiniti isto u slučaju neke države ugovornice u vezi sa kojom Konvencija stupa na snagu na neki kasniji datum ili u slučaju države koja pristupa Konvenciji.
1. Svaka država ugovornica će imati i održavati zakone koji zabranjuju, podložno kaznama, svako krivotvorenje, neovlašćeno menjanje ili zloupotrebu Zajedničkog kontrolnog žiga ili žigova ovlašćenih službi za ispitivanje koje su obaveštene u skladu sa stavom 3. člana 5, i svaku neovlašćenu izmenu predmeta ili izmenu ili brisanje oznake finoće ili žiga odgovornosti nakon što je stavljen Zajednički kontrolni žig.
2. Svaka država ugovornica preuzima obavezu pokretanja postupka po takvim zakonima nakon što otkrije ili nakon što joj je druga država ugovornica skrenula pažnju na dovoljan dokaz o krivotvorenju ili zloupotrebi Zajedničkog kontrolnog žiga ili žigova ovlašćenih službi za ispitivanje, ili izmeni ili brisanju oznake finoće ili žiga odgovornosti ili, u slučajevima kada je to prikladnije, preduzme drugi odgovarajući postupak.
1. Ukoliko država ugovornica u koju se uvozi ili jedna od njenih ovlašćenih službi za ispitivanje ima razloga da veruje da je neka služba za ispitivanje u izvoznoj državi ugovornici stavila Zajednički kontrolni žig nepoštujući relevantne odredbe ove konvencije, odmah će biti konsultovana služba za ispitivanje koja je trebalo da označi predmete i odmah će pružiti svu razumnu pomoć u istraživanju predmetnog slučaja. Ukoliko se ne može postići zadovoljavajuća nagodba, bilo koja od strana može uputiti predmetni slučaj Stalnom komitetu putem obaveštavanja predsedavajućeg. U takvom slučaju, predsedavajući će sazvati sednicu Stalnog komiteta.
2. Ukoliko je bilo koje pitanje upućeno Stalnom komitetu u skladu sa stavom 1, Stalni komitet može, nakon što je uključenim stranama data mogućnost da budu saslušane, dati preporuke u pogledu adekvatnog postupka koji će biti preduzet.
3. Ukoliko u razumnom vremenskom roku, preporuka koja je navedena u stavu 2. nije ispoštovana, ili ukoliko je Stalni komitet napravio propust u davanju takve preporuke, država ugovornica u koju se uvozi može uvesti dodatni nadzor nad predmetima od dragocenih metala koje je žigosala ta određena služba za ispitivanje i koji ulaze na njenu teritoriju, onako kako to smatra neophodnim, uključujući pravo da privremeno odbije prijem takvih predmeta. Sve države ugovornice će odmah biti obaveštene o takvim merama i povremeno će ih revidirati Stalni komitet.
4. U slučaju kada postoji dokaz o ponovljenoj i ozbiljnoj pogrešnoj primeni Zajedničkog kontrolnog žiga, država ugovornica koja uvozi može privremeno odbiti da primi predmete koji nose žig odgovarajuće službe za ispitivanje, bilo da su isti kontrolisani i žigosani u skladu sa ovom konvencijom ili ne. U takvom slučaju država ugovornica u koju se uvozi će odmah obavestiti sve druge države ugovornice i Stalni komitet će se sastati u roku od mesec dana da razmotri predmetno pitanje.
1. Ovim se uspostavlja Stalni komitet u kojem će biti zastupljena svaka država ugovornica. Svaka država ugovornica će imati jedan glas.
2. Zadaci Stalnog komiteta će biti sledeći:
Razmatranje i revizija funkcionisanja ove konvencije;
Revizija i, kada je neophodno, predlaganje izmena Aneksa ove konvencije;
Donošenje odluka o tehničkim pitanjima, kako je predviđeno Aneksima;
Promovisanje i održavanje tehničke i administrativne saradnje između država ugovornica po pitanjima kojima se bavi ova konvencija;
Razmatranje mera za obezbeđivanje jednoobraznog tumačenja i primene odredaba ove konvencije;
Podsticanje adekvatne zaštite žigova od falsifikovanja i zloupotrebe;
Davanje preporuka u slučaju da mu je upućeno bilo koje pitanje u skladu sa odredbama stava 2. člana 9, ili radi razrešenja bilo kog spora koji proističe iz funkcionisanja ove Konvencije, a koji je predstavljen Stalnom komitetu;
Preispitivanje da li su aranžmani neke države koja je zainteresovana za pristupanje ovoj konvenciji usklađeni sa uslovima Konvencije i njenih Aneksa i davanje izveštaja u tom pogledu radi razmatranja istih od strane država ugovornica.
3. Stalni komitet će usvojiti pravilnik o radu za svoje sednice, uključujući pravila za sazivanje takvih sednica. Ovaj komitet će se sastajati najmanje jednom godišnje.
4. U skladu sa gornjim stavom 2, Stalni komitet će donositi odluke o tehničkim pitanjima, kako je predviđeno Aneksima, anonimnim glasanjem.
5. Stalni komitet može davati preporuke za bilo koje pitanje u vezi sa primenom ove konvencije ili davati predloge za izmenu ove konvencije. Takve preporuke ili predlozi će biti preneti depozitaru koji će obavestiti sve države ugovornice.
Izmena Konvencije
1. U slučaju prijema predloga Stalnog komiteta za izmenu članova Konvencije, ili u slučaju predloga za izmenu Konvencije koji je uputila neka država ugovornica, depozitar će podneti takve predloge svim državama ugovornicama radi prihvatanja.
2. Ukoliko u roku od tri meseca od datuma podnošenja nekog predloga za izmenu u skladu sa stavom 1. neka država ugovornica zatraži otvaranje pregovora za davanje predloga, depozitar će organizovati održavanje takvih pregovora.
3. Pod uslovom da izmenu prihvate sve države ugovornice, izmena ove konvencije će stupiti na snagu mesec dana nakon polaganja poslednjeg instrumenta prihvatanja, izuzev ukoliko je predviđen neki drugi datum u izmeni. Instrumenti prihvatanja će biti položeni kod depozitara koji će obavestiti sve države ugovornice.
Izmena Aneksa
4. U slučaju da Stalni komitet da predlog za izmenu Aneksa Konvencije, depozitar će obavestiti sve države ugovornice.
5. Izmena Aneksa će stupiti na snagu šest meseci nakon datuma obaveštenja od strane depozitara, izuzev u slučaju prijema prigovora od Vlade države ugovornice ili izuzev ukoliko je predviđen kasniji datum za stupanje izmene na snagu u samoj izmeni.
Pristupanje
1. Bilo koja država koja je član Ujedinjenih nacija ili bilo kojih specijalizovanih agencija ili Međunarodne agencije za atomsku energiju ili Strana u Statutu Međunarodnog suda pravde i ima akte kojima se uređuje ispitivanje i žigosanje predmeta od dragocenih metala koji su neophodni u cilju usklađivanja sa zahtevima Konvencije i njenih Aneksa može, po pozivu država ugovornica koji prenosi depozitar, pristupiti ovoj konvenciji.
2. Vlade država ugovornica će dati svoj odgovor depozitaru u roku od četiri meseca od prijema zahteva koji uputi depozitar u kojem ih isti pita da li se slažu sa pozivom. Smatraće se da je bilo koja Vlada koja ne dostavi odgovor u navedenom roku dala pristanak na poziv.
3. Vlade država ugovornica će zasnovati svoju odluku o tome da li će pozvati neku državu da pristupi Konvenciji pre svega na izveštaju koji je naveden u stavu 2. člana 10.
4. Pozvana država može pristupiti ovoj konvenciji polaganjem instrumenta o pristupanju kod depozitara koji će o tome obavestiti sve druge države ugovornice. Pristupanje će stupiti na snagu tri meseca nakon polaganja predmetnog instrumenta.
1. Vlada bilo koje države koja je potpisnica ili pristupa Konvenciji može, prilikom polaganja svog instrumenta za ratifikaciju ili pristupanje, ili u bilo kom trenutku nakon toga, izjaviti depozitaru u pisanoj formi da se ova konvencija primenjuje na celokupnu ili delove teritorija koje su imenovane u izjavi, u pogledu spoljnih odnosa za koje je odgovorna. Depozitar će preneti svaku takvu izjavu Vladama svih drugih država ugovornica.
2. Ukoliko je izjava data u vreme polaganja instrumenta za ratifikaciju ili pristupanje, ova konvencija će stupiti na snagu u odnosu na te teritorije istog datuma kada Konvencija stupa na snagu u vezi sa državom koja je dala tu izjavu. U svim drugim slučajevima, Konvencija će stupiti na snagu u vezi sa tim teritorijama tri meseca nakon što depozitar primi predmetnu izjavu.
3. Primenu ove konvencije na celokupnu ili delove takvih teritorija može raskinuti Vlada države koja je dala izjavu koja se navodi u stavu 1, pod uslovom da uputi pisano obaveštenje depozitaru tri meseca unapred, a depozitar zatim obavesti sve druge države ugovornice.
Povlačenje
Bilo koja država ugovornica može se povući iz ove konvencije pod uslovom da uputi pisano obaveštenje depozitaru 12 meseci unapred koji će o tome obavestiti sve države ugovornice, ili pod drugim takvim uslovima koje države ugovornice mogu dogovoriti. Svaka država ugovornica preuzima obavezu da, u slučaju povlačenja iz Konvencije, prestane da koristi ili primenjuje u bilo koju svrhu Zajednički kontrolni žig nakon povlačenja.
Ratifikacija
1. Ovu konvenciju će ratifikovati države potpisnice. Instrumenti ratifikacije će biti položeni kod depozitara koji će obavestiti sve druge države potpisnice.
2. Ova konvencija će stupiti na snagu četiri meseca nakon polaganja četvrtog instrumenta ratifikacije. U vezi sa drugom državom potpisnicom koja naknadno polaže svoj instrument za ratifikaciju, ova konvencija će stupiti na snagu dva meseca nakon datuma polaganja, ali ne pre isteka gore navedenog perioda od četiri meseca.
Potvrđujući gorenavedeno, propisno ovlašćeni potpisnici su potpisali važeću Konvenciju.
Potpisano u Beču na današnji datum, 15. novembra 1972, u jednom primerku na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako autentična; primerak će biti deponovan kod Vlade Švedske, a overene kopije će biti prenete svim drugim državama potpisnicama i državama koje pristupaju Konvenciji.
U nastavku slede potpisi predstavnika Austrije, Finske, Norveške, Portugalije, Švedske, Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.
*******
ANEKS I i II
KONVENCIJE O KONTROLI I ŽIGOSANJU PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA
usvojeni u Beču 15. novembra 1972. godine
stupili na snagu 27. juna 1975. godine
izmenjeni
- 23. maja 1978. godine (stupili na snagu 14. jula 1980. godine)
- 24. novembra 1988. godine (stupili na snagu 13. decembra 1989. godine)
- 25. i 26. maja 1998. godine (stupili na snagu 10. marta 2000. godine)
- 15. oktobra 2002. godine (stupili na snagu 10. avgusta 2004. godine)
- 11. oktobra 2010. godine (stupili na snagu 3. avgusta 2011. godine)
- 20. aprila 2018. godine (stupili na snagu 1. januara 2019. godine)
© Konvencija o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala 2019
Reprodukcija je zabranjena u komercijalne svrhe.
Reprodukcija za interne potrebe je dozvoljena,
pod uslovom da je izvor potvrđen.
Tekst na engleskom i francuskom jeziku
Izdavač: Sekretarijat Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala
e-mejl: info@hallmarkingconvention.org
web adresa: http://www.hallmarkingconvention.org
DEFINICIJE I TEHNIČKI ZAHTEVI
1. Definicije
Za potrebe ove konvencije primenjuju se sledeće definicije:
1.1 Dragoceni metali
Dragoceni metali su platina, zlato, paladijum i srebro. Platina je najdragocenija, a zatim slede zlato, paladijum i srebro.
1.2. Legura dragocenog metala
Legura dragocenog metala je čvrsti rastvor koji sadrži najmanje jedan dragoceni metal.
1.3 Predmet od dragocenih metala
Predmet od dragocenog metala je bilo koji komad nakita, zlatarski ili časovničarski proizvod ili bilo koji drugi predmet, izrađen u celosti ili delimično od dragocenih metala ili njihovih legura. "Delom" znači da predmet od dragocenog metala može da sadrži
i. nemetalne delove
ii. delove od osnovnih (nedragocenih) metala iz tehničkih razloga i/ili kao ukras (videti tačku 1.5 dole).
1.4 Mešoviti predmet od dragocenih metala
Mešoviti predmet od dragocenog metala je predmet koji se sastoji iz dve ili više legura dragocenih metala.
1.5 Predmeti izrađeni od više metala
Predmet izrađen od više metala je predmet sastavljen od delova od dragocenog metala i delova od nedragocenih metala.
1.6 Finoća
Finoća je sadržaj navedenog dragocenog metala u leguri, izražen u hiljaditim delovima mase.
1.7 Stepen finoće
Stepen finoće je najmanji sadržaj navedenog dragocenog metala u leguri, izražen u hiljaditim delovima mase.
1.8 Premaz/prevlaka
Premaz ili prevlaka su jedan ili više slojeva materijala, koji je odobrio Stalni komitet, nanet na ceo ili deo predmeta od dragocenog metala, npr. hemijskim, elektrohemijskim, mehaničkim ili fizičkim procesom.
1.9 Osnovni metali
Osnovni metali su svi metali osim platine, zlata, paladijuma i srebra.
1.10 Analiza
Analiza je kvantitativna analiza legure dragocenih metala metodom definisanom u stavu 3.2 Aneksa II.
1.11 Druge definicije i dodatni detalji
Stalni komitet može odlučiti o drugim definicijama, kao i o dodatnim detaljima.
2. Tehnički zahtevi
2.1 Predmeti koji nisu obuhvaćeni Konvencijom
Konvencija se ne odnosi na:
a) predmete izrađene od legura u finoći koju nije definisao Stalni komitet;
b) bilo koji predmet koji je namenjen za korišćenje u medicinske, stomatološke, veterinarske, naučne ili tehničke svrhe;
c) kovanice koje su zakonsko sredstvo plaćanja;
d) delove ili nepotpune poluproizvode (npr. metalni delovi ili površinski sloj);
e) sirovine kao što su šipke, ploče, žice i cevi;
f) predmete od osnovnih metala prevučene dragocenim metalom;
g) bilo koji drugi predmet o kome odluči Stalni komitet.
Prema tome, gore navedeni predmeti od a) do g) ne mogu biti označeni Zajedničkim kontrolnim žigom.
2.2 Stepeni finoće koji se primenjuju u skladu sa Konvencijom
U skladu sa članom 1. stav 2. Konvencije, stepeni finoće koji se primenjuju pod Konvencijom moraju biti oni koje je definisao Stalni komitet.
2.3 Odstupanje
Nije dozvoljeno negativno odstupanje od stepena finoće koji je naznačen na predmetu.
2.4 Upotreba sredstva za lemljenje
2.4.1. Principi su:
a) Sredstvo za lemljenje se može koristiti samo u svrhu spajanja.
b) Stepen finoće sredstva za lemljenje je jednak stepenu finoće predmeta.
c) Ako se koristi sredstvo za lemljenje nižeg stepena finoće, ceo predmet mora imati naznačeni stepen finoće.
2.4.2 Praktične izuzetke od ovih principa i druge metode spajanja utvrđuje Stalni komitet.
2.5 Upotreba delova od osnovnih metala i nemetalnih delova u predmetima od dragocenih metala
2.5.1 U predmetima od dragocenih metala je dozvoljeno korišćenje delova od osnovnih metala i nemetalnih delova, u mehaničke svrhe za koje dragoceni metali nisu odgovarajući zbog tvrdoće ili trajnosti, i to pod sledećim uslovima:
a) Kada su vidljivi, delovi od osnovnih metala i nemetalni delovi se moraju jasno razlikovati po boji od dragocenih metala.
b) Ne smeju se prevlačiti niti menjati kako bi dali izgled dragocenog metala.
c) Ne smeju se koristiti za ojačavanje, otežavanje ili punjenje.
d) Gde je to primenljivo, deo od osnovnog metala mora biti označen sa "METAL".
2.5.2 Stalni komitet može odlučiti o dodatnim detaljima ili izuzecima koji se odnose na delove od osnovnih metala, kao i o nemetalnim delovima i supstancama.
2.6 Predmeti od više metala
2.6.1 U predmetima od dragocenih metala je dopuštena upotreba delova od osnovnih metala i nemetalnih delova u svrhu dekoracije, pod sledećim uslovima:
a) Delovi od osnovnih metala i nemetalni delovi moraju biti jasno vidljivi u celosti.
b) Moraju se razlikovati po boji od dragocenih metala (tj. ne smeju biti prevučeni niti izmenjeni tako da izgledaju kao dragoceni metal).
c) Delovi od osnovnih metala moraju biti označeni sa "METAL".
2.6.2 Stalni odbor može odlučiti o daljim detaljima ili izuzecima.
2.7 Prevlake na predmetima od dragocenih metala
Stalni komitet odlučuje o dozvoljenim prevlakama i izuzecima iz tehničkih razloga.
* * * * * * *
KONTROLA OD STRANE OVLAŠĆENE SLUŽBE ZA ISPITIVANJE
1. Opšte
1.1 Ovlašćena služba za ispitivanje (u daljem tekstu "služba za ispitivanje") mora da se pridržava uslova i zahteva, kao što je navedeno u članu 5. stav 2. Konvencije, ne samo u trenutku obaveštavanja depozitara, već u bilo kom trenutku svog rada nakon toga.
1.2 Služba za ispitivanje mora da utvrdi da li predmeti od dragocenih metala koji su joj podneti radi žigosanja Zajedničkim kontrolnim žigom, ispunjavaju uslove iz Aneksa I Konvencije.
1.3 U principu, služba za ispitivanje, mora da ima osposobljenu laboratoriju za ispitivanje predmeta od dragocenih metala. Laboratorija mora biti sposobna da analizira one predmete od dragocenih metala koji će biti žigosani Zajedničkim kontrolnim žigom, u skladu sa odobrenim metodama ispitivanja (vidi odeljak 3.2 dole). Služba za ispitivanje može podugovoriti ispitivanje. Stalni komitet definiše uslove za podugovaranje ispitivanja. Takođe će dati i smernice za uslove ocenjivanja laboratorija za ispitivanje.
1.4 Da bi dokazala svoju osposobljenost, laboratorija mora biti ili akreditovana u skladu sa standardom ISO 17025 ili mora prikazati ekvivalentni nivo stručnosti.
1.5 Ekvivalentni nivo osposobljenosti se postiže kada služba za ispitivanje ima sistem upravljanja, koji ispunjava glavne zahteve standarda ISO 17025 i uspešno učestvuje u međunarodnoj šemi ispitivanja dragocenih metala pod nazivom "Round Robin". Round Robin-om upravlja Stalni komitet ili neko drugo telo koje imenuje Stalni komitet. Stalni komitet definiše kako će se dostići i verifikovati jednak nivo osposobljenosti. On takođe izdaje smernice za Round Robin, uključujući nivo učešća i kriterijume za izvođenje.
1.6 Stalni komitet obezbeđuje dodatne smernice o zahtevima iz člana 5. stav 2. Konvencije, posebno o nezavisnosti osoblja službe za ispitivanje.
2. Ispitivanje
2.1 Ako je Služba za ispitivanje utvrdila da je predmet kompletan u odnosu na sve njegove metalne delove i da je usaglašen sa odredbama Aneksa I ove konvencije, Služba za ispitivanje će na zahtev označiti predmet oznakom Službe za ispitivanje i Zajedničkim kontrolnim žigom. U slučajevima kada se primenjuje žig Zajednički kontrolni žig, služba za ispitivanje će, pre izdavanja predmeta, obezbediti da on u potpunosti bude označen u skladu sa odredbama stavova koji slede.
2.2 Ispitivanje predmeta od dragocenih metala podnetih na žigosanje Zajedničkim kontrolnim žigom se sastoji iz dva koraka:
a) procene homogenosti serije, i
b) određivanja finoće legure (ispitivanje).
2.3 Svrha ispitivanja je da se proceni usaglašenost legure ili predmeta od dragocenog metala
3. Metode ispitivanja i metode analize
3.1 Služba za ispitivanje može da koristi bilo koju od metoda ispitivanja za procenu homogenosti serije koju je definisao Stalni komitet.
3.2 Služba za ispitivanje će koristiti bilo koju od odobrenih metoda analize za ispitivanje predmeta od dragocenih metala kako je definisao Stalni komitet.
4. Uzorkovanje
Broj predmeta uzetih iz iste serije i broj uzoraka izdvojenih od tih predmeta za ispitivanje i analizu mora biti dovoljan da se utvrdi homogenost serije i da se osigura da svi delovi svih predmeta koji se kontrolišu u seriji odgovaraju zahtevanom stepenu finoće. Smernice za uzorkovanje ustanovljava Stalni komitet.
5. Označavanje
5.1 Princip
5.1.1 Predmeti, koji ispunjavaju kriterijume Aneksa I, biće žigosani Zajedničkim kontrolnim žigom (CCM), kako je opisano u stavu 5.5, u skladu sa zahtevima iz ovog aneksa.
5.1.2 CCM se primenjuje zajedno sa drugim oznakama (od kojih se neke mogu kombinovati), koje zajedno daju sledeće minimalne podatke o:
a) ko je proizveo (ili uvezao) predmet: označava se registrovanim znakom odgovornosti kao što je opisano u stavu 5.4;
b) ko je kontrolisao predmet: ovo je prikazano žigom ovlašćene službe za ispitivanje;
c) koliki je sadržaj dragocenog metala u predmetu: to se označava oznakom finoće arapskim brojevima; i
d) od kog je dragocenog metala izrađen predmet: ovo je prikazano znakom, simbolom ili oblikom koji označava vrstu dragocenog metala.
5.1.3 Stalni komitet određuje kojim od ovih oznaka se moraju označiti predmeti i koji se mogu kombinovati.
5.2 Metode
Prihvaćene su sledeće metode žigosanja: mehaničko i lasersko. Stalni komitet može odlučiti i o drugim metodama žigosanja predmeta.
5.3 Prikaz
Kad god je to moguće, sve oznake se stavljaju što bliže jedna drugoj. Ostale oznake (npr. oznaka godine), koje ne smeju biti zbunjujuće u odnosu na gore pomenute oznake, dozvoljene su kao dodatne oznake.
5.4 Registar znakova odgovornosti
Znak odgovornosti iz stava 5.1.2 tačka a) mora biti upisan u službeni registar države ugovornice i/ili jedne od njenih službi za ispitivanje, koja kontroliše predmet.
5.5 Zajednički kontrolni žig (CCM)
5.5.1 Opis
5.5.1.1 Zajednički kontrolni žig je znak usaglašenosti koji pokazuje da je predmet od dragocenih metala kontrolisan u skladu sa zahtevima Konvencije koji su sadržani u ovim aneksima i Zborniku tehničkih odluka. Sastoji se od prikaza vage, reljefno istaknute na ravnoj pozadini, koja je uokvirena promenljivim geometrijskim oblikom.
5.5.1.2 CCM može se kombinovati sa oznakom finoće i oznakom dragocenog metala: u ovom slučaju, geometrijski oblik okvira žiga ukazuje na vrstu dragocenog metala, dok je stepen finoće predmeta, u hiljaditim delovima, prikazan arapskim brojem u reljefu, kako je opisano u nastavku (Tip 1).
5.5.1.3 CCM može biti samo znak usaglašenosti: u ovom slučaju, on je uokviren standardizovanim osmougaonim štitom, kako je opisano u nastavku (Tip 2).
Tip 1 |
Tip 2 |
|||
Platina |
Zlato |
Paladijum |
Srebro |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
5.5.2 Odobrene veličine
Stalni komitet definiše prihvatljive veličine CCM-a i ostalih obaveznih oznaka.
5.6 Predmeti izrađeni od više legura istog dragocenog metala
Na predmet koji je izrađen od različitih legura istog dragocenog metala, stavlja se oznaka finoće i Zajednički kontrolni žig za najnižu finoću koja je prisutna u predmetu. Stalni komitet može odlučiti o izuzecima.
5.7 Predmeti koji se sastoje od delova
Ako se predmet sastoji od delova koji su spojeni šarkom ili lako odvojivi, gore navedene oznake se stavljaju na glavni deo, gde je to moguće. Ako je izvodljivo, Zajedničkim kontrolnim žigom bi trebalo označiti i manje delove.
5.8 Mešoviti predmeti od dragocenog metala
5.8.1 Ukoliko se predmet sastoji od različitih legura dragocenih metala i ako su boja i granice svake legure jasno vidljivi, oznake iz stava 5.1.2 se primenjuju na jednu leguru dragocenog metala, a odgovarajući Zajednički kontrolni žig (tip 1) se primenjuje na ostale legure.
5.8.2 Ukoliko se predmet sastoji od različitih legura dragocenih metala, a boja i granice svake legure nisu vidljivi, oznake iz stava 5.1.2 i odgovarajući Zajednički kontrolni žig primenjuju se na najmanje dragocen metal. Zajednički kontrolni žig za dragocenije metale se ne primenjuje.
5.8.3 O dodatnim pravilima i izuzecima koji su opravdani iz tehničkih razloga odlučuje Stalni komitet.
5.9 Predmeti izrađeni od više metala
5.9.1 Kod predmeta koji se sastoje od više metala, oznakama iz stava 5.1.2 se označava deo od dragocenog metala. Oznaka "METAL" (ili ekvivalent) se primenjuje na metalni deo u skladu sa stavom 2.6 Aneksa I Konvencije.
5.9.2 Stalni komitet može odlučiti o dodatnim detaljima ili izuzecima.
* * * * * * *
ČLAN 3
O prihvatanju izmena i dopuna Aneksa I i Aneksa II koji su sastavni deo Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta od dragocenih metala i njihovoj primeni u Republici Srbiji odlučuje Vlada.
O objavljivanju Aneksa I i Aneksa II iz stava 1. ovog člana stara se ministarstvo nadležno za poslove mera i dragocenih metala.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".