ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O MEĐUNARODNOM OSTVARIVANJU IZDRŽAVANJA DECE I DRUGIH ČLANOVA PORODICE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2020) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice, zaključena u Hagu, 23. novembra 2007. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA O MEĐUNARODNOM OSTVARIVANJU IZDRŽAVANJA DECE I DRUGIH ČLANOVA PORODICE
(Zaključena 23. novembra 2007. godine)
Države potpisnice ove konvencije,
U želji da poboljšaju saradnju između država u pogledu međunarodnog ostvarivanja izdržavanja dece i drugih članova porodice;
Svesne potrebe za uspostavljanjem postupaka koji daju rezultate i koji su pristupačni, brzi, efikasni, ekonomični, pravični i prilagođeni različitim situacijama;
Želeći da se nadovežu na najbolja rešenja postojećih haških konvencija i drugih međunarodnih instrumenata, posebno Konvencije Ujedinjenih nacija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu od 20. juna 1956. godine;
Nastojeći da iskoriste prednosti tehnološkog napretka i stvore prilagodljiv sistem koji može nastaviti da se razvija u skladu sa promenjenim potrebama i novim mogućnostima koje stvara dalji tehnološki napredak;
Podsećajući da, u skladu sa čl. 3. i 27. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta od 20. novembra 1989. godine:
- najbolji interes deteta mora biti od prvenstvenog značaja u svim odlukama koje se tiču dece,
- svako dete ima pravo na životni standard koji odgovara njegovom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju,
- roditelj(i) ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstvenu dužnost da u skladu sa svojim sposobnostima i finansijskim mogućnostima obezbede uslove života neophodne za razvoj deteta, i da
- države ugovornice treba da preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući zaključivanje međunarodnih sporazuma, kako bi obezbedile ostvarivanje izdržavanja dece od strane roditelja ili drugih odgovornih lica, naročito kada takva lica ne žive u istoj državi u kojoj živi dete,
Odlučile su da zaključe ovu konvenciju i sporazumele se u pogledu sledećih odredaba:
CILJ, POLJE PRIMENE I DEFINICIJE
Cilj ove konvencije je da obezbedi efikasno međunarodno ostvarivanje izdržavanja dece i drugih članova porodice, naročito putem:
a) uspostavljanja sveobuhvatnog sistema saradnje između organa država ugovornica;
b) omogućavanja podnošenja zahteva za donošenje odluka o izdržavanju;
c) obezbeđivanja priznanja i izvršenja odluka o izdržavanju; i
d) predviđanja efikasnih mera za brzo izvršenje odluka o izdržavanju.
(1) Ova konvencija primenjuje se na:
a) obaveze izdržavanja koje proističu iz roditeljsko-dečjeg odnosa prema licu mlađem od 21 godine;
b) priznanje i izvršenje ili izvršenje odluke o izdržavanju supružnika ili bivših supružnika kada je zahtev podnet zajedno sa zahtevom u smislu tačke a) ovog stava; i
c) izdržavanje između supružnika ili bivših supružnika, izuzimajući poglavlja ІІ i ІІІ.
(2) Svaka država ugovornica može, u skladu sa članom 62, staviti rezervu i ograničiti primenu Konvencije u pogledu stava 1. tačka a) na lica koja nisu navršila 18 godina. Država ugovornica koja stavi tu rezervu nema pravo da zahteva primenu Konvencije na lica koja je zbog njihovog uzrasta isključila svojom rezervom.
(3) Svaka država ugovornica može izjaviti, u skladu sa članom 63, da će proširiti primenu cele Konvencije ili nekog njenog dela na sve obaveze izdržavanja koje proističu iz porodičnih odnosa, roditeljstva, braka ili srodstva, uključujući naročito obaveze u pogledu ugroženih lica. Svaka takva izjava stvara obaveze između dve države ugovornice samo u onoj meri u kojoj se njihove izjave odnose na iste obaveze izdržavanja i delove Konvencije.
(4) Odredbe ove konvencije primenjuju se na decu bez obzira na bračni status roditelja.
Za potrebe ove konvencije:
a) "poverilac" označava lice koje ima pravo na izdržavanje ili traži da mu to pravo bude priznato;
b) "dužnik" označava lice koje je dužno da plaća izdržavanje ili od koga se traži da plaća izdržavanje;
c) "pravna pomoć" označava pomoć neophodnu da se podnosiocima zahteva omogući da saznaju svoja prava i istaknu zahtev povodom njih i da se obezbedi sveobuhvatno i efikasno postupanje po zahtevima u zamoljenoj državi. Načini pružanja takve pomoći mogu, prema potrebi, uključivati pravno savetovanje, pomoć prilikom podnošenja zahteva nekom organu, pravno zastupanje i oslobađanje od plaćanja troškova postupka;
d) "pismeni sporazum" označava sporazum zabeležen u bilo kom obliku čiji je sadržaj dostupan za kasniju upotrebu;
e) "ugovor o izdržavanju" označava pismeni sporazum koji se odnosi na plaćanje izdržavanja i koji je:
i) nadležni organ formalno sastavio ili upisao kao javnu ispravu, ili je
ii) overen ili upisan od strane nadležnog organa, ili je zaključen pred njim, ili je kod njega deponovan, pri čemu ga nadležni organ može preispitati ili izmeniti;
f) "ugroženo lice" označava lice koje zbog umanjenja ili nedostatka ličnih sposobnosti nije u stanju da se samo izdržava.
SARADNJA ORGANA UPRAVE
(1) Država ugovornica određuje centralni organ za izvršavanje obaveza koje su mu naložene ovom konvencijom.
(2) Federativna država, država u kojoj važi više pravnih sistema ili država koja se sastoji od autonomnih teritorijalnih jedinica, može odrediti više centralnih organa, ali mora da odredi tačan teritorijalni ili personalni domašaj njihovih ovlašćenja. Kada država imenuje više centralnih organa, određuje centralni organ kome se mogu uputiti svi podnesci radi njihovog dostavljanja odgovarajućem centralnom organu unutar države.
(3) O određivanju jednog centralnog organa ili više njih, njihovim kontakt podacima i kada je potrebno, o obimu njihovih ovlašćenja predviđenih stavom 2. ovog člana, država ugovornica obaveštava Stalni biro Haške konferencije za međunarodno privatno pravo u trenutku deponovanja instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju ili u trenutku davanja izjave u skladu sa članom 61. Države ugovornice bez odlaganja obaveštavaju Stalni biro o svim izmenama.
Opšte funkcije centralnih organa
Centralni organi su dužni da:
a) međusobno sarađuju i da unapređuju saradnju nadležnih organa u svojim državama radi postizanja ciljeva Konvencije;
b) potraže rešenja za teškoće nastale u primeni Konvencije, u meri u kojoj je to moguće.
Posebne funkcije centralnih organa
(1) Centralni organi pružaju pomoć u pogledu zahteva predviđenih poglavljem ІІІ, pri čemu posebno:
a) šalju i primaju takve zahteve;
b) pokreću ili olakšavaju pokretanje postupaka u pogledu tih zahteva.
(2) U pogledu takvih zahteva, preduzimaju sve odgovarajuće mere:
a) obezbeđuju ili olakšavaju pružanje pravne pomoći, kada to nalažu okolnosti;
b) pomažu u pronalaženju dužnika i poverioca;
c) pomažu da se dobiju odgovarajuće informacije o prihodima i, ako je potrebno, imovini dužnika i poverioca, uključujući mesto nalaženja dobara;
d) podstiču mirno rešavanje u cilju postizanja dobrovoljnog plaćanja izdržavanja, ako je potrebno putem posredovanja, nagodbe ili sličnog postupka;
e) olakšavaju izvršavanje postojećih odluka o izdržavanju, uključujući i sve zaostale isplate;
f) olakšavaju prikupljanje i brz prenos uplata za izdržavanje;
g) olakšavaju pribavljanje isprava ili drugih dokaza;
h) pružaju pomoć prilikom utvrđivanja porekla deteta kada je to neophodno radi ostvarivanja izdržavanja;
i) pokreću ili olakšavaju pokretanje postupaka radi donošenja neophodnih privremenih mera teritorijalnog karaktera, čiji je cilj obezbeđivanje rezultata po zahtevima za izdržavanje koji su u toku;
j) olakšavaju dostavljanje isprava.
(3) Zadatke centralnih organa navedene u ovom članu mogu obavljati javni organi ili drugi organi nad kojima vrše nadzor nadležni organi u toj državi, u skladu sa pravom te države. Država ugovornica obaveštava Stalni biro Haške konferencije za međunarodno privatno pravo o određivanju takvog javnog ili drugog organa, kao i o njihovim kontakt podacima i obimu njihovih zadataka. Države ugovornice odmah obaveštavaju Stalni biro o svim izmenama.
(4) Ništa iz ovog člana ili člana 7. neće se tumačiti kao nametanje obaveze centralnom organu da vrši ovlašćenja koja prema pravu zamoljene države mogu vršiti samo sudski organi.
Zahtevi za preduzimanje posebnih mera
(1) Centralni organ može, uz navođenje obrazloženja, zatražiti od drugog centralnog organa da preduzme odgovarajuće posebne mere prema članu 6. stav 2. tač. b), c), g), h), i) i j), ako nije u toku rešavanje nijednog zahteva u skladu sa članom 10. Zamoljeni centralni organ preduzima odgovarajuće mere ukoliko ih smatra neophodnim da potencijalnom tražiocu pomogne da sačini zahtev iz člana 10. ili da utvrdi da li takav zahtev treba podneti.
(2) Centralni organ takođe može preduzeti posebne mere na zahtev drugog centralnog organa u predmetu plaćanja izdržavanja sa međunarodnim elementom koji je u toku u državi molilji.
(1) Svaki centralni organ snosi svoje troškove u primeni ove konvencije.
(2) Centralni organi ne mogu podnosiocu zahteva nametati nikakva plaćanja za pružanje svojih usluga u skladu sa Konvencijom, osim u slučaju izuzetnih troškova koji proističu iz zahteva za posebnim merama u skladu sa članom 7.
(3) Zamoljeni centralni organ ne može naplatiti troškove usluga navedenih u stavu 2. bez prethodne saglasnosti podnosioca zahteva da se usluga pruža po toj ceni.
PODNOŠENJE ZAHTEVA PREKO CENTRALNIH ORGANA
Podnošenje zahteva preko centralnih organa
Zahtev iz ovog poglavlja upućuje se centralnom organu zamoljene države preko centralnog organa države ugovornice u kojoj podnosilac zahteva ima boravište. Za svrhe ove odredbe, boravište isključuje puko fizičko prisustvo.
(1) Poverilac koji traži plaćanje izdržavanja prema ovoj konvenciji može podneti sledeće zahteve u državi molilji:
a) priznanje ili priznanje i izvršenje odluke;
b) izvršenje odluke koja je doneta ili priznata u zamoljenoj državi;
c) donošenje odluke u zamoljenoj državi, kada ne postoji nikakva odluka, uključujući, ako je potrebno, utvrđivanje porekla deteta;
d) donošenje odluke u zamoljenoj državi u kojoj priznanje ili izvršenje odluke nije moguće ili je odbijeno, zbog toga što nisu ispunjeni uslovi za priznanje ili izvršenje navedeni u članu 20, ili usled postojanja razloga predviđenih članom 22. tač. b) ili e);
e) izmena odluke donete u zamoljenoj državi;
f) izmena odluke donete u državi koja nije zamoljena država.
(2) Dužniku protiv koga je doneta odluka o plaćanju izdržavanja stoje na raspolaganju u državi molilji sledeće vrste zahteva:
a) priznanje odluke ili ekvivalentni postupak koji dovode do obustavljanja ili ograničenja izvršenja prethodne odluke u zamoljenoj državi;
b) izmena odluke donete u zamoljenoj državi;
c) izmena odluke donete u državi koja nije zamoljena država.
(3) Osim ako nije drugačije propisano ovom konvencijom, o zahtevima iz st. 1. i 2. odlučuje se prema pravu zamoljene države, a zahtevi iz stava 1. tač. c) do f) i stava 2. tač. b) i c) podležu normama o nadležnosti koje se primenjuju u zamoljenoj državi.
(1) Svaki zahtev predviđen članom 10. mora da sadrži barem sledeće podatke:
a) izjavu o vrsti zahteva, bilo da ih je jedan ili više;
b) lično ime i kontakt podatke, uključujući adresu i datum rođenja podnosioca zahteva;
c) lično ime i, ako su poznati, adresu i datum rođenja suprotne stranke;
d) lično ime i datum rođenja svakog lica za koje se traži izdržavanje;
e) razloge na kojima se zasniva zahtev;
f) u zahtevu poverioca, obaveštenje o mestu u koje treba poslati ili elektronski preneti uplatu za izdržavanje;
g) osim u zahtevu iz člana 10. stav 1. tačka a) i stav 2. tačka a), sve podatke ili isprave navedene u izjavi zamoljene države datoj u skladu sa članom 63;
h) lično ime i kontakt podatke za lice ili službu centralnog organa države molilje, nadležnih za postupanje po zahtevu.
(2) Pored navedenog, ako je potrebno i u meri u kojoj je poznato, zahtev mora da sadrži:
a) finansijsko stanje poverioca;
b) finansijsko stanje dužnika, uključujući ime i adresu poslodavca dužnika, kao i vrstu i mesto nalaženja imovine dužnika;
c) sva druga obaveštenja koja mogu pomoći u nalaženju suprotne stranke.
(3) Uz zahtev se prilažu sva neophodna dodatna obaveštenja ili isprave, uključujući i isprave koje se odnose na pravo podnosioca zahteva na besplatnu pravnu pomoć. Kada su u pitanju zahtevi iz člana 10. stav 1. tačka a) i stav 2. tačka a), uz zahtev se prilažu samo isprave navedene u članu 25.
(4) Zahtev iz člana 10. može se podneti na obrascu koji je preporučila i objavila Haška konferencija za međunarodno privatno pravo.
Prosleđivanje, prijem i obrada zahteva preko centralnih organa
(1) Centralni organ države molilje pomaže podnosiocu zahteva da se obezbedi da uz zahtev budu priložena sva obaveštenja i isprave za koje taj organ zna da su neophodni za razmatranje zahteva.
(2) Pošto se uverio da je zahtev u skladu sa uslovima predviđenim Konvencijom, centralni organ države molilje šalje zahtev centralnom organu zamoljene države u ime i uz pristanak podnosioca zahteva. Uz zahtev se prilaže obrazac za prenos dat u Aneksu 1. Kada to od njega zatraži centralni organ zamoljene države, centralni organ države molilje dostavlja kompletnu kopiju svake isprave iz člana 16. stav 3, člana 25. stav 1. tač. a), b) i d) i stav 3. tačka b) i člana 30. stav 3, overenu od strane nadležnog organa u državi porekla.
(3) U roku od šest sedmica od dana prijema zahteva, zamoljeni centralni organ potvrđuje prijem na obrascu navedenom u Aneksu 2 i obaveštava centralni organ države molilje o tome koji su početni koraci preduzeti ili će biti preduzeti u postupanju po zahtevu, a može zatražiti i svaku dalju potrebnu ispravu ili obaveštenje. U istom roku od šest sedmica, zamoljeni centralni organ dostavlja centralnom organu države molilje lično ime i kontakt podatke lica ili službe nadležne da odgovori na upite u pogledu napretka u postupku po zahtevu.
(4) U roku od tri meseca nakon potvrde prijema, zamoljeni centralni organ obaveštava centralni organ države molilje o statusu zahteva.
(5) Zamoljeni centralni organi i centralni organ države molilje međusobno se obaveštavaju o:
a) licu ili jedinici nadležnoj za konkretan predmet;
b) napretku u postupanju po predmetu,
i dužni su da daju blagovremene odgovore na upite.
(6) Centralni organi postupaju po zahtevu onoliko brzo koliko valjano razmatranje njegove sadržine to dopušta.
(7) Centralni organi koriste najbrže i najefikasnije načine komunikacije koji su im na raspolaganju.
(8) Zamoljeni centralni organ može odbiti postupanje po zahtevu samo ako je očigledno da uslovi predviđeni Konvencijom nisu ispunjeni. U tom slučaju, taj centralni organ odmah obaveštava centralni organ države molilje o razlozima odbijanja.
(9) Zamoljeni centralni organ ne može odbiti zahtev samo zbog toga što su potrebne dodatne isprave ili obaveštenja. Međutim, zamoljeni centralni organ može zatražiti od centralnog organa države molilje da dostavi te dodatne isprave ili obaveštenja. Ukoliko centralni organ države molilje to ne učini u roku od tri meseca ili nekom dužem roku koji naznači zamoljeni centralni organ, zamoljeni centralni organ može odlučiti da neće više postupati po zahtevu. U tom slučaju, zamoljeni centralni organ o svojoj odluci obaveštava centralni organ države molilje.
Suprotna stranka ne može pobijati nijedan zahtev podnet preko centralnih organa država ugovornica u skladu sa ovim poglavljem, kao ni ispravu ili obaveštenje priložene uz zahtev ili one koje je pribavio centralni organ samo zbog načina ili sredstava komunikacije koje su između sebe koristili centralni organi u pitanju.
(1) Zamoljena država obezbeđuje podnosiocima zahteva delotvoran pristup postupcima, uključujući i postupak izvršenja i postupak po žalbi koji proističu iz zahteva predviđenih ovim poglavljem.
(2) Radi pružanja delotvornog pristupa, zamoljena država pruža besplatnu pravnu pomoć u skladu sa čl. 14. do 17, osim ako se primenjuje stav 3. ovog člana.
(3) Zamoljena država nije obavezna da pruži besplatnu pravnu pomoć ako i u meri u kojoj postupci u toj državi omogućavaju podnosiocu zahteva da vodi slučaj bez potrebe za takvom vrstom pomoći, a centralni organ pruža neophodne usluge besplatno.
(4) Uslovi za uživanje prava na besplatnu pravnu pomoć ne smeju biti stroži od onih koji su predviđeni u ekvivalentnim domaćim slučajevima.
(5) Nikakvo obezbeđenje, jemstvo ili depozit, ma kako nazvani, ne mogu biti nametnuti kao garancija plaćanja troškova u postupcima prema ovoj konvenciji.
Besplatna pravna pomoć u pogledu zahteva za izdržavanje deteta
(1) Zamoljena država pruža besplatnu pravnu pomoć u pogledu svih zahteva poverioca iz ovog poglavlja koji se odnose na obaveze izdržavanja nastale iz odnosa roditelj-dete prema licu koje nije navršilo 21 godinu.
(2) Bez obzira na stav 1, zamoljena država može odbiti besplatnu pravnu pomoć ako smatra da zahtev ili neko drugo pravno sredstvo očigledno nisu osnovani, osim ako je reč o zahtevima iz člana 10. stav 1. tač. a) i b) i u slučajevima obuhvaćenim članom 20. stav 4.
Izjava o dozvoli korišćenja testa procene sredstava potrebnih za izdržavanje deteta
(1) Bez obzira na član 15. stav 1, država može izjaviti u skladu sa članom 63. da će pružiti besplatnu pravnu pomoć i u pogledu zahteva koji ne potpadaju pod član 10. stav 1. tač. a) i b) i u slučajevima obuhvaćenim članom 20. stav 4, pod uslovom da se obavi test procene sredstava potrebnih za izdržavanje deteta.
(2) Prilikom davanja takve izjave, država obaveštava Stalni biro Haške konferencije za međunarodno privatno pravo o načinu na koji će se obaviti procena sredstava potrebnih za izdržavanje deteta, kao i o finansijskim kriterijumima koje je potrebno ispuniti za zadovoljenje testa.
(3) Zahtev naveden u stavu 1, adresiran na državu koja je dala izjavu iz tog stava, uključuje formalnu potvrdu podnosioca zahteva u kojoj se navodi da sredstva za dete zadovoljavaju kriterijume iz stava 2. Zamoljena država može samo da zahteva dodatne dokaze o sredstvima za dete ako ima opravdane razloge da smatra da su obaveštenja koja je dao podnosilac zahteva netačna.
(4) Ako je najpovoljnija pravna pomoć predviđena pravom zamoljene države za zahteve iz ovog poglavlja koji se tiču obaveze izdržavanja deteta iz odnosa roditelj-dete povoljnija od one iz st. 1. do 3. ovog člana, pružiće se ta najpovoljnija pravna pomoć.
Zahtevi koji ne ispunjavaju uslove člana 15. ili člana 16.
U slučaju drugih zahteva prema ovoj konvenciji, a ne onih predviđenih članom 15. ili 16:
a) pružanje besplatne pravne pomoći može zavisiti od procene sredstava podnosioca ili procene osnovanosti njegovog zahteva;
b) podnosilac zahteva koji je u državi porekla uživao besplatnu pravnu pomoć ima pravo, u svakom postupku priznanja ili izvršenja, na besplatnu pravnu pomoć barem jednaku onoj koju u istim okolnostima predviđa pravo zamoljene države.
OGRANIČENJA U POKRETANJU POSTUPAKA
(1) Kada je odluka doneta u državi ugovornici u kojoj poverilac ima uobičajeno boravište, dužnik ne može pokrenuti postupak za izmenu odluke ili donošenje nove odluke u nekoj drugoj državi ugovornici sve dok poverilac uobičajeno boravi u državi u kojoj je odluka doneta.
(2) Stav 1. ne primenjuje se:
a) kada su stranke zaključile pismeni sporazum o nadležnosti organa druge države ugovornice, osim ako se radi o sporovima o obavezi izdržavanja dece;
b) ako poverilac pristane na nadležnost te druge države ugovornice, bilo izričito bilo upuštanjem u raspravljanje o meritumu bez isticanja prigovora nenadležnosti prvom mogućom prilikom;
c) kada nadležni organ države porekla odluke ne može ili odbija da vrši svoju nadležnost za izmenu odluke ili donošenja nove odluke; ili
d) kada se odluka doneta u državi porekla ne može priznati ili proglasiti izvršnom u državi ugovornici u kojoj se razmatra njena izmena ili donošenje nove odluke.
PRIZNANJE I IZVRŠENJE
(1) Ovo poglavlje se primenjuje na odluke o obavezi izdržavanja koje su doneli sudski ili upravni organi. Termin "odluka" podrazumeva i nagodbu ili sporazum zaključen pred takvim organom ili odobren od strane takvog organa. Odluka može uključivati automatsku indeksaciju i obavezu plaćanja zaostalog duga, retroaktivnog izdržavanja ili kamate, kao i utvrđivanje troškova i rashoda.
(2) Ako se odluka ne odnosi isključivo na obavezu izdržavanja, dejstvo ovog poglavlja ograničava se na delove odluke koji se tiču obaveze izdržavanja.
(3) Za svrhe stava 1, "upravni organ" označava javno telo čije odluke, prema pravu države u kojoj je ono osnovano:
a) mogu biti predmet žalbe ili kontrole od strane sudskog organa; ili
b) imaju sličnu pravnu snagu i dejstvo kao odluke sudskih organa u istoj stvari.
(4) Ovo poglavlje se takođe primenjuje na sporazume o izdržavanju u skladu sa članom 30.
(5) Odredbe ovog poglavlja primenjuju se na zahteve za priznanje i izvršenje koji su direktno podneti nadležnom organu zamoljene države u skladu sa članom 37.
Osnovi za priznanje i izvršenje
(1) Odluka doneta u jednoj državi ugovornici (država porekla) priznaje se i izvršava u drugim državama ugovornicama ako je:
a) tuženi imao uobičajeno boravište u državi porekla u vreme pokretanja postupka;
b) tuženi izričito prihvatio nadležnost suda ili se upustio u raspravljanje o meritumu bez isticanja prigovora nenadležnosti prvom mogućom prilikom;
c) poverilac imao uobičajeno boravište u državi porekla odluke u vreme pokretanja postupka;
d) dete, u čiju korist je određeno izdržavanje, imalo uobičajeno boravište u državi porekla u vreme pokretanja postupka, pod uslovom da je protivnik predlagača živeo sa detetom u toj državi ili da je boravio u toj državi i u njoj plaćao izdržavanje za dete;
e) postojao pismeni sporazum stranaka o nadležnosti, osim ako se radi o sporovima za izdržavanje dece; ili
f) odluku doneo organ koji je odlučivao o sporu o ličnom statusu ili roditeljskoj odgovornosti, osim ako je nadležnost bila zasnovana samo na državljanstvu jedne od stranaka.
(2) Država ugovornica može staviti rezervu na stav 1. tač. c), e) ili f) ovog člana, u skladu sa članom 62.
(3) Država ugovornica koja stavi rezervu iz stava 2. ovog člana priznaće i izvršiti odluku ako bi po njenom pravu u sličnim činjeničnim okolnostima organi ove države bili nadležni da donesu takvu odluku.
(4) Kada priznanje odluke nije moguće zbog rezerve iz stava 2. ovog člana, država ugovornica će preduzeti sve odgovarajuće mere da donese odluku u korist poverioca ako dužnik ima uobičajeno boravište u toj državi. Ova odredba se ne primenjuje na direktne zahteve za priznanje i izvršenje podnete prema članu 19. stav 5, ili na zahteve za izdržavanje navedene u članu 2. stav 1. tačka b).
(5) Odluka u korist deteta mlađeg od 18 godina koja ne može biti priznata samo zbog rezerve koju je država stavila u pogledu stava 1. tač. c), e) ili f) ovog člana, prihvata se kao utvrđujuća u pogledu podobnosti deteta za izdržavanje u zamoljenoj državi.
(6) Odluka se priznaje samo ako ima dejstvo u državi porekla i izvršava se samo ako je izvršna u državi porekla.
Delovi odluke koji predstavljaju zasebnu celinu i delimično priznanje i izvršenje
(1) Ako se u zamoljenoj državi ne može priznati ili izvršiti cela odluka, priznaće se ili izvršiti bilo koji deo odluke koji predstavlja samostalnu celinu čije je priznanje ili izvršenje moguće.
(2) Delimično priznanje ili izvršenje odluke može se uvek zahtevati.
Osnov za odbijanje priznanja i izvršenja
Priznanje i izvršenje odluke može biti odbijeno:
a) ako je priznanje i izvršenje odluke očigledno nespojivo sa javnim poretkom (ordre public) zamoljene države;
b) ako je odluka dobijena prevarom u pogledu pravila postupka;
c) ako je pred organom zamoljene države u toku ranije pokrenuti postupak između istih stranaka i sa istim ciljem;
d) ako je odluka nespojiva sa odlukom donetom između istih stranaka i sa istim ciljem, bilo u zamoljenoj državi ili nekoj drugoj državi, pod uslovom da ova poslednja ispunjava potrebne uslove za priznanje i izvršenje u zamoljenoj državi;
e) u slučaju kada tuženi nije pristupio sudu niti je imao zastupnika u postupku u državi porekla -
i) ako pravo države porekla predviđa obaveštenje o postupku, a tuženi nije uredno obavešten o pokrenutom postupku i nije mu pružena mogućnost da učestvuje u postupku; ili
ii) ako pravo države porekla ne predviđa obaveštenje o postupku, a tuženi nije uredno obavešten o odluci i nije imao priliku da je ospori, u pogledu činjenica i prava, podnošenjem prigovora ili žalbe; ili
f) ako je odluka doneta u suprotnosti sa članom 18.
Postupak po zahtevu za priznanje i izvršenje
(1) Osim kada je drugačije određeno odredbama Konvencije, postupci za priznanje i izvršenje uređuju se pravom zamoljene države.
(2) Kada je zahtev za priznanje i izvršenje odluke podnet preko centralnih organa u skladu sa poglavljem ІІІ, zamoljeni centralni organ odmah:
a) prosleđuje zahtev nadležnom organu koji će bez odlaganja proglasiti odluku izvršnom ili je registrovati za izvršenje; ili
b) ako je on taj nadležni organ, sam preduzima navedene mere.
(3) Kada je zahtev direktno podnet nadležnom organu zamoljene države u skladu sa članom 19. stav 5, taj organ će bez odlaganja proglasiti odluku izvršnom ili je registrovati za izvršenje.
(4) Oglašavanje odluke izvršnom ili njena registracija mogu se odbiti samo iz razloga navedenih u članu 22. tačka a). U ovoj fazi ni podnosilac zahteva ni njegov protivnik nemaju pravo da podnesu bilo kakve prigovore ili podneske.
(5) Podnosilac zahteva i njegov protivnik odmah se obaveštavaju o oglašavanju odluke izvršnom ili njenoj registraciji na osnovu st. 2. i 3. ovog člana, ili o odbijanju na osnovu stava 4. ovog člana, tako da mogu, u pogledu činjenica i prava, podneti prigovor ili žalbu.
(6) Prigovor ili žalba podnose se u roku od 30 dana od dana obaveštenja shodno stavu 5. ovog člana. Ako podnosilac prigovora ili žalbe ne boravi u državi ugovornici u kojoj je oglašavanje odluke izvršnom ili njena registracija izvršena ili odbijena, rok za prigovor ili žalbu je 60 dana od dana obaveštavanja.
(7) Prigovor ili žalba mogu se zasnivati samo na:
a) razlozima za odbijanje priznanja i izvršenja propisanim članom 22;
b) osnovima za priznanje i izvršenje navedenih u članu 20;
c) verodostojnosti ili celovitosti bilo koje isprave podnete u skladu sa članom 25. stav 1. tač. a), b) ili d) ili stav 3. tačka b).
(8) Prigovor ili žalba protivnika predlagača može takođe biti zasnovana na činjenici da je dug već izmiren u onoj meri u kojoj se priznanje i izvršenje odnose na dospela potraživanja.
(9) Podnosilac prigovora ili žalbe i suprotna stranka odmah se obaveštavaju o odluci po prigovoru ili žalbi.
(10) Naredna žalba, ako je dozvoljena pravom zamoljene države, nema uticaj na odlaganje izvršenja odluke, osim ako postoje izuzetne okolnosti.
(11) O priznanju i izvršenju, kao i o žalbi nadležni organ odlučuje bez odlaganja.
Alternativni postupak po zahtevu za priznanje i izvršenje
(1) Bez obzira na član 23. st. 2. do 11, država može izjaviti u skladu sa članom 63. da će primenjivati postupak priznanja i izvršenja predviđen ovim članom.
(2) Kada je zahtev za priznanje i izvršenje odluke podnet preko centralnih organa u skladu sa poglavljem ІІІ, zamoljeni centralni organ odmah:
a) prosleđuje zahtev nadležnom organu koji će bez odlaganja odlučiti o zahtevu za priznanje i izvršenje; ili
b) doneti takvu odluku sam, ako je on taj nadležni organ.
(3) Nadležni organ donosi odluku o priznanju i izvršenju nakon što protivnik podnosioca zahteva bude uredno i bez odlaganja obavešten o postupku i pošto obe strane dobiju mogućnost da budu saslušane.
(4) Nadležni organ može na sopstvenu inicijativu razmotriti razloge za odbijanje priznanja i izvršenja navedene u članu 22. tač. a), c) i d). Ovaj organ može da ispita svaki od razloga pobrojanih u čl. 20, 22. i 23. stav 7. tačka c), ako to zatraži protivnik podnosioca zahteva ili ako se u pogledu tih razloga javi sumnja posle uvida u isprave podnete u skladu sa članom 25.
(5) Odbijanje priznanja i izvršenja može se takođe zasnivati na podmirenju duga do one mere do koje je priznavanje i izvršenje vezano za plaćanja koja su dospela u prošlosti.
(6) Bilo kakva žalba, ako je dozvoljena zakonom zamoljene države, neće imati uticaj na odlaganje izvršenja odluke, osim ako postoje izuzetne okolnosti.
(7) Nadležni organ postupa bez odlaganja pri donošenju odluke o priznanju i izvršenju, uključujući i žalbu.
(1) Uz zahtev za priznanje i izvršenje iz člana 23. ili člana 24, prilaže se:
a) kompletan tekst odluke;
b) isprava kojom se potvrđuje da je odluka izvršna u državi porekla i, ako je odluku doneo upravni organ, isprava kojom se potvrđuje da su ispunjeni uslovi iz člana 19. stav 3, osim ako je država u skladu sa članom 57. izjavila da odluke njenih upravnih organa uvek ispunjavaju ove uslove;
c) ako protivnik podnosioca zahteva nije pristupio sudu niti je imao zastupnika u postupku u državi porekla, isprava ili isprave kojima se potvrđuje da je, u zavisnosti od slučaja, bio uredno obavešten o postupku i da je imao mogućnost da bude saslušan, ili da je uredno bio obavešten o odluci i da je imao mogućnost da podnese prigovor ili uloži žalbu na nju u pogledu činjeničnih ili pravnih pitanja;
d) kada je potrebno, isprava kojom se dokazuje iznos zaostalih plaćanja i datum izračunavanja tog iznosa;
e) kada je potrebno, u slučaju odluke kojom se predviđa automatsko prilagođavanje indeksacijom, isprava koja sadrži podatke potrebne za odgovarajuće izračunavanje;
f) kada je potrebno, isprava kojom se dokazuje u kom obimu je podnosilac zahteva ostvarivao pravo na besplatnu pravnu pomoć u državi porekla.
(2) U slučaju prigovora ili žalbe prema članu 23. stav 7. tačka c), ili na zahtev nadležnog organa u zamoljenoj državi, kompletna kopija konkretne isprave, overene od strane nadležnog organa države porekla, odmah se prosleđuje:
a) od strane centralnog organa države molilje, kada je zahtev podnet u skladu sa poglavljem ІІІ;
b) od strane podnosioca zahteva, kada je zahtev upućen direktno nadležnom organu zamoljene države.
(3) U skladu sa članom 57, država ugovornica može da:
a) odredi da se uz zahtev mora priložiti celovita kopija odluke, overena od strane nadležnog organa države porekla;
b) navede uslove pod kojima umesto kompletnog teksta odluke prihvata sažetak ili izvod odluke sačinjen od strane nadležnog organa države porekla, koji se može sačiniti na obrascu preporučenom i objavljenom od strane Haške konferencije za međunarodno privatno pravo; ili
c) istakne da ne zahteva ispravu kojom se potvrđuje da su ispunjeni uslovi iz člana 19. stav 3.
Postupak po zahtevu za priznanje
Ovo poglavlje primenjuje se mutatis mutandis na zahtev za priznanje odluke, s tim što se uslov izvršnosti zamenjuje uslovom da odluka ima dejstvo u državi porekla.
Nadležni organ zamoljene države vezan je činjenicama na osnovu kojih je organ države porekla zasnovao svoju nadležnost.
Zabrana ispitivanja odluke u meritumu
Nadležni organ zamoljene države neće vršiti nikakvo ispitivanje merituma odluke.
Fizičko prisustvo deteta ili podnosioca zahteva se ne zahteva
Fizičko prisustvo deteta ili podnosioca ne zahteva se ni u jednom postupku pokrenutom u zamoljenoj državi shodno ovom poglavlju.
(1) Sporazum o izdržavanju zaključen u državi ugovornici smatra se podobnim za priznanje i izvršenje kao odluka na osnovu ovog poglavlja, pod uslovom da je izvršan kao odluka u državi porekla.
(2) U smislu člana 10. stav 1. tač. a) i b) i stav 2. tačka a), termin "odluka" obuhvata sporazum o izdržavanju.
(3) Uz zahtev za priznanje i izvršenje sporazuma o izdržavanju prilaže se:
a) kompletan tekst sporazuma o izdržavanju; i
b) isprava kojom se potvrđuje da je konkretni sporazum o izdržavanju izvršan kao odluka u državi porekla.
(4) Priznanje i izvršenje sporazuma o izdržavanju može se odbiti:
a) ako je priznanje i izvršenje očigledno nespojivo sa javnim poretkom zamoljene države;
b) ako je sporazum o izdržavanju zaključen prevarom ili je bio predmet falsifikovanja;
c) ako je sporazum o izdržavanju u suprotnosti sa odlukom donetom između istih stranaka i sa istim ciljem, bilo u zamoljenoj državi ili nekoj drugoj državi, pod uslovom da ova kasnija odluka ispunjava uslove neophodne za njeno priznanje i izvršenje u zamoljenoj državi.
(5) Izuzev čl. 20, 22, 23. stav 7. i člana 25. st. 1. i 3, odredbe ovog poglavlja primenjuju se mutatis mutandis na priznanje i izvršenje sporazuma o izdržavanju, s tim što:
a) oglašavanje ili registracija u skladu sa članom 23. st. 2. i 3. može se odbiti samo zbog razloga navedenog u stavu 4. tačka a) ovog člana;
b) prigovor ili žalba iz člana 23. stav 6. mogu biti zasnovani samo na:
i) razlozima za odbijanje priznanja i izvršenja predviđenim stavom 4. ovog člana;
ii) verodostojnosti ili celovitosti isprava podnetih u skladu sa stavom 3. ovog člana;
c) u pogledu postupka iz člana 24. stav 4, nadležni organ može na sopstvenu inicijativu razmotriti razlog za odbijanje priznanja i izvršenja propisan u stavu 4. tačka a) ovog člana. Ovaj organ može da ispita svaki od razloga navedenih u stavu 4. ovog člana, kao i verodostojnost i celovitost svake isprave priložene u skladu sa stavom 3. ovog člana ako to zatraži protivnik podnosioca zahteva ili ako se u pogledu tih razloga javi sumnja posle uvida u navedene isprave.
(6) Postupak za priznanje i izvršenje sporazuma o izdržavanju prekida se ako je pred nadležnim organom države ugovornice u toku postupak po prigovoru u pogledu sporazuma.
(7) U skladu sa članom 63, država može dati izjavu da se zahtevi za priznanje i izvršenje sporazuma o izdržavanju mogu podnositi samo preko centralnih organa.
(8) U skladu sa članom 62, država ugovornica može staviti rezervu i zadržati pravo da ne priznaje i ne izvršava sporazume o izdržavanju.
Odluke nastale kombinovanim dejstvom privremenih i potvrđujućih naloga
Ako je odluka nastala kombinovanim dejstvom privremenog naloga izdatog u jednoj državi i naloga organa druge države, kojim se potvrđuje taj privremeni nalog ("država potvrđivanja"):
a) u smislu ovog poglavlja, svaka od tih država smatra se državom porekla;
b) uslovi predviđeni članom 22. tačka e) smatraju se ispunjenim ako je protivnik bio uredno obavešten o postupku u državi potvrđivanja i ako je imao mogućnost da ospori potvrđivanje privremenog naloga;
c) uslov iz člana 20. stav 6. da je odluka izvršna u državi porekla ispunjen je ako je odluka izvršna u državi potvrđivanja; i
d) član 18. ne sprečava pokretanje postupka za izmenu odluke u bilo kojoj od ove dve države.
IZVRŠENJE U ZAMOLJENOJ DRŽAVI
(1) Shodno odredbama ovog poglavlja, izvršenje se sprovodi prema pravu zamoljene države.
(2) Izvršenje treba da se sprovede brzo.
(3) Kada se zahtevi podnose preko centralnih organa, a odluka je proglašena izvršnom ili je registrovana za izvršenje prema poglavlju V, izvršenje se sprovodi bez potrebe za drugim radnjama podnosioca zahteva.
(4) U vezi sa trajanjem obaveze izdržavanja, važe pravila koja se primenjuju u državi porekla odluke.
(5) Rok zastarelosti za izvršenje zaostalih potraživanja određuje se prema pravu države porekla odluke ili pravu zamoljene države, u zavisnosti od toga koje pravo određuje duži rok zastarelosti.
U slučajevima na koje se Konvencija odnosi, zamoljena država obezbeđuje sredstva izvršenja koja su barem ekvivalentna onima koja se primenjuju u čisto unutrašnjim slučajevima.
(1) Države ugovornice dužne su da omoguće efikasna sredstva izvršenja u svom domaćem pravu kako bi se izvršavale odluke na koje se Konvencija odnosi.
(2) Ta sredstva mogu da obuhvate:
a) prenos zarade;
b) prenos novčanih sredstava sa računa i uloga kod banaka;
c) umanjenje iznosa sredstava koja se isplaćuju na ime socijalnog osiguranja;
d) založno pravo ili prinudnu prodaju imovine;
e) zadržavanje povraćaja poreza;
f) zadržavanje ili zabranu na penzije;
g) prijavu kreditnim institucijama;
h) odbijanje izdavanja, suspenziju ili oduzimanje različitih dozvola (vozačke dozvole, na primer);
i) korišćenje medijacije, mirenja i drugih alternativnih načina rešavanja sporova, kako bi se podstaklo dobrovoljno izvršenje.
(1) Države ugovornice podstiču se, i putem međunarodnih sporazuma, na promovisanje korišćenja najekonomičnijih i najefikasnijih metoda koje im stoje na raspolaganju za prenos sredstava za plaćanje izdržavanja.
(2) Država ugovornica, prema čijem je pravu prenos sredstava ograničen, daje najviši prioritet prenosu sredstava namenjenih za plaćanja prema ovoj konvenciji.
JAVNOPRAVNI ORGANI
Javnopravni organi kao podnosioci zahteva
(1) Za potrebe zahteva za priznanje i izvršenje prema članu 10. stav 1. tač. a) i b) i slučajeva predviđenih članom 20. stav 4, termin "poverilac" uključuje javnopravni organ koji istupa umesto lica kome se duguje izdržavanje ili javnopravni organ kome se duguje regres za davanja učinjena na ime izdržavanja.
(2) Za pravo javnopravnog organa da istupa umesto lica kome se duguje izdržavanje ili koje traži isplatu regresa za davanja učinjena na ime izdržavanja, merodavno je pravo države čiji je javnopravni organ u pitanju.
(3) Javnopravni organ može da traži priznanje ili izvršenje:
a) odluke donete protiv dužnika po zahtevu javnopravnog organa koji potražuje isplatu povodom davanja učinjenih na ime izdržavanja;
b) odluke donete između poverioca i dužnika, a u visini iznosa davanja učinjenih poveriocu na ime izdržavanja.
(4) Javnopravni organ koji traži priznanje ili izvršenje odluke po upućivanju zahteva dužan je da dostavi sve potrebne isprave za utvrđivanje njegovih prava prema stavu 2, kao i da su naknade isplaćene poveriocu.
OPŠTE ODREDBE
Direktni zahtevi podneti nadležnim organima
(1) Konvencija ne isključuje mogućnost korišćenja postupaka predviđenih domaćim pravom države ugovornice koji omogućavaju licu (podnosiocu zahteva) da se direktno obrati nadležnom organu te države, u materiji uređenoj Konvencijom, uključujući tu, uz poštovanje ograničenja iz člana 18, obraćanje radi donošenja ili izmene odluke o izdržavanju.
(2) Član 14. stav 5. i član 17. tačka b) i odredbe poglavlja V, VІ, VІІ i ovog poglavlja, sa izuzetkom člana 40. stav 2, člana 42, člana 43. stav 3, člana 44. stav 3, čl. 45. i 55, primenjuju se u pogledu zahteva za priznanje i izvršenje podnetih direktno nadležnom organu države ugovornice.
(3) Za potrebe stava 2. ovog člana, primenjuje se član 2. stav 1. tačka a) na odluku o izdržavanju ugroženog lica starijeg od uzrasta navedenog u toj tački, kada je odluka doneta pre nego što je lice dostiglo taj uzrast, a izdržavanje preko tog uzrasta je određeno zbog njegovih umanjenih sposobnosti.
Lični podaci prikupljeni ili prosleđeni u skladu sa ovom konvencijom mogu se koristiti samo u svrhu zbog koje su prikupljeni i prosleđeni.
Svaki organ koji obrađuje podatke obezbeđuje čuvanje tajnosti podataka u skladu sa pravom svoje države.
(1) Organ ne otkriva niti potvrđuje podatke koji su prikupljeni ili prosleđeni u primeni ove konvencije ako smatra da bi se time moglo ugroziti zdravlje, bezbednost ili sloboda nekog lica.
(2) Odluku koju u tom smislu donese jedan centralni organ uzeće u obzir drugi centralni organ, posebno u slučajevima nasilja u porodici.
(3) Ništa iz ovog člana ne sprečava nadležne organe da prikupljaju i međusobno prosleđuju podatke u meri u kojoj je to neophodno da bi se izvršavale obaveze iz ove konvencije.
Oslobođenje od službenog potvrđivanja
U smislu ove konvencije ne može se zahtevati službeno potvrđivanje ili druga slična formalnost.
Centralni organ zamoljene države može zatražiti punomoćje od podnosioca zahteva samo ako u njegovo ime preduzima radnje u sudskim postupcima ili u postupcima pred drugim organima, ili da bi odredio zastupnika u tom cilju.
(1) Naplata bilo kojih troškova nastalih primenom Konvencije nema prednost u odnosu na naplatu izdržavanja.
(2) Država može naplatiti troškove od stranke koja je izgubila spor.
(3) Za potrebe zahteva iz člana 10. stav 1. tačka b) da se naplate troškovi od stranke koja je izgubila spor u smislu stava 2, termin "poverilac" iz člana 10. stav 1. uključuje državu.
(4) Ovaj član ne utiče na primenu člana 8.
(1) Svaki zahtev i svaka isprava koja je uz njega priložena sačinjavaju se na izvornom jeziku i praćeni su prevodom na službeni jezik zamoljene države ili drugi jezik koji je ona navela u izjavi datoj u skladu sa članom 63, osim ako nadležni organ zamoljene države smatra da prevod nije potreban.
(2) Ako zbog odredaba svog prava država ugovornica u kojoj je u upotrebi više službenih jezika ne može da prihvati na celoj svojoj teritoriji isprave sačinjene na jednom od tih jezika, onda daje izjavu u skladu sa članom 63, kojom određuje jezik na kojem treba sačiniti isprave ili njihove prevode kako bi mogli biti podneti u naznačenim delovima njene teritorije.
(3) Ukoliko se centralni organi nisu drugačije sporazumeli, sva ostala komunikacija između njih obavlja se na službenom jeziku zamoljene države ili na engleskom ili francuskom jeziku. Međutim, država ugovornica može stavljanjem rezerve u skladu sa članom 62. isključiti mogućnost upotrebe engleskog ili francuskog jezika.
Sredstva i troškovi prevođenja
(1) U slučaju zahteva iz poglavlja ІІІ, centralni organi se mogu sporazumeti, u konkretnom slučaju ili uopšte, da se prevod sa izvornog jezika ili drugog dogovorenog jezika na službeni jezik zamoljene države može sačiniti u zamoljenoj državi. Ako nema sporazuma i ako centralni organ države molilje ne može da postupi u skladu sa odredbama člana 44. st. 1. i 2, onda zahtev i priložene isprave može proslediti uz prevod na engleskom ili francuskom jeziku, za dalje prevođenje na službeni jezik zamoljene države.
(2) Troškove prevođenja koji nastanu primenom stava 1. ovog člana snosi država molilja, osim ako se drugačije dogovore centralni organi ovih država.
(3) Bez obzira na član 8, centralni organ države molilje može da naplati troškove prevođenja zahteva i priloženih isprava od podnosioca, osim u meri u kojoj ti troškovi mogu biti pokriveni njenim sistemom pravne pomoći.
Nejedinstveni pravni sistemi - tumačenje
(1) Kada je u pitanju država u kojoj se dva ili više pravnih sistema, ili više vrsta pravila u pogledu pitanja regulisanih Konvencijom primenjuju u različitim teritorijalnim jedinicama:
a) svako pozivanje na pravo ili postupak države smatra se u konkretnom slučaju kao pozivanje na pravo ili postupak koji važe u određenoj teritorijalnoj jedinici;
b) svako pozivanje na donetu, priznatu, priznatu i izvršenu, izvršenu ili izmenjenu odluku u toj državi smatra se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na odluku donetu, priznatu, priznatu i izvršenu, izvršenu ili izmenjenu u određenoj teritorijalnoj jedinici;
c) svako pozivanje na sudski ili upravni organ u toj državi smatra se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na sudski ili upravni organ u određenoj teritorijalnoj jedinici;
d) svako pozivanje na nadležne organe, javnopravne organe i druge organe u toj državi, izuzimajući centralne organe, smatra se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na organe ovlašćene da postupaju u određenoj teritorijalnoj jedinici;
e) svako pozivanje na boravište ili uobičajeno boravište u toj državi smatra se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na boravište ili uobičajeno boravište u određenoj teritorijalnoj jedinici;
f) svako pozivanje na mesto nalaženja stvari u toj državi smatra se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na mesto nalaženja stvari u određenoj teritorijalnoj jedinici;
g) svako pozivanje na sporazum o reciprocitetu na snazi u državi tumači se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na sporazum o reciprocitetu na snazi u određenoj teritorijalnoj jedinici;
h) svako pozivanje na besplatnu pravnu pomoć u toj državi smatra se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na besplatnu pravnu pomoć u određenoj teritorijalnoj jedinici;
i) svako pozivanje na sporazum o izdržavanju sačinjen u državi smatra se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na sporazum o izdržavanju sačinjen u određenoj teritorijalnoj jedinici;
j) svako pozivanje na naplatu troškova od strane države smatra se, u konkretnom slučaju, kao pozivanje na naplatu troškova od strane određene teritorijalne jedinice.
(2) Ovaj član ne primenjuje se na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju.
Nejedinstveni pravni sistemi - materijalna pravila
(1) Država ugovornica u čijem se sastavu nalaze dve ili više teritorijalnih jedinica u kojima se primenjuju različiti pravni sistemi nije dužna da primenjuje ovu konvenciju na slučajeve koji se tiču isključivo tih teritorijalnih jedinica.
(2) Nadležni organ u teritorijalnoj jedinici države ugovornice u čijem se sastavu nalaze dve ili više teritorijalnih jedinica u kojima se primenjuju različiti pravni sistemi nije dužan da prizna ili izvrši odluku druge države ugovornice samo zbog toga što je odluka priznata i izvršena u drugoj teritorijalnoj jedinici iste države ugovornice prema ovoj konvenciji.
(3) Ovaj član ne primenjuje se na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju.
Koordinacija sa prethodnim haškim konvencijama o izdržavanju
U odnosima između država ugovornica i pod rezervom primene člana 56. stav 2, ova konvencija zamenjuje Hašku konvenciju o priznanju i izvršenju odluka o obavezama izdržavanja od 2. oktobra 1973. godine i Hašku konvenciju o priznanju i izvršenju odluka o obavezama izdržavanja dece od 15. aprila 1958. godine, u meri u kojoj se njihovo polje primene u odnosima između tih država poklapa sa poljem primene ove konvencije.
Koordinacija sa Njujorškom konvencijom iz 1956. godine
U odnosima između država ugovornica, ova konvencija zamenjuje Konvenciju Ujedinjenih nacija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu od 20. juna 1956. godine, u meri u kojoj se njeno polje primene u odnosima između tih država poklapa sa poljem primene ove konvencije.
Odnosi sa prethodnim haškim konvencijama o dostavljanju i dobijanju dokaza
Ova konvencija ne utiče na Hašku konvenciju o građanskom postupku od 1. marta 1954. godine, Hašku konvenciju o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima od 15. novembra 1965. godine i Hašku konvenciju o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima od 18. marta 1970. godine.
Usklađivanje pravnih instrumenata i dopunski sporazumi
(1) Ova konvencija ne utiče na primenu ranije zaključenih međunarodnih ugovora čije su članice države ugovornice i koji sadrže odredbe o materiji regulisanoj ovom konvencijom.
(2) Svaka država ugovornica može da sa jednom ili više država ugovornica zaključi sporazume koji sadrže odredbe o materiji uređenoj ovom konvencijom, sa ciljem unapređenja primene Konvencije u međusobnim odnosima, pod uslovom da su ti sporazumi u skladu sa predmetom i ciljem Konvencije i da u odnosima između tih država i drugih država ugovornica ne utiču na primenu odredaba Konvencije. Države koje su zaključile takav sporazum dostavljaju kopiju depozitaru Konvencije.
(3) Stavovi 1. i 2. se primenjuju i na sporazume o reciprocitetu i na jednoobrazna pravila zasnovana na posebnim vezama između država u pitanju.
(4) Ova konvencija ne utiče na primenu pravnih akata regionalne organizacije za ekonomsku integraciju, članice ove konvencije, kada su oni usvojeni nakon zaključenja Konvencije i odnose se na istovetnu materiju, pod uslovom da ovi akti ne utiču na primenu odredaba Konvencije između država članica regionalne organizacije za ekonomsku integraciju i drugih država ugovornica. U odnosu na priznanje i izvršenje odluka između država članica regionalne organizacije za ekonomsku integraciju, Konvencija ne utiče na odredbe regionalne organizacije za ekonomsku integraciju, bez obzira da li su one donete pre ili nakon zaključivanja Konvencije.
(1) Ova konvencija ne sprečava primenu sporazuma, dogovora ili međunarodnog ugovora na snazi između države molilje i zamoljene države, ili sporazuma o reciprocitetu na snazi u zamoljenoj državi koji predviđa:
a) šire osnove za priznanje odluka o izdržavanju, bez uticaja na član 22. tačka f) Konvencije;
b) jednostavnije i brže postupke rešavanja po zahtevu za priznanje ili priznanje i izvršenje odluka o izdržavanju;
c) povoljniju pravnu pomoć od one predviđene u čl. 14 do 17; ili
d) postupke koji omogućavaju podnosiocu iz države molilje da podnese zahtev direktno centralnom organu zamoljene države.
(2) Ova konvencija ne utiče na primenu prava koje je na snazi u zamoljenoj državi i koje predviđa efikasnija pravila od onih navedenih u stavu 1. tač. a) do c) ovog člana. Međutim, jednostavniji i brži postupci navedeni u stavu 1. tačka b) ovog člana moraju da budu usklađeni sa zaštitom koja se daje strankama u čl. 23. i 24, posebno u pogledu njihovog prava na uredno obaveštavanje o postupku, pružanja odgovarajuće mogućnosti da budu saslušane, kao i o dejstvima prigovora ili žalbe.
Prilikom tumačenja ove konvencije treba voditi računa o njenom međunarodnom karakteru i potrebi promovisanja njene jednoobrazne primene.
Nadzor nad praktičnom primenom Konvencije
(1) Generalni sekretar Haške konferencije za međunarodno privatno pravo u redovnim vremenskim razmacima saziva Specijalnu komisiju radi ispitivanja praktične primene Konvencije i podsticanja razvoja dobre prakse u primeni Konvencije.
(2) U cilju takvog nadzora, države ugovornice sarađuju sa Stalnim biroom Haške konferencije za međunarodno privatno pravo na prikupljanju informacija, uključujući statistiku i sudsku praksu, u vezi sa praktičnim funkcionisanjem Konvencije.
(1) Obrasci dati u prilogu ove konvencije mogu biti izmenjeni odlukom Specijalne komisije koju saziva Generalni sekretar Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, na koju se pozivaju sve države ugovornice i sve članice. Predlog za izmenu obrazaca uključuje se u dnevni red sastanka i dostavlja se uz poziv.
(2) Izmene usvajaju države ugovornice koje prisustvuju Specijalnoj komisiji. One stupaju na snagu, za sve države ugovornice, prvog dana sedmog meseca od dana kada je depozitar o njima obavestio sve države ugovornice.
(3) U toku trajanja roka navedenog u stavu 2. ovog člana, svaka država ugovornica može u pismenom obaveštenju depozitaru da stavi rezervu na izmenu, u skladu sa članom 62. Država koja je stavila rezervu neće se smatrati državom ugovornicom ove konvencije u pogledu te izmene, sve dok takva rezerva ne bude povučena.
(1) Konvencija se primenjuje u svakom slučaju kada je:
a) centralni organ zamoljene države primio zahtev u skladu sa članom 7. ili u skladu sa poglavljem ІІІ, nakon što je Konvencija stupila na snagu između države molilje i zamoljene države;
b) nadležnom organu zamoljene države direktno podnet zahtev za priznanje i izvršenje posle stupanja na snagu Konvencije između države porekla i zamoljene države.
(2) Kada se radi o priznanju i izvršenju odluka između država ugovornica ove konvencije koje su ujedno i ugovornice neke od haških konvencija o izdržavanju navedenih u članu 48, ako odluka, doneta pre nego što je Konvencija stupila na snagu za državu priznanja, ne može da se prizna i izvrši prema ovoj konvenciji, ali može prema uslovima iz konvencije koja je bila na snazi u trenutku donošenja odluke, primeniće se uslovi iz te konvencije.
(3) Zamoljena država nije obavezna da izvrši odluku ili sporazum o izdržavanju prema ovoj konvenciji ako su potraživanja dospela pre nego što je Konvencija stupila na snagu između države porekla i zamoljene države, osim za obaveze izdržavanja lica mlađeg od 21 godine na osnovu roditeljsko-dečjeg odnosa.
Obaveštenja u pogledu prava, postupaka i usluga
(1) U trenutku deponovanja instrumenta ratifikacije ili pristupanja, ili davanja izjave u skladu sa članom 61. Konvencije, država ugovornica dostavlja Stalnom birou Haške konferencije za međunarodno privatno pravo sledeće podatke:
a) opis svojih materijalnopravnih odredaba i postupaka koji se odnose na obaveze izdržavanja;
b) opis mera koje će preduzeti kako bi ispunila obaveze shodno članu 6;
c) opis načina na koji će podnosiocima zahteva omogućiti efikasan pristup postupcima u skladu sa članom 14;
d) opis odredaba i postupaka izvršenja, uključujući svako ograničenje izvršenja, a posebno pravila o zaštiti dužnika i rokovima zastarelosti;
e) sve bliže podatke iz člana 25. stav 1. tačka b) i stav 3.
(2) U cilju izvršenja svojih obaveza iz stava 1. ovog člana, države ugovornice mogu da koriste obrazac za profil države koji preporučuje i izdaje Haška konferencija za međunarodno privatno pravo.
(3) Države ugovornice dužne su da ažuriraju podatke.
ZAVRŠNE ODREDBE
Potpisivanje, ratifikacija i pristupanje
(1) Ova konvencija otvorena je za potpis državama koje su bile članice Haške konferencije za međunarodno privatno pravo u vreme njenog dvadeset prvog zasedanja, kao i drugim državama koje su učestvovale na tom zasedanju.
(2) Konvencija se ratifikuje, prihvata ili odobrava, a instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja deponuju se kod Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije, depozitara Konvencije.
(3) Svaka druga država ili regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može pristupiti Konvenciji nakon njenog stupanja na snagu u skladu sa članom 60. stav 1.
(4) Instrument pristupanja deponuje se kod depozitara.
(5) Pristupanje ima dejstvo samo u odnosima između države koja pristupa i država ugovornica koje nisu istakle prigovor u pogledu njenog pristupanja u roku od 12 meseci nakon prijema obaveštenja predviđenog članom 65. Nakon pristupanja, takav prigovor može istaći i svaka država članica u trenutku ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja Konvencije. O svakom takvom prigovoru obaveštava se depozitar.
Organizacije za regionalnu ekonomsku integraciju
(1) Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju koju su osnovale samo suverene države i koja je nadležna za deo ili za celokupnu materiju regulisanu Konvencijom može, takođe, potpisati, prihvatiti, odobriti ili pristupiti Konvenciji. U tom slučaju, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju imaće, u meri u kojoj je nadležna za materiju regulisanu Konvencijom, ista prava i obaveze kao i država članica.
(2) U trenutku potpisivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju obaveštava pismenim putem depozitara o materiji regulisanoj ovom konvencijom, povodom koje su države članice te organizacije prenele svoje nadležnosti na tu organizaciju. Organizacija odmah obaveštava pismenim putem depozitara o svakoj promeni prenete nadležnosti, precizirane poslednjim obaveštenjem koje je dato u skladu sa ovim stavom.
(3) U trenutku potpisivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može izjaviti, u skladu sa članom 63, da je ona nadležna za celokupnu materiju regulisanu ovom konvencijom i da će njene države članice, koje su u ovoj oblasti prenele svoju nadležnost na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju, biti obavezane Konvencijom na osnovu potpisivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja Organizacije.
(4) S ciljem stupanja na snagu Konvencije, svaki instrument koji je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju deponovala uzima se u obzir samo ukoliko je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju dala izjavu u skladu sa stavom 3. ovog člana.
(5) Svako upućivanje Konvencije na "državu ugovornicu" ili na "državu" primenjuje se, u konkretnom slučaju, podjednako i na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju koja je njena članica. Ako je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju dala izjavu u skladu sa stavom 3. ovog člana, svako upućivanje Konvencije na "državu ugovornicu" ili na "državu" primenjuje se, u konkretnom slučaju, podjednako na države članice organizacije.
(1) Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka roka od tri meseca od deponovanja drugog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju shodno članu 58.
(2) Nakon toga, Konvencija stupa na snagu:
a) za svaku državu ili regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju iz člana 59. stav 1. koja naknadno ratifikuje, prihvati ili odobri Konvenciju, prvog dana u mesecu nakon isteka roka od tri meseca od deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju;
b) za svaku državu ili regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju iz člana 58. stav 3, na dan nakon što istekne rok za isticanje prigovora u skladu sa članom 58. stav 5;
c) za teritorijalne jedinice na koje je proširena primena Konvencije u skladu sa članom 61, prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca nakon prijema obaveštenja predviđenog tim članom.
Izjave u pogledu nejedinstvenih pravnih sistema
(1) U skladu sa članom 63. ove konvencije, država koja obuhvata dve ili više teritorijalnih jedinica u kojima se primenjuju različiti pravni sistemi u materiji regulisanoj ovom konvencijom može, u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjaviti da se Konvencija primenjuje na sve njene teritorijalne jedinice ili na samo jednu ili na više njih i moći će tu izjavu u svakom trenutku da izmeni davanjem nove.
(2) Svaka izjava se dostavlja depozitaru i u njoj se izričito navode teritorijalne jedinice na koje se primenjuje Konvencija.
(3) Ako država ne da izjavu u skladu sa ovim članom, Konvencija se primenjuje na celokupnu teritoriju te države.
(4) Ovaj član ne primenjuje se na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju.
(1) Svaka država ugovornica može, najkasnije u momentu ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ili u momentu davanja izjave u skladu sa članom 61, staviti jednu ili više rezervi predviđenih članom 2. stav 2, članom 20. stav 2, članom 30. stav 8, članom 44. stav 3. i članom 55. stav 3. Nijedna druga rezerva nije dopuštena.
(2) Svaka država može u svakom trenutku povući rezervu koju je stavila. O povlačenju rezerve obaveštava se depozitar.
(3) Dejstvo rezerve prestaje prvog dana trećeg kalendarskog meseca nakon obaveštenja navedenog u stavu 2. ovog člana.
(4) Rezerve date u skladu sa ovim članom nemaju recipročno dejstvo, izuzev rezerve predviđene članom 2. stav 2.
(1) Izjave predviđene članom 2. stav 3, članom 11. stav 1. tač. g), članom 16. stav 1, članom 24. stav 1, članom 30. stav 7, članom 44. st. 1. i 2, članom 59. stav 3. i članom 61. stav 1. mogu biti date u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ili naknadno i mogu biti izmenjene ili povučene u svakom trenutku.
(2) Izjave, njihove izmene ili povlačenja dostavljaju se depozitaru.
(3) Izjava data u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja proizvešće dejstvo u trenutku stupanja na snagu ove konvencije za državu u pitanju.
(4) Izjava data naknadno, kao i izmena ili povlačenje izjave proizvešće dejstvo prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca nakon datuma prijema obaveštenja od strane depozitara.
(1) Država članica moći će da otkaže ovu konvenciju pismenim obaveštenjem depozitaru. Izjava će moći da se ograniči na pojedine teritorijalne jedinice države sa nejedinstvenim pravnim poretkom na koje se Konvencija primenjuje.
(2) Otkazivanje će proizvesti dejstvo prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od 12 meseci nakon datuma prijema obaveštenja od strane depozitara. Ukoliko je u obaveštenju predviđen duži period za nastupanje dejstva, otkazivanje će, nakon dana prijema obaveštenja od strane depozitara, proizvesti dejstvo istekom tog dužeg roka.
Depozitar će obavestiti članice Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, kao i druge države i regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koje su potpisale, ratifikovale, prihvatile, odobrile ili pristupile ovoj konvenciji u skladu sa čl. 58. i 59, o sledećem:
a) potpisima, ratifikacijama, prihvatanjima i odobrenjima predviđenim čl. 58. i 59;
b) pristupanjima i prigovorima uloženim na pristupanje navedenim u članu 58. st. 3. i 5. i članu 59;
c) datumu stupanja na snagu Konvencije u skladu sa članom 60;
d) izjavama predviđenim članom 2. stav 3, članom 11. stav 1. tačka g), članom 16. stav 1, članom 24. stav 1, članom 30. stav 7, članom 44. st. 1. i 2, članom 59. stav 3. i članom 61. stav 1;
e) sporazumima predviđenim članom 51. stav 2;
f) rezervama predviđenim članom 2. stav 2, članom 20. stav 2, članom 30. stav 8, članom 44. stav 3. i članom 55. stav 3. i povlačenjima na osnovu člana 62. stav 2;
g) otkazivanjima predviđenim članom 64.
Kao potvrdu, dole potpisani, kao propisno ovlašćeni, potpisali su ovu konvenciju.
Sačinjeno u Hagu, 23. novembra 2007. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna u jednom prepisu koji će biti deponovan u arhivama Vlade Kraljevine Holandije i čija će overena kopija biti dostavljena diplomatskim putem svakoj državi koja je bila članica Haške konferencije za međunarodno privatno pravo u vreme održavanja njenog dvadeset prvog zasedanja, kao i svakoj drugoj državi koja je učestvovala na ovom zasedanju.
OBRAZAC PREMA ČLANU 12. STAV 2.
OBAVEŠTENJE O POVERLJIVOSTI I ZAŠTITI LIČNIH PODATAKA
Lični podaci koji su prikupljeni ili dostavljeni na osnovu Konvencije koriste se samo u svrhe za koje su prikupljeni ili dostavljeni. U skladu sa zakonom svoje države, svaki organ koji obrađuje te podatake obezbeđuje njihovu poverljivost.
Organ ne sme otkrivati ili potvrđivati informacije koje su prikupljene ili dostavljene primenom ove konvencije, ukoliko utvrdi da bi radeći to mogao ugroziti zdravlje, sigurnost ili slobodu lica u skladu sa članom 40.
☐ Odluku da se ne daju informacije donosi Centralni organ u skladu sa članom 40.
1. Centralni organ molitelj |
2. Kontakt osoba u Državi moliteljici |
3. Zamoljeni centralni organ_________________________________________________________________
Adresa _________________________________________________________________________________
4. Podaci o podnosiocu zahteva
a. Prezime (ili prezimena: __________________________________________________________________
b. Ime (ili imena): _________________________________________________________________________
c. Datum rođenja: ________________________________________________________ (dan/mesec/godina)
ili
a. Naziv organa
5. Podaci o licu (ili licima) za koje se izdržavanje traži ili plaća
a. ☐ Lice je isto kao i podnosilac zahteva naveden u tački 4.
b. I. Prezime (ili prezimena): ________________________________________________________________
Ime (ili imena): ___________________________________________________________________________
Datum rođenja: __________________________________________________________ (dan/mesec/godina)
II Prezime (ili prezimena): __________________________________________________________________
Ime (ili imena): ___________________________________________________________________________
Datum rođenja: __________________________________________________________ (dan/mesec/godina)
III Prezime (ili prezimena): __________________________________________________________________
Ime (ili imena): ___________________________________________________________________________
Datum rođenja: __________________________________________________________ (dan/mesec/godina)
6. Podaci o dužniku
a ☐ Lice je isto kao i podnosilac zahteva naveden u tački 4.
b. Prezime (ili prezimena): __________________________________________________________________
c. Ime (ili imena): _________________________________________________________________________
d. Datum rođenja: ________________________________________________________ (dan/mesec/godina)
7. Ovaj obrazac za dostavljanje podataka se odnosi i prati ga primena:
☐ Člana 10. stav 1. tačka a)
☐ Člana 10. stav 1. tačka b)
☐ Člana 10. stav 1. tačka c)
☐ Člana 10. stav 1. tačka d)
☐ Člana 10. stav 1. tačka e)
☐ Člana 10. stav 1. tačka f)
☐ Člana 10. stav 2. tačka a)
☐ Člana 10. stav 2. tačka b)
☐ Člana 10. stav 2. tačka c)
8. Sledeći dokumenti se prilažu uz zahtev:
a. U svrhu podnošenja zahteva iz člana 10. stav 1. tačka a)) i:
U skladu sa članom 25:
☐ Kompletan tekst odluke (član 25. stav 1. tačka a));
☐ Sažetak ili deo odluke koji je izdao nadležni organ države porekla (član 25. stav 3. tačka b), (ukoliko je primenjivo);
☐ Dokument u kome se navodi da je odluka izvršna u državi porekla i, u slučaju odluke upravnog organa, dokument u kome se navodi da su zahtevi iz člana 19. stav 3. ispunjeni, osim ako ta država nije odredila, u skladu sa članom 57. da odluke njenih upravnih organa uvek ispunjavaju te zahteve (član 25. stav 1. tačka b)) ili ako se primenjuje član 25. stav 3. tačka c);
☐ Ako se tuženi nije pojavio i nema zastupnika u postupku u državi porekla, onda se dostavlja dokument ili dokumenti koji dokazuju, na odgovarajući način, ili da je tuženi imao odgovarajuće obaveštenje o postupku i priliku da bude saslušan, ili da je tuženi na ispravan način obavešten o odluci i da je imao priliku da uloži prigovor ili podnese žalbu po procesnim ili činjeničnim pitanjima (član 25. stav 1. tačka c));
☐ Kada je potrebno, dokument koji pokazuje iznos svih dospelih neplaćenih obaveza i datum na koji je taj iznos obračunat (član 25. stav 1. tačka d));
☐ Kada je potrebno, dokumentaciju koja sadrži informacije koje su potrebne da se izvrše odgovarajući obračuni u slučaju odluke kojom se propisuje automatsko preračunavanje po indeksima (član 25. stav 1. tačka e));
☐ Kada je potrebno, dokumentacija koja pokazuje u kojoj meri je podnosilac zahteva dobio besplatnu pravnu pomoć u državi porekla (član 25. stav 1. tačka f))
U skladu sa članom 30. stav 3:
☐ Kompletan tekst sporazuma o izdržavanju (član 30. stav 3. tačka a))
☐ Dokument u kome se navodi da je određeni sporazum o izdržavanju izvršan kao odluka u državi porekla (član 30. stav 3. tačka b))
☐ Bilo koji drugi dokument koji se prilaže uz zahtev (npr., ako je potrebno, dokument u svrhu člana 36. stav 4.):
________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
b. U svrhu podnošenja zahteva iz člana 10. stav 1. tač. b), c), d), e) ili f) i stav 2. tač. a), b) ili c), potrebno je priložiti niz pratećih dokumenata (isključujući ovaj obrazac za dostavljanje podataka i sam zahtev) u skladu sa članom 11. stav 3:
☐ Član 10. stav 1. tačka b) ________________
☐ Član 10. stav 1. tačka c) ________________
☐ Član 10. stav 1. tačka d) ________________
☐ Član 10. stav 1. tačka e) ________________
☐ Član 10. stav 1. tačka f) ________________
☐ Član 10. stav 2. tačka a) ________________
☐ Član 10. stav 2. tačka b) ________________
☐ Član 10. stav 2. tačka c) ________________
Ime: _____________________________ (štampanim slovima)
Datum: ___________________
Ovlašćeni predstavnik centralnog organa (dan/mesec/godina)
OBRAZAC PREMA ČLANU 12. STAV 3.
OBAVEŠTENJE O POVERLJIVOSTI I ZAŠTITI LIČNIH PODATAKA
Lični podaci koji su prikupljeni ili dostavljeni na osnovu Konvencije koriste se samo u svrhe za koje su prikupljeni ili dostavljeni. U skladu sa zakonom svoje države, svaki organ koji obrađuje te podatake obezbeđuje njihovu poverljivost.
Organ ne sme otkrivati ili potvrđivati informacije koje su prikupljene ili dostavljene primenom ove konvencije, ukoliko utvrdi da bi radeći to mogao ugroziti zdravlje, sigurnost ili slobodu lica u skladu sa članom 40.
☐ Odluku da se ne daju informacije donosi Centralni organ u skladu sa članom 40.
1. Centralni organ molitelj |
2. Kontakt osoba u Državi moliteljici |
3. Zamoljeni Centralni organ ________________________________________________________________
Kontakt osoba ___________________________________________________________________________
Adresa _________________________________________________________________________________
4. Zamoljeni centralni organ potvrđuje prijem ________________ (dan/mesec/godina) o prenosu obrasca za dostavljanje podataka centralnog organa (poziv na broj ________________; od ________________ (dan/mesec/godina) koji se odnosi na zahtev:
☐ Član 10. stav 1. tačka a)
☐ Član 10. stav 1. tačka b)
☐ Član 10. stav 1. tačka c)
☐ Član 10. stav 1. tačka d)
☐ Član 10. stav 1. tačka e)
☐ Član 10. stav 1. tačka f)
☐ Član 10. stav 2. tačka a)
☐ Član 10. stav 2. tačka b)
☐ Član 10. stav 2. tačka c)
Prezime (ili prezimena) podnosioca zahteva: ___________________________________________________
Prezime (ili prezimena) osobe (ili osoba) za koju se izdržavanje traži ili plaća:
_______________________________________________________________________________________
Prezime (ili prezimena) dužnika: _____________________________________________________________
5. Početni koraci koje poduzima centralni organ:
☐ Spis je kompletan i nalazi se u fazi razmatranja
☐ Pogledati status zahteva iz priloženog izveštaja
☐ Izveštaj o statusu zahteva će uslediti
☐ Molimo navedite sledeće dodatne informacije i/ili dokumentaciju:
_______________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
☐ Zamoljeni centralni organ odbija da reši ovaj zahtev, jer je očito da zahtevi iz Konvencije nisu ispunjeni (član 12. stav 8.). Razlozi:
☐ su navedeni u priloženom dokumentu
☐ će biti dostavljeni u sledećem dokumentu
Zamoljeni centralni organ zahteva da ga centralni organ molitelj obavesti o svakoj promeni u statusu zahteva.
Ime: ___________________________________________________ (štampanim slovima)
Datum: ____________________
Ovlašćeni predstavnik centralnog organa (dan/mesec/godina)
ČLAN 3
Republika Srbija izjavljuje da je Ministarstvo finansija centralni organ koji će obavljati dužnosti poverene ovom konvencijom, u skladu sa članom 4. Konvencije.
ČLAN 4
Prilikom deponovanja ratifikacionog instrumenta, Republika Srbija će, na osnovu člana 63. stav 1. Konvencije, obavestiti depozitara - Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Holandije, da se, u skladu sa članom 2. stav 3. Konvencije, primena Konvencije proširuje na izdržavanje deteta na redovnom školovanju do navršene 26. godine života, kao i punoletnog deteta koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, sve dok takvo stanje traje. Navedena lica imaju pravo na izdržavanje i od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako je očigledna nepravda za dužnika.
ČLAN 5
Prilikom deponovanja ratifikacionog instrumenta, Republika Srbija će, na osnovu člana 63. stav 1. Konvencije, obavestiti depozitara - Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Holandije, da se, u skladu sa članom 30. stav 7. Konvencije, zahtevi za priznanje i izvršenje sporazuma o izdržavanju mogu podnositi samo preko centralnih organa.
ČLAN 6
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".