PRAVILNIKO NAČINU PRILAGOĐAVANJA UDŽBENIKA("Sl. glasnik RS", br. 21/2020) |
Ovim pravilnikom uređuje se način prilagođavanja udžbenika i udžbeničkog kompleta (u daljem tekstu: udžbenik) za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Prilagođeni udžbenik, u smislu ovog pravilnika, je prethodno po zakonu odobreni udžbenik koji je prilagođen u pogledu pisma i/ili formata za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima.
Udžbenik se prilagođava u pogledu pisma i/ili formata, tako da prilagođeni udžbenik može biti:
1) štampan Brajevim pismom,
2) štampan uvećano na odgovarajućem papiru,
3) prilagođen u elektronskom/digitalnom formatu,
4) prilagođen za korišćenje asistivne tehnologije.
Tim za inkluzivno obrazovanje škole koju učenik pohađa utvrđuje vid prilagođavanja udžbenika u skladu sa zakonom, a nakon obavljenih konsultacija sa stručnjacima i uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Prilagođavanje udžbenika u štampanoj formi
Prilagođeni udžbenik u štampanoj formi je udžbenik na Brajevom pismu i sa uvećanim fontom. Izuzetno, iz tehničkih razloga, format prilagođenog štampanog udžbenika se može razlikovati od formata standardnog udžbenika.
Uputstvo za prilagođavanje udžbenika u štampanoj formi dat je u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Prilagođavanje udžbenika u elektronskom/digitalnom formatu
Polazeći od potreba i mogućnosti učenika, izdavač priprema prilagođeni udžbenik tako što delove njegovog sadržaja izrađuje u sledećim elektronskim oblicima:
1) tekst,
2) zvuk,
3) slika,
4) video.
Prilagođeni udžbenik za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno za učenike koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu, može biti izrađen multimedijalno, odnosno kao kombinacija oblika iz stava 1. ovog člana, tako da učeniku omogući interaktivnost.
Po potrebi nastavnik može koristiti sadržaje iz odobrenog ili prilagođenog udžbenika iz st. 1. i 2. ovog člana, i prilagoditi ih potrebama i mogućnostima učenika.
Uputstvo za prilagođavanje udžbenika iz st. 1. i 2. ovog člana dat je u Prilogu 2 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pod prilagođavanjem udžbenika u digitalnom formatu podrazumeva se dizajn koji sadrži alatke za uvećanje i umanjenje stranice, kao i mogućnost multimedijalnih sadržaja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Podaci o prilagođenim udžbenicima u Katalogu udžbenika
Prilikom unosa podataka u Katalog udžbenika potrebno je za svaki udžbenik koji se prilagođava uneti u napomenu i podatak o vidu prilagođavanja.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika ("Službeni glasnik RS", broj 55/17).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
UPUTSTVO ZA PRILAGOĐAVANJE UDŽBENIKA U ŠTAMPANOJ FORMI
PRILAGOĐAVANJE UDŽBENIKA ZA SLEPE UČENIKE
Udžbenici za slepe učenike mogu da budu u zvučnom, elektronskom/digitalnom formatu i taktilnom formatu. Taktilni format podrazumeva štampu Brajevim pismom uz prateće reljefne ilustracije (slike, grafikone, šeme...).
Pod Brajevim pismom u ovom Pravilniku se smatra standard sadržan u Sistematici Brajevog pismaza srpski jezik u opštoj primeni (izdanje Saveza slepih Srbije, iz 2011. godine). Za štampanje notnog teksta standard je Jedinstvena međunarodna Brajeva muzička notacija. Za štampanje tekstova prirodnih nauka koristi se tzv. sarajevska Brajeva notacija prirodnih nauka iz 1983. godine, ili dokumenti sačinjeni na bazi ove notacije, u školi za učenike oštećenog vida "Veljko Ramadanović" Zemun (Margit Grgić, iz 1997. godine, Skraćena Brajeva notacija za matematiku, fiziku i hemiju za osnovnu i srednju školu) i u školi za decu sa oštećenjem vida u Sarajevu (Mirko Jazić i Pero Raguž, iz 1983. godine, Priručnik Brajevih simbola za matematiku, fiziku i hemiju).
Tiflotehničko prilagođavanje sadržaja udžbenika za slepe učenike podrazumeva prenošenje tekstualnih informacija putem Brajevog pisma i prikazivanje netekstualnih informacija korišćenjem taktilnih slika, karata, grafikona, dijagrama, tabela i dr.
Taktilni grafički prikazi treba da budu jasni i koncizni. Kad god je moguće treba izbegavati prikazivanje delova koji nisu od posebnog značaja za sticanje znanja, predstava i pojmova, kako bi ostali delovi mogli da se prikažu jasnije i u formatu koji omogućava taktilno-kinestetičko pretraživanje. Nepotrebne informacije, otežavaju učenicima sticanje relevantnih informacija i čine grafičke prikaze beskorisnim. Grafičke prikaze treba "uređivati" (proveriti preglednost i informativnost prikazanog) prstima. Kad god je neophodno prikaze sa velikim brojem detalja treba podeliti u nekoliko celina.
Pažljivo planirati izbor i namenu taktilnih prikaza. Grafikone, slike, dijagrame treba uokviriti, jednostavnom taktilnom linijom (bez ukrasa). Istovrsne taktilne oznake treba da budu identične u celom tekstu, udžbeniku, priručniku (atlasu npr.). Tekstura taktilnih prikaza treba da bude raznovrsna i da odražava karakteristike predmeta koji se ilustruje. Susedne taktilne površine treba da se razlikuju po reljefnoj strukturi, jer to olakšava razlikovanje i sticanje neophodnih informacija (na primer kod geografskih karata). Kod korišćenja isprekidanih linija one treba da budu dužine od 6 mm do 1 cm, a razmak između njih treba da bude veličine pola linije. Veličina isprekidanih linija, format stranice i način na koji je postavljena zavisi od veličine taktilnog prikaza. Ispod svakog prikaza treba da stoji naslov (broj prikaza i kratak opis), a prethodni tekst da upućuje na njega.
Knjige na Brajevim pismu se najčešće štampaju u više svezaka. Margine uz povez treba da budu šire, jer se materijal teško čita ako je papir savijen. Sveske se povezuju odgovarajućim rondelama ako je reč o povezivanju list po list ili na konvencionalni način, ukoliko je reč o logovima. Broj stranica jedne sveske ne sme da bude veći od 200. Preporučuje se da broj stranica sveske za učenike mlađih razreda ne bude veći od 100. Ako su tekstovi sa zadacima i vežbama sastavni deo udžbenika, izrađuju se na posebnim listovima. Red u udžbeniku na Brajevom pismu ima od 30 do 40 slovnih mesta. Preporučuje se upotreba A4 formata od 30 do 32 znaka/slovna mesta.
U udžbeniku štampanim Brajevim formatom delimično je moguće istaći npr.: podvučen tekst i uvučene pasuse teksta. Oznake za podvlačenje reči/slova treba koristiti samo u izuzetnim slučajevima, jer otežavaju čitanje. Tabele koje sadrže više od tri kolone su dosta složene za praćenje. Ukoliko je neophodno paralelno praćenje dve tabele treba ih štampati jednu pored druge, a ne jednu ispod druge (npr. poveži podatke iz tabele A sa podacima u tabeli B može da bude težak zadatak ako su prikazane jedna ispod druge).
Tekstualna obaveštenja/informacije pozicionirana sa strane u udžbenicima na crnom tisku nije moguće štampati na isti način u udžbenicima na Brajevom pismu (pre svega zbog veličine slova prostornog rasporeda). Ta obaveštenja/informacije se prebacuju u tekst na odgovarajuće mesto u skladu sa sadržajem teksta osnovne lekcije. Unošenje novih znakova/simbola, naročito onih u udžbenicima za strane jezike, mora da bude jasno dato na listi (pojmovniku/legendi) u svim sveskama toga udžbenika.
U publikaciji na Brajevom pismu učenik ne može da unosi novi podatak direktno u tu publikaciju, već se to radi u posebnoj svesci.
Tiflodidaktička priprema teksta
1) Udžbenik, radna sveska i sveska/zbirka za laboratorijska vežbanja štampaju se u odvojenim knjigama. Teme u radnoj svesci i svesci/zbirci za npr. laboratorijska vežbanja obavezno se vezuju za osnovnu temu glavne knjige/ udžbenika. Moguće je da udžbenik sadrži sve to objedinjeno, tako da učenik ima sve na jednom mestu.
2) Svaka sveska na naslovnoj strani treba da ima redni broj, naslov i sadržaj sveske.
3) U tabelu Sadržaja se unose broj stranice na običnom pismu i broj stranice u Brajevoj svesci.
4) Liste, rešenja zadataka moraju se nalaziti u svakoj svesci.
5) Rečnici i nepravilni glagoli u stranim jezicima moraju se nalaziti u svakoj svesci.
6) Sveska ne sme da se prekida na pola tematske celine.
Konkretna priprema za štampanje na Brajevom pismu
1) Tekst pripremljen u wordu se dodatno uređuje softverom za prevođenje na Brajevo pismo - (DBT, Euler...) i priprema za štampanje na Brajevom štampaču ili čitanje na Brajevom redu.
2) Materijal se raspoređuje po sveskama.
3) Uređuje se izgled stranice i prelom teksta, ispravljaju pogrešno prepoznati znaci, unose simboli, usklađuju pasusi u skladu sa tekstom štampanim crnim tiskom.
4) Kada je u pitanju tekst iz oblasti prirodnih nauka, notni tekst i tekstovi na stranom jeziku, obavezna je korektura koju vrši osoba koja dobro poznaje (čita i piše) Brajevo pismo.
5) Sveske se povezuju.
PRILAGOĐAVANJE UDŽBENIKA ZA SLABOVIDE UČENIKE
Pod tehničkom adaptacijom udžbenika za slabovide učenike podrazumevamo preštampavanje udžbenika uvećanim slovima, odgovarajuće vrste pisma (slova bez serifa), linija podjednake debljine i crno obojene uz povećan razmak između redova.
U pripremi štampanog materijala sa slabovide učenike treba se rukovoditi sledećim načelima:
1) optimalne veličine slova/teksta: najmanja veličina slova/teksta koja omogućava najveću brzinu čitanja.
2) razumno prilagođavanje slova/teksta: odnosi se na mogućnost deteta da prilikom fiksiranja teksta može pogledom da obuhvati celu reč. Ovakav pristup je neophodan jer prevelika slova zahtevaju čitanje jednog po jednog karaktera što značajno ometa brzinu čitanja i razumevanje pročitanog.
Pod didaktičkom adaptacijom udžbenika za slabovide učenike podrazumeva se preštampavanje odobrenih udžbenika uz izmenu likovnih prikaza. Da bi slabovidi učenici dobili potpune i konkretne predstave o realnom svetu, potrebno je posvetiti posebnu pažnju likovno grafičkim prilozima u udžbeniku. Slika i ilustracija u širem smislu ima raznovrsne funkcije u obrazovno-vaspitnom procesu, a u udžbeniku namenjenom slabovidim učenicima i korektivno kompenzatornu ulogu. Likovni prilozi moraju realno da odražavaju informacije date kroz tekstove, da budu u skladu sa perceptivnim mogućnostima dece oštećenog vida i da odgovaraju uzrastu učenika. Ovakvo prezentovanje nastavne građe treba da bogati iskustva slabovide dece i učini dostupnim sadržaj udžbenika njihovim saznajnim i perceptivnim mogućnostima. Količinu grafičkih ilustracija treba smanjiti, ali pri tome treba voditi računa da se udžbenik ne osiromaši. Prevelika količina suvišnih detalja (strelice, zvezdice, male ilustrativne slike, i sl.) opterećuje grafički izgled stranice i ometa vizuelno percepiranje slabovide dece, jer umanjuje mogućnost diskriminacije figura-pozadina i uočavanje ključnih sadržaja na stranici.
Format - udžbenik treba da bude s jedne strane funkcionalan u nastavnom procesu, a s druge strane da uvažava potrebe učenika u odnosu na vrstu i stepen oštećenja vida. Takvim zahtevima odgovara format A-4 (210 x 297 mm) ili B-5 (176 x 250 mm).
Hartija na kojoj se štampaju udžbenici za slabovide treba da bude bez sjaja-mat, da bi se izbegla refleksija koja otežava vizuelno opažanje. Boja papira treba da omogući potreban kontrast između figure i pozadine.
Oblik i veličina slova - oblik slova je bezserifan, blok pismo sa linijama jednake širine (Verdana).
Veličina slova - predlaže se standard veličine slova: Verdana 18 pt i Verdana 24 pt. Ukoliko je slabovidom učeniku neophodno uveličanje veće od 24 pt, takav tekst nije pogodan za korišćenje u štampanoj formi i treba koristiti prilagođavanje u elektronskom formatu.
Prored u tekstu treba da bude povećan za 25 do 30% u odnosu na standard, što bi na kompjuterski pripremljenom tekstu činio prored od 1.25. Za razmak između pasusa treba koristiti dvostruki prored.
Idealna dužina reda u udžbeniku za slabovide treba da bude 39 karaktera, što u slučaju korišćenja uvećanog teksta na formatu A4 ili B-5 i povećanih margina pokriva celu stranicu udžbenika. Štampanje teksta u kolonama ne treba koristiti.
Povez i korice treba da su dovoljno kvalitetni, da bi se ovim udžbenikom, zbog povećanih troškova i malog tiraža moglo koristiti više generacija. Prilagođen udžbenik za slabovide učenike povezuju odgovarajućim rondelama ako je reč o povezivanju list po list, ili na konvencionalni način ako je reč o logovima.
Obim udžbenika ne treba da bude veći od 150 stranica (redovan udžbenik je potrebno štampati iz više delova).
Grafičko likovni prilozi treba da budu u kolor tehnici sa ograničenim brojem detalja i jakim kontrastom između figure i pozadine od 60 do 100%. Najpogodnije su realističke slike ili ilustracije u koloru. Likovni prilozi treba da budu izraženi jasnim konturama, pregledno, bez mnogo detalja, sa čistim i kontrastnim koloritom. Slike i ilustracije treba da imaju ograničen broj detalja i jači kontrast između figure i pozadine. Grafički prilozi treba da imaju ograničen broj detalja, datih u kolor tehnici, sa jačim kontrastom da bi bili dostupni saznajnim i perceptivnim mogućnostima slabovidih učenika.
Treba imati u vidu da slabovidi učenici prvog razreda često nisu dovoljno pripremljeni za školu, stoga je važnost pravilne tehničko - didaktičke adaptacije udžbenika veća (dimenzije slike: 15 sa 10,5 cm). Ilustracije namenjene deci do 8 godina treba da su što jednostavnije, jasnih kontura i intenzivnih osnovnih boja. Deci do 10 godina slike treba da su stilizovane bez naglašavanja prostora, ali sa više detalja. Do 15 godina slika treba da je realistička sa naglašenim prostorom. Posle 15-te godine treba da bude raznovrsnija u likovnoj formi.
Preporuka Timu za inkluzivno obrazovanje škole
Tim za inkluzivno obrazovanje škole koju učenik pohađa utvrđuje vid prilagođavanja udžbenika u skladu sa zakonom, a nakon obavljenih konsultacija sa stručnjacima i uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Tim za inkluzivno obrazovanje škole, koju učenik sa oštećenjem vida pohađa, pre utvrđivanja procene veličine slova koja omogućava efikasno čitanje (načelo optimalna veličina slova/teksta), mogu se za preporuku obratiti stručnim timovima škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju koji pružaju dodatnu podrške učenicima sa oštećenjem vida.
PRILAGOĐAVANJE UDŽBENIKA ZA DECU/UČENIKE SA MOTORIČKIM SMETNJAMA
Populacija dece i učenika sa motoričkim smetnjama je izuzetno heterogena. Prilagođavanje udžbenika za učenike koji imaju otežanu pokretljivost gornjih ekstremiteta, teškoće u manipulativnoj spretnosti i grafomotornom izražavanju, podrazumeva jedan od tri formata: štampani, zvučni i elektronski (videti Prilog 2).
Grafički zahtevi za štampane udžbenike:
1) Format - udžbenik treba da bude s jedne strane u skladu sa funkcijom u nastavnom procesu, a s druge strane sa vrstom i stepenom motoričkog oštećenja. Takvim zahtevima odgovara format A-3 (29,7 x 42 cm).
2) Hartija na kojoj se štampa: udžbenik se štampa na impregniranom kartonu, dovoljno čvrstom da omogućava listanje dlanom, i da je obložen materijalom koji omogućava brisanje vlažnom krpom.
3) Oblik slova koji je preporučuje je font Arial, Calibri ili Vedrana polucrni, blok pismo sa linijama jednake širine.
4) Veličina slova treba da bude Arial, Calibri ili Vedrana od 18 pt do 24 pt, sa potrebnim razmakom između slova radi boljeg vizuelnog razlikovanja pojedinih simbola. Ukoliko je učeniku sa motričkim smetnjama neophodno uveličanje veće od 24 pt, takav tekst nije pogodan za korišćenje u štampanoj formi i treba koristiti prilagođavanje u elektronskom formatu.
Povez i korice treba da su dovoljno kvalitetni, da bi se ovim udžbenikom, zbog povećanih troškova i malog tiraža moglo koristiti više generacija. Obim udžbenika ne treba da bude veći od 150 stranica (redovan udžbenik se štampa iz više delova).
Prilagođavanje radne sveske i radnog dela udžbenika
Radne sveske i radni delovi koji prate udžbenike, štampaju se na isti način, ali broj zadataka, kao i prored između rečenica, zadataka, širina prostora između linija mora biti veća od standardne širine linija: iznosi od dva do pet puta uvećan prostor u odnosu na standardnu srazmeru prostora između linija.
Pisanje u reljefno oivičenim ramovima (radne sveske sa usečenim prozorima, gde svaki prozor predstavlja mesto za upisivanje jednog slova) jeste jedan od načina prilagođavanja koji omogućava kinestetičko i taktilno opažanje predviđene veličine slova i granice za pisanje.
Prethodna dva prilagođavanja omogućavaju lakše praćenje slovnog i rečeničkog niza, smanjuju mogućnost "šetanja" iz reda u red, usmeravaju i zadržavaju pažnju. Osim toga, mora se predvideti prostor za izražavanje alternativnim načinima (lepljenjem ilustracija, simbola, Blis simbola i slično) prilikom izvršavanja zadataka za vežbanje i proveru znanja u radnim sveskama.
Preporučuje se da svaki korak u rešavanju zadataka bude izdvojen (uspravnom linijom, oslikan kao zaseban oblik, npr. prvi korak je krug, drugi korak je kvadrat, rešenje je pravougaonik i slično). Između svakog koraka treba da stoji putokaz, koji označava kojim se smerom učenik kreće prilikom rešavanja zadataka. Jedan deo zadataka, kako u matematici, tako i u ostalim predmetima, treba da bude osmišljen tako da se na njih odgovara zaokruživanjem, dopunjavanjem ili povezivanjem, čime se omogućava i učenicima koji imaju nedovoljno ili neadekvatno razvijene grafomotorne sposobnosti da samostalno izrade školske zadatke.
Preporuka Timu za inkluzivno obrazovanje škole
Tim za inkluzivno obrazovanje škole koju učenik pohađa utvrđuje vid prilagođavanja udžbenika u skladu sa zakonom, a nakon obavljenih konsultacija sa stručnjacima i uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Tim za inkluzivno obrazovanje škole, koju učenik sa motoričkim smetnjama pohađa, pre utvrđivanja procene veličine slova koja omogućava efikasno čitanje (načelo optimalna veličina slova/teksta), mogu da se za preporuku obrati stručnim timovima škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju koji pružaju dodatnu podrške učenicima sa oštećenjem vida a za sva druga pitanja prilagođavanja udžbenika za učenike sa motoričkim smetnjama, mogu se za preporuku obratiti timovima škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju koji pružaju dodatnu podršku učenicima sa motoričkim smetnjama.
UPUTSTVO ZA PRILAGOĐAVANJE UDŽBENIKA U ELEKTRONSKOM (DIGITALNOM) FORMATU
Udžbenik prilagođen za preuzimanje i korišćenje u elektronskom (digitalnom) formatu može da ima više vidova:
1) Tekstualna datoteka namenjena štampanju na Brajevom pismu i konverziji u audio format pomoću govorne tehnologije za sintezu teksta (AnReader, Balaboka, Daisy). U fajl je pored teksta udžbenika integrisan opis svih svrsishodnih grafičkih i vizuelnih elemenata (dijagrami, slike, crtež, a opisan na način koji je pristupačan i razumljiv slepim i slabovidim osobama) koji se nalaze u originalnom izdanju;
2) Zvučno izdanje udžbenika - u datoteku je pored teksta udžbenika integrisan opis svih svrsishodnih grafičkih i vizuelnih elemenata (dijagrami, slike, crteži…) koji se nalaze u originalnom izdanju;
3) Elektronsko izdanje identično štampanom udžbeniku u PDF formatu bez mogućnosti obrađivanja grafičkih elemenata udžbenika;
4) Elektronsko izdanje u PDF formatu sa mogućnošću promene grafičkih elemenata udžbenika (tipa i veličina slova i slike);
5) Elektronsko multimedijalno izdanje udžbenika sa zvučnim i video prilozima bez mogućnosti prilagođavanja veličine slova, slike i titlova dostupno za korišćenje na računaru ili kao aplikacija za tablet ili telefon sa ekranom osetljivim na dodir;
6) Onlajn (internet) multimedijalno izdanje udžbenika sa mogućnošću prilagođavanja veličine slova i slike, uključivanja titlova na video prilogu kojem se pristupa preko veb-čitača.
Za prilagođavanje udžbenika u elektronskom formatu namenjeno slepim i slabovidim učenicima, tekst udžbenika treba tiflo-didaktički obraditi. Tekst treba izdvojiti od ostalih grafičkih elemenata udžbenika: broja strane, ilustracija, dijagrama, crteža i fotografija. Tekst treba složiti u kontinuitetu, crne boje i iste veličine slova, bez stilskih karakteristika naslova, podnaslova i drugih grafičkih karakteristika, sa jednostrukim proredom između redova, da bude poravnat po levoj margini bez uvlaka.
Opšte napomene:
1) koristiti standardni font sa Junikod (Unicode) rasporedom;
2) velikim slovima (verzalom) treba dati samo glavne naslove;
3) sve druge svrsishodne vizuelno-grafičke i audio sadržaje udžbenika, treba imenovati i opisati tekstualno, na logičnom mestu u udžbeniku.
Napomena: ovako pripremljen tekst se može uređivati i prilagođavati po potrebi za svakog učenika u programima za obradu teksta, u programima i aplikacijama za govornu sintezu teksta (AnReader, Babolka, Daisy…), u softverima za konverziju u Brajevo pismo i pomoću asistivne tehnologije.
Preporučeni formati zapisa:
1) Microsoft Word.doc
2) Microsoft Word.docx
3) Open Document Format.odt
4) Rich Text Format.rtf
5) Portable Document format.pdf
6) Tekstualna datoteka.txt
Ukoliko se elektronski udžbenik priprema u potpunosti u zvučnom obliku, namenjen je za slepe i slabovide učenike, nagluve učenike, učenike sa disleksijom, višestrukim i drugim teškoćama u učenju. Zvuk audio udžbenika treba da bude jasan, bez pozadinskog šuma uz obezbeđenu kontrolu jačine zvuka. Važno je obezbediti vizuelne ekvivalente za audio signal.
Sadržaj audio udžbenika treba organizovati kao niz logično označenih i imenovanih fajlova po nastavnim temama i jedinicama, ne dužih od 30 minuta. U naslovu fajla treba navesti broj stranice u štampanom udžbeniku. Formati zapisa treba da omoguće da se zvučni udžbenik može slušati na plejeru, na računaru, na pametnom telefonu, tablet uređaju ili drugoj asistivnoj tehnologiji pomoću slušalica ili zvučnika.
Podešavanje jačine zvuka i brzine reprodukcije je omogućeno funkcionalnostima uređaja za reprodukciju.
Ukoliko je zvučni udžbenik dostupan na onlajn platformi ili mobilnoj aplikaciji, korisniku treba omogućiti jednostavnu kontrolu osnovnih funkcija plejera pomoću tastature ili virtuelnih tastera: reprodukcija, premotavanje, pauza, zaustavljanje, ponovna reprodukcija, ubacivanje oznaka, promena brzine i jačine reprodukcije zvuka.
Preporučeni formati zapisa, uz preporučenu frekvenciju uzorkovanja od 44.1 kHz i veličinu uzorka od 16 bita, su:
1) MP3
2) WAV
3) FLAC
Za sve učenike sa smetnjama i teškoćama u razvoju kojima je potrebno prilagođavanje, vizuelni materijal (slika) treba:
1) da nudi informaciju važnu za sadržaj udžbenika;
2) da bude jasno izdvojena likovno-grafička celina na jednobojnoj pozadini bez drugih vizuelnih elementa koji ometaju sagledavanje sadržaja slike (da se slika ne prikazuje preko ili ispod teksta, iznad podloge koja ima višebojnu teksturu ili ima druge dekorativne karakteristike);
3) da bude u kontrastnim kolorističkim i valerskim površinama bez detalja, a ilustracije sa konturama lika i pozadine; kontrast između valerske vrednosti boje konture (i slova) i pozadine mora biti minimalno 70%;
4) fotografije treba da budu kadrirane tako da se jasno vide predmeti i likovi u celini, u uobičajenoj - prepoznatljivoj perspektivi, frontalnom ili bočnom položaju i odgovarajućoj proporciji;
5) izostaviti dekorativne, šarene pozadine sa različitim grafičkim elementima koje nisu u funkciji sadržaja udžbenika, a odvlače pažnju;
6) izostaviti slike koje ne pružaju važnu, smislenu ili dodatnu informaciju vezanu za sadržaj (na primer apstraktne slike, fotografije bez jasnih kontura koje nisu u vezi sa tekstom);
7) izbegavati pojavljivanje crvene i zelene i drugih boja koje imaju bliske valerske vrednosti na istoj slici, kako bi motiv na slici bio jasan i učenicima koji ne razlikuju boje;
8) u onlajn verzijama elektronskih udžbenika, treba omogućiti da softveri za čitanje ekrana vide i alternativni tekstualni opis svake slike - gde treba navesti šta je na slici prikazano;
9) izbegavati skrivene hiperveze koje nisu u funkciji logičnog kretanja kroz udžbenik;
10) omogućiti promenu veličine slova i dimenzija slika na onlajn verzijama elektronskih udžbenika i dodatnih sredstava u skladu sa potrebama korisnika;
11) izbegavati da se slika sastoji isključivo od tekstualnih informacija; slikama treba dodati alternativni tekst - opis koji saopštava istu poruku kao i vizuelni materijal odnosno obezbediti alternativni tekst za svaki ne-tekstualni element;
12) omogućiti korisniku snimanje/preuzimanje pojedinačnih slika i drugih priloga radi prilagođavanja zadataka potrebama učenika.
Prilagođavanja su namenjena slepim i slabovidim, gluvim i nagluvim osobama i učenicima sa višestrukim smetnjama:
1) važne neverbalne elemente radnje video priloga treba tekstualno ili zvučno opisati: tekstualno - kao transkript naracije sa opisom radnje i važnih osobina likova i scene, ili zvučno sa dodatnim informacijama kao naraciju integrisanu u video zapis. Opis se može integrisati u zvuk videa ili dodati u vidu najave i odjave;
2) korisnicima sa oštećenjem sluha, potrebno je titlovati video materijal. Pored dijaloga, u titlu treba opisati druge zvučne informacije od važnosti za razumevanje video materijala;
3) u pojedinim slučajevima, kada je verbalni sadržaj videa veoma bogat i zahteva brzu smenu titlova, što otežava čitanje i razumevanje, preporučuje se snimanje alternativnog video priloga sa tumačenjem na znakovnom jeziku;
4) ukoliko je video veoma sadržajan, treba obezbediti detaljan opis i transkript naracije u tekstualnom obliku u svrhu štampanja za korisnike sa oštećenjem sluha ili štampanja na Brajevom pismu;
5) korisniku treba omogućiti jednostavnu kontrolu osnovnih funkcija video plejera pomoću tastature ili virtuelnih tastera: reprodukcija, premotavanje, pauza, zaustavljanje, ponovna reprodukcija, ubacivanje oznaka, promena brzine i jačine reprodukcije zvuka.
Preporučeni format zapisa videa:
1) kontejneri: MKV, MP4, AVI
2) kodeci: H.264, XviD
Napomena: u onlajn verzijama elektronskih udžbenika (HTML dokument.html) treba primeniti standarde pristupačnosti koje preporučuje WAI inicijativa W3 konzorcijuma: https://www.w3.org/WAI/