PRAVILNIKO BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU("Sl. list grada Prokuplja", br. 4/2020) |
Ovim Pravilnikom o budžetskom računovodstvu (u daljem tekstu: Pravilnik) uređuje se:
I - Vođenje budžetskog računovodstva:
1) Organizacija budžetskog računovodstva,
2) Osnova za vođenje budžetskog računovodstva,
3) Poslovne knjige;
II - Kretanje računovodstvenih isprava i rokovi za njihovo sastavljanje i dostavljanje;
III - Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja;
IV - Usklađivanje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza:
1) Usklađivanje poslovnih knjiga,
2) Popis imovine i obaveza,
3) Usaglašavanje imovine i obaveza;
V - Zaključivanje i čuvanje poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava; "Službeni glasnik RS", broj 125/2003 i 12/2006;
VI - Sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja;
VII - Utvrđivanje odgovornosti zaposlenih u budžetskom računovodstvu;
VIII - Završne odredbe.
Pod budžetskim računovodstvom u smislu ovog Pravilnika podrazumeva se osnov i uslovi vođenja poslovnih knjiga i drugih evidencija sa dokumentacijom na osnovu koje se evidentiraju sve transakcije i drugi događaji koji iskazuju stanje i promene na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorima finansiranja, rashodima, izdacima, prihodima, primanjima, kao i utvrđivanje rezultata poslovanja.
VOĐENJE BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA
1. Organizacija budžetskog računovodstva
Poslovi budžetskog računovodstva se obavljaju u okviru jedinstvenog organizacionog dela kao međusobno povezani poslovi, utvrđeni Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, kojim rukovodi stručno lice koje nije kažnjavano za krivična dela koja bi ga činila nepodobnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva.
Poslovi budžetskog računovodstva se organizuju i obavljaju u okviru jedinstvenog organizacionog dela - Sektora, Odeljenja, Odseka (u daljem tekstu: finansijska služba).
Poslove budžetskog računovodstva obavljaju rukovodilac Finansijske službe i stručna lica (zaposleni) koja su raspoređena za vršenje ovih poslova (zaposleni na radnom mestu za finansijsko poslovanje, blagajnik.)
2. Osnova za vođenje budžetskog računovodstva
Osnova za vođenje budžetskog računovodstva jeste gotovinska osnova po kojoj se transakcije i ostali događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor, u delu koji se odnosi na gotovinsku osnovu.
Računovodstvene evidencije za potrebe internog izveštavanja se vode prema obračunskoj osnovi, pod uslovom da se finansijski izveštaji izrađuju na gotovinskoj osnovi.
Prema obračunskoj osnovi se naročito vode evidencije potraživanja i obaveza, a mogu i drugi potrebni podaci.
Poslovne knjige su sveobuhvatne evidencije o finansijskim transakcijama, kojima se obezbeđuje uvid u stanje i kretanje imovine, potraživanja, obaveza, izvora finansiranja, rashoda i izdataka, prihoda i primanja i rezultata poslovanja.
Poslovne knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva na propisanim subanalitičkim (šestocifrenim) kontima, propisanim Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Službeni glasnik RS").
Analitičko raščlanjavanje propisanih subanalitičkih konta vrši rukovodilac Finansijske službe.
Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige i evidencije.
Dnevnik je obavezna poslovna knjiga u kojoj se hronološki i sistematično evidentiraju sve nastale poslovne promene u poslovanju.
Glavna knjiga sadrži sve poslovne promene sistematizovane na propisanim subanalitičkim (šestocifrenim) kontima, a u okviru konta hronološki, po redosledu njihovog nastajanja.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje su preko analitičkog konta povezane sa glavnom knjigom i vode se u cilju obezbeđivanja analitičkih podataka u izvršavanju određenih namena i praćenja stanja i kretanja imovine.
Pomoćne knjige obuhvataju:
1) Pomoćnu knjigu kupaca;
2) Pomoćnu knjigu dobavljača;
3) Pomoćnu knjigu osnovnih sredstava;
4) Pomoćnu knjigu zaliha;
5) Pomoćnu knjigu plata;
6) Ostale pomoćne knjige:
- druge pomoćne knjige po potrebi.
Pomoćne evidencije obuhvataju:
1) Pomoćnu evidenciju izvršnih isplata;
2) Pomoćnu evidenciju ostvarenih priliva;
3) Pomoćnu evidenciju plasmana;
4) Ostale pomoćne evidencije:
- druge pomoćne evidencije.
Vođenje poslovnih knjiga mora da bude uredno i ažurno i da obezbedi uvid u hronološko knjiženje transakcija i drugih poslovnih događaja.
Računovodstvena isprava se knjiži istog dana kada je primljena, a najkasnije narednog dana od dana prijema.
Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.
Poslovne knjige se vode za period od jedne budžetske godine, izuzev pojedinih pomoćnih knjiga koje se mogu voditi za period duži od jedne godine.
Poslovne knjige se vode u slobodnim listovima ili u elektronskom obliku.
Ako se poslovne knjige vode u elektronskom obliku, obavezno je korišćenje softvera koji obezbeđuje očuvanje podataka o svim proknjiženim transakcijama, omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava neovlašćeno brisanje proknjiženih poslovnih promena.
II - KRETANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA I ROKOVI ZA NJIHOVO SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE
Računovodstvenom ispravom se smatra pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i drugom događaju koji sadrži sve podatke na osnovu kojih se vrši knjiženje u poslovnim knjigama.
Poslovne promene i drugi događaji se u poslovne knjige mogu unositi samo na osnovu validnih računovodstvenih isprava iz kojih se može saznati osnov nastale promene.
Validnom računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionim putem, u elektronskom ili drugom obliku, u kom slučaju je pošiljalac odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni prenos budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.
Računovodstvena isprava sastavlja se na mestu i u vreme nastanka poslovnog događaja u tri primerka, od kojih jedan primerak zadržava lice koje je ispravu sastavilo, a dva primerka dostavljaju knjigovodstvu na knjiženje (jedan primerak za knjiženje u finansijskom knjigovodstvu, a drugi primerak za knjiženje u pomoćnim knjigama i evidencijama).
Računovodstvena isprava pre knjiženja u poslovnim knjigama mora biti potpisana od strane lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu i drugi događaj, lica koje je ispravu sastavilo i lica koje je ispravu kontrolisalo.
Ova lica svojim potpisima na ispravi garantuju da je ova istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu.
Računovodstvena isprava se dostavlja na knjiženje u poslovne knjige narednog dana, a najkasnije u roku od dva dana od dana nastanka poslovne promene ili drugog događaja putem dostavne knjige.
Osnovni podaci koje treba da sadrži računovodstvena isprava su sledeći:
- naziv i adresa budžetskog korisnika koje je ispravu sastavilo, odnosno izdalo;
- naziv i broj isprave;
- datum i mesto izdavanja isprave;
- sadržina poslovne promene;
- vrednost na koju isprava glasi;
- poslovi koji su povezani sa ispravom;
- potpis ovlašćenog lica.
Tok kretanja računovodstvenih isprava podrazumeva prenos i uslove prenosa računovodstvenih isprava od mesta njihovog sastavljanja, odnosno ulaska eksternog dokumenta u pisarnicu budžetskog korisnika, preko mesta obrade i kontrole, do mesta knjiženja i arhiviranja.
III - PRIZNAVANJE, PROCENJIVANJE I PREZENTACIJA POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja vrši se u skladu sa Računovodstvenim politikama.
IV - USKLAĐIVANJE POSLOVNIH KNJIGA, POPIS IMOVINE I OBAVEZA I USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA
1. Usklađivanje poslovnih knjiga
Budžetsko računovodstvo vrši usklađivanje promena i stanja pomoćne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom, pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa.
Usklađivanje stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom vrši se na kraju budžetske godine, sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
Popisom se utvrđuje stanje nefinansijske imovine, finansijske imovine, obaveza i kapitala.
Popis može biti redovan popis i vanredan popis.
Redovan popis se vrši na kraju poslovne godine za koju se sastavlja godišnji finansijski izveštaj -završni račun.
Redovan popis može početi 1. decembra tekuće godine, a po potrebi i ranije, s tim da se stanje po popisu svede na stanje na dan 31. decembra tekuće godine.
Promene stanja imovine i obaveza u toku popisa, unose se u popisne liste na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
U toku godine se može vršiti vanredan popis u izuzetnim slučajevima propisanim zakonom (statusne promene, promene oblika organizovanja i dr.).
Izuzetno, popis robe i materijala u magacinu i prodajnim mestima (restoran, bife i dr.) vrši se u toku godine u situacijama: promene magacionera, promene odgovornog lica - računopolagača, pojave krađe i pronevera, nastanka štete zbog elementarnih nepogoda i dr.
Tuđa imovina popisuje se u posebnim popisnim listama koje se najkasnije do 20. januara naredne godine dostavljaju vlasnicima popisane imovine.
Imovina čija je vrednost umanjena zbog oštećenja, neispravnosti, zastarelosti i sl. popisuje se na posebnim popisnim listama.
Imovina koja na dan popisa nije zatečena (imovina na putu, inostranstvu, data u zajam, popravku n sl.) unosi se u posebne popisne liste na osnovu verodostojne dokumentacije, ako do poslednjeg dana popisa nisu primljene popisne liste od pravnih lica kod kojih se imovina nalazi.
Utvrđeni manjkovi ne mogu se prebijati viškom, osim sporadično u slučaju očigledne zamene pojedinih materijala i robe.
Usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem utvrđenim popisom, vrši se najkasnije do 25. januara tekuće godine za prethodnu godinu, za koju se sastavlja godišnji finansijski izveštaj -završni račun.
Kada se popis vrši posle 31. decembra, neophodno je izvršiti svođenje stanja po popisu na dan 31. decembra.
Svođenje stanja po popisu na dan 31. decembra vrši se pomoću računovodstvene dokumentacije.
Članovi popisne komisije odgovorni su za tačnost utvrđenog stanja po popisu.
Načelnik Gradske uprave donosi Uputstvo za rad komisije za popis.
U komisiju ne mogu biti imenovana lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su zadužena za imovinu koja je predmet popisa, niti rukovodioci tih lica, kao ni lica koja vode analitičku evidenciju te imovine.
Podaci iz računovodstva, odnosno odgovarajućih knjigovodstvenih evidencija o količinama, ne mogu se davati komisiji za popis pre utvrđivanja stvarnog stanja u popisnim listama, koje moraju biti potpisane od članova popisne komisije.
Članovi, odnosno predsednik popisne komisije, odgovorni su za tačnost utvrđenog stanja po popisu, za uredno sastavljanje popisnih lista i iskazivanje u naturalnom i vrednosnom obliku, kao i za blagovremeno vršenje popisa.
Po završenom popisu, popisne komisije dužne su da sastave Izveštaj o izvršenom popisu, kome se prilažu popisne liste sa izvornim materijalom koji je služio za sastavljanje popisnih lista.
Starešina korisnika budžetskih sredstava, u prisustvu predstavnika Centralne popisne komisije, razmatra Izveštaj o izvršenom popisu imovine i obaveza i donosi odluku - Rešenje o rezultatima popisa i zaključak:
- o postupku sa utvrđenim manjkom;
- o postupku sa utvrđenim viškom;
- o rashodovanju imovine koja je dotrajala ili više nije upotrebljiva.
Izveštaj o izvršenom popisu imovine i obaveza, popisne liste i izveštaji o izvršenom popisu pojedinih popisnih komisija, zajedno sa odlukom - Rešenjem o rezultatima popisa, dostavljaju se na knjiženje računovodstvu najkasnije u roku od dva dana od dana usvajanja.
3. Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Usaglašavanje stanja finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se na dan sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja, 31. decembra tekuće godine.
Poverilac je dužan da popis nenaplaćenih potraživanja dostavi svom dužniku najkasnije do 25. januara tekuće godine sa stanjem da dan sastavljanja finansijskog izveštaja (31. decembra prethodne godine) na obrascu IOS - Izvod otvorenih stavki, u dva primerka.
Po prijemu popisa neizmirenih obaveza na obrascu IOS - Izvod otvorenih stavki dužnik je obavezan da proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca na overenom primerku obrasca IOS u roku od pet dana od dana prijema obrasca IOS.
V - ZAKLJUČIVANJE I ČUVANJE POSLOVNIH KNJIGA I RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA
Na kraju budžetske godine, posle sprovedenih evidencija svih ekonomskih transakcija, po izradi finansijskog izveštaja - završnog računa za prethodnu godinu, zaključuju se poslovne knjige.
Glavnu knjigu, pomoćne knjige i evidencije overava rukovodilac Finansijske Službe.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju:
1) 50 godina - finansijski izveštaji,
2) 10 godina - dnevnik, pomoćne knjige i evidencije,
3) 5 godina - izvorna i prateća dokumentacija,
4) trajno - evidencija o platama, a vreme čuvanja počinje poslednjeg dana budžetske godine na koju se navedena dokumentacija odnosi.
Izuzetak su poslovne knjige koje se koriste dve i više godina, koje se ne zaključuju po završetku godine, već po prestanku njihovog korišćenja. Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu i na računaru ili drugom obliku arhiviranja.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju u prostorijama finansijske službe - arhivi.
Uništavanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja kojima je prošao propisani rok čuvanja, vrši komisija, uz prisustvo izvršioca finansijske službe, predstavnika arhive i uz pomoć lica koje je zaduženo za čuvanje navedene dokumentacije.
Komisija sastavlja zapisnik o uništenju poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja.
Izveštaj o ostvarenim prihodima i primanjima i izvršenim plaćanjima finansijska služba dostavlja Gradonačelniku grada, Načelniku gradske Uprave, rukovodiocu Odeljenja za privredu i finansije.
Korisnik budžetskih sredstava na svaka tri meseca sastavlja periodične izveštaje o izvršenju finansijskog plana za periode januar - mart, januar - jun, januar - septembar, kao i januar - decembar.
Uz ove izveštaje dostavlja se i obrazloženje za velike razlike (odstupanja) između odobrenih sredstava i izvršenja, kao i izveštaj o primljenim domaćim i inostranim donacijama i kreditima i izvršenim otplatama dugova.
Tromesečno periodični izveštaji o izvršenju finansijskog plana, odnosno izveštaji o izvršenju budžeta za određeni period, sastavljaju se primenom gotovinske osnove.
Korisnik budžetskih sredstava (indirektni) sastavlja tromesečno periodični finansijski izveštaj i godišnji finansijski izveštaj - završni račun na osnovu evidencija iz svoje glavne knjige koja je usaglašena sa evidencijama (pomoćnim knjigama i pomoćnim evidencijama) direktnog korisnika u čijoj je nadležnosti (glavnom knjigom trezora).
Tromesečno periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj - završni račun, sastavljaju se na osnovu uputstva i instrukcija na obrascima koje propisuje ministar finansija u skladu sa ovlašćenjem iz Zakona o budžetskom sistemu.
Korisnici budžetskih sredstava (indirektni) dostavljaju tromesečno periodične finansijske izveštaje nadležnom direktnom korisniku u roku od deset dana po isteku tromesečja, a godišnji finansijski izveštaj - završni račun najkasnije do 28. februara tekuće godine.
VII - UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
Rukovodilac Odeljenja za privredu i finansije je odgovoran za vođenje poslovnih knjiga(glavne knjige, pomoćnih knjiga i pomoćnih evidencija), kao i za pripremanje, sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja.
Ukoliko se u poslovnim knjigama podaci iskažu netačno, odgovoran je izvršilac u finansijskoj službi.
Odgovornost za propuste, koji su u suprotnosti sa odredbama navedenog Pravilnika, utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 20. Uredbe o budžetskom računovodstvu.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Prokuplja".