STRUČNO-METODOLOŠKO UPUTSTVO ZA KONTROLU UNOŠENJA I SPREČAVANJE ŠIRENJA NOVOG KORONA VIRUSA SARS-CoV-2 U REPUBLICI SRBIJI

 

1. UVOD

1.1. Definicija epidemiološkog nadzora

Epidemiološki nadzor je stalno, sistematsko prikupljanje, analiziranje i tumačenje podataka o zaraznim bolestima, kao i upućivanje povratnih informacija onima koji učestvuju u prikupljanju podataka ili njihovom korišćenju, u cilju sprečavanja pojave i suzbijanja zaraznih bolesti (Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, "Službeni glasnik RS", br. 15/2016).

Neophodno je kontinuirano sprovoditi monitoring epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i pratiti uticaj na zdravstveni sistem i društvo u celini.

Na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropskog centra za kontrolu bolesti (ECDC) neophodno je sprovoditi više vrsta nadzora korišćenjem određenih pokazatelja kako bi se omogućilo praćenje epidemioloških i kliničkih karakteristika oboljenja, praćenje cirkulacije virusa i procenjivala težina epidemije upopulaciji.

1.2. Oboljenja izazvana novim korona virusom SARS-CoV-2

Korona virusi (CoV) su familija prouzrokovača različitih oboljenja, od blagog nazeba, do teškog oblika bolesti tj. teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS-CoV) ili respiratorog sindroma srednjeg istoka (MERS-CoV). Korona virusi izazivaju oboljenja životinja, a za sada se zna da 7 tipova virusa mogu izazvati i oboljenja ljudi, a samo za neke (SARS-CoV i MERS-CoV) je dokazano da se šire i interhumano.

Novi korona virus SARS-CoV-2 predstavlja potpuno novi soj virusa koji do sada nije identifikovan u humanoj populaciji. Prema genetskoj strukturi sličan je SARS-CoV.

U decembru 2019. god. u Kini su se pojavili slučajevi pneumonija nepoznate etiologije, a 7. januara je potvrđeno da je SARS-CoV-2 uzročnik oboljenja.

Oboljenje može biti asimptomatskog ili lakog oblika sa respiratornim simptomima (kašljem, nedostatkom daha, otežanim disanjem) i temperaturom. U težim slučajevima, infekcija može da izazove upalu pluća, teški akutni respiratorni sindrom, bubrežnu insuficijenciju, pa i smrt.

Za sada je ograničen nivo znanja o epidemiološkim i kliničkim karakteristikama infekcije izazvane SARS-CoV-2. Prosečna dužina inkubacije zabeležena u epidemiji u Kini je 7 dana (minimalna 2, a maksimalna 14 dana).

Oboljenje se širi interhumano, obično posle bliskog direktnog kontakta sa inficiranom osobom, kapljicama, ili putem indirektnog kontakta (sveže kontamininiranih ruku ili predmeta).

2. NADZOR NAD OBOLJENJIMA IZAZVANIH NOVIM KORONA VIRUSOM SARS-CoV-2

Opšti cilj nadzora je registracija ukupnog broja slučajeva oboljenja izazvanih novim korona virusom SARS-CoV-2 u Republici Srbiji (u daljem tekstu: COVID-19).

Specifični ciljevi koji se ostvaruju sprovođenjem nadzora su:

1. Pravovremeno prikupljanje informacija o aktivnosti virusa SARS-CoV-2 na teritoriji Republike Srbije i razmena informacija sa partnerima u Evropi (ECDC) i svetu (SZO);

2. Prikupljanje, obrada, analiza i javna dostupnost kliničko- epidemioloških podataka o aktivnosti virusa SARS-CoV-2 u Republici Srbiji;

3. Obezbeđivanje informacija za planiranje preventivnih aktivnosti i mera suzbijanja, kako bi omogućili:

• preciznu procenu epidemiološke situacija COVID-19;

• obezbeđenje kriterijuma i stvaranje uslova za prijavu i odjavu epidemije;

• praćenje toka i težina epidemije COVID-19;

• praćenje genetskih i antigenskih osobina virusa SARS-CoV-2.

Ciljnu grupu predstavlja celokupno stanovništvo Republike Srbije.

2.1. Pokazatelji nadzora

1) Kvantitativni pokazatelji:

1. Ukupan broj laboratorijski testiranih slučajeva

2. Broj laboratorijski potvrđenih slučajeva (kumulativno i na dnevnom nivou)

3. Proporcija broja potvrđenih slučajeva i broja testiranih slučajeva

4. Broj hospitalizovanih slučajeva

5. Broj slučajeva na mehaničkoj ventilaciji

6. Broj lica iz kontakta koji su praćeni

7. Broj novoidentifikovanih lica iz kontakta

8. Stopa incidencija COVID-19 po uzrastu1, polu, opštinama i okruzima

9. Stopa mortaliteta od COVID-19 po uzrastu, polu, opštinama i okruzima

10. Letalitet od COVID-19 po okruzima

Na osnovu kvantitativih pokazatelja nadzora procenjuju se kvalitativni pokazatelji.

2) Kvalitativni pokazatelji:

1. Geografska raširenost oboljenja COVID-19 u populaciji

2. Intenzitet kliničke aktivnosti virusa

3. Trend stope incidencije oboljenja COVID-19

4. Stepen opterećenja na svim nivoima zdravstvene zaštite (primarni, sekundarni i tercijarni)

_______
1 Uzrasne grupe: 0-1; 2-4; 5-14; 15-29; 30-49; 50-64, 65+

2.2. Definicija slučaja COVID-19² (revidirana 20.03.2020.)

Definicije slučaja se zasnivaju na trenutno dostupnim informacijama i mogu biti revidirane sa pristizanjem novih informacija.

MOGUĆ/SLUČAJ SUMNJE:

Osoba sa simptomima akutne respiratorne bolesti (povišena temperatura i najmanje jedan od znakova i simptoma - kašalj, kratkoća daha i otežano disanje) I

Osoba koja daje podatak o putovanju ili boravku u zemlji/oblasti sa prijavljenom lokalnom transmisijom oboljenja COVID-19 u periodu od 14 dana pre pojave simptoma

ILI

Osoba sa simptomima akutne respiratorne bolesti koja je imala kontakt* sa potvrđenim/verovatnim slučajem COVIDA 19 u periodu od 14 dana pre pojave simptoma

ILI

Osoba sa simptomima teške akutne respiratorne bolesti koja zahteva bolničko lečenje (SARI ili ARDS) i čije se kliničke manifestacije ne mogu u potpunosti objasniti drugom etiologijom

VEROVATAN SLUČAJ:

Moguć slučaj za koga su rezultati laboratorijskog testiranja na novi korona virus neodređeni.

ILI

Slučaj sumnje koji nije testiran iz bilo kog razloga.

POTVRĐEN SLUČAJ:

Osoba kod koje je laboratorijski potvrđena infekcija virusom SARS-CoV-2 bez obzira na kliničke znake i simptome bolesti.

__________
2 adaptirano prema WHO/2019-nCoV/SurveillanceGuidance/2020.4

* Kontakt

Kontakt je osoba koja u anamnezi ima jednu od sledećih izloženosti tokom dva dana pre i 14 dana nakon početka simptoma kod verovatnog ili potvrđenog slučaja:

1. Blizak kontakt licem u lice sa verovatnim/potvrđenim slučajem na rastojanju kraćem od 2 metra i duže od 15 minuta

2. Direktan fizički kontakt sa verovatnim ili potvrđenim slučajem tokom boravka u zatvorenom prostoru (na radnom mestu, u domaćinstvu, učionici, skupovima)

3. Direktan kontakt tokom nege verovatnog/potvrđenog slučaja COVID 19 bez upotrebe adekvatne zaštitne opreme prema preporukama ILI

4. Druge situacije u vezi sa lokalnom procenom rizika

Napomena: Za potvrđen asimptomatski slučaj, period kontakta/izloženosti je 2 dana pre i tokom 14 dana nakon datuma kada je uzorak uzet za testiranje.

2.3. Prijavljivanje i izveštavanje

Hitna prijava sumnje na COVID-19 dostavlja se od strane doktora medicine koji postavi sumnju najbržim mogućim putem (telefonom, faksom, mejlom) uz istovremeno podnošenje individualnog obrasca slučaja sumnje epidemiološkoj službi teritorijalno nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje u skladu sa Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja.

Po dobijanju laboratorijske potvrde doktor medicine dostavlja pojedinačnu prijavu oboljenja, kao i smrti od COVID-19 epidemiološkoj službi teritorijalno nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje na obrascu broj 1 u skladu sa Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja (Prilog 1).

Linijsku listu slučajeva sumnje COVID-19 (Prilog 2) objedinjuje epidemiološka služba teritorijalno nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje i dostavlja Institutu za javno zdravlje Srbije na dnevnom nivou, do 15 časova za prethodni dan, a po potrebi i češće. Klasifikaciju/reklasifikaciju slučajeva sprovodi epidemiološka služba teritorijalno nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje u saradnji sa Institutu za javno zdravlje Srbije. Obezbeđivanje podataka kroz elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19") i eksportovanje dostupnih podataka u eksel formatu omogućiće potrebne analize i izveštavanje.

Rezultate laboratorijskog ispitivanja slučaja sumnje/mogućeg slučaja COVID-19 laboratorija/e dostavlja doktoru medicine koji je podneo zahtev za laboratorijsko ispitivanje, teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje i Institutu za javno zdravlje Srbije, odmah po dobijanju rezultata a u skladu sa Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanje (Prilog 1) i istovremenim unosom podataka o izvršenom laboratorijskom ispitivanju kroz elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

Prijavu epidemije zarazne bolesti COVID-19 popunjava doktor medicine specijalista epidemiologije iz instituta/zavoda za javno zdravlje odmah, a najkasnije u roku od tri dana kada je epidemija utvrđena, dostavlja Institutu za javno zdravlje Srbije na obrascu broj 2 (Prilog 1).

Odjava epidemije COVID-19 vrši se po isteku dvostrukog maksimalnog inkubacionog perioda na obrascu broj 3 koji popunjava doktor medicine specijalista epidemiologije iz instituta/zavoda za javno zdravlje i dostavlja Institutu za javno zdravlje Srbije (Prilog 1).

Zavodi za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine prijavu i odjavu epidemije COVID-19 podnose i Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Prijavu infekcije izazvane SARS-CoV-2 povezane sa zdravstvenom zaštitom (bolničke infekcije) popunjava doktor medicine koji utvrdi slučaj infekcije u roku od tri dana kada je infekcija potvrđena i dostavlja teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje i Institutu za javno zdravlje Srbije na obrascu broj 7 (Prilog 1).

Prijava i odjava bolničke epidemije popunjava se na obrascu 2 i 3 (Prilog1).

Institut za javno zdravlje Srbije objedinjuje podatke i povratno informiše sve učesnike u nadzoru, Ministarstvo zdravlja, Svetsku zdravstvenu organizaciju i druge relevantne institucije i organizacije.

3. POSTUPANJE SA LICEM KOD KOGA JE POSTAVLJENA SUMNJA NA INFEKCIJU VIRUSOM SARS-COV-2 U FAZI LOKALNE TRANSMISIJE U REPUBLICI SRBIJI

3.1 Obaveze lekara doma zdravlja u sistemu nadzora nad COVID-19

U svim domovima zdravlja mora se omogućiti direktna komunikacija osobe sa sumnjom na COVID-19 sa lekarom opšte prakse ili specijalistom opšte medicine, po mogućnosti sa svojim izabranim lekarom, putem telefona.

a) Prvi kontakt i utvrđivanje mogućeg/slučaja sumnje ili verovatnog slučaja COVID-19

Izabrani lekar treba da bude dostupan putem telefona za sve svoje pacijente tokom redovnog radnog vremena. Informaciju za pacijente o radnom vremenu lekara kao i kontakt telefonu svakog izabranog lekara obezbeđuje rukovodilac nadležnog doma zdravlja na način koji sam odredi.

Ukoliko dom zdravlja nije u mogućnosti da obezbedi direktnu komunikaciju osobe za koju se sumnja da ima COVID-19 sa svojim izabranim lekarom, rukovodilac nadležnog doma zdravlja treba da organizuje zdravstvenu službu na taj način da tokom jedne smene bar jedan lekar opšte prakse ili specijalista opšte medicine bude telefonskim putem dostupan za pružanje informacija osobama.

Prilikom prvog telefonskog kontakta sa osobom za koju se sumnja da ima COVID-19, izabrani lekar je dužan da, prema proceni rizika, najpre uzme epidemiološke podatke o mogućoj izloženosti infekciji virusom SARS-CoV-2, a potom da proceni težinu saopštenih tegoba. Izabrani lekar na osnovu podataka dobijenih tokom inicijalnog telefonskog kontakta, procenjuje da li je neophodno izvršiti klinički pregled pacijenta.

Epidemiološki podaci obuhvataju najmanje sledeće:

1. Da li osoba daje podatak o putovanju ili boravku u zemlji/oblasti sa prijavljenom lokalnom transmisijom oboljenja COVID-19 u periodu od 14 dana pre pojave simptoma?

2. Da li je osoba u poslednjih 14 dana bila u bliskom kontaktu sa osobom ili osobama kod kojih je potvrđena infekcija ili koja se smatra verovatnim slučajem?

3. Da li je osoba u poslednjih 14 dana posećivala ustanove u kojima su lečene/smeštene osobe sa potvrđenom infekcijom?

Transport slučaja sumnje dužan je da obezbedi dom zdravlja/hitna pomoć pod uslovima i na način kojim se sprečava prenošenje zaraznih bolesti.

b) Klinički pregled, uzorkovanje i trijaža

Prvi pregled na COVID-19 se mora izvršiti kod svih slučajeva sumnje prema Uputstvu za zbrinjavanje COVID-19 pacijenta na nivou primarne zdravstvene zaštite (Prilog 4), a uzimanje uzoraka prema Kategorizaciji grupa u odnosu na ustanovu koja uzima uzorak za testiranje (Prilog 5) i COVID-19 grupe za testiranje prema stepenu prioriteta (Prilog 6), pri čemu se uzorak dostavlja laboratoriji za testiranje na COVID-19 preko nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje (Prilog 9).

Pacijenti sa blagim respiratornim infekcijama kojima je uzet uzorak upućuju se u kućnu izolaciju do dobijanja nalaza laboratorijskog ispitivanja.

U slučaju negativnog nalaza, upućuje se u kućnu izolaciju u trajanju od 14 dana sa kontrolom u slučaju pogoršanja ili pojave simptoma koji ispunjavaju kriterijume za upućivanje u bolnicu.

U slučaju pozitivnog nalaza, osoba se upućuje na bolničko lečenje u bolnicu za izolaciju lakše obolelih od COVID-19 (Beogradski sajam i druge).

Neophodni uslovi za kućnu izolaciju su:

1. Posebna soba za obolelog ili mogućnost separacije od drugih članova domaćinstva,

2. Uslovi za pridržavanje propisanog higijensko-dijetetskog režima i za uzimanje propisane terapije,

3. Održavanje lične higijene,

4. Održavanje kontakta telefonom sa lekarom.

Pacijentu i/ili članovima porodice se daje uputstvo o primeni mera zaštite za smanjenje rizika od infekcije.

U slučaju da lekar tokom perioda praćenja obolelog posumnja da je kod osobe došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja tj. da su prisutni simptomi i znaci infekcije donjih respiratornih puteva, odnosno da postoji rizik od nastanka teške akutne respiratorne bolesti, nakon pregleda i ostale dijagnostike (RTG i laboratorijske analize), ako pacijent ispunjava kriterijume izdaje pacijentu uput za bolničko lečenje i upućuje ga na nadležno infektološko odeljenje na dalji pregled i lečenje (Prilog 4).

Postupak je sledeći:

1. Lekar je dužan da organizuje sanitetski transport pacijenta u saradnji sa domom zdravlja u kojem je zaposlen ili nadležnom službom/ustanovom hitne medicionske pomoći.

2. Lekar pacijentu daje masku koju je pacijent u obavezi da nosi do kontakta sa nadležnim infektologom.

3. Izabrani lekar, obaveštava epidemiologa teritorijalno nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje, šalje podatke o bliskim kontaktima na dole opisan način i popunjava elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

c) Identifikacija bliskih kontakata

Bliskim kontaktom* se smatra osoba koja je:

1. Neposredno negovala pacijenta bez lične zaštitne opreme3 koja se preporučuje za COVID-19 pacijente, u periodu od 14 dana od pojave simptoma kod pacijenta.

2. Boravila u istoj zatvorenoj prostoriji sa COVID-19 pacijentom (na radnom mestu, u domaćinstvu, učionici, skupovima) u periodu od 14 dana od pojave simptoma.

3. Boravila u neposrednoj blizini (manje od 2m, duže od 15 minuta)4 pacijenta sa COVID-19 infekcijom u periodu od 14 dana od pojave simptoma kod pacijenta.

Izabrani lekar nakon pregleda pacijenta koji ukazuje na mogući/verovatni slučaj COVID-19, popunjava Obrazac za ispitivanje slučaja infekcije izazvane novim korona virusom SARS-CoV-2 i popisuje bliske kontakte obolelog, koje je pacijent ostvario nakon početka prvog simptoma bolesti (Prilog 3).

Navedeni obrazac za svaki mogući/verovatni slučaj COVID-19 dostavlja se epidemiologu teritorijalno nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje elektronskom poštom, odnosno podaci se unose u elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

U ustanovama primarne zdravstvene zaštite koje imaju zaposlenog epidemiologa, u prethodno navedene aktivnosti angažuje se i epidemiolog.

_______
3 https://www.who.int/publications-detail/infection-prevention-and-control-during-health-care-when-novel-coronavirus-%28ncov%29-infection-is-suspected-20200125

d) Mesto izvođenja kliničkog pregleda

Pregled se sprovodi u posebnoj sobi za izolaciju.

Pacijentu se daje hirurška maska.

U sobi za izolaciju pacijentu se daje uputstvo o merama respiratorne higijene (korišćenje maramica prilikom kijanja ili kašljanja) i omogućava pranje ruku toplom vodom i sapunom.

Treba onemogućiti ulazak u sobu za izolaciju drugim pacijentima, kao i osoblju koje nije neophodno za pružanje medicinske pomoći.

Pacijenta kod koga su indikovani specijalistički pregledi ili dodatne dijagnostičke procedure (npr. rentgensko snimanje), na dopunske preglede vodi osoblje ustanove nakon prethodnog obaveštavanja nadležnog zdravstvenog osoblja koje treba da obavi potrebne preglede i pripreme za primenu mera zaštite.

Pacijent se sa maskom preko usta i nosa vodi unapred određenim putem, pri čemu se mora voditi računa da pacijent ne dolazi u bliski kontakt sa drugim osobljem, pacijentima ili posetiocima u zdravstvenoj ustanovi.

Sve invazivne procedure (uzimanje krvi ili urina za laboratorijski pregled, davanje injekcija, uzimanje uzoraka za laboratorijsku potvrdu infekcije) sprovode se u sobi za izolaciju uz primenu svih propisanih mera zaštite.

e) Mere zaštite zdravstvenog osoblja tokom pregleda

Prilikom pregleda osoba sa infekcijama organa za disanje ili sumnjom na infekciju organa za disanje, a posebno kod osoba koje imaju simptome i znake infekcije donjih respiratornih puteva ili su u riziku od nastanka teške akutne respiratorne bolesti, izabrani lekar i drugo zdravstveno osoblje u primarnoj zdravstevnoj zaštiti su dužni da primenjuju standardne mere zaštite, kao i mere zaštite od infekcija koje se prenose kapljicama i infekcija koje se prenose kontaktom koje uključuju sledeće:

1. Korišćenje zaštitne maske (hirurške) preko usta i nosa,

2. Korišćenje rukavica prilikom pregleda tokom kod kog postoji rizik od kontakta sa sluzokožama ili telesnim tečnostima obolele osobe,

3. Korišćenje zaštitnog mantila,

4. Pranje ruku toplom vodom i tečnim sapunom u trajanju od najmanje 20 sekudni, nakon pregleda, odnosno nakon svakog nezaštićenog kontakta sa sluzokožama ili telesnim tečnostima pacijenta,

5. Primenu svih principa bezbednog davanja injekcija,

6. Primenu materijala i opreme za jednokratnu upotrebe kad god je to moguće (drvene špatule, špricevi i igle za jednokratnu upotrebu),

7. Dezinfekciju opreme za višekratnu upotrebu 70% alkoholom odmah nakon upotrebe (stetoskopi, termometri),

8. Izbegavanje dodirivanja usta, nosa i očiju potencijalno kontaminiranim rukama,

9. Dezinfekciju površina sa kojima je pacijent dolazio u kontakt, odnosno koje su došle u kontakt sa pacijentovim telesnim tečnostima,

10. Rutinsku dezinfekciju površina u prostorijama za rad sa pacijentima,

11. Smanjenje broja osoblja koje dolazi u kontakt sa pacijentima koji imaju simptome i znake respiratornih infekcija na najmanji potreban broj,

12. Primenu mera za bezbedno upravljanje infektivnim otpadom.

3.2 Obaveze epidemiologa teritorijalno nadležnog instituta/Zavoda za javno zdravlje

Epidemiolog vrši epidemiološko ispitivanje i postavljanje indikacija za uzimanje uzoraka mogućeg slučaja za laboratorijsko ispitivanje u skladu sa Kategorizacijom grupa u odnosu na ustanovu koja uzima uzorak za testiranje (Prilog 5) pri čemu se uzorak dostavlja laboratoriji za testiranje na COVID-19 (Prilog 9).

Zadaci epidemiologa nakon dobijanja podataka:

1. Unos podataka pacijenta u listu slučajeva, odnosno u elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

2. Unos podataka o utvrđenim bliskim kontaktima u listu kontakata odnosno u elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

3. Analiza podataka o slučajevima, procena epidemiološke situacije za teritoriju nadležnosti.

4. Pružanje stručno metodološke pomoći zdravstvenim i drugim ustanovama/institucijama na teritoriji nadležnosti.

5. Koordinacija sprovođenja mera sprečavanja i suzbijanja epidemije.

Epidemiolog dostavlja spisak bliskih kontakata potvrđenog ili verovatnog slučaja, sa navedenim datumom poslednjeg kontakta sa COVID-19 slučajem, nadležnom sanitarnom inspektoru radi izdavanja rešenja o stavljanju pod zdravstveni nadzor u skladu sa Zakonom.

Nakon toga, epidemiolog poziva sve osobe sa spiska kontakata potvrđenog ili verovatnog slučaja i obaveštava ih o potrebi kućne izolacije, u trajanju od 14, a najduže 28 dana po rešenju sanitarnog inspektora.

Epidemiolog obaveštava svaku osobu kojoj je određena kućna izolacija o vremenu kada treba da se telefonom javi i obavesti epidemiologa o svom zdravstvenom stanju.

Nadležni sanitarni inspektor kontroliše sprovođenja mera u skladu sa zakonom.

Ukoliko se kod bliskog kontakta tokom boravka u kućnoj izolaciji pojave simptomi bolesti, nalaže pacijentu da se javi u dom zdravlja prema prethodno navedenoj proceduri.

Sve slučajeve sumnje kojima je uzorkovanje obavio nadležni institut/zavod za javno zdravlje, po dobijanju rezultata laboratorijskog ispitivanja, isti je dužan da obavesti o rezultatu testiranja, i da osobe sa pozitivnim rezultatom uputi u nadležni dom zdravlja radi daljeg postupanja.

Po dobijanju rezultata laboratorijskog ispitivanja, prema potrebi epidemiolog sprovodi reklasifikaciju prema definiciji slučaja.

Po sprovedenoj reklasifikaciji slučaja, nadležna epidemiološka služba dostavlja linijsku listu svih slučajeva Institutu za javno zdravlje Srbije ili unosi izmenu u elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

3.3. Obaveze zdravstvenih ustanova na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

Ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite obavljaju dijagnostiku i lečenje obolelih u skladu sa Protokolom za postupanje sa COVID-19 pacijentima na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite (prilog 12), Pravilima skora ranog upozorenja za COVID-19 pacijente (Prilog 13) i Protokolom za lečenje pacijenata sa COVID-19 (prilog 15) (klinički algoritmi) koje je pripremila ustanova koja obavlja referentne poslove iz oblasti infektologije.

Uzorkovanje na COVID-19 na ovom nivou zdravstvene zaštite se sprovodi prema Kategorizaciji grupa u odnosu na ustanovu koja uzima uzorak za testiranje (Prilog 5) i COVID-19 grupe za testiranje prema stepenu prioriteta (Prilog 6) pri čemu se uzorak dostavlja laboratoriji za testiranje na COVID-19 preko nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje (Prilog 9).

Ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite podatke o obolelima unose u elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19") ili dostavljaju nadležnom institutu/zavodu za javno zdravlje prijavu sumnje (Prilog 3), kao i prijavu obolenja odnosno smrti od COVID-19 (Prilog 1).

Bolnice za izolaciju lakše obolelih od COVID-19 (Beogradski sajam i druge) zbrinjavaju lakše slučajeve bolesti prema preporukama i unose u elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

Kriterijumi za otpust i praćenje pacijenta definisani su kroz Prilog 14, pri čemu je pre otpusta neophodno neophodno uraditi dva uzastopna PCR testa sa razmakom 24-48 sati.

Pacijenti nakon otpusta moraju ostati u kućnoj izolaciji dve nedelje.

Preporučeni uslovi u kućnoj izolaciji su (Prilog 10):

- Nezavisni životni prostor sa učestalim provetravanjem i dezinfekcijom;

- Izbegavajte kontakt sa malom decom, starijim osobama i imunokompromitovanim osobama kod kuće;

- Pacijenti i članovi njihovih porodica moraju nositi maske i često prati ruke;

- Telesnu temperaturu meriti dva puta dnevno (ujutro i uveče), obratiti pažnju na bilo kakvu promenu u zdravstvenom stanju pacijenta.

3.4. Obaveze instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" i drugih COVID - 19 laboratorija

1. Obezbeđivanje potrebnih reagenasa za laboratorijsko ispitivanje slučaja sumnje/mogućeg slučaja

2. Definisanje adekvatnog uzorka slučaja i procedura za uzorkovanje i transport

3. Tumačenje rezultata testiranja

4. Dostavljanje rezultata laboratorijskog ispitivanja slučaja sumnje/mogućeg slučaja lekaru/kliničaru, teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje i Institutu za javno zdravlje Srbije odmah, najbržim mogućim putem po dobijanju rezultata i unošenje u elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

3.4.1 Uputstvo za uzimanje materijala za virusološko testiranje COVID-19

Za potvrdu infekcije virusom SARS-CoV-2, potrebno je što pre od početka bolesti od osobe sa suspektnom infekcijom, uzeti kombinovani bris ždrela i nosa.

Uzimanje brisa iz ždrela i nosa

1. Način uzimanja je isti kao kod sumnje na grip!

2. Koristi se isti transportni medijum koji se koristi za grip

3. Transportni medijum (obezbeđuje Institut Torlak i druge laboratorije) čuvati i koristiti po uputstvu laboratorije.

4. Sterilni štapići sa vatom

5. Sterilan bris energično prevući preko sluzokože zadnjeg zida ždrela.

6. Drugi bris uvući što dublje u nosnu šupljinu i rotirati ga nekoliko puta.

7. Oba brisa staviti u istu bočicu sa transportnim medijumom, uz blago mešanje brisa u medijumu/transportni medijum postaje blago oblačast.

8. Prelomiti krajeve briseva koji su van bočice tako da bočica može da se zatvori. Ne dodirivati otvor bočice sa medijumom!

9. Čvrsto zatvoriti bočicu da ne bi došlo do izlivanja zaraznog materijala u toku transporta.

10. Pravilno obeležiti bočicu / ime i prezime / i popuniti Uputnu listu i Obrazac za ispitivanje slučaja sumnje na COVID-19.

11. Materijal transportovati do COVID-19 laboratorije najkasnije 48 sati od momenta uzimanja.

12. Prilikom uzorkovanja materijala koristiti ličnu zaštitnu opremu!

13. Najaviti laboratoriji donošenje materijala

14. Transport se vrši na +2 do + 8°C

15. Do transporta uzorke čuvati na + 4°C (u frižideru)

16. Ne zamrzavati uzorke na - 20°C jer se gubi infektivnost virusa.

Uput za laboratorijsko ispitivanje na COVID-19 je dat u prilogu ovog dokumenta.

Rezultate laboratorijskog ispitivanja slučaja sumnje/mogućeg slučaja COVID-19 laboratorija/e dostavlja doktoru medicine koji je podneo zahtev za laboratorijsko ispitivanje, teritorijalno nadležnom zavodu za javno zdravlje i Institutu za javno zdravlje Srbije, odmah po dobijanju rezultata a u skladu sa Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanje (Prilog1) i istovremenim unosom podataka o izvršenom laboratorijskom ispitivanju kroz elektronsku platformu ("Informacioni sistem COVID-19").

4. POSTUPANJE SA LICEM KOME JE IZDATO REŠENJE O STAVLJANJU POD ZDRAVSTVENI NADZOR U VEZI SA MOGUĆOM IZLOŽENOŠĆU INFEKCIJI NOVIM KORONA VIRUSOM SARS-COV-2

Osoba kojoj je izdato usmeno ili pisano rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzor se u roku od 24 časa javlja epidemiologu teritorijalno nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje.

Epidemiolog, pored uzimanja identifikacionih podataka od osobe, uzima i detaljnu epidemiološku anamnezu koja uključuje sledeće:

1. Podatke o boravku u područjima gde su registrovani slučajevi oboljenja izazvanog novim korona virusom (nazivi, datumi),

2. Podatke o kontaktu sa osobama koje su imale respiratornu infekciju izazvanu novim korona virusom ili nepoznatim uzročnikom (mesto, datum),

3. Podatke o odlasku u zdravstvene ustanove u kojima je bilo registrovanih slučajeva oboljenja od infekcije izazvane novim korona virusom, naročito ako je bilo obolevanja među zdravstvenim radnicima, ukoliko je to osobi pod nadzorom poznato (nazivi ustanova, datum).

Epidemiolog daje osobi pod nadzorom usmeno uputstvo o načinu praćenja zdravstvenog stanja i o postupku u slučaju pojave simptoma i znakova respiratorne infekcije (povišena temperatura, curenje iz nosa, kašalj, otežano disanje) - pozivanje epidemiologa telefonom radi dobijanja uputstva za dalji postupak, kao i o merama zaštite.

Epidemiolog daje usmeno upozorenje osobi pod nazorom da u slučaju pojave simptoma i znakova respiratorne infekcije smanji kontakt sa drugim osobama u domaćinstvu ili na radnom mestu, da odmah stavi hiruršku masku preko usta i nosa, pojača održavanje lične higijene, kao i da se odmah javi telefonom epidemiologu radi sprovođenja daljeg postupka dijagnostike i terapije.

Zdravstveni radnici kojima je, po povratku u Republiku Srbiju određena mera zdravstvenog nadzora na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2, kao i zdravstveni radnici kojima je ta mera određena nakon kontakta sa zaraženim licem, a nisu razvili nijedan simptom bolesti, dužni su da se po isteku 14 dana i jednog negativnog testa urađenog 14. dana od određivanja mere, jave u zdravstvene ustanove u kojima su zaposleni radi nastavka rada i izvršavanja radne obaveze. Uzorkovanje organizuje teritorijalno nadležni institut/zavod za javno zdravlje.

Prethodno navedeno se primenjuje i na zdravstvene radnike u vojnozdravstvenim ustanovama i pripadnike Vojske Srbije, pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova i službi bezbednosti i zaposlene u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija - u službi za tretman, za obezbeđenje, za obuku i upošljavanje i za zdravstvenu zaštitu.

Licu kojem je, po ulasku u Republiku Srbiju određena mera zdravstvenog nadzora na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2 (izolacija u kućnim uslovima), kao i licu kojem je ta mera određena nakon kontakta sa zaraženim licem u Republici Srbiji, a koje ima potrebu da napusti Republiku Srbiju pre isteka određene mere, nadležni sanitarni inspektor može obustaviti izvršenje mere i dozvoliti da napusti Republiku Srbiju ako kod tog lica do dana podnošenja zahteva za obustavu mere nije razvijen nijedan simptom bolesti. O odluci sanitarnog inspektora koja se donosi najkasnije u roku od 24 časa od podnošenja zahteva, obaveštava se i organ državne uprave nadležan za unutrašnje poslove, preko organa državne uprave nadležnog za poslove zdravlja.

5. POSTUPAK U SLUČAJU POJAVE SIMPTOMA I ZNAKOVA RESPIRATORNE INFEKCIJE KOD OSOBE POD ZDRAVSTVENIM NADZOROM U VEZI SA IZLOŽENOŠĆU INFEKCIJI NOVIM KORONA VIRUSOM SARS-CoV-2

Ukoliko se kod osobe pod nadzorom pojave simptomi i znaci respiratorne infekcije, odmah se javlja epidemiologu teritorijalno nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje. Odmah po pojavi simptoma i znakova respiratorne infekcije osoba pod nadzorom na osnovu usmenog uputstva dobijenog od epidemiologa treba da stavi masku preko usta i nosa, pojača ličnu higijenu (higijenu ruku) i smanji kontakt sa drugim osobama.

Teritorijalno nadležna epidemiološka služba sprovodi uzorkovanje materijala za laboratorijsko ispitivanje novim korona virusom SARS-CoV-2.

Pacijenti sa blagim respiratornim infekcijama kojima je uzet uzorak upućuju se u kućnu izolaciju do dobijanja nalaza laboratorijskog ispitivanja.

U slučaju negativnog nalaza, upućuje se u kućnu izolaciju u trajanju od 14 dana sa kontrolom u slučaju pogoršanja ili pojave simptoma koji ispunjavaju kriterijume za upućivanje u bolnicu.

U slučaju pozitivnog nalaza, osoba se upućuje u nadležni dom zdravlja radi sprovođenja daljeg postupka.

6. PRINCIPI PREVENCIJE I SUZBIJANJA ŠIRENJA VIRUSA PRILIKOM PRUŽANJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE/UZIMANJA UZORKA OSOBI SA SUMNJOM NA COVID-19

Potrebno je da se pravilnim merama prevencije svede na minimum rizik za ekspoziciju uzročnicima respiratornih infekcija, uključujući i SARS-CoV-2. Mere koje se primenjuju sprovode se pre nego što bolesnik sa respiratornom infekcijom stigne u zdravstvenu ustanovu i tokom boravka bolesnika u zdravstvenoj ustanovi.

6.1. Pre dolaska u zdravstvenu ustanovu

Pre dolaska u zdravstvenu ustanovu potrebno je da svi koji imaju simptome bilo koje respiratorne infekcije (kašalj, curenje iz nosa, groznicu) primenjuju mere prevencije njihovog širenja, pre svega nose masku i prate procedure trijaže.

6.2. Prevoz bolesnika

Ukoliko se bolesnik sa respiratornom infekcijom dovozi u bolnicu kolima hitne pomoći, potrebno je da sanitetska pratnja obavesti zdravstvenu ustanovu (prijemni deo hitne pomoći) o kakvom je bolesniku reč, što će dati vremena zdravstvenim radnicima da se pripreme za prijem pacijenta.

Osoblje u sanitetskoj pratnji osobe sa sumnjom ili potvrđene infekcije SARS-CoV-2 nosi ličnu zaštitnu opremu (LZO), prema Uputstvu za racionalnu upotrebu LZO. Posle prevoza takvog bolesnika površine u kolima hitne pomoći treba da budu oprane i dezinfikovane uobičajenim sredstvima za dezinfekciju površina, a medicinski otpad pravilno uklonjen.

6.3. Tokom boravka bolesnika u zdravstvenoj ustanovi

Tokom boravka bolesnika u zdravstvenoj ustanovi potrebno je da se sve osobe sa simptomima respiratorne infekcije, uključujući i osobe sa sumnjom na SARS-CoV-2, pridržavaju mera respiratorne higijene, da se sprečava kontaminacija tokom kašljanja i kijanja, da se obavlja higijena ruku i vrši trijaža.

Potrebno je osigurati da bolesnici sa sumnjom na respiratornu infekciju, uključujući i one sa sumnjom na SARS-CoV-2, ne čekaju među ostalim pacijentima koji traže pomoć. Neophodno je odrediti zaseban, dobro provetren prostor, koji omogućava odvajanje bolesnika u čekaonici na rastojanje od najmanje jednog metra, uz olakšanu mogućnost sprovođenja mera respiratorne higijene. Bolesnik može čekati svoj red na pregled i u ličnom vozilu ili ispred zdravstvene ustanove, a kada dođe red na njegov pregled može biti obavešten mobilnim telefonom da uđe u zdravstvenu ustanovu.

Na ulasku u zdravstvenu ustanovu, u čekaonicama, kao i na šalterima za prijavu pacijenata zdravstvene ustanove, treba da stoje medicinske maske, maramice, sredstva na bazi alkohola (60%-95%) za higijenu ruku, kao i kante za odlaganje upotrebljenih maramica.

Postaviti vizuelna upozorenja o svim pravilnim merama prevencije (natpise, plakate) na ulazu i strateškim mestima (čekaonice, liftovi, kafeterije). Upozorenja bi trebalo da sadrže informacije o pravilnoj upotrebi maski, maramica za pokrivanje nosa i usta tokom kijanja i kašljanja, kao i o odlaganju upotrebljenih maramica u kante za otpad. Od kritičnog značaja je postavljanje informacije o pravilnoj higijeni ruku.

Mere prevencije i suzbijanja (MPS) koje se preduzimaju u cilju prevencije ili ograničenja transmisije SARS-CoV-2 u zdravstvenim ustanovama uključuju:

1. Trijažu, rano otkrivanje i kontrolu izvora infekcije.

2. Primenu standardnih mera predostrožnosti (opreza) za sve pacijente.

3. Primenu mera predostrožnosti za kapljični i kontaktni put prenošenja i mera predostrožnosti u odnosu na vazduh kao put prenošenja.

4. Administrativne mere kontrole infekcije.

5. Mere kontrole bolničke sredine i arhitektonske mere.

6.3.1. Trijaža, rano otkrivanje i kontrola izvora infekcije

Trijaža koja uključuje rano otkrivanje i brzo izdvajanje pacijenata (kontrola izvora) sa simptomima respiratorne infekcije u deo odvojen od ostalih pacijenata, predstavljaju osnovne mere za brzu identifikaciju i adekvatnu izolaciju i negu pacijenata sa sumnjom na oboljenje izazvano SARS-CoV-2. Potrebno je o obavestiti nadležnog epidemiologa.

Da bi se olakšalo rano otkrivanje suspektnih slučajeva, zdravstvena ustanova treba da:

- Ohrabri zdravstvene radnike da primenjuju visok nivo sumnje na infekciju.

- Oformi mesto na ulazu u zdravstvenu ustanovu gde će se vršiti trijaža a koje će biti opremljeno potrebnim sredstvima (papirne maramice, medicinske maske, sredstvo na bazi alkohola za higijenu ruku, kante za odlaganje upotrebljenih maramica itd).

- Primenjuje skrining putem upitnika, prema definiciji slučaja.

- Postavi obaveštenja/postere/pisane informacije koji treba da podsete pacijenta sa simptomima bolesti da se pravovremeno obrati osoblju ustanove.

- Podsticanje respiratorne higijene je važna mera prevencije širenja virusa.

Pacijenti sa sumnjom na COVID-19 izazvanu SARS-CoV-2 treba da budu izolovani od ostalih pacijenata, uz pravovremenu primenu mera predostrožnosti u odnosu na kapljice i kontakt kao put prenošenja.

6.3.2. Primena standardnih mera predostrožnosti prema svim pacijentima

Standardne mere predostrožnosti obuhvataju higijenu ruku i mere respiratorne higijene; korišćenje lične zaštitne opreme (LZO) u zavisnosti od nivoa procenjenog rizika, prevenciju uboda iglom ili oštrim predmetom, pravilno upravljanje medicinskim otpadom, čišćenje bolničke sredine i sterilizaciju opreme, kao i tretiranje posteljine pacijenata.

Potrebno je sprovoditi sledeće mere respiratorne higijene:

- Dati hiruršku masku pacijentu sa sumnjom na infekciju izazvanu SARS-CoV-2.

- Pacijenti treba da prekriju usta i nos maramicom ili nadlakticom u slučaju kijanja i kašljanja (ukoliko još nisu dobili masku).

- Posle kontakta sa sekretima respiratornog trakta i/ili korišćenja maramice potrebno je obaviti higijenu ruku.

Zdravstveni radnici treba da poštuju pravila higijene ruku, prema nacionalnim preporukama i "Pet momenata za higijenu ruku":

- Higijena ruku obuhvata higijenu sredstvom na bazi alkohola, ili pranje ruku vodom i tečnim sapunom.

- Higijena ruku sredstvom na bazi alkohola se koristi kada ruke nisu vidljivo prljave ili kontaminirane.

- Pranje ruku vodom i tečnim sapunom se koristi kada su ruke vidljivo prljave ili kontaminirane.

Lična zaštitna oprema (LZO): racionalna, pravilna i konzistentna primena LZO i pravilna higijena ruku takođe smanjuju mogućnost prenošenja virusa (Prilog11). Efektivnost primene LZO zavisi od adekvatnog i redovnog snabdevanja ustanove ovom opremom, treninga osoblja za njenu pravilnu primenu, pravilne higijene ruku i odgovarajućeg ponašanja.

Potrebno je obezbediti da se čišćenje i dezinfekcija bolničke sredine prate stalno i dosledno. Dovoljno je pravilno pranje površina vodom i deterdžentom uz upotrebu uobičajenih dezinfekcionih sredstava. Tretiranje veša, pribora i posuđa za jelo, kao i medicinskog otpada, vrši se uobičajenim rutinskim postupcima.

6.3.3. Mere predostrožnosti u odnosu na kontaktni i kapljični put prenošenja

Kao dodatak standardnim merama predostrožnosti, sve osobe u kontaktu sa osobom sa sumnjom na infekciju, uključujući i članove porodice, sve posetioce i sve zdravstvene radnike, treba da primenjuju dodatne mere predostrožnosti u odnosu na kontaktni i kapljični put prenošenja kada ulaze u sobu za izolaciju u kojoj je smeštena inficirana ili osoba za koju se sumnja da je inficirana SARS-CoV-2.

- Pacijenta sa sumnjom na infekciju smestiti u jednokrevetnu sobu za izolaciju sa kupatilom i sanitarnim čvorom, koja se može lako provetriti (160 litara/sekundi /pacijent). Vrata sobe treba da budu uvek zatvorena.

- Ukoliko nema mogućnosti za izolaciju pacijenata u zasebnoj sobi, organizovati kohortnu izolaciju, tj. više inficiranih ili osoba za koje se sumnja da su inficirane nCoV izolovati u jednoj sobi.

- Rastojanje između kreveta u kohortnoj izolaciji mora biti najmanje jedan metar.

- Ukoliko je moguće, zdravstveni radnici koji rade u sobama za kohortnu izolaciju ne bi trebalo da rade u drugim delovima zdravstvene ustanove (da bi se smanjio rizik za širenje infekcije).

- Potrebna LZO za svaki ulazak u sobu za izolaciju:

* partikularne maske visokog procenta filtracije (evropske norme FFP2 ili FFP3)

* zaštita za oči (zaštitne naočare) ili zaštita za lice (vizir), da bi se izbegla kontaminacija mukoznih membrana

* vodootporni nesterilni zaštitni mantili dugih rukava (ili kombinezon)

* rukavice.

Upotreba zaštitnih čizama se ne preporučuje za rutinsku negu.

- Nakon završene nege pacijenta, treba izvesti pravilno skidanje i odlaganje LZO i higijenu ruku. Ako se neguje više pacijenata, za svakoga koristiti novi set LZO.

Ličnu zaštitnu opremu pre ulaska/izlaska iz sobe za izolaciju treba staviti/skinuti sledećim redosledom u uređenom prostoru izvan sobe za izolaciju:

Stavljanje lične zaštitne opreme	Skidanje lične zaštitne opreme
Postupci pre ulaska u sobu za izolaciju 1. Obaviti higijenu ruku sredstvom na bazi alkohola 2. Obući vodootporni zaštitni mantil dugih rukava (ili kombinezon) 3. Staviti kapu ukoliko se nosi mantil 4. Staviti masku 5. Staviti zaštitne naočare 6. Navući kapuljaču ukoliko se nosi kombinezon 7. Obaviti higijenu ruku sredstvom na bazi alkohola 8. Navući rukavice	Postupci pre izlaska iz sobe za izolaciju 1. Skinuti rukavice 2. Obaviti higijenu ruku i staviti novi par rukavica 3. Skinuti zaštitni mantil/kombinezon 4. Dezinfikovati rukavice 5. Skinuti zaštitne naočare 6. Skinuti masku 7. Skinuti kapu, rukavice 8. Obaviti higijenu ruku

- Koristiti opremu za jednokratnu upotrebu kad god je moguće. Ukoliko se primenjuje namenska medicinska oprema (stetoskopi, termometri, manžetne za vađenje krvi ili merenje pritiska, itd.), nakon upotrebe kod jednog pacijenta, potrebno je opremu mehanički očistiti i dezinfikovati primenom 70% etil-alkohola pre upotrebe kod sledećeg pacijenta.

- Izbegavati dodirivanje očiju, nosa i usta potencijalno kontaminiranim rukama.

- Izbegavati kretanje i prevoz pacijenata sa sumnjom na infekciju izvan sobe za izolaciju, izuzev kada je medicinski indikovano. Potrebno je organizovati upotrebu prenosne rendgenske opreme i druge opreme za dijagnostiku do pacijenta u sobi za izolaciju. Pacijent izlazi iz sobe samo kada je neophodno, unapred određenim putem, da bi se na minimum svela izloženost osoblja, drugih pacijenata i posetilaca, i obavezno ima medicinsku/hiruršku masku. Osoblje koje ga transportuje takođe nosi LZO i obavlja higijenu ruku.

- Definisati primenu mera predostrožnosti pre nego što su pacijenti primljeni na opservaciju ili lečenje.

- Rutinski čistiti i dezinfikovati uobičajenim sredstvima sve površine sa kojima je pacijent bio u kontaktu.

- Odrediti neophodan, najmanji mogući broj osoba (zdravstvenih radnika, posetilaca, članova familije) koje ulaze u sobu za izolaciju.

- Voditi evidenciju o ulasku i izlasku iz sobe za izolaciju, i za osoblje i za posetioce.

- Neke procedure sa produkcijom aerosola (PPA) koje mogu biti udružene sa povećanim rizikom za transmisiju korona virusa (SARS CoV i MERS CoV): trahealna intubacija, neinvazivna ventilacija, traheotomija, kardiopulmonalna reanimacija, manuelna ventilacija pre intubacije i bronhoskopija.

- Zaštita zdravstvenih radnika prilikom izvođenja procedura sa produkcijom aerosola podrazumeva primenu već preporučenih mera, uz obavezno korišćenje maski FFP3 (prema evropskoj nomenklaturi). Sve procedure izvoditi u adekvatno provetrenim sobama za izolaciju (160 litara/sekundi/pacijent), a ako su sobe sa negativnim pritiskom potrebno je 12 izmena vazduha i sa kontrolisanim protokom vazduha ukoliko se koristi mehanička ventilacija.

6.3.4. Administrativne mere kontrole infekcije

Administrativne mere u svrhu prevencije i kontrole transmisije SARS-CoV-2 podrazumevaju uspostavljanje održive infrastrukture za prevenciju i kontrolu infekcija i aktivnosti:

- edukaciju i obuku zdravstvenih radnika i pružalaca nege pacijentima;

- postojanje uputstva ranog prepoznavanja akutne respiratorne infekcije sa SARS-CoV-2 kao mogućeg uzročnika;

- dostupnost brzog laboratorijskog testiranja i identifikacije etiološkog uzročnika;

- prevenciju povećane zauzetosti postelja u odnosu na optimalnu, posebno na urgentnim odeljenjima;

- obezbeđivanje posebnih čekaonica za pacijente sa simptomima, adekvatan smeštaj hospitalizovanog pacijenta u zasebnoj sobi za izolaciju sa kupatilom i sanitarnim čvorom, uz nastojanje da se obezbedi adekvatan broj osoblja na broj pacijenata;

- obezbeđivanje redovnog snabdevanja i primene sredstava i pribora za prevenciju i kontrolu infekcija;

- postojanje procedura i uputstava prevencije i kontrole infekcija na svim mestima pružanja zdravstvene zaštite uz pojačanje aktivnog nadzora nad akutnim respiratornim infekcijama i SARS-CoV-2 kao mogućim uzročnikom kod zdravstvenih radnika i isticanje značaja da se infekcija kod zdravstvenog radnika prijavi i medicinski zbrine;

- uspostavljanje monitoringa komplijanse zdravstvenih radnika (evidencija uspešnosti primene dogovorenih procedura prevencije infekcija u rutinskom radu zdravstvenih radnika) zajedno sa mehanizmima za poboljšanje komplijanse, ukoliko je potrebno.

6.3.5. Mere kontrole bolničke sredine i arhitektonske mere kontrole infekcije

Ove mere uključuju osnovne infrastrukturne uslove u zdravstvenoj ustanovi.

Ove mere podrazumevaju obezbeđivanje adekvatne ventilacije prostorija u svim delovima zdravstvene ustanove, kao i obezbeđivanje adekvatnog čišćenja prostorija.

Obezbeđivanje udaljenosti od najmanje jedan metar između pacijenata je takođe mera koja može redukovati mogućnost prenosa patogenih uzročnika u toku pružanja zdravstvene zaštite.

Sprovođenje čišćenja i dezinfekcije površina u prostorijama na pravilan način (vreme, sredstvo) mora biti ispraćeno i dokumentovano (kontrolne liste).

Primena rastvora deterdženta i uobičajenih sredstava za dezinfekciju površina (kao što je sveže pripremljen rastvor hlora) su efikasni i dovoljni postupci za inaktivaciju virusa.

Osoblje koje obavlja čišćenje treba da nosi LZO.

Postupci sa vešom, priborom za jelo i pripremu hrane sprovode se na uobičajen način u skladu sa bezbednom praksom.

Sav medicinski otpad iz soba za izolaciju tretirati kao infektivni medicinski otpad i njegovo uklanjanje vršiti prema nacionalnim preporukama.

Dužina trajanja posebnih mera prevencije kontaktnog i kapljičnog puta prenosa novog korona virusa

Standardne mere predostrožnosti se primenjuju stalno i uvek.

Posebne mere prevencije i predostrožnosti za kontakt i kapljice kao put prenosa infekcija se primenjuju sve do povlačenja simptoma kod pacijenta. Neophodna su sveobuhvatnija saznanja o putevima novog korona virusa kako bi se eventualno dopunilo uputstvo o dužini primene dopunskih mera predostrožnosti.

6.4. Prikupljanje i transportovanje laboratorijskih uzoraka od pacijenata sa sumnjom na COVID-19

Svi uzorci bolesničkog materijala za laboratorijska ispitivanja se moraju smatrati potencijalno infektivnim i svi zdravstveni radnici koji učestvuju u uzorkovanju ili transportu uzoraka bolesničkog materijala moraju strogo primenjivati standardne mere predostrožnosti i mere biosigurnosti kako bi smanjili rizik izlaganja infektivnim uzročnicima:

- zdravstveni radnici koji uzorkuju materijal od bolesnika moraju primenjivati adekvatanu ličnu zaštitnu opremu (štitnike za oči, medicinsku masku, zaštitni ogrtač sa dugim rukavima, rukavice). Ukoliko se pri uzorkovanju očekuje stvaranje kapljica i aerosola iz gornjeg respiratornog trakta, zdravstveni radnici moraju nositi partikularne maske sa visokim nivoom filtracije (evropske norme FFP3)

- osoblje koje transportuje uzorke u laboratoriju mora biti edukovano za pravilno i bezbedno postupanje sa uzorcima prilikom transporta i u slučaju izlivanja za pravilnu dekontaminaciju površina.

- uzorak za transport mora biti spakovan u nepromočive vrećice za transport (sekundarni kontejner, odnosno plastična vrećica za biohazard u koji se smešta potencijalno infektivni uzorak) i sve to smešteno u primarni kontejner zajedno sa čitko i potpuno ispunjenom uputnicom za laboratorijska ispitivanja.

- uputnica za laboratorijska ispitivanja mora da sadrži čitko ispisano ime i prezime i datum rođenja pacijenta, kao i podatak da se sumnja na COVID-19. Blagovremeno je potrebno najaviti laboratoriji da je uzorak transportovan.

6.5. Preporuke za vanbolnički rad

Prevencija i kontrola infekcija i primena standardnih mera predostrožnosti se moraju primenjivati kako kod hospitalizovanih tako i nehospitalizovanih pacijenata iz ambulantnog rada, uključujući i primarnu zdravstvenu zaštitu. Za prevenciju infekcija sa SARS-CoV-2, u vanbolničkoj praksi, neophodno je:

• obezbediti uslove i sredstva za primenu mera predostrožnosti za kontakt i kapljice kao put širenja

• vršiti trijažu pacijenata na ulazu i rano prepoznavanje bolesti

• na ulazu u zdravstvenu ustanovu obezbediti mesto gde će se vršiti trijaža, a koje će biti opremljeno potrebnim sredstvima (papirne maramice, medicinske maske, sredstvo na bazi alkohola za higijenu ruku, kante za odlaganje upotrebljenih maramica itd).

• postaviti obaveštenja/postere/pisane informacije koji treba da podsete pacijenta sa simptomima bolesti da se pravovremeno obrati zdravstvenom osoblju ustanove koje vrši trijažu

• prioritet za pregled imaju pacijenti sa simptomima respiratorne infekcije

• ukoliko pacijent sa simptomima i pored prioriteta mora da sačeka na pregled, neophodno je izdvojiti ga u odvojenu čekaonicu

• dok je u čekaonici ili na pregledu, svakog pacijenta sa respiratornim simptomima jasno uputiti da koristi masku i primenjuje respiratornu higijenu i higijenu ruku

• edukovati sve pacijente iz svoje nadležnosti kako da prepoznaju prve simptome bolesti kod sebe i članova porodice, koje osnovne mere predostrožnosti da preuzmu i kojoj zdravstvenoj ustanovi da se obrate u slučaju pojave tih simptoma.

7. PREPORUKE O USLOVIMA I NAČINU POSTUPANJA SA POSMRTNIM OSTACIMA UMRLOG LICA

Pravilnik o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlog lica ("Službeni glasnik RS", broj 96 od 2. decembra 2016.) (dalje Pravilnik) propisuje uslove i način opremanja, iskopavanja i prenošenja posmrtnih ostataka umrlog lica i obrazac sprovodnice.

U čl. 2 Pravilnika propisano je sledeće:

• Za vreme opremanja posmrtnih ostataka umrlog lica obavezno je korišćenje lične zaštitne opreme.

• Ličnu zaštitnu opremu čine: zaštitna kapa, zaštitno odelo, gumene rukavice, zaštitne naočare, zaštitna maska za nos i usta i cipele.

• Lična zaštitna oprema mora se dezinfikovati posle svake upotrebe, osim u slučaju kada se koristi lična zaštitna oprema za jednokratnu upotrebu.

Prema čl. 3 Pravilnika higijenska obrada posmrtnih ostataka umrlog lica je kupanje, brijanje, šišanje, češljanje, obrada noktiju i slično, pri čemu se higijenska obrada ne obavlja kod lica umrlog od zarazne bolesti.

Prema čl. 4 Pravilnika posmrtni ostaci lica umrlog od zarazne bolesti smeštaju se u metalni sanduk koji se, nakon zatvaranja lemljenjem, smešta u drveni sanduk. Posmrtni ostaci umrlog lica prenose se na teritoriji Republike Srbije smešteni u skladu sa članom 4.

Prenošenje posmrtnih ostataka umrlog lica može se obavljati pogrebnim vozilom koje ima posebnu opremu za tu namenu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost u saobraćaju.

Prilikom preuzimanja posmrtnih ostataka lica preminulih od zaraznih bolesti iz stanova, kao i bolnica, treba koristiti ličnu zaštitnu opremu koju obavezno čine: gumene rukavice ili nesterilne lateks rukavice za jednokratnu upotrebu i jednokratna zaštitna maska za nos i usta, koja dobro prianja uz lice.

Treba izbegavati direktan kontakt sa telesnim tečnostima, posebno sekretima usne duplje i disajnih organa. Rukavice za jednokratnu upotrebu treba koristiti i prilikom rukovanja sa otpadom. Pre stavljanja i posle skidanja rukavica obaviti higijenu ruku.

Potrebno je očistiti i dezinfikovati površine u prevoznom sredstvu i radnom prostoru, koje se često dodiruju, najmanje jednom dnevno, koristeći uobičajena dezifekciona sredstva na bazi hlora i 70% alkohola u skladu sa uputstvom proizvođača.

Standardne mere predostrožnosti se primenjuju stalno i uvek.

Osoblje je dužno da primenjuje standardne mere zaštite, kao i mere zaštite od infekcija koje se prenose kapljicama i infekcija koje se prenose kontaktom koje uključuju sledeće:

- korišćenje zaštitne maske (hirurške) preko usta i nosa,

- korišćenje rukavica kad kod postoji rizik od kontakta sa sluzokožama ili telesnim tečnostima preminule osobe,

- pranje ruku toplom vodom i tečnim sapunom u trajanju od najmanje 20 sekudni, nakon svakog nezaštićenog kontakta sa sluzokožama ili telesnim tečnostima umrle osobe

- izbegavanje dodirivanja usta, nosa i očiju potencijalno kontaminiranim tj. neopranim rukama,

- dezinfekcija površina koje su došle u kontakt sa telesnim tečnostima preminule osobe,

- rutinska dezinfekcija površina u prostorijama za rad

- primena mera za bezbedno upravljanje infektivnim otpadom.

Aktivnosti osoblja (uključujući ishranu, piće i baratanje sa kontaktnim sočivima) ne treba vršiti za vreme transporta i obrade preminule osobe.

Preminule osobe od COVID-19 mogu se smestiti u zajedničku hladnjaču, ako je to u skladu sa ustanovljenim internim procedurama pogrebnog preduzeća, jer ne postoji rizik od postmortalnog prenosa virusa na druge preminule osobe.

Prema Zaključku Vlade Republike Srbije ("Sl. glasnik RS" br. 43/2020 od 27. 3. 2020. godine) propisano je sledeće:

1. Za vreme trajanja vanrednog stanja i epidemije proglašenih usled pojave i širenja bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, a radi efikasnog suzbijanja epidemije i sprečavanja da se dovedu u opasnost životi i zdravlje ljudi preporučuje se crkvama i verskim zajednicama da:

- verske obrede u verskim objektima i na otvorenom prostoru vrše bez prisustva vernika;

- da se verski obredi prilikom sahranjivanja vrše uz prisustvo malog broja ljudi uz poštovanje svih preventivnih mera koje su propisane radi efikasnog suzbijanja zarazne bolesti i zaštite života i zdravlja ljudi.

8. PREPORUKE ZA SPROVOĐENJE AUTOPSIJE OSOBE ZA KOJU SE SUMNJA DA JE PREMINULA ZBOG COVID-195

Prilikom sprovođenja autopsije osobe za koju se sumnja da je preminule zbog COVID-19 pored primene standardnih mera predostrožnosti, koje se odnose ličnu zaštitnu opremu i bezbedne uslove u prostorijama u kojima se autopsija sprovodi, preporučuje se sledeće:

1. Broj osoba u prostoriji u kojoj se sprovodi autopsija ograničiti na neophodan minimum;

2. Procedure koje dovode do stvaranja aerosola izbegavati (na pr. umesto oscilirajućih testera za autopsiju koristiti ručna mehanička sredstava ili koristiti oscilirajuće testere sa vakuumskim pokrivačem da bi se redukovala mogućnost stvaranja čestica i kapljica aerosola), odnosno svesti samo na preko potrebne;

3. Prilikom sprovođenja autopsije koristiti ličnu zaštitnu opremu:

• vodootporni zaštitni mantil dugih rukava (ili kombinezon),

• vodootpornu kecelju,

• partikularne maske visokog procenta filtracije (evropske norme FFP33), odnosno masku minimalnog stepena zaštite prema američkom standardu Nacionalnog instituta za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH) - N95,

• zaštitne naočare ili vizir,

• dvostruke hirurške rukavice sa umetnutim sintetičkim slojem.

__________
5 CDC. Interim Guidance for Collection and Submission of Postmortem Specimens from Deceased Persons Under Investigation (PUI) for COVID-19, February 2020, dostupno na: https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/hcp/guidance-postmortem-specimens.html

Uzorci za postmortalnu potvrdu COVID-19

Za postmortalnu laboratorijsku potvrdu COVID-19 prilikom obdukcije uzima se:

• bris gornjih disajnih puteva (orofaringealni i nazorfaringealni bris)

• bris donjih disajnih puteva (iz oba plućna krila

Uzorke uzete predviđene za labortaorijsko testiranje na COVID-19 odvojiti od uzoraka predviđenih za testiranje na druge uzročnike respiratornih infekcija.

Način uzimanja, čuvanja i transporta prethodno navedenih uzoraka definisani su na kraju Uputa za laboratorijsko ispitivanje Instituta Torlak (prilog).

9. PREDLOG ZA PROGLAŠENJE EPIDEMIJE COVID-19 EPIDEMIJOM OD VEĆEG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU

Obrazloženje

Od 29.12.2019. godine, kada je prvi put izolovan virus SARS-CoV-2 do 14.03.2020. godine u svetu je ukupno prijavljeno 133.860 obolelih sa 4.967 smrtnih ishoda. Slučajevi COVID-19 su registrovani u ukupno 116 zemalja. Na području Evrope je prijavljeno 29.398 laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije i 1.201 smrtni ishod. Dana 11.03.2020. godine, Svetska zdravstvena organizacija je na osnovu procene globalne epidemiološke situacije, okarakterisala širenje virusa SARS-CoV-2 kao pandemiju.

Dana 05.03.2020. godine u Republici Srbiji laboratorijski je potvrđen prvi slučaj obolevanja COVID-19. Do 14.03.2020. godine, na teritoriji Republike Srbije prijavljen je ukupno 41 laboratorijski potvrđen slučaj infekcije SARS-CoV-2. Smrtnih ishoda nije bilo. Rezultati epidemioloških istraživanja pokazala su da su 14.03.2020. godine utvrđeni slučajevi koji ukazuju na prenošenje virusa na teritoriji Republike Srbije (pojava slučajeva iz "drugog talasa").

Uzimajući u obzir aktuelnu epidemiološku situaciju u Republici Srbiji i zemljama u okruženju, Evropi i svetu, a prema članu 50. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl. Glasnik RS 15/2016), Institut za javno zdravlje (IZJZ) Srbije u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, Kriznim štabom za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Interresornom radnom grupom za praćenje epidemiološke situacije i procenu i kontrolu rizika u toku epidemije COVID-19, predlaže proglašenje epidemije COVID-19, epidemijom od većeg epidemiološkog značaja za teritoriju Republike Srbije, kako bi se svi ljudski i materijalni resursi stavili u funkciju kontrole širenja virusa SARS-CoV-2 u populaciji.

Predlog mera u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti od većeg značaja za Republiku Srbiju definisan je članom 51 i članom 52 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl. Glasnik RS 15/2016).

Vanredne mere:

1) Obavezno učešće zdravstvenih ustanova, privatne zdravstvene prakse, drugih pravnih lica, preduzetnika i građana u korišćenju određenih objekata, opreme i prevoznih sredstava radi suzbijanja zarazne bolesti COVID-19;

2) Striktno poštovanje mera za prevenciju i suzbijanje infekcija povezanih sa zdravstvenom zaštitom uz obezbeđivanje propisane lične zaštitne opreme;

3) Vanredni epidemiološki i virusološki nadzor nad COVID-19, oboljenjima sličnim gripu, akutnim respiratornim infekcijama i teškim akutnim respiratornim sindromom na teritoriji Republike Srbije;

4) Zabrana rada svih predškolskih, školskih i visokoškolskih ustanova na celoj teritoriji Republike Srbije;

5) Zabrana okupljanja na javnim mestima na celoj teritoriji Republike Srbije;

6) Ograničenje kretanja stanovništva na teritoriji Republike Srbije;

7) Zabrana ili ograničenje putovanja u zemlji i van zemlje;

8) Socijalno distanciranje sa samoizolacijom u kućnim uslovima za određene kategorije stanovništva;

9) Zabrana kretanja državljana Republike Srbije po ulasku u zemlju unutar vremenskog perioda od najmanje 14 dana;

10) Vanredna tekuća i završna dezinfekcija u naseljenim mestima, javnim površinama, stambenim objektima, sredstvima javnog saobraćaja, objektima pod sanitarnim nadzorom i njihovoj neposrednoj okolini i drugim objektima u kojima se obavlja društvena i javna delatnost;

11) Aktiviranje sistema komunikacije u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom.

Način sprovođenja aktivnosti:

Sve mere se primenjuju u koordinaciji nadležnog instituta odnosno zavoda za javno zdravlje tokom trajanja epidemije, a u saradnji sa sanitarnom inspekcijom i organima lokalne samouprave.

Institut za javno zdravlje Srbije, Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Interresorna radna grupa za praćenje epidemiološke situacije i procenu i kontrolu rizika u toku epidemije COVID-19, zajedno sa Republičkom sanitarnom inspekcijom i mrežom IZJZ/ZZJZ će pratiti i procenjivati epidemiološku situaciju i evaluirati predložene mere.

Mere će se sprovoditi tokom trajanja epidemije, odnosno do odjave epidemija na teritoriji Republike Srbije.

Ministar na predlog IZJZ Srbije u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti proglašava prestanak epidemije od većeg epidemiološkog značaja.

10. POSEBNE I VANREDNE MERE SPREČAVANJA ŠIRENJA EPIDEMIJE COVID-19

1. U toku vanrednog epidemiološkog i virusološkog nadzora nad COVID-19, oboljenjima sličnim gripu, akutnim respiratornim infekcijama i teškim akutnim respiratornim distres sindromom na teritoriji Republike Srbije, laboratorijsko ispitivanje na COVID-19 vrši se i kod svih slučajeva teškog akutnog respiratornog distres sindroma i teških akutnih respiratornih infekcija.

2. Vanredni epidemiološki nadzor nad oboljenjima sličnim gripu, akutnim respiratornim infekcijama i teškim akutnim respiratornim distres sindromom na teritoriji Republike Srbije vrši se u skladu sa Stručno metodološkim uputstvom za sprovođenje nadzora nad gripom u sezoni 2019/20 do daljnjeg.

3. Izolacija je protivepidemijska mera izdvajanja, tokom perioda zaraznosti, inficiranih osoba na takva mesta i pod takvim uslovima da se spreči ili ograniči direktni, odnosno indirektni prenos infektivnog agensa s inficiranih osoba na osobe koje su osetljive ili mogu da prenesu agens drugima;

Doktor medicine u zdravstvenoj ustanovi za bolničko lečenje obolelih od zaraznih bolesti, koji potvrdi ili posumnja na oboljenje od zarazne bolesti, u saradnji sa doktorom medicine specijalistom epidemiologije nadležnog zavoda odnosno instituta za javno zdravlje, određuje licu meru izolacije i lečenja, odnosno izolacije, u skladu sa zakonom. Lice koje se ne pridržava naloga doktora medicine, po prijavi zdravstvene ustanove prinudno se izoluje u prisustvu predstavnika organa uprave nadležnog za unutrašnje poslove.

4. Karantin je mera ograničavanja aktivnosti "kontakata", tj. zdravih osoba koje su bile izložene slučaju zarazne bolesti tokom perioda njegove zaraznosti, sa ciljem da se spreči širenje zarazne bolesti;

Karantin je mera kojom se ograničava sloboda kretanja i utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi zdravim licima koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti, tokom perioda zaraznosti.

Mera karantina sprovodi se i u slučaju pojave druge zarazne bolesti za koju ministar, u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za zarazne bolesti, utvrdi da predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva Republike Srbije.

Doktor medicine specijalista epidemiologije nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje određuje koja lica podležu obavezi stavljanja u karantin.

Licima kojima se određuje mera karantina, uručuje se rešenje sanitarnog inspektora. Dužina trajanja mere određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti.

Lica kojima se određuje mera karantina moraju se pridržavati mera naloženih rešenjem, pod pretnjom prinudnog stavljanja u karantin.

Zaposlenim licima kojima se određuje mera karantina, za vreme provedeno u karantinu pripada odgovarajuća nadoknada, u skladu sa zakonom.

Organizovanje i sprovođenje mere karantina naređuje ministar.

Mera karantina sprovodi se u objektima koji ispunjavaju uslove propisane za sprovođenje te mere. Objekti koji ispunjavaju uslove određuju se aktom Vlade, na predlog ministra.

Vlasnici objekata određenih za karantin dužni su da objekat ustupe na privremeno korišćenje, na osnovu akta Vlade, a na predlog Ministarstva, i za to im pripada odgovarajuća nadoknada.

Zdravstveni nadzor nad licima u karantinu vrši nadležni zavod odnosno institut za javno zdravlje, kao i medicinski tim koji boravi u karantinu, a obezbeđenje obavlja organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.

Naknada za rad osoblju u karantinu određuje se u skladu sa zakonom.

Ministar bliže propisuje uslove i način sprovođenja mera karantina, dužinu trajanja, kao i uslove koje moraju ispunjavati objekti za tu namenu.

5. Lica obolela od zaraznih bolesti prevoze se pod uslovima i na način kojim se sprečava prenošenja zaraznih bolesti, po stručno metodološkom uputstvu.

Doktor medicine koji kod određenog lica utvrdi oboljenje od zarazne bolesti ili postavi sumnju na oboljenje, dužan je da to lice odmah, sanitetskim vozilom, uputi u zdravstvenu ustanovu u kojoj se izoluju i leče lica obolela od zaraznih bolesti.

11. PRILOZI

1. Obrasci 1-17 Pravilnika o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja (Sl. glasnik RS br. 44/2017 i 58/2018), dostupno na: http://www.eupropisi.com/dokumenti/zaraz_bolest_44_2017.pdf

2. Linijska lista slučajeva sa obeležjima iz elektronske platforme ("Informacioni sistem COVID-19").

3. Obrazac za ispitivanje slučaja infekcije izazvane novim korona virusom SARS-CoV-2

4. COVID 19 uputstvo za zbrinjavanje na nivou primarne zdravstvene zaštite

5. Kategorizaciji grupa u odnosu na ustanovu koja uzima uzorak za testiranje

6. COVID-19 grupe za testiranje prema stepenu prioriteta

7. Uputstvo za pacijente koji dolaze u bolnicu za izolaciju obolelih od COVID-19 na Beogradskom sajmu

8. Uput za laboratorijsko ispitivanje na COVID-19

9. Distribucija okruga u odnosu na laboratorije kojima dostavljaju uzorke

10. Kućna izolacija

11. Uputstvo za racionalnu upotrebu lične zaštitne opreme u zdravstvenim ustanovama u zavisnosti od aktivnosti koje se izvode

12. Protokol za postupanje sa COVID-19 pacijentima na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite

13. Pravila skora ranog upozorenja za COVID-19 pacijente

14. Standardi otpusta i praćenja COVID-19 pacijenata

15. Protokol za lečenje pacijenata sa COVID-19

16. Kontakt lista epidemiologa: http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=207

Prilog 1, koji je sastavni deo ovog uputstva, čine obrasci koji su sastavni deo Pravilnika o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja ("Sl. glasnik RS", br. 44/2017 i 58/2018), a koje možete videti preko taba "Relacije".

Priloge 2-15, koji su sastavni deo ovog uputstva, možete pogledati OVDE