NAREDBAŠtaba za vanredne situacije grada Zaječara o načinu organizovanja rada šalterskih službi tako da se na najmanju moguću meru svede mogućnost prenošenja virusa SARS-COV-2 između svih osoba koje borave u objektu("Sl. list grada Zaječara", br. 22/2020) |
Na osnovu preporuka nadležnih državnih organa i ZZJZ "Timok" u Zaječaru rad šalterskih službi mora biti organizovan tako da se na najmanju moguću meru svede mogućnost prenošenja virusa SARS-COV-2 (novi korona virus) i to i između svih osoba koje borave u objektu (gosti, korisnici i zaposleni).
Ovo će se postići stalnom primenom najvažnijih mera prevencije - socijalno distanciranje, nošenje lične zaštitne opreme, mere lične i opšte higijene pojačane na najvišu moguću meru i stalna dezinfekcija.
Važno je sprovoditi nadzor nad pridržavanjem ovih mera.
Nadzor su dužni da sprovode svi rukovodioci u svim službama GU, Ustanovama, JKP i drugim subjektima gde je organizovan šalterski rad, rad sa strankama i kontakt sa trećim licima.
PREPORUKE ZA SPREČAVANJE INFEKCIJE NOVIM KORONA VIRUSOM U ŠALTERSKIM SLUŽBAMA
Otvaranje šalterskih službi treba sprovoditi fazno, u skladu sa epidemiološkom situacijom u Republici Srbiji, kao i Gradu Zaječaru, imajući u vidu mogućnost sprovođenja navedenih mera, važećih propisa i preporuka donetih od strane kriznih štabova i stručnih službi.
Organizacija i sprovođenje rada šalterskih službi mora biti takva da se na minimum svede mogućnost prenošenja novog korona virusa.
Virus SARS-COV-2 (novi korona virus) se prenosi putem kapljica iz respiratornih puteva, preko sluzokoža i kontaktom. Da bi se smanjio rizik od infekcije u šalterskim službama, veoma je bitna fizička distanca, kao i ispravno čišćenje i dezinfekcija prostora potencijalno kontaminiranim, novim, korona virusom.
Takođe, preko šaltera treba obavljati samo neophodne usluge koje nije moguće uraditi na drugi način (elektronskim bankarstvom, telefonom, putem Interneta i dr.). O navedenom korisnici treba da budu obavešteni putem odgovarajućih sredstava komunikacije.
Važno je naglasiti zaposlenima da imaju OBAVEZU svakodnevnog praćenja svog zdravstvenog stanja i merenja telesne temperature pre dolaska na posao. Ukoliko je izmerena telesna temperatura preko 37°C ili se osoba oseća bolesno, ili ima bilo koje simptome i znake bolesti (ne samo simptome i znake bolesti respiratornih i digestivnih organa), treba da se svom nadređenom javi telefonom i da ne dolazi na posao. Podrazumeva se da se zaposleni u ovoj situaciji OBAVEZNO javi i svom izabranom lekaru.
Rad šalterske službe je poželjno organizovati dvokratno, tako da između prve i druge smene bude dovoljan vremenski razmak koji treba iskoristiti za čišćenje i dezinfekciju prostorije kao i da bi se izbegli bliski kontakti radnika iz dve smene.
Rad je potrebno organizovati sa minimalnim brojem radnika (samo neophodan) i prilagođavati ga u odnosu na broj korisnika.
Raspored zaposlenih treba organizovati tako da razmak između njih ne bude manji od 2 metra.
Ukoliko to nije moguće, treba obezbediti fizičke barijere od pleksiglasa ili drugog punog materijala koji će deliti prostor između zaposlenih.
Zaposleni u šalterskoj službi OBAVEZNO treba da koristi rukavice i masku koja prekriva nos i usta.
Osoblje angažovano na čišćenju treba da nosi masku, rukavice i uniformu koja se redovno menja i pere u toploj vodi, a zatvorena obuća se podrazumeva.
Pranje ruku zaposlenih treba sprovoditi svaki put nakon skidanja zaštitne opreme.
ORGANIZACIJA RADA ZAPOSLENIH SA STRANKAMA
Prilikom dolaska korisnika usluga, treba uspostaviti proceduru kontrolisanog ulaska u objekat kako se ne bi stvarala gužva i da bi se obezbedila preporučena distanca od 2 metra.
Organizaciju ulaza korisnika u objekat vrši zaposleno lice u odgovarajućim intervalima i shodno propisanoj distanci. Zaposleni na ulazu nosi masku i rukavice a i korisnici nose masku pri dolasku na šalter.
Neophodno je ograničiti broj stranaka koje istovremeno borave u objektu.
Maksimalni broj korisnika koje mogu istovremeno boraviti u objektu zavisi od površine koja je predviđena za kretanje stranaka tj. neto-površine (površina objekta umanjena za površinu koju zauzimaju nameštaj i ostala oprema postavljena u objektu).
Najveći broj korisnika koji može istovremeno boraviti u objektu odgovara neto-površini u kvadratnim metrima podeljenoj sa 5. Ako je teško odrediti neto- površinu, najveći broj korisnika koji istovremeno sme da boravi u objektu izračunava se tako što se bruto-površina podeli sa 10. Dozvoljeno je da 20 osoba boravi u prostoriji od 100 m2. Ukoliko se u objektu nalazi maksimalno dozvoljen broj korisnika, ulazak naredne osobe je moguć tek kad jedan od korisnika izađe.
Ukoliko već ne postoji, potrebno je ugraditi zaštitnu pregradu na šalteru od pleksiglasa, koja će fizički odvojiti zaposlene od korisnika.
U postupku naplate usluga treba favorizovati beskontaktno plaćanje platnim karticama (korisnik prislanja svoju karticu automatu za očitavanje, bez dodirivanja iste od strane zaposlenog). Ukoliko se usluga ipak plaća gotovinom, neophodna je dezinfekcija rukavica zaposlenog nakon svake naplate, a pre bilo koje druge radnje.
Sve papire treba ukloniti sa šaltera.
Puteve za kretanje korisnika i zaposlenih treba pažljivo isplanirati i eventualno obeležiti.
U celom objektu, a posebno na šalterima treba pojačati mere čišćenja i dezinfekcije i stalno ih nadzirati. Pre dolaska korisnika usluga, u pauzama između dve smene i na kraju radnog dana, prostor treba najpre dobro provetriti svežim vazduhom u trajanju od najmanje jednog časa, a zatim detaljno oprati neutralnim deterdžentom, tj. sapunom i vodom i potom dezinfikovati sredstvom protiv virusa.
U periodu opasnosti od novog korona virusa ne treba koristiti klima uređaje, već isključivo prirodan protok vazduha, eventualno sa pojačivačima cirkulacije. Centralni sistemi ventilacije, koji rade na principu izvlačenja vazduha (kao što su u toaletima i kuhinjama), su bezbedni za upotrebu.
Sisteme centralne klimatizacije sa recirkulacijom vazduha ne treba koristiti.
Proces čišćenja počinje od najčistijih područja, pa se premešta ka najprljavijim. Za čišćenje različitih površina se mora koristiti odvojena oprema, npr. poseban set opreme za čišćenje sanitarnog čvora i poseban set za lavabo.
Najbolje je upotrebljavati jednokratnu opremu za čišćenje.
Za dezinfekciju treba koristiti preparate sa deklaracijom kao npr. 0,5-1% rastvor natrijum-hipohlorita (varikina) i pratiti uputstva proizvođača. Za površine koje mogu biti oštećene hlornim preparatima koriste se proizvodi na bazi etanola (najmanje 70%).
Da bi se efikasno "ubio" virus, površina sa dezinfekcionim sredstvom mora ostati vlažna najmanje 10 minuta.
Dezinfekciju radnih i manipulativnih površina sprovoditi najmanje na svaka 2 sata tokom rada.
Kvake i rukohvate na vratima, kao i sve površine za koje se uoči da ih stranke ili zaposleni često dodiruju (pultovi, pribor za pisanje itd) treba što češće (otprilike na 1 sat) brisati dezinficijensom na bazi 70% alkohola ili brisati upijajućom krpom namočenom u 0,5-1% rastvora natrijum-hipohlorita (varikina).
Zaposlenima i korisnicima moraju biti dostupni dezinficijensi za ruke. Na ulazu u objekat treba postaviti sunđer ili krpu dobro natopljenu dezinfekcionim sredstvom tzv. dezobarijeru i dozere za obaveznu dezinfekciju ruku pri ulasku u objekat i jasno istaknuti obaveštenje o obavezi dezinfekcije ruku. Obezbediti i dozere za dezinfekciju ruku u sanitarnim čvorovima.
Navedene preporuke iz ove Naredbe će se u skladu sa odlukama Republičkog Kriznog štaba i Gradskog štaba za vanredne situacije, stanjem na terenu i faznom pristupu u organizaciji rada šalterskih službi prilagođavati i po potrebi dopunjavati ili menjati.
Nepridržavanje mera iz ove naredbe povlači disciplinsku odgovornost zaposlenih kao i prekršajnu, a zavisno od posledica, i krivičnu odgovornost.