POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA NOVOG SADA("Sl. list Grada Novog Sada", br. 23/2020 - prečišćen tekst) |
Ovim poslovnikom uređuju se rad Skupštine Grada Novog Sada (u daljem tekstu: Skupština), ostvarivanje prava i dužnosti odbornika, osnivanje, broj, delokrug, način rada i zadaci radnih tela Skupštine (u daljem tekstu: radna tela), izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela, kao i druga pitanja od značaja za rad Skupštine.
Ako neko pitanje u vezi sa radom Skupštine i njenih radnih tela nije uređeno ovim poslovnikom, Skupština to pitanje uređuje posebnim aktom.
Sve imenice koje se u ovom poslovniku koriste u muškom rodu, istovremeno obuhvataju i imenice u ženskom rodu, ukoliko je predviđeno pravopisom i standardizovano u srpskom jeziku.
Rad Skupštine i njenih radnih tela je javan.
II KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUPŠTINE
1. Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Do izbora predsednika Skupštine, konstitutivnu sednicu Skupštine otvara i njome predsedava najstariji prisutan odbornik (predsedavajući) koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Predsedavajućem u radu pomažu dva najmlađa prisutna odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine: potvrđuje se mandat odbornika, bira se predsednik i zamenik predsednika Skupštine, postavlja se sekretar i zamenik sekretara Skupštine, biraju se predsednik, zamenik predsednika i članovi Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine mogu se birati izvršni organi Grada i imenovati predsednik, članovi, sekretar Gradske izborne komisije i njihovi zamenici.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru odbornika i izveštaja Verifikacionog odbora (u daljem tekstu: Odbor). Danom potvrđivanja mandata većine odbornika prestaje mandat odbornika prethodnog saziva Skupštine.
Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Odbora.
U Odbor se biraju tri člana, po jedan član sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Odbor je izabran ako za njega glasa većina prisutnih odbornika.
Odborom predsedava najstariji član Odbora.
Odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i o tome podnosi Skupštini izveštaj.
Izveštaj Odbora sadrži:
1. predlog za potvrđivanje mandata svakog pojedinog odbornika, i
2. obrazloženi predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika.
Na osnovu izveštaja iz stava 2. ovog člana, Skupština odlučuje o potvrđivanju mandata odbornika javnim glasanjem.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su u skladu sa Zakonom, dodeljani mandati i izdato uverenje da su izabrani.
Kada Skupština odloži potvrđivanje mandata pojedinom odborniku, obavezaće Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru odbornika, i da o tome obavesti Skupštinu u roku od osam dana od dana prijema odluke.
O potvrđivanju mandata odbornika iz stava 1. ovog člana, Skupština će odlučiti posle razmatranja obaveštenja Gradske izborne komisije.
Odbornik kome je odloženo potvrđivanje mandata ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i učestvuje u radu bez prava odlučivanja.
3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje jedna trećina odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predlog sadrži ime i prezime, kratku biografiju i stranačku pripadnost kandidata, ime i prezime predstavnika predlagača i obrazloženje.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik svake grupe predlagača ima pravo da i usmeno obrazloži predlog kandidata za predsednika Skupštine.
Predloženi kandidati imaju pravo da se predstave i iznesu svoj program rada.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Po zaključenju pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, po azbučnom redu prezimena kandidata.
Ukoliko više kandidata ima isto ime i prezime, redosled na listi se određuje po azbučnom redu imena roditelja.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a pomažu mu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da učestvuje u postupku sprovođenja glasanja za izbor predsednika.
Na osnovu utvrđene liste kandidata izrađuje se glasački listić.
Svi glasački listići su iste veličine, boje i oblika i overeni su pečatom Skupštine.
Predsedavajući objavljuje početak glasanja i poziva odbornike, prema spisku izabranih odbornika, da prime glasački listić.
Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Predsedavajući konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
Utvrđivanje rezultata tajnog glasanja za izbor predsednika Skupštine vrši se na način propisan članom 110. ovog poslovnika.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, izbor odnosno glasanje se ponavlja između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora, najduže u roku od 15 dana.
Postupak izbora se ponavlja i u slučaju kada je na listi bio jedan kandidat, a nije dobio potrebnu većinu, kao i u slučaju ako su na listi bila dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu.
Posle izbora, predsednik Skupštine preuzima rukovođenje sednicom.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na konstitutivnoj sednici, predsedavajući odbornik nastaviće da rukovodi sednicom do izbora zamenika predsednika Skupštine.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom predviđen za izbor predsednika Skupštine.
Predsedniku Skupštine i zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje su izabrani, ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika.
Predsednik Skupštine može podneti ostavku na sednici Skupštine, te Skupština na istoj sednici, bez otvaranja rasprave i odlučivanja, konstatuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija danom održavanja sednice.
Ako je ostavku predsednik Skupštine podneo pisano u periodu između dve sednice, Skupština na prvoj narednoj sednici, bez otvaranja rasprave i odlučivanja, konstatuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
U slučaju podnošenja ostavke zamenika predsednika Skupštine, Skupština postupa na način propisan u st. 1 i 2. ovog člana.
Predlog za razrešenje predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje su izabrani, može da podnese najmanje jedna trećina odbornika.
Predlog iz stava 1. ovog člana, mora da bude obrazložen i u pisanoj formi.
Razrešenje predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine vrši se na način i po postupku predviđenom za njihov izbor.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će odmah, a najkasnije na narednoj sednici započeti postupak izbora predsednika Skupštine.
Dužnost predsednika Skupštine do izbora novog predsednika vrši zamenik predsednika Skupštine.
Glasanjem za izbor novog predsednika Skupštine rukovodi zamenik predsednika Skupštine, kome u radu pomažu po jedan predstavnik predlagača i sekretar Skupštine.
U slučaju istovremenog prestanka funkcije predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine, pre isteka vremena na koje su birani ili ukoliko je zamenik predsednika Skupštine kandidat za novog predsednika Skupštine, glasanjem za izbor novog predsednika Skupštine rukovodi najstariji odbornik koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti, kome u radu pomažu po jedan predstavnik predlagača i sekretar Skupštine.
4. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Sekretara Skupštine, na predlog predsednika Skupštine, postavlja Skupština većinom glasova prisutnih odbornika.
Sekretar Skupštine može da bude razrešen i pre isteka vremena na koje je postavljen, na predlog predsednika Skupštine.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na način i po postupku utvrđenom kao za sekretara Skupštine.
III IZBOR GRADONAČELNIKA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I ČLANOVA GRADSKOG VEĆA
Gradonačelnika, na predlog predsednika Skupštine, bira Skupština iz reda odbornika, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao i Gradonačelnika.
Gradonačelnik može da bude razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može da podnese ostavku.
Gradonačelnik može da bude razrešen na obrazložen predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice iz člana 79. st. 2 i 3. ovog poslovnika.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo da predlože razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
O podnetoj ostavci Gradonačelnika, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
Razrešenjem ili ostavkom Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Članove Gradskog veća bira Skupština na obrazloženi predlog kandidata za Gradonačelnika, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
O predloženim kandidatima za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća, Skupština odlučuje istovremeno i objedinjeno, tajnim glasanjem zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga u celini, po postupku predviđenom ovim poslovnikom za donošenje odluka Skupštine tajnim glasanjem.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može da bude razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, i može da podnese ostavku.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može da bude razrešen na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika.
O razrešenju zamenika Gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća Skupština odlučuje u postupku predviđenom ovim poslovnikom za donošenje odluka tajnim glasanjem.
Kada predlog za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi Gradonačelnik, dužan je da istovremeno Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
O podnetoj ostavci zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
Pravo je i dužnost odbornika da učestvuje u radu Skupštine i njenih radnih tela, izvršava poverene poslove, predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima, podnosi predloge odluka i drugih akata iz nadležnosti Skupštine, podnosi amandmane na predloge propisa, postavlja pitanja vezana za rad organa Grada i učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine i njenih radnih tela.
Odbornik je dužan da prijavi prisustvo sednici prijavom na elektronski sistem.
Odbornik je dužan da pre početka sednice obavesti predsednika Skupštine o eventualnoj sprečenosti da prisustvuje sednici.
Odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti, kao i da na lični zahtev od organa i službi Grada dobije podatke koji su mu potrebni za rad.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava nastalih u radu Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je sekretar Skupštine, a načelnik gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnosi na delokrug i rad gradske uprave.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje legitimacija.
Izgled i sadržaj legitimacije iz stava 1. ovog člana utvrđuje Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja.
U legitimaciji se navodi pravo odbornika na ulazak i boravak u zgradi Skupštine, prisustvo i učešće na sednicama Skupštine i njenih stalnih i povremenih radnih tela, i druga prava koja odbornik može da ostvari.
Sekretar Skupštine se stara o izdavanju legitimacije i o evidenciji izdatih legitimacija.
Odbornik ima pravo da podnese ostavku usmeno na sednici Skupštine, kada Skupština, bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odbornik podnese ostavku između dve sednice Skupštine, dostavlja je predsedniku Skupštine u roku od tri dana od dana overe u formi overene pisane izjave, a o kojoj Skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici.
Predsednik Skupštine je dužan da podnetu ostavku stavi na dnevni red Skupštine na prvoj narednoj sednici, sa predlogom da to bude prva tačka dnevnog reda.
Služba Skupštine obezbeđuje, u okviru svog delokruga, uslove za obavljanje funkcije odbornika i na zahtev odbornika pruža stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima, pomaže odbornicima u obavljanju drugih poslova koje im poveri Skupština i radno telo, daje obaveštenja i stručna objašnjenja o pitanjima od značaja za vršenje funkcije odbornika i stara se o obezbeđenju tehničkih uslova za njihov rad.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje Gradonačelniku, Gradskom veću i načelniku gradske uprave, iz njihove nadležnosti.
Odbornik postavlja odborničko pitanje predsedniku Skupštine, između dve sednice u pisanom obliku, a može ga i usmeno ili u pisanom obliku, postaviti na kraju sednice Skupštine po iscrpljenom dnevnom redu.
Odbornik koji je član odborničke grupe može jednom da usmeno postavi odborničko pitanje, komentariše dobijene odgovore na sva svoja odbornička pitanja i postavi dopunsko pitanje u trajanju do tri minuta, a odbornik koji nije član odborničke grupe do četiri minuta, s tim da je ukupno vreme za svaku odborničku grupu do 15 minuta.
Odborničko pitanje mora da bude jasno formulisano i bez posebnog obrazlaganja.
Kada odborničko pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, predsednik Skupštine će ukazati odborniku na to i pozvati ga da svoje odborničko pitanje uskladi sa tim odredbama.
Ako odbornik svoje odborničko pitanje ne uskladi sa odredbama ovog poslovnika, predsednik Skupštine neće to pitanje uputiti na davanje odgovora i o tome će obavestiti odbornika.
Odborničko pitanje se ne postavlja na Svečanoj sednici Skupštine.
Odgovor načelnika gradske uprave utvrđuje i Skupštini dostavlja Gradsko veće.
O dostavljanju odgovora na odborničko pitanje stara se sekretar Skupštine.
Prilikom postavljanja pitanja u pisanom obliku, odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno ili u pisanom obliku, neposredno njemu van sednice ili na sednici Skupštine.
Na pitanje postavljeno na sednici odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, u roku od 30 dana od dana dostavljanja pitanja.
Odgovor mora da bude kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predlog za rešenje problema na koje se pitanje odnosi, ukoliko je to moguće.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da, komentariše odgovore na sva pitanja za koja je dobio odgovor ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, odbornik ima pravo da se izjasni o odgovoru koji je dobio između dve sednice ili usmeno na samoj sednici.
Odbornik može da komentariše dobijene odgovore na odbornička pitanja, postavi dopunsko pitanje i da se izjasni o odgovoru na dopunsko pitanje na kraju sednice Skupštine po iscrpljenom dnevnom redu, a pre zaključenja sednice.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine najmanje tri odbornika.
Obaveštenje o obrazovanju odborničke grupe sa spiskom članova, koji je potpisao svaki njen član, dostavlja se predsedniku Skupštine. Na spisku se posebno navode predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Odbornik može da bude član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik obaveštava predsednika Skupštine i prilaže izjavu odbornika o pristupanju odborničkoj grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici Skupštine.
Dve ili više odborničkih grupa ne mogu imati isti naziv, odnosno ne mogu koristiti isti pun ili skraćeni naziv političkog subjekta u nazivu odborničke grupe.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja i predlaže donošenje opštih akata Skupštine.
Administrativno - tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavljaju tehnički sekretari odborničkih grupa.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i obavljanje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim poslovnikom, Skupština osniva savete i komisije kao stalna radna tela Skupštine (u daljem tekstu: radna tela).
Članovi radnih tela biraju se na vreme na koje je izabrana Skupština, iz reda odbornika, a mogu biti birani i iz reda građana, s tim da većinu članova stalnog radnog tela čine odbornici.
Skupština, po potrebi, osniva povremene komisije, radne grupe odbornika i druga povremena radna tela (u daljem tekstu: povremena radna tela), radi razmatranja određenih pitanja i izvršavanja posebnih zadataka iz nadležnosti Skupštine.
Povremeno radno telo Skupština osniva aktom kojim se utvrđuje njegov naziv i oblast za koju se osniva, zadaci, broj članova, rok za izvršenje zadataka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za njihov rad.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim poslovnikom u vezi načina rada radnih tela, primenjuju se odredbe ovog poslovnika koje se odnose na rad Skupštine.
Radno telo ima predsednika, zamenika predsednika i određen broj članova.
Predsednik radnog tela bira se iz reda odbornika, a predsednik povremenog radnog tela može da bude biran iz reda odbornika ili građana.
Saveti imaju devet članova, a komisije sedam članova.
Aktom o imenovanju može se imenovati veći broj članova radnog tela od broja utvrđenog u stavu 3. ovog člana.
Pojedini odbornik može da bude član najviše dva radna tela.
Predlog liste kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove radnih tela podnosi Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja, na osnovu predloga odborničkih grupa. Odborničke grupe predlažu članove radnih tela srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Predlog liste kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja, može da podnese predsednik Skupštine, odbornička grupa ili najmanje pet odbornika ili jedan odbornik koga podrže još četiri odbornika.
O predlogu liste kandidata glasa se javno.
Predsedniku, zameniku predsednika i članovima radnih tela, koji su izabrani iz reda odbornika, prestaje funkcija i pre isteka vremena na koje su izabrani ako im prestane mandat.
Predsednik, zamenik predsednika i članovi radnog tela mogu da budu razrešeni i pre isteka vremena na koje su birani, na način i po postupku za njihov izbor.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje jedne trećine članova radnog tela ili odborničke grupe, a dužan je da sazove sednicu ako to traži predsednik Skupštine.
Kada predsednik radnog tela ne sazove sednicu u roku od pet dana od dana podnošenja inicijative, odnosno zahteva iz stava 1. ovog člana, sednicu radnog tela saziva zamenik predsednika radnog tela ili predsednik Skupštine.
Saziv za sednicu radnog tela dostavlja se članovima najkasnije tri dana pre dana održavanja sednice, a izuzetno ovaj rok može da bude kraći.
Radno telo radi u sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Sednice radnih tela koje se sazivaju radi razmatranja pitanja iz nadležnosti Skupštine, održavaju se, po pravilu, najkasnije dva dana pre dana održavanja sednice Skupštine, a mogu se održati i u kraćem roku, odnosno i na dan održavanja sednice Skupštine.
Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
U radu radnog tela, po pozivu, mogu da učestvuju i druga lica, bez prava odlučivanja.
Sednici radnog tela može da prisustvuje i učestvuje u radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član tog radnog tela.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, predsednik radnog tela može da traži od gradskih uprava podatke i informacije od značaja za rad radnog tela.
Nakon završetka pretresa, radno telo podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge radnog tela, i određuje izvestioca koji na sednici Skupštine može da obrazloži podneti izveštaj.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu uporedo sa izveštajem radnog tela, i on ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa o tom pitanju na sednici Skupštine, u trajanju do tri minuta.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U Zapisnik se unose naročito: imena prisutnih, predlozi podneti u pisanom obliku, stavovi radnog tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.
Radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je iz delokruga radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik radnog tela na javno slušanje poziva članove radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje može trajati najduže 120 minuta.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Skupština osniva radna tela.
Radna tela su:
1. Savet za budžet i finansije,
2. Savet za komunalne delatnosti,
3. Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambenu podršku,
4. Savet za zaštitu životne sredine,
5. Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i brigu o deci i porodici,
6. Savet za kulturu i informisanje,
7. Savet za obrazovanje,
8. Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu,
9. Savet za javni red i mir i bezbednost,
10. Savet za sport i omladinu,
11. Savet za praćenje primene etičkog kodeksa,
12. Savet za osobe sa invaliditetom,
13. Savet za ekonomski razvoj Grada,
14. Komisija za propise,
15. Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja,
16. Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja Grada,
17. Komisija za međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu,
18. Komisija za nazive delova naseljenih mesta,
19. Komisija za predstavke i predloge,
20. Komisija za odnose sa verskim zajednicama,
21. Komisija za rodnu ravnopravnost.
1) Savet za budžet i finansije
Savet za budžet i finansije razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge lokalne javne prihode, budžet i završni račun o izvršenju budžeta Grada, zajmove Grada, zaduživanje i imovinu Grada i predloge finansijskih programa o obezbeđivanju sredstava za finansiranje javnih rashoda, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko - pravnih odnosa i finansija Grada.
2) Savet za komunalne delatnosti
Savet za komunalne delatnosti razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti komunalnih delatnosti, pitanja koja se odnose na izgradnju, održavanje i korišćenje komunalnih objekata, snabdevanje građana vodom i drugom energijom, komunalni red, održavanje čistoće i zelenila, zauzeća javnih površina, postavljanje manjih montažnih objekata, pitanja uređivanja i korišćenja građevinskog zemljišta. Razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti saobraćaja i puteva, kao i sva pitanja koja se odnose na gradski i mirujući saobraćaj, izgradnju i održavanje ulica i trgova, lokalnih puteva, seoskih, poljskih i drugih nekategorisanih puteva u naseljima. Prati rad i ostvarivanje delatnosti javnih komunalnih i drugih javnih preduzeća u komunalnoj oblasti i oblasti saobraćaja i puteva i drugih javnih službi u ovim oblastima čiji je osnivač Grad, kao i razvoj opšteg informacionog sistema Grada.
3) Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambenu podršku
Savet za urbanizam, poslovni prostor i stambenu podršku razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i druga pitanja iz oblasti: urbanizma, korišćenja poslovnog prostora, pribavljanja, otuđenja, raspolaganja i održavanja nepokretnosti u javnoj svojini Grada, kao i vidove stambene podrške i prati rad subjekata osnovanih od strane Grada u ovim oblastima.
4) Savet za zaštitu životne sredine
Savet za zaštitu životne sredine razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i druga pitanja vezana za zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje mogu ugroziti ili ugrožavaju životnu sredinu.
5) Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i brigu o deci i porodici
Savet za zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu i brigu o deci i porodici razmatra pitanja iz oblasti obezbeđivanja i ostvarivanja društvene brige za javno zdravlje i zdravstvene zaštite od interesa za građane na teritoriji Grada.
Savet razmatra pitanja koja se odnose na uređivanje ostvarivanja socijalne zaštite, mere za ublažavanje siromaštva, kao i za ostvarivanje podrške deci i porodici i prati rad ustanova socijalne i dečije zaštite, kao i sva druga pitanja iz ove oblasti.
Savet razmatra pitanja koja se odnose i na zadovoljavanje potreba i ostvarivanje prava boraca, invalida i članova njihovih porodica, kao i sva druga pitanja iz ove oblasti.
6) Savet za kulturu i informisanje
Savet za kulturu i informisanje razmatra predloge odluka i drugih opštih akata iz oblasti kulture i zaštite kulturnih dobara, razmatra predloge programa rada ustanova kulture čiji je osnivač Grad, razmatra inicijative za podizanje spomenika i utvrđuje predloge odluka o podizanju spomenika na teritoriji Grada, prati delatnost zaštite kulturnih dobara, razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva i stara se o unapređenju ove delatnosti, daje mišljenje o predlozima za prihvatanje legata i razmatra i druga pitanja iz ovih oblasti.
Savet prati i razmatra ostvarivanje obaveštavanja građana o pitanjima od značaja za njihov život i rad, kao i druga pitanja u vezi sa javnim informisanjem u Gradu.
Savet za obrazovanje razmatra pitanja iz nadležnosti Grada u oblastima predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja u skladu sa zakonom.
8) Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu
Savet za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu, pitanja vezana za organizaciju i rad organa Grada, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu, način obrazovanja, organizaciju i način obavljanja poslova u mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave, razmatra inicijative za obrazovanje, ukidanje ili promenu područja mesnih zajednica, predlaže donošenje ili promenu Statuta Grada, razmatra zahteve i utvrđuje predloge rešenja o davanju saglasnosti na upotrebu grba, zastave i naziva Grada, sprovodi postupak i utvrđuje predlog rešenja o izboru Lokalnog ombudsmana, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.
9) Savet za javni red i mir i bezbednost
Savet za javni red i mir i bezbednost prati stanje u ovim oblastima na teritoriji Grada Novog Sada, kao i u oblasti protivpožarne zaštite, razmatra pitanja koja se odnose na obim i strukturu učinjenih prekršajnih i drugih krivičnih dela kojima se ugrožava javni red i mir i bezbednost, i u tom cilju ostvaruje saradnju sa odgovarajućim ministarstvima Republike Srbije, odnosno njihovim organizacionim jedinicama na teritoriji Grada.
Savet za sport i omladinu razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje potreba i interesa građana u oblasti sporta na teritoriji Grada.
Savet razmatra pitanja u vezi sa unapređenjem društvenog položaja mladih, daje mišljenje na predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština u oblastima od značaja za mlade, inicira pripremu projekata i učešće Grada u programima i projektima za mlade, podstiče saradnju Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti, inicira i učestvuje u izradi strategije i akcionog plana politike za mlade i prati njihovo ostvarivanje, obavlja i druge poslove od interesa za mlade.
11) Savet za praćenje primene etičkog kodeksa
Savet za praćenje primene etičkog kodeksa prati primenu Etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave (u daljem tekstu: Kodeks), pruža objašnjenja i daje mišljenja u vezi sa njegovom sadržinom, prati da li se funkcioneri Grada pridržavaju odredaba Kodeksa, sagledava događaje i pojave od značaja za uspešnu primenu Kodeksa, promoviše njegovu primenu putem sredstava javnog informisanja i daje preporuke funkcionerima, građanima i medijima.
12) Savet za osobe sa invaliditetom
Savet za osobe sa invaliditetom razmatra pitanja u vezi sa primenom propisa kojima se uređuje zaštita osoba sa invaliditetom, daje mišljenje o predlozima odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, kojima se uređuju pitanja od značaja za položaj i zaštitu osoba sa invaliditetom, razmatra i inicira aktivnosti koje doprinose boljem položaju osoba sa invaliditetom, podstiče donošenje planova aktivnosti u skladu sa nacionalnom Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, razmatra sva druga pitanja od interesa za osobe sa invaliditetom i ostvaruje saradnju sa njihovim organizacijama i udruženjima i predstavnicima medija radi obaveštavanja javnosti i podizanja šire svesti o potrebi uključivanja celokupne društvene zajednice u rešavanje pitanja unapređenja njihovog položaja u društvu.
13) Savet za ekonomski razvoj Grada
Savet za ekonomski razvoj Grada razmatra i daje mišljenje na predlog programa razvoja Grada i pojedinih delatnosti i mere za njegovo sprovođenje, razmatra strateške planove i druge dokumente od značaja za ekonomski razvoj Grada, predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, kao i druga pitanja iz oblasti razvoja i unapređenja privrede, zanatstva, turizma, ugostiteljstva, trgovine i poljoprivrede.
Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština, sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima, kao i pitanja jedinstvene metodologije propisa i druga pitanja od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata koje donosi Skupština, i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija razmatra opšta akta javnih preduzeća i službi, na koja daje saglasnost Skupština.
Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Ako Komisija prilikom razmatranja zahteva oceni da ima osnova za izmenu ili dopunu odluke ili drugog opšteg akta, na koje se zahtev Ustavnog suda odnosi, ili da je prestala potreba za primenom te odluke, predložiće Skupštini da zaključi da se pristupi izmeni, odnosno dopuni odluke ili donošenju nove odluke ili drugog opšteg akta, i dostaviće svoj predlog predsedniku Skupštine.
Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine.
15) Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja
Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja predlaže izbor, imenovanje i postavljenje, odnosno razrešenje lica koje bira, imenuje ili postavlja Skupština, predlaže sastav radnih tela, predlaže imenovanje i razrešenje predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora i imenovanje i razrešenje direktora ustanova čiji je osnivač Grad, predlaže imenovanje predsednika i članova Komisije za sprovođenje konkursa za izbor direktora i imenovanje i razrešenje predsednika i članova nadzornih odbora u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima čiji je osnivač Grad, predlaže predstavnika srpskog naroda u Savetu za međunacionalne odnose Grada Novog Sada, učestvuje u pripremi i predlaže propise o naknadama i drugim primanjima odbornika, izabranih, i postavljenih lica, sprovodi te propise i priprema predloge za obezbeđivanje sredstava u budžetu Grada, odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada lica koja bira i postavlja Skupština, donosi pojedinačna akta o naknadama, platama, drugim primanjima odbornika, izabranih i postavljenih lica i obavlja druge poslove u vezi sa ostvarivanjem statusnih pitanja izabranih i postavljenih lica, kao i druge poslove u skladu sa zakonom i odlukom Skupštine.
Nakon konstituisanja Skupštine, Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetna pitanja razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom akta o prestanku mandata pre isteka vremena na koje je izabran i predlogom akta o potvrđivanju mandata novom odborniku, u skladu sa zakonom.
Razmatra i druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima odbornika.
16) Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja Grada
Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja Grada, u skladu sa zakonom utvrđuje predloge odluka za utvrđivanje praznika Grada, za dodelu zvanja "počasni građanin" osobi čiji su rad i dostignuća od posebnog značaja za Grad i predlog odluke za dodelu priznanja Grada u skladu sa postupkom, uslovima i kriterijumima utvrđenim posebnim odlukama Skupštine, kao i predloge odluka o dodeljivanju drugih priznanja Grada, inicira i koordinira aktivnosti za obeležavanje državnih praznika, jubileja i drugih značajnih događaja iz prošlosti Novog Sada.
17) Komisija za međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu
Komisija za međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu obavlja poslove u vezi sa uspostavljanjem saradnje Grada sa drugim jedinicama lokalne samouprave i njihovim organima i službama u oblastima od zajedničkog interesa, i poslove uspostavljanja saradnje Grada sa jedinicama lokalne samouprave druge države, prati održavanje i dalje razvijanje odnosa Novog Sada sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu, i organizuje i prati sprovođenje odluka Skupštine u ovoj oblasti.
Komisija obavlja i poslove u vezi sa ostvarivanjem saradnje organa Grada sa udruženjima, humanitarnim i drugim organizacijama, kao i poslove koji se odnose na osnivanje udruženja Grada.
18) Komisija za nazive delova naseljenih mesta
Komisija za nazive delova naseljenih mesta razmatra i utvrđuje predloge za davanje naziva ulicama, trgovima, gradskim četvrtima, zaseocima i drugim delovima naseljenih mesta na teritoriji Grada.
19) Komisija za predstavke i predloge
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge građana upućene ili ustupljene Skupštini, i predlaže nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima.
20) Komisija za odnose sa verskim zajednicama
Komisija za odnose sa verskim zajednicama obavlja poslove koji se odnose na ostvarivanje odnosa i saradnje Grada sa verskim zajednicama, pomaže im u rešavanju problema, u skladu sa zakonom, i stara se o stvaranju i očuvanju dobrih međukonfesionalnih odnosa međusobnog uvažavanja i verskih i nacionalnih tolerancija, i obavlja druge poslove iz ove oblasti koje joj poveri Skupština.
21) Komisija za rodnu ravnopravnost
Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština sa stanovišta unapređivanja rodne ravnopravnosti, prati ostvarivanje ravnopravnosti polova, predlaže Skupštini aktivnosti i preduzimanje mera koje se odnose na ostvarivanje politike jednakih mogućnosti na nivou Grada.
Sednice Skupštine održavaju se prema potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se povodom praznika Grada, a može se održati i drugim svečanim povodom.
Sednice Skupštine sazivaju se elektronskim ili pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima po pravilu sedam dana pre održavanja sednice.
Saziv za sednicu, materijal za istu i zapisnik sa prethodne sednice dostavlja se elektronskim putem svim odbornicima na otvorenom korisničkom nalogu na lične adrese za prijem elektronske pošte, koje su odbornici dostavili Skupštini.
Saziv, materijal i zapisnik iz stava 4. ovog člana, dostupan je odbornicima na internet stranici Skupštine i aplikaciji za pregled materijala.
Pisani materijal za odbornike dostavlja se sekretarima odborničkih grupa, koji se staraju da materijal bude uručen odborničkim grupama.
Samostalni odbornici koji nisu članovi odborničke grupe biće obavešteni elektronskim putem od strane Službe Skupštine da je sazvana sednica i da pisani materijal mogu preuzeti u sedištu Skupštine Grada.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine, ili u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost, zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 3. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalni rok za sazivanje sednice iz stava 3. ovog člana ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može da zakaže podnosilac zahteva, a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
2. Dnevni red i vođenje sednice
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Sa predlogom dnevnog reda upoznaju se predsednici odborničkih grupa pre sazivanja sednice Skupštine.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine može da se uvrsti predlog akta koji je pripremljen u skladu sa Statutom i ovim poslovnikom i dostavljen odbornicima.
U predlogu dnevnog reda se posebno grupišu tačke po karakteru, srodnosti i značaju.
Sednicom rukovodi predsednik Skupštine koga u slučaju odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika ili prijave odbornika o prisustvu sednici putem elektronskog sistema (u daljem tekstu: elektronski sistem), utvrđuje da li sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika, odnosno da li postoji kvorum za rad Skupštine i obaveštava Skupštinu koji odbornici su opravdali odsustvo.
Za rad Skupštine potreban je kvorum, odnosno prisutnost većine od ukupnog broja odbornika, izuzev za raspravu po tačkama dnevnog reda, izjašnjavanje o povredi Poslovnika i postavljanje odborničkih pitanja.
Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema, na taj način što je svaki odbornik dužan da se, na zahtev predsednika Skupštine, identifikuje prijavom na elektronski sistem.
Ukoliko elektronski sistem nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika ili prozivkom.
Kada predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe ili odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema, predsednik Skupštine stavlja na uvid računarski izvod prisutnih odbornika.
Odbornik je dužan da se, pre početka sednice, prijavi na elektronski sistem, a po otvaranju sednice ukoliko predsednik Skupštine ustanovi da se neki odbornik nije prijavio, dužan je to da učini na zahtev predsednika.
Prilikom svakog izlaska iz sale i napuštanja sednice Skupštine, odbornik je dužan da se odjavi, odnosno prijavi pri ponovnom ulasku u salu.
Pošto je utvrđeno postojanje kvoruma, a pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez pretresa.
Odbornik može da traži da se pročita deo prepisa tonskog zapisa koji se odnosi na deo zapisnika koji osporava.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Odbornik, odbornička grupa, radno telo, Gradonačelnik i Gradsko veće mogu da predlažu izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, ukoliko je sednica sazvana u roku od 7 dana pre održavanja, podnose se predsedniku Skupštine u pisanom obliku i moraju biti obrazloženi.
Predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda, podnose se najkasnije 72 sata pre sata određenog za održavanje sednice Skupštine. Izuzetno, predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja i razrešenja i prestanak funkcije podnose se najkasnije 24 sata pre sata određenog za početak sednice Skupštine.
Predlozi za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku podnose se najkasnije do dva sata pre sata određenog za početak sednice Skupštine.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda podnose se najkasnije do dva sata pre sata određenog za početak sednice Skupštine.
Ako je predlagač izmena i dopuna predloženog dnevnog reda grupa odbornika, u predlogu mora da se naznači jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje o predlozima sledećim redom:
- za hitan postupak,
- da se pojedine tačke povuku iz dnevnog reda,
- da se dnevni red dopuni,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka,
- za spajanje rasprave.
Podnosilac izmene i dopune dnevnog reda može svoj predlog da obrazloži u trajanju do pet minuta.
Pre odlučivanja o dnevnom redu u celini, Skupština bez pretresa odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač ili predsednik Skupštine predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini, Skupština odlučuje bez pretresa.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o tačkama dnevnog reda po utvrđenom redosledu.
Vreme izlaganja odbornika u raspravi po tački dnevnog reda i za spojenu raspravu je pet minuta za odbornika, a deset minuta za predsednika odborničke grupe, s tim da svaki učesnik u raspravi o istom pitanju govori samo jedanput.
Vreme za ukazivanje na povredu Poslovnika, od otvaranja sednice do utvrđivanja dnevnog reda sednice Skupštine za svaku odborničku grupu je 10 minuta, s tim da odbornik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika u trajanju do dva minuta, a za odbornika koji nije član odborničke grupe je tri minuta.
Nakon utvrđivanja dnevnog reda, vreme za ukazivanje na povredu Poslovnika na sednici Skupštine je dva minuta, a za repliku je tri minuta.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine ili odbornika, na početku sednice, odnosno pre razmatranja pojedine tačke dnevnog reda da utvrdi vreme iz stava 1. ovog člana u drugačijem trajanju.
Ukoliko merenje vremena u elektronskom sistemu ne funkcioniše, rasprava se vodi bez ograničenja u vremenu izlaganja, ako Skupština drugačije ne odluči.
Na predlog predsednika Skupštine ili odbornika, Skupština može da odluči da se vreme izlaganja za sve učesnike u raspravi iz stava 1. ovog člana ograniči i da svaki učesnik u raspravi o istom pitanju govori samo jedanput.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, vreme za ukazivanje na povredu Poslovnika, repliku i obrazlaganje izdvojenog mišljenja je dva minuta.
Vreme izlaganja predsednika odborničke grupe određuje se u dvostruko dužem trajanju u odnosu na ograničenje utvrđeno u stavu 2. ovog člana, ukoliko se sednica vodi u uslovima iz stava 1. ovog člana.
Kada je trajanje govora ograničeno, predsednik Skupštine će, u slučaju prekoračenja određenog vremena, opomenuti govornika da je vreme isteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Svaki odbornik ima pravo da govori na sednici Skupštine.
U radu Skupštine mogu da učestvuju Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, članovi Gradskog veća, sekretar Skupštine i načelnik uprave.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika, o svakoj tački dnevnog reda, mogu da govore do 20 minuta, članovi Gradskog veća i načelnik uprave do 10 minuta.
Kada se razmatraju pitanja iz delokruga rada radnih tela, pravo da govore imaju i članovi radnih tela koji nisu odbornici, po ovlašćenju radnog tela, a najviše do 5 minuta.
Skupština može da odluči da po određenim pitanjima predstavnik pojedinih preduzeća, ustanova i drugih oblika organizovanja, kao i pojedini građani, govori najviše do 5 minuta.
Izuzetno, na predlog predsednika, Skupština može da odluči da vreme trajanja govora pojedinih predstavnika traje duže od vremena utvrđenog u stav 5. ovog člana.
Niko ne može da pristupi govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da se govori tek pošto se dobije reč, i to po redosledu javljanja, izuzev predsednika odborničke grupe koji ima pravo da govore čim se jave za reč, a nakon završetka izlaganja prethodnog govornika.
Ako govori sa mesta odbornik je dužan da ustane, ukoliko se ne radi o osobi sa invaliditetom.
Odbornik se prijavljuje za reč upotrebom elektronskog sistema.
Predsednik Skupštine može da govori kao odbornik, uz prethodnu prijavu na elektronski sistem i ima prednost u odnosu na druge prijavljene govornike, izuzev predsednika odborničkih grupa.
Kada predsednik Skupštine govori kao odbornik, predsedavanje prepušta zameniku predsednika Skupštine.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača i izvestilac radnog tela, mogu dobiti reč čim je zatraže da bi objasnili, izmenili ili dopunili predlog, ili pružili neophodna objašnjenja, nakon završetka izlaganja prethodnog govornika.
U vezi sa primenom Poslovnika, sekretar Skupštine može, na predlog predsednika Skupštine, dobiti reč radi pružanja proceduralnih objašnjenja.
Govornik može da dobije reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore prvi put, i samo ako pitanje koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljeno.
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč čim zatraži, nakon završetka izlaganja prethodnog govornika, s tim što ne može da govori duže od vremena određenog za izlaganje, ako je to vreme ograničeno, odnosno više od dva puta po istom pitanju.
Nakon isteka vremena ili oduzimanja reči, sve izgovoreno neće se uneti u zapisnik.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ako se govornik i posle drugog poziva ne bude držao dnevnog reda, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Govornika može da prekine ili opomene na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem i komentarisanjem njegovog izlaganja.
Predsednik Skupštine je dužan da obezbedi da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Pre ili posle pretresa o određenim tačkama dnevnog reda, Skupština može da odluči da se ta pitanja skinu sa dnevnog reda ili da se upute predlagaču na dalje proučavanje.
Predsednik Skupštine zaključuje pretres kada su svi prijavljeni govornici učestvovali u pretresu ili ako je isteklo vreme za raspravu po tekućoj tački dnevnog reda.
Pretres se po zaključenju ne može ponovo otvoriti.
Odbornik ima pravo da usmeno ukaže na povredu odredaba ovog poslovnika.
Predsednik Skupštine daje reč odborniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici odborničkih grupa imaju prednost.
Odbornik je dužan da prvo navede koji je član ovog poslovnika povređen i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda.
Povodom ukazane povrede Poslovnika, predsednik Skupštine može da pruži objašnjenje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Skupština, bez pretresa, o tome izjasni.
Ukoliko odbornik koji je ukazao na povredu Poslovnika ne želi da se Skupština o tome izjasni, izjašnjavanje o povredi Poslovnika može da traži predsednik Skupštine.
Odborniku koji se ne pridržava stava. 3. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine može da mu to pravo uskrati ili izrekne meru oduzimanja reči.
Svi prisutni na sednici Skupštine su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine, i da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Na sednici Skupštine nije dozvoljeno odbornicima i drugim licima koja učestvuju u radu Skupštine, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život odbornika i drugih lica prisutnih na sednici.
Ako se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku koji nije član iste odborničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Ako se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe, pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe ili zamenik predsednika ili ovlašćeni odbornik u ime odborničke grupe.
Replika na izrečenu repliku nije dozvoljena.
O korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Skupštine.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Izuzetno, kada se odlučuje o donošenju Statuta, budžetu Grada, prostornog plana Grada i urbanističkim planovima, javnom zaduživanju Grada, i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom, Statutom i drugom odlukom, Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Skupština odlučuje javnim glasanjem, ukoliko ovim poslovnikom ili Statutom nije određeno da se glasa tajno.
Javno glasanje se sprovodi upotrebom elektronskog sistema, dizanjem ruke ili prozivanjem.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se na način određen ovim poslovnikom.
Dizanjem ruke glasa se na način određen ovim poslovnikom, i to samo ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Na zahtev odbornika Skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se nakon što predsednik Skupštine objavi početak glasanja, tako što odbornici glasaju "za", "protiv" ili "uzdržan" u odborničkoj jedinici.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema traje dok predsednik Skupštine ne zaključi glasanje.
Nakon zaključenja glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima.
Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se Službi Skupštine, radi dostavljanja odborničkim grupama, na njihov zahtev, kao i stavljanja na uvid predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Kada se glasa dizanjem ruku, odbornici se izjašnjavaju za predlog, protiv predloga ili ko se uzdržao od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
Kada Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu početnog slova prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku, na osnovu čega predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
U slučaju da se odbornik ne izjasni da li je "za", "protiv" ili "uzdržan", smatra se da nije glasao.
Skupština može da odluči da glasanje bude tajno, na predlog jednog odbornika.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine kome pomažu sekretar Skupštine i dva odbornika izabrana na sednici, na predlog predsednika Skupštine.
Tajno se glasa na glasačkim listićima iste boje i veličine koji su overeni pečatom Skupštine.
Glasa se tako što odbornici zaokružuju na glasačkom listiću reč "za" ili "protiv".
Glasačke listiće odbornici spuštaju u glasačku kutiju po prozivci.
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se na sednici sledećim redom:
1. Utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;
2. Utvrđuje se broj odbornika koji su primili glasačke listiće;
3. Utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića koji se pečate u poseban koverat;
4. Otvara se glasačka kutija i prebrojavanjem utvrđuje broj glasačkih listića u kutiji. Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se obustavlja i sprovodi se ponovno glasanje, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
5. Ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
6. Sa svakog važećeg glasačkog listića čita se odgovor "za", "protiv", odnosno ako se glasalo o izboru ili imenovanju čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu, i
7. Utvrđuje se broj glasova "za", "protiv", odnosno broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko Zakonom nije drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga ne može sa sigurnošću da se utvrdi za koji je predlog odbornik glasao.
Kod glasanja o izboru ili imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Posle utvrđivanja rezultata glasanja, predsednik Skupštine konstatuje rezultate koji sadrže podatke o broju:
- pripremljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića,
- odbornika koji su primili glasačke listiće,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "za", i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Objavljivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan ili da nije izglasan.
7. Upotreba elektronskog sistema
Odbornik je dužan da koristi elektronski način prijave i odjave prisustva na sednici Skupštine.
Odborniku koji zloupotrebi elektronski način prijave, prijavljujući drugog odbornika ili izvrši zloupotrebu elektronskog sistema na drugi način, Skupština može da, na predlog predsednika, izrekne meru udaljenja sa sednice.
Glasanje za koje je izvršena zloupotreba biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji odbornika i ponovnom glasanju.
Ukoliko se odbornik pri izlasku iz sale Skupštine ne odjavi na način propisan članom 113. stav 1. ovog poslovnika, predsednik Skupštine će ga, na osnovu monitorskog izvoda, opomenuti da to uradi.
Odbornik je dužan da se za vreme trajanja sednice Skupštine stara o svom elektronskom identitetu i učini ga nedostupnim drugim osobama.
Odborniku koji ne postupi u skladu sa opomenom iz stava 1. ovog člana, Skupština može, na predlog predsednika, izreći meru udaljenja sa sednice.
Odbornik je dužan da odmah prijavi sekretaru Skupštine ukoliko ima problema sa prijavom ili odjavom na elektronski sistem u svojoj odborničkoj jedinici.
Nadležna služba će, zbog nastupanja razloga iz stava 1. ovog člana, odborniku omogućiti nesmetan rad na određenoj odborničkoj jedinici elektronskog sistema.
Obaveza svakog lica koje ulazi u zgradu Skupštine za vreme održavanja sednice je da bude pristojno odeveno.
Sednici Skupštine ne mogu da prisustvuju lica koja su pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Sva lica koja se nalaze u sali za vreme trajanja sednice Skupštine dužna su da utišaju mobilne telefone.
Svim licima koja se nalaze u sali za vreme trajanja sednice Skupštine zabranjeno je konzumiranje hrane i pića u sali izuzev vode.
Niko ne može da unosi u salu predmete koji nisu potrebni za rad na sednici Skupštine.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda mogu da se izreknu mere: opomena, oduzimanje reči i udaljenja sa sednice.
Opomenu i oduzimanje reči izriče predsednik Skupštine.
Udaljenje sa sednice izriče Skupština bez rasprave, na predlog predsednika.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine,
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč,
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu,
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ometa slobodu govora,
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica,
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze, i
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili se ne pridržava odredbi ovog poslovnika, a već je na toj sednici opomenut za nepridržavanje reda i odredbi ovog poslovnika.
Izrečena mera oduzimanja reči unosi se u zapisnik.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere opomene, odnosno mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike i ostala lica koja učestvuju u radu Skupštine, ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Odbornik može da bude udaljen samo sa sednice na kojoj je narušavao red.
Mera udaljenja sa sednice unosi se u zapisnik.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako odbornik odbije da se udalji iz sale, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine, da tog odbornika udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mera koju je izrekao predsednik Skupštine primenjuje se dok traje pretres o tački dnevnog reda u toku koje je izrečena, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Predsednik Skupštine može da naredi da se sva lica prisutna u sali koja narušavaju red na sednici udalje iz sale u kojoj se održava sednica.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red, odrediće prekid sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Predstavnici sredstava javnog informisanja, imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Sednicama Skupštine mogu da prisustvuju građani u broju koji neće ometati rad sednice, o čemu odlučuje predsednik Skupštine na predlog sekretara Skupštine.
Građani zainteresovani za prisustvo sednici podnose pisani zahtev predsedniku Skupštine najkasnije 48 sati pre sata određenog za početak sednice, o čemu će se predsednik Skupštine izjasniti pisanim putem, najkasnije 24 sata pre održavanja sednice Skupštine.
U slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine će odlučiti kome će omogućiti prisustvo na sednici polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu.
Skupština može odlučiti da sednica Skupštine ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radi stvaranja uslova za rad, predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Sredstva javnog informisanja mogu da prenose tok sednice Skupštine ukoliko Skupština drugačije ne odluči u skladu sa članom 127. Poslovnika.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Skupštine, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti radnog tela.
10. Odlaganje, prekidanje i zaključivanje sednice
Predsednik Skupštine odlaže sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Predsednik Skupštine ili odbornik mogu da traže proveru kvoruma u skladu sa ovim poslovnikom.
Provera kvoruma vrši se putem elektronskog sistema ili prozivkom, o čemu odlučuje predsednik Skupštine. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Ako se utvrdi da, shodno članu 81. stav 3. ovog poslovnika, sednici Skupštine ne prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika, predsednik Skupštine će odrediti pauzu.
Ukoliko se i posle pauze utvrdi da većina od ukupnog broja odbornika nije prisutna, predsednik Skupštine će prekinuti sednicu i, po pravilu, zakazati nastavak sednice za odgovarajući dan i sat.
O nastavku sednice, elektronskim ili pisanim putem, obaveštavaju se odsutni odbornici.
Predsednik Skupštine prekida sednicu i u drugim slučajevima ako to Skupština odluči.
Kada zbog obimnosti dnevnog reda ili drugih razloga ne može da se završi rad po svim tačkama dnevnog reda, Skupština može da odluči da se sednica prekine i da se zakaže nastavak za određeni dan i sat, o čemu se elektronskim ili pisanim putem obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Predsednik Skupštine zakazaće nastavak sednice u roku koji ne može biti duži od 15 dana.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.
Po završetku rada po svim tačkama dnevnog reda, predsednik Skupštine zaključuje sednicu.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Zapisnik obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena prisutnih i imena odsutnih odbornika, ime predsednika, odnosno zamenika predsednika koji rukovodi sednicom, utvrđeni dnevni red, tok sednice sa naznakom učesnika u raspravi o svakoj tački dnevnog reda, bitne delove izlaganja odbornika koji je na sednici izdvojio mišljenje i zahtevao da se to unese u zapisnik, rezultat glasanja za svaku tačku dnevnog reda i naziv odluka i zaključaka koji su doneti.
O sačinjavanju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik Skupštine i sekretar Skupštine.
Originali zapisnika čuvaju se u dokumentaciji Skupštine, a prepis zapisnika dostavlja se odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Tok sednice Skupštine beleži se tonskim ili digitalnim zapisom.
Svaki odbornik ima pravo da pregleda prepis tonskog ili digitalnog zapisa čim bude sačinjen, i da u tekstu svog izlaganja izvrši redakcijske izmene, ne menjajući njegov sadržaj.
Prepis tonskog ili digitalnog zapisa koristi se, po pravilu, za rad gradskih uprava i službi, za druge potrebe u skladu sa propisima koji regulišu oblast slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, te zaštitu podataka o ličnosti i samo ako je odbornik sa tim saglasan i ukoliko je autorizovao deo prepisa tonskog zapisa koji sadrži njegovo izlaganje.
Prepis tonskog zapisa prilaže se uz original usvojenog zapisnika.
Skupština donosi odluku, program, poslovnik, rešenje, zaključak, deklaraciju, preporuku i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
Radna tela donose rešenja i zaključke.
Akta Skupštine izrađuju se odmah posle sednice, u skladu sa originalom zapisnika o radu na sednici na kojoj su doneta.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine, a akta radnog tela Skupštine predsednik radnog tela.
Odluke i druga opšta akta Skupštine, kao i druga akta za koja Skupština odluči, objavljuju se u "Službenom listu Grada Novog Sada".
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine stara se sekretar Skupštine.
2. Postupak za donošenje opštih akata
Pravo predlaganja odluka, drugih propisa i opštih akata imaju Gradonačelnik, Gradsko veće, radna tela Skupštine, odborničke grupe, odbornik (u daljem tekstu: predlagač opšteg akta) i građani putem građanske inicijative.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome se donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov za donošenje opšteg akta, cilj donošenja opšteg akta i procenu iznosa potrebnih sredstava za sprovođenje opšteg akta.
Predlog opšteg akta upućuje se predsedniku Skupštine, koji ga dostavlja nadležnom radnom telu, Komisiji za propise i Gradskom veću, ako ono nije predlagač, radi davanja mišljenja.
Nadležno radno telo u svom izveštaju može da predloži Skupštini da prihvati predlog opšteg akta u celini ili da donese opšti akt u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je predlagač podneo, ili da predloži Skupštini da predlog opšteg akta ne prihvati.
O predlogu opšteg akta koji je stavljen na dnevni red sednice Skupštine, vodi se pretres.
Predlagač opšteg akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga i da učestvuje u pretresu sve do njegovog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač opšteg akta ima pravo da bez obrazloženja povuče predlog akta sve do zaključenja pretresa na sednici Skupštine.
Posle zaključenja pretresa prelazi se na glasanje o predlogu opšteg akta u celini. Ako je podnet amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu opšteg akta u celini.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman može da podnese Gradonačelnik, Gradsko veće, radna tela Skupštine, odborničke grupe i odbornik (u daljem tekstu: podnosilac amandmana).
Amandman se podnosi u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Amandman mora da bude potpun, odnosno da sadrži: naziv predloga opšteg akta na koji se podnosi, tekst izmena, odnosno dopuna koje se predlažu u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom, obrazloženje i naziv podnosioca amandmana.
Amandman se podnosi najkasnije 24 sata pre zakazanog početka sednice Skupštine na kojoj se razmatra opšti akt na koji se amandman podnosi.
Na predlog Statuta, programa razvoja Grada, prostornog plana Grada i urbanističkih planova, i budžeta, amandmani se podnose najkasnije 72 sata pre zakazanog početka sednice Skupštine.
Izuzetno, amandman može da se podnese na samoj sednici, ukoliko se podnosi na opšti akt koji se donosi po hitnom postupku.
Predlagač opšteg akta može da podnese amandman i usmeno na sednici sve do zaključenja pretresa o tom aktu.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine, koji ga dostavlja Komisiji za propise, radi davanja mišljenja da li je Amandman blagovremeno podnet i potpun u skladu sa članom 149. stav 2. ovog poslovnika.
Amandman koji nije blagovremeno podnet ili nije sačinjen u skladu sa članom 149. stav 2. ovog poslovnika, Komisija za propise će odbaciti, o čemu će Skupštini podneti izveštaj.
Na osnovu izveštaja iz stava 2. ovog člana, odbačeni amandman predsednik Skupštine neće dostaviti Skupštini na razmatranje.
Amandman koji je blagovremeno podnet i sačinjen u skladu sa članom 149. stav 2. ovog poslovnika, na osnovu izveštaja Komisije za propise, predsednik Skupštine dostaviće predlagaču opšteg akta i nadležnom radnom telu Skupštine, radi davanja mišljenja.
Na amandman podnet u skladu sa članom 150. stav 3. ovog poslovnika, ne primenjuju se odredbe st.1, 2, 3 i 4. ovog člana.
Podnosilac amandmana može da povuče amandman do zaključenja pretresa o predlogu opšteg akta na koji je amandman podnet.
Podnosilac amandmana, odnosno njegov predstavnik može na sednici Skupštine i nadležnog radnog tela da dodatno obrazloži amandman u trajanju do tri minuta.
Ako se predlagač opšteg akta ne složi sa formulacijom podnetog amandmana, može da predloži novu formulaciju.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Amandman koji je podneo predlagač opšteg akta, kao i amandman koji je predlagač prihvatio, postaje sastavni deo predloga opšteg akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Skupština prvo odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova opšteg akta na koje se odnose. Ako je podneto više amandmana na isti član predloga opšteg akta, Skupština prvo odlučuje o amandmanima odbornika, a zatim o amandmanima Gradskog veća i amandmanima nadležnih radnih tela.
Ako je podneto više amandmana na isti član opšteg akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se regulišu pitanja i odnosi za čije uređivanje postoji neodložna potreba, ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo, ili moglo da ima, štetne posledice po interese građana, preduzeća ili drugih organa ili organizacija.
Pisani predlog za dopunu po hitnom postupku predloženog dnevnog reda, sa obrazloženjem hitnosti, ovlašćeni predlagač dostavlja zajedno sa aktom koji se predlaže, sačinjenim u skladu sa ovim poslovnikom.
U obrazloženju akta moraju se navesti razlozi zbog kojih se traži hitan postupak.
O predlogu da se akt donese po hitnom postupku odlučuje se bez pretresa.
Pre glasanja o tom pitanju, Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice.
Skupština može u toku sednice da zatraži hitno mišljenje odgovarajućeg radnog tela i Gradskog veća, o predlogu akta iz stava 1. ovog člana.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku, mora da se dostavi odbornicima najkasnije do početka sednice Skupštine.
5. Postupak za donošenje pojedinačnih akata
Postupak za donošenje pojedinačnog akta pokreće se podnošenjem predloga pojedinačnog akta.
O predlozima pojedinačnih akata vodi se pretres.
Na postupak donošenja pojedinačnog akta primenjuju se odredbe ovog poslovnika, koje se odnose na postupak za donošenje opštih akata.
6. Postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku
U skraćenom postupku Skupština odlučuje bez prethodne rasprave.
U skraćenom postupku Skupština može da odlučuje o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz stava jedan ovog člana, u predlogu dnevnog reda posebno grupisani i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz saziv za sednicu, mora se u propisanoj formi dostaviti akt o kome se odlučuje po skraćenom postupku, i obrazloženje predloga.
7. Postupak za donošenje akata koja se iznose na zborove građana
Skupština može da odluči da pojedine odluke i druga opšta akta iznese na raspravu na zborove građana, radi pribavljanja mišljenja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština predlog odluke ili drugog opšteg akta utvrđuje kao nacrt i određuje svoje predstavnike koji su dužni da prisustvuju zborovima građana.
Rok za razmatranje opštih akata na zborovima građana ne može da bude kraći od 15 dana od dana dostavljanja.
Nakon razmatranja opšteg akta na zborovima građana, Gradsko veće, odnosno drugi predlagač, priprema izveštaj o rezultatima razmatranja nacrta opšteg akta i zauzima stavove o iznetim primedbama i predlozima. Na osnovu rezultata razmatranja na zborovima građana i zauzetih stavova, Gradsko veće, odnosno drugi predlagač, dostavlja Skupštini izveštaj i predlog akta na razmatranje i donošenje.
8. Postupak za donošenje akata o kojima se organizuje javna rasprava
U postupku donošenja opštih akata iz nadležnosti Skupštine može se sprovesti javna rasprava, na osnovu zahteva predlagača opšteg akta, jedne trećine odbornika ili predloga 100 građana sa biračkim pravom na teritoriji Grada.
O zahtevu ili predlogu iz stava 1. ovog člana odlučuje radno telo u čijem delokrugu je pitanje koje se uređuje opštim aktom.
Ukoliko radno telo prihvati zahtev ili predlog iz stav 1. ovog člana, Gradsko veće organizuje javnu raspravu po pravilu, na način i u vreme koje je u tim podnescima predloženo, u skladu sa Statutom.
Gradsko veće sačinjava izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi i dostavlja ga predsedniku Skupštine i predlagaču opšteg akta o kome je sprovedena javna rasprava.
Na osnovu izveštaja iz stava 1. ovog člana i zauzetih stavova povodom rezultata javne rasprave, predlagač dostavlja Skupštini predlog akta na razmatranje i donošenje.
Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi čini sastavni deo obrazloženja predloga akta.
9. Postupak davanja autentičnog tumačenja opšteg akta
Zahtev za davanje autentičnog tumačenja opšteg akta može da podnese svako zainteresovano lice.
Ako Komisija za propise oceni da je zahtev za davanje autentičnog tumačenja opravdan, zadužuje nadležnu upravu, odnosno službu, da sačini predlog tumačenja i dostavlja ga Skupštini, a ako oceni da zahtev nije opravdan izveštava Skupštinu koja o tome odlučuje.
U pogledu postupka za davanje autentičnog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika, koje se odnose na postupak donošenja opštih akata.
10. Postupak donošenja Poslovnika Skupštine
Pravo predlaganja Poslovnika, odnosno Odluke o izmeni i dopuni Poslovnika, pored predlagača iz člana 141. stav 1. ovog poslovnika, ima i predsednik Skupštine.
VIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA I VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, ukoliko ovim poslovnikom i drugim opštim aktima Skupštine nije drukčije određeno.
Predsednik Skupštine, u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednice,
- može, po potrebi, da odredi poseban način vođenja i čuvanja zapisnika sa sednice Skupštine i njenih radnih tela,
- može da odredi da se predlozi opštih akata i drugih materijala ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drukčije ne odluči,
- obaveštava Gradsko veće da Skupština nema uslova da se sastane, kako bi Gradsko veće preuzelo prava i dužnosti Skupštine, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom Grada.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, Skupština može da odluči da se o predlozima opštih akata odlučuje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima Skupštine.
O ovim aktima Gradsko veće daje svoje mišljenje na samoj sednici Skupštine.
Odbornik je dužan da u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, izveštava sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese svog prebivališta ili boravišta.
Prečišćen tekst Poslovnika Skupštine Grada Novog Sada obuhvata:
1. Poslovnik Skupštine Grada Novog Sada ("Službeni list Grada Novog Sada", broj 64/16)
koji je stupio na snagu 26. oktobra 2016. godine. Iz ovog poslovnika u
prečišćen tekst nije uneto poglavlje IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE,
koje glasi:
"IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 167
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine Grada Novog Sada ("Službeni list Grada Novog Sada", br. 12/10, 16/10 - ispr, 12/11 i 24/11).
Član 168
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja i "Službenom listu Grada Novog Sada"."
2. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine Grada Novog Sada ("Službeni list Grada Novog Sada", broj 49/19) koja je stupila na snagu 27. oktobra 2019. godine, osim čl. 47. i 48, koji glase:
"Član 47
Postojeća radna tela Skupštine nastavljaju da rade do konstituisanja Skupštine Grada Novog Sada, po sprovedenim narednim izborima za odbornike Skupštine.
Član 48
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada", osim odredbi čl. 49-71. Poslovnika Skupštine Grada Novog Sada, koje će se primenjivati nakon konstituisanja Skupštine po sprovedenim narednim izborima za odbornike Skupštine i izboru članova radnih tela u skladu sa ovom odlukom."