STRATEGIJAZA PREVENCIJU I ZAŠTITU DECE OD NASILJA ZA PERIOD OD 2020. DO 2023. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 80/2020) |
Pravni osnov za donošenje Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine sa Akcionim planom za 2020. i 2021. godinu za primenu Strategije (u daljem tekstu: Strategija), nalazi se u odredbi člana 38. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18), kojim je propisano da dokument javnih politika na republičkom nivou usvaja Vlada, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom. Odredbama člana 10. stav 2. navedenog zakona definisani su dokumenti javnih politika, među kojima su strategija i akcioni plan.
Nasilje nad decom je fenomen koji je prisutan u svim društvima, kulturama i delovima sveta. Veliki broj dece svakodnevno trpi nasilje, što predstavlja grubo kršenje prava deteta. Nasilje izaziva patnju deteta, ozbiljno ugrožava razvoj, dobrobit, pa i sam život deteta, a posledice su često teške i dugotrajne, mogu se protezati i u odraslo doba, pa i u sledeće generacije putem mehanizma tzv. međugeneracijskog prenošenja nasilja.1 Zato se pristupilo izradi jednog ovakvog planskog dokumenta, na bazi jasnih indikacija da postoji potreba za ovom vrstom intervencije.
Pravo na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo svakog deteta, a utvrđeno je Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta i nizom međunarodnih i regionalnih ugovora u oblasti zaštite ljudskih prava, koje je Republika Srbija potvrdila. Sistem zaštite dece od nasilja može biti uspešno unapređen kroz partnerstva organa državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnog sektora (sistema obrazovanja i vaspitanja, sistema zdravstvene zaštite, sistema socijalne zaštite, unutrašnjih poslova i dr.), pravosuđa, civilnog društva, porodice i pojedinaca. Prema rezultatima popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine u Republici Srbiji živi 1.263.128 dece.2 Deca čine oko 21% stanovništva. U skladu sa procesima koji se odvijaju u Republici Srbiji (u oblasti socijalne zaštite, zdravstva, unutrašnjih poslova, obrazovno-vaspitnog sistema, pravosuđa i drugo), svi sistemi imaju obavezu da zaštite dete od nasilja i obezbede mu odgovarajuću podršku. Obim i vrsta podrške, koju institucije pojedinih sistema sprovode, zavise od nadležnosti datih institucija, definisanih relevantnim zakonima i podzakonskim aktima, kao i od organizacionih kapaciteta, ljudskih i finansijskih resursa, kojima institucija raspolaže.
Sprečavanje i suzbijanje nasilja nad decom i zaštita dece od nasilja predstavljaju jedan od prioriteta nacionalne politike Republike Srbije. Opšti okvir politika vezanih za decu u periodu od 2004-2015. definisan je u Nacionalnom planu akcije za decu. Kao deo ovog plana, Vlada, na sednici održanoj 5. avgusta 2005. godine, usvojila je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja sa ciljem da se obezbedi okvir za uspostavljanje efikasne, operativne, međusektorske mreže za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije i nasilja. Pored Opšteg protokola, usvojeni su i posebni sektorski protokoli, koji su definisali posebne uloge i procedure u zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja za svaki od relevantnih sektora u okviru sistema zaštite - sistem rada i socijalne zaštite, obrazovanja, policije, zdravstva i pravosuđa.
________
1 World Report on Violence and Health,
Summary, Geneva, WHO, 2002, dostupno na: www.who.int/violence_injury_prevention
2 Popis stanovništva, domaćinstava i
stanova 2011. godine u Republici Srbiji, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2011, dostupan
na: www.popis2011.stat.rs
1.2. Inicijativa za donošenje Strategije
Savet za prava deteta Vlade je na sednici od 20. decembra 2016. godine inicirao postupak izrade novog strateškog dokumenta, odnosno donošenja nove strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, uz podršku UNICEF, izradilo Predlog strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.
Ovakav dokument javne politike ne donosi se prvi put, odnosno istekom važećeg dokumenta. U ovaj proces su bile uključene nadležne institucije. Vlada je 2008. godine donela Nacionalnu strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period 2009-2015. godine, a tokom 2010. godine i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Paralelno sa reformama u oblasti politika, unapređeni su zakoni radi boljeg rešavanja problema nasilja prema deci. Iako po isteku perioda važenja Nacionalne strategije, nije izvršena formalna evaluacija uticaja njene primene, rezultati brojnih dostupnih istraživanja, koji ukazuju da je nasilje prema deci u Republici Srbiji i dalje raširena pojava, predstavljaju validan osnov za donošenje nove strategije. Nacionalni izveštaj "Nasilje prema deci u Srbiji. Determinante, faktori i intervencije"3 svojom celovitošću, obimnošću, kao i metodologijom izrade, može se smatrati evaluacijom prethodne strategije. Ova studija sprovedena je kao "Proces istraživanja za politike i prakse", koji je pokrenula Kancelarija UNICEF za istraživanja - Innocenti. Navedeno istraživanje zasnivalo se na analizi politika, programa i praksi u oblasti prevencije i zaštite od nasilja nad decom, dokumentovanja nalaza o izloženosti dece nasilju, kao i na širokom konsultativnom procesu o prioritetnim merama. Prema nalazima pomenutog Izveštaja prethodna strategija nije ostvarila svoj puni uticaj. Podaci iz istraživanja ukazuju da je nasilje prema deci rasprostranjeno u svim okruženjima u kojima deca žive i borave: u porodici, predškolskoj ustanovi, školi, institucijama (za decu bez roditeljskog staranja, decu sa invaliditetom, decu u sukobu sa zakonom) i drugim. U porastu je i digitalno nasilje, kao relativno nov fenomen. Fizičko nasilje i fizičko kažnjavanje dece i učenika u obrazovno-vaspitnim ustanovama eksplicitno je zabranjeno odredbama člana 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakoni, 10/19 i 6/20). Međutim, iako međunarodne konvencije, koje je naša zemlja ratifikovala, zabranjuju telesno kažnjavanje dece u svim okruženjima, Republika Srbija još uvek nije zakonom eksplicitno zabranila i propisala sankcije za primenu telesnog kažnjavanja dece u porodici, dnevnim boravcima, alternativnom sistemu brige o deci. Navedeni okvirni uvidi u fenomen nasilja nad decom, čine snažan skup razloga za donošenje novog strateškog dokumenta usmerenog ka prevenciji i zaštiti dece od nasilja.
U cilju razvoja Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i pratećeg akcionog plana Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je 19. juna 2017. godine Rešenje o formiranju Radne grupe za izradu Predloga strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i pratećeg akcionog plana u sledećem sastavu: Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Biljana Zekavica predsedavajući Radne grupe i načelnik Odeljenja inspekcije socijalne zaštite u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Mirjana Ognjanović, rukovodilac Odeljenja za istraživanje i razvoj u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, Ružica Jelisavac, savetnik u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, Olivera Zečević, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bojana Perović, savetnik u Ministarstvu omladine i sporta, Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Snežana Pantić Aksentijević, samostalni savetnik u Ministarstvu zdravlja, Aleksandra Stepanović, načelnik Odeljenja za zaštitu prava lica lišenih slobode u Ministarstvu pravde, Sava Savić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Tanja Srećković, savetnik u Kancelariji za ljudska i manjinska prava, Igor Jurić, Fondacija Tijane Jurić, Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar, Svetlana Vlahović, Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije, Jelena Žunić Cicvarić (u ime Mreže organizacija za decu Srbije, koju čini 101 članica), Vesna Dejanović, UNICEF. Nakon formiranja Radne grupe u junu 2017. godine, početkom jula 2017. godine održan je prvi radni sastanak. Radna grupa je u svim fazama procesa bila odgovorna za odobravanje priloga, pri čemu je Savet za prava deteta imao ključnu ulogu u procesu izrade i validiranja svih faza izrade Predloga strategije. Ekspertski deo Radne grupe radio je u sastavu: prof. dr Veronika Išpanović, vodeća ekspertkinja, Vladan Jovanović, ekspert zadužen za oblast socijalne zaštite, Aleksandra Kalezić Vignjević, ekspertkinja zadužena za oblast obrazovanja, doc. dr Milica Pejović Milovančević, ekspertkinja zadužena za oblast zdravstva, i Lidija Kuzmanov, ekspertkinja zadužena za budžetiranje. Izradu konačnog Predloga strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za podržao je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade.
________
3 Nasilje prema deci u Srbiji. Determinante
faktori rizika i intervencije. Nacionalni izveštaj, UNICEF, Beograd, 2016. godine.
2. PODACI O PLANSKIM DOKUMENTIMA I RELEVANTNOM PRAVNOM OKVIRU
U januaru 2014. godine u Briselu, održana je prva Međuvladina konferencija između Republike Srbije i Evropske komisije, čime je označen početak pristupnih pregovora. Taj proces zahteva dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa standardima ili propisima Evropske unije, kao i njihovo puno sprovođenje. To se odnosi i na oblast prevencije i zaštite dece od nasilja, u kojoj su izvršene brojne i značajne reforme sa kojima i u narednom periodu treba nastaviti. Republika Srbija je u julu 2016. godine otvorila poglavlje 23 u procesu evro-integracija. U sastavu obaveza u ovoj oblasti očekuje se da će primena Akcionog plana za Poglavlje 23 biti jedan od prioriteta Vlade. Taj plan predviđa izradu novog "Višegodišnjeg strateškog okvira za prevenciju i zaštitu dece od nasilja".
Usvojena planska dokumenta relevantna za ovu strategiju su:
- Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 22/15) utvrđuje osnovne principe za unapređenje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima;
- Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga od 2014. do 2021. godine ("Službeni glasnik RS", broj 1/15) ima za cilj da obezbedi i unapredi javno zdravlje, opštu dobrobit za pojedinca i društvo, da osigura i unapredi visok nivo bezbednosti stanovništva, kao i da ponudi balansiran, integrativan pristup problemu droga, zasnovan na dokazima;
- Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine Vlada Republike Srbije usvojila je 2016. godine ("Službeni glasnik RS", broj 26/16); ta strategija se odnosi na sledeće oblasti: obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje i socijalna zaštita;
- Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 4/16) sadrži meru koja se odnosi na sprečavanje ranih i prinudnih brakova, posebno romskih devojčica i mladih žena i pružanje podrške mladim ženama i mladim majkama za nastavak školovanja;
- Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022. godine ("Službeni glasnik RS", broj 77/17) drugi je strateški dokument Vlade, koji je donet u cilju rešavanja problema trgovine ljudima; Strategijom su koncipirani sveobuhvatni odgovori društva na trgovinu ljudima, u skladu sa novim izazovima, rizicima i pretnjama; Strategija je usmerena ka unapređenju sistema prevencije, pomoći i zaštite žrtava i suzbijanju trgovine ljudima, posebno žena i dece;
- Strategija razvoja informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2017‒2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 53/17) utvrđuje da je za adekvatnu zaštitu dece na internetu neophodno podizanje svesti i roditelja i dece, kao i jačanje uloge škole kroz odgovarajuće školske programe o bezbednim načinima korišćenja interneta i drugih informacionih tehnologija;
- Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 114/13) predviđa poboljšanje uslova za smeštaj maloletnika, kao i unapređenje specijalizovanih i individualizovanih programa postupanja za posebno osetljive grupe u cilju uspešne resocijalizacije i reintegracije;
- Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja Vlada je donela 5. avgusta 2005. godine; opšti ciljevi Protokola su: unaprediti dobrobit dece kroz sprečavanje zlostavljanja i zanemarivanja; osigurati brz i koordinisani postupak koji štiti dete od daljeg zlostavljanja i zanemarivanja i obezbediti terapijsku pomoć detetu i porodici; osigurati da su svi preduzeti postupci i odluke, tokom celog postupka, u najboljem interesu deteta; ciljna grupa ovog protokola su sva deca čija je dobrobit ugrožena, odnosno: deca u svim situacijama (u porodici i van porodice); sva deca u zemlji, bez obzira na pravni status, etničko poreklo, rodnu pripadnost i bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike. Protokol je obavezan za sve pružaoce usluga, uključujući nevladine organizacije, kao i one koji određuju politike zaštite dece; pored Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, doneti su i posebni protokoli koji se odnose na obrazovno-vaspitni sistem, oblast zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, pravosuđa, unutrašnjih poslova i inspekcije rada.
Na osnovu Ustava Republike Srbije deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti; deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja (član 64. st. 1. i 3). Ustav garantuje posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta (član 66). Što se tiče zakona, treba istaći:
- Porodični zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/05, 72/11 - dr. zakon i 6/15), koji definiše i zabranjuje nasilje u porodici i ustanovljava obavezu države da preduzme sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja i od svake vrste eksploatacije;
- Zakon o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/11), koji određuje ciljevi socijalne zaštite, a koji se ostvaruju obezbeđenjem materijalne podrške pojedincu, odnosno porodici koja ima potrebe za njom, ali i pružanjem usluga socijalne zaštite; korisnici usluga socijalne zaštite su i deca žrtve zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije;
- Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ("Službeni glasnik RS", broj 94/16), koji propisuje mere za sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici;
- Krivični zakonik ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/09, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), koji sagledava dete u kontekstu krivične odgovornosti, zaštite od krivičnih dela; tim zakonikom posebno se sankcionišu krivična dela koja u svom biću imaju elemente nasilja, zanemarivanja, zloupotrebe, zlostavljanja i eksploatacije maloletnih lica;
- Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19), koji sadrži odredbe o posebno osetljivom svedoku;
- Zakon o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/18), kojim se uređuje rad i postupanje policije i u odnosu na decu;
- Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela ("Službeni glasnik RS", broj 85/05) sadrži odredbe koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, odredbe koje se, između ostalog, odnose se materijalno krivično pravo, organe koji ga primenjuju, krivični postupak i izvršenje krivičnih sankcija prema ovim učiniocima krivičnih dela, kao i posebne odredbe o zaštiti dece i maloletnika kao oštećenih u krivičnom postupku;
- Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ("Službeni glasnik RS", broj 32/13) predviđa posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima određenih istim zakonom i uređuje vođenje posebne evidencije lica osuđenih za ta krivična dela;
- Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09) sadrži odredbe o zabrani diskriminacije dece, pa je propisano da je zabranjeno diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema određenim statusima, tj. ličnim svojstvima samog deteta, roditelja, staratelja i članova porodice;
- Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sadrži odredbe o zabrani diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i zabrani ponašanja kojima se vređa ugled, čast ili dostojanstvo deteta i učenika; zabranjeno je fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje deteta;
- Zakon o sportu ("Službeni glasnik RS", broj 10/16) propisuje da je u oblasti sporta, zabranjena svaka vrsta zloupotreba, zlostavljanja, diskriminacije i nasilja prema deci, kao i da organizacije u oblasti sporta i lica koja obavljaju stručno vaspitni rad sa decom u tim organizacijama, kao i svi članovi i zaposleni u organizacijama u oblasti sporta, naročito promovišu ravnopravnost među decom i aktivno se suprotstavljaju svim vrstama zloupotreba, zlostavljanja, diskriminacije i nasilja;
- Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - odluka US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje) sadrži odredbe kojima se posebno štiti zaposleni koji nije navršio 18 godina života, tj. dete;
- Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 25/19) po kome načelo poštovanja prava deteta podrazumeva rukovođenje najboljim interesom deteta u svim aktivnostima pružaoca zdravstvene zaštite, obezbeđivanje zdravstvenih usluga i procedura prilagođenih deci, kao i pravo deteta na pravilan razvoj i zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i iskorišćavanja; taj zakon konstituiše obavezu svih zdravstvenih radnika kao opšte načelo poštovanja prava deteta koje podrazumeva rukovođenje najboljim interesom deteta u svim aktivnostima pružaoca zdravstvene zaštite, obezbeđivanje zdravstvenih usluga i procedura prilagođenih deci, kao i pravo deteta na pravilan razvoj i zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i iskorišćavanja; taj zakon, kao i Zakon o pravima pacijenata ("Službeni glasnik RS", br. 45/13 i 25/19 - dr. zakon) propisuje poverljivost podataka o pacijentu, i obavezu, pod pretnjom kažnjavanja, zdravstvene ustanove i zdravstvenog radnika da te podatke čuva i ne odaje čime nije obezbeđena puna zaštita deteta, posebno kada je nasilje nad detetom ili rizik od nasilja prema detetu povezan sa zdravstvenim stanjem izvršioca ili mogućeg izvršioca nasilja;
- Zakon o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14, 58/15 i 12/16 - autentično tumačenje), koji sadrži odredbe o zaštiti žrtve nasilja od viktimizacije u medijima.
Republika Srbija je strana ugovornica Konvencije o pravima deteta,4 koja je stupila na snagu 2. novembra 1990. godine. Time su preuzete obaveze da se, između ostalog, primenjuju mere za sprečavanje nasilja nad decom i obezbedi zaštita deteta od svih oblika nasilja u porodici, ustanovama, institucijama i široj društvenoj sredini, i to od: fizičkog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (član 19. Konvencije); svih oblika seksualnog izrabljivanja i seksualne zloupotrebe (član 34); nasilnog odvođenja dece i trgovine decom (član 35); svih drugih oblika eksploatacije štetnih za dete (član 36); mučenja, nehumanih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja (član 37). Konvencija takođe određuje obavezu države da obezbedi mere podrške za fizički i psihički oporavak deteta - žrtve nasilja i socijalnu reintegraciju deteta (član 39). Pored Konvencije o pravima deteta, Republika Srbija je ratifikovala i dva dodatna protokola koja su doneta uz Konvenciju o pravima deteta: Fakultativni protokol o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji i Fakultativni protokol o učešću dece u oružanim sukobima 2002. godine.5
U okviru Ujedinjenih nacija 1966. godine, doneti su paktovi o pravima čoveka: 1) Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, koji odredbom člana 8. zabranjuje svaki oblik ropstva, robovskog položaja i prinudnog rada; 2) Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima6 u članu 10. preporučuje državama da sankcionišu svaku ekonomsku eksploataciju mladih ljudi, kao i rad u uslovima koji mogu biti opasni po njihov život. Navedeni paktovi potvrdili su neke stavove iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948) i stvorili okvir u kome se razvio, između ostalog, sistem međunarodnopravne zaštite dece.
Konvencija o zaštiti dece i saradnji u oblasti međudržavnog usvojenja7 doneta je sa ciljem uspostavljanja garancija međunarodnih usvojenja u najboljem interesu deteta i poštovanja osnovnih prava koja su mu priznata međunarodnim pravom, kao i uspostavljanja sistema saradnje između država ugovornica radi obezbeđenja poštovanja tih garancija i sprečavanje otmice, prodaje ili trgovine decom.
Konvencija o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja ("Lanzarot konvencija") Saveta Evrope (2007/2010) najobuhvatniji je pravni instrument o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, kojim su obuhvaćene sve vrste seksualnih krivičnih dela na štetu maloletnih lica (uključujući seksualno zlostavljanje dece, iskorišćavanje dece u prostituciji i pornografiji, izlaganje dece seksualnim sadržajima i aktivnostima) i kažnjavanje istih.
Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) propisuje obaveze države u zaštiti i podršci za decu svedoke nasilja prema ženama i nasilja u porodici, zaštitu žrtava od daljeg nasilja, obezbeđivanje delotvorne saradnje između svih nadležnih državnih organa u pružanju zaštite i podrške žrtvama i svedocima svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom, uključujući i upućivanje na opšte i specijalizovane službe podrške. Bitna novina koju uvodi ova konvencija jeste da decu svedoke nasilja smatra takođe žrtvama nasilja.
Konvencija o visokotehnološkom kriminalu ("Budimpeštanska konvencija") Saveta Evrope (2001) sadrži definiciju šta se može smatrati iskorišćavanjem dece u pornografiji i definiše aktivnosti, koje su povezane sa proizvodnjom ili distribucijom pornografskog materijala.
Konvencijom Međunarodne organizacije rada (MOR) broj 138 (1973) propisan je najviši standard u oblasti minimalnog uzrasta za zapošljavanje. Ova konvencija se odnosi na sve oblasti rada, kako plaćenog tako i neplaćenog, i podiže starosnu granicu za zapošljavanje na 15 godina. Njome se definiše politika usmerena ka iskorenjivanju dečjeg rada. Konvencijom je propisano da dete mora pre zaposlenja završiti osnovno (obavezno) obrazovanje, na osnovu programa države u kojoj živi. Konvencija MOR broj 182 o najgorim oblicima dečjeg rada (1999) odnosi se na svu decu mlađu od 18 godina i po prvi put definiše najgore oblike dečijeg rada na sledeći način: "a) svi oblici ropstva ili običaja sličnih ropstvu, kao što su prodaja i krijumčarenje dece, dužničko ropstvo i kmetstvo i prinudni ili obavezni rad, uključujući prinudno ili obavezno regrutovanje dece za učešće u oružanim sukobima; b) korišćenje, nabavljanje ili nuđenje deteta radi prostitucije, proizvodnje pornografije ili za pornografske predstave; c) korišćenje, nabavljanje ili nuđenje deteta za nedozvoljene aktivnosti, naročito za proizvodnju i krijumčarenje droge onako kako su definisane relevantnim međunarodnim sporazumima; d) rad koji je, po svojoj prirodi ili okolnostima u kojima se obavlja, verovatno štetan po zdravlje, bezbednost ili moral dece."
Pored navedenih konvencija, ova strategija uzima u obzir Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sa protokolima, Konvenciju UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom, Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima i Konvenciju o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece, kao i relevantne opšte komentare Komiteta za prava deteta, Komiteta za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena, Komiteta za prava osoba sa invaliditetom i preporuke tih komiteta datih u zaključnim zapažanjima o izveštajima Republike Srbije.
Međunarodni pravni okvir za ovu strategiju predstavlja i Evropska socijalna povelja (1961), Evropska revidirana socijalna povelja i Evropska konvencija o ostvarivanju dečjih prava, a kada je reč o političkim dokumentima: Strategija Saveta Evrope o pravima deteta 2016-2021. i Agenda održivog razvoja UN 2030.
________
4 Zakon o ratifikaciji Konvencije o pravima
deteta ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 15/90 i "Službeni
list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 4/96 i 2/97). Republika Srbija je izjavom o sukcesiji
od 2001. godine članica Konvencije o pravima deteta.
5 Zakon o ratifikaciji Protokola o prodaji
dece, dečijoj prostituciji i dečijoj pornografiji ("Službeni list SRJ - Međunarodni
ugovori", broj 7/02) i Zakon o ratifikaciji Protokola uz Konvenciju o pravima deteta
o učešću dece u oružanim sukobima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj
7/02).
6 SFRJ je Pakt ratifikovala u julu 1971.
godine ("Službeni list SFRJ ‒ Međunarodni ugovori", broj 7/71).
7 Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti
dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja ("Službeni glasnik RS - Međunarodni
ugovori", broj 12/13).
Nalazi istraživanja sprovedenih u Republici Srbiji poslednjih godina pokazuju da je nasilje prema deci široko rasprostranjeno i to u različitim oblicima i različitim okruženjima. Deca u Republici Srbiji su svakodnevno izložena raznim oblicima direktnog, interpersonalnog nasilja kao što su fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje, zanemarivanje, ili manje direktnim ali kompleksnim oblicima, kao što je strukturno nasilje koje se ispoljava u različitim oblicima - na primer, kroz razne vidove diskriminacije (dečji brak, dečji rad ili druge vrste eksploatacije) ili kroz višestruku socijalnu isključenost.8 U nacionalnom izveštaju Nasilje prema deci u Srbiji9 prikupljeni su podaci o rasprostranjenosti nasilja u odnosu na okruženje u kome se nasilje dešava: u porodici, u obrazovno-vaspitnim ustanovama, u ustanovama socijalne zaštite, u zajednici i u digitalnom prostoru.
Ustav Republike Srbije utvrđuje da je 18. godina života starosna granica koja određuje razliku između maloletnog i punoletnog lica (član 37. stav 2). Ustav ne definiše eksplicitno dete, a ovakvo određenje u skladu je sa Konvencijom UN o pravima deteta, prema kojoj je dete ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ako se, na osnovu zakona koji se odnosi na dete, punoletstvo ne stiče ranije. Porodičnim zakonom propisano je da se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života; da se potpuna poslovna sposobnost stiče punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda; te da sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima (član 11. st. 1-3). Prema krivičnom i prekršajnom zakonodavstvu, maloletnim licem smatra se lice koje nije navršilo 18 godina života. Dete je lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela ili prekršaja nije navršilo 14 godina života, prema kome se ne mogu izricati krivične sankcije, već se mogu primenjivati isključivo mere socijalne i porodičnopravne zaštite. Maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela ili prekršaja navršilo 14, a nije navršilo 18 godina života - mlađi maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela ili prekršaja navršilo 14, a nije navršilo 16 godina života, a stariji maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela ili prekršaja navršilo 16, a nije navršilo 18 godina života.
_______
8 Babović, M. (2015), Teorijski i istraživački
pristupi u proučavanju strukturnog, kulturnog i direktnog nasilja, Sociologija, 57(2):331-352.
9 UNICEF. Nasilje prema deci u Srbiji.
Determinante faktori rizika i intervencije. Nacionalni izveštaj. 2016.
3.1. Definicija nasilja prema detetu
U ovom dokumentu izraz "nasilje" označava "svaki oblik fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno zlostavljanje" kao što je navedeno u članu 19. stav 1. Konvencije UN o pravima deteta. Polazeći od odredaba Konvencije, Svetska zdravstvena organizacija je izradila operativnu definiciju nasilja prema kojoj "zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć" (SZO, 1999).10 Ta definicija se koristi u Svetskom izveštaju o nasilju i zdravlju (2002)11, kao i u Svetskom izveštaju o nasilju nad decom Generalnog sekretara UN (2006)12, prihvaćena je i u prethodnoj Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2009-2015) i koristi se i u ovom dokumentu. U Opštem komentaru broj 13 Komiteta za prava deteta: Pravo deteta na slobodu od svih oblika nasilja, ističe se da su potrebne jasne operativne pravne definicije različitih oblika nasilja navedenih u članu 19, kako bi se zabranili svi oblici nasilja u svim okruženjima.
Fizičko nasilje nad detetom je ono koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizičkog povređivanja usled neke interakcije ili odsustva interakcije, koje potpada pod razuman okvir nadzora roditelja, ili osobe koja je na položaju na kome ima odgovornost, moć nad detetom ili njegovo poverenje (SZO, 1999). Obuhvata širok dijapazon aktivnosti, kao što su: udaranje, prebijanje, šutiranje, čupanje kose, griženje, gušenje, šurenje, nanošenje opekotina, trovanje, davljenje, vezivanje korišćenjem kanapa ili lanca, prisiljavanje deteta da za kaznu ostane u položaju koji uzrokuje bol ili je ponižavajući, pretnja nožem ili pištoljem i drugo. Može se ispoljiti kao izolovani incident ili ponavljana aktivnost hroničnog karaktera. Telesno kažnjavanje deteta u cilju ispravljanja ili kontrole ponašanja predstavlja zlostavljanje deteta.13 14 U Opštem komentaru br. 8 (stav 11.), Komitet je definisao "telesnu" ili "fizičku" kaznu kao svako kažnjavanje u kome se koristi fizička sila sa namerom da se nanese određeni, pa makar i najmanji, stepen bola ili nelagode. To se u najvećem broju slučajeva odnosi na udaranje dece ("lupanje", "šamaranje", "batinanje po zadnjici"), šakom ili nekim predmetom - šiba, prut, kaiš, cipela, varjača. Istraživanje stavova dece i mladih o telesnom kažnjavanju, koje je sproveo zaštitnik građana sa svojim Panelom mladih savetnika, pokazalo je da deca imaju negativan stav prema fizičkom kažnjavanju i da dobro prepoznaju mehanizam funkcionisanja, nedovoljnu efikasnost, kao i štetne i opasne posledice od primene telesnih kazni u njihovom vaspitanju:
- 84% njih smatra da se deci može ukazivati na štetno ponašanje i bez batina;
- 82% smatra da se batinama može povrediti telo i ličnost deteta;
- 63% dece zamera što se fizičkim kažnjavanjem dete uči strahu, a ne razumevanju;
- 61% njih prepoznaje da deca koja trpe fizičko nasilje od strane roditelja i sami lakše posežu za fizičkim obračunavanjem;
- 51% njih je uočilo da deca koja često dobijaju batine nemaju samopouzdanja, a sa tim se ne slaže samo 16%;
- 57% dece je izjavilo da će sve učiniti da ne dobiju batine.
Deca pokazuju empatiju i saosećaju kada drugo dete trpi batine (75% izjavljuje da oseća žaljenje nad decom koju tuku roditelji) i zato 82% njih će, kada sami budu roditelji, nastojati da ne tuče svoju decu kada pogreše. 77% ispitane dece i mladih smatra da treba da budu jednako zaštićeni kao i odrasli od fizičkog i svakog drugog ponižavajućeg kažnjavanja. Deca se većinom (61%) slažu da treba da imaju podjednaku zaštitu od fizičkog kažnjavanja u kući, kao što to imaju u školi, dok se samo 20% njih sa tim ne slaže ili ne slaže u manjoj meri. Mladi imaju veoma pozitivan stav prema dobrim roditeljskim praksama:
- da roditelji treba rečima da objasne detetu šta je prihvatljivo, a šta nije, smatra njih 90%;
- da roditelji treba pohvalama i pažnjom da podstiču dete na dobro ponašanje misli 88% ispitane dece;
- da bi na njih lično više efekta imalo kada bi im roditelji objašnjavali zašto nešto ne treba uraditi nego kad bi ih istukli tvrdi 82% dece;
- važnost ličnog primera roditelja u vaspitanju dece ističe 84% njih.
Deca i mladi većinom smatraju da roditelji treba da uče kako da vaspitaju svoju decu (79%), što znači da mladi prepoznaju da je roditeljstvo veština koja se uči i ocenjuju da njihovi roditelji treba da razvijaju ovu veštinu. Koliko je za vaspitanje važna povezanost deteta sa roditeljem, potvrđuju i iskazi velike većine (86%) dece da nastoje da ne razočaraju svoje roditelje i ne iznevere njihovo poverenje. Od kvaliteta odnosa koji izgrađuju sa detetom, zavisiće i povezanost deteta sa roditeljima, kao i bezbednost, sigurnost i poverenje u roditelje koje dete oseća, odnosno, da li će živeti u neizvesnosti i iščekivanju da će u nekom trenutku biti napadnuta ili ugrožena. Stoga za roditelje treba da je upozoravajući i alarmantan podatak da gotovo 40% ispitane dece izjavljuje da nema osobu od poverenja kojoj bi se obratili u slučaju nasilja ili zlostavljanja. Iskazi anketirane dece upućuju na zaključke da su savremene roditeljske prakse u Republici Srbiji znatno bliže demokratskim, ali da postoji određeni procenat (nešto manje od 10%) porodica u kojima se praktikuju postupci pomoću kojih se slabiji članovi porodice i deca odbacuju, degradiraju batinama i omalovažavaju. Takođe, potvrđena je povezanost ličnog iskustva deteta sa stavom koji ima prema fizičkom kažnjavanju i dobrim roditeljskim praksama i nenasilnim vaspitnim metodama:
- deca koja imaju pozitivniji stav prema fizičkom kažnjavanju, imaju i više iskustva sa fizičkim kažnjavanjem, a manje iskustva kroz vaspitanje i dijalog;
- pozitivniji stav deteta prema pozitivnim roditeljskim praksama je povezan sa većim ličnim iskustvom u vaspitanju kroz dijalog i objašnjavanje, odnosno sa nižim skorom na varijablama, koje mere iskustvo zlostavljanja i fizičkog kažnjavanja.
Kao i u društvu, tako se i među decom prenose stereotipi, predrasude i tradicionalni mitovi o telesnim kaznama kao efikasnom vaspitnom sredstvu. Istraživanje je pokazalo da deca i mladi imaju podeljena mišljenja o tome da li je fizičko kažnjavanje neophodan i neizbežan metod vaspitavanja, ali pretežu njihovi negativni stavovi prema batinama:
- 47% smatra (a 34% se ne slaže) da ne treba povremeno fizički kažnjavati dete u cilju boljeg vaspitanja;
- 43% ne slaže se, a 39% njih se slaže da nekada samo batina pomaže;
- 46% ne smatra, a 34% smatra da je batina sredstvo koje precizno definiše šta se sme i ne sme raditi;
- 48% ne smatra, a 28% smatra, da je fizičko kažnjavanje nužno pri vaspitanju male dece, jer ona ne razumeju šta im se govori;
- 47% ne smatra, a 29% mladih smatra da fizičko kažnjavanje dece utiče da postanu jače i čvršće ličnosti;
- 44% smatra da nevaljala deca treba da dobijaju batine od svojih roditelja.
Stereotipi o vaspitanju sreću se i kod samih roditelja, pa su tako:
- anketirane devojčice i devojke imale više iskustva u vaspitanju kroz dijalog i objašnjavanje i one više sumnjaju u efikasnost batina i imaju pozitivniji stav prema pozitivnim roditeljskim praksama;
- mladići imali više iskustva sa zlostavljanjem, fizičkim kažnjavanjem i zabranama od strane roditelja, ali i pozitivniji stav prema fizičkom kažnjavanju15.
Emocionalno nasilje, koje se navodi u članu 19. Konvencije o pravima deteta kao "mentalno nasilje", često se opisuje kao psihološko maltretiranje, mentalno zlostavljanje, verbalno zlostavljanje i emotivno zlostavljanje ili zapostavljanje i ono može obuhvatati postupke kojima se vrši omalovažavanje, ocrnjivanje, okrivljavanje bez razloga, kojima se preti, zastrašuje, ograničava kretanje deteta, vrši diskriminacija, ismejava ili upražnjavaju drugi oblici nefizičkog, neprijateljskog ili odbacujućeg postupanja sa detetom. Zlostavljanje putem informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao što su mobilni telefoni i Internet (poznato kao "sajber zlostavljanje") predstavljaju mentalno nasilje. Specifičan vid mentalnog nasilja jeste i svedočenje nasilju u porodici16 17 bilo da deca direktno posmatraju fizičko, seksualno ili psihičko zlostavljanje člana porodice, ili čuju zvuke, udarce, krike iz neposredne blizine, ili znaju da se nasilje dešava ili se može desiti, odnosno kada naknadno vide posledice nasilja prema članu porodice. Emocionalna zloupotreba obuhvata i propust da se obezbedi razvojno prikladna, podržavajuća sredina, uključujući i dostupnost primarne figure privrženosti, tako da bi dete moglo razviti stabilan i pun opseg emocionalnih i socijalnih sposobnosti koje odgovaraju njegovom ličnom potencijalu, a u skladu sa kontekstom društva u kome dete živi.18
Seksualno nasilje je uključivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne shvata u potpunosti, sa kojom nije saglasno ili za koju nije razvojno doraslo i nije u stanju da se sa njom saglasi, ili onu kojom se krše zakoni ili socijalni tabui društva (SZO, 1999).19 U Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja izričito se navodi da seksualno zlostavljanje deteta uključuje i sledeće vidove namernog ponašanja, koji treba da su kriminalizovani: a) bavljenje seksualnim aktivnostima sa detetom koje nije navršilo pravni uzrast u kome su seksualne aktivnosti dopuštene; b) stupanje u seksualne aktivnosti sa detetom kada je pri tom primenjena prinuda, sila ili pretnja; ili, zloupotrebljen priznati položaj poverenja, autoriteta ili uticaja nad detetom, uključujući tu i položaj u porodici; ili, zloupotrebljena posebno osetljiva situacija u kojoj se dete nalazi, njegov ranjivi položaj, prvenstveno zbog mentalnog ili fizičkog hendikepa ili zavisnosti20. U seksualno nasilje spada i iskorišćavanje deteta u prostituciji i pornografiji.
Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja nemar ili propust roditelja, staratelja ili drugog pružaoca nege da obezbedi razvoj deteta u bilo kojoj ili svim oblastima: zdravlja, vaspitanja i obrazovanja, emocionalnog razvoja, ishrane, smeštaja i bezbednih životnih uslova, a u okviru razumno raspoloživih sredstava porodice ili pružaoca nege, što narušava ili može sa velikom verovatnoćom narušiti zdravlje deteta ili njegov fizički, mentalni, duhovni, moralni ili društveni razvoj. Ono obuhvata i propust u obavljanju pravilnog nadzora i zaštite deteta od povređivanja u meri u kojoj je to izvodljivo (SZO, 1999). Zanemarivanje može biti fizičko, emocionalno, medicinsko i edukativno zanemarivanje ili kombinacija ovih oblika.
_________
10 World Health Organisation, (1999),
Report on Consultation on Child Abuse Prevention, 29-31 March 1999, Geneva, World Health
Organization, document WHO/HSC/PVI/99.1.
11 E. G. Krug et al. (eds.), World Report
on Violence and Health [Svetski izveštaj o nasilju i zdravlju], Geneva, World Health Organization,
2002, p. 5.
12 Izveštaj nezavisnog stručnjaka za
studiju Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o nasilju nad decom ("World Report on
Violence against Children") (Ženeva, 2006.), str. 63-66.
13 Ibid.
14 Council of Europe (2007) Eliminating
corporal punishment (a human rights imperative for Europe’s children 2nd edition. Belgium:
Council of Europe Publishing.
15 https://www.pravadeteta.com/index.php?option=com_content&view=article&id=441:2012-10-22-22-02-14&catid=48&Itemid=59
16 Termin "dete svedok" nasilja
u porodici ne odnosi se samo na decu koja neposredno prisustvuju činu nasilja u porodici,
već i na decu koja su nasilju posredno izložena. Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova,
organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima,
Vlada, 2011.
17 Konvencija o sprečavanju i borbi protiv
nasilja nad ženama i nasilja u porodici, član 26. Zaštita i podrška za decu svedoke, ("Službeni
glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 12/13).
18 Pinheiro, PS., World Report on Violence
against Children. UN Secretary General’s Study on Violence against Children; 2006.
19 World Health Organisation, (1999)
Report on Consultation on Child Abuse Prevention, 29-31 March 1999, Geneva, World Health
Organization, document WHO/HSC/PVI/99.
20 Konvencija Saveta Evrope o zaštiti
dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, član 18. Seksualno zlostavljanje
("Službni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 19/09).
Eksploatacija deteta se odnosi na korišćenje deteta za rad ili za druge aktivnosti, a u korist drugih osoba. Te aktivnosti narušavaju fizičko ili mentalno zdravlje, obrazovanje deteta, njegov moralni, ili socijalni i emocionalni razvoj (SZO, 1999). Eksploatacija deteta obuhvata:
- Zloupotrebu deteta u trgovini decom, prostituciji i pornografiji21 - Trgovina decom uključuje namamljivanje, prevoz, prebacivanje, skrivanje ili prihvat lica mlađeg od 18 godina uz pretnju ili upotrebu sile ili drugih oblika prinude, otmice odnosno obmane, prevare, zloupotrebe vlasti ili stanja ugroženosti, davanje ili primanje novca ili povlastica za dobijanje pristanka lica koje ima kontrolu nad detetom, sa ciljem njegove eksploatacije.22 Namamljivanje, prevoz, prebacivanje, skrivanje ili prihvat deteta radi iskorišćavanja smatra se "trgovinom ljudima" čak iako ne uključuje navedena sredstva.23
- Iskorišćavanje deteta za prostituciju - Predstavlja angažovanje deteta za bavljenje prostitucijom ili navođenje deteta da učestvuje u prostituciji, primoravanje deteta na prostituciju ili ostvarivanje zarade od nekog drugog vida iskorišćavanja deteta u takve svrhe.24
- Iskorišćavanje deteta za pornografiju - Obuhvata proizvodnju, nuđenje ili stavljanje na raspolaganje, distribuiranje ili prenos, pribavljanje, posredovanje dečje pornografije ili svesno pribavljanje mogućnosti pristupa pomoću informacione ili komunikacione tehnologije dečjoj pornografiji. Angažovanje deteta za učešće, navođenje ili primoravanje deteta da učestvuje u pornografskim predstavama, ili ostvarivanje zarade ili neki drugi vid iskorišćavanja deteta u takve svrhe, kao i svesno prisustvovanje pornografskim predstavama u kojima učestvuju deca predstavlja seksualno nasilje prema detetu.25
- Trgovinu detetom radi usvojenja - Prepoznata je kao oduzimanje lica koje nije navršilo šesnaest godina radi njegovog usvojenja protivno važećim propisima, usvojenje takvog lica ili posredovanje u takvom usvojenju, kao i kupovina, prodaja, predaja, prevoz, obezbeđenje smeštaja ili prikrivanje.26
- Zloupotrebu deteta u medicinske ili naučne svrhe - Kroz uključivanje deteta u eksperimente koji mogu biti štetni za detetov razvoj, i zloupotrebu u trgovini organima.
- Socijalnu eksploataciju deteta - Obuhvata sve forme zloupotrebe deteta u medijima, u reklamne svrhe, u kampanjama političkih partija i slično.
Nasilje među decom (naziva se i vršnjačko nasilje) namerna je, svesna želja da se uznemiri/maltretira, zastraši, nanese povreda drugoj osobi - vršnjaku. Najčešći oblici vršnjačkog nasilja su: verbalno zlostavljanje, otimanje i uništavanje stvari, prisiljavanje i ucenjivanje drugih da rade ono što im je naređeno, batine i fizičko povređivanje, novčano ucenjivanje, pretnje oružjem i seksualno nasilje, socijalna izolacija deteta, ismevanje, vređanje.
Rodno zasnovano nasilje među i nad decom je svaki čin nasilja nad osobom zbog roda, pola ili seksualne orijentacije,27 28 a može da uključi rodne predrasude i diskriminaciju (seksizam), rodno ukalupljivanje i seksualnu objektifikaciju, seksualno uznemiravanje, nasilje u (ranim) partnerskim vezama, nasilje zbog seksualne orijentacije i druge forme fizičkog, seksualnog i psihičkog nasilja zasnovanog na rodu. Rodno zasnovano nasilje među i nad decom je svaki čin nasilja nad osobom zbog, roda, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta a može da uključi rodne predrasude i diskriminaciju (seksizam), rodno ukalupljivanje i seksualnu objektifikaciju, seksualno uznemiravanje, nasilje u (ranim) partnerskim vezama, nasilje zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta i druge forme fizičkog, seksualnog i psihičkog nasilja zasnovanog na rodu. Reč je o kršenju ljudskih prava i obliku diskriminacije koje dovode do ili mogu da dovedu fizičke, seksualne, psihičke, odnosno finansijske povrede ili patnje za žrtve, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišenje slobode, bilo u javnosti ili u privatnom životu.
Dečji, rani i prinudni brak su oblici nasilja koji predstavljaju grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica, prema Konvenciji o pravima deteta i Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama. Oni ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlažu ih riziku od apatridije, nasilja u porodici, trgovine ljudima. Termini dečiji, rani i prinudni brak se često koriste kao sinonimi što nije uvek tačno. Zbog toga je potrebno jasno terminološko određenje svakog od ovih oblika nasilja nad detetom:
- Dečji brak je brak u kojem je bar jedan od partnera dete, odnosno osoba mlađa od 18 godina. Definicija je preuzeta iz Izveštaja29 Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija i radi postizanja terminološke jasnoće, čini se da je ona najprihvatljivija.
- Rani brak podrazumeva brak u kom partner ima manje od 18 godina u zemljama koje dozvoljavaju sklapanje braka maloletnom licu, koje je dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku. Komitet za prava deteta je u februaru 2017. godine usvojio zaključna zapažanja u vezi sa Drugim i trećim periodičnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima deteta i, između ostalog, izrazio je zabrinutost što Porodični zakon obuhvata izuzetke koji omogućavaju sklapanje braka licima koja su navršila 16 godina, kojima sud može, iz opravdanih razloga, da dozvoli sklapanje braka, ukoliko su dostigla telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.30
- Prinudni brak je bilo koji brak sklopljen bez pune i slobodne volje jednog ili oba partnera i/ili u kojem jedan ili oba partnera ne mogu da prekinu brak usled porodičnog ili šireg društvenog pritiska/prinude. Ne mora nužno značiti da se sklapa između osoba mlađih od 18 godina. Porodični zakon31 sadrži odredbu o prinudnom braku, pošto je u članu 38. definisano da "prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdani strah kod supružnika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka".32
Strukturno nasilje obuhvata nasilje koje je ukorenjeno u socijalnim strukturama koje odlikuju nejednakosti. Manifestacije ovog tipa nasilja mogu se kretati od nejednakih šansi za vaspitanje i obrazovanje, pravo na zdravstvenu zaštitu, zaposlenje, do rasnih nejednakosti, gladi i siromaštva, kao posledica ekonomskog nasilja, rodne neravnopravnosti, neodgovarajućih zakonskih rešenja. Ti oblici nepravdi su institucionalizovani i obuhvataju šire socijalne odnose, kao što su klasni (eksploatacija), rodni (seksizam), međuetnički (nacionalizam, etnocentrizam) i slično33.
Institucionalno nasilje predstavlja nasilje učinjeno od strane profesionalaca u institucijama, a može da obuhvati direktno nasilje prema korisnicima usluga, kao i stavove i ponašanja koja vode neosetljivom ophođenju, zanemarivanju potreba i uskraćivanju pomoći, umanjivanju učinjenog nasilja ili posledica, okrivljavanju žrtve, nedelotvornom, neefikasnom i nepovezanom postupanju, koja doprinose ponovnoj viktimizaciji korisnika usluge, odnosno žrtve nasilja.
________
21 Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima
deteta o prodaju dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji (2000).
22 Protokol Ujedinjenih nacija o sprerčavanju,
suzbujanju i kažnjavanju trgovine ljudima, posebno ženama i decom, koji dopunjava Konvenciju
UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala ("Službeni list SRJ - Međunarodni
ugovori", broj 6/01).
23 Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine
ljudima, član 4. Definicije ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj
19/09).
24 Ibid.
25 Ibid.
26 Član 389. Krivičnog zakonika - krivično delo
trgovine maloletnim licima radi usvojenja.
27 Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama
u Srbiji, J. Ćeriman i dr., Fakultet političkih nauka, Centar za studije roda i politike,
UNICEF, Srbija, Beograd, 2015.
28 "Rod" označava društveno određene
uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce. "Rodno
zasnovano nasilje nad ženama" označava nasilje koje je usmereno protiv žene zato što
je žena, odnosno ono koje nesrazmerno pogađa žene (Konvencija o sprečavanju i borbi protiv
nasilja nad ženama i nasilja u porodici, član 3).
29 Izveštaj je objavljen 2. aprila 2014.
godine. http://www.refworld.org/docid/53999c1b4.html/
30 U vezi sa navedenim, Komitet je predložio da se donese nacionalni zakonodavni instrument
kojim bi se obezbedila zakonska definicija pojma dete u skladu sa članom 1. Konvencije, kao
i da država izmeni Porodični zakon i da ukloni sve izuzetke koji omogućavaju sklapanje braka
licu koje nije navršilo 18 godina.
31 Porodični zakon Republike Srbije,
član 38.
32 U cilju usklađivanja sa Istanbulskom
konvencijom, izmene i dopune Krivičnog zakonika od 24. novembra 2016. godine, koje su stupile
na snagu 1. juna 2017., uvode kao novo krivično delo prinudno zaključenje braka (član 187a).
U tom smislu, propisuje se da će onaj ko upotrebom sile ili pretnje prinudi drugo lice da
zaključi brak biti kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine. Takođe, onaj ko radi izvršenja
ovog dela odvede drugo lice u inostranstvo ili ga u istom cilju navede da ode u inostranstvo,
biće kažnjen zatvorom do dve godine.
33 Babović, M. (2015). Teorijski i istraživački
pristupi u proučavanju strukturnog, kulturnog i direktnog nasilja, Sociologija, 57(2):331-352.
Nasilje nad detetom u porodici obuhvata sve oblike nasilja kojima je dete izloženo u domaćinstvu ili od članova porodice i srodnika, uključujući i prisustvovanje nasilju između odraslih. Prema nalazima Balkanske epidemiološke studije o zlostavljanju i zanemarivanju dece34 gotovo 70% dece u Republici Srbiji doživelo je neki oblik fizičkog ili psihičkog nasilja, a 38% dece su bili su svedoci nasilnog prizora među odraslima u porodici. Između 8 do 10% dece, zavisno od uzrasta doživelo je neki vid seksualnog nasilja, a 3,7% dece doživelo kontaktno seksualno nasilje u prethodnoj godini pre istraživanja. Trećina dece doživela je dva ili tri tipa nasilnog ponašanja, dok je 5,4% dece doživelo sve tipove nasilja (fizičko, psihološko, seksualno i svedok porodičnog nasilja) tokom života, što ih dovodi u situaciju visokog rizika za povećanu sklonost za nasilno ponašanje u odraslom dobu. Najčešći oblik nasilja prema deci u porodici jeste telesno kažnjavanje koje se primenjuje kao metod vaspitavanja i disciplinovanja deteta. Odrasli često ne prepoznaju ili ne prihvataju da telesno kažnjavanje predstavlja nasilje, da ponižava dete i vodi fizičkim povredama i narušavanju zdravlja deteta. Istraživanja ukazuju da telesno kažnjavanje nije delotvorno u postizanju željenog ponašanja i često vodi do povećanja agresivnosti deteta i međugeneracijskog prenošenja obrazaca nasilnog ponašanja.35 Prema nalazima Istraživanja višestrukih pokazatelja stanja i položaja dece i žena u Republici Srbiji, koje se sprovodi periodično (2005. godina,36 2010. godina37 i 2014. godina38) uočava se postepeni pad u stopi nasilnih metoda vaspitavanja dece u Republici Srbiji (sa 72,8% na 67%, a zatim na 43%), kao i pad u primeni teškog fizičkog kažnjavanja. Stopa nasilnih metoda vaspitavanja ima tendenciju pada i u populaciji romske dece u romskim naseljima (81,5%, a zatim 86% i 66%), naročito stopa teških oblika fizičkog kažnjavanja (20,7%, a zatim 6% i 8%), ali je i dalje značajno viša nego među ostalom decom u Republici Srbiji. Devojčice su češće izložene teškim oblicima telesnog kažnjavanja nego dečaci, a posebno zabrinjava podatak da su mlađa deca, uzrasta od 1-4 godine češće izložena telesnom kažnjavanju nego deca starijih uzrasta.
Izloženost nasilju u porodici ometa uspešan razvoj deteta - psihički, emocionalni, saznajni i socijalni. Posledice izloženosti nasilju se kreću od fizičkih (invaliditet, somatski poremećaji), preko emocionalnih poremećaja, iskrivljene percepcije o sebi (depresivnost, anksioznost, agresivnost, bes, neprijateljski stav, nisko samopouzdanje, krivica, stid, posttraumatski stresni poremećaj), saznajnih poremećaja (sputani razvoj saznajnih funkcija kao opšti poremećaj, npr. intelektualne poteškoće, i selektivni poremećaji, poput razvojne disharmonije, intelektualne inhibicije, problema sa koncentracijom) i socijalnih poremećaja (antisocijalno, kriminalno ponašanje, zloupotreba alkohola i narkotika, maloletnička trudnoća, ponovljena viktimizacija).39
Zanemarivanje dece je takođe pojava kojoj se ne poklanja dovoljno pažnje iako ono ima dugotrajne nepovoljne ishode po razvoj deteta, a ne retko je i uzrok smrti deteta, naročito u prvim godinama života. Slučajevi zanemarivanja dece često dospevaju do centara za socijalni rad tek kada dostignu teške razmere.40 Previše niska ili previše visoka očekivanja roditelja od deteta, naročito od deteta sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, prezaštićenost deteta, isključivanje deteta iz zajednice zbog zabrinutosti za detetovu bezbednost ili zbog stida, predstavljaju specifičan oblik zanemarivanja detetovih potreba ili zlostavljanje koji se često ne prepoznaje.41
Studija negativnih iskustava u detinjstvu realizovana na uzorku studentske populacije u Srbiji pokazala je da postoje snažne veze između nasilja u detinjstvu i ponašanja koje utiče na zdravlje. Kod ispitanika koji su bili izloženi fizičkom nasilju je 1,5 puta veća verovatnoća da će biti aktivni pušači, dvostruko veća verovatnoća da će koristiti nedozvoljene droge i 4,2 puta veća verovatnoća da će pokušati samoubistvo.42
_________
34 Balkanska epidemiološka studija o
zlostavljanju i zanemarivanju dece, 2012.
35 Izvor: UNICEF. Nasilje prema deci u Srbiji.
Determinante faktori rizika i intervencije. Nacionalni izveštaj. 2016.
36 Republički zavod za statistiku i Istraživačka
agencija Stratedžik marketing. (2006) Istraživanje višestrukih pokazatelja stanja i položaja
dece i žena u Republici Srbiji - MICS3, 2005, Finalni izveštaj, Beograd.
37 UNICEF. Serbia multiple indicator cluster
survey 2010 - monitoring the situation of children and women, Belgrade: UNICEF, 2011.
38 UNICEF. Serbia multiple indicator
cluster survey 2014 - monitoring the situation of children and women, Belgrade: UNICEF, 2015.
39 Izvor: UNICEF. Nasilje prema deci
u Srbiji. Determinante faktori rizika i intervencije. Nacionalni izveštaj, 2016.
40 Ibid.
41 Savez MNRO Srbija i UNICEF, Prevencija
i zaštita dece sa smetnjama u razvoju od nasilja, Beograd: Savez MNRO Srbija i UNICEF, 2013.
42 Paunović et al. Survey of adverse
childhood experinece among Serbian university students. Report from the 2013/2014 survey,
Geneva: WHO
3.4. Nasilje u obrazovno-vaspitnim ustanovama
Nasilje u obrazovno-vaspitnim ustanovama odnosi se na sve oblike nasilja koja se dogode u predškolskoj ustanovi, školi, domu učenika i ili u okviru organizovanih obrazovno-vaspitnih aktivnosti. Bez obzira kada i gde se dešavaju, situacije nasilja čiji su uzroci nastali u kontekstu ustanove, zahtevaju reagovanje obrazovno-vaspitne ustanove. Prema nalazima jednog od najobimnijih istraživanja o nasilju u školi koje je sprovedeno u okviru projekta "Škola bez nasilja - ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu" u više navrata u periodu od 2005-2013. godine, 44% učenika reklo je da je u periodu od tri meseca koja su prethodila istraživanju, bilo izloženo vršnjačkom nasilju, bilo kao žrtve, kao nasilnici, ili i kao žrtve i kao nasilnici. Među njima, 45,8% doživelo je verbalno nasilje, 33% fizičko nasilje i isto toliko socijalno nasilje (spletkarenje, manipulativni odnosi itd.), dok je 21% dece počinilo nasilje. Dečaci se nešto češće javljaju kao počinioci vršnjačkog nasilja nego devojčice i nešto su češće izloženi nasilju vršnjaka i odraslih. Četvrtina učenika od petog do osmog razreda osnovne škole navela je da je bila izložena vređanju od strane nastavnika, 15% je navelo da ih je nastavnik udario, a 5% da su bili izloženi pretnjama nastavnika.
Rodno zasnovano nasilje je takođe rasprostranjeno u školama i čak 69% učenika osnovne škole i 74% učenika srednje škole prijavilo je da su bili izloženi bar jednom obliku rodno zasnovanog nasilja, češće devojčice nego dečaci. Dečaci su češće počinioci ovog oblika nasilja i češće nego devojčice ispoljavaju stavove opravdavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama.43
Deca sa smetnjama u razvoju su pod većim rizikom od nasilja uopšte, a posebno od vršnjačkog nasilja. U navedenom istraživanju, više od polovine anketirane dece u specijalnim školama (58%) bilo je uključeno u incidente nasilja, i to najčešće kao žrtve (28%), zatim kao žrtve i kao nasilnici (23%), a najređe samo kao nasilnici (7%).44 Prema izjavama roditelja, 47% dece sa smetnjama u razvoju je doživelo neki oblik nasilja izvan porodice - u školi, predškolskoj ustanovi, dnevnom boravku, mestima okupljanja. Deca su najčešće bila izložena psihičkom nasilju i socijalnom isključivanju, a najčešći počinioci su bili vršnjaci.45
Prema podacima izveštaja "Stigmatizacija mladih LGBTI osoba od strane državnih institucija",46 koji je rezultat istraživanja na uzorku od 70 LGBTI osoba na teritoriji grada Niša, 57% ispitanika izveštava da je doživelo nasilje zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, 33% je izvestilo da je u situaciji da često trpi nasilje, dok se 10% izjasnilo da se nasilje dogodilo jednom. Počinioci nasilja su članovi porodice ili porodice partnera u 40% slučajeva, prijatelji, komšiluk i kolektiv 32,5% slučajeva, a u 20% slučajeva počinilac je nepoznato lice. Najviši procenat zastupljenog oblika nasilja je psihološko (47,4%), potom fizičko (39,5%), seksualno (5,3%), egzistencijalno (5,3%) i drugi oblici nasilja (2,6%). Dobijeni podaci pokazuju da se veliki procenat osoba, koje su obuhvaćene istraživanjem nije obraćao za pomoć nadležnim institucijama nakon doživljenog nasilja, a onaj mali procenat koji je zatražio pomoć doživeo je neprijatnosti od radnika zdravstva, policije i škola. Važan podatak je da su od zdravstvenih ustanova dobili odgovarajuću uslugu nakon zadobijanja povreda, kao i da su od strane policije, centra za socijalni rad i obrazovnih institucija dobili odgovor da one nisu nadležne. Dobijeni podaci pokazuju i to da je veoma mali procenat ispitanika starosti do 18 godina otkrio roditeljima svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet (autovanje), kao i da su u tim slučajevima reakcije roditelja bile negativne. Što se tiče ispitanika starosti od 19 do 29 godina, procentualno je veći broj onih koji su se autovali roditeljima, ali su reakcije roditelja na autovanje takođe negativne. Tek se kod ispitanika starosne dobi od 30 do 39 godina uočavaju neutralne reakcije roditelja na autovanje. Mladi ne otkrivaju roditeljima i porodici svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet iz straha od odbacivanja od strane porodice i prijatelja (30%), straha od odbacivanja od strane porodice (15,7%), dok 7,1% strahuje od gubitka posla.
Prema podacima istraživanja "Evaluacija efekata predmeta Građansko vaspitanje - 10 godina posle",47 među ispitanicima, učenicima završnih razreda srednjih škola, socijalna distanca prema pripadnicima drugih etničkih i manjinskih grupa generalno nije izražena, ali postoji prema Albancima (36%), pripadnicima LGBTI populacije (41%), osobama obolelim od side (40%).
Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama u Republici Srbiji48 pokazalo je da se 2/3 dečaka od VI razreda osnovne škole do IV razreda srednje škole složilo sa stavom da osoba homoseksualne orijentacije zaslužuje fizičko nasilje. Takođe, 32% nastavnika u osnovnim i srednjim školama (kao i 17% nastavnica u osnovnim i 13% nastavnica u srednjim školama) složilo se sa stavom da osoba homoseksualne orijentacije ne bi trebalo da predaje u školi. Posebno se izdvajaju trendovi povećanja učestalosti rodno zasnovanog nasilja sa uzrastom, i povećanje procenta dečaka, koji svojim stavovima pravdaju rodno zasnovano nasilje. Istraživanje je takođe pokazalo i da postoji saglasnost među decom i odraslima o potrebi da se o ovoj temi govori i uči. U tom smislu, 77% učenika i učenica u osnovnoj školi i 69% učenika i učenica u srednjoj školi složilo se sa predlogom da se o ovoj temi više govori u školi. Istovremeno, 75% zaposlenih u osnovnim školama i 68% zaposlenih u srednjim školama izrazili su spremnost da učestvuju u stručnom usavršavanju na temu rodno zasnovanog nasilja i rodne ravnopravnosti.
_______
43 J. Ćeriman i dr., Istraživanje rodno
zasnovanog nasilja u školama u Srbiji, Fakultet političkih nauka, Centar za studije roda
i politike, UNICEF, Srbija, Beograd, 2015.
44 Ibid.
45 Savez MNRO Srbija i UNICEF. Prevencija
i zaštita dece sa smetnjama u razvoju od nasilja. Beograd: Savez MNRO Srbija i UNICEF, 2013.
46 Stigmatizacija mladih
LGBTI osoba
od strane državnih institucija; Centar za socijalni rad "Sveti Sava"
Niš, Oktobarski
susreti u socijalnoj zaštiti, Niš 2016. godine. Dostupno na:
http://www.asocijacijaduga.org.rs/wp-content/uploads/2017/03/Stigmatizacija-mladih-LGBT-osoba-B5-print-2-1.pdf
47 "Evaluacija efekata predmeta
Građansko vaspitanje ‒ 10 godina posle", Građanske inicijative i Civil Rights Defenders,
2019, autori dr Aleksandar Baucal, dr Tamara Džamonja Ignjatović, dr Zoran Pavlović, dr Kaja
Damnjanović, dostupno na: https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2019/04/GV-GLAVNI-NALAZI-1.pdf
48 Centar za studije studije
roda i politike
politike, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu uz podršku
UNICEF-a, 2015.
https://www.unicef.org/serbia/media/5976/file/Istra%C5%BEivanje%20rodno%20zasnovanog%20nasilja%20u%20%C5%A1kolama%20u%20Srbiji.pdf
3.5. Nasilje u ustanovama socijalne zaštite
Prema nalazima istraživanja U lavirintu nasilja49 iz 2007. godine, među decom uzrasta 10-18 godina, koja su smeštena u ustanove za decu bez roditeljskog staranja, gotovo da nije bilo onih koji nisu imali iskustvo izloženosti nasilju - samo 2,6% je tvrdilo da nije doživelo ni jedan oblik nasilja u domu. Tri četvrtine dece (76%) je izjavilo da je bilo izloženo višestrukim i ponavljanim oblicima nasilja - verbalnom, psihičkom i fizičkom nasilju. Najčešći počinioci su bila druga deca iz doma, mada se i osoblje nalazilo među počiniocima. Velika većina osoblja (83%) je negirala da nasilje predstavlja problem u domu ili da je nasilje odraslih prema deci uopšte prisutno.
Novijih istraživanja nasilja nad decom u domovima za decu bez roditeljskog staranja nema, ali treba imati u vidu da je Republika Srbija napravila značajne pomake u deinstitucionalizaciji dece čemu je doprinelo, između ostalog, sprovođenje mera koje je propisalo nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja50 51. Republika Srbija, danas, i ima jednu od najnižih stopa institucionalizovane dece u Evropi. U odnosu na 2001. godinu, odnos dece u hraniteljskim porodicama i institucijama je znatno promenjen u korist hraniteljstva, tako da je 90% dece smešteno u hraniteljske porodice, a 10% u institucije socijalne zaštite. Nameće se potreba daljeg istraživanja pojave nasilja nad decom, kako u institucijama, tako i u hraniteljskim porodicama. Sistem hraniteljske zaštite treba dalje unapređivati, kako kroz podizanje kompetencija hranitelja, tako i kroz bolji nadzor nad brigom koju hranitelji obezbeđuju deci. Naročito je potrebno da se preduzmu mere radi razvijanja specijalizovanog hraniteljstva, kako za decu sa teškoćama u razvoju, tako i za decu žrtve nasilja i decu sa problemima u ponašanju.
Iako je procesom deinstitucionalizacije u okviru reforme sistema socijalne zaštite, broj dece sa invaliditetom smeštene u institucije smanjen, ostanak dece u institucijama i dalje nosi veliki rizik izloženosti svim oblicima nasilja, uključujući i one strukturne, koji su posledica loših materijalnih uslova, neopremljenosti i neodgovarajuće stručne kompetencije osoblja.52 Pored zanemarivanja osnovnih fizičkih i emocionalnih potreba, deca sa smetnjama u razvoju smeštena u institucije imaju i ograničen pristup obrazovanju. Većina nije ni upisana u škole, a malobrojni su upisani pretežno u specijalne škole, što doprinosi njihovoj daljoj segregaciji i izolaciji.53
___________
49 Plut, D, i Popadić, D. U lavirintu
nasilja, Beograd, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2007.
50 Mere za otklanjanje nepravilnosti
u vršenju poslova smeštaja dece i omladine u ustanove socijalne zaštite (2006).
51 Uputstvo ministra za rad, zapošljavanje,
boračka i socijalna pitanja o postupanju centra za socijalni rad u organizovanju pomoći i
podrške porodici u slučajevima postojanja rizika od izmeštanja dece (2015).
52 Ćirić, Milovanović, D, Šimoković,
L. i dr. Sklonjeni i zaboravljeni ‒ Segregacija i zanemarivanje dece sa smetnjama u razvoju
i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama u Srbiji, Beograd: Inicijativa za prava osoba
sa mentalnim invaliditetom, 2012.
53 Janjić, B. i Beker, K. Isključivanje
i segregacija dece sa smetnjama u razvoju na rezidencijalnom smeštaju iz obrazovnih sistema
- Rezultati istraživanja Obrazovanje i život u zajednici kao preduslov ravnopravnosti dece
sa smetnjama u razvoju, Beograd, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom. 2016.
3.6. Nasilje u društvenoj zajednici
Nasilje u društvenoj zajednici obuhvata različite oblike direktnog nasilja koje prema deci vrše nepoznate ili poznate osobe, ali i strukturne oblike nasilja koji se manifestuju kao društveno isključivanje i diskriminacija. Ono prema nekim definicijama obuhvata sve oblike nasilja koji se dešavaju izvan kuće, vaspitno-obrazovnih i drugih institucija. To je nasilje koje se doživljava na ulicama, sportskim terenima i drugim mestima gde se deca okupljaju i druže. Dečji, rani i prinudni brak se takođe mogu razmatrati kao vidovi nasilja koji se dešavaju u društvenoj zajednici.54 Takođe su prisutni:
- Nasilje u sportu - Umesto da budu zona promovisanja zdravog načina života, sportski klubovi su često arena nasilnih iskustava; među ispitivanom decom koja su uključena u sportske klubove, 51% je navelo da je doživelo nasilje od strane svojih klupskih kolega, a 41% od strane protivnika; čak 61% mladih angažovanih u sportu doživelo je nasilje od strane trenera;55
- Višestruki oblici nasilja - Od strukturnih do direktnih, posebno su izložena deca iz najugroženijih društvenih grupa - deca u uličnoj situaciji, deca izbeglice i deca migranti. Ova deca lako postaju žrtve eksploatacije, posebno seksualne eksploatacije, i u riziku su da dospeju u situaciju trgovine ljudima;56
- Nasilje nad LGBTI decom - odnosno nad decom drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
__________
54 Pinheiro, PS. World Report on Violence
against Children. UN Secretary General’s Study on Violence against Children; 2006.
55 Popadić, D., Bačanac, Lj. i dr. Nasilno
ponašanje prema i među decom i mladima u sportu - rezultati istraživanja i preporuke. Beograd:
Centar za prava deteta, MOS, GIZ. 2011.
56 UNICEF. Nasilje prema deci u Srbiji.
Determinante faktori rizika i intervencije. Nacionalni izveštaj. 2016.
Zloupotrebom dečjeg rada smatra se onaj rad deteta, koji je mentalno, psihički, socijalno i moralno opasan i štetan za dete i koji utiče na obrazovanje deteta tako što onemogućava dete da pohađa školu, obavezuje dete da napusti obrazovanje pre vremena ili prinuđuje dete da pohađa školu pod izuzetno teškim uslovima, uključujući i najgore oblike dečijeg rada prema Konvenciji Međunarodne organizacije rada broj 128. Prema podacima o zloupotrebi dečjeg rada u Republici Srbiji, 12% anketirane dece uzrasta od pet do 11 godina, radno je aktivno duže od jednog sata nedeljno. Više od 20% dece uzrasta od 12 do 14 godina, provodi manje od 14 sati nedeljno u obavljanju nekog oblika ekonomske aktivnosti, dok je jedna četvrtina maloletnih lica starosti od 15 do 17 godina radno angažovana do 43 sata nedeljno. U Republici Srbiji je više od 9% dece uzrasta od pet do 17 godina obavljalo neki oblik ekonomske aktivnosti koja ima karakteristike dečijeg rada. U dečiji rad više su uključeni dečaci nego devojčice (8,3% dečaka i 1,7% devojčica), ali treba imati u vidu da su devojčice često angažovane u čuvanju mlađih i starijih članova porodice što je manje prepoznato kao dečji rad. Zloupotreba dečjeg rada u većoj meri je prisutna u siromašnim porodicama i ruralnim oblastima u kojima je 16% dece angažovano u dečjem radu, uglavnom u poljoprivredi, što je znatno više od proseka (4%).57 Deca koja ne pohađaju školu imaju dvostruko veće šanse da postanu deo nezakonitog tržišta dečjeg rada (7,9% dece koja se nalaze van sistema obrazovanja uključeno je u tržište dečjeg rada, dok je 3,3% dece koja redovno pohađaju nastavu učestvuje u ovom vidu eksploatacije dece). U Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o dečjem prosjačenju58, nalaz ovog organa je da:
- Ne postoji sistematična i celovita evidencija dece čiji je život i rad povezan sa ulicom - Nepostojanje evidencija o dečjem prosjačenju, nekonzistentnost i nepouzdanost podataka o slučajevima dečjeg prosjačenja u relevantnim organima, ustanovama i organizacijama, dodatno komplikuje i otežava mogućnost da se preduzme organizovana, usklađena i koordinisana akcija na suzbijanju, prevenciji i eliminisanju dečjeg prosjačenja.
- Nedovoljno je razumevanje uzroka pojave dečjeg prosjačenja - Predstavnici organa izvršne vlasti (iz sistema socijalne zaštite i policije) procenili su kao osnovne faktore rizika za pojavu dečjeg prosjačenja - pripadnost romskoj etničkoj grupi i prinudu deteta na prosjačenje od strane organizovane grupe. Međutim, prema rečima dece koja su uključena u prosjačenje, upravo siromaštvo je bio povod da započnu sa prosjačenjem.
- Romska deca - U najvećem su riziku za uključivanje u prosjačenje, kao najmarginalizovanija grupa, usled ekstremnog siromaštva (deset puta je veće siromaštvo romske od većinske populacije), getoizacije i isključenosti iz društvene zajednice, nezaposlenosti i neobrazovanosti njihovih roditelja, života i razvoja u nebezbednim i nepovoljnim uslovima za život i razvoj deteta, bez odgovarajuće ishrane, higijene, zdravstvene zaštite, nedostupnosti predškolskog obrazovanja i stimulacije na ranom uzrastu.
Nerazumevanje značaja ranog uzrasta i potencijala društvenih sistema za inkluziju dece na ranom uzrastu ima za posledicu nedostatak vizija, strategija i efikasnih preventivnih programa za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje pojave dečjeg prosjačenja. S obzirom da se u pogledu razumevanja ove pojave, njenih uzroka i faktora rizika, deca koja žive i rade na ulici i bave se prosjačenjem značajno razlikuju od odraslih u čijoj je nadležnosti da im pružaju zaštitu, očekivano je i da su postojeće mere koje primenjuju državni organi i institucije neefikasne i neodgovarajuće. Takve ocene daju sami stručnjaci organa javne vlasti, koji su preduzimali ove mere i saopštavaju da se preko 50% dece prema kojima su ove mere preduzimane vraćaju na ulicu i nastavljaju sa prosjačenjem. Iako je svim stručnjacima iz državnog sektora poznata višestruka ugroženost života, fizičkog zdravlja i razvoja deteta koje prosjači zbog dugotrajnog boravka na ulici i izloženosti brojnim rizicima, državni organi i institucije ne sprovode terenski rad i nemaju organizovane aktivnosti na terenu namenjene neposrednom pružanju zaštite i smanjenju štete na licu mesta. Deca koja prosjače, kako u propisima tako i u praksi, nemaju jasno priznat status deteta žrtve eksploatacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Naprotiv, sa navršenih 14 godina smatraju se izvršiocima krivičnog dela ili prekršaja, postaju legitiman objekat policijskih ovlašćenja i ovlašćenja komunalne milicije i ulaze u postupke u kojima im se izriču sankcije. Kapaciteti organa i ustanova nadležnih za prevenciju i suzbijanje dečjeg prosjačenja su nedovoljni, kako sa stanovišta materijalnih sredstava, tako i sa stanovišta broja zaposlenih. Ne postoje stručni standardi koji određuju postupanje državnih organa i institucija u slučajevima dečjeg prosjačenja. U slučajevima kada se preduzimaju određene mere, njih karakteriše neorganizovanost, nesistematičnost i stihijnost. Efekti preduzetih mera ne prate se i ne analiziraju. Tamo gde postoje, podaci ukazuju da se najveći broj dece prema kojoj su, zbog prosjačenja, preduzete zakonom predviđene mere, vraća na ulicu i nastavlja sa prosjačenjem. Kriminalizovanje i sankcionisanje dece koja prosjače i njihovih roditelja nije umanjilo pojavu "dece ulice", uključujući i dečje prosjačenje. Mere nadležnih organa i ustanova u funkciji reakcije na dečje prosjačenje, nisu usmerene na uzroke prosjačenja. Preventivne mere - one koje su raspoložive i mogu u određenoj meri delovati na uzroke dečjeg prosjačenja (kao što je materijalna pomoć) - preduzimaju se u malom obimu. Izostaje angažovanje jedinica lokalne samouprave da, u skladu sa svojim nadležnostima i opredeljenim sredstvima, pruže finansijsku i svaku drugu pomoć i podršku organima, institucijama i nevladinim organizacijama u aktivnostima koje preduzimaju radi suzbijanja i prevencije dečjeg prosjačenja i zaštite dece uključene u prosjačenje.
__________
57 UNICEF: Child Protection - An analysis
of Multiple Indiucator Cluster Survey Data. Beograd: UNICEF Serbia, 2015.
58 https://ombudsman.rs//index.php/lang-sr/component/content/article/1598
3.8. Nasilje u digitalnom prostoru
Digitalni prostor postaje sve značajniji kontekst u kome su deca izložena nasilju. Rezultati istraživanja iz 2019. godine59 pokazuju da 65% najmlađih ispitanika iz uzorka uzrasta 9 i 10 godina i gotovo svi učesnici (98%) iz najstarije uzrasne grupe (15-17 godina), prema sopstvenim izjavama, svakodnevno pristupaju internetu sa mobilnog/pametnog telefona. Deca počinju da koriste internet u sve mlađem uzrastu, na personalizovani način (sa vlastitih, mobilnih uređaja), bez odgovarajućeg uvida roditelja/staratelja u njihove aktivnosti, što ima važnih implikacija u praksi. Svaki treći učenik iz uzorka, tokom poslednjih godinu dana, doživeo je neko uznemiravajuće iskustvo na internetu. Digitalno vršnjačko nasilje doživelo je 16% učenika, dok je 15% doživelo nasilje u interakciji uživo. Trećina ispitanih učenika u isto vreme je trpela i vršila digitalno nasilje. Jedan procenat učenika (u rasponu od 13% do 51%, u zavisnosti od vrste ponašanja), češće stariji nego mlađi, ponaša se na internetu tako da sebe i lica iz svog okruženja izlaže različitim rizicima. Reč je najčešće o deljenju ličnih podataka, "prijateljstvima" na društvenim mrežama i kontaktima (najpre preko interneta, a kasnije i uživo) sa nepoznatim licima, skrivanju identiteta. Među ispitanim učenicima, jedna četvrtina njih (nešto više dečaka, nego devojčica) upoznali su uživo nekoga koga su prvi put upoznali preko interneta. Ova ponašanja ne moraju nužno naškoditi deci i često su bezazlena, ali predstavljaju rizik.
__________
59 "Korišćenje interneta i digitalne
tehnologije kod dece i mladih u Srbiji. Rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu" (autori:
Dobrinka Kuzmanović, Zoran Pavlović, Dragan Popadić i Tijana Milošević).
3.9. Nasilje u medijskom prostoru
Izveštavanje medija često je opterećeno senzacionalizmom, tako da takvo izveštavanje može ostaviti trajne i vrlo ozbiljne posledice po zdravlje i pravilan razvoj deteta. Deca su izložena raznolikim nasilnim, diskriminatornim i sadržajima koji imaju govor mržnje, rodne i druge stereotipe i predrasude, te po svojim karakteristikama predstavljaju štetan sadržaj kako je definisala Konvencija o pravima deteta. Takvo izveštavanje medija zabranjeno je Zakonom o javnom informisanju i medijima, kao i Pravilnikom o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga ("Službeni glasnik RS", broj 25/15), ali se ipak događa svakodnevno i nije adekvatno sprečavano, suzbijano i sankcionisano.
4. DEFINISANJE ŽELJENE PROMENE
Kao rezultat istraživanja, mapiranja i konsultacija sa ključnim interesnim grupama u sistemu za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (istraživačima, stručnjacima, aktivistima, pružaocima usluga iz civilnog sektora, državnim službenicima i kreatorima politika), definisana je lista od jedanaest ključnih prioriteta za aktuelnu politiku usmerenu na intervencije u sistemu prevencije i zaštite dece od nasilja.
Radi dostizanja željenog stanja, odnosno vizije, osnovni princip na kojem se Strategija zasniva jeste poštovanje i primena prava deteta sadržanih u Konvenciji UN o pravima deteta, prema kojoj dete ima pravo na slobodu od svih oblika nasilja, zlostavljanja, zloupotrebe ili zanemarivanja. Obaveza države je da primeni mere za sprečavanje nasilja nad decom i da obezbedi zaštitu deteta od svih oblika nasilja u svim okruženjima: u porodici, ustanovama, institucijama i široj društvenoj sredini. Svi oblici nasilja, zlostavljanja, zloupotreba ili zanemarivanja deteta, kojima se ugrožava ili narušava fizički, psihički i moralni integritet ličnosti deteta predstavljaju povredu jednog od osnovnih prava deteta - prava na život, opstanak i razvoj. Mere za sprečavanje nasilja i za zaštitu dece od svih oblika nasilja koje su obuhvaćene Strategijom u skladu su sa osnovnim pravima deteta sadržanim u Konvenciji o pravima deteta, a to su: pravo na nediskriminaciju (član 2), pravo na prevashodnost najboljeg interesa deteta (član 3), pravo na život, opstanak i razvoj (član 6) i pravo na participaciju (član 12).
Strategija se odnosi na svu decu, bez diskriminacije, odnosno bez obzira na porodični status, etničko poreklo, pol, jezik, veroispovest, nacionalnost i druga lična svojstva.
Najbolji interes deteta treba da bude od prevashodnog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, odnosno podrazumeva da interes deteta ima prednost nad interesom roditelja, odnosno staratelja, ustanove, institucije ili zajednice, u situacijama kada se ovi interesi razlikuju od interesa deteta.
Participacija deteta podrazumeva da dete ima pravo na slobodno izražavanje svoga mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču, u zavisnosti od uzrasta deteta, kognitivnih, emocionalnih, socijalnih sposobnosti. Participacija se obezbeđuje davanjem primerenih informacija detetu, konsultovanjem deteta i učešćem u odlučivanju u svim fazama procesa prevencije i zaštite, i to na način koji odgovara uzrastu i razvojnim sposobnostima deteta.
Vizija, odnosno željeno stanje čijem dostizanju Strategija doprinosi je da sva deca u Republici Srbiji odrastaju u bezbednom i podsticajnom okruženju u kome se u potpunosti poštuje pravo deteta na zaštitu od svih vidova nasilja.
Željene promene usmerene su ka sledećim prioritetima prepoznatim kao minimalan uslov bez kojeg dalji razvoj ovog sistema nije moguć:
1) Boljoj usklađenosti intervencija sa relevantnim politikama - Preporučuje se da u novom strateškom okviru strukturne determinante i širi društveno-ekonomski, kulturni i institucionalni faktori budu uzeti u obzir na sistematičniji i dosledniji način, te da politike zaštite od nasilja prema deci budu doslednije povezane sa drugim relevantnim politikama koje su direktnije usmerene na ove determinante nasilja. Tu spadaju: politike borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti, kako generalne, tako i one koje su posebno namenjene poboljšanju uključenosti konkretnih grupa (Romi, osobe s invaliditetom, deca u uličnoj situaciji i LGBTI deca), kao i strategije koje određuju razvoj određenih oblasti (na primer, ruralni razvoj) ili određenih sektora (na primer, socijalne zaštite, zapošljavanja, obrazovanja, javnog zdravlja).
2) Jačanju uloge Saveta za prava deteta kao ključnog mehanizma za koordinaciju, praćenje i evaluaciju mera i aktivnosti za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.
3) Jačanju međusektorske saradnje - Međusektorska saradnja i uspostavljanje partnerstva je jedan od preduslova efikasnog funkcionisanja sistema prevencije i zaštite dece od nasilja. Preporučuje se donošenje protokola koji uređuju međusektorsku saradnju u kome se definišu oblasti saradnje, propisuju procedure saradnje, uloge i odgovornosti svih sektora relevantnih za zaštitu dece od nasilja i razvijanje metodologije za sistematično praćenje primene ovog protokola.
4) Poboljšanje efikasnosti sistema praćenja - Preporučuje se jačanje sistema praćenja sprovođenja protokola, efikasnosti međusektorskih timova u lokalnim zajednicama i funkcionisanja svakog pojedinačnog dela sistema prevencije i zaštite dece od nasilja, kao i sistematski razvoj i primena sistema ranog upozoravanja s jasnim indikatorima i mehanizmima uzbunjivanja. S tim u vezi najvažnije je usaglasiti maksimalno moguće definisane parametre praćenja i metodologije izveštavanja uz bolju koordinaciju.
5) Unapređenje lokalnog nivoa sistema zaštite - Preporučuje se razvoj lokalnih akcionih planova i raspodele lokalnih budžeta, te prenošenje dobrih lokalnih praksi na regionalni ili nacionalni nivo.
6) Kontinuirani rad na podizanju svesti i promena društvenih normi, vrednosti i stavova - Preporučuje se dalji nastavak kampanja nulte tolerancije prema nasilju, podsticanja nenasilne komunikacije, zabrane nasilnog disciplinovanja dece i podsticanja rodne ravnopravnosti i nediskriminacije.
7) Unapređivanje kompetencija zasposlenih u institucijama koje se bave decom - Preporučuje se razvoj programa obuke za primenu strategija, akcionih planova i protokola koje se odnose na zaštitu dece od nasilja, kao i programa obuke za pružanje usluga koje se odnose na prevenciju i zaštitu dece od nasilja za nosioce pravosudnih funkcija, državne službenike, kao i predstavnike javnih službi i organizacija civilnog društva.
8) Podrška porodicama u razvoju roditeljskih kompetencija - Preporučuje se razvoj podrške porodicama, koji treba da obuhvati niz različitih mera i usluga koje će omogućiti prevenciju, rano otkrivanje i reagovanje, uključujući i usluge porodičnog saradnika: sistem rane intervencije kroz pedijatrijsku i patronažnu službu; razvojna savetovališta; praćenje u sistemu obrazovanja i vaspitanja; programi prevencije koji će ojačati roditeljske veštine; programi rehabilitacije za učinioce nasilja.
9) Razvoj usluga prevencije, direktne podrške i zaštite dece iz osetljivih grupa - Tu se ubrajaju: deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, deca u sukobu sa zakonom, deca izložena dečjem radu, dečjem, ranom i prinudnom braku, deca iz romskih naselja, deca koja su migranti i izbeglice, a naročito deca bez pratnje. Preporučuje se razvoj sistema identifikovanja i ranog upozoravanja u ovim oblastima, kao i proširenje i omasovljenje i obezbeđenje održivog finansiranja postojećih usluga (npr. svratišta za decu u uličnoj situaciji ili decu u sukobu sa zakonom, kao i programe intenzivnog tretmana prema deci u sukobu sa zakonom, koje po zakonu treba da obezbede i finansiraju jedinice lokalne samouprave, što u praksi nije uvek slučaj).
10) Ubrzavanje deinstitucionalizacije, ali uz istovremeno jačanje nadzora nad ustanovama za smeštaj dece - Do završetka procesa deinstitucionalizacije, preporučuje se redovniji i efikasniji nadzor nad ustanovama, kao i redovno vršenje nadzora vezanog za nasilje prema deci u hraniteljskim porodicama i razvijanje specijalizovanog hraniteljstva za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa problemima u ponašanju, kao i uspostavljanje sistema i standarda ispitivanja da li je dete u hraniteljstvu izloženo nasilju (smernice za participaciju dece, detektovanje faktora rizika, indikacija nasilja odnosno dokaza da nasilje postoji ili preti).
11) Obezbeđivanje i jačanje finansiranja sistema prevencije i zaštite od nasilja prema deci i s njim povezanih programa - Država ima odgovornost da istraje u posvećenosti ovom pitanju i preporučuje se obezbeđivanje javnih sredstava radi uspešnog izvršenja preuzetih obaveza, a posebno povećanje broja zaposlenih u ustanovama i službama koje se bave zaštitom dece od nasilja, u socijalnoj zaštiti, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Takođe se preporučuje da Vlada efikasnije koristi partnerstva i saradnju s međunarodnim donatorima radi usmeravanja raspoloživih sredstava u ove programe.
U procesu dostizanja željenih promena, a kako bi se što efikasnije suprotstavilo nasilju prema deci, neophodna je saradnja svih zainteresovanih strana i nadležnih institucija, kao i njihova povezanost u integrisanom odgovoru na nasilje, a pre svega:
- Odbora za prava deteta Narodne Skupštine imajući u vidu da je u Narodnoj skupštini 2010. godine formiran Odbor za prava deteta kao stalno radno telo; predsednik Odbora je predsednik Narodne skupštine. Pored predsednika Narodne skupštine, Odbor čine potpredsednici Narodne skupštine, narodni poslanici i predsednik Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva;
- Saveta za prava deteta kao savetodavnog tela Vlade, koje je formirano 2002. godine sa zadacima da: inicira mere za usklađivanje politike Vlade u oblastima koje se odnose na decu i mlade (zdravstvo, obrazovanje, kultura, socijalna pitanja); inicira mere za izgrađivanje celovite i koherentne politike prema deci i mladima; definiše preporuke za ostvarivanje važnih socijalnih indikatora u oblasti brige o deci i predlaže politike ostvarivanja prava dece u skladu sa Konvencijom UN o pravima deteta; analizira efekte preduzetih mera nadležnih organa po decu, mlade, porodice sa decom i natalitet; kao i da prati ostvarivanje i zaštitu prava deteta u Republici Srbiji;
- Saveta za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava, koji je Vlada osnovala 25. decembra 2014. godine sa zadatkom da prati primenu svih preporuka koje Republika Srbija dobija od Saveta za ljudska prava UN u okviru ciklusa univerzalnog periodičnog pregleda i ugovornih tela UN za ljudska prava;
- Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima obrazovanog 2009. godine, na predlog Ministarstva pravde, u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica sa zadatkom da prati primenu odredaba zakona i drugih podzakonskih akata i davanje inicijativa za njihovu izmenu;
- Saveta za borbu protiv trgovine ljudima obrazovanog Odlukom Vlade ("Službeni glasnik RS", broj 92/17) radi koordinacije nacionalnih i međunarodnih aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima, razmatranja izveštaja relevantnih tela međunarodne zajednice o trgovini ljudima, zauzimanja stavova i predlaganja mera za sprovođenje preporuka od strane međunarodnih tela u borbi protiv trgovine ljudima, praćenja i ocenjivanja napretka u sprovođenju Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017-2022. i Akcionog plana za njeno sprovođenje, kao i radi usklađivanja postupanja nadležnih državnih organa i drugih organizacija i institucija koje su od značaja za borbu protiv trgovine ljudima i predlaganja mera za rešavanje uočenih problema i angažovanja potrebnih resursa;60
- jedinica lokalne samouprave;
- javnih ustanova iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, posebne uprave i agencije;
- Zaštitnika građana, nezavisnog državnog organa koji štiti i unapređuje ostvarivanje prava građana kontrolišući da li organi i organizacije koje obavljaju javna ovlašćenja svoj posao rade zakonito i pravilno. Jedan od zamenika zaštitnika građana je zamenik za prava deteta i rodnu ravnopravnost.
- Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao nezavisnog i samostalanog državnog organa, koji je saglasno odredbama Zakona o zabrani diskriminacije formiran kao organ specijalizovan za sprečavanje svih oblika i slučajeva diskriminacije, zaštitu ravnopravnosti u svim oblastima, kao i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti.
- resornih ministarstva za oblast rada i socijalne zaštite, zdravstva, prosvete i vaspitanja, unutrašnjih poslova, pravde, informacionog društva, lokalne samouprave i omladine i sporta.
- pravosudnih organa, koji imaju nadležnosti u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, krivičnom postupku prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, porodičnopravnim i drugim stvarima.
_________
60 U okviru Ministarstva unutrašnjih
poslova uspostavljena je Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima,
koja prati, koordinira, nadzire i usmerava primenu mera i aktivnosti u borbi protiv trgovine
ljudima, vrši stručne pripreme za sednice Saveta za borbu protiv trgovine ljudima i sprovodi
odluke Saveta.
Opšti cilj Strategije je obezbeđen kontinuirani sveobuhvatni odgovor društva na nasilje prema deci, u skladu sa dinamikom izazova, rizika i pretnji, kroz unapređen sistem prevencije, zaštite i podrške.
Pokazatelji na nivou opšteg cilja (pokazatelj efekta):
- Broj dece koja prijavljuju centru za socijalni rad da su bila žrtve nasilja na godišnjem nivou; Početna vrednost: 7 741;
- Broj dece žrtava nasilja za koje je centar za socijalni rad preduzeo postupke za zaštitu; Početna vrednost: 7.443;
- Broj dece žrtava nasilja za koje je centar za socijalni rad preduzeo mere zaštite pred sudom; Početna vrednost: 100;
- Ukupan broj sklopljenih sporazuma o saradnji u primeni protokola za zaštitu dece od nasilja na lokalnom nivou; Početna vrednost: 134;
- Uspostavljena Nacionalna baza sa standardizovanim indikatorima za prikupljanje i analizu podataka o nasilju prema deci; Početna vrednost: 0-Ne.
Posebni ciljevi Strategije su:
1) Prevencija i sistematski rad na promeni stavova, vrednosti i ponašanja u odnosu na nasilje prema deci
Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda):
- Broj profesionalaca čije kompetencije i senzibilitet za preventivni rad su unapređeni; Početna vrednost: 0;
- Broj dece čiji kapaciteti za prevenciju nasilja i samozaštitu su ojačani; Početna vrednost: 100.000;
- Broj roditelja, staratelja, hranitelja čiji kapaciteti za prevenciju nasilja nad decom su ojačani; Početna vrednost: 0;
- Broj korisnika integrisanih usluga rane intervencije usmerenih ka deci i porodici u riziku; Početna vrednost: 0;
- Broj medija senzibilisanih za profesionalno informisanje o nasilju i promociju tolerancije, nenasilja i nediskriminacije; Početna vrednost: 43.
2) Intervencije usmerene ka zaštiti dece od nasilja
Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda):
- Porast udela dece svedoka u krivičnom postupku kojima je pružena podrška kroz saradnju sudova sa jedinicama za podršku deci u krivičnom postupku, u odnosu na ukupan broj dece svedoka; Početna vrednost: 100;
- Porast udela maloletnih učinilaca obuhvaćenih različitim merama podrške; Početna vrednost: 100;
- Porast udela zaposlenih u ustanovama i institucijama čije kompetencije za podršku deci žrtvama i svedocima nasilja su unapređene u odnosu na ukupan broj zaposlenih koji se bavi ovom tematikom; Početna vrednost: 100.
3) Normativni okvir, institucionalni i organizacioni mehanizmi za prevenciju i zaštitu dece od nasilja
Pokazatelji na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda):
- Unapređena usklađenost normativnog okvira sa ratifikovanim međunarodnim dokumentima i međunarodnim standardima; Početna vrednost: 50% usklađenost;
- Udeo finansiranih projekata/programa prevencije iz sredstava namenskih transfera, u odnosu na ukupna sredstva; Početna vrednost: Biće utvrđeno.
Radi dostizanja opšteg i posebnih ciljeva Strategije, realizovaće se sledeće mere i aktivnosti:
6.1. Poseban cilj 1: Prevencija i sistematski rad na promeni stavova, vrednosti i ponašanja u odnosu na nasilje prema deci
Mera 1.1: Unapređivanje kapaciteta profesionalaca u sektoru obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, policije i pravosuđa za prevenciju nasilja nad decom:
- Aktivnost 1.1.1. Analizirati postojeće i izraditi nove predloge kurikuluma/modula za obrazovanje, kao i programe obuke za rad profesionalaca/ki u obrazovno-vaspitnim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, u sistemu zdravstvene zaštite, policiji i pravosuđu,
- Aktivnost 1.1.2. Organizovati obuke za unapređivanje kompetencija u oblastima nenasilne komunikacije, tolerancije na različitosti, antidiskriminaciju, rodnu ravnopravnost, konstruktivno i nenasilno vaspitanje, pozitivnu disciplinu za zaposlene u obrazovno-vaspitnom sistemu kroz akreditovane seminare stručnog usavršavanja,
- Aktivnost 1.1.3. Organizovati obuke za zaposlene u obrazovno-vaspitnim ustanovama za rad sa decom na zaštiti od različitih oblika trgovine decom,
- Aktivnost 1.1.4. Organizovati obuke za zaposlene u obrazovno-vaspitnim ustanovama za prepoznavanje rizika od nasilnog ekstremizma,
- Aktivnost 1.1.5. Organizovati obuke za savetnike/ce-spoljne saradnike/ce za zaštitu dece od nasilja,
- Aktivnost 1.1.6. Izraditi, akreditovati i pilotirati programe za prevenciju nasilja nad decom sa smetnjama u razvoju,
- Aktivnost 1.1.7. Osnaživati zaposlene u predškolskim ustanovama za rano prepoznavanje dece u riziku od različitog oblika nasilja kroz različite vidove stručnog usavršavanja;
Mera 1.2: Unapređivanje kapaciteta dece za prevenciju nasilja:
- Aktivnost 1.2.1. Kontinuirano unapređivati kapacitet dece kroz obuke u obrazovno-vaspitnim ustanovama (na redovnim časovima; na časovima odeljenjske zajednice; kroz aktivnosti učeničkog parlamenta i vršnjačkih timova) kroz integrisanje sadržaja na temu prava deteta, nenasilne komunikacije, antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, kao i informisanje o mehanizmima zaštite od svih oblika nasilja kojima deca mogu biti izložena,
- Aktivnost 1.2.2. Organizovati edukativne aktivnosti dece za prepoznavanje rizika i reagovanje u situacijama nasilja u okviru redovnih i vannastavnih predškolskih i školskih programa,
- Aktivnost 1.2.3. Organizovati vršnjačke radionice/tribine o prevenciji i zaštiti dece od svih oblika nasilja, kao i nenasilnim načinima rešavanja sukoba,
- Aktivnost 1.2.4. Formirati vršnjačke timove za zaštitu od nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama,
- Aktivnost 1.2.5. Realizovati vršnjačke radionice za decu i mlade na temu trgovine decom,
- Aktivnost 1.2.6. Osnaživati učenike/ce i prevenirati rizična ponašanja kroz sportske i edukativne aktivnosti i razvijanje zdravih životnih stilova,
- Aktivnost 1.2.7. Organizovati edukaciju dece u okviru projekta "Obrazovanje za prava deteta",
- Aktivnost 1.2.8. Organizovati aktivnosti sa decom uzrasta 15-18 godina kojima se promovišu solidarnost, razumevanje, tolerancija, rodna ravnopravnost i principi inkluzivnog društva;
Mera 1.3: Unapređivanje kapaciteta roditelja, staratelja i hranitelja za prevenciju nasilja nad decom:
- Aktivnost 1.3.1. Organizovati obuke roditelja, staratelja i hranitelja u okviru opštinskih saveta roditelja, saveta roditelja ustanova i roditeljskih sastanaka,
- Aktivnost 1.3.2. Izraditi edukativne materijale za roditelje, staratelje i hranitelje (priručnici, vodiči, brošure, veb stranice),
- Aktivnost 1.3.3. Organizovati obuke/radionice/tribine za roditelje, staratelje i hranitelje na temu prava deteta, pozitivnog disciplinovanja dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i postojećim školama roditeljstva,
- Aktivnost 1.3.4. Kreirati i realizovati specifične programe za roditelje, staratelje i hranitelje dece koja su višestruko diskriminisana i u povećanom riziku od nasilja,
- Aktivnost 1.3.5. Organizovati obuke roditelja, staratelja i hranitelja za prepoznavanje rizičnih oblika ponašanja koji su u vezi sa različitim oblicima nasilnog ponašanja,
- Aktivnost 1.3.6. Kreirati preventivne programe za razvijanje roditeljskih veština i odgovorno roditeljstvo,
- Aktivnost 1.3.7. Kreirati edukativne sadržaje i materijale za roditelje u cilju prevencije rodno zasnovanog nasilja i perpetuiranja rodno sterotipnih obrazaca u vaspitanju koji podstiču nasilje i nasilje zasnovano na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu,
- Aktivnost 1.3.8. Podržati pozitivno roditeljstvo kroz telefonsko savetovanje, telefonsku aplikaciju i veb prezentacije savetovališta "Halo beba" i "Škola roditeljstva";
Mera 1.4: Rana intervencija, podrška deci i porodici u riziku:
- Aktivnost 1.4.1. Kreirati i realizovati specifične programe za roditelje sa merom preventivnog i korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava,
- Aktivnost 1.4.2. Unapređivati saradnju centara za socijalni rad sa patronažnim službama u cilju ranog prepoznavanja rizika izloženosti nasilju,
- Aktivnost 1.4.3. Kreirati i realizovati programe obuke zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za prepoznavanje rizika i pojavnih oblika nasilja,
- Aktivnost 1.4.4. Unapređivati sveobuhvatne sistematske preglede u oblasti zdravstvene zaštite na uzrastu deteta do 36 meseci, uključivanjem obavezne procene psihosocijalnih rizika,
- Aktivnost 1.4.5. Organizovati multisektorske obuke (zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, policija) za prepoznavanje i regulisanje detetovog agresivnog ponašanja kao i za poboljšanje veština za rad s decom koja imaju probleme u ponašanju,
- Aktivnost 1.4.6. Unapređivati kompetencije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i sa decom koja su u riziku od različitih oblika nasilja,
- Aktivnost 1.4.7. Unapređivati kompetencije socijalnih radnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i sa decom koja su u riziku od različitih oblika nasilja,
- Aktivnost 1.4.8. Organizovati programe psihosocijalne podrške za roditelje dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom,
- Aktivnost 1.4.9. Uspostaviti mobilne timove za porodice sa decom iz osetljivih grupa, posebno u izolovanim i ruralnim zajednicama,
- Aktivnost 1.4.10. Kreirati i pilotirati programe tretmana/rada sa roditeljima kojima je izrečena mera upućivanja na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima,
- Aktivnost 1.4.11. Kreirati i pilotirati programe rada sa decom sa strukturisanim poremećajima ponašanja,
- Aktivnost 1.4.12. Obezbediti održivost usluge porodični saradnik/ca, povećanjem broja porodičnih saradnika,
- Aktivnost 1.4.13. Obezbediti dostupnost usluga i podrške za svu decu korisnike porodičnog smeštaja,
- Aktivnost 1.4.14. Pružati psiho-socijalnu podršku za hraniteljske porodice i decu na porodičnom smeštaju;
Mera 1.5: Senzibilizacija javnosti za prevenciju nasilja nad decom:
- Aktivnost 1.5.1. Kreirati informativni materijal široko dostupan roditeljima u centrima za socijalni rad, zdravstvenim i vaspitno-obrazovnim ustanovama - sa metodološkim pristupom prilagođenom osetljivoj grupi (za slepe i slabovide osobe, decu sa intelektualnim poteškoćama i dr.),
- Aktivnost 1.5.2. Organizovati edukativne kampanje za promociju korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija - Projekat IT Karavan,
- Aktivnost 1.5.3. Sprovoditi program "Osnovi bezbednosti dece" namenjenog razvoju bezbednosne kulture i unapređenju bezbednosne zaštite učenika i učenica osnovnih škola,
- Aktivnost 1.5.4. Sprovesti akciju "Mesec oktobar - Mesec borbe protiv trgovine ljudima",
- Aktivnost 1.5.5. Sprovoditi kampanju "Stop porodičnom nasilju", pod nazivom "16 dana aktivizma" namenjenu borbi protiv nasilja u porodici i partnerskim odnosima,
- Aktivnost 1.5.6. Organizovati obuke za predstavnike/ce medija o načinima izveštavanja o deci i o kreiranju afirmativnih medijskih sadržaja.
6.2. Posebni cilj 2: Intervencije usmerene ka zaštiti dece od nasilja
Mera 2.1: Zaštita i podrška deci žrtvama i svedocima nasilja i njihovim porodicama:
- Aktivnost 2.1.1. Unaprediti rad službi za pružanje podrške i pomoći svedocima i oštećenima u cilju boljeg pristupa deci žrtvama i svedocima nasilja u porodici,
- Aktivnost 2.1.2. Obezbediti primenu standarda za rad prihvatilišta i sigurnih kuća za decu žrtve nasilja,
- Aktivnost 2.1.3. Organizovati obuke za rad telefonskih savetnika za rad na SOS liniji za prijavu nasilja u školama,
- Aktivnost 2.1.4. Povećati dostupnost usluga SOS telefona za decu žrtve nasilja,
- Aktivnost 2.1.5. Organizovati konferencije slučaja za podršku deci žrtvama i svedocima nasilja;
Mera 2.2: Razvijanje mehanizama podrške za učinioce nasilja:
- Aktivnost 2.2.1. Uspostaviti metodologiju rada i saradnje između subjekata uključenih u sprovođenje preventivnih mera ili zaštitnog nadzora koji je određen uz uslovnu osudu,
- Aktivnost 2.2.2. Pripremiti nove specijalizovane programe tretmana za punoletne učinioce krivičnih dela nasilja nad decom kojima su izrečene preventivne mere ili uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom,
- Aktivnost 2.2.3. Unaprediti postojeće i uvesti nove specijalizovane programe tretmana za maloletne učinioce krivičnih dela,
- Aktivnost 2.2.4. Organizovati obuke za zaposlene u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim zavodima u službama za tretman za primenu programa pripreme za otpust;
Mera 2.3: Unapređivanje kompetencija profesionalaca za zaštitu i podršku deci:
- Aktivnost 2.3.1. Analizirati postojeće prakse i definisati preporuke za unapređivanje podrške, praćenja i vrednovanja profesionalaca u svim sistemima,
- Aktivnost 2.3.2. Analizirati i definisati preporuke za akreditaciju i sprovođenje zajedničkog programa obuke u svim sistemima,
- Aktivnost 2.3.3. Kreirati i realizovati obuke timova za zaštitu od nasilja u obrazovnim ustanovama, za prepoznavanje i procenu rizika za dete, kao i primenu i praćenje sprovođenja propisanih procedura,
- Aktivnost 2.3.4. Kreirati i realizovati obuke stručnih timova za zaštitu od nasilja u zdravstvenim ustanovama za prepoznavanje i procenu rizika za dete, kao i primenu procedura u zaštiti dece,
- Aktivnost 2.3.5. Kreirati i realizovati obuke stručnih radnika/ca u centrima za socijalni rad za prepoznavanje i procenu rizika za dete, kao i primenu procedura u zaštiti dece,
- Aktivnost 2.3.6. Organizovati obuke policijskih službenika/ca koji postupaju u slučajevima maloletničke delinkvencije za prepoznavanje slučajeva prinude maloletnih lica na vršenje krivičnih dela,
- Aktivnost 2.3.7. Organizovati obuke policijskih službenika/ca koji postupaju u slučajevima iskorišćavanja dece u pornografske svrhe, prepoznavanje da li ima elemenata trgovine ljudima u krivičnom delu prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju,
- Aktivnost 2.3.8. Izraditi analizu postupanja policije u slučajevima prepoznavanja trgovine decom radi vršenja krivičnih dela,
- Aktivnost 2.3.9. Izraditi analizu postupanja policije u slučajevima iskorišćavanja maloletnih lica u pornografske svrhe,
- Aktivnost 2.3.10. Organizovati obuke policijskih službenika/ca u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava, zaštite dece od nasilja i nasilja u porodici.
6.3. Posebni cilj 3: Normativni okvir, institucionalni i organizacioni mehanizmi za prevenciju i zaštitu dece od nasilja
Mera 3.1:Jačanje sistemskih i institucionalnih mehanizama odgovora na sve oblike nasilja prema deci
- Aktivnost 3.1.1. Izvršiti izmene i dopune Porodičnog zakona tako da sadrži:
(1) Izričitu zabranu telesnog kažnjavanja,
(2) Jasno formulisane mere u okviru korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava,
(3) Propisanu obavezu uspostavljanja međuresorne saradnje u oblasti prevencije i zaštite nasilja nad decom,
(4) Brisati odredbu kojom se dozvoljava sklapanje maloletničkog braka uz dozvolu suda;
- Aktivnost 3.1.2. Izvršiti izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti kojim će se:
(1) Unaprediti odredbe o transformaciji ustanova za smeštaj dece,
(2) Propisati osnov za osnivanje centara za porodicu i decu u okviru kojih bi se pružale usluge male domske zajednice,
(3) Unaprediti odredbe koje se odnose na preventivne programe podrške za decu,
- Aktivnost 3.1.3. Izraditi i usvojiti posebne protokole za zaštitu dece od nasilja usaglašene sa Opštim protokolom,
- Aktivnost 3.1.4. Organizovati obuke inspektora/ki u obrazovno-vaspitnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite za praćenje i osiguranje primene protokola,
- Aktivnost 3.1.5. Analizirati primenu zakonskog instituta lišenja roditeljskog prava,
- Aktivnost 3.1.6. Sprovoditi preventivne kontrole u cilju utvrđivanja propusta u postupanju policijskih službenika u primeni zakonskih, podzakonskih i internih obavezujućih akata u oblasti maloletničkog zakonodavstva,
- Aktivnost 3.1.7. Izraditi Pravilnik o bližim uslovima i načinima prepoznavanja oblika zlostavljanja, zloupotrebe, diskriminacije i nasilja nad decom u sportu;
Mera 3.2. Uspostavljanje, razvoj i obezbeđivanje održivosti mera usmerenih na zaštitu dece od nasilja:
- Aktivnost 3.2.1. Unaprediti kapacitete ustanova i organa na lokalnom nivou za međusektorsku saradnju, osnivanjem lokalnih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u uličnoj situaciji,
- Aktivnost 3.2.2. Izmeniti Uredbu o namenskim transferima tako da se obezbede sredstva za programe prevencije i zaštite dece od nasilja;
Mera 3.3. Unapređivanje sistema za prikupljanje i upravljanje podacima o nasilju nad decom:
- Aktivnost 3.3.1. Izraditi i standardizovati indikatore u domenu nasilja prema deci,
- Aktivnost 3.3.2. Evidentirati krivična dela, prekršaje i slučajeve nasilja u porodici u okviru Jedinstvenog informacionog sistema MUP.
7. MEHANIZMI ZA SPROVOĐENJE MERA I INSTITUCIONALNI OKVIR ZA PRAĆENJE SPROVOĐENJA, VREDNOVANJE UČINKA I IZVEŠTAVANJE
Primena Strategije zahteva planiranje i koordinisano angažovanje institucija na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Ovu strategiju sprovode državni organi i organi jedinica lokalne samouprave Republike Srbije u okviru svojih nadležnosti u saradnji sa organizacijama civilnog društva. U slučajevima kada je aktivnost u nadležnosti više organa, onaj organ koji ima pretežnu nadležnost preuzima odgovornost za njeno izvršenje, a svi ostali su imenovani kao partneri. Upravljanje Strategijom sastoji se od praćenja, izveštavanja i ocenjivanja sprovođenja Strategije. Praćenjem, izveštavanjem i ocenjivanjem ispunjenosti ciljeva Strategije, procenjuje se efektivnost, efikasnost i relevantnost sprovedenih aktivnosti. Na navedeni način se takođe detaljnije analiziraju problemi i prepreke koje su nastale u procesu sprovođenja Strategije, prepoznaju ostvarena poboljšanja u radu kako bi se stvorili uslovi za predlaganje nužnih izmena i dopuna.
Radi praćenja i izveštavanja o primeni Strategije, Vlada će obrazovati Radnu grupu za sprovođenje i praćenje Strategije (u daljem tekstu: Radna grupa). Radnu grupu čine predstavnici ministarstava i državnih organa, koji poseduju stručna znanja iz oblasti od značaja za sprovođenje Strategije i to: Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, Ministarstva finansija, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog javnog tužilaštva, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i predstavnika organizacija civilnog društva. Sastav Radne grupe, predsednik, njegov zamenik, zadaci i rok izvršenja zadataka Radne grupe uređuju se rešenjem o obrazovanju Radne grupe.
Organizacije civilnog društva učestvuju u praćenju i izveštavanju o sprovođenju Strategije imenovanjem predstavnika organizacija civilnog društva koje se bave unapređenjem položaja i zaštitom prava deteta u Radnu grupu. Predstavnik organizacija civilnog društva bira se u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, o čemu ova kancelarija obaveštava Radnu grupu.
U skladu sa principom participacije dece, kao jednim od osnovnih principa na kojima se ova Strategija zasniva, neophodno je razraditi mehanizme koji će osigurati učešće dece u upravljanju Strategijom odnosno u procesu praćenja, izveštavanja i ocenjivanja sprovođenja Strategije. O realizaciji mera i aktivnosti i ispunjenosti ciljeva Strategije, Radna grupa prikuplja podatke od državnih organa zaduženih za realizaciju konkretnih mera i aktivnosti, objedinjuje ih u izveštaje, koje dostavlja Savetu za prava deteta najmanje dva puta godišnje.
Savet za prava deteta, ocenjuje napredak u sprovođenju Strategije i Akcionog plana, na osnovu izveštaja Radne grupe za sprovođenje i praćenje Strategije, daje predloge mera za rešavanje uočenih problema, angažovanja potrebnih resursa i usklađuje postupanje po planiranim merama i aktivnostima. Savet za prava deteta, u skladu sa utvrđenim činjenicama tokom praćenja i izveštavanja, može da predloži Vladi izmene i dopune Strategije.
Finalnu evaluaciju sprovodi Radna grupa najkasnije šest meseci po isteku perioda važenja Strategije, na osnovu polugodišnjih izveštaja o realizaciji mera i aktivnosti i ispunjenosti ciljeva Strategije. Osnov za praćenje i ocenjivanje Strategije su akcioni planovi za njenu primenu. Neposrednu odgovornost za upravljanje Strategijom ima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje obavlja i stručne i administrativno-tehničke poslove za Radnu grupu i Savet za prava deteta.
8. INFORMACIJE O REZULTATIMA SPROVEDENIH KONSULTACIJA
Konsultacije su sprovedene u periodu od 8. do 31. decembra 2017. godine sa predstavnicima organa državne uprave, jedinica lokalne samouprave, nezavisnih tela, organizacija civilnog društva, stručne javnosti i drugih zainteresovanih učesnika. Održana su četiri konsultativna sastanka (8. decembra 2017. godine u Novom Sadu, 12. decembra 2017. godine u Nišu, 15. decembra 2017. godine u Kragujevcu i 22. decembra 2017. godine u Beogradu) na kojima je prisustvovalo 69 osoba. Učesnici su bili predstavnici organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom dece, predstavnici ustanova i institucija socijalne i zdravstvene zaštite, zaposleni u MUP-u, zaposleni u sistemu obrazovanja, predstavnici akademske zajednice, stručne javnosti, kao i drugi učesnici koji su se odazvali pozivu. Svakom konsultativnom sastanku prisustvovali su ekspertski članovi Radne grupe i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a na dve javne rasprave su bili prisutni i predstavnici UNICEF-a. Na svim sastancima učestvovala je grupa dece iz lokalne sredine, što je organizovano uz podršku udruženja "Prijatelji dece Srbije", a u skladu sa uvažavanjem prava na učešće u donošenju odluka. Treba istaći i činjenicu da je značajan broj udruženja, javnih ustanova i drugih vladinih i nevladinih organizacija imao svoje predstavnike u Radnoj grupi, te su oni imali mogućnost slanja sugestija/komentara i tokom samog procesa izrade Strategije, koji je prethodio konsultativnom procesu.
Na prvom konsultativnom sastanku održanom u Novom Sadu 8. decembra 2017. godine prisustvovali su predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, OŠ Tvrđava, Prijatelja dece Srbije, Udruženja građana Roditelj i Pokrajinskog ombudsmana.
Na drugom konsultativnom sastanku održanom u Nišu 12. decembra 2017. godine učestvovali su predstavnici Policijske uprave Niš (Odeljenja za maloletničku delinkvenciju), Prijatelja dece Grada Niša, Filozofskog fakulteta u Nišu, Centra za porodični smeštaj Niš, Vaspitno-popravnog doma Kruševac i Prijatelja dece Srbije.
Na konsultativnom sastanku održanom u Kragujevcu 15. decembra 2017. godine učestvovali su predstavnici udruženja Prijatelji dece, Centra za socijalni rad "Solidarnost" Kragujevac, Centra Kneginja Ljubica - Savetovališta za brak i porodicu, Policijske uprave Kragujevac, Doma zdravlja Kragujevac - Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece, Prijatelja dece Kragujevac, Školske uprave Kraljevo.
Na četvrtom konsultativnom sastanku održanom u Beogradu 22. decembara 2017. godine učestvovali su predstavnici udruženja Prijatelji dece Srbije, Zavoda za vaspitanje dece i omladine - Prihvatilište, Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije Beograd, Kabineta ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku, Gradskog centra za socijalni rad, Udruženja građana GRIG, NVO Praxis, Mreže organizacija za decu Srbije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Centra za prava deteta.
Svi učesnici su imali mogućnost da na samom sastanku daju svoj komentar na tekst predložene strategije. Treba istaći i činjenicu da je značajan broj udruženja, javnih ustanova i drugih vladinih i nevladinih organizacija imao svoje predstavnike u Radnoj grupi, te su oni iskoristili mogućnost davanja sugestija/komentara i tokom procesa izrade Strategije. Ključni predlozi dobijeni od strane organizacija civilnog društva su sledeći:
- Postoji potreba naglašavanja da nasilje nije izolovana pojava, da je uvek povezana sa kršenjem drugih prava deteta, te da se mora sagledavati u kontekstu sveobuhvatnog poštovanja prava deteta;
- U većini definicija potrebno je osvrnuti se na Opšti komentar broj 13 Komiteta za prava deteta koji se odnosi na pravo deteta da bude zaštićeno od svih vidova nasilja. Potrebne su jasne operativne pravne definicije različitih oblika nasilja navedenih u članu 19. kako bi se zabranili svi oblici nasilja u svim okruženjima. Iz tog razloga sledi spisak definicija različitih oblika nasilja koje se koriste u međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala i koje su najvećim delom utkane u domaće zakonodavstvo;
- U skladu sa Opštim komentarom broj 8. Komiteta za prava deteta potrebno je definisati i telesno kažnjavanje kao vid nasilja nad detetom;
- Nasiljem nad decom u institucijama nisu obuhvaćene institucije poput domova za učenike srednjih škola;
- Pored najtežih oblika dečijeg rada definisanih i zabranjenih Konvencijom 182 Međunarodne organizacije rada o najtežim oblicima dečjeg rada (2000) koju je Republika Srbija ratifikovala 2003. godine, zloupotreba dečijeg rada odnosi se i na sve druge oblike rada koji su štetni po mentalno i/ili fizičko zdravlje deteta, njegov moralni, socijalni i emocionalni razvoj, kojim se dete ekonomski iskorišćava, koji detetu onemogućava da pohađa školu ili dovode dete u situaciju da se školuje pod teškim uslovima i/ili ozbiljno ograničava dete u korišćenju slobodnog vremena;
- Vizija Strategije zasniva se na pravu deteta da bude zaštićeno od svih oblika nasilja i pravu deteta na život u bezbednom okruženju;
- Potrebno je predvideti aktivnosti koje se odnose na uspostavljanje mehanizama za uključivanja dece i mladih u procese vezane za prevenciju i zaštitu dece od nasilja;
- Kada je reč o aktivnostima koje se odnose na edukaciju, podizanje svesti građana o štetnosti nasilja nad i među decom, preporuka je da se predvide aktivnosti promovisanja alternativnih, nenasilnih metoda disciplinovanja i vaspitanja deteta kroz kampanje podizanja svesti o štetnosti primene telesnog kažnjavanja deteta, razvoj savetovališta za roditelje, kao i programe pripreme za roditeljstvo;
- Potrebno je predvideti da se u školama u okviru međupredmetnih kompetencija uvrste programi i teme koje se odnose na prepoznavanje i zaštitu dece od različitih vidova nasilja;
- Potrebno je razviti mehanizme zaštite dece tokom trajanja krivično-pravnog postupka, naročito kada je reč o trajanju postupka saslušanja deteta, u kontekstu zaštite od sekundarne traumatizacije;
- U skladu sa preporukom Komiteta za prava deteta, potrebno je uspostaviti nacionalnu bazu podataka svih slučajeva nasilja nad decom, i sprovesti sveobuhvatnu procenu razmera, uzroka i prirode takvog nasilja;
- Za realizaciju posebnog cilja 3 predvideti harmonizaciju domaćeg zakonodavstva sa međunarodno pravnim instrumentima;
- Savet za prava deteta bi trebalo da ima ovlašćenje da preduzme mere ukoliko se uoči zastoj u realizaciji Strategije, po uzoru na mehanizme semafora i ranog uzbunjivanja koji su predviđeni Akcionim planom za Poglavlje 23;
- Potrebno je predvideti mehanizam alternativnog izveštavanja o sprovođenju Strategije (praksa koja je zastupljena pred međunarodnim telima za ljudska prava); u predlogu Strategije je predviđeno da organizacije civilnog društva učestvuju u praćenju i izveštavanju.
Za komentare koji nisu usvojeni procenjeno je da predstavljaju specifikovanje i operacionalizaciju predloga određenih mera i aktivnosti, te da njihovo mesto nije u tekstu Strategije već u drugim relevantnim pratećim dokumentima:
- Istaknuta je važnost rada prevencije kao i predlog da se osnuju regionalni centri za traumu;
- Broj institucija koje pružaju podršku roditeljima i deci nije dovoljan, potrebna je veća uloga organizacija civilnog društva;
- Tradicionalni kulturološki obrasci našeg društva podržavaju različite oblike seksualnog nasilja i usled toga ovi obrasci ponašanja smatraju se karakterističnim za odrastanje, pa je neophodno kao prioritet u Akcionom planu staviti seksualno nasilje;
- Neophodno je razvijati programe rada sa učiniocima nasilja, veliki problem našeg društva su pitanja morala i vrednosti, kao i problem siromaštva kao bitna karakteristika koja utiče na povećanje nasilja;
- Neophodno je podići informisanost društva o pojmu nasilja i prepoznavanju istog. Ovo je moguće učiniti kroz tribine, edukacije i sl. Problem predstavlja i nedostatak kadrova, ali i vremena koje zaposleni profesionalci imaju na raspolaganju da se bave preventivnim aktivnostima. Profesionalci mogu preventivne aktivnosti obavljati isključivo radeći prekovremeno, a pritom sistem ne prepoznaje to i usled toga nisu ni koji način stimulisani za ovakvu vrstu rada;
- Postoji problem ne reagovanja tužilaštva na prijave nasilja, a potrebno je edukovati i osvestiti sve profesionalce koji se u okviru svojih delatnosti bave decom.
Grupa dece je iznela zaključke sprovedenog istraživanja u okviru projekta "Deca u akciji! Odrasli i deca zajedno ka sigurnom i bezbrižnom detinjstvu". Saopšteni zaključci ukazuju da je neophodno organizovati više radionica i obuka za decu, roditelje i nastavnike; osnažiti decu da prepoznaju i prijave nasilje; istaći važnost ispravnog i brzog reagovanja policije, zaposlenih u školama, roditelja i drugih odraslih; odrasli treba da urade sve što mogu kako bi se deca osećala sigurno i bezbedno. Takođe, deca su istakla veliku rasprostranjenost manipulacija i zlostavljanja uzrokovanog digitalnim platformama uz poseban akcenat na potrebu i neophodnost preventivnog delovanja u cilju sprečavanja digitalnog nasilja. Komentari dece, kao i nalazi U-reporta o stavovima dece o nasilju koje je dostavio UNICEF, integrisani su u Strategiju.
9. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I FINANSIJSKIH EFEKATA
Sredstva za sprovođenje Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, obezbeđivaće se iz različitih izvora i to: iz redovnih budžetskih sredstava, budžeta jedinica lokalne samouprave, sredstava donatora, odnosno pomoću programa i projekata koji će se doneti na osnovu ove strategije i njenog akcionog plana. Sredstva za sprovođenje Strategije konkretno se iskazuju u akcionim planovima za sprovođenje Strategije.
Mere i aktivnosti predviđene Strategijom ni na koji način neće uticati na javne prihode i javne rashode u srednjem i dugom roku. Sva sredstva iz budžeta predviđena za realizaciju aktivnosti prikazanih u pratećem akcionom planu za 2020. i 2021. godinu su u okviru predviđenih limita koje je odredilo Ministarstvo finansija za sve budžetske korisnike. U tom smislu, za finansiranje Akcionog plana uz Strategiju nije potrebno obezbeđenje dodatnih sredstava iz budžeta Republike Srbije. Deo sredstava za realizaciju predviđenih mera obezbeđen je iz donatorskih sredstava različitih bilateralnih donatora (EU, GIZ, UNICEF, Save the Children, OAK, PCF). Postoji određeni broj mera za koje su troškovi procenjeni, ali donatorska sredstva još uvek nisu obezbeđena, te će se nakon usvajanja Strategije i pripadajućeg Akcionog plana pristupiti izradi raznih istraživanja, studija i analiza, kako bi se u skladu sa tim istražile i eventualne mogućnosti za apliciranje za donatorska sredstva. Implementacija mera predviđenih Strategijom i prvim dvogodišnjim akcionim planom neće imati uticaja na međunarodne finansijske obaveze, zato što nikakvo zaduživanje nije planirano. Takođe, nije planirano uspostavljanje i osnivanje novih institucija, niti izgradnja novih objekata, već samo unapređenje saradnje i protokola postojećih institucija.
Vlada donosi dva dvogodišnja akciona plana za sprovođenje ove strategije.
Akcionim planovima se, u skladu sa ciljevima Strategije, definišu mere, aktivnosti, odgovorna institucija i partneri, pokazatelji rezultata (indikatori), rokovi i resursi i njihovi izvori.
Akcioni plan za primenu Strategije za prvi dvogodišnji period (2020. i 2021. godina) sastavni je deo ove strategije.
Ovu strategiju i Akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja Strategije i Akcionog plana.
Ovu strategiju i Akcioni plan objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
AKCIONI PLAN ZA 2020. I 2021. GODINU
ZA PRIMENU STRATEGIJE ZA PREVENCIJU I ZAŠTITU DECE OD NASILJA ZA PERIOD OD 2020. DO 2023.
GODINE
U Akcionom planu za 2020. i 2021. godinu za primenu Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine koriste se skraćenice sa sledećim značenjima:
GIZ - Deutsche Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit
DEAPS - Društvo za dečju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke Srbije
ZUOV - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
IJZS - Institut za javno zdravlje Srbije
JLS - Jedinice lokalne samouprave
KLJMP - Kancelarija za ljudska i manjinska prava
MDULS - Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
MZ - Ministarstvo zdravlja
MODS - Mreža organizacija za decu Srbije
MOS - Ministarstvo omladine i sporta
MP - Ministarstvo pravde
MPNTR - Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
MRZBSP - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
MTTT- Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
MUP - Ministarstvo unutrašnjih poslova
NOOIS - Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom
OAK - OAK Fondacija
OCD - Organizacije civilnog društva
OŠ - Osnovne škole
PzZR - Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
PU - Predškolske ustanove
PCF - Pestaloci dečja fondacija
RZS - Republički zavod za statistiku
RZSZ - Republički zavod za socijalnu zaštitu
RS - Republika Srbija
Savez MNRO - Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije
SŠ - Srednje škole
SCI - Save the Children International
UIKS - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija
UNICEF - Fond Ujedinjenih nacija za decu
UCPD - Užički centar za prava deteta
CZŽTLJ - Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima
CPD - Centar za prava deteta
CSR - Centar za socijalni rad
U slučaju promene naziva državnog organa, odnosno tela, skraćenice državnog organa, odnosno tela, koje se koriste u Akcionom planu, odnosiće se na organ, odnosno telo koje je preuzelo delokrug njihovih poslova.
Dokument JP |
Akcioni plan |
|||||||
Naziv |
AKCIONI PLAN ZA 2020. I 2021. GODINU ZA PRIMENU STRATEGIJE ZA PREVENCIJU I ZAŠTITU DECE OD NASILJA ZA PERIOD OD 2020. DO 2023. GODINE |
|||||||
Oblast planiranja i sprovođenja javnih politika |
Oblast 18 (ljudska prava i građansko društvo) |
|||||||
Koordinacija i izveštavanje |
MRZBSP |
|||||||
Krovni dokument JP |
Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine |
|||||||
OPŠTI CILJ: Obezbeđen kontinuirani sveobuhvatni odgovor društva na nasilje prema deci, u skladu sa dinamikom izazova, rizika i pretnji, kroz unapređen sistem prevencije, zaštite i podrške |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: MRZBSP |
||||||||
Pokazatelj(i) na nivou opšteg cilja (pokazatelj efekta) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u poslednjoj godini AP |
Poslednja godina važenja AP |
||
Broj dece koja prijavljuju CSR da su bila žrtve nasilja na godišnjem nivou |
Broj |
Izveštaji MRZVSP i RZSZ |
7 741 |
2018. |
11 000 |
2021. |
||
Broj dece žrtava nasilja za koje je CSR preduzeo postupke za zaštitu |
Broj |
Izveštaj MRZBSP/RZSZ |
7 443 |
2018. |
11 000 |
2021. |
||
Broj dece žrtava nasilja za koje je CSR preduzeo mere zaštite pred sudom |
Indeks |
Izveštaj MRZBSP/RZSZ |
100 |
2018. |
150 |
2021. |
||
Ukupan broj sklopljenih sporazuma o saradnji u primeni protokola za zaštitu dece od nasilja na lokalnom nivou |
Broj |
Izveštaji MODS; MRZBSP |
134 |
2016. |
150 |
2021. |
||
Uspostavljena Nacionalna baza sa standardizovanim indikatorima za prikupljanje i analizu podataka o nasilju prema deci |
Da-Ne |
RZS |
0-Ne |
2018 |
1-Da |
2021. |
||
Posebni cilj 1: Prevencija i sistematski rad na promeni stavova, vrednosti i ponašanja u odnosu na nasilje prema deci |
||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: MRZBSP |
||||||||
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
||
Broj profesionalaca čije kompetencije i senzibilitet za preventivni rad su unapređeni |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MPNTR, MOS, PzZR |
0 |
2018 |
4 000 |
6 000 |
||
Broj dece čiji kapaciteti za prevenciju nasilja i samozaštitu su ojačani |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MPNTR, MOS, PzZR |
100 000 |
2018 |
120 000 |
127 000 |
||
Broj roditelja, staratelja, hranitelja čiji kapaciteti za prevenciju nasilja nad decom su ojačani |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MPNTR, MOS, PzZR |
0 |
2018 |
2 760 |
2 920 |
||
Broj korisnika integrisanih usluga rane intervencije usmerenih ka deci i porodici u riziku |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MPNTR, MOS, PzZR |
0 |
2018 |
7 000 |
7 500 |
||
Broj medija senzibilisanih za profesionalno informisanje o nasilju i promociju tolerancije, nenasilja i nediskriminacije |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MPNTR, MOS, PzZR |
43 |
2016. |
55 |
60 |
||
Mera 1.1.: Unapređivanje kapaciteta profesionalaca u sektoru obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, policije i pravosuđa za prevenciju nasilja nad decom |
||||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: MPNTR |
||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021. godina |
Tip mere: informativno-edukativna |
|||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
||||
Broj programa zbog postupaka akreditacije novih programa u sistemu obrazovanja i vaspitanja |
Broj |
Izveštaj MPNTR; izveštaji radne grupe |
75 |
2018 |
90 |
100 |
||||
Broj obučenih profesionalaca (stručnih saradnika, nastavnika, vaspitača, direktora ustanova, policijskih službenika, zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti i pravosuđu) |
Broj |
Izveštaji organizatora obuka (MPNTR, MRZBSP, MUP) |
0 |
2018 |
750 |
830 |
||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||
Prihodi iz budžeta |
a) 26-26.6-2001-980-0005-423; b) 26-26.6-2001-980-0007-423; v) 30-30.2-0902-090-0006-481; g) 26-26.1-2003-910-0009-424 |
3 560 |
3 060 |
|||||||
Finansijska pomoć OAK |
|
1 225 |
1 225 |
|||||||
Finansijska pomoć |
|
150 |
150 |
|||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||
2020 |
2021 |
|||||||||
1.1.1. Analizirati postojeće i izraditi nove predloge kurikuluma/modula za obrazovanje, kao i programe obuke za rad profesionalaca/ki u obrazovno-vaspitnim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, u sistemu zdravstvene zaštite, policiji i pravosuđu |
MPNTR |
MZ |
2020 |
Budžet RS |
26-26.6-2001-980-0005-423 |
500 |
|
|||
1.1.2. Organizovati obuke za unapređivanje kompetencija u oblastima nenasilne komunikacije, tolerancije na različitosti, antidiskriminaciju, rodnu ravnopravnost, konstruktivno i nenasilno vaspitanje, pozitivnu disciplinu za zaposlene u obrazovno-vaspitnom sistemu kroz akreditovane seminare stručnog usavršavanja |
MPNTR |
ZUOV |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.6-2001-980-0007-423 |
630 |
630 |
|||
1.1.3. Organizovati obuke za zaposlene u obrazovno-vaspitnim ustanovama za rad sa decom na zaštiti od različitih oblika trgovine decom |
MPNTR |
MUP |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (OAK) |
|
1 225 |
1 225 |
|||
1.1.4. Organizovati obuke za zaposlene u obrazovno-vaspitnim ustanovama za prepoznavanje rizika od nasilnog ekstremizma |
MPNTR |
MUP |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.6-2001-980-0007-423 |
500 |
500 |
|||
1.1.5. Organizovati obuke za savetnike/ce-spoljne saradnike/ce za zaštitu dece od nasilja |
MPNTR |
/ |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.6-2001-980-0007-423 |
1 180 |
1 180 |
|||
1.1.6. Izraditi, akreditovati i pilotirati programe za prevenciju nasilja nad decom sa smetnjama u razvoju |
MRZBSP |
Savez MNRO |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.2-0902-090-0006-481 |
650 |
650 |
|||
1.1.7. Osnaživati zaposlene u predškolskim ustanovama za rano prepoznavanje dece u riziku od različitog oblika nasilja kroz različite vidove stručnog usavršavanja |
MPNTR |
ZUOV |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.1-2003-910-0009-424 |
100 |
100 |
|||
Mera 1.2.: Unapređivanje kapaciteta dece za prevenciju nasilja |
||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: MPNTR |
||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021. godina |
Tip mere: informativno-edukativna |
|||||||||
Pokazatelj(i)na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021.godini |
||||
Broj PU/ OŠ/ SŠ koje sprovode obuke/edukativne aktivnosti, po JLS |
Broj |
Izveštaji MNTPR, MOS |
0 |
2018. |
40 |
45 |
||||
Broj održanih obuka na temu unapređivanja kapaciteta dece za prevenciju nasilja |
Broj |
Izveštaji MNTPR, MOS |
0 |
2018. |
108 |
122 |
||||
Broj obučene dece za prevenciju nasilja |
Broj |
Izveštaji MNTPR, MOS |
0 |
2018. |
3 240 |
3 660 |
||||
Udeo učenika/ca koji su učestvovali u vršnjačkom nasilju, po polu |
% |
Izveštaji MOS, Instituta za javno zdravlje Srbije (Batut) |
15% Ukupno |
2017. |
12% Ukupno |
10% Ukupno |
||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||
Prihodi iz budžeta |
a) 26-26.1-2003-910-0001-411; b) 26-26.1-2003-910-0001-463; v) 26-26.1-2003-920-0001-411; g) 26-26.1-2003-910-0001-423; d) 26-26.1-2002-910-0001-463; đ) 26-26.2-2004-920-0001-423; e) 26-26.1-2003-910-0001-411; ž) 26-26.1-2002-910-0001-463; z) 26-26.1-2002-910-0001-463; i) 26-26.2-2004-920-0001-411; j) 26-26.1-2003-910-0001-423; k) 26-26.1-2003-910-0001-424; l) 26-26.2-2004-920-0001-424 |
4 112 |
4 112 |
|||||||
Finansijska pomoć GIZ (SCI, UNHCR) |
|
1 416 |
1 416 |
|||||||
Finansijska pomoć OAK |
|
1 075 |
1 075 |
|||||||
Finansijska pomoć Misija OEBS u RS i Ambasada Izraela u Beogradu |
|
470 |
470 |
|||||||
Finansijska pomoć PCF |
|
3 935 |
3 935 |
|||||||
Finansijska pomoć |
|
3 630 |
3 630 |
|||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||
2020 |
2021 |
|||||||||
1.2.1. Kontinuirano unapređivati kapacitet dece kroz obuke u obrazovno-vaspitnim ustanovama (na redovnim časovima; na časovima odeljenjske zajednice; kroz aktivnosti učeničkog parlamenta i vršnjačkih timova) kroz integrisanje sadržaja na temu prava deteta, nenasilne komunikacije, antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, kao i informisanje o mehanizmima zaštite od svih oblika nasilja kojima deca mogu biti izložena |
MNTPR |
MOS |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.1-2003-910-0001-411 |
135 |
135 |
|||
1.2.2.Organizovati edukativne aktivnosti dece za prepoznavanje rizika i reagovanje u situacijama nasilja u okviru redovnih i vannastavnih predškolskih i školskih programa |
MPNTR |
|
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.1-2003-910-0001-423 |
788 |
788 |
|||
1.2.3. Organizovati vršnjačke radionice/tribine o prevenciji i zaštiti dece od svih oblika nasilja, kao i nenasilnim načinima rešavanja sukoba |
MPNTR |
MOS |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (SCI, UNHCR- projekat GIZ) |
|
1 416 |
1 416 |
|||
1.2.4. Formirati vršnjačke timove za zaštitu od nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama |
MPNTR |
PU |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.1-2003-910-0001-411 |
263 |
263 |
|||
1.2.5. Realizovati vršnjačke radionice za decu i mlade na temu trgovine decom |
MPNTR |
MRZBSP |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.1-2003-910-0001-423 |
250 |
250 |
|||
1.2.6. Osnaživati učenike/ce i prevenirati rizična ponašanja kroz sportske i edukativne aktivnosti i razvijanje zdravih životnih stilova |
MPNTR |
MZ |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.1-2003-910-0001-424 |
35 |
35 |
|||
1.2.7. Organizovati edukaciju dece u okviru projekta "Obrazovanje za prava deteta" |
MPNTR |
PCF |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (PCF) |
|
3 935 |
3 935 |
|||
1.2.8. Organizovati aktivnosti sa decom uzrasta 15-18 godina kojima se promovišu solidarnost, razumevanje, tolerancija, rodna ravnopravnost i principi inkluzivnog društva |
MOS |
MKI |
2020-2020 |
Donatorska sredstva |
|
3 630 |
3 630 |
|||
Mera 1.3.: Unapređivanje kapaciteta roditelja, staratelja i hranitelja za prevenciju nasilja nad decom |
||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: MRZBSP |
||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021. godina |
Tip mere: informativno-edukativna |
|||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
||||
Broj JLS u kojima se sprovode obuke |
Broj |
Izveštaji MPNTR |
0 |
2018. |
55 |
60 |
||||
Broj obučenih učesnika/ca - roditelja, staratelja i hranitelja dece (pol, JLS, drugo) |
Broj |
Izveštaji MPNTR, MRZBSP, OCD |
0 |
2018. |
2 800 |
3 100 |
||||
Broj korisnika usluga savetovanja preko aplikacija/veba |
Broj |
Izveštaji MZ |
0 |
2018. |
1 700 |
1 900 |
||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||
Prihodi iz budžeta |
a) 30-30.0-0902-070-0013-423; b) 30-30.0-0903-040-0002-481 |
2 690 |
2 690 |
|||||||
Finansijska pomoć SCI |
|
1 260 |
1 260 |
|||||||
Finansijska pomoć UNICEF |
|
2 175 |
2 175 |
|||||||
Finansijska pomoć |
|
1 965 |
1 965 |
|||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||
2020 |
2021 |
|||||||||
1.3.1. Organizovati obuke roditelja, staratelja i hranitelja u okviru opštinskih saveta roditelja, saveta roditelja ustanova i roditeljskih sastanaka |
MPNTR |
JLS |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
190 |
190 |
|||
1.3.2. Izraditi edukativne materijale za roditelje, staratelje i hranitelje (priručnici, vodiči, brošure, veb stranice) |
MPNTR |
|
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
200 |
200 |
|||
1.3.3. Organizovati obuke/radionice/tribine za roditelje, staratelje i hranitelje na temu prava deteta, pozitivnog disciplinovanja dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i postojećim školama roditeljstva |
MPNTR |
Centar za prava deteta |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (SCI) |
|
1 260 |
1 260 |
|||
1.3.4. Kreirati i realizovati specifične programe za roditelje, staratelje i hranitelje dece koja su višestruko diskriminisana i u povećanom riziku od nasilja |
MRZBSP |
Savez MNRO |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0013-423 |
945 |
945 |
|||
1.3.5. Organizovati obuke roditelja, staratelja i hranitelja za prepoznavanje rizičnih oblika ponašanja koji su u vezi sa različitim oblicima nasilnog ponašanja |
MRZBSP |
MPNTR |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0013-423 |
1 575 |
1 575 |
|||
1.3.6. Kreirati preventivne programe za razvijanje roditeljskih veština i odgovorno roditeljstvo |
MRZBSP |
MPNTR |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0903-040-0002-481 |
170 |
170 |
|||
1.3.7. Kreirati edukativne sadržaje i materijale za roditelje u cilju prevencije rodno-zasnovanog nasilja i perpetuiranja rodno stereotipnih obrazaca u vaspitanju koji podstiču nasilje i nasilje zasnovano na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu |
MZ |
DEAPS |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF) |
|
835 |
835 |
|||
1.3.8. Podržati pozitivno roditeljstvo kroz telefonsko savetovanje, telefonsku aplikaciju i veb prezentacije savetovališta "Halo beba" i "Škola roditeljstva" |
MZ |
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd (Halo beba) |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF) |
|
1 340 |
1 340 |
|||
Mera 1.4.: Rana intervencija, podrška deci i porodici u riziku |
|||||||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: MRZBSP |
|||||||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021. godina |
Tip mere: organizaciono-upravljačko-institucionalna |
||||||||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u godini 2020. |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
|||||||||
Broj JLS u kojima se sprovode obuke za ranu intervenciju, podršku deci i porodici u riziku |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MZ, MPNTR |
0 |
2018. |
50 |
55 |
|||||||||
Broj obučenih učesnika/ca obuke za ranu intervenciju, podršku deci i porodici u riziku |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MZ, MPNTR |
0 |
2018. |
1 470 |
1 670 |
|||||||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
|||||||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
||||||||||||||
Prihodi iz budžeta |
a) 30-30.0-0903-040-0001-423; b) 27-27.0-1802-760-0001-465; v) 27-27.0-1801-760-0007-423; g) 30-30.0-0902-070-0005-411; d) 30-30.2-0902-090-0006-481; đ) 30-30.0-0903-040-0001-423; e) 30-30.0-0902-070-0004-463; ž) 30-30.0-0902-070-0013-423 |
114 453 |
114 453 |
||||||||||||
Finansijska pomoć UNICEF |
|
7 022 |
7 022 |
||||||||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
|||||||||
|
|
|
|
|
|
2020 |
2021 |
||||||||
1.4.1. Kreirati i realizovati specifične programe za roditelje sa merom preventivnog i korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava |
MRZBSP |
/ |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0903-040-0001-423 |
1 260 |
1 260 |
||||||||
1.4.2. Unapređivati saradnju CSR sa patronažnim službama u cilju ranog prepoznavanja rizika izloženosti nasilju |
MRZBSP |
JLS |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF) |
|
2 005 |
2 005 |
||||||||
1.4.3. Kreirati i realizovati programe obuke zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za prepoznavanje rizika i pojavnih oblika nasilja |
MZ |
UNICEF |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF) |
|
835 |
835 |
||||||||
1.4.4. Unapređivati sveobuhvatne sistematske preglede u oblasti zdravstvene zaštite na uzrastu deteta do 36 meseci, uključivanjem obavezne procene psihosocijalnih rizika |
MZ |
MRZBSP |
2020-2021 |
Budžet RS |
27-27.0-1802-760-0001-465 |
17 710 |
17 710 |
||||||||
1.4.5. Organizovati multisektorske obuke (zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, policija) za prepoznavanje i regulisanje detetovog agresivnog ponašanja kao i za poboljšanje veština za rad s decom koja imaju probleme u ponašanju |
MZ |
JLS |
2020-2021 |
Budžet RS |
27-27.0-1801-760-0007-423 |
7 552 |
7 552 |
||||||||
1.4.6. Unapređivati kompetencije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i sa decom koja su u riziku od različitih oblika nasilja |
MZ |
MRZBSP |
2020-2021 |
Budžet RS |
27-27.0-1801-760-0007-423 |
50 |
50 |
||||||||
1.4.7. Unapređivati kompetencije socijalnih radnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i sa decom koja su u riziku od različitih oblika nasilja |
MRZBSP |
MZ |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0005-411 |
50 |
50 |
||||||||
1.4.8. Organizovati programe psihosocijalne podrške za roditelje dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom |
MRZBSP |
Savez MNRO |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.2-0902-090-0006-481 |
236 |
236 |
||||||||
1.4.9. Uspostaviti mobilne timove za porodice sa decom iz osetljivih grupa, posebno u izolovanim i ruralnim zajednicama |
MRZBSP |
JLS |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF i drugi) |
|
2 511 |
2 511 |
||||||||
1.4.10. Kreirati i pilotirati programe tretmana/rada sa roditeljima kojima je izrečena mera upućivanja na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima |
MRZBSP |
RZSZ |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0903-040-0001-423 |
2 115 |
2 115 |
||||||||
1.4.11. Kreirati i pilotirati programe rada sa decom sa strukturisanim poremećajima ponašanja |
MRZBSP |
RZSZ |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0903-040-0001-423 |
2 115 |
2 115 |
||||||||
1.4.12. Obezbediti održivost usluge porodični saradnik/ca, povećanjem broja porodičnih saradnika |
MRZBSP |
RZSZ |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0013-463 |
66 850 |
66 850 |
||||||||
1.4.13. Obezbediti dostupnost usluga i podrške za svu decu korisnike porodičnog smeštaja |
MRZBSP |
Centri za porodični smeštaj i usvojenje |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0013-423 |
11 800 |
11 800 |
||||||||
1.4.14. Pružati psiho-socijalnu podršku za hraniteljske porodice i decu na porodičnom smeštaju |
MRZBSP |
MZ |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0013-423 |
4 715 |
4 715 |
||||||||
Mera 1.5.: Senzibilizacija javnosti za prevenciju nasilja nad decom |
||||||||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: MRZBSP |
||||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021.godina |
Tip mere: informativno-edukativna |
|||||||||||
|
|
|
|
|
|
|
||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020.godini |
Ciljana vrednost u 2021.godini |
||||||
Broj JLS u kojima se sprovode obuke/edukativne aktivnosti senzibilizacije javnosti za prevenciju nasilja nad decom |
Broj |
Izveštaji MPNTR, MRZBSP, MTTT, MUP, MKI, OCD |
80 |
2018. |
120 |
140 |
||||||
Broj škola obuhvaćenih različitim programima/obukama/kampanjama za senzibilizaciju javnosti za prevenciju nasilja nad decom |
Broj |
Izveštaji MPNTR, MRZBSP, MTTT, MUP, MKI, OCD |
1 140 |
2018. |
1 465 |
1 700 |
||||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||||
Prihodi iz budžeta |
a) 30-30.0-0903-040-0001-423; b) 32-32.0-0703-460-0001-423; v) 32-32.0-0703-460-0008-423; g) 15-15.0-1409-310-0003-411, 412 |
18 205 395 |
18 190 395 |
|||||||||
Finansijska pomoć - Misija OEBS u RS |
|
900 |
900 |
|||||||||
Finansijska pomoć |
|
610 |
610 |
|||||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||||
2020 |
2021 |
|||||||||||
1.5.1. Kreirati informativni materijal široko dostupan roditeljima u centrima za socijalni rad, zdravstvenim i vaspitno-obrazovnim ustanovama - sa metodološkim pristupom prilagođenom osetljivoj grupi (za slepe i slabovide osobe, decu sa intelektualnim poteškoćama i dr.) |
MRZBSP |
MPNTR |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0903-040-0001-423 |
395 |
395 |
|||||
1.5.2. Organizovati edukativne kampanje za promociju korisne, kreativne i bezbedne upotrebe informacionih tehnologija-Projekat IT Karavan |
MTTT |
MPNTR |
2020-2021 |
Budžet RS |
32-32.0-0703-460-0001-423 |
21 000 |
4 000 |
|||||
1.5.3. Sprovoditi program "Osnovi bezbednosti dece" namenjenog razvoju bezbednosne kulture i unapređenju bezbednosne zaštite učenika i učenica osnovnih škola |
MUP |
MPNTR |
2020-2021 |
Budžet RS |
15-15.0-1409-310-0003-411 |
7 250 000 |
7 250 000 |
|||||
1.5.4. Sprovesti akciju "Mesec oktobar - Mesec borbe protiv trgovine ljudima" |
MUP |
CK |
2020-2021 |
Budžet RS |
15-15.0-1409-310-0003-411 |
550 780 |
44 000 |
|||||
1.5.5. Sprovoditi kampanju "Stop porodičnom nasilju", pod nazivom "16 dana aktivizma" namenjenu borbi protiv nasilja u porodici i partnerskim odnosima |
MUP |
MRZBSP |
2020-2021 |
Budžet RS |
15-15.0-1409-310-0003-411 |
10 381 220 |
10 381 220 |
|||||
1.5.6. Organizovati obuke za predstavnike/ce medija o načinima izveštavanja o deci i o kreiranju afirmativnih medijskih sadržaja |
MRZBSP |
MKI |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF i drugi) |
|
500 |
500 |
|||||
Posebni cilj 2: Intervencije usmerene ka zaštiti dece od nasilja |
||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: MRZBSP |
||||||
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
Porast udela dece svedoka u krivičnom postupku kojima je pružena podrška kroz saradnju sudova sa Jedinicama za podršku deci u krivičnom postupku, u odnosu na ukupan broj dece svedoka |
Indeks |
Izveštaji MP, MRZBSP |
100 |
2018. |
120 |
130 |
Porast udela maloletnih učinilaca obuhvaćenih različitim merama podrške |
Indeks |
Izveštaji MP, MRZBSP i RZSZ |
100 |
2018. |
130 |
140 |
Porast udela zaposlenih u ustanovama i institucijama čije kompetencije za podršku deci žrtvama i svedocima nasilja su unapređene, u odnosu na ukupan broj zaposlenih koji se bavi ovom tematikom |
Indeks |
Izveštaji MPNTR, MZ, MRZBSP |
100 |
2018. |
120 |
130 |
Mera 2.1.: Zaštita i podrška deci žrtvama i svedocima nasilja i njihovim porodicama |
|||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: MRZBSP |
|||||||||||
Period sprovođenja: 2020 -2021. godina |
Tip mere: organizaciono-upravljačko-institucionalna |
||||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
|||||
Broj održanih obuka na temu zaštite i podrške deci žrtvama i svedocima nasilja i njihovim porodicama |
Broj |
Izveštaji MP, MUP, MRZBSP, MPNTR |
0 |
2018. |
40 |
45 |
|||||
Broj učesnika/ca obuke na temu zaštite i podrške deci žrtvama i svedocima nasilja i njihovim porodicama |
Broj |
Izveštaji MP, MUP, MRZBSP, MPNTR |
0 |
2018. |
1 240 |
1400 |
|||||
Broj dece svedoka u krivičnom postupku kojima je pružena podrška kroz saradnju sudova sa jedinicama za podršku deci u krivičnom postupku |
Broj |
Izveštaji MP, MRZBSP |
148 |
2017. |
250 |
300 |
|||||
Broj licenciranih ustanova/OCD koje primenjuju standarde za rad prihvatilišta i sigurnih kuća za decu žrtve nasilja |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, licenciranih ustanova |
8 |
2018. |
15 |
20 |
|||||
Broj dece koja koriste uslugu SOS telefona za decu žrtve nasilja |
Broj |
Izveštaji MRZBSP |
140 333 |
2016. |
155 000 |
160 000 |
|||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
|||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
||||||||||
Prihodi iz budžeta |
a) 15-15.0-1409-310-0003-411, 412; b) 23-23.3-1602-330-0009-423; v) 30-30.0-0902-070-0005-481; g) 26-26.6-2001-980-0007-423; d) 30-30.0-0902-070-0005-423 |
28 291 |
28 291 |
||||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
|||||
2020 |
2021 |
||||||||||
2.1.1. Unaprediti rad službi za pružanje podrške i pomoći svedocima i oštećenima u cilju boljeg pristupa deci žrtvama i svedocima nasilja u porodici |
Pravosudna akademija |
MUP |
2020-2021 |
Budžet RS |
23-23.3-1602-330-0009-423 |
300 |
300 |
||||
2.1.2. Obezbediti primenu standarda za rad prihvatilišta i sigurnih kuća za decu žrtve nasilja |
MRZBSP |
Licencirane ustanove |
2020-2021 |
Budžet RS |
30.30.0-0902-070-0005-481 |
910 |
910 |
||||
2.1.3. Organizovati obuke za rad telefonskih savetnika za rad na SOS liniji za prijavu nasilja u školama |
MPNTR |
/ |
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.6-2001-980-0007-423 |
566 |
566 |
||||
2.1.4. Povećati dostupnost usluga SOS telefona za decu žrtve nasilja |
MRZBSP |
OCD |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0005-423 |
5 295 |
5 295 |
||||
2.1.5. Organizovati konferencije slučaja za podršku deci žrtvama i svedocima nasilja |
MRZBSP |
JLS |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0005-423 |
21 220 |
21 220 |
||||
Mera 2.2.: Razvijanje mehanizama podrške za učinioce nasilja |
||||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: MP, MRZBSP |
||||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021. godina |
Tip mere: organizaciono-upravljačko-institucionalna |
|||||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
||||||
Broj maloletnih učinilaca nasilnih krivičnih dela obuhvaćenih specijalizovanim programima tretmana |
Broj |
Izveštaji MP, MRZBSP i RZSZ |
1548 (osuđenih maloletnika) |
2018. |
1 300 |
1 200 |
||||||
Broj organizovanih obuka za razvijanje mehanizama podrške za učinioce nasilja |
Broj |
Izveštaji MP |
0 |
2018. |
2 |
3 |
||||||
Broj obučenih zaposlenih u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim zavodima |
Broj |
Izveštaji MP |
0 |
2018. |
60 |
90 |
||||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||||
Prihodi iz budžeta |
a) 30-30.0-0902-070-0005-423; b) 23-23.1-1607-340-0001-423; v) 23-23.1-1607-340-0002-423 |
780 |
780 |
|||||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||||
2020 |
2021 |
|||||||||||
2.2.1. Uspostaviti metodologiju rada i saradnje između subjekata uključenih u sprovođenje preventivnih mera ili zaštitnog nadzora koji je određen uz uslovnu osudu |
MRZBSP |
MP |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0005-423 |
262 |
262 |
|||||
2.2.2. Pripremiti nove specijalizovane programe tretmana za punoletne učinioce krivičnih dela nasilja nad decom kojima su izrečene preventivne mere ili uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom |
UIKS |
MRZBSP |
2020-2021 |
Budžet RS |
23-23.1-1607-340-0005-423 |
263 |
263 |
|||||
2.2.3. Unaprediti postojeće i uvesti nove specijalizovane programe tretmana za maloletne učinioce krivičnih dela |
UIKS |
MRZBSP |
2020-2021 |
Budžet RS |
23-23.1-1607-340-0002-423 |
100 |
100 |
|||||
2.2.4. Organizovati obuke za zaposlene u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim zavodima u službama za tretman za primenu programa pripreme za otpust |
UIKS |
/ |
2020-2021 |
Budžet RS |
23-23.1-1607-340-0001-423 |
155 |
155 |
|||||
Mera 2.3.: Unapređivanje kompetencija profesionalaca za zaštitu i podršku deci |
||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: MUP |
||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021. godina |
Tip mere: organizaciono-upravljačko-institucionalna |
|||||||||
Pokazatelj(i)na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021.godini |
||||
Broj organizovanih obuka za unapređivanje kompetencija profesionalaca za zaštitu i podršku deci |
Broj |
Izveštaji MPNTR, MZ, MRZBSP i MUP |
0 |
2018. |
10 |
15 |
||||
Broj obučenih zaposlenih u ustanovama i institucijama |
Broj |
Izveštaji MPNTR, MZ, MRZBSP i MUP |
0 |
2018. |
350 |
525 |
||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||
Prihodi iz budžeta |
a) 30-30.0-0902-070-0005-423; b) 26-26.6-2001-980-0007-423; v)15-15.0-1408-310-0001-423 |
1 304 |
1 304 |
|||||||
Finansijska pomoć EU |
15-15.0-1410-310-7018-423 |
74 744 |
|
|||||||
Finansijska pomoć |
|
615 |
615 |
|||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||
2020 |
2021 |
|||||||||
2.3.1. Analizirati postojeće prakse i definisati preporuke za unapređivanje podrške, praćenja i vrednovanja profesionalaca u svim sistemima |
MRZBSP |
MUP |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0005-423 |
133 |
133 |
|||
2.3.2. Analizirati i definisati preporuke za akreditaciju i sprovođenje zajedničkog programa obuke u svim sistemima |
MRZBSP |
MUP |
2020-2021 |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0005-423 |
133 |
133 |
|||
2.3.3. Kreirati i realizovati obuke timova za zaštitu od nasilja u obrazovnim ustanovama, za prepoznavanje i procenu rizika za dete, kao i primenu i praćenje sprovođenja propisanih procedura |
MPNTR |
|
2020-2021 |
Budžet RS |
26-26.6-2001-980-0007-423 |
944 |
944 |
|||
2.3.4. Kreirati i realizovati obuke stručnih timova za zaštitu od nasilja u zdravstvenim ustanovama za prepoznavanje i procenu rizika za dete, kao i primenu procedura u zaštiti dece |
MZ |
IJZS |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF) |
|
Budžetirano u okviru aktivnosti 1.4.3. |
Budžetirano u okviru aktivnosti 1.4.3. |
|||
2.3.5. Kreirati i realizovati obuke stručnih radnika/ca u centrima za socijalni rad za prepoznavanje i procenu rizika za dete, kao i primenu procedura u zaštiti dece |
MRZBSP |
RZSZ |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
615 |
615 |
|||
2.3.6. Organizovati obuke policijskih službenika/ca koji postupaju u slučajevima maloletničke delinkevencije za prepoznavanje slučajeva prinude maloletnih lica na vršenje krivičnih dela |
MUP |
/ |
2020 |
Donatorska sredstva ("Upravljanje državnom granicom" - IPA 2014 Sektor unutrašnjih poslova) |
15-15.0-1410-310-7018-423 |
74 744 |
|
|||
2.3.7. Organizovati obuke policijskih službenika/ca koji postupaju u slučajevima iskorišćavanja dece u pornografske svrhe, prepoznavanje da li ima elemenata trgovine ljudima u krivičnom delu prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju |
MUP |
/ |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
15-15.0-1410-310-7018-423 |
Budžetirano u okviru aktivnosti 2.3.6. |
|
|||
2.3.8. Izraditi analizu postupanja policije u slučajevima prepoznavanja trgovine decom radi vršenja krivičnih dela |
MUP |
/ |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
15-15.0-1410-310-7018-423 |
Budžetirano u okviru aktivnosti 2.3.6. |
|
|||
2.3.9. Izraditi analizu postupanja policije u slučajevima iskorišćavanja maloletnih lica u pornografske svrhe |
MUP |
/ |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
15-15.0-1410-310-7018-423 |
Budžetirano u okviru aktivnosti 2.3.6. |
|
|||
2.3.10. Organizovati obuke policijskih službenika/ca u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava, zaštite dece od nasilja i nasilja u porodici |
MUP |
Pravosudna akademija |
2020-2021 |
Budžet RS |
15-15.0-1408-310-0001-423 |
94 |
94 |
|||
Posebni cilj 3: Normativni okvir, institucionalni i organizacioni mehanizmi za prevenciju i zaštitu dece od nasilja |
||||||
Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije: MRZBSP |
||||||
Pokazatelj(i) na nivou posebnog cilja (pokazatelj ishoda) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
Unapređena usklađenost normativnog okvira sa ratifikovanim međunarodnim dokumentima i međunarodnim standardima |
% |
EU Izveštaj o napretku Srbije |
50% usklađenost |
2018 |
85% |
100% usklađenost |
Udeo finansiranih projekata/programa prevencije iz sredstava namenskih transfera, u odnosu na ukupna sredstva |
% |
Izveštaji MRZBSP, JLS |
Biće utvrđeno |
2018 |
2% |
3% |
Mera 3.1.: Jačanje sistemskih i institucionalih mehanizama odgovora na sve oblike nasilja prema deci |
||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: MRZBSP |
||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021. godina |
Tip mere: regulatorna |
|||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
||||
Broj organizovanih obuka za praćenje i osiguranje primene protokola |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MPNTR i MZ |
0 |
2018 |
2 |
3 |
||||
Broj učesnika/ca obuka za praćenje i osiguranje primene protokola |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, MPNTR i MZ |
0 |
2018 |
62 |
93 |
||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||
Prihodi iz budžeta |
15-15.0-1409-310-0001-411, 412 |
28 |
28 |
|||||||
Finansijska pomoć UNICEF |
|
545 |
545 |
|||||||
Finansijska pomoć |
|
2 910 |
2 910 |
|||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||
|
|
|
|
|
|
2020 |
2021 |
|||
3.1.1.Izvršiti izmene i dopune Porodičnog
zakona tako da sadrži: |
MRZBSP |
/ |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF) |
|
203 |
203 |
|||
3.1.2.Izvršiti izmene i dopune Zakona o socijalnoj
zaštiti kojim će se: |
MRZBSP |
/ |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
335 |
335 |
|||
3.1.3. Izraditi i usvojiti posebne protokole za zaštitu dece od nasilja, usaglašene sa Opštim protokolom |
MRZBSP |
MPNTR |
2020-2021 |
Donatorska sredstva (UNICEF i drugi) |
|
1 227 |
1 227 |
|||
3.1.4. Organizovati obuke inspektora/ki u obrazovno- vaspitnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite za praćenje i osiguranje primene protokola |
MRZBSP |
MPNTR |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
1 260 |
1 260 |
|||
3.1.5. Analizirati primenu zakonskog instituta lišenja roditeljskog prava |
MRZBSP |
MP |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
135 |
135 |
|||
3.1.6. Sprovoditi preventivne kontrole u cilju utvrđivanja propusta u postupanju policijskih službenika u primeni zakonskih, podzakonskih i internih obavezujućih akata u oblasti maloletničkog zakonodavstva |
MUP |
/ |
2020-2021 |
Budžet RS |
15-15.0-1409-310-0001-411 |
28 |
28 |
|||
3.1.7. Izraditi Pravilnik o bližim uslovima i načinima prepoznavanja oblika zlostavljanja, zloupotrebe, diskriminacije i nasilja nad decom u sportu |
MOS |
MUP |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
295 |
295 |
|||
Mera 3.2.: Uspostavljanje, razvoj i obezbeđivanje održivosti mera usmerenih na zaštitu dece od nasilja |
||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: MRZBSP |
||||||||||
Period sprovođenja: 2020-2021. godina |
Tip mere: organizaciono-upravljačko-institucionalna |
|||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
||||
Broj osnovanih lokalnih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u uličnoj situaciji, po JLS |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, JLS, MUP i MZ |
115 |
2018 |
135 |
150 |
||||
Broj dece u uličnoj situaciji kojima je pružena pomoć i podrška |
Broj |
Izveštaji MRZBSP, JLS, MUP i MZ |
172 |
2018 |
220 |
250 |
||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||
Prihodi iz budžeta |
30-30.0-0902-070-0004-463 |
7 015 |
7 015 |
|||||||
Finansijska pomoć |
|
390 |
390 |
|||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||
2020 |
2021 |
|||||||||
3.2.1.Unaprediti kapacitete ustanova i organa na lokalnom nivou za međusektorsku saradnju, osnivanjem lokalnih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u uličnoj situaciji |
MRZBSP |
JLS |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
390 |
390 |
|||
3.2.2.Izmeniti Uredbu o namenskim transferima tako da se obezbede sredstva za programe prevencije i zaštite dece od nasilja |
MRZBSP |
JLS |
kraj 2021. godine |
Budžet RS |
30-30.0-0902-070-0013-463 |
7 015 |
7 015 |
|||
Mera 3.3.: Unapređivanje sistema za prikupljanje i upravljanje podacima o nasilju nad decom |
||||||||||
Organ odgovoran za sprovođenje (koordinisanje sprovođenja) mere: RZS |
||||||||||
Period sprovođenja: 2019-2021.godina |
Tip mere: organizaciono-upravljačko-institucionalna |
|||||||||
Pokazatelj(i) na nivou mere (pokazatelj rezultata) |
Jedinica mere |
Izvor provere |
Početna vrednost |
Bazna godina |
Ciljana vrednost u 2020. godini |
Ciljana vrednost u 2021. godini |
||||
Izrađeni standardizovani indikatore za prikupljanje i analizu podataka o nasilju prema deci |
Da-Ne |
Izveštaj RZS |
0-Ne |
2018 |
0-Ne |
1-Da |
||||
Urađen izveštaj/analiza u vezi krivičnih dela i prekršaja izvršenih na štetu dece i između vršnjaka na godišnjem nivou |
Da-Ne |
Izveštaj MUP |
1-Da |
2018 |
1-Da |
1-Da |
||||
Izvor finansiranja mere |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva u 000 din. |
||||||||
U godini 2020 |
U godini 2021 |
|||||||||
Prihodi iz budžeta |
15-15.0-1408-310-0001-411, 412 |
363 |
363 |
|||||||
Finansijska pomoć |
|
133 |
133 |
|||||||
Naziv aktivnosti |
Organ koji sprovodi aktivnost |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Rok za završetak aktivnosti |
Izvor finansiranja |
Veza sa programskim budžetom |
Ukupna procenjena finansijska sredstva po izvorima u 000 din. |
||||
|
|
|
|
|
|
2020 |
2021 |
|||
3.3.1. Izraditi i standardizovati indikatore u domenu nasilja prema deci |
MRZBSP |
MUP |
2020-2021 |
Donatorska sredstva |
|
133 |
133 |
|||
3.3.2. Evidentirati krivična dela, prekršaje i slučajeve nasilja u porodici u okviru Jedinstvenog informacionog sistema MUP-a |
MUP |
/ |
2020-2021 |
Budžet RS |
15-15.0-1408-310-0001-411 |
363 |
363 |
|||