PROGRAMZA UNAPREĐENJE POZICIJE REPUBLIKE SRBIJE NA RANG-LISTI SVETSKE BANKE O USLOVIMA POSLOVANJA - DOING BUSINESS ZA PERIOD 2020-2023. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 89/2020) |
Republika Srbija je uvrstila kao jedan od svojih glavnih prioriteta unapređenje pozitivnih praksi i propisa u svih deset oblasti koje prati referentna lista Svetske banke "Doing Business". Zajednička grupa za unapređenje pozicije Republike Srbije na listi Svetske banke "Doing Business" (u daljem tekstu: Zajednička grupa), osnovana je sa zadatkom da definiše konkretne mere za unapređenje poslovnog okruženja u Republici Srbiji kroz Akcioni plan, kao i da kontinuirano prati izvršenje i primenu usvojenih mera. Sastavni deo Programa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang-listi Svetske banke o uslovima poslovanja "Doing Vusiness" (u daljem tekstu: Program), je Akcioni plan. U Programu su preslikani podaci kako ih je Svetska banka videla i iskazala u svom poslednjem izveštaju. Zajedničkom grupom predsedava prof. dr Zorana Z. Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Vlada je prepoznala da je unapređenje poslovnog ambijenta važno i sistemski je pristupila unapređenju u ovoj oblasti.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (u daljem tekstu: MGSI), je pripremilo Program uz podršku Zajedničke grupe i drugih organa državne uprave koji su nadležni da sprovode mere i aktivnosti Programa. U procesu izrade teksta Programa, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (u daljem tekstu: NALED) i Republički sekretarijat za javne politike (u daljem tekstu: RSJP), kao stručna podrška radu Zajedničke grupe, sprovodili su istraživanja postojećeg stanja u oblastima koje posmatra metodologija Svetske banke uz široki konsultativni proces sa svim zainteresovanim stranama.
Rang-lista Doing Business, koju je razvila Svetska banka, bazira se na proceni procedura, cene i vremena potrebnog za njihovo izvršavanje, a koji se odnose na poslovanje privatnog sektora. Metodologija Doing Business posmatra domaća mala i srednja privredna društva i vrši merenje lakoće poslovanja kroz sagledavanje propisa i njihove primene u praksi. Prikupljanjem i analizom sveobuhvatnih kvantitativnih podataka za upoređivanje propisa i prakse lakoće poslovanja među 190 država, pomenuta rang lista podstiče države da u skladu sa metodološkim pravilima za ocenu uslova poslovanja, unapređuju propise i praksu kroz strukturne mere, u isto vreme pružajući korisne informacije investitorima prilikom izbora države u koju će investirati. Doing Business nudi merljive standarde u oceni konkurentnosti jedne države i služi kao pokazatelj za investitore, akademike, novinare, istraživače u privatnom sektoru i ostale zainteresovane strane.
Metodologija Svetske banke je zasnovana na standardizovanim studijama slučaja, u najvećem poslovnom gradu svake države. Pri prikupljanju informacija, Svetska banka se oslanja na četiri glavna izvora informacija:
1) relevantne zakone i propise;
2) procene ispitanika (kontributora) koji odgovaraju na upitnik zasnovan na studiji slučaja: eksperti i kompanije koji u praksi sprovode utvrđene procese u svim oblastima;
3) procene nadležnih ministarstava i drugih državnih organa i organizacija;
4) procene stručnjaka iz regionalnih predstavništava Svetske banke.
Nacionalni Program, koji prethodi merama predviđenim u Akcionom planu, predstavlja status poslovanja po procedurama, vremenu i troškovima u svim oblastima koje je Svetska banka identifikovala za potrebe rangiranja i prikazala u zvaničnom izveštaju. Ovi podaci, kako je navedeno, samo su preslikani u Program iz izveštaja Svetske banke, iako odgovorne institucije i organizacije za oblasti koje prati izveštaj Svetske banke, drugačije posmatraju određene podatke iz izveštaja.
Podaci zvaničnog izveštaja Svetske banke su ipak uzeti kao osnov za dalje aktivnosti u pratećem Akcionom planu iz razloga što su ti podaci rezultat paralelnog učešća u izveštavanju Svetske banke i nadležnih organa, ali i kontributora, koji ukazuju na najčešće probleme u praksi zbog nedosledne primene propisa, te će se u Akcionom planu sve odgovorne institucije u takvim situacijama usredsrediti na doslednu primenu svih propisa u praksi.
Svetska banka prati uslove poslovanja u 190 ekonomija, kroz deset oblasti: otpočinjanje poslovanja, dobijanje građevinske dozvole, dobijanje priključka na distributivni sistem električne energije, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja. Pregled indikatora (pokazatelja) po oblastima dat je u Tabeli 1.
# |
OBLAST: |
INDIKATORI: |
1 |
Otpočinjanje poslovanja |
Broj procedura, vreme, troškovi i uplaćeni minimalni kapital za početak poslovanja društva s ograničenom odgovornošću. |
2 |
Dobijanje građevinske dozvole |
Broj procedura, vreme, troškovi za završetak svih formalnosti za izgradnju skladišta i indeks kontrole kvaliteta. |
3 |
Dobijanje priključka na distributivni sistem električne energije (DSEE) |
Broj procedura, vreme i troškovi za priključenje na elektroenergetsku mrežu (u odnosu na BDP po glavi stanovnika), indeks pouzdanosti snabdevanja i transparentnost tarifa. |
4 |
Upis prava svojine |
Broj procedura, vreme, troškovi za prenos imovine i indeks kvaliteta zemljišne infrastrukture. |
5 |
Dobijanje kredita |
Indeks opsega dostupnosti kreditnih informacija i indeks zakonskih prava. |
6 |
Zaštita manjinskih akcionara |
Indeks jačine zaštite manjinskih akcionara, indeks upravljanja konfliktom interesa i indeks obima vlasničkog upravljanja. |
7 |
Plaćanje poreza |
Broj plaćanja, vreme potrebno za izvršenje, ukupno poresko opterećenje (porezi, doprinosi i takse) za privredno društvo u odnosu na profit, i indeks brzine povraćaja PDV-a. |
8 |
Prekogranična trgovina |
Dokumenti, vreme i troškovi izvoza i uvoza robe. |
9 |
Izvršenje ugovora |
Vreme, troškovi za rešavanje privrednog spora i indeks kvaliteta sudskog postupka. |
10 |
Rešavanje stečaja |
Vreme, cena, ishod i stopa naplate u stečajnom postupku i indeks kvaliteta regulatornog okvira za sprovođenje stečajnog postupka. |
Tabela 1. Indikatori
Plasman po oblastima (indikatorima) se sagledava zajedno sa informacijom koliko je država udaljena od najboljeg zamišljenog modela u određenoj oblasti. Takva udaljenost u nekoj oblasti u izveštaju Doing Business se naziva Ease of Doing Business (EDB). Ukupan plasman svake države se dobija na osnovu proseka udaljenosti u svih deset oblasti.
Na primer, u pogledu oblasti - Otpočinjanje poslovanja, na globalnoj rang listi Republika Srbija je na 73. mestu, a udaljenost od najboljeg zamišljenog modela u ovoj oblasti je minimalna i iznosi 10.70 poena. S druge strane, u oblasti - Rešavanje stečaja, Republika Srbija je skočila sa 49. na 41. mesto, ali je udaljenost i dalje značajna i iznosi 33,00 poena.
EDB pokazuje razliku određene ekonomije od najboljih regulatornih performansi uočenih na svakom od indikatora na uzorku od 190 država, odnosno pokazuje u kojim oblastima privrednici jedne države imaju lošije uslove u odnosu na one koji posluju u zemljama koje primenjuju najbolju praksu.
Najboljoj praksi Republika Srbija se najviše približila u sledećim oblastima: Prekogranična trgovina (3,40 poena zaostatka), Otpočinjanje poslovanja (10,70 poena zaostatka) i Dobijanje građevinske dozvole (14,70 poena zaostatka).
Najviši zaostatak, a samim tim i najveći prostor za napredak, iako je ostvaren određeni napredak u 2019. godini u ovim oblastima, Republika Srbija ima i dalje u sledećim oblastima: Izvršenje ugovora (36,90 poena zaostatka), Dobijanje kredita (35,00 poena zaostatka) i Rešavanje stečaja (33,00 poena zaostatka).
_____________
1 Prema Doing Business izveštaju za 2020. godinu
Tabela 2. Indikatori EDB
DB rang |
Indikator |
EDB |
EDB |
|
EDB |
Rang. |
Promena poena u odnosu na 2019. |
||
23 |
Prekogranična trgovina |
96,64 |
1 |
- |
73 |
Otpočinjanje poslovanja |
89,30 |
2 |
-3,3 |
9 |
Dobijanje građevinske dozvole |
85,30 |
3 |
+0,9 |
85 |
Plaćanje poreza |
75,30 |
4 |
+0,5 |
94 |
Dobijanje priključka na električnu energiju |
73,20 |
5 |
+3,2 |
58 |
Upis prava svojine |
71,80 |
6 |
+0,6 |
37 |
Zaštita manjinskih akcionara |
70,00 |
7 |
+8,0 |
41 |
Rešavanje stečaja |
67,00 |
8 |
+6,2 |
67 |
Dobijanje kredita |
65,00 |
9 |
- |
65 |
Izvršenje ugovora |
63,10 |
10 |
+1,2 |
Realizacija Programa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang-listi Svetske banke o uslovima poslovanja za period 2019-2020. Doing Business, po oblastima
Na rang-listi Svetske banke o uslovima poslovanja "Doing Business 2020", Republika Srbija je zauzela 44. mesto, što je napredak za četiri pozicije u odnosu na 2019. godinu, kada je rang za Republiku Srbiju iznosio 48. Republika Srbija je ostvarila napredak u rangu u četiri od ukupno deset oblasti, i to: Zaštita manjinskih akcionara (napredak za 46 mesta), Dobijanje priključka na sistem električne energije (napredak za deset mesta), Rešavanje stečaja (napredak za osam mesta) i Dobijanje građevinske dozvole (napredak za dva mesta), dok je rang nepromenjen za oblast Prekogranična trgovina i Izvršenje ugovora. Iako trenutni rezultati nisu obezbedili bolji položaj Republike Srbije u odnosu na prethodne godine, Svetska banka je procenila da se uslovi za poslovanje u Republici Srbiji nisu pogoršali ni u jednoj od deset oblasti. Ukupni EDB indikator za 2020. godinu za Republiku Srbiju je veći u odnosu na 2019. godinu za +1.8 poena, odnosno došlo je do povećanja sa 73.9 poena na 75.7 poena.
Tabela 3. Doing Business rezultati za 2018, 2019. i 2020. godinu
|
Republika Srbija |
|
|
||||
2018. |
2019. |
2020. |
|
||||
Rang |
EDB |
Rang |
EDB |
Rang |
EDB |
||
|
Zbirna ocena |
43 |
73.32 |
48 |
73.49 |
44 |
75.70 |
1 |
Otpočinjanje poslovanja |
32 |
92.57 |
40 |
92.59 |
73 |
89.30 |
2 |
Dobijanje građevinske dozvole |
10 |
83.09 |
11 |
84.42 |
9 |
85.30 |
3 |
Dobijanje priključka na sistem električne energije |
96 |
69.97 |
104 |
70.01 |
94 |
73.20 |
4 |
Registracija imovine |
57 |
72.59 |
55 |
72.60 |
58 |
71.80 |
5 |
Dobijanje kredita |
55 |
65.00 |
60 |
65.00 |
67 |
65.00 |
6 |
Zaštita manjinskih akcionara |
76 |
56.67 |
83 |
56.67 |
37 |
70.00 |
7 |
Plaćanje poreza |
82 |
74.73 |
79 |
74.75 |
85 |
75.30 |
8 |
Prekogranična trgovina |
23 |
96.64 |
23 |
96.64 |
23 |
96.60 |
9 |
Izvršenje ugovora |
60 |
61.41 |
65 |
61.41 |
65 |
63.10 |
10 |
Rešavanje stečaja |
48 |
60.49 |
49 |
60.78 |
41 |
67.00 |
Tabela 4. Promena ranga Republike Srbije u 2017, 2018, 2019. i 2020. godini, ukupan rang po oblastima
Oblast Doing Business |
Doing Business izveštaj za 2020. g |
Doing Business izveštaj za 2019. g |
Doing Business izveštaj za 2018. g |
Doing Business izveštaj za 2017. g |
Promena ranga 2019. i 2020. g |
Otpočinjanje poslovanja |
73 |
40 |
32 |
47 |
↓33 |
Dobijanje građevinske dozvole |
9 |
11 |
10 |
36 |
↑2 |
Dobijanje priključka na DSEE |
94 |
104 |
96 |
92 |
↑10 |
Upis prava svojine |
58 |
55 |
57 |
56 |
↓3 |
Dobijanje kredita |
67 |
60 |
55 |
44 |
↓7 |
Zaštita manjinskih akcionara |
37 |
83 |
76 |
70 |
↑46 |
Plaćanje poreza |
85 |
79 |
82 |
78 |
↓6 |
Prekogranična trgovina |
23 |
23 |
23 |
23 |
0 |
Izvršenje ugovora |
65 |
65 |
60 |
61 |
0 |
Rešavanje stečaja |
41 |
49 |
48 |
47 |
↑8 |
Ukupan rang Republike Srbije |
44 |
48 |
43 |
47 |
↑4 |
Izvor: Doing Business Report 2017, Doing Business Report 2018, Doing Business Report 2019, Doing Business Report 2020 World Bank Group
Šta je Republika Srbija uradila po oblastima u 2019. godini
OTPOČINJANJE POSLOVANJA:
- Izmenjen je Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 44/18 i 95/18), radi izmene odredaba o ukidanju obaveze upotrebe pečata.
- Uspostavljen je kontakt centar kroz koji je odgovoreno na preko 400 pitanja.
- Pripremljene su nalepnice koje su svi državni organi dobili, kao i baneri, da upotreba pečata nije obavezna.
- Održana su savetovanja sa službenicima državnih organa i okrugli sto sa sudijama u Vrhovnom kasacionom sudu. Problem je Zakon o privrednim društvima kojim je ukinuta primena pečata u poslovanju pravnih lica, s tim što se ukidanje pečata ne odnosi na sva pravna lica, pa se problem ispoljava u daljem korišćenju pečata u poslovanju udruženja, fondova, fondacija, komora, zadužbina i sportskih udruženja. Ministarstvo privrede dalo je mišljenje da je za ova pravna lica obavezan pečat u poslovanju, a Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: APR), postavila je nalepnicu o obavezi upotrebe pečata u poslovanju ovih pravnih lica, što vodi ka nejednakoj primeni zaključka o ukidanju obavezne primene pečata u poslovanju pravnih lica, koji je donela Vlada. Potrebna je intervencija da se izmene sektorski propisi koji se odnose na navedene kategorije pravnih lica.
IZDAVANJE DOZVOLA ZA GRADNJU:
- Zakon o planiranju i izgradnji je promenjen i usvojena su podzakonska akta, kako bi se efikasnije postupalo i poboljšala procedura izdavanja građevinskih dozvola.
- Grad Beograd je potpisao protokol o saradnji sa nosiocima javnih ovlašćenja o zajedničkim radnjama u cilju brzog izdavanja uslova; Potrebno je da imaoci javnih ovlašćenja potpišu ugovore o međusobnoj saradnji.
- Radi se na poboljšanju CEOP softvera.
- Potrebno je da se značajnije skrate rokovi postupanja u objedinjenoj proceduri, tamo gde su oni u praksi duži od zakonom propisanih rokova za postupanje, naročito prema studiji slučaja.
- Potrebno je izdati zajedničko mišljenje Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, povodom postupanja vezano za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje za objekte na listi prethodne zaštite.
PRIKLJUČENJE NA DISTRIBUTIVNI SISTEM ELEKTRIČNE ENERGIJE:
- Uredbom o dopuni Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom ("Službeni glasnik RS", broj 91/18), jasno su definisane procedure i potrebna dokumentacija za priključenje objekta u postupku objedinjene procedure.
- Na internet stranici ODS "EPS Distribucija" su objavljene procedure, postupci, forme dokumenata i vreme potrebno za priključenje objekata na distributivni sistem u objedinjenoj proceduri.
- Sve cene koje naplaćuje ODS "EPS Distribucija" su objavljene i javno dostupne.
- Potpisan je Protokol o međusobnoj saradnji svih imalaca javnih ovlašćenja na teritoriji grada Beograda u cilju ubrzanja postupka dostavljanja uslova za ukrštanje i paralelno vođenje.
- Ugovorom o pružanju usluga za priključenje na distributivni sistem električne energije skraćen je rok za izgradnju priključka sa 180 na 90 dana.
- Postoji statistika broja poseta web stranici ODS.
- Izrada jedinstvenog softvera na nivou ODS - OpenDoc - Softver je u januaru i februara 2020. godine instaliran kod svih ogranaka ODS.
- Usaglašavanje internih procedura IMS ODS - je kompletno urađeno.
UPIS NEPOKRETNOSTI:
- Izmenjen je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18, 31/19 i 15/20);
- Napravljeni su promotivni materijali za komuniciranje kao novina ka građanima i privredi, i to: infolist, brošura, vodič, posteri, infografik i video uputstva. Uspostavljen je kontakt centar za građane i privredu i kontakt centar za državne organe, javne beležnike, javne izvršitelje i Jedinice lokalnih samouprava u vezi sa primenom propisa, odnosno prijavom problema. Uspostavljena je stranica: upisnepokretnosti.rs na kojoj se nalaze uputstva, materijali i dodatne informacije za sve građane i institucije.
- Dodatno su unapređene veze između sistema "E-šalter", aplikacije javnih beležnika i Poreske uprave. Izvršeno je dodatno povezivanje E-šaltera i aplikacije javnih beležnika sa aplikacijom za lokalnu poresku administraciju i unapređenje veze sa Poreskom upravom.
- Izmenama Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", broj 26/01, "Službeni list SRJ", broj 42/02 - SUS i "Službeni glasnik RS", br. 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - US, 47/13, 68/14 - dr. zakon, 95/18, 99/18 - US i 86/19), ukinute su tri poreske prijave za prijavu poreza na imovinu, nasleđe, poklon i porez na prenos apsolutnih prava kada se promet nepokretnosti vrši preko javnog beležnika.
- Građanima i privredi je od marta 2020. godine ponuđena nova usluga e-sanduče, koja omogućava da se dokumenta iz katastra umesto ličnog podizanja ili dobijanja poštom, mogu dobiti elektronskom poštom. E-sanduče održava Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Dokument se može preuzeti sa veb stranice Republičkog geodetskog zavoda (u daljem tekstu: RGZ), odmah nakon završetka obrade, pa klijenti nemaju potrebu da odlaze u katastar ili poštu.
STEČAJ:
- Zakon o stečaju je poslednji put izmenjen u decembru 2018. godine kako bi se dodatno uskladio sa zahtevima Svetske banke za potrebe Doing Business rang-liste.
- Zakonom je omogućeno da svi stečajni poverioci utiču na izbor stečajnog upravnika, na sledeće načine: mogu kroz predlog za otvaranje stečaja da predlože stečajnog upravnika koji će voditi postupak, mogu da na prvom poverilačkom ročištu imenovanog stečajnog upravnika, koji je izabran slučajnim izborom razreše i kada ne postoje razlozi za razrešenje i da predlože imenovanje novog.
- Zakonom je omogućeno da stečajni poverilac zahteva od stečajnog upravnika sve informacije potrebne u vezi stečajnog postupka, čime je transparentnost postupka podignuta na viši nivo jer stečajni poverioci neće morati lično da odlaze u pisarnicu suda da bi dobili informacije o postupku.
- Uvedeni su kriterijumi za određivanje visine predujma troškova u odnosu na veličinu stečajnog dužnika, čime je uvedena predvidivost troškova na samom početku postupka.
- Svi stečajni poverioci su dobili mogućnost da podnesu plan reorganizacije ukoliko bankrotstvo nije izglasano na prvom poverilačkom ročištu. Izrađena je analiza troškova stečajnog postupka, na osnovu koje je potrebno da se pripreme predlozi za redukciju troškova u narednom periodu.
- Održan je okrugli sto 28. juna 2019. godine u Vrhovnom kasacionom sudu, gde su sudijama privrednih sudova od strane Privrednog apelacionog suda bile predstavljene sve novine u Zakonu, kako bi se obezbedila njegova puna primena.
- Pribavljena su sredstva za razvijanje hardvera za e-Aukciju koji će se razvijati u okviru Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, potrebno je pribaviti sredstva za razvijanje softvera.
ZAŠTITA MANJINSKIH AKCIONARA:
- Zakon o privrednim društvima izmenjen je u junu i u decembru 2018. godine, a izmene su izvršene pre svega u cilju usklađivanja sa Doing Business listom. Neke od najvažnijih izmena se odnose na smanjenje limita za sazivanje skupštine društva, pa je procenat smanjen sa 20% na 10% članova koji čine kapital društva.
- Eksterna revizija, veštak ili procenitelj, moraju da daju svoje mišljenje pre transakcije u kojoj je postojao lični interes direktora.
- Nakon izvršene transakcije u kojoj je postojao lični interes informacije o transakciji se moraju dostavi APR u roku od 72 sata od trenutka izvršene transakcije.
- Preciziran je tačan rok do kada se mogu isplatiti dividende akcionarima.
- Uvedena je obaveza za društvo da na svojoj internet stranici objavljuje podatke o direktorima i njihovom zaposlenju, imenovanju u druge odbore.
- Članovi koji imaju minimum 5% udela u društvu mogu predložiti novu tačku dnevnog reda, čime je limit smanjen sa 10% na 5%.
PREKOGRANIČNA TRGOVINA:
- 21. januara 2019. godine uvedeni su elektronski lokatori na kamionima prilikom uvoza, izvoza i tranzita radi unapređenja sigurnosti transportnih dobara i suzbijanja sive ekonomije, a u skladu sa ranije važećom Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga, čije su propisane u Pravilnik o carinskim obeležjima ("Službeni glasnik RS", br. 48/19 i 43/20), potrebno je prilagoditi postupak carinjenja kako ne bi trajao duže zbog nove procedure postavljanja lokatora na kamione.
- Potrebno je uvesti sistem elektronskog carinjenja prilikom uvoza i izvoza, poput postojećeg elektronskog sistema za carinjenje u tranzitu.
IZVRŠENJE UGOVORA:
- Svetskoj banci su poslati podaci o znatno kraćem trajanju izvršnih postupaka nego što je to evidentirano na rang listi.
- U julu 2019. godine, usvojene su izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje, 54/19 i 9/20 - autentično tumačenje), pa se očekuje unapređenje na listi u oblasti izvršenja ugovora u sledećem izveštajnom periodu.
- Zakonom je predviđeno elektronsko javno nadmetanje u postupku prinudne prodaje imovine čime će se smanjiti zloupotrebe koje su uočene u postupku izvršenja i skratiće se rok za namirenje izvršnog poverioca.
- Predviđeno je uvođenje e-Oglasne table radi unapređenja transparentnosti postupka koja će biti dostupna svima online.
- Omogućen je zastoj, u postupku izvršenja a ne prekid izvršenja do okončanja parnice ukoliko se pokrene parnica za utvrđenje potraživanja čime izvršni poverilac neće morati da duplo plaća predujam troškova ako uspe sa svojim tužbenim zahtevom u parnici.
- Unapređena je automatizacija sudova.
- Doneti su podzakonski akti koji uređuju tarifu javnih izvršitelja, kao i postupak e-Aukcije za čije je sprovođenje nadležno Ministarstvo pravde.
- Potrebno je predvideti mere za skraćenje vremenskog trajanja postupka parnice i izvršenja, kao i smanjenje ukupnih troškova, uz potpunu digitalizaciju međusobne komunikacije između suda, advokata, stranaka, javnih izvršitelja.
PLAĆANJE POREZA:
- Uveden je sistem koji je povezao lokalne poreske administracije (LPA).
- Uveden je elektronski sistem za prijavu firmarine elektronskim putem.
- Usvojen je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 49/19), kojim je ukinuta naknada za unapređenje i zaštitu životne sredine koja se plaćala po m2 na 12 mesečnih rata.
- Unapređena je brzina povraćaja PDV-a prema statistici koju je poslala Poreska uprava. Statistika je prosleđena Svetskoj banci.
DOBIJANJE KREDITA:
- U maju 2019. godine usvojene su izmene Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar ("Službeni glasnik RS", broj 31/19), kako bi se unapredio položaj Republike Srbije u oblasti Dobijanja kredita, bolji plasman u ovoj oblasti se očekuje u sledećem izveštajnom periodu.
- Zakonom je omogućeno upisivanje zaloge na celokupnom inventaru, gde se zaloga automatski proširuje na kasnije pridodatu imovinu u okviru inventara za vreme trajanja zaloge.
- Uvedena je mogućnost registracije novih vrsta zaloga: nedržavinske zaloge, kao i ugovora o kupoprodaji sa zadržavanjem prava vlasništva, čime je registar zaloga postao univerzalan.
- Uvedena je mogućnost zaloge na sredstvima na bankovnom računu.
- U narednom periodu potrebno je uvođenje novog javnog registra za sva zaduženja građana pred komunalnim preduzećima, poreskim organima i mobilnim operaterima. Potrebno je potpuno uvođenje elektronske registracije zaloge.
Uslovi poslovanja u zemljama regiona na osnovu izveštaja Doing Business 2020
Tabela 5. Uslovi poslovanja u zemljama regiona na osnovu izveštaja Doing Business 2020.
|
Bosna i Hercegovina |
Republika Severna Makedonija |
Republika Hrvatska |
Crna Gora |
Republika Bugarska |
Rumunija |
PROSEK |
Republika Srbija |
|||||||||
Rang |
EDB |
Rang |
EDB |
Ra |
EDB |
Rang |
EDB |
Rang |
EDB |
Rang |
EDB |
Rang |
EDB |
Rang |
EDB |
||
|
Zbirna ocena |
89 |
63.82 |
10 |
81.55 |
58 |
71.40 |
50 |
72.73 |
59 |
71.24 |
52 |
72.30 |
53 |
72.17 |
44 |
75.7 |
1 |
Otpočinjanje poslovanja |
183 |
59.57 |
47 |
92.08 |
123 |
82.62 |
90 |
86.65 |
99 |
85.38 |
111 |
83.90 |
101 |
81.70 |
73 |
89.3 |
2 |
Dobijanje građevinske dozvole |
167 |
53.22 |
13 |
83.38 |
159 |
55.70 |
75 |
70.88 |
37 |
75.46 |
146 |
58.20 |
100 |
66.14 |
9 |
85.3 |
3 |
Dobijanje priključka na sistem električne energije |
130 |
60.26 |
57 |
81.43 |
61 |
80.50 |
134 |
59.19 |
147 |
54.93 |
154 |
53.53 |
114 |
64.97 |
94 |
73.2 |
4 |
Registr. imovine |
99 |
61.99 |
46 |
74.50 |
51 |
74.07 |
76 |
65.78 |
67 |
69.32 |
44 |
74.96 |
71 |
70.10 |
58 |
71.8 |
5 |
Dobijanje kredita |
60 |
65.00 |
12 |
85.00 |
85 |
55.00 |
12 |
85.00 |
60 |
65.00 |
22 |
80.00 |
46 |
72.50 |
67 |
65.0 |
6 |
Zaštita manjinskih akcionara |
72 |
58.33 |
7 |
80.00 |
38 |
66.67 |
57 |
61.67 |
33 |
68.33 |
64 |
60.00 |
45 |
65.83 |
37 |
70.0 |
7 |
Plaćanje poreza |
139 |
60.43 |
31 |
84.72 |
89 |
72.68 |
68 |
76.67 |
92 |
72.00 |
49 |
80.30 |
73 |
74.47 |
85 |
75.3 |
8 |
Prekogran. trgovina |
37 |
91.87 |
29 |
93.87 |
1 |
100.00 |
47 |
88.75 |
21 |
97.41 |
1 |
100.00 |
30 |
95.32 |
23 |
96.6 |
9 |
Izvršenje ugovora |
75 |
59.67 |
37 |
67.79 |
25 |
70.60 |
44 |
66.75 |
42 |
67.04 |
17 |
72.25 |
39 |
67.35 |
65 |
63.1 |
10 |
Rešavanje stečaja |
37 |
67.83 |
30 |
72.69 |
59 |
56.20 |
43 |
65.99 |
56 |
57.52 |
52 |
59.87 |
45 |
63.35 |
41 |
67.0 |
Izvor: Izveštaj Doing Business 2020.
Za prikazivanje dostignutog položaja Republike Srbije korisno je izvršiti poređenje sa zemljama u regionu koje su sličnog nivoa privrednog razvoja i kulture, a ne samo prikazivati rang u odnosu na sve zemlje čiji se uslovi analiziraju u Doing Business 2020, pošto se radi o zemljama čije su privrede veoma različite - nivo BDP, stepen razvijenosti privrednog sistema, kulturne razlike i sl. S tim u vezi, u tabeli su EDB rezultati, po oblastima, za zemlje regiona koje su nam i glavni konkurenti: Bosna i Hercegovina, Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Republika Hrvatska, Republika Bugarska i Rumunija.
Opis problema u svim oblastima, prema metodologiji Svetske banke
Tabela 6: Opis problema u oblasti otpočinjanje poslovanja prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
# |
Procedura |
Vreme |
Trošak |
Opis problema |
1 |
Overa potpisa na osnivačkom aktu u Osnovnom sudu ili od strane javnih beležnika |
1 dan |
RSD 300 po potpisu po kopiji |
Kako se ovaj korak odnosi samo na overu potpisa, a ne i na overu sadržine dokumenta, moguće je eliminisati ga omogućavanjem da se aplicira kvalifikovani elektronski potpis. Elektronski potpis obezbeđuje isti nivo sigurnosti autentičnosti osnivača kao overa potpisa. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 44/18) je usvojio sve elemente neophodne za rešenje opisa problema iz ove procedure. Neophodno je u potpunosti primeniti odredbe koje se odnose na apliciranje kvalifikovanog elektronskog potpisa umesto overe dokumenta u cilju eliminisanja ove procedure. |
2 |
Otvaranje bankovnog računa i plaćanje registracione takse |
1 dan |
RSD 5.900 (RSD 4.900 + RSD 1.000) |
Na
osnovu preliminarne analize odgovora privrede i kontributora zaključeno
je da postupak traje i duže od jednog dana kako je evidentirano u
aktuelnom izveštaju Svetske banke, ali se ovaj indikator može pogoršati
u narednim izveštajima. |
3 |
Prijava i dobijanje rešenja o osnivanju, poreskog identifikacionog broja (PIB), potvrda o registraciji u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, OP obrazac (obrazac overenih potpisa - 3 potpisa) za otvaranje bankovnog računa |
2 dana |
Ne naplaćuje se |
Svetska banka je evidentirala da je za izvršenje ove procedure potrebno dva dana, ali se u praksi ovaj postupak obavlja za manje dana prema zvaničnoj statistici APR. Jedini način da se vreme za izvršavanje ove procedure skrati na jedan dan je da se postupak obavlja elektronski. Potrebno je obezbediti da i drugi učesnici u otpočinjanju poslovanja omoguće da elektronska registracija zaživi u punom kapacitetu. Potrebno je da drugi državni organi omoguće prijem elektronskih dokumenata drugih organa i da izdaju svoje dokumente u elektronskoj formi. |
4 |
Izrada pečata |
1 dan |
RSD 1.660 - RSD 2.800 |
Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19) je ukinuta obaveza upotrebe pečata u poslovanju privrednih društava i preduzetnika. Ministarstvo privrede je sačinilo i objavilo na internet prezentaciji ministarstva instrukciju i mišljenje u kojima je navedeno da javna preduzeća i druga pravna lica ne mogu u poslovanju i poslovnoj komunikaciji sa drugim privrednim subjektima kao korisnicima svojih usluga, zahtevati od tih subjekata da upotrebljavaju pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Zaključkom Vlade o ukidanju pečata stvoreni su svi zakonski preduslovi za eliminaciju pečata. Potrebno je uložiti napor radi implementiranja novog Zakona i zaključka u praksi kako bi se izmenili svi podzakonski akti i obrasci i ukinula praksa zahtevanja pečata od bilo kog privrednog subjekta, organa državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja. Neophodno je ukinuti komplikovane procedure kod nadležnih organa u slučaju da stranke optiraju da ne koriste pečat jer ih destimulišu da ne upotrebljavaju pečat (Javno preduzeće "Pošta Srbije", Beograd, MUP). Kako bi se eliminisala ova procedura, neophodno je da neobavezna upotreba pečata funkcioniše u praksi, tačnije da pravna lica zaista ne koriste pečat pred organima državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja. Istovremeno je potrebno ukinuti obaveznost upotrebe pečata za sve preostale forme pravnih lica (udruženja, ustanove, sportska udruženja, fondove, fondacije, komore, zadužbine). |
5 |
Prijava radnog ugovora Nacionalnoj službi za zapošljavanje |
manje od jednog dana (online procedura) |
Ne naplaćuje se |
Prijava radnika Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) funkcioniše elektronski i potvrda prijava se dobija elektronski. Ugovor se ne prijavljuje više Nacionalnoj službi za zapošljavanje, već samo Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Potrebno je ukazati Svetskoj banci na izmenu propisa koji uređuju prijavljivanje radnika Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, procedura, kao i da se celokupna procedura obavlja elektronski. |
6 |
Pribaviti elektronski sertifikat |
1 dan |
RSD 3.000 |
Elektronski sertifikat je preduslov za online dostavljanje podataka o stvarnim vlasnicima preduzeća preko APR. Elektronski sertifikat može se dobiti i lično preuzeti od bilo kog od šest ovlašćenih sertifikacionih tela Republike Srbije (Privredna komora Srbije, Javno preduzeće "Pošta Srbije", Beograd, Halcom, MUP, Ministarstvo odbrane i e-Smart sistem). Osnivači najčešće posećuju Privrednu komoru Srbije, radi dobijanja elektronskog sertifikata jer se to može obaviti u roku od nekoliko sati. Elektronski sertifikat mora se dobiti lično. Ako je zakonski zastupnik državljanin Republike Srbije, njegovo elektronsko uverenje mora da sadrži jedinstveni matični broj građanina (JMBG), a ako je zakonski zastupnik strani državljanin - matični broj za strance. |
7 |
Obaveza registrovanja stvarnih vlasnika |
Manje od jednog dana (online procedura) |
Ne naplaćuje se |
Centralna
evidencija stvarnih vlasnika funkcioniše od 31. januara 2019. godine.
Obaveza registracije stvarnih vlasnika odnosi se na sva pravna lica,
izuzev javnih akcionarskih društava, preduzetnika, državnih preduzeća,
političkih partija, sindikata, sportskih organizacija i udruženja,
crkve i verske zajednice, pravna lica u stečaju, pravna lica u
prinudnoj likvidaciji. Stvarni
vlasnici bi trebalo da budu registrovani u roku od 15 dana od dana
registracije pravnog lica ili bilo koje promene stvarnih vlasnika.
Registracija pravnog lica mora biti završena pre registracije stvarnih
vlasnika. Proces registracije je prilično jednostavan i u proseku traje
oko 30 minuta. Registracija je potpuno besplatna. |
2. Dobijanje građevinske dozvole
Tabela 7: Opis problema u oblasti dobijanja građevinskih dozvola prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
# |
Procedura |
Vreme trajanja |
Troškovi |
Opis problema |
1 |
Pribavljanje lokacijskih uslova |
33 dana |
RSD 30.420 |
Potrebna je brža i efikasnija komunikacija i saradnja svih IJO i nadležnog organa. Pratiti statistiku broja dana potrebnih za izdavanje lokacijskih uslova. |
2* |
Pribavljanje rezultata geotehničkih ispitivanja/ ispitivanje tla |
21 dan |
RSD 55.000 |
|
3* |
Pribavljanje topografskog prikaza terena |
13 dana |
RSD 108.129 |
|
4 |
Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu |
6 dana |
RSD 92.071 |
|
5 |
Pribavljanje građevinske dozvole |
11 dana |
RSD 5.500 |
Studija o proceni uticaja i saglasnost na studiju, odnosno odluka da nije potrebna procena uticaja sastavni su deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju ili uz prijavu početka izvođenja projekta. |
6 |
Dobijanje odobrenja za početak radova od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove i obaveštenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja |
2 dana |
RSD 1.100 |
|
7 |
Obaveštenje o završetku temelja i zahtev za obavljanje inspekcijskog nadzora |
0.5 dana |
RSD 800 |
|
8 |
Obavljanje inspekcijskog nadzora završenih temelja |
1 dan |
RSD 0 |
|
9 |
Podnošenje zahteva i dobijanje priključka na vodovodnu i kanalizacionu mrežu |
18 dana |
RSD 111.929 |
Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 85/15), ovaj postupak više nije obaveza investitora za pojedine klase objekata i potrebno je edukovati investitore o ovoj izmeni. |
10 |
Angažovanje inženjera za završni pregled |
1 dan |
RSD 40.000 |
|
11 |
Pribavljanje upotrebne dozvole i upis prava svojine |
27 dana |
RSD 36.100 |
Postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola mogu se koristiti samo uz upotrebnu dozvolu i integrisanu dozvolu koja se pribavlja po postupku propisanom posebnim zakonom. |
* Odvija se paralelno sa drugom procedurom
INDEKS KONTROLE KVALITETA (0-15) 14/15 |
|||
Indeks kvaliteta građevinskih propisa (0-2) |
2.0 |
Opis problema |
|
Na koji način je regulativa za izdavanje građevinskih dozvola (uključujući zakon) dostupna? |
Dostupno online; |
1.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Koji zahtevi za dobijanje građevinske dozvole su jasno definisani u propisima koji se tiču izdavanja građevinskih dozvola ili su dostupni na vebsajtu, brošuri ili letku? (0-1) |
Lista potrebnih dokumenata; Takse koje treba platiti; potrebna prethodna odobrenja. |
1.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Indeks kontrole kvaliteta pre izgradnje (0-1) |
1.0 |
Opis problema |
|
Koje nezavisne stranke su, po zakonu, u obavezi da potvrde usklađenost projektno-tehničke dokumentacije se važećim propisima? (0-1) |
Licencirani arhitekta; Licencirani inženjer; Privatna pravna lica. |
1.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Indeks kontrole kvaliteta u toku izgradnje (0-3) |
2.0 |
Opis problema |
|
Koje vrste inspekcija (ako ih ima) su tokom izgradnje obavezne po zakonu? (0-2) |
Inspekcije u različitim fazama. |
1.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Da li se zakonski propisane inspekcije vrše u praksi u toku izgradnje? (0-1) |
Obavezne inspekcije se uvek vrše u praksi. |
1.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Indeks kontrole kvaliteta nakon izgradnje (0-3) |
3.0 |
Opis problema |
|
Da li po zakonu postoji obaveza vršenja završne inspekcije kojom se potvrđuje da je zgrada sagrađena u skladu sa odobrenim planovima i propisima? (0-2) |
Da, završnu inspekciju vrše državne službe; Da, eksterni inženjer podnosi izveštaj o završnoj inspekciji. |
2.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Da li se zakonom propisane konačne inspekcije vrše u praksi? (0-1) |
Završne inspekcije se uvek vrše u praksi. |
1.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Indeks odgovornosti i režimi osiguranja (0-2) |
2.0 |
Opis problema |
|
Koje stranke (ako ih ima) su po zakonu odgovorne za strukturne nedostatke ili probleme u zgradi nakon što je u upotrebi? (0-1) |
Arhitekta ili inženjer; Profesionalac zadužen za nadzor; Građevinska firma. |
1.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Koje stranke (ako ih ima) su po zakonu obavezne po zakonu da dobiju polisu osiguranja za pokriće mogućih konstruktivnih nedostatka ili problema u zgradi nakon što je u upotrebi? (0-1) |
Arhitekta ili inženjer; Profesionalac zadužen za nadzor; Građevinska firma. |
1.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Indeks profesionalnosti odgovornog lica (0-4) |
4.0 |
Opis problema |
|
Koje su kvalifikacije odgovornog profesionalnog lica za verifikaciju arhitektonskih planova i crteža u skladu sa propisima koji uređuju oblast građevinarstva? (0-2) |
Minimalni broj godina iskustva; fakultetska diploma arhitektonskog ili građevinskog fakulteta; licenca; položen stručni ispit; |
2.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Koje su kvalifikacije odgovornog profesionalnog lica koje nadgleda izgradnju na terenu? (0-2) |
Minimalni broj godina iskustva; Fakultetska diploma arhitektonskog ili građevinskog fakulteta; Licenca; položen stručni ispit. |
2.0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
3. Dobijanje priključka na distributivni sistem električne energije
Tabela 8: Opis problema u oblasti dobijanja priključka na distributivni sistem električne energije prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
EFIKASNOST |
||||
# |
Procedura |
Vreme trajanja |
Troškovi |
Opis problema |
1 |
Podneti zahtev za lokacijske uslove, odnosno uslove za projektovanje i priključenje kroz CIS. |
28 kalendarskih dana |
1.254.418,7 RSD |
U
cilju smanjenja broja procedura za priključenje objekta na
distributivni sistem električne energije (DSEE) u postupku objedinjene
procedure, krajem 2017. godine donete su izmene i dopune Pravilnika o
postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem
("Službeni glasnik RS", br. 113/15, 96/16 i 120/17) i Uredbe o
lokacijskim uslovima ("Službeni glasnik RS", br. 35/15, 114/15 i
117/17), a u 2018. godini, doneta je Uredba o dopuni Uredbe o uslovima
isporuke i snabdevanja električnom energijom ("Službeni glasnik RS",
broj 91/18), uz čiju punu primenu se očekuje smanjenje broja procedura
za priključenje. |
2 |
Operator
distributivnog sistema "EPS Distribucija? (u daljem tekstu: ODS)
priprema projekat priključenja objekta, pribavlja neophodna odobrenja i
izvodi radove na priključenju objekta. |
89 kalendarskih dana |
0 RSD |
Uspostavljanjem bolje i efikasnije komunikacije između svih IJO i nadležnog organa skratiti broj dana potrebnih za pripremu projekta i vremena potrebnog za izgradnju priključka. |
3* |
Interna provera unutrašnjih instalacija objekta od strane Operatora distributivnog sistema |
4 kalendarska dana |
0 RSD |
U skladu sa Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/14 i 95/18 - dr. zakon), interna provera unutrašnjih instalacija objekta nije obaveza Operatora distributivnog sistema. |
4 |
Potpisivanje ugovora o snabdevanju |
1 kalendarski dan |
0 RSD |
|
5 |
Priključenje objekta na infrastrukturu kroz CEOP |
7 kalendarskih dana |
0 RSD |
|
|
5 procedura |
125 kalendarskih dana |
182.40 % dohotka po glavi stanovnika |
* Odvija se paralelno sa drugom procedurom
POUZDANOST SNABDEVANJA I TRANSPARENTNOST INDEKSA TARIFA |
||
Pouzdanost snabdevanja i transparentnost indeksa tarifa (0-8) |
6 |
Opis problema |
Ukupno trajanje i učestalost isključenja po potrošaču u jednoj godini (0-3) |
2 |
|
Indeks prosečne dužine trajanja isključenja sistema (SAIDI) |
3.85 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Indeks prosečne učestalosti isključenja sistema (SAIFI) |
3.11 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Koliko iznosi minimum prestanka snabdevanja (izraženo u minutima) koje distributer uzima u obzir prilikom izračunavanja SAIDI/SAIFI? |
3.0 |
|
Mehanizmi praćenja isključenja (0-1) |
1 |
|
Da li distributer koristi automatizovane alate za praćenje isključenja? |
Da |
|
Mehanizmi za ponovno uspostavljanje usluge (0-1) |
1 |
|
Da li distributer koristi automatizovane alate za ponovno uspostavljanje snabdevanja? |
Da |
|
Regulatorno praćenje (0-1) |
1 |
|
Da li regulatorni organ - koji je potpuno odvojen entitet od distributera - prati performanse distributera u oblasti pouzdanosti snabdevanja? |
Da |
|
Finansijska opterećenja usmerena ka suzbijanju isključenja (0-1) |
0 |
|
Da li distributer plaća kompenzaciju ili se suočava sa kaznama od strane regulatornog organa (ili oboje) ukoliko isključenja premaše određeni limit? |
Ne |
Potrebno je predvideti postepeno uvođenje novčane kompenzacije štete građanima po osnovu stepena odstupanja od propisanog kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom (ukoliko je isključenje struje trajalo duže od vremena predviđenog zakonom) shodno postepenom povećanju cene električne energije. |
Komunikacija o tarifama i njenim promenama (0-1) |
1 |
|
Da li su efektivne tarife dostupne na internetu? |
Da |
|
Link za stranicu, ukoliko je dostupno elektronski |
http://www.eps-snabdevanje.rs/ |
|
Da li su potrošači obavešteni o promeni tarife pre ciklusa naplate? |
Da |
|
Tabela 9: Opis problema u oblasti upisa prava svojine prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
EFIKASNOST |
||||
# |
Procedura |
Vreme trajanja |
Troškovi |
Opis problema |
1 |
Dobijanje izvoda iz APR |
1 dan |
0 |
|
2 |
Zaključenje ugovora o kupoprodaji (Priprema ugovora i solemnizacija). |
1 dan |
RSD 44.700 u skladu sa Javno beležničkom tarifom |
Usvajanjem Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodovacelokupni
sistem unosa podataka u katastar nepokretnosti i katastar vodova je
reformisan. Nova procedura bi nosila naziv "Priprema ugovora i
solemnizacija i prijem potvrde upisa". Nakon solemnizacije ugovora, sve
informacije posredstvom e-šaltera se automatski šalju Službi za
katastar nepokretnosti i Poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj
administraciji. |
3 |
Podnošenje zahteva za registraciju kod RGZ-a. |
0.5 dan |
RSD 5.000 |
Usvajanjem Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ova procedura je eliminisana jer javni beležnik sada prosleđuje elektronskim putem sve potrebne informacije za upis. |
4 |
Podnošenje poreske prijave nadležnim poreskim organima za utvrđivanje vrednosti transakcije i za utvrđivanje plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava |
30 dana |
Nema troška |
Usvajanjem Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i izmenama Zakona o porezima na imovinu koje su počele da se primenjuju 1. januara 2020. godine ova procedura je eliminisana i stranke podatke potrebne za utvrđivanje poreza dostavljaju javnom beležniku prilikom solemnizacije ugovora. Javni beležnik prosleđuje poreskim organima koji svoja rešenja dostavljaju strankama poštom na kućnu adresu. Ova procedura nije uslov za upis prava svojine, što je i Ustavni sud potvrdio svojom odlukom. Pojednostavljeni su formulari poreskih prijava i elektronska razmeni podataka je unapređenja povezivanjem četiri softvera. |
5 |
Katastar - donošenje odluke o upisu u registar nepokretnosti |
21 kalendarski dan |
RSD 660 |
Usvajanjem
Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ova procedura
je eliminisana i sada stranka nema nikakvu komunikaciju sa RGZ-om. |
6 |
Plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava |
1 dan |
RSD 859.666,11 (odnosno 2,5 % od procene vrednosti imovine od strane Poreske uprave) |
Plaćanje poreza nije uslov za upis prava svojine, što je i Ustavni sud potvrdio svojom odlukom. |
Kvalitet indeksa zemljišne administracije |
|||
Kvalitet indeksa zemljišne administracije (0-30) |
Odgovor |
18.0 |
Opis problema |
1. Pouzdanost indeksa infrastrukture (0-8) |
5.0 |
Opis problema |
|
Koja je institucija nadležna za registar nepokretne imovine? |
RGZ - Služba za katastar nepokretnosti |
|
|
U kom formatu se čuva većina podataka o vlasništvu i promenama na nepokretnosti u glavnom gradu - u papirnom ili kompjuterizovanom formatu (skenirano ili digitalno)? |
Kompjuterizovano/Skenirano |
1 |
|
Da li postoji elektronska baza podataka za proveru tereta (potraživanja, hipoteke, zabrane i sl.)? |
Da |
1 |
|
Institucija zadužena za planove detaljne regulacije u glavnom gradu? |
RGZ - Služba za katastar nepokretnosti |
|
|
U kom formatu je većina karata sa prikazom parcela u glavnom gradu - u papirnom ili kompjuterizovanom (skenirano ili digitalno)? |
Kompjuterizovano/Skenirano |
1 |
|
Da li postoji elektronska baza podataka za registrovanje granica parcele, proveru planova i pružanja katastarskih informacija? (geografski informacioni sistem) |
Da |
1 |
|
Da li se informacije o nepokretnosti koje registruje RGZ čuvaju u jedinstvenoj bazi podataka, u različitim ali povezanim bazama ili u odvojenim bazama? |
Odvojene baze |
0 |
|
Da li RGZ koristi jedinstveni broj za svaku nepokretnost u svojim evidencijama nepokretnosti, katastru ili kartama? |
Da |
1 |
|
2. Indeks transparentnosti informacija (0-6) |
|
4.5 |
Opis problema |
Kome je dostupna informacija o vlasništvu nepokretnosti u geodetskom zavodu u glavnom gradu? |
Slobodan pristup svima |
1 |
|
Da li je lista dokumenata neophodna za bilo koju transakciju sa nepokretnostima, javno dostupna i ako jeste na koji način? |
Da, online |
0.5 |
|
Link za online pristup: |
http://www.rgz.gov.rs/usluge/usluge-katastranepokretnosti/upis-imaoca-pravana-nepokretnostza-parceluobjekat-iposeban-deozgrade-stanposlovni-prostori-gara%C5%BEa |
||
Da li je lista odgovarajućih taksi za bilo koju transakciju sa nepokretnostima u glavnom gradu, javno dostupna i ako jeste na koji način? |
Da, online |
0.5 |
|
Link za online pristup: |
http://www.rgz.gov.rs/usluge/izvodiz-zakona-orepubli%C4%8Dk |
||
Da li se RGZ obavezuje da dostavi pravno obavezujući dokument koji dokazuje vlasništvo na nepokretnosti, u određenom vremenskom okviru i ako da, na koji način se vrši komunikacija? |
Da, online |
0.5 |
|
Link za online pristup: |
http://rgz.gov.rs/content/Datoteke/Dokumenta/01%20Zakoni/Zakon%20o%20drzavnom%20premeru%20i%20katastru%20-%2002.12.2015.pdf |
||
Da li postoji specifičan i nezavisan mehanizam za podnošenje prijave o problemu koji se desi unutar registra nepokretnosti? |
Ne |
0 |
Potrebno je uvesti poseban link preko koga se mogu prijaviti svi problemi oko upisa nepokretnosti a odnose se na rad registra. |
Da li postoje javno dostupni statistički podaci o zvaničnom broju transakcija nepokretnosti koje obavi RGZ? |
Da |
0.5 |
Ministarstvo pravde objavljuje ovu statistiku i dostupna je na sajtu tog ministarstva na linku: |
Broj prometa nepokretnosti u glavnom gradu u 2017. godini: |
26925.0 |
||
Ko može da pristupi mapi parcela u glavnom gradu kako bi dobio informacije? |
Svako ko plati taksu |
0.5 |
|
Da je lista odgovarajućih taksi za pristup mapi parcela javno dostupna i ako jeste na koji način? |
Da, online |
0.5 |
|
Link za online pristup: |
http://www.rgz.gov.rs/usluge/izvodiz-zakona-orepubli%C4%8Dkimadministrativnimtaksama |
||
Da li se RGZ obavezuje da dostavi ažuriranu mapu u određenom vremenskom okviru i ako da na koji način se vrši komunikacija? |
Da |
0.5 |
|
Link za online pristup: |
/ |
|
|
Da li postoji specifičan i nezavisan mehanizam za podnošenje prijave za problem koji se desi unutar dela koji se tiče katastra i premera? |
Ne |
0 |
Potrebno je uvesti poseban link preko koga se mogu prijaviti svi problemi koji se dese unutar dela katastra i premera. |
3. Indeks geografske pokrivenosti (0-8) |
4 |
Opis problema |
|
Da li su sve parcele u privatnom vlasništvu u celoj privredi upisane u katastar nepokretnosti? |
Ne |
0 |
Obezbediti vidljivost u katastru za sve parcele u privatnom vlasništvu. |
Da li su sve parcele u privatnom vlasništvu u glavnom gradu upisane u katastar nepokretnosti? |
Da |
2 |
|
Da li se sve parcele u privatnom vlasništvu u celoj privredi nalaze na zvaničnim kartama? |
Ne |
0 |
Obezbediti vidljivost svih parcela u privatnom vlasništvu na katastarskim planovima. |
Da li se sve parcele u privatnom vlasništvu u glavnom gradu nalaze na zvaničnim kartama? |
Da |
2 |
|
4. Indeks rešenosti sporova oko zemljišta (0-8) |
5 |
Opis problema |
|
Da li zakon zahteva da sve prodajne transakcije nad nepokretnostima budu upisane u registar nepokretnosti kako bi bile važeće za treća lica? |
Da |
1.5 |
|
Da li se sistem katastra nepokretnosti nalazi pod garancijom države ili privatnih subjekata? |
Da |
0.5 |
|
Da li postoji poseban mehanizam kompenzacije koji pokriva gubitke strani koja se upustila u transakciju nad nepokretnosti koja je bazirana na lažnoj informaciji koja je formalno overena od strane katastra nepokretnosti? |
Ne |
0 |
|
Da li pravni sistem zahteva proveru legalnosti dokumenata neophodnih za transakciju nad nepokretnosti (npr. provera usaglašenosti ugovora sa zakonom)? |
Da |
0.5 |
|
Ako da, ko je odgovoran za proveru legalnosti dokumenata? |
katastar nepokretnosti; javni beležnik; advokat. |
|
|
Da li pravni sistem zahteva overu identiteta strana koje ulaze u transakciju nad nepokretnosti? |
Da |
0.5 |
|
Ako da, ko je odgovoran za proveru identiteta ugovornih strana? |
Katastar nepokretnosti; javni beležnik. |
|
|
Da li postoji državna baza podataka koja može da potvrdi sa preciznošću validnost ličnog dokumenta? |
Ne |
0 |
Ministarstvo unutrašnjih poslova već poseduje bazu podataka o identifikacionim dokumentima, ali je potrebno da se izradi web servis radi provere validnosti identifikacionih dokumenata. |
Za standardni oblik spora nad zemljištem izmeću dva lokalna privredna društva oko vlasničkih prava nad zemljištem vrednosti 50 puta iznosa bruto nacionalnog dohotka po stanovniku (GNI) i lociranog u glavnom gradu, koji sud bi bio nadležan za predmet u prvom stepenu? |
Privredni sud |
|
|
Koliko je vremena potrebno za dobijanje odluke prvostepenog suda za takav predmet (bez žalbe)? |
Između 1 i 2 godine |
2 |
|
Da li postoji statistika broja sporova nad zemljištem pred prvostepenim sudom? |
Da |
0.5 |
Uvesti javno objavljenu statistiku o sporovima povodom nepokretnosti. |
Broj zemljišnih sporova u glavnom gradu u 2017. godini: |
/ |
|
|
5. Indeks jednakog pristupa pravu nad zemljištem (-2-0) |
0 |
Opis problema |
|
Da li vanbračni parovi i neudate žene imaju jednako vlasništvo nad nepokretnosti? |
Da |
0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Da li oženjeni muškarci i udate žene imaju jednako vlasništvo nad nepokretnosti? |
Da |
0 |
Nema preporuka za unapređenje. |
Tabela 10: Opis problema u oblasti dobijanja kredita prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
INDEKS OPSEGA DOSTUPNOSTI KREDITNIH INFORMACIJA |
||||
Indeks opsega dostupnosti kreditnih informacija (0-8) |
Privatni kreditni registar |
Javni kreditni biro |
Rezultat |
Opis problema |
Da li su podaci dostupni i za kompanije i za pojedince? |
Da |
Ne |
1 |
|
Da li su dostupni i pozitivni i negativni podaci? |
Da |
Ne |
1 |
|
Da li su dostupni i podaci iz maloprodaje i komunalnih preduzeća, pored podataka banaka i finansijskih institucija? |
Ne |
Ne |
0 |
Uvesti registar zaduženja u ukome će se videti podaci o dugovima građana i privrede prema komunalnim preduzećima, mobilnim operaterima, poreskim organima, a o čijem radu će brinuti nadležni državni organ. |
Da li su dostupni podaci za period od najmanje 2 godine unazad (Kreditni biroi i registri koji prikazuju negativne podatke za više od 10 godina ili automatski brišu podatke kada se kredit otplati - dobijaju 0 bodova)? |
Da |
Ne |
1 |
|
Da li su dostupni podaci za zajmove manje od 1% dohotka po glavi stanovnika? |
Da |
Ne |
1 |
|
Da li kreditni dužnik zakonski ima pravo da pristupi svojim podacima u kreditnom birou ili kreditnom registru? |
Da |
Ne |
1 |
|
Da li banke i finansijske institucije mogu da pristupe informacijama o kreditnom dužniku online (na primer, kroz online platformu ili sistemsku konekciju ili oba)? |
Da |
Ne |
1 |
|
Da li izveštaji kreditnog biroa ili registra predstavljaju dodatnu uslugu za banke i finansijske institucije kako bi procenili kreditnu sposobnost korisnika kredita? |
Da |
Ne |
1 |
|
Rezultat: da - 1, ne - 0 |
|
|
7 |
|
INDEKS ZAKONSKIH PRAVA (0-12) |
||
Indeks zakonskih prava |
Odgovor |
Opis problema |
Da li u zemlji postoji integrisan ili jedinstven pravni okvir za obezbeđena potraživanja, koji obuhvata stvaranje, objavljivanje i izvršenje nečega što je funkcionalno ekvivalentno obezbeđenju potraživanja na pokretnoj imovini? |
Ne |
Uvesti jedinstveni pravni okvir za sve vrste opterećena na pokretnoj imovini i potraživanju uključujući cesije i fiduciju. |
Da li zakon dozvoljava poveriocu nedržavinsku zalogu za jednu grupu pokretnih stvari bez detaljnijeg opisa sredstva obezbeđenja? |
Da |
|
Da li zakon dozvoljava poveriocu nedržavinsku zalogu na celokupnu imovinu dužnika bez detaljnijeg opisa sredstva obezbeđenja? |
Ne |
Uvesti tzv. "lebdeću zalogu" na dužnikovoj imovini. |
Mogu li sredstva obezbeđenja da obuhvate i naknadno stečenu imovinu i može li se automatski produžiti na proizvode, prihode ili zamene prethodne imovine? |
Da |
|
Da li je opšti opis dugova i obaveza dozvoljen u sporazumima koji se odnose na sredstva obezbeđenja; mogu li svi tipovi dugova i obaveza da budu obezbeđeni između stranaka; i da li sporazum koji se odnosi na sredstva obezbeđenja uključuje maksimalni iznos za koji su sredstva zadužena? |
Ne |
Omogućiti uopšten opis dugova u ugovorima o zalozi, proširiti mogućnost uspostavljanja zaloge na sve vrste obaveza dužnika uz obavezno navođenje maksimalnog iznosa zaloge. |
Da li postoji registar sredstava obezbeđenja za inkorporirane i neinkorporirane subjekte, koji je objedinjen geografski i sa tipom imovine u elektronskoj bazi podataka koja je indeksovana po imenu dužnika? |
Da |
|
Da li postoji registar sredstava obezbeđenja zasnovan na obaveštenjima u kome svi funkcionalni ekvivalenti mogu da se registruju? |
Ne |
Omogućiti upis u registar na osnovu obaveštenja uz uvođenje kaznenih mera za one koji zloupotrebe i dostave registru lažne informacije. |
Da li postoji savremeni registar sredstava obezbeđenja u kome registracije, amandmani, otkazivanja i pretraživanja mogu da se vide online od strane bilo koje zainteresovane treće strane? |
Ne |
Automatizovati rad registra zaloge i uvesti elektronski upis, izmene i brisanje zaloga |
Da li se poverioci prvi naplaćuju (npr. pre poreskih potraživanja i potraživanja zaposlenih) kada dužnik bankrotira automatski van stečajnog postupka? |
Da |
|
Da li se osigurani poverioci prvi naplaćuju (pre poreskih potraživanja i potraživanja zaposlenih) u slučaju likvidacije kompanije? |
Da |
|
Da li obezbeđeni poverioci podležu automatskom prekidu/obustavi izvršenja kada dužnik pokrene postupak reorganizacije pod nadzorom suda? Da li zakon štiti prava obezbeđenih poverilaca pružanjem jasnog osnova za olakšanje od zastoja i / ili postavlja vremenski rok za to? |
Ne |
Omogućiti vremenski period u toku stečajnog postupka kada založni poverioci mogu da sprovedu prodaju založene imovine van postupka stečaja. |
Da li zakon dozvoljava strankama da se usaglase oko vansudskog izvršenja kada je stvoreno sredstvo obezbeđenja? Da li zakon dozvoljava osiguranim poveriocima da prodaju sredstva obezbeđenja kroz aukcijsku prodaju i neposrednu pogodbu kao i za založnog poverioca da zadrži sredstvo obezbeđenja kao način namirenja duga? |
Da |
|
Ukupan rezultat (Broj odgovora sa DA) |
6 |
|
6. Zaštita manjinskih akcionara
Tabela 11: Opis problema u oblasti dobijanja zaštite manjinskih akcionara prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
Zaštita manjinskih investitora |
Republika Srbija |
Opis ocene |
Opis problema |
|
1. Indeks upravljanja konfliktom interesa (0-10) |
5 |
Ovaj indeks je prosečna vrednost Indeksa obima objavljivanja informacija (4), Indeksa obima odgovornosti direktora 6) i Indeksa lakoće tužbi od strane akcionara (5). |
||
2. Indeks obima objavljivanja informacija (0-10) |
6/10 |
Opis problema |
||
Koje korporativno telo može da obezbedi dovoljno legalno odobrenje za transakciju kupac - prodavac iz studije slučaja? (0-3) |
2 |
Nadzorni odbor, isključujući direktora koji je u sukobu interesa |
U
slučaju postojanja konflikta interesa, transakciju odobrava nadzorni
odbor ako je upravljanje društvom dvodomno (kao što se posmatra u
studiji slučaja), isključujući lice koje ima konflikt interesa. |
|
Da li je direktor, koji ima lični interes u transakciji, u obavezi da o tome obavesti Upravni odbor? (0-2) |
1 |
Postojanje sukoba interesa bez preciziranja |
Zakonom
o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik
RS", broj 44/18), uvedena je obaveza za akcionarska društva i društva s
ograničenom odgovornošću da na svojoj internet stranici ili na internet
stranici registra privrednih subjekata objave obaveštenje o zaključenom
pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom
tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu
ličnog interesa, u roku od tri dana od dana zaključenja tog pravnog
posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje. |
|
Da li su transakcije dostupne u objavljenim periodičnim izveštajima? (0-2) |
1 |
Samo prikaz transakcija |
||
Da li se neposredno objavljuju transakcije javnosti i/ili akcionarima? (0-2) |
|
|
||
Da li eksterno telo mora da pregleda uslove transakcije pre nego što se ona obavi? (0-1) |
|
Da |
Nema preporuka |
|
3. Indeks obima odgovornosti direktora (0-10) |
6/10 |
Opis problema |
||
Da li akcionari koji poseduju 10% vlasničkog kapitala javnog akcionarskog društva mogu direktno ili posredno da tuže za štetu prouzrokovanu kupac - prodavac transakcijom? (0-1) |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li akcionari javnog akcionarskog društva mogu da traže naknadu štete zbog transakcije nastale povodom posla u kome je učestvovao direktor koji ima lični interes u određenom poslu? (0-2) |
1 |
Da, pod uslovom da je šteta pričinjena kao posledica nemara ili uticaja na odluku. |
Naknadu štete omogućiti u slučaju ukoliko je postojala namera da se ošteti društvo, kada nije bila fer po akcionare, represivni posao prema akcionarima ili je posao učinjen pod dozvolom društva. |
|
Da li akcionari javnog akcionarskog društva mogu da pozovu na odgovornost pripadnike nadležnog tela za odobravanje transakcije, ukoliko kompaniji bude pričinjena šteta tom transakcijom? (0-2) |
1 |
Da, pod uslovom da je šteta pričinjena kao posledica nemara ili uticaja na odluku. |
Predvideti odgovornost svih članova organa koji daju saglasnost na transakciju ukoliko je pravni posao odobren nesavesno, kao i kada je nefer ili represivan prema akcionarima. |
|
Da li direktor koji ima lični interes mora da plati odštetu prouzrokovanu kompaniji po uspešnoj tužbi akcionara? (0-1) |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li direktor koji ima lični interes mora da izvrši otplatu dobiti po uspešnoj tužbi akcionara? (0-1) |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li direktor može da se razreši po uspešnoj tužbi? (0-1) |
0 |
Ne |
Ukoliko
se utvrdi odgovornost direktora, direktor može biti razrešen sa
dužnosti i ne može biti imenovan narednih godinu dana na upravljačku
funkciju. |
|
Može li sud poništiti transakciju po uspešnoj tužbi? (0-2) |
1 |
Da, pod uslovom da je šteta pričinjena kao posledica nemara ili uticaja na odluku. |
Proširiti razloge za poništaj pravnog posla ukoliko je pravni posao sklopljen sa namerom da se akcionari oštete, ako je pravni posao represivan prema akcionarima ili postoji sukob interesa. |
|
4. Indeks lakoće tužbi od strane akcionara (0-10) |
5/10 |
Opis problema |
||
Mogu li akcionari koji poseduju 10% vlasničkog kapitala društva, pre podnošenja tužbe da pregledaju dokumentaciju sa transakcijama? (0-1) |
1 |
Da |
|
|
Može li tužilac da dobije bilo kakva dokumenta od tuženog i svedoka tokom suđenja? (0-3) |
1 |
Dokumenta na koja se tuženi pozivao |
Omogućiti da tužilac može zahtevati dokumente relevantne za predmet od okrivljenog (bez navođenja); Omogućiti da tužilac može ispitati optuženog bez da sud odobrava pitanja unapred; i tužilac može ispitati druge učesnike u postupku koje nisu stranke bez da sud odobrava pitanja unapred. Omogućiti da tužilac može ispitati okrivljenog, uz prethodno odobrenje suda; i omogućiti da tužilac može direktno ispitati druge učesnike uz prethodnu saglasnost suda. |
|
Može li tužilac da zahteva kategorije dokumenata od okrivljenog bez specifikacije dokumenata koji su mu potrebni? (0-1) |
0 |
Ne |
Komentar iz prethodne preporuke. |
|
Može li tužilac direktno da ispituje tuženog i svedoke tokom suđenja? (0-2) |
2 |
Da |
|
|
Da li je nivo dokaza potreban za parnicu manji nego u krivičnom postupku? (0-1) |
0 |
Ne |
Predvideti nivo dokaza potreban za utvrđivanje odgovornosti direktora i organa koji daju saglasnost na transakciju. |
|
Može li akcionar koji tuži da naplati troškove suđenja od kompanije? (0-2) |
1 |
Da, ukoliko je uspešno |
Predvideti da troškove suđenja snosi kompanija u svakom slučaju kada sud prihvati da rešava predmet po tužbi i ukoliko su preduzete prethodne radnje za mirno rešavanje spora kao što je medijacija. |
|
5. Indeks obima vlasničkog upravljanja (0-10) |
6.3 |
Ovaj indeks je prosečna vrednost Indeks obima akcionarskih prava (6), Indeksa snage upravljačke strukture (6) i Indeksa obima korporativne transparentnosti (7). |
||
6. Indeks obima akcionarskih prava (0-10) |
6/10 |
Opis problema |
||
Da li je za prodaju 51% kapitala javnog akcionarskog društva potrebno odobrenje akcionara? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li akcionari koji poseduju 10 % kapitala javnog akcionarskog društva mogu da sazovu vanrednu sednicu akcionara? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Mora li javno akcionarsko društvo da dobije odobrenje svojih akcionara svaki put kada izdaje nove akcije? |
0 |
Ne |
Zakonom o privrednim društvima propisano je da skupština akcionara mora da odobri svako izdavanje novih akcija, ali je može prebaciti na drugi organ (nadzorni odbor) društva što je potrebno onemogućiti. |
|
Da li svi akcionari javnog akcionarskog društva dobijaju direktno pravo preče kupovine na nove akcije? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li akcionari moraju da odobre izbor i razrešenje eksternog revizora? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li promena glasačkih prava (za javno akcionarsko društvo) za određenu klasu akcija mora biti odobrena samo od strane nosilaca tih akcija? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li prodaja 51% udela zahteva odobrenje članova društva? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li članovi društva koji poseduju 10 % udela društva mogu da sazovu sednicu? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li svi članovi moraju pristati da se doda novi član? |
0 |
Ne |
Potrebno je obezbediti saglasnost Skupštine DOO za prijem novog člana. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li svi članovi društva dobijaju direktno pravo preče kupovine novih deonica? |
0 |
Ne |
Potrebno je omogućiti da pravo preče kupovine bude obavezno i da se ne može isključiti aktom društva već isključivo zakonom. |
|
7. Indeks snage upravljačke strukture(0-10) |
9/10 |
Opis problema |
||
Da li je direktoru zabranjeno da bude i predsednik Upravnog odbora? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li Upravni odbor mora da uključi i nezavisne članove? |
1 |
Da, za navedene kompanije |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li akcionari mogu da smene članove Izvršnog odbora bez osnova pre kraja isteka vremena na koje su izabrani? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li kompanija mora da ima odvojenu revizorsku komisiju? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li potencijalni kupac mora uputiti poziv svim deoničarima u cilju sticanja 50% udela u kompaniji? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li kupac mora da isplati dividende u okviru maksimalnog perioda predviđenog zakonom? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje |
|
Da li je povezanim pravnim licima zabranjeno pravo sticanja akcija koje izdaje njena matična kompanija? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li kupac mora da ima mehanizam za rešavanje nesporazuma između članova? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li potencijalni kupac mora da isplati dividende u skladu sa propisanim rokom? |
1 |
Da |
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 44/18) uveden je rok za isplatu dividendi u slučaju d.o.o. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li kupac mora uputiti poziv za otkup udela preostalim vlasnicima nakon sticanja 50% udela u kompaniji? |
0 |
Ne |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
8. Indeks obima korporativne transparentnosti (0-10) |
7/10 |
Opis problema |
||
Da li vlasnički udeli javnog akcionarskog društva koji predstavljaju 5% moraju biti objavljeni? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li, u slučaju javnog akcionarskog društva, informacije o drugim funkcijama u članstvima Upravnih odbora i osnovne informacije o osnovnom zaposlenju moraju da budu dostupne? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li mora biti objavljena naknada pojedinačnih menadžera kod javnih akcionarskih društava? |
0 |
Ne |
Podaci o rukovodiocima i članovima upravljačkih organa su još uvek netransparentni u smislu da podaci o visini zarada i drugih naknada nisu dostupni akcionarima ili potencijalnim kupcima u svakom trenutku. |
|
Da li se poziv za učešće na skupštini akcionara mora poslati sa detaljnim pozivom 21 dana pre održavanja sastanka? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li akcionari javnog akcionarskog društva koji predstavljaju 5% vlasništva mogu da predlože tačku dnevnog reda skupštine akcionara? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Da li, u slučaju javnog akcionarskog društva, godišnji finansijski izveštaji moraju da budu revidirani od strane eksternog revizora? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
Moraju li revizorski izveštaji javnog akcionarskog društva da budu objavljeni i dostupni javnosti? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li se članovi moraju sastati najmanje jednom godišnje? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li deoničari koji predstavljaju 5% vlasništva mogu da predlože tačku dnevnog reda skupštine? |
1 |
Da |
Nema preporuka za unapređenje. |
|
U slučaju društva s ograničenom odgovornošću, da li godišnji finansijski izveštaji moraju da budu revidirani od strane eksternog revizora? |
0 |
Ne |
Neophodno je obezbediti obaveznu eksternu reviziju za DOO bez limita u pogledu prihoda kako bi dobili maksimalne poene. |
Tabela 12: Opis problema u oblasti plaćanje poreza prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
Porez ili obavezan doprinos |
Broj plaćanja |
Napomene o plaćanjima |
Vreme (sati) |
Poreska stopa |
Poreska osnovica |
Ukupna poreska stopa (% profita) |
Napomene o TTR |
Opis problema |
Socijalno osiguranje - poslodavac |
1 |
On-line |
103 |
17.90% |
Bruto plata |
20.19 |
Zakonom
o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 95/18), propisano je smanjenje
stope doprinosa za slučaj nezaposlenosti sa 1,5% na 0,75% (navedena
odredba se primenjuje od 1. januara 2019. godine). Prema tome, zbirna
stopa po kojoj se obračunavaju i plaćaju doprinosi na teret poslodavca
smanjena je sa 17,90% na 17,15%. |
|
Porez na dobit |
1 |
On-line |
37.5 |
15% |
Oporeziva dobit |
13 |
Problem broj 1: Razmotriti umanjenje poreza na dobit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. |
|
Porez na prenos apsolutnih prava |
1 |
2.50% |
Prodajna cena |
1.52 |
Procedura je optimizovana, nema preporuka za unapređenje. |
|||
Porez na imovinu |
4 |
0 |
0.40% |
Vrednost imovine |
1.83 |
Broj plaćanja je četiri, jer je zakonom definisano da postoji jedna poreska obaveza koja se plaća u četiri rate. Prema Doing Business metodologiji se povećava broj plaćanja, iako je to olakšica privredi, a ne otežavajuća okolnost. Ova procedura može da se svede na jedno plaćanje ukoliko bi se uvela mogućnost elektronskog plaćanja. Propisano je da se ova obaveza može platiti u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući plaćanje utvrđenog poreza odjednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje. Ta mogućnost se ostvaruje u praksi. Stopu poreza na imovinu utvrđuje skupština svake jedinice lokalne samouprave i za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, može iznositi do 0,40% (tj. manje od 0,40% ili 0,40%). |
||
Ekološka taksa |
1 |
RSD 306 |
Tona otpada |
0.03 |
Zakonom
o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br.
95/18 i 49/19), nije propisana ekološka taksa koja se naplaćivala u
iznosu od 306 dinara po toni otpada. |
|||
Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine |
12 |
|
|
RSD 2.64 |
Kvadratni metar poslovnog prostora |
0.01 |
|
Zakonom
o naknadama za korišćenje javnih dobara nije propisana ekološka taksa
koja se naplaćivala kao naknada za zaštitu i unapređenje životne
sredine na osnovicu koju čini površina nepokretnosti. Ovim zakonom
propisano je da je osnovica za obavljanje aktivnosti količina zagađenja
odnosno stepen negativnog uticaja na životnu sredinu koja nastaje
obavljanjem aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. Uredba o
kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu
prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu prema količini
zagađenja, odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji
nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada, uslovima za
oslobađanje od plaćanja naknade ili njeno umanjenje, kao i
kriterijumima koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu
sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 29/19 i 55/19), koja se
primenjivala od marta do decembra 2019. godine, određivala je osnovicu
iznosa naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema
emitovanim količinama zagađujućih materija u vazduhu. Obveznik je mogao
sam da obračuna i plati naknadu. |
Druge opštinske naknade (druge naknade u skladu sa zakonom) |
12 |
Promenljive |
Različita |
0 |
Mala suma |
Potrebno je identifikovati svrhu plaćanja ovih naknada i izmeniti Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 47/11, 93/12, 83/16, 104/16 - dr. zakon i 95/18 - dr. zakon), kako bi se objedinila uplata ili eliminisala naknada. Broj plaćanja može da se svede na jedno ukoliko bi se uvelo elektronsko plaćanje ovih naknada. |
||
Doprinosi za socijalno osiguranje za radnika |
0 |
Objedinjeno plaćanje |
19.9% |
Bruto plate |
0 |
Po odbitku |
Procedura je optimizovana, nema primedbi, ni preporuka za unapređenje. |
|
Porez na dodatu vrednost |
1 |
online |
85 |
10% |
Dodata vrednost |
0 |
Nije uključeno |
Procedura je optimizovana, nema primedbi, ni preporuka za unapređenje. |
TOTAL |
33 |
|
225.5 |
|
|
36.6 |
|
|
INDEKS BRZINE POVRAĆAJA PDV-a |
|||
Indeks brzine povraćaja PDV-a |
Odgovor |
Indeks |
Opis problema |
Indeks brzine povraćaja PDV-a (0-100) |
91.09 |
|
|
Povraćaj PDV-a |
|
||
Da li PDV postoji? |
Da |
|
|
Da li proces povraćaja PDV postoji za studiju slučaja? |
Da |
|
|
Ograničenja u procesu povraćaja PDV-a |
nema |
|
|
Verovatnoća revizije (poreske kontrole) zahteva za povraćaj PDV-a (%) |
75% - 100% |
|
|
Da li postoji obavezan vremenski period pre podnošenja zahteva za povraćaj PDV-a? |
Ne |
|
|
Vreme za podnošenje zahteva za povraćaj PDV-a (sati) |
4.0 |
92.0 |
|
Vreme potrebno za povraćaj PDV-a (nedelja) |
10 |
86.4 |
|
Porez na dobit -revizija (poreska kontrola) |
|
||
Da li postoji porez na dobit preduzeća? |
Da |
|
|
Verovatnoća revizije (kontrole) poreza na dobit |
0% - 24% |
|
|
Vreme potrebno preduzeću da se uskladi sa revizijom poreza na dobit preduzeća (sati) |
4.5 |
94.5 |
|
Vreme potrebno za reviziju Poreza na dobit (nedelja) |
Bez poreske revizije po scenariju studije slučaja |
100.0 |
|
Tabela 13: Opis problema u oblasti prekogranične trgovine prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
Indikator |
Vrednost |
Opis problema |
Vreme izvoza: prelaz granice (u satima) |
4 |
Pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku omogućuje primenu zajedničkog tranzitnog postupka na principima NCTS i podnošenje jednog elektronskog tranzitnog dokumenta za tranzitne postupke koji se sprovode između zemalja EU, EFTA, Republike Turske i Republike Severne Makedonije. |
U junu 2015. godine Narodna skupština je potvrdila konvencije koje omogućavaju uvođenje postupka, a operativna primena ovog sistema započeta je 1. februara 2016. godine. |
|
|
Puna primena NCTS postupka rezultuje smanjenjem vremena zadržavanja na granici radi sprovođenja carinskih formalnosti. |
|
|
Troškovi izvoza: prelaz granice (USD) |
47 |
|
Vreme izvoza: pribavljanje dokumentacije (u satima) |
2 |
|
Troškovi izvoza: pribavljanje dokumentacije (USD) |
35 |
|
Vreme uvoza: prelaz granice (u satima) |
4 |
|
Troškovi uvoza: prelaz granice (USD) |
52 |
|
Vreme uvoza: pribavljanje dokumentacije (u satima) |
3 |
|
Troškovi uvoza: pribavljanje dokumentacije (USD) |
35 |
Izvozna dokumenta |
Uvozna dokumenta |
Opis problema |
||
1. |
Tovarni list (Convention des Marchandises Routiers - CMR) |
1. |
Tovarni list (Convention des Marchandises Routiers - CMR) |
U junu 2015. godine Narodna skupština je donela Zakon o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 13/15), koji omogućava uvođenje postupka na principima NCTS, koji podrazumeva 1 elektronski tranzitni dokument za tranzit između zemalja EU, EFTA, Republike Turske i Republike Severne Makedonije i skraćenje vremena zadržavanja na granici radi obavljanja carinskih formalnosti. |
2. |
Komercijalna faktura (5 kopija) |
2. |
Carinska deklaracija za uvoz |
|
3. |
Carinska deklaracija za izvoz |
3. |
Tranzitni dokument |
|
4. |
Tranzitni dokument (T1) |
4. |
Obrazac EUR 1 |
|
5. |
Obrazac EUR 1 |
5. |
Komercijalna faktura |
|
6. |
Lista pakovanja (Packing List) |
6. |
Lista pakovanja (Packing List) |
|
7. |
Priznanica za parkiranje (Parking Receipts) |
7. |
Priznanica za parkiranje (Parking Receipts) |
Tabela 14: Opis problema u oblasti izvršenje ugovora prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
Procedura |
Vreme trajanja |
Opis problema |
Pokretanje postupka za izvršenje |
30 dana |
Na osnovu podataka koji su prikupljeni od predstavnika privrede i kontributora, utvrđeno je da ova procedura za pokretanje postupka u praksi traje neosnovano dugo. Potrebno je smanjiti broj dana za ispunjavanje ove procedure. |
Suđenja i presuda |
495 dana |
Problem
broj 1: Na osnovu podataka koje su prezentovali predstavnici
Ministarstva pravde, zaključeno je da je problem poštovanja zakonskih
rokova u sprovođenju sudskih postupaka u određenoj meri prouzrokovan
nedovoljnim kapacitetom sudova (manjak zaposlenih, nedovoljna tehnička
opremljenost, preopterećenost velikim brojem predmeta, nepostojanje
plana stručnog usavršavanja zaposlenih). U tom smislu, neophodno je
predvideti mere unapređenja kapaciteta sudova. |
Izvršenje presude |
110 dana |
Problem
broj 1: Vremenski okvir koji je postavljen na početku parnice se ne
poštuje u postupku, ročišta se odlažu bez ograničenja u neograničenom
broju slučajeva, pojedine radnje u postupku nisu vremenski ograničene,
a one koje su ograničene rokovi se ne poštuju kao npr. dostavljanje
podnesaka minimum 15 dana pre ročišta. |
Trošak (% od vrednosti imovine) |
39,6% |
|
Trošak advokata (% od vrednosti imovine) |
14.5% |
Funkcionalna analiza Svetske banke iz oktobra 2014. godine ukazala je na probleme u načinu na koji je advokatska tarifa strukturisana, usled čega je preporučeno donošenje nove tarife u skladu sa evropskim standardima. |
Troškovi suda (% od vrednosti imovine) |
13.9% |
Troškovi su adekvatno strukturisani, nema predloga za eventualna poboljšanja i unapređenja. |
Troškovi izvršenja (% od vrednosti imovine) |
11,2% |
Problem broj 1: U slučajevima kada poverilac predlaže sprovođenje izvršnog postupka preko javnog izvršitelja, plaća sudsku taksu za pokretanje postupka definisanu procentualno od vrednosti potraživanja, kao i naknadu i nagradu za rad javnog izvršitelja, prema Javnoizvršiteljskoj tarifi ("Službeni glasnik RS", broj 93/19). Time se izvršni poverilac neopravdano opterećuje prevelikim iznosom koji treba platiti za vođenje izvršnog postupka preko javnog izvršitelja. |
INDEKS KVALITETA SUDSKOG POSTUPKA |
||||
Indeks kvaliteta sudskog postupka (0-18) |
13 |
|
||
Pitanje |
Odgovor |
Rezultat |
Opis problema |
|
Organizacija sudova i sudski postupci (0-5) |
5 |
|
||
Da li postoji sud ili sudsko veće koje se bavi isključivo sudskim sporovima? |
Da |
1.5 |
. |
|
Sud za sporove male vrednosti |
|
1.5 |
|
|
Da li postoji sud za sporove male vrednosti? |
Da |
|
|
|
Ako je odgovor potvrdan, da li je moguće da stranka zastupa samu sebe u tom sporu? |
Da |
|
|
|
Da li je moguće tražiti sredstvo obezbeđenja pre pokretanja sudskog postupka? |
Da |
1.0 |
|
|
Da li se novi predmeti nasumično dodeljuju sudijama? |
Da |
1.0 |
|
|
Da li svedočenje na sudu od strane ženske osobe ima istu pravnu snagu kao svedočenje od strane muške osobe? |
Da |
0.0 |
|
|
Upravljanje predmetima (0-6) |
4,5 |
|
||
Vremenski standardi |
1.0 |
|
||
Da li postoje zakoni koji definišu ukupne rokove za ročišta u parničnom postupku? |
Da |
|
||
Ako je odgovor potvrdan, da li su rokovi utvrđeni za najmanje tri ročišta? |
Da |
|
||
Da li se ovi rokovi poštuju u više od 50% postupaka? |
Da |
|
||
Odlaganje |
0.5 |
|
||
Da li zakon reguliše maksimalan broj odlaganja koji može biti dozvoljen? |
Ne |
|
|
|
Da li su odlaganja ograničena na nepredvidive i izuzetne okolnosti? |
Da |
|
|
|
Ako postoji odredba o odlaganjima, da li se ona poštuje u više od 50 % slučajeva? |
Da |
|
|
|
Da li dva od sledeća četiri izveštaja mogu biti generisana od strane nadležnog suda?: |
Da |
1.0 |
|
|
Da li nadležni sud ima mogućnost sazivanja pripremnog ročišta? |
Da |
1.0 |
|
|
Da li postoje elektronski alati koji su na raspolaganju sudijama u nadležnom sudu u toku postupka? |
Da |
1.0 |
|
|
Da li postoje elektronski alati koji su na raspolaganju advokatima u nadležnom sudu u toku postupka? |
Ne |
0.0 |
Predvideti elektronske alate koji će olakšati advokatima vođenje postupka i komunikaciju sa sudom. |
|
Automatizacija sudova (0-4) |
1.5 |
|
||
Da li tužba može biti elektronski podneta putem namenske platforme nadležnog suda? |
Ne |
0.0 |
Omogućiti elektronsko podnošenje tužbe i predloga za izvršenje. |
|
Da li je moguće preduzimati radnje u elektronskoj formi u toku postupka koji je pokrenut pred nadležnim sudom? |
Ne |
0.0 |
Omogućiti elektronsku komunikaciju između suda i stranaka u postupku. |
|
Da li sudske takse mogu biti plaćene elektronski u nadležnom sudu? |
Da |
1.0 |
|
|
Objavljivanje presuda |
0.5 |
Omogućiti objavu presuda uz poštovanje ličnih podataka. |
||
Da li su donete presude u privrednim sporovima na svim nivoima dostupne široj javnosti u službenim glasilima, novinama, na internetu ili veb-stranici suda? |
Ne |
|
Omogućiti objavu presuda uz poštovanje ličnih podataka u službenom glasniku ili portalu suda. |
|
Da li su presude donete u privrednim sporovima u apelacionom i Vrhovnom kasacionom sudu dostupne široj javnosti u službenim glasilima, novinama, na internetu ili veb-stranici? |
Da |
|||
Alternativno rešavanje sporova (0-3) |
2 |
|
||
Arbitraža |
|
1 |
|
|
Da li je postupak domaće arbitraže u privrednim sporovima regulisan posebnim zakonom ili posebnim odeljkom zakona kojim je regulisan parnični postupak, regulišući sve njegove aspekte? |
Da |
|
|
|
Da li postoje privredni sporovi - pored onih koji se bave javnim redom ili javnim politikama - koji se ne mogu rešiti u postupku arbitraže? |
Da |
|
|
|
Da li su validne arbitražne klauzule ili sporazumi o utvrđivanju nadležnosti arbitraže u postupcima koji su u redovnoj nadležnosti sudova? |
Da |
|
|
|
Medijacija/Pomirenje |
1.5 |
|
||
Da li je utvrđena mogućnost dobrovoljne medijacije ili pomirenja? |
Da |
|
|
|
Da li su medijacija, pomirenje ili oba postupka regulisani posebnim zakonom ili posebnim odeljkom zakona kojim je regulisan parnični postupak, regulišući sve njihove aspekte? |
Da |
|
|
|
Da li postoje finansijski podsticaji za stranke da pokušaju medijaciju ili mirenje (na primer, ako je medijacija ili mirenje uspešno - da se izvrši refundacija taksi za podnošenje tužbe, poreski podsticaji kod poreza na dobit ili slično)? |
Da |
|
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", broj 95/18) je propisano da se stranke oslobađaju od plaćanja takse ukoliko se parnični postupak okonča do dana zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva. |
10. Pokretanje i sprovođenje stečaja nad pravnim licima
Tabela 15: Opis problema u oblasti stečaja prema metodologiji i studiji slučaja Svetske banke
INDEKS KVALITETA REGULATORNOG OKVIRA ZA SPROVOĐENJE STEČAJNOG POSTUPKA |
|||
Indeks kvaliteta regulatornog okvira za sprovođenje stečajnog postupka (0-16) |
15,5 |
|
|
Pitanje |
Odgovor |
Rezultat |
Opis problema |
Indeks početka postupka (0-3) |
2,5 |
|
|
Koji postupci su dužniku na raspolaganju na početku stečajnog postupka? |
(a) Dužnik može podneti zahtev i za stečaj i za reorganizaciju |
1 |
|
Da li propisi kojima se uređuje stečaj dozvoljavaju poveriocu da pokrene postupak za stečaj dužnika? |
(b) Da, ali poverilac samo može podneti zahtev za likvidaciju |
0.5 |
Potrebno je omogućiti poveriocima da podnesu UPPR |
Po kom osnovu je dozvoljeno pokrenuti postupak prema propisima koji uređuju stečaj? |
(v) Obe (a) i (b) opcije su dozvoljene, ali samo jedna od njih može da se sprovede |
1 |
|
Indeks upravljanja imovinom stečajnog dužnika (0-6) |
6 |
Opis problema |
|
Da li propisi kojima se uređuje stečaj dozvoljavaju nastavak realizacije ugovora o snabdevanju dužnika osnovnim dobrima i pružanju osnovnih usluga? |
Da |
1 |
|
Da li propisi kojima se uređuje stečaj dozvoljavaju raskid ugovora prezaduženog dužnika? |
Da |
1 |
|
Da li propisi kojima se uređuje stečaj dozvoljavaju raskid povlašćenih transakcija? |
Da |
1 |
|
Da li propisi kojima se uređuje stečaj dozvoljavaju raskid transakcija po nerealno niskoj vrednosti? |
Da |
1 |
|
Da li propisi kojima se uređuje stečaj predviđaju mogućnost da dužnik dobije kredit nakon početka stečajnog postupka? |
Da |
1 |
|
Da li propisi kojima se uređuje stečaj daju prioritet post-stečajnom kreditu? |
(b) Da, ali samo nad običnim neprivilegovanim kreditorima, ali ne i nad privilegovanim kreditorima |
1 |
|
Indeks postupka reorganizacije (0-3) |
3 |
Opis problema |
|
Koji poverioci glasaju o predloženom planu reorganizacije? |
b) Samo oni na čija prava utiče predloženi plan |
1 |
|
Da li propisi kojima se uređuje stečaj zahtevaju da odvojeni poverioci u postupku reorganizacije dobiju najmanje onoliko koliko bi dobili u postupku likvidacije? |
Da |
1 |
|
Da li su poverioci podeljeni u klase za potrebe glasanja o planu reorganizacije, da li svaka klasa glasa odvojeno i da li su poverioci u istoj klasi tretirani jednako? |
Da |
1 |
|
Indeks učešća poverioca (0-4) |
4 |
Opis problema |
|
Da li je prema propisima kojima se uređuje stečaj potrebna saglasnost od strane poverilaca za izbor, odnosno imenovanje stečajnog upravnika? |
Da |
1 |
Nema preporuka za unapređenje. Potrebno je pratiti implementaciju. |
Da li je prema propisima kojima se uređuje stečaj potrebna saglasnost od strane poverilaca za prodaju imovine dužnika? |
Da |
1 |
Zavisi od načina prodaje. Kod prodaje sa javnim nadmetanjem i prodaje sa javnim prikupljanjem ponuda nije potrebna saglasnost, dok kod prodaje neposrednom pogodbom potrebna je saglasnost poverilaca. |
Da li propisi kojima se uređuje stečaj predviđaju da poverilac ima pravo da zatraži informacije od stečajnog upravnika? |
Da |
1 |
Zakonom
o izmenama i dopunama Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj
95/18) u članu 10. Zakona dodat je stav 2. kojim se posebno daje pravo
svim poveriocima da zatraže i da od stečajnog upravnika blagovremeno
dobiju sve informacije koje se odnose na stečajnog dužnika, na tok
stečajnog postupka i na imovinu i upravljanje imovinom stečajnog
dužnika. Na ovaj način svakom stečajnom poveriocu je, bez obzira na
visinu njegovog potraživanja, pružena mogućnost da se u ovom trenutku
informiše o finansijskom stanju stečajnog dužnika. Sa druge strane, ako
stečajni upravnik ne postupi u skladu sa tim, obezbeđena je zaštita
kroz odredbe o disciplinskoj odgovornosti stečajnih upravnika. Iz
usvojenih izmena postignuta je veća transparentnost u razmeni podataka
između stečajnog upravnika i poverilaca. |
Da li propisi kojima se uređuje stečaj predviđaju da poverilac ima pravo prigovora na odluke prihvatajući ili odbijajući potraživanja poverilaca? |
Da |
1 |
|
Vizija Programa jeste obezbeđivanje ekonomskog i privrednog rasta Republike Srbije kroz uticaj na faktore koji se tiču uslova poslovanja. Stvaranje boljih privrednih uslova i boljeg privrednog ambijenta ogleda se u: unapređenju efikasnosti postupka osnivanja privrednog društva; ubrzavanju izdavanja dozvola za građenje; poboljšanje efikasnosti priključenja na distributivni sistem električne energije; unapređenje postupka uknjižbe imovine; poboljšanje uslova za dobijanje kredita; unapređenje prava malih akcionara; unapređenje sistema plaćanja poreza; unapređenje postupka carinjenja robe; unapređenje postupka namirenja potraživanja; povećanje efikasnosti stečajnog postupka. Unapređenjem ovih elemenata podstiču se domaći i strani investitori na ulaganje i samim tim, utiče se na rast broja privrednih društava.
Uticajem na ove faktore, Republika Srbija poboljšaće poziciju na rang listi Svetske banke, što će povratno delovati na motivisanje investitora da ulažu u Republiku Srbiju.
Opšti cilj Programa je unapređenje uslova poslovanja. Pokazatelj efekta je unapređenje ranga Republike Srbije na Doing Business listi.
Opšti cilj: Unapređenje sistema izveštavanja i komunikacije sa Svetskom bankom.
Posebni ciljevi su:
1. Unapređenje efikasnosti postupka osnivanja privrednog društva;
2. Ubrzavanje izdavanja dozvola za građenje;
3. Unapređenje mehanizma priključenja na distributivni sistem električne energije;
4. Unapređenje postupka uknjižbe imovine;
5. Poboljšanje uslova za dobijanje kredita;
6. Unapređenje nivoa prava manjinskih akcionara;
7. Unapređenje sistema plaćanja poreza;
8. Unapređenje postupka carinjenja robe;
9. Unapređenje postupka namirivanja potraživanja;
10. Povećanje efikasnosti stečajnog postupka.
Iako je Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije predviđeno da program ima po pravilu tri posebna cilja, ovim programom je predviđeno deset posebnih ciljeva, kao i opšti cilj, sa namerom da se istakne značaj svake od oblasti koja utiče na rang Republike Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovanja, kao i iz potrebe da se na svaku od ovih oblasti pojedinačno utiče realizacijom mera i aktivnosti predviđenih ovim programom i Akcionim planom.
Za sprovođenje operativnih aktivnosti iz ovog programa nije potrebno izdvajanje dodatnih finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.
13. Mere za ostvarivanje posebnih ciljeva i mere za ostvarivanje opšteg cilja
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 1: Unapređenje efikasnosti postupka osnivanja privrednog društva
Mera 1.1. Ujednačavanje i smanjenje troškova u postupku osnivanja privrednog društva.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 2: Ubrzavanje ishodovanja dozvola za gradnju
Mera 2.1 Uvođenje elektronskog sistema (od lokacijskih uslova do uknjižbe nepokretnosti) za izdavanje dozvola za građenje.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 3: Unapređenje mehanizma priključenja na distributivni sistem električne energije
Mera 3.1: Uspostavljanje mehanizma efikasnog priključenja na distributivni sistem električne energije prema stvarnim troškovima priključenja.
Mera 3.2: Efikasno praćenje procesa izdavanja uslova i priključenja na distributivni sistem električne energije.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 4: Unapređenje postupka uknjižbe imovine
Mera 4.1: Smanjenje vremena trajanja postupka unosa podataka u katastar.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 5: Poboljšanje uslova za dobijanje kredita
Mera 5.1: Unapređenje obuhvata informacija o zaduženosti potražioca zajmovnih sredstava.
Mera 5.2: Unapređenje pravnog i institucionalnog okvira u vezi transparentnosti informacija o sredstvima obezbeđenja.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 6: Unapređenje nivoa prava manjinskih akcionara
Mera 6.1: Unapređenje zaštite prava manjinskih akcionara i transparentnosti.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 7: Unapređenje sistema plaćanja poreza
Mera 7.1: Smanjenje poreskog i administrativnog opterećenja.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 8: Unapređenje postupka carinjenja robe
Mera 8.1: Unapređenje postupka pripreme i podnošenja carinskih dokumenata.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 9: Unapređenje postupka namirivanja potraživanja
Mera 9.1: Unapređenje efikasnosti za pokretanje postupka namirenja potraživanja pred sudom.
Mera 9.2: Smanjenje troškova izvršnog postupka.
Mere za ostvarivanje Posebnog cilja 10: Povećanje efikasnosti stečajnog postupka
Mera 10.1: Unapređenje transparentnosti stečajnog postupka.
Mera 10.2: Smanjenje troškova stečajnog postupka.
Mera 10.3: Unapređenje efikasnosti u pokretanju stečajnog postupka.
Mere za ostvarivanje Opšteg cilja:
Mera 11.1: Prikupljanje, praćenje i objavljivanje statistika iz Akcionog plana po traženim parametrima (vreme, troškovi i procedure) od važnosti za napredak Republike Srbije na Doing Business listi.
Mera 11.2: Uspostavljanje mehanizma redovne komunikacije Zajedničke grupe sa Svetskom bankom.
14. Konsultacije sa zainteresovanim stranama
Tokom izrade Programa sproveden je širok konsultativni proces sa zainteresovanim stranama: državnim organima, organizacijama i udruženjima, predstavnicima privrede i ekspertima za pojedinačne oblasti. Konsultacije su sprovedene kroz organizovanje okruglih stolova i sastanaka.
- U toku izrade Predloga programa sa pratećim Akcionim planom sprovedene su odmah nakon objavljivanja poslednjih rezultata Svetske banke za 2019. godine konsultacije sa svim ciljnim grupama i zainteresovanim stranama i održani su sastanci. Najveći broj sastanaka održan je sa Ministarstvom privrede koje je nosilac aktivnosti ili partner u realizaciji u najvećem broju oblasti koje meri ova rang lista (započinjanje poslovanja, rešavanje stečaja, dobijanje kredita i manjinski akcionari). Najefektivnije konsultacije i dogovori oko daljih unapređenja izvršeni su sa Ministarstvom privrede u oblasti Rešavanja stečaja gde su se dogovarale dalje aktivnosti odmah nakon velikog napretka koji je ostvaren u izveštajnom periodu za 2019. godinu. Iako mere koje su predložene u Akcionom planu od strane Ministarstva privrede nisu u potpunosti prihvaćene iz razloga koji se uglavnom odnose na umanjenje troškova stečajnog postupka i pooštravanja odgovornosti stečajnih upravnika, o svim predlozima mera prethodno se diskutovalo.
- Ministarstvo pravde je prilikom izrade Akcionog plana u februaru 2020. godine predstavilo ekspertima, koji su radili na formulisanju mera u Akcionom planu, sve performanse svoga sistema rada sa sudovima kako bi se mere mogle prilagoditi postojećim tehničkim mogućnostima.
- Zahvaljujući okruglim stolovima koje je NALED organizovao sa kontributorima i predstavnicima nadležnih institucija, rasvetljene su brojne nedoumice u pogledu metodologije Svetske banke, kao i upitnika na osnovu kojih se formiraju ocene na rang listi. Istovremeno početkom februara 2020. godine održana su i tri konferencijska razgovora sa predstavnicima Svetske banke radi pojašnjenja unapređenja u oblasti upisa prava u katastru i priključenja na struju.
- Konsultacije su sprovedene od kraja oktobra 2019. godine, kada je izašao poslednji izveštaj Svetske banke i celokupno vreme dok se radilo na Akcionom planu.
- Za konsultacije su korišćeni okrugli stolovi i paneli, ali su veoma intenzivno upotrebljavani online konferencijski razgovori sa različitim timovima Svetske banke, a nakon početka vanrednog stanja i sa predstavnicima svih zainteresovanih institucija.
- U konsultativnom procesu uvek su bili uključeni predstavnici operativne radne grupe unutar Zajedničke grupe za Doing Business, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao predsedavajući grupom, NALED kao ekspertska podrška u formulisanju mera i Republički sekretarijat za javne politike koji je značajan doprinos dao u metodološkoj strukturi ovoga dokumenta.
- Veliki deo predloženih mera je prihvaćen od strane predloženih nosioca aktivnosti, kao npr. uvođenje jedinstvenog postupka registracije društva i evidentiranja stvarnih vlasnika, obavezno vođenje i objavljivanje statistika od strane ALSU, uvođenje e-Aukcije u postupku stečaja i sl.
- Nisu prihvaćeni predlozi pojedinih institucija kojima se sugeriše smanjivanje već ionako kratkih rokova za postupanje drugih nadležnih organa, kao ni predlozi kojima se ne bi ostvario napredak na listi jer ne utiče na smanjenje troškova, vremena ili broja procedura, kao ni predlozi da se ukinu određene mere koje su uređene zakonom, a ne primenjuju se u praksi.
15. Izveštavanje o realizaciji Akcionog plana
Sastavni deo ovog programa je Akcioni plan za sprovođenje Programa za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing Business za period 2020-2023.
Nosilac Programa, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na osnovu izveštaja institucija koje su nosioci mera i aktivnosti izveštava Vladu o realizaciji ciljeva, mera i aktivnosti iz Akcionog plana. Izveštavanje se vrši na kvartalnom nivou. Akcionim planom predviđene su konkretne mere koje će se preduzeti radi obezbeđenja uslova da se ciljevi Programa realizuju, određeni su nosioci i partneri za sprovođenje tih mera, kao i rokovi i sredstva za njihovo sprovođenje.
Kako bi se osiguralo redovno praćenje realizacije Akcionog plana i njime predviđenih aktivnosti, ovim dokumentom se obavezuju sve institucije i organizacije koje su nosioci aktivnosti da:
1) kvartalno izveštavaju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Zajedničku grupu o statusu aktivnosti (sprovedene/nisu sprovedene/u toku);
2) prikupljaju i dostavljaju Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture i Zajedničkoj grupi statističke i druge podatke kojima se dokazuju sprovedene aktivnosti;
3) detaljno obrazlože zašto određene aktivnosti nisu sprovedene;
4) popune upitnik Svetske banke u oblastima u kojima su nosioci aktivnosti;
5) redovno se odazivaju sastancima i drugim aktivnostima predviđenim radom Zajedničke grupe.
Sastavni deo ovog programa je Akcioni plan za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang-listi Svetske banke o uslovima poslovanja "Doing Business" za period 2020-2023. godine.
Ovaj program objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprava i na internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ovaj program objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Akcioni plan za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing business za period 2020 - 2023. godine, koji je sastavni deo ovog programa, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 89/2020, možete pogledati OVDE