POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA PREDŠKOLSKE USTANOVE ČIJI JE OSNIVAČ GRAD BEOGRAD("Sl. glasnik RS", br. 41/2019 i 93/2020 - Aneks I) |
1.1. Predmet kolektivnog ugovora
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) u skladu sa zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni) u predškolskim ustanovama čiji je osnivač grad Beograd (u daljem tekstu: poslodavac), međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora, postupak za njegovo zaključivanje i druga pitanja od značaja za osnivača, poslodavca i zaposlene.
Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene u predškolskim ustanovama čiji je osnivač grad Beograd, osim na direktore, čija se prava, obaveze i odgovornosti regulišu zakonom i posebnim aktima.
Osnivačem se, u smislu ovog ugovora, smatra grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora smatra se lice koje je, u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos s poslodavcem.
Poslodavcem u smislu ovog ugovora, smatraju se predškolske ustanove, čiji je osnivač grad Beograd, osnovane za vršenje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, i koje su kao takve određene zakonom.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja određena je Zakonom o javnim službama, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.
Obaveza osnivača je da predškolskim ustanovama: obezbedi materijalno-finansijske, tehničke i druge potrebne uslove za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti; prati, unapređuje i ujednačava uslove rada i preduzima mere za opšte unapređivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece.
Obaveza poslodavca je da prati i preduzima sve neophodne mere u skladu sa zakonom, za obavljanje delatnosti.
Ovim ugovorom uređuju se:
- zasnivanje radnog odnosa;
- radno vreme;
- plate, naknade i druga primanja;
- odmori i odsustva;
- ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih;
- stručno usavršavanje zaposlenih;
- naknada štete;
- zabrana konkurencije;
- uslovi za rad sindikata;
- zaključivanje i primena ovog ugovora i
- druga pitanja od značaja za učesnike ovog ugovora.
1.2. Odnos zakona, opšteg akta, ugovora i kolektivnog ugovora kod poslodavca
Odredbe ugovora o radu kojima su utvrđena manja prava i nepovoljniji uslovi od uslova utvrđenih zakonom, ovim ugovorom, Pravilnikom o radu i Kolektivnim ugovorom, a koji se zasnivaju na netačnom obaveštavanju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih ništavi su. Ništavost odredaba Ugovora o radu utvrđuje se pred nadležnim sudom. Pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.
Ovaj ugovor predstavlja osnov za regulisanje međusobnih prava, obaveza i odgovornosti između osnivača, poslodavca i zaposlenih (u daljem tekstu: učesnici ugovora) na teritoriji grada Beograda, neposredno se primenjuje i njegove odredbe imaju snagu obaveznosti za učesnike ugovora i sve zaposlene u predškolskim ustanovama na teritoriji grada Beograda.
Sve nastale promene koje menjaju ugovorena prava, obaveze, odgovornosti i uslove rada, regulišu se izmenama i dopunama ovog ugovora, po postupku za njegovo donošenje.
Opštim aktom mogu se utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i ovim ugovorom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima poslodavca.
Predškolska ustanova i reprezentativni sindikati su obavezni da na odgovarajući i efikasan način unapređuju svest i informisanost zaposlenih i da sprečavaju sve vidljive pojave zlostavljanja na radnom mestu, diskriminaciju a naročito: sprečavanje neprimerenog komuniciranja među zaposlenima, sprečavanje održavanja socijalnih odnosa među zaposlenima kao i napade na lični ugled zaposlenih.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje, izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati platu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Poslodavac je dužan da zaposlenog pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da ga osposobljava za njihovo sprovođenje.
2.1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos u predškolskoj ustanovi može se zasnovati sa licem koje ispunjava opšte i posebne uslove koji su propisani Zakonom o radu, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova predškolske ustanove.
Pre raspisivanja konkursa za prijem u radni odnos, poslodavac je u obavezi da pribavi saglasnost, u skladu sa propisima kojima se uređuje postupak dobijanja saglasnosti za novo zapošljavanje i mišljenje reprezentativnog sindikata u Ustanovi.
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova obavezno sadrži:
- organizacione delove kod poslodavca;
- naziv i opis poslova;
- vrstu i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i druge posebne uslove za rad na tim poslovima;
- broj izvršilaca.
Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova mora se utvrditi broj izvršilaca u skladu sa normativom.
U radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice, koje pored ostalih propisanih uslova zakonom ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom.
Radni odnos u ustanovi može se zasnovati na osnovu konkursa na neodređeno vreme i određeno vreme, koji raspisuje direktor u skladu sa zakonom ili preuzimanjem iz druge javne službe, uz prethodnu saglasnost zaposlenih na način propisan zakonom kojim se uređuju radni odnosi u javnim službama.
Ustanove mogu vršiti i uzajamno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme, na odgovarajuće poslove, na osnovu potpisanog sporazuma o uzajamnom preuzimanju uz prethodnu saglasnost zaposlenih, ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja do 20%.
Dokaz o ispunjenosti uslova za prijem u radni odnos sastavni su deo prijave na konkurs a dokaz o psihičkoj, fizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti za rad sa decom pribavlja se pre zaključenja ugovora o radu.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim u ugovoru o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga, ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ugovor o radu može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom u skladu sa Zakonom.
Direktor je dužan da prilikom prijema zaposlenog u radni odnos na određeno vreme naročito ceni okolnosti koje se odnose na to da je lice koje se prima u radni odnos u ranijem periodu obavljalo poslove radnog mesta na kojem zasniva radni odnos i da je za to vreme uredno ispunjavao svoje radne obaveze.
Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad u skladu sa zakonom.
Radni odnos može da se zaključi sa licem koji prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, pripravnika-stažiste ili volontera u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u ustanovi.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa u predškolskoj ustanovi odlučuje direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa zakonom.
Svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem, dostavlja se zaposlenom u pisanom obliku, u skladu sa zakonom.
Po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora, odlučuje upravni odbor predškolske ustanove.
3.1. Puno i nepuno radno vreme, noćni rad
Puno radno vreme zaposlenih u predškolskim ustanovama Beograda iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja traje pet radnih dana.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom, u skladu sa zakonom.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se poslovi koji mogu da se obavljaju sa nepunim radnim vremenom.
Poslodavac je dužan da pre utvrđivanja poslova sa nepunim radnim vremenom, zatraži mišljenje reprezentativnih sindikata (u daljem tekstu: Sindikati). U zahtevu je dužan da navede razloge za utvrđivanje radnih mesta sa nepunim radnim vremenom.
Sindikati su dužni da dostave mišljenje u roku od 5 radnih dana od dana dobijanja zahteva.
Poslodavac je dužan da po utvrđivanju potrebe za popunu slobodnih radnih mesta utvrđenih Pravilnikom, a pre raspoređivanja zaposlenih ili objavljivanja oglasa za popunu radnih mesta u sredstvima javnog informisanja, istakne na oglasnoj tabli interni oglas za popunu radnih mesta sa punim ili nepunim radnim vremenom, u kome je naveden rok za prijavu koji nije kraći od 5 radnih dana.
Zahtev zaposlenog za prelazak na puno ili nepuno radno vreme, poslodavac je dužan da razmotri i da zaposlenog pisanim putem obavesti o donetoj odluci u roku od 5 dana od dana prijema zahteva.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ostvaruje pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije Zakonom ili ovim kolektivnim ugovorom drugačije određeno.
Zaposlenom koji radi na poslovima sa nepunim radnim vremenom poslodavac je dužan da obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom na istim ili srodnim poslovima.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje neprekidno, uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od dvanaest časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, pre početka obavljanja prekovremenog rada, izda nalog za obavljanje prekovremenog rada koji sadrži razloge za takav rad.
Predlog za uvođenje prekovremenog rada daje neposredni rukovodilac zaposlenog a saglasnost na dati predlog daje direktor Ustanove ili lice koje on ovlasti, koje sačinjava nalog za prekovremeni rad.
Nalog iz prethodnog stava se podnosi pre početka perioda u kojem je potrebno obaviti poslove koji iziskuju prekovremeni rad, a najkasnije istog dana kada postoji potreba za prekovremenim radom, pre početka obavljanja prekovremenog rada.
Evidencija o obavljenom prekovremenom radu je obavezna i sadrži pregled o ostvarenim satima na dnevnom i mesečnom nivou kao i izveštaj o obavljenim poslovima a koju potpisuju zaposleni i neposredni rukovodilac zaposlenog. Evidencija i rešenje o priznavanju prava na uvećanu platu, dostavljaju se poslednjeg dana u mesecu obračunskoj službi poslodavca radi isplate dodatka za prekovremeni rad u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
Ukoliko se rad organizuje u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
Direktor može da izvrši preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom, u slučaju:
- kada to zahteva priroda delatnosti, radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena i
- u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.
Preraspodela radnog vremena zaposlenog vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
4.1. Odmor u toku dnevnog rada
Zaposleni u predškolskoj ustanovi koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi koji rade duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 15 minuta.
Zaposleni koji u predškolskoj ustanovi radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku rada donosi direktor.
Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz stava 1. ovog člana, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa zakonom.
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim ugovorom.
Ako zaposleni u predškolskoj ustanovi koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana, a najviše 30 radnih dana, po svim osnovama.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog u trajanju od 20 radnih dana uvećava se po osnovu:
1. Staža osiguranja:
- do 5 godina rada - 1 radni dan,
- od 5 do 10 godina rada - 2 radna dana,
- od 10 do 15 godina rada - 3 radna dana,
- od 15 do 20 godina rada - 4 radna dana,
- od 20 do 25 godina rada - 5 radnih dana,
- od 25 do 30 godina rada - 6 radnih dana,
- preko 30 godina rada - 7 radnih dana;
2. Stručne spreme / obrazovanja:
- sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, kao i sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine - 5 radnih dana;
- sa srednjim obrazovanjem - 4 radna dana;
- sa ostalim nivoima obrazovanja - 2 radna dana;
3. Uslova rada:
- otežani uslovi rada, u skladu sa opštim aktom ustanove - 5 radnih dana;
4. Doprinosa na radu:
- za ostvarene izuzetne rezultate - 3 radna dana;
- za vrlo uspešne rezultate - 2 radna dana;
- za uspešne rezultate - 1 radni dan.
Pod izuzetno ostvarenim rezultatima rada smatra se uvođenje inovacija u radu kojima se unapređuje delatnost Ustanove kao i obavljanje naročito kreativnog posla (izrada didaktičkih sredstava, akata i sl.).
Pod vrlo uspešnim rezultatima rada smatra se usvajanje inicijativa i predloga za racionalnije poslovanje Ustanove, uspešno obavljanje poslova u uslovima smanjenog broja izvršilaca u odnosu na normativ, kao i adekvatno predstavljanje Ustanove na stručnim skupovima.
Pod uspešnim rezultatima smatra se obavljanje svih potrebnih dodatnih i vanrednih poslova.
Doprinos na radu utvrđuje se na osnovu obrazloženog predloga neposrednog rukovodioca zaposlenog;
5. Socijalni uslovi:
- zaposlenom invalidu - 3 radna dana,
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina - 3 radna dana,
- zaposlenom sa maloletnim detetom - 3 radna dana,
- zaposlenom sa dvoje ili više dece do 16 godina života - 3 radna dana,
- zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete sa smetnjama u razvoju ili dete sa invaliditetom - 3 radna dana.
Samohranim roditeljem, u smislu ovog ugovora, smatra se roditelj koji sam vrši roditeljsko pravo, kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda ili kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.
Samohranim roditeljem smatra se i drugi roditelj koji je potpuno ili trajno nesposoban za privređivanje, a nije stekao pravo na penziju ili kada se drugi roditelj nalazi na izdržavanju kazne duže od šest meseci.
Ne smatra se, u smislu ovog ugovora, samohranim roditeljem onaj koji po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnuje novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.
U slučaju da se istovremeno steknu dva ili više osnova iz tačke 5, onda se godišnji odmor uvećava za 5 radnih dana.
Godišnji odmor po svim osnovama iz stava 2. ovog člana ne može da se koristi u trajanju dužem od 30 radnih dana;
6. Zaposlenom sa navršenih 55 godina života ili 35 godina radnog staža - 5 radnih dana.
Godišnji odmor po osnovama iz stava 2. tač. 1. do 5. ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana, a po osnovu tačke 6. ne može se koristiti u trajanju dužem od 35 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, na način kojim se ne remeti proces rada.
U zavisnosti od potrebe posla, direktor odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Direktor može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
Ako se zaposleni razboli u toku korišćenja godišnjeg odmora, vreme odobrenog bolovanja ne uračunava se u godišnji odmor.
Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu plate u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sledećim slučajevima:
1) sklapanje braka - 7 radnih dana;
2) sklapanje braka člana uže porodice - 5 radnih dana;
3) porođaja supruge ili usvajanje deteta - 5 radnih dana;
4) porođaj člana uže porodice - 1 radni dan;
5) teže bolesti člana uže porodice - 7 radnih dana;
6) zaštite od otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 5 radnih dana;
7) selidba domaćinstva na području mesta rada - 2 radna dana;
8) selidba domaćinstva van teritorije grada Beograda - 3 radna dana;
9) učestvovanje na sindikalnim susretima, seminarima za obrazovanje sindikalnih aktivista, RSI - 7 radnih dana;
10) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora i zaštite zdravlja - 7 radnih dana;
11) tri uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi;
12) radi davanja krvne plazme, 1 radni dan;
13) smrti člana uže porodice - 7 radnih dana;
14) smrti roditelja bračnog druga - 3 radna dana;
15) polaganja stručnog ispita - 5 radnih dana;
16) za polazak deteta u prvi razred osnovne škole - 3 radna dana;
17) za rešavanje neodložnih ličnih potreba - 2 radna dana;
18) stručno usavršavanje - 3 radna dana.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika u skladu sa Zakonom.
Odsustvo u slučaju porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i davanja koštane srži, tkiva ili organa, rekreativnog odmora, RSI i stručnog usavršavanja ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Direktor rešenjem odobrava korišćenje i dužinu plaćenog odsustva.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade plate (neplaćeno odsustvo) do 7 radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
1. negovanja bolesnog člana uže porodice - do 7 radnih dana;
2. smrti članova šire porodice - do 5 radnih dana;
3. poseta bračnom drugu van teritorije grada Beograda - do 7 radnih dana;
4. nega člana šire porodice - do 3 radna dana;
5. obavljanje privatnih poslova zaposlenog - 2 radna dana.
Članovima šire porodice smatraju se članovi porodice koji nisu navedeni u članu 28. stav 4. ovog ugovora.
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši 3 godine života, kada mu miruju prava i obaveze po osnovu rada.
Odsustvo može da počne najranije danom okončanja porodiljskog odsustva, ali može i kasnije. Roditelj je dužan da o tome pismeno obavesti poslodavca.
Poslodavac može na zahtev zaposlenog, da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
1. obrazovanja, osposobljavanja ili specijalizacije;
2. obavljanja drugih privatnih poslova;
3. lečenja o sopstvenom trošku;
4. u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom poslodavca.
Neplaćeno odsustvo se odobrava na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo sa rada i do jedne godine, u ostalim opravdanim slučajevima, kada se o tome sa poslodavcem postigne sporazum.
Poslodavac će odbiti zahtev zaposlenog za neplaćeno odsustvo, ukoliko takvo odsustvo remeti proces rada.
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje zakonom, opštim aktom ili ovim ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1. odlaska na odsluženje odnosno dosluženje vojnog roka;
2. privremenog upućivanja na rad u inostranstvo od poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska konzularna i druga predstavništva;
3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj i sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca;
4. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izvršne mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju od šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana po isteku mirovanja radnog odnosa, vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Opšta zaštita zaposlenih, zaštita ličnih podataka, zaštita materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe, zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama, obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad, vrši se u svemu u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Zaposlena u predškolskoj ustanovi za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.
Direktor je dužan da zaposlenoj u predškolskoj ustanovi iz stava 1. ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.
Zaposlena u predškolskoj ustanovi za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Zaposlena u predškolskoj ustanovi za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, sredstva za higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje opreme za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svake ustanove.
Poslodavac je dužan da na osnovu izvršene procene rizika Aktom o proceni rizika utvrdi radna mesta na kojima postoji povećani rizik od povreda i/ili oštećenja zdravlja, kao i da utvrdi mere za njihovo otklanjanje.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti ustanove.
Zaposleni koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom, invalidi rada, u skladu sa Aktom o proceni rizika, imaju pravo na korišćenje odmora za prevenciju radne invalidnosti, rehabilitaciju i preventivnu rekreaciju u banjskim i klimatskim lečilištima, prema uputstvima Medicine rada.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu, na početku kalendarske godine za tu kalendarsku godinu, a po prethodno dobijenoj preporuci Medicine rada, određuje zaposlene koji imaju pravo na korišćenje odmora iz prethodnog stava.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti, invaliditeta, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, hirurških intervencija i težih bolesti, a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se osposobljavaju za bezbedan i zdrav rad i za pružanje prve pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da kontrolišu svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i da ako rade na radnom mestu sa povećanim rizikom obavljaju lekarske preglede na koje ih upućuje poslodavac, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni je odgovoran ako ne koristi ili suprotno nameni koristi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu koju je obezbedio poslodavac, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Poslodavac je dužan da u ustanovi obezbedi organizovanje i sprovođenje preventivnih mera koje čine sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca u cilju sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.
Poslodavac može u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva i to najmanje u visini 0,20% na masu sredstava isplaćenih na ime plate za svaki mesec koja će se koristiti za organizovani rekreativni odmor, a zaposleni su dužni da rekreativni odmor koriste u skladu sa Pravilnikom koji sporazumno donesu sindikati, potpisnici ovog ugovora i Osnivač.
U tom cilju poslodavac i reprezentativni sindikat će omogućiti korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u skladu sa pravilnikom koji sporazumno donose poslodavac i sindikat, uz prethodnu saglasnost osnivača.
Pod pojmom prevencija označavaju se aktivnosti kojima je cilj sprečavanje pojavljivanja fizičkog, intelektualnog, psihičkog ili čulnog oštećenja (primarna prevencija) odnosno sprečavanje da oštećenja prouzrokuju trajna funkcionalna ograničenja ili invaliditet (sekundarna prevencija).
Prevencija može obuhvatiti više različitih delovanja uključujući adaptaciju radnih mesta radi sprečavanja nastanka profesionalnih invaliditeta.
Poslodavac je dužan da organizuje sistematski pregled za sve zainteresovane zaposlene jednom godišnje koji obuhvata laboratorijsku analizu krvne slike, ginekološki pregled sa ultrazvukom i brisevima, ultrazvuk abdomena, pregled štitne žlezde, urološki i internistički pregled.
Poslodavac se obavezuje da jednom u dve godine organizuje sledeće preglede: mamografiju, ultrazvuk dojke/prostate po preporuci lekara specijaliste prilikom obavljenog sistematskog pregleda.
5.1. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih).
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuju se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:
1. uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan, da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1. da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
3. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
Poslodavac je dužan, da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna:
1. sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2. sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
3. o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikati dužni su, da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
6. ZAŠTITA OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU
Poslodavac je dužan da zaštiti zaposlene od zlostavljanja na radu u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu i Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu.
Poslodavac je dužan da, radi stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu, organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja i zaposlenima obezbeđuju uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca.
Poslodavac i zaposleni dužni su da se ponašaju na način kojim se poštuje dostojanstvo zaposlenih i to tako što poslodavac nastoji da:
- obezbedi radnu okolinu u kojoj će se poslovi obavljati u atmosferi poštovanja, saradnje, otvorenosti, bezbednosti i jednakosti;
- preduzme mere radi zaštite zaposlenih od zlostavljanja od strane korisnika usluga;
- obezbedi sindikatima da svojim učešćem daju doprinos u osposobljavanju i radu na prevenciji i sprečavanju zlostavljanja;
- omogući zaposlenima pravo da iznesu svoje mišljenje, stavove i predloge u vezi sa obavljanjem posla, kao i da se njihovo mišljenje sasluša i da zbog toga ne trpe štetne posledice.
- Zaposleni nastoji da:
- se prema drugim zaposlenima, poslodavcu i korisnicima usluga ponaša sa dostojanstvom, poštovanjem i uvažavanjem;
- ličnim primerom doprinese stvaranju radne atmosfere u kojoj nema zlostavljanja na radu, kao ni ponašanja koje bi moglo da doprinese zlostavljanju na radu u svakom smislu.
Poslodavac je dužan da, radi prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja.
Poslodavac može da obezbedi obuku, odnosno osposobljavanje određenog zaposlenog ili zaposlenih za obavljanje poslova lica za podršku i lica za poslove posredovanja, kao načina razrešenja spornog odnosa povezanih sa zlostavljanjem.
Zaposleni je dužan da se odazove pozivu poslodavca da se informiše, obaveštava i osposobljava radi prepoznavanja zlostavljanja i zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja.
Zaposleni je dužan da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i ponašanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja.
Poslodavac je, u cilju ostvarivanja prava na zaštitu od zlostavljanja, dužan da zaposlenima učini dostupnim podatke o:
1. licu kome zaposleni koji sumnja da je izložen zlostavljanju može da se obrati radi pružanja saveta i podrške (u daljem tekstu: lice za podršku) kao i licima ovlašćenim za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja (predstavnik sindikata, lice za bezbednost i zdravlja na radu, predstavnicima zaposlenih ili Odboru za bezbednost i zdravlje na radu);
2. spisku posrednika koji se vodi kod poslodavca.
Posrednici mogu biti zaposleni kod poslodavca, ili sa spiska posrednika Socijalno-ekonomskog saveta sačinjenog na predlog socijalnih partnera, kao i spiska udruženja građana čiji su ciljevi usmereni na poslove posredovanja, odnosno zaštite od zlostavljanja.
Organ upravljanja kod poslodavca, u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, je upravni odbor.
Upravni odbor broji devet članova, uključujući i predsednika.
Upravni odbor čine:
- tri predstavnika jedinice lokalne samouprave,
- tri predstavnika zaposlenih i
- tri predstavnika roditelja.
Predlaganje članova upravnog odbora vrše ovlašćeni predlagači u skladu sa zakonom, tajnim izjašnjavanjem.
Skupština grada Beograda odlučuje o predlogu ovlašćenih predlagača.
Upravni odbor odlučuje po prigovoru zaposlenog na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih.
Odluku o statusnoj promeni predškolske ustanove donosi upravni odbor, uz saglasnost osnivača.
Reprezentativni Sindikat učestvuju u postupku statusnih promena predškolske ustanove, a posebno svojinske promene i imaju pravo davanja mišljenja i predloga.
Poslodavac je dužan da ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van ustanove omogući da po podnetom zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, omogući uvid u primenu odredbi ovog ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organom ustanove.
8. PLATE, NAKNADE I OSTALA PRIMANJA
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na odgovarajuću platu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposlenima iz stava 1. ovog člana, se garantuje jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
8.2. Elementi za utvrđivanje plata i način utvrđivanja plata
8.3. Plata
Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zaposlenih u predškolskoj ustanovi utvrđuje se na osnovu:
1. iznosa osnovice;
2. koeficijenta posla;
3. dodataka na platu, i
4. obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Koeficijent posla izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Osnovna plata utvrđuje se množenjem osnovice za obračun plate i koeficijenta radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen, u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama.
Plata se isplaćuje u dva dela, i to prvi deo do 20. u mesecu za koji se vrši isplata, a drugi deo najkasnije do 5. u narednom mesecu.
Plata pripravnika utvrđuje se u visini od 80% od osnovne plate radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na dodatak na platu, i to za:
1. minuli rad - u visini od 0,4% od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca u javnom sektoru;
2. dežurstvo i druge slučajeve rada duže od punog radnog vremena, određene propisima (prekovremeni rad) - 26% od osnovice;
3. rad na dan državnog i verskog praznika u visini - 110% od osnovice;
4. dnevnu naknadu za povećanje troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa zaduženog za poslove statistike, ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenog i naknada troškova smeštaja i ishrane;
5. rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) - 26% od osnovice, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate.
Vaspitaču koji ima u grupi decu sa smetnjama u razvoju, kao i vaspitaču u razvojnoj grupi, uvećava se koeficijent u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama.
Poslodavcem, u smislu stava 1. tačka 1. ovog člana, smatra se predškolska ustanova, osnovna i srednja škola, visokoškolska ustanova (uključujući i naučne institute u sastavu univerziteta) i ustanove učeničkog i studentskog standarda na teritoriji Republike Srbije i to kao ustanove koje su utvrđene odgovarajućom mrežom ustanova kao planskim aktom koji donosi osnivač, odnosno konkursom koji se raspisuje svake školske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa odgovarajućim zakonom, imajući u vidu jedinstveni sistem prosvete, koji se finansiraju iz budžetskih sredstava.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje plate u smislu člana 56. ovog ugovora po više osnova, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od utvrđenih osnova.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, u skladu sa zakonom.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade plate iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1. u visini od 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili člana uže porodice starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi prema posebnim propisima;
2. u visini 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je ona prouzrokovana povredom na radu, profesionalnom bolešću, zaposlenoj trudnici za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi koji privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije, ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnova za naknadu plate i to:
1. za prvih 30 dana odsustva sa rada - iz sredstava poslodavca;
2. počev od 31. dana odsustva sa rada - iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja zakonom propisani iznos naknade plate, a iz sredstava poslodavca razliku do visine od 100% osnova za naknadu plate.
Odsustvo sa rada iz stava 1. ovog člana zaposleni dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate najmanje u visini 60% prosečne plate u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene zakonom, pre meseca za vreme prekida do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini od 70% od plate koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom državnog organa ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koji je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih lica i dece i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, i to:
1. Naknadu troškova prevoza u javnom prevozu, radi odlaska na rad i povratak sa rada u visini pune cene prevoza, svakog prvog u mesecu za tekući mesec.
Ukoliko se naknada isplaćuje u novcu, mora biti isplaćena do 10. u mesecu za prethodni mesec.
Zaposleni koji stanuju van područja grada Beograda imaju pravo i na troškove prevoza u visini 100% od cene prevozne karte koja važi van područja grada Beograda.
Promena mesta stanovanja zaposlenog na teritoriji grada Beograda nakon zaključenja ugovora o radu, utiče na visinu troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu. Promena mesta stanovanja dokazuje se na osnovu prijave o prebivalištu zaposlenog kao i priloženim kartama za prevoz od mesta stanovanja do mesta rada.
2. Troškove naknade za ishranu na službenom putu u zemlji:
- u visini od 5% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem podatku republičkog organa zaduženog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu koji ne mogu preći 40 evra dnevno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.
Poslodavac je dužan da isplati:
1. zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju - u visini tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku;
2. zaposlenom naknadu troškova u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, prema priloženim računima do neoporezivog iznosa utvrđenog Zakonom o porezu na dohodak građana za pomoć u slučaju smrti zaposlenog i člana njegove uže porodice.
Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2. ovog člana smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
U koliko zaposleni nema članove uže porodice, troškovi pogrebnih usluga isplaćuju se licu koje je snosilo troškove.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu u godini u kojoj navršava jubilej a poslodavac je dužan da je isplati u istoj godini.
Poslodavac je dužan da isplati jubilarnu nagradu zaposlenom i to:
- za 10 godina provedenih u radnom odnosu - u visini 50% prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je navršio 10 godina u radnom odnosu;
- za 20 godina provedenih u radnom odnosu - u visini 1 prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je navršio 20 godina u radnom odnosu;
- za 30 godina provedenih u radnom odnosu - u visini 1,5 prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome ja zaposleni navršio 30 godina u radnom odnosu.
- za 35 godina provedenih u radnom odnosu - u visini 2 prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome ja zaposleni navršio 35 godina u radnom odnosu.
- za 40 godina provedenih u radnom odnosu - u visini 2,5 prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je zaposleni navršio 40 godina u radnom odnosu.
Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.
Poslodavac je dužan da isplati solidarnu pomoć zaposlenom ili članu njegove uže porodice za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti i nabavke ortopedskih pomagala u visini 100% iznosa troškova prema priloženoj dokumentaciji nadležne zdravstvene ustanove.
Visina pomoći za utvrđene slučajeve obezbeđuje se u vrednosti neoporezivog iznosa za solidarnu pomoć koji je propisan zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, a priznaje se na osnovu uredne lekarske dokumentacije, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Zaposleni u toku kalendarske godine može da ostvari pravo na solidarnu pomoć po svakom od osnova utvrđenih u stavu 2. ovog člana po jedan put.
Poslodavac je dužan da isplati solidarnu pomoć zaposlenom radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva.
Solidarna pomoć po zaposlenom iz stava 1 ovog člana isplaćuje se na godišnjem nivou do visine prosečne neto zarade za Republiku Srbiju prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike koji je prethodio danu isplate, bez poreza i doprinosa.
Pored primanja iz čl. 64. i 65. ovog ugovora, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i:
1. troškove odobrenog korišćenja sopstvenog putničkog automobila za službeno putovanje - uvećanog do 30% cene jednog litra benzina;
2. solidarnu pomoć za ublažavanje posledica elementarnih i drugih nepogoda, u visini 2 prosečne plate po zaposlenom u ustanovi u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate, odnosno u visini 2 prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Poslodavac pod uslovom da ima obezbeđena finansijska sredstva može isplatiti zaposlenima čestitku povodom 8. marta i Nove godine.
O visini i dinamici isplate iz stava 2. ovog člana, Osnivač i sindikati pregovaraju svake godine.
Poslodavac je dužan da u skladu sa mogućnostima obezbedi sredstva ili obezbedi nabavku, novogodišnjih paketića deci zaposlenih starosti do 15 godina, do neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom.
8.8. Zaštita plate i naknade plate
Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog, na osnovu pravosnažne odluke suda ili u slučajevima utvrđenim zakonom, potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od plate.
Na osnovu pravosnažne odluke suda poslodavac može zaposlenom da odbije od plate najviše do jedne trećine plate, odnosno naknade plate, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija koju obrazuje direktor poslodavca, u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem direktora poslodavca.
Direktor poslodavca dužan je da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti poslodavca ili ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana poslodavcu.
Prijava iz stava 2. ovog člana naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu i predlog direktoru poslodavca da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Kad zaposleni primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti za štetu, poslodavac obrazuje komisiju i zakazuje raspravu o odgovornosti zaposlenog za nastalu štetu.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje komisija u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko stručnog lica.
Kada komisija utvrdi činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor poslodavca donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Ako direktor poslodavca nađe da je zaposleni dužan da nadoknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da nadoknadi i u kom roku.
Direktor poslodavca može zaposlenog obavezati da štetu nadoknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili u utvrđenom roku od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, istu ne nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Direktor poslodavca može u opravdanim slučajevima delimično osloboditi zaposlenog od naknade koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, direktor poslodavca će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo na naknadu štete pred nadležnim sudom.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se, u toku radnog odnosa, stalno stručno osposobljava i usavršava i da na osnovu stručnog usavršavanja unapređuje svoj rad.
Direktor je dužan da organizaciju stručnog usavršavanja uskladi sa zakonom kako bi zaposleni koristio svoje pravo na subotu i nedelju kao neradne dane.
Osnivač i direktor predškolske ustanove je obavezan da utvrdi način stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje stalno stručno usavršavanje i sticanje zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika i sredstvima obezbeđenim u finansijskom planu ustanove.
Stručno usavršavanje iz stava 3. ovog člana podrazumeva pohađanje akreditovanih seminara i skupova u zemlji shodno poslovima koje zaposleni obavlja.
Ukoliko osnivač i direktor predškolske ustanove ne obezbedi upućivanje zaposlenog na stručno osposobljavanje i usavršavanje, zaposleni ne može snositi posledice po ovom osnovu.
Vaspitači odnosno medicinske sestre - vaspitači sa 25-35 godina staža osiguranja u predškolskoj ustanovi, mogu da obavljaju poslove praćenja i osposobljavanja pripravnika za rad, odnosno da dobiju zvanja mentora.
11. IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA
Za vreme trajanja radnog odnosa, poslodavac može ponuditi zaposlenom zaključivanje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima - aneks ugovora o radu.
Zaposleni može biti premešten da obavlja sve poslove koji odgovaraju njegovom stepenu stručne spreme, znanju i drugim sposobnostima, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada u skladu sa zakonom i opštim aktom kod poslodavca.
Uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, koji ne može a bude kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora o radu.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu ako se ne izjasni u roku iz stava 1. ovog člana.
Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora mogu da se zamene prečišćenim tekstom ugovora o radu, koji potpisuju zaposleni i poslodavac.
Odredbe člana 94 ovog ugovora ne primenjuju se kod:
- zaključenja aneksa ugovora o radu na inicijativu zaposlenog i
- izmene ličnih podataka o zaposlenom i podataka o poslodavcu i drugih podataka kojima se ne menjaju uslovi rada, na osnovu odgovarajuće dokumentacije.
Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može privremeno da bude premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja poslodavca, najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.
U slučaju premeštaja iz stava 1. ovog člana zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrđenu za posao sa koga se premešta, ako je to povoljnije za zaposlenog.
Zaposlenom invalidu odnosno zaposlenom sa izmenjenom radnom sposobnošću, prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom i zaposlenom koji obavlja poslove kod kojih postoji opasnost od nastanka invalidnosti, poslodavac će ponuditi Aneks Ugovora o radu na odgovarajućim poslovima, u skladu sa odlukom kojom je utvrđena izmena radne sposobnosti zaposlenog.
Zaposlenom invalidu odnosno zaposlenom sa izmenjenom radnom sposobnošću se obezbeđuju poslovi u skladu sa njegovom preostalom radnom sposobnošću na osnovu Aneksa ugovora o radu.
Zaposlenom se može otkazati ugovor o radu ukoliko odbije da prihvati odgovarajući posao u skladu sa izmenjenim radnim sposobnostima.
Ako poslodavac ne može da obezbedi odgovarajući posao, zaposleni se smatra viškom.
Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje:
- 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;
- 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;
- 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme.
Program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi po redosledu utvrđenim programom i ovim ugovorom.
Rezultati rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zasnovane na elementima: kvaliteta obavljenog posla, samostalnosti u radu i inovacija, efikasnosti rada, odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada a vezano za izvršavanje poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja.
Rezultati rada utvrđuju se za period od najmanje godinu dana.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuju se sledeći kriterijumi:
1. rad ostvaren u radnom odnosu, pri čemu prednost ima zaposleni sa većim brojem godina ostvarenih u radnom odnosu;
2. imovno stanje zaposlenog, pri čemu prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem (status podstanara, nužni smeštaj i sl.);
3. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;
4. broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju;
5. da li je zaposleni invalid rada;
6. da li su kod poslodavca zaposlena oba člana porodičnog domaćinstva.
Izuzetno, zaposlenoj ženi sa detetom do dve godine života, samohranom roditelju, usvojiocu ili staraocu maloletnog deteta, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade, invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod poslodavca, kao i zaposlenom koji je u delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja proveo više od 25 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.
Poslodavac je dužan da na predlog programa iz člana 98. ovog ugovora pribavi mišljenje sindikata u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga.
Poslodavac je dužan da uzme u obzir mišljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku od 15 dana.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera, i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora. Zaposlenom prestaje radni odnos zbog učinjene teže povrede radne obaveze u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.
Poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu, u skladu sa Zakonom o radu, pismenim putem upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana da se izjasni na navode iz upozorenja.
Poslodavac je dužan da u upozorenju navede pravni osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Upozorenje iz st. 1. i 2. ovog člana poslodavac dostavlja i sindikatu čiji je zaposleni član.
Način i postupak dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu, vrši se u skladu sa Zakonom o radu. Rešenje o otkazu ugovora o radu sadrži pravni osnov, obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene plate, naknade plata i druga primanja koje je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu.
Isplatu navedenih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta Poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
14. ARBITRAŽA ZA RADNE SPOROVE
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje, utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, štrajka, prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju u skladu sa zakonom, štrajka, utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Ako nastane spor povodom individualnog radnog spora isti će se rešavati u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova.
Postupak sporazumnog rešavanja pitanja između poslodavca i zaposlenog regulisaće se opštim aktom poslodavca u skladu sa Zakonom.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom omogući zaposlenima u predškolskim ustanovama koji su članovi sindikata neometano obavljanje svih sindikalnih aktivnosti koje su usmerene na ostvarivanje prava i zaštite zaposlenih, kao i unapređenja celokupnog radnog, profesionalnog, ekonomskog i socijalnog položaja zaposlenih.
Potpisnici ovog ugovora su saglasni da svoje odnose baziraju na usklađivanju interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnog stanja, uslova i mogućnosti, na principima pregovaranja, ravnopravnosti i partnerstva.
Aktivnosti sindikata vrše se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.
Sindikat je dužan da poslodavcu dostavi akt o upisu u Registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana, od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u Registar, odnosno od dana izbora sindikata.
U roku utvrđenom prethodnim stavom, sindikat je dužan da poslodavcu dostavi akt o svakoj promeni koja se evidentira kod nadležnog organa. U cilju pribavljanja saglasnosti od poslodavca:
- sindikat je dužan da radi prevencije radne invalidnosti dostavi spisak zaposlenih 15 dana pre upućivanja na rekreativni odmor;
- sindikat je dužan da poslodavcu blagovremeno dostavi datume i mesto održavanja sednica, seminara, edukacija u sedištu Ustanove, kao i upućivanje sindikalnih aktivista van Ustanove;
- sindikat je dužan da blagovremeno obavesti poslodavca o pokretanju humanitarnih akcija.
Predstavnik sindikata je dužan da po saznanju a najkasnije jedan dan pre nastupanja potrebe, obavesti direktora Ustanove o svim planiranim odsustvovanjima sa posla radi obavljanja sindikalnih aktivnosti.
Izuzetak mogu biti hitni sastanci i nastale obaveze koje nisu unapred planirane, pa će se u skladu sa tim potrebama vršiti obaveštavanje direktora Ustanove na najpogodniji način u tom trenutku.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima koji su članovi sindikata, na ime sindikalne članarine, odbije iznos od plate na osnovu njihove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata.
Saglasnost-pismena izjava iz stava 1. ovog člana daje se na pristupnici za učlanjenje u sindikat.
Poslodavac je dužan da sindikatu odnosno predstavniku sindikata omogući:
- neometano pokretanje inicijativa, zahteva i predloga koji se odnose na poboljšanje materijalnog, socijalnog položaja i opštih uslova rada zaposlenih;
- pravovremeno, istinito i objektivno informisanje o svim bitnim pitanjima koja su od interesa za zaposlene i način obavljanja poslova i radnih zadataka;
- da se mišljenja i predlozi razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih zauzimaju jasni i opredeljujući stavovi;
- prisustvo svim sednicama Upravnog odbora Ustanove;
- prisustvo drugim telima kada se raspravlja o pojedinačnim pravima i obavezama zaposlenih;
- davanje mišljenja prilikom izrade akata koja regulišu obaveze zaposlenih (sistematizacija, pravilnici, pravila, protokoli i sl.);
- davanje mišljenja pre objavljivanja konkursa za novo zapošljavanje;
- učešće u radnim i sportskim takmičenjima i manifestacijama u organizaciji sindikata.
Poslodavac je dužan da obaveštava reprezentativni sindikat o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i to:
- sredstvima koja se odnose na materijalni i socijalni položaj zaposlenih ostvarenim iz budžeta i van budžeta, kao i o njihovom trošenju - šestomesečno i godišnje;
- solidarnim pomoćima - šestomesečno i godišnje;
- potrebi za novim zaposlenima, radno angažovanima - broju, strukturi;
- izvršenom prijemu novozaposlenih, radno angažovanih - nazivu posla i stepenu stručne spreme.
Poslodavac je dužan da predsedniku reprezentativnog sindikata dostavi sva akta koja se odnose na rad i organizaciju rada u ustanovi i radnopravni položaj zaposlenih (Statut ustanove, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, akt u skladu sa propisima o bezbednosti zdravlja na radu, akt o normativima i standardima za utvrđivanja rada zaposlenih i druga akta od značaja za položaj zaposlenih).
16. PRAVA OVLAŠĆENIH PREDSTAVNIKA SINDIKATA
Ovlašćeni predstavnici sindikata u smislu ovog ugovora su:
1. Predsednik sindikata kod poslodavca / glavni poverenik;
2. Sekretar sindikata kod poslodavca /zamenik glavnog poverenika;
3. Član Gradskog odbora;
4. Članovi Odbora sindikalne organizacije kod poslodavca.
Predsednik sindikata/glavni poverenik za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo na korišćenje plaćenih časova mesečno u skladu sa odredbama člana 117. ovog ugovora.
Ovlašćenim predstavnicima sindikata poslodavac je dužan da omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sednicama, kongresima, konferencijama, seminarima po pozivu organa koji ih organizuju, a za koje namene će se odobriti plaćeno odsustvo u dužini trajanja istih.
Poslodavac je dužan da:
- predsedniku/glavnom povereniku sindikata utvrdi pravo na korišćenje 80 plaćenih časova od ukupnog broja radnih sati radi obavljanja sindikalne funkcije (ako sindikat ima najmanje 200 članova) i po 2 časa mesečno za svakih 100 članova, odnosno da utvrdi pravo na korišćenje srazmerno manje plaćenih časova od ukupnog broja radnih sati radi obavljanja sindikalne funkcije (ako sindikat ima manje od 200 članova);
- predstavniku sindikata utvrdi pravo na korišćenje plaćenog odsustva za vreme pregovaranja u procesu zaključivanja kolektivnog ugovora ako je određen za člana odbora za kolektivno pregovaranje i kada je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred Sudom ili arbitrom za vreme zastupanja.
Predstavnik sindikata koji odsustvuje sa rada u slučajevima navedenim u stavu 1. ovog člana, ima pravo na naknadu plate koja ne može biti veća od njegove prosečne plate u prethodnih 12 meseci u skladu sa Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu.
Poslodavac je dužan da sindikatu bez naknade obezbedi tehničko-prostorne uslove za rad u skladu sa prostornim, tehničkim i finansijskim mogućnostima i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje poslova sindikata i to u vidu:
1. Administrativno-tehničkih uslova za rad:
- dostavljanja informacija, biltena, publikacija i drugih dokumenta koja su u funkciji vršenja sindikalnih aktivnosti;
- isticanja obaveštenja u prostorijama poslodavca na mestima koja su pristupačna i za to određena;
- obrade periodičnog obračuna i završnog računa;
- obrade podataka o uplati članarine koju daje na uvid ovlašćenom predstavniku sindikata;
- realizacije administrativnih zabrana zaposlenih.
2. Korišćenja:
- kancelarije u sedištu poslodavca za redovan rad i sastanke;
- opreme (kancelarijski nameštaj) u navedenoj kancelariji;
- jednog računara, telefona, skenera, štampača, fotokopir aparata;
- korišćenja drugih prostorija poslodavca za održavanje sastanaka, uz prethodno obaveštavanje, odnosno prethodnu saglasnost poslodavca;
- drugog raspoloživog oglasnog prostora poslodavca radi isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima za vreme obavljanja funkcije.
Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na Poslodavcu.
Poslodavac je dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u ustanovi koji pripada reprezentativnom sindikatu a potpisniku ovog ugovora, u koji je učlanjeno više od 50% zaposlenih, isplaćuje uvećanu mesečnu zaradu u visini od 20% na ime naknade za obavljanje funkcije.
Ukoliko je u reprezentativnu sindikalnu organizaciju Ustanove koja pripada reprezentativnom sindikatu, potpisniku ovog ugovora, učlanjeno manje od 50% zaposlenih, ovlašćeni predstavnik iz stava 1. ovog člana ima pravo na srazmerno uvećanu mesečnu platu na ime naknade za obavljanje funkcije, do 20%.
17. ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku, ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca.
Minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka utvrđuje Osnivač posebnim aktom.
Pri utvrđivanju minimuma procesa rada Osnivač je obavezan da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge Sindikata.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se i svi korisnici preko ustanova i preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da predškolske ustanove obavljaju delatnost od javnog interesa.
Odbor sindikalne organizacije pre stupanja u štrajk obavezno donosi Odluku o stupanju u štrajk koja sadrži:
- datum početka štrajka;
- broj i sastav članova Štrajkačkog odbora (predsednik i članovi);
- sindikalne zahteve sa obrazloženjem;
- predlog za dogovor oko obezbeđenja objekata, zaposlenih i dece u vreme trajanja štrajka i
- predlog za otpočinjanje pregovora oko podnetih zahteva.
Odbor sindikalne organizacije pre stupanja u štrajk obavezno donosi odluku o stupanju u štrajk koja naročito sadrži:
- datum početka štrajka;
- broj i sastav članova štrajkačkog odbora (predsednik i članovi);
- sindikalne zahteve sa obrazloženjem;
- predlog za dogovor oko obezbeđenja objekata, zaposlenih i dece u vreme trajanja štrajka;
- predlog za otpočinjanje pregovora oko podnetih zahteva.
18. ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
18.1. Zaključivanje i primena kolektivnog ugovora
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata i osnivača.
Ovaj ugovor neposredno se primenjuje.
18.2. Postupak za izmenu i dopunu kolektivnog ugovora
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je zaključen.
Postupak za izmene i dopune ovog ugovora pokreću, pisanim putem, sa obrazloženjem, potpisnici ovog ugovora.
Potpisnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pisani predlog iz stava 2. ovog člana i da o tome donesu odluku.
18.3. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora
Potpisnici ovaj ugovor mogu raskinuti sporazumno ugovorom ili pisanim otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza, započnu postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
19. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor zaključuje se na period od tri godine.
Za praćenje primene, sporna pitanja i davanje mišljenja o primeni odredaba ovog ugovora nadležna je komisija koju imenuje osnivač, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Zaključci i mišljenja data na komisiji, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju ovog ugovora.
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu predstavnici ugovornih strana, a stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Aneksa I Posebnog kolektivnog ugovora za predškolske ustanove čiji je osnivač grad Beograd
("Sl. glasnik RS", br. 93/2020)
Član 2
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu predstavnici ugovornih strana, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".