STRATEGIJARAZVOJA PRAVOSUĐA ZA PERIOD 2020-2025. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 101/2020) |
1. Razlozi donošenja Strategije
Razvoj pravosuđa predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije i trajan proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama države i društva, u cilju obezbeđenja vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti. Razvoj pravosuđa obezbeđuje doslednu primenu principa podele vlasti u demokratskom društvu vladavine prava, u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Nezavisno, nepristrasno, odgovorno, stručno i efikasno pravosuđe neophodno je za suočavanje sa svakodnevnim izazovima tranzicije i globalizacije. Stoga je njegova modernizacija, kroz kreativna normativna i organizaciona rešenja i otvaranje ka javnosti, jedini odgovor na visok stepen kompleksnosti i dinamičnosti društvenih odnosa savremenog sveta i potrebe informatičkog društva. To podrazumeva i da nosioci pravosudnih funkcija i zaposleni u pravosuđu raspolažu odgovarajućim kompetencijama, znanjima i veštinama, kako bi obezbedili punu primenu načela zakonitosti i predvidivosti, uz istovremeno korišćenje savremenih metoda rada, informacione i komunikacione tehnologije, koji su neophodni za delotvoran, efikasan i ekonomičan rad pravosuđa.
Svi navedeni aspekti trebalo bi da dovedu do povećanja poverenja građana u pravosudne institucije, omoguće privlačenje i zadržavanje stranih investicija u Republici Srbiji kroz razumljive propise koji se efektivno primenjuju, čime se garantuje delotvorna zaštita njihovih zakonitih interesa i obezbeđuje pravna sigurnost. Takođe, dalja unapređenja srpskog pravosuđa potrebno je usmeriti u pravcu usvajanja najviših evropskih standarda, uz istovremeno uvažavanje pravne tradicije Republike Srbije.
U prethodnoj deceniji, Republika Srbija je prolazila kroz brojne reformske procese u oblasti pravosuđa koji su se, pre svega, odvijali kroz sprovođenje višegodišnjih strateških dokumenata - Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2006-20111, Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-20182 (u daljem tekstu: NSRP 2013-2018) i pratećeg Akcionog plana i Akcionog plana za Poglavlje 23 (u daljem tekstu: AP 23). Strateški pristup reformi pravosuđa pokazao se kao efikasan mehanizam za uspešno usklađivanje reformskih koraka i raspoređivanje neophodnih resursa, a imalo je i poseban značaj u procesu planiranja projektne podrške u oblasti pravosuđa.
U tom periodu učinjeni su brojni pozitivni pomaci u oblasti reforme pravosuđa, kao što su: izmena, unapređenje i sprovođenje normativnog okvira u oblasti pravosuđa, racionalizacija mreže sudova u januaru 2014. godine, preduzimanje mera radi skraćivanja dužine trajanja postupaka i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta, a posebno starih predmeta, uspostavljanje mehanizama za alternativno rešavanje sporova, jačanje dostupnosti pravosudnih institucija i transparentnosti u njihovom radu, te jačanje institucionalnih i profesionalnih kapaciteta pravosudnih organa u cilju njihovog doprinosa u procesu evropskih integracija Republike Srbije, ali i dalje postoji značajan prostor za unapređenje i razvoj.
U ključnim strateškim dokumentima navedeno je da sprovođenje reformskih koraka u oblasti pravosuđa zahteva izmene normativnog okvira. U tom smislu, NSRP 2013-2018 i AP 23 kao jednu od najznačajnijih mera predviđaju potrebu za izmenom ustavnog okvira u oblasti pravosuđa, koja se pre svega odnosi na otklanjanje uticaja zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, kao i izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, uz preciziranje uloge i položaja Pravosudne akademije, kao mehanizma ulaska u pravosuđe zasnovanog na postignutim rezultatima. Izmene Ustava zahtevaju i izmene zakona i podzakonskih akata i njihovo usklađivanje sa evropskim standardima. Ovaj proces je u prethodnom periodu započet, ali će njegovo okončanje i adekvatno sprovođenje predstavljati najveći izazov nove Strategije.
Imajući u vidu posvećenost Republike Srbije procesu evropskih integracija kao i pravce reformi i razvoja trasirane u preporukama Evropske komisije (u daljem tekstu: EK) u izveštaju o skriningu za Poglavlje 233 i prelaznim merilima sadržanim u Pregovaračkoj poziciji4 za isto Poglavlje, donošenje Strategije razvoja pravosuđa za period 2020-2025. godine (u daljem tekstu: SRP 2020-2025, Strategija) predstavlja okončanje reformskog procesa i stvaranje uslova za razvojni kontinuitet, očuvanje i unapređenje kvaliteta pravosuđa, kao i jasan i predvidiv okvir za praćenje dosadašnjih postignuća i stvaranje uslova za njihovu održivost.
_______
1 Odluka o utvrđivanju Nacionalne strategije reforme
pravosuđa, "Službeni glasnik RS", broj 44/06.
2 Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period
2013-2018. godine, "Službeni glasnik RS", broj 57/13.
3 Izveštaj o skriningu za Poglavlje 23, dostupno
na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/7073/izvestaj-o-skriningu.php, pristupljeno 25. juna
2018. godine.
4 Pregovaračka pozicija za Poglavlje 23, dostupno
na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/26544/pregovaracka-pozicija.php, pristupljeno 25. juna
2018. godine.
II PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTNI ZA STRATEGIJU
Rukovodeći se članom 12. Zakona o državnoj upravi5 kojim je predviđeno da organi državne uprave predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade, a u skladu sa nadležnostima Ministarstva pravde definisanim članom 9. Zakona o ministarstvima6 koji definiše delokrug nadležnosti Ministarstva pravde, kao i članom 38. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije7 u kome se navodi pravni osnov donošenja, SRP 2020-2025 predstavlja strateški dokument koji na sveobuhvatan način pristupa razvoju pravosuđa. Pojedine oblasti na koje se ova strategija odnosi su u manjoj ili većoj meri obuhvaćene drugim važećim dokumentima javnih politika, i to: Akcionim planom za Poglavlje 238, Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina9 i Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine10.
U tom smislu, Strategija je usklađena sa relevantnim strateškim dokumentima, imajući u vidu principe sadržane u Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije11.
S druge strane, dokumenti izrađeni u procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji smatraju se posebnom vrstom planskih dokumenata i izrađuje se u skladu sa pravnim okvirom o vođenju pregovora o pristupanju, odnosno u formi, sa sadržajem, po proceduri i u rokovima predviđenim metodološkim preporukama Evropske komisije i u skladu sa potrebama koje proizilaze iz procesa pristupanja, pa stoga mogu sadržati i posebne elemente koji nisu propisani Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije.
_______
5 Zakon o državnoj upravi, "Službeni
glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 - dr. zakon i 47/18.
6 Zakon o ministarstvima, "Službeni
glasnik RS", br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15-11 - dr. zakon i 62/17.
7 Zakon o planskom sistemu Republike
Srbije, "Službeni glasnik RS", broj 30/18
8 Aktivnost 1.3.11.3 direktno predviđa
definisanje razvojnih mera zasnovanih na proceni rezultata zaključno sa 2018. godinom.
9 Nacionalna strategija za procesuiranje
ratnih zločina, "Službeni glasnik RS", broj 19/16.
10 Strategija razvoja informacionog društva
u Republici Srbiji do 2020. godine, "Službeni glasnik RS", broj 51/10.
11 Zakon o planskom sistemu Republike
Srbije, "Službeni glasnik RS", broj 30/18.
III TRENUTNO STANJE U OBLASTI REFORME PRAVOSUĐA
Početak obimnijih reformskih aktivnosti u oblasti pravosuđa u Republici Srbiji vezuje se za Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period 2006-2011. godine, čije sprovođenje je rezultiralo uspostavljanjem pravnog i institucionalnog okvira pravosuđa, ali i nedostacima čije se posledice osećaju i danas. Ovo se prvenstveno odnosi na postupak izbora sudija i javnih tužilaca 2009. godine. Pored toga, pravosudna mreža nije bila procenjena na odgovarajući način, procesni zakoni nisu bili adekvatno izmenjeni, niti je ostvaren zahtev za ravnomernom opterećenošću sudova i sudija.
Navedeni nedostaci obeležili su usvajanje NSRP 2013-2018, što je uticalo na definisanje određenih prioriteta i ciljeva u tom strateškom dokumentu, poput zahteva da se sudije i javni tužioci koji su (neosnovano) neizabrani vrate u sistem, da se uspostavi nova mreža sudova, te da se obezbedi smanjenje broja nerešenih predmeta, kao i ravnomerna opterećenost. Primenom sistemskih mera i uspostavljanjem nove mreže sudova, koja je počela sa radom 1. januara 2014. godine, stekli su se uslovi za smanjenje broja starih predmeta, kao i za ravnomerniju raspodelu predmeta.
U periodu sprovođenja NSRP 2013-2018, u okviru mera usmerenih na jačanje nezavisnosti pravosuđa, izmenom seta pravosudnih zakona, u meri u kojoj je to dozvoljavao važeći Ustav, umanjen je uticaj zakonodavne vlasti na proces izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Usvajanjem neophodnih pravilnika od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, precizirana su pravila i procedure izbora, napredovanja i vrednovanja rada nosilaca pravosudnih funkcija, kao i postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti.
U proteklih šest godina, veliki napredak ostvaren je u uspostavljanju veće transparentnosti pravosudnog sistema i pristupa pravdi, imajući u vidu da je javnost rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca značajno unapređena, a uspostavljeni su i brojni servisi za građane koji su kroz sistem e-pravosuđa postali pristupačniji. Izrada Nacionalne strategije za unapređenje prava žrtava i svedoka krivičnih dela predstavljaju značajne korake u oblasti pristupa pravdi. Ostvarena je dostupnost pravnih propisa posredstvom Uprave za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO), koja na svojoj internet stranici besplatno omogućava pregledanje i preuzimanje svih javnih glasila kroz bazu pravnih propisa razvrstanu u 28 kategorija. Usvojen je i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.
Delimično je ostvarena dostupnost sudske prakse, što predstavlja preduslov predvidivosti sudske prakse i ujednačene primene prava.
U toku sprovođenja NSRP 2013-2018 ostvareni su značajni rezultati u pogledu stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, predstavnika novih pravosudnih profesija, kao i velikog broja zaposlenih u pravosuđu. Uveden je prijemni ispit za pripravnike, uspostavljeni su novi programi stalne obuke i značajno su unapređeni kapaciteti i transparentnost rada Pravosudne akademije.
Ne treba zanemariti ni ulogu i značaj advokature u pravnom poretku društva, koja svojim stručnim i predanim radom učestvuje u svim reformskim procesima, kao integralni deo pravosuđa i zaštitnik prava građana i pravnih lica. Svojim stalnim stručnim usavršavanjem i razvojem i unapređenjem standarda profesionalne etike, ova profesija značajno utiče na efikasnost i pravičnost sudskih postupaka. Usvajanjem novog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, advokatura je dobila i ključnu ulogu u sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći12. Mehanizmi disciplinske odgovornosti i etike su unapređeni na nivou normativnog okvira, kao i preventivnog delovanja u segmentu obuka iz oblasti etike, dok rad disciplinskih organa Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ostavlja prostor za dalje unapređenje.
Značajni rezultati na polju efikasnosti ostvareni su kroz smanjenje broja nerešenih predmeta (naročito u materiji izvršenja), ali i kroz rasterećenje sudova proširenjem nadležnosti javnih beležnika i javnih izvršitelja. Brojne reformske aktivnosti bile su posvećene uspostavljanju sistema alternativnog rešavanja sporova, kroz izmene zakonskog okvira i promociju, ali on još nije zaokružen kako bi u potpunosti funkcionisao i ostvario potrebne efekte. Takođe, dostava pismena, naplata sudskih taksi i uloga sudskih veštaka nije na nivou koji bi omogućio efikasnije postupanje.
Izuzetan napredak ostvaren je u oblasti unapređenja pravosudne infrastrukture, čije dalje, kontinuirano unapređenje predstavlja neophodan preduslov za izgradnju modernog i kvalitetnog pravosuđa.
I pored značajnog napretka u oblasti informacionih tehnologija u okviru pravosuđa, sudovi još uvek nemaju standardizovane i kompatibilne sisteme za automatsko upravljanje predmetima, što onemogućava jednostavno statističko i analitičko praćenje rezultata rada i savremeno upravljanje sistemom pravosuđa. S druge strane, sistem za automatsko upravljanje predmetima nije implementiran u svim javnim tužilaštvima, pri čemu ni infrastruktura javnih tužilaštava nije podobna za dalju implementaciju softverskog rešenja.
Reformske aktivnosti u pravosuđu Republike Srbije, uređene strateškim dokumentima, traju preko jedne decenije, međutim pripremom za otvaranje i otvaranjem pregovora u okviru Poglavlja 23 u julu 2016. godine, reforme su dobile zamajac neophodan za dalji razvoj, koji je omogućio da se kvalitetnije sagledaju obaveze i koraci neophodni za ispunjenje prelaznih merila i dostizanje evropskih standarda.
Kroz rad Komisije za praćenje NSRP 2013-2018 i Saveta za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23, značajno su unapređeni mehanizmi praćenja i vrednovanja rezultata sprovođenja reformi.
Pomenuti monitoring mehanizmi, a naročito mehanizam za AP23 su dali značajan doprinos transparentnosti reformskih procesa, kao i objektivnosti i standardizaciji procesa izveštavanja i evaluacije. Osnovi samoprocene u institucijama izgrađivani su kroz obuke za izveštavanje i moraju biti praćeni objektivnom i stručnom evaluacijom rezultata. Stoga, u narednom periodu treba raditi na objedinjavanju i ujednačavanju ovih mehanizama da bi se smanjilo opterećenje administrativnih kapaciteta.
Analiza postignutih rezultata tokom sprovođenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013-2018. godine i ispunjenosti mera iz pratećeg Akcionog plana ukazuje potrebu za daljim unapređenjem i razvojem pravosuđa.
Razvojni procesi planirani za period 2020-2025. godine definisani su, potrebom daljeg unapređenja funkcionisanja pravosuđa, s jedne strane, i prelaznim merilima u okviru Poglavlja 23, s druge strane. Zakon o planskom sistemu Republike Srbije (član 18. stav 7) ostavlja mogućnost da se sprovođenje strategija uredi kroz više akcionih planova sa kraćim periodom primene. Shodno tome, SRP 2020-2025 će se delom sprovoditi kroz revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, koji je usmeren na dostizanje prelaznih merila. Očekivanja su da će, tokom sprovođenja Strategije, Republika Srbija u pregovaračkom procesu za prijem u Evropsku uniju dobiti završna merila koja će biti sadržana u novom, odnosno naknadno revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23. Sprovođenjem i praćenjem SRP 2020-2025 na ovakav način konsolidovaće se resursi i izbeći dupliranje i preklapanje strateških dokumenata, koje je postojalo u ovoj oblasti u prethodnom periodu.
S obzirom da brojne mere iz Strategije daju celovit i kompleksan okvir za dalji razvoj pravosuđa, potrebno je da se Republika Srbija opredeli i za ključne strateške prioritete na tom putu. Strateški prioriteti su: |
1. dalje jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva kroz unapređeni normativni i institucionalni okvir za primenu usvojenih kriterijuma i merila objektivnog, transparentnog i na rezultatima zasnovanog sistema izbora nosilaca pravosudnih funkcija i izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda sudija odnosno zamenika javnih tužilaca, kriterijuma za napredovanje i vrednovanje rada sudija i tužilaca; jačanje stručnih i kadrovskih kapaciteta sudova i javnih tužilaštava, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca;
2. dalje jačanje integriteta nosilaca pravosudnih funkcija, članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kroz poštovanje etičkih principa; unapređenje odgovornosti pravosudnog sistema kroz jačanje mehanizma odgovornosti sudija i javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca kroz praćenje rezultata postupanja disciplinskih organa; etičkih odbora u praćenju poštovanja odredaba etičkih kodeksa uključujući i promociju etičkih principa i značaja samoprocenjivanja u profesionalnom ponašanju; dalje jačanje nepristrasnosti nosilaca pravosudnih funkcija doslednom primenom principa automatske raspodele predmeta;
3. dalje podizanje kvaliteta pravosudnog sistema jačanjem stručnosti i osposobljenosti nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu; definisanje uloge i položaja Pravosudne akademije i jačanje njenih kapaciteta kako bi se u potpunosti uspostavio mehanizam ulaska u pravosuđe zasnovan na postignutim rezultatima, kao i transparentnost i ravnopravnost prilikom ulaska u pravosuđe, nastavilo sa uspešnom realizacijom programa početne i stalne obuke;
4. dalje podizanje nivoa efikasnosti pravosudnog sistema kroz analizu i prilagođavanje pravosudne mreže, smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta sa akcentom na stare predmete i sprečavanje nastanka dodatnih starih predmeta i dostupnost pravnih propisa i uspostavljanje mehanizama za ujednačavanje i objavljivanje sudske i javnotužilačke prakse, unapređenje sistema besplatne pravne pomoći kroz praćenje primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći od strane advokata, unapređenje sistema upravljanja i administriranja pravosudnom upravom, unapređenje alternativnih metoda rešavanja sporova i razvijanje IT sistema u pravosuđu sa ciljem postizanja modernog e-pravosuđa;
5. podizanje stepena poverenja javnosti u rad pravosuđa kroz dostupnost pravosudnih institucija i kontinuiranu transparentnost njihovog rada, što podrazumeva bolju funkcionalnost internet stranica pravosudnih institucija i dosledno sprovođenje komunikacionih strategija pravosudnih institucija i uspostavljanje prakse redovnih konferencija za medije na kojima se predstavlja kako rad sudova i javnih tužilaštava, tako i rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ali i Pravosudne akademije.
_______
12 Iako bitan i neodvojiv element pravosuđa, advokatura
nije posebno predviđena u okviru mera ove Strategije, pošto su aktivnosti za njeno unapređenje
u procesu pregovora obuhvaćene u okviru pregovaračkog Poglavlja 3 Usluge i pripadajućeg akcionog
plana, a ne u okviru Poglavlja 23 Pravosuđe i osnovna prava, čiji pripadajući akcioni plan
prati sprovođenje ove Strategije.
IV VIZIJA I CILJEVI STRATEGIJE
Svi navedeni, do sada preduzeti koraci i sprovedeni procesi značajno utiču na okvir i obuhvat ove, nove Strategije koja bi trebalo da definiše set razvojnih ciljeva i mera neophodnih da pravosuđe dostigne standarde potrebne za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU). Osnov za definisane ciljeve i mere u okviru SRP 2020-2025. predstavljaju Analiza sprovođenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013-2018. godine13, izveštaji Saveta za sprovođenje AP23, kao i prelazna merila sadržana u Pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 23.
Struktura strategije obuhvata viziju, opšti cilj, posebne ciljeve i mere, koji su formulisani u okviru međunarodno priznatih načela za ovu oblast (nezavisnost, nepristrasnost i odgovornost, stručnost i efikasnost). Ova načela su identična načelima iz Akcionog plana za Poglavlje 23, oblast pravosuđa, a pored toga uključuju i dva horizontalna principa: transparentnost i E-pravosuđe, koji predstavljaju nadogradnju i bez kojih je nemoguće zamisliti dalji razvoj i uspostavljanje modernog pravosuđa.
Slika 1: Struktura Strategije razvoja pravosuđa 2020-2025.
Vizija: Nezavisno i samostalno, moderno, efikasno pravosuđe, odgovorno i otvoreno prema građanima i društvu. |
Strategija razvoja pravosuđa utvrđuje opšti i posebne ciljeve, kao i prioritete, čije će sprovođenje obezbediti stabilno i sigurno okruženje za što kvalitetnije i brže unapređenje pravosudnog sistema u Republici Srbiji, a u skladu sa zahtevima i dinamikom pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Opšti cilj: Dalje jačanje pravne države, dostupnosti pravde i pravne sigurnosti u svrhu kvalitetnog i efikasnog ostvarivanja zaštite prava i sloboda građana i podizanja nivoa poverenja u pravosudni sistem. |
Posebni ciljevi Strategije:
Poseban cilj 1 - Jačanje nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa |
Dalje unapređenje normativnog okvira i jačanje institucionalnih mehanizama koji obezbeđuju pravosudni sistem u kome su pravosudne institucije i nosioci pravosudnih funkcija u svom radu oslobođeni svakog neprimerenog ili nedozvoljenog uticaja i pritiska koji bi ometali sprovođenje pravde. Postupak predlaganja, izbora, napredovanja, premeštaja i prestanak pravosudne funkcije mora da bude zasnovan na jasnim, objektivnim i unapred propisanim kriterijumima, pravičan, transparentan i oslobođen uticaja zakonodavne i izvršne vlasti.
Poseban cilj 2 - Unapređenje nepristrasnosti i odgovornosti pravosuđa |
Dalje unapređenje i dosledno sprovođenje normativnog okvira kojim se u pravosudnom sistemu Republike Srbije svakom pojedincu obezbeđuje pristup pravdi pod jednakim uslovima, bez diskriminacije po bilo kom osnovu i sa jednakim mogućnostima da zaštiti i ostvari svoja prava i interese. Istovremeno, efikasno funkcionišu mehanizmi odgovornosti pravosudnih institucija i nosilaca pravosudnih funkcija za kvalitet i rezultate rada i upotrebu dodeljenih resursa.
Poseban cilj 3 - Unapređenje stručnosti pravosuđa |
Dalji razvoj pravosudnog sistema u kome se na sveobuhvatan i organizovan način sprovodi stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija, obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, zaposlenih u pravosuđu kao i predstavnika advokature, i drugih pravosudnih profesija (javni beležnici, javni izvršitelji) kao i medijatora, veštaka i sudskih tumača.
Poseban cilj 4 - Unapređenje efikasnosti pravosuđa |
Dalje unapređenje mehanizama koji na efikasni način omogućavaju da se delotvorno upravlja pravosudnim sistemom i racionalno koriste resursi, po predmetima postupa i sudi u skladu sa zakonom i u razumnim rokovima, uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta, uzimajući u obzir i smanjenje broja starih predmeta.
Poseban cilj 5 - Razvoj e-pravosuđa |
Dalje unapređenje e-servisa unutar pravosuđa, čime bi se obezbedio pristup pravdi, povećanje kvaliteta postupanja i odlučivanja, efikasno upravljanje predmetima, statističko praćenje i izveštavanje o radu pravosuđa, i transparentnost rada pravosudnih organa.
Poseban cilj 6 - Unapređenje transparentnosti i dostupnosti pravosuđa |
Dalje unapređenje dostupnosti pravosudnih institucija, kvalitativnih i kvantitativnih podataka o njihovom svakodnevnom radu, što podrazumeva i dostupnost informacija o planiranju i sprovođenju reforme pravosudnog sistema.
________
13 Analiza sprovođenja Nacionalne strategije reforme
pravosuđa za period od 2013-2018. godine, USAID ROL, Beograd, 2018. godine.
V MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA I ANALIZA NJIHOVIH EFEKATA
1. Nezavisnost i samostalnost pravosuđa
Nezavisnost pravosuđa u objektivnom smislu predstavlja neophodan kvalitet pravosuđa, dok se u subjektivnom smislu odnosi na pravo pojedinca da o njegovim/njenim pravima i slobodama odlučuje nezavisan sudija.14 Bez nezavisnih sudija ne može postojati pravično i zakonito sprovođenje prava i sloboda. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope (2010)12 o nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudija15, par. 3-6, posmatra nezavisnost sudstva ključnim principom vladavine prava i dovodi nezavisnost sudstva u vezu sa garancijama iz odredbe člana 6. Evropske Konvencije, prema kojoj je svrha nezavisnosti da svakom licu jemči osnovno pravo da se o njegovom predmetu odluka donese u pravičnom postupku, isključivo na zakonskim osnovama i bez neprimerenog uticaja. Upravo u ovoj odredbi leži ključna veza između nezavisnosti pravosuđa i garancije pravičnog suđenja. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN, u članu 10. predviđa da, "svako ima jednako pravo na pravično i javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom..." Na sličan način i Pakt o građanskim i političkim pravima (član 14.)16, kao i Povelja o osnovnim pravima i slobodama EU (član 14. stav 2)17 jemče pojedincima pravično i javno suđenje pred nadležnim, nezavisnim i nepristrasnim sudom.
Nezaobilazan činilac nezavisnosti pravosudnog sistema predstavljaju tužioci, koji bi u svom radu "trebalo da budu samostalni u donošenju odluka i da obavljaju svoje dužnosti bez spoljnjeg pritiska ili uplitanja, uzimajući u obzir načela podele vlasti i odgovornosti", kako je to navedeno u Mišljenju broj 9 (2014) Konsultativnog veća evropskih tužilaca, tzv. Rimska deklaracija. Pored toga, u istom dokumentu u delu koji se odnosi na status tužilaca i garancije koje su im obezbeđene u obavljanju funkcije, u tački 33 predviđa se da "samostalnost tužilaca - koja je od suštinskog značaja za vladavinu prava - mora biti zajemčena zakonom, na najvišem mogućem nivou, slično kao kod sudija". Dokumenti Ujedinjenih nacija o ulozi tužilaca takođe, govore da su odgovornost i samostalnost dve strane istog fenomena. Samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nije isto što i nezavisnost sudija. Razlika je u tome što sudije uživaju internu nezavisnost (nezavisnost od uticaja koji potiču od drugih sudija), što kod javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nije slučaj. Samostalnost tužilaštva je netaknuta u odnosima sa zakonodavnom i izvršnom vlašću, ali je, s obzirom na hijerarhijsko i monokratsko uređenje tužilaštva, ograničena u međusobnim odnosima javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i nadređenih i podređenih javnih tužilaca.18
Da bi se moglo smatrati da je pravosuđe nezavisno i samostalno, neophodno je da postupak predlaganja, izbora, napredovanja, premeštaja i prestanak pravosudne funkcije bude zasnovan na jasnim, objektivnim i unapred propisanim kriterijumima, pravičan, transparentan i oslobođen uticaja zakonodavne i izvršne vlasti. Jedini izuzetak, koji je saglasan standardima Venecijanske komisije, odnosio bi se na izbor i razrešenje Republičkog javnog tužioca, koji bi ostao u nadležnosti Narodne skupštine, a predlog za izbor i razrešenje davalo bi Državno veće tužilaca.19 Republički javni tužilac birao bi se kvalifikovanom većinom u Narodnoj skupštini,20 čime se isključuje mogućnost da skupštinska većina preglasava skupštinsku manjinu.
Takođe, sloboda udruživanja sudija i tužilaca, kao njihovo pravo u cilju očuvanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, odnosno profesionalnog statusa u celini, ima poseban značaj za jačanje etičkih principa i integriteta.
Može se reći da je pozitivan pomak učinjen i u procesu izbora, napredovanja i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, kao i u transparentnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Kroz zakonske izmene i nove podzakonske akte definisani su jasni, merljivi i objektivni kriterijumi za izbor na funkciju i ocenjivanje rada sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Međutim, uzimajući u obzir buduću ulogu i položaj koji bi Pravosudna akademija trebalo da ima u vezi sa pripremom kadrova za pravosudne funkcije ima prostora za unapređenje, u skladu sa novim ustavnim i zakonskim rešenjima.
Kako bi se ostvario dalji napredak i prevazišla ograničenja postojećeg ustavnog okvira, kao i omogućilo ispunjenje prelaznih merila iz Poglavlja 23, Republika Srbija započela je proces ustavnih promena. Cilj ovih izmena u delu koji se odnosi na pravosuđe je da se novim ustavnim rešenjima, a kasnije i relevantnim propisima, uspostavi sistem odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca koji onemogućava politički uticaj. Ustavne promene bi u ovim ključnim segmentima trebalo da stvore osnov za povećanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, što je i zahtev koji proizilazi iz Akcionog plana za Poglavlje 23. Pored toga, neophodno je da se ojača položaj i uloga Pravosudne akademije, kao mehanizma ulaska u pravosuđe zasnovanog na postignutim rezultatima, kroz transparentan postupak.
Nakon okončanja procesa promene Ustava, u delu koji se odnosi na pravosuđe, potrebno je izvršiti usklađivanje zakonskih i podzakonskih akata, precizirati ulogu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca po svim pitanjima iz njihove nadležnosti, nastaviti sa daljim unapređenjem kapaciteta ovih tela u cilju jačanja nezavisnosti sudova i sudija, odnosno samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa standardima Saveta Evrope.
Jačanjem stručnih i analitičkih kapaciteta Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, definisanjem novih radnih mesta i zvanja unutar administrativnih kancelarija, uspostavljeni su uslovi za njihov funkcionalan rad. Dodatne napore trebalo bi predvideti u cilju preciznog definisanja podele nadležnosti između Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužilaštva.
Predloženim izmenama ustavnih odredba bila bi data veća i samostalnija uloga sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, na osnovu čega bi oni dobili jasna ovlašćenja i odgovornosti u skladu sa potrebama pravosudnog sistema. Stoga trebalo bi obratiti posebnu pažnju na definisanje uloge i položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, u cilju uspostavljanja posebne pravosudne profesije i sistema njihovog karijernog napredovanja.
Za realizaciju posebnog cilja 1, koji se ogleda u daljem unapređenju normativnog okvira i jačanju institucionalnih mehanizama koji obezbeđuju pravosudni sistem u kome su pravosudne institucije i nosioci pravosudnih funkcija u svom radu oslobođeni svakog neprimerenog ili nedozvoljenog uticaja i pritiska koji bi ometali sprovođenje pravde, kao i u tome da pravosudne institucije moraju biti oslobođene uticaja zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije, potrebno je sprovesti sledeće mere:
I. |
Okončanje postupka promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe u cilju daljeg jačanja nezavisnosti sudova i samostalnosti javnog tužilaštva, a u skladu sa evropskim standardima, posebno standardima Venecijanske komisije; |
II. |
Dalje razgraničenje i preciziranje nadležnosti između Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i Ministarstva pravde u cilju organizacionog i budžetskog jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva; |
III. |
Usklađivanje pravosudnih zakona i podzakonskih akata sa novim ustavnim, odnosno zakonskim rešenjima; |
IV. |
Unapređenje institucionalnog okvira u skladu sa novim ustavnim i zakonskim rešenjima i relevantnim analizama; |
V. |
Dosledno sprovođenje i nadzor nad efektima primene pravosudnih zakona izmenjenih u skladu sa novim ustavnim rešenjima; |
VI. |
Dalje unapređenje stručnosti i osposobljenosti zaposlenih u administrativnim kancelarijama Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i drugih institucija koje učestvuju u ili doprinose sprovođenju pravde, u meri i na način koji im obezbeđuje efikasno vršenje ovlašćenja u punom kapacitetu, a koja se odnose na unapređenje nezavisnosti i samostalnosti sistema; |
VII. |
Propisivanje jasnih i jedinstvenih kriterijuma u pogledu izbora i napredovanja sudijskih/tužilačkih pomoćnika, u cilju uspostavljanja sistema karijernog napredovanja i posebne profesije; |
VIII. |
Stvaranje odgovarajućeg normativnog okvira za dalje unapređenje nezavisnosti Pravosudne akademije i jačanje njenih kapaciteta, u cilju efikasnog vršenja nadležnosti u punom kapacitetu. |
_______
14 European Commission for Democracy through Law
(Venice Commission), CDL-AD(2010)004-e, Report on European Standards as Regards the Independence
of the Judicial System: Part I - The Independence of Judges, Adopted by the Venice Commission
at its 82 th plenary session (Venice, 12-13 March 2010), par. 6.
15 Recommendation CM/Rec(2010)12 of the Committee
of Ministers to member states on judges: independence, efficiency and responsibilities (Adopted
by the Committee of Ministers on 17 November 2010 at the 1098 th meeting of the Ministers’
Deputies).
16 The International Covenant on Civil and Political
Rights (ICCPR) adopted by the United Nation Assembly through GA. Resolution 2200A (XXI) on
16 December 1966, and in force from 23 March 1976.
17 Charter of Fundamental Rights of the European
Union (2000/C 364/01)
18 European Commission for Democracy through Law
(Venice Commission), CDL-AD(2010)040 Independence of the judicial system - Part II (the prosecution
service) adopted by the Venice Commission at its 85 th plenary session (Venice, 17-18 December
2010), par. 29-33.
19 European Commission for Democracy through Law
(Venice Commission), CDL-AD(2010)040 Independence of the judicial system - Part II (the prosecution
service) adopted by the Venice Commission at its 85 th plenary session (Venice, 17-18 December
2010), par 36,
20 Ibidem.
2. Nepristrasnost i odgovornost pravosuđa
Potreba za uspostavljanjem ravnoteže između garancija sudske i sudijske nezavisnosti, odnosno samostalnosti javnog tužilaštva i mehanizama koji obezbeđuju da su odluke pravosudnih organa donete u skladu sa principom nepristrasnosti, a nosioci pravosudnih funkcija odgovorni za svoj rad, proklamovana je čitavim nizom međunarodnih dokumenata.
Osnovna načela nezavisnosti pravosuđa Ujedinjenih nacija obavezuju sudije da se "uvek ponašaju tako da čuvaju dostojanstvo svog poziva i nepristrasnost i nezavisnost sudstva"(načelo 8).21 U skladu s tim, Osnovna načela Ujedinjenih nacija predviđaju i postojanje odgovarajućeg postupka u kojem bi se brzo i pravedno razmatrale optužbe i žalbe protiv sudija "u vezi sa sudijskim i profesionalnim sposobnostima", uz poštovanje načela prava na pravično suđenje i poverljivosti u početnoj fazi razmatranja, osim ako sudija ne zahteva drugačije (načelo 17). Nekompetentnost i nedolično ponašanje, definisani su načelom 18. kao razlozi za udaljenje ili razrešenje sudije. Na istom kursu su i Bangalorski principi.
Slično je i za tužioce. Naime, pomenutim Mišljenjem Konsultativnog veća tužilaca broj 9 (2014) od 17. decembra 2014. godine predviđeno je da bi "tužioci trebalo da budu samostalni u donošenju odluka i da obavljaju svoje dužnosti bez spoljnjeg pritiska ili uplitanja, uzimajući u obzir načela podele vlasti i odgovornosti", kao i da bi "tužioci trebalo da se pridržavaju najviših etičkih i profesionalnih standarda i da se uvek ponašaju nepristrasno i objektivno".
Preporuka (2010)12 Komiteta ministara Saveta Evrope predviđa da se disciplinski postupak protiv sudije može voditi onda kada propusti da obavlja svoje dužnosti na efikasan i odgovarajući način (poglavlje VII, tačka 69.). Slično je sadržano i u Evropskoj povelji o zakonu za sudije koja predviđa mogućnost vođenja disciplinskog postupka pred organom u čijem sastavu je najmanje polovina sudija.
Pored disciplinske, Povelja predviđa i postojanje građanske odgovornosti sudija (tačka 5.3). Naime, Povelja predviđa da država mora da garantuje naknadu štete koja je nastala kao posledica odluke ili ponašanja sudije. Povelja, takođe, dozvoljava da država kada je to zakonom predviđeno, može u određenom roku da pokrene sudski postupak za naknadu od sudije u slučaju grubog i neopravdanog kršenja pravila sudijskih dužnosti (tačka 5.2).
Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o ulozi tužilaca u krivično-pravnom sistemu (2000)19, navodi, između ostalog, da "države treba da preduzmu mere koje će omogućiti da tužioci vrše svoju dužnost bez neopravdanog mešanja ili neopravdanog izlaganja građanskoj, krivičnoj ili drugoj odgovornosti".
Prelaznim merilima za Poglavlje 23 posebno je naglašeno da bi Republika Srbija trebalo da jača nepristrasnost i odgovornost pravosuđa, a naročito da uspostavi koherentan proceduralni okvir i neophodne informaciono komunikacione alate koji obezbeđuju raspodelu predmeta metodom slučajnog određivanja u svim sudovima i tužilaštvima i obezbeđuje da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju alate za praćenje raspodele predmeta metodom slučajnog određivanja.
S tim u vezi, delimično je izmenjen normativni okvir o raspodeli predmeta slučajem, ali sistem automatske raspodele predmeta zasnovan na objektivnim i unapred utvrđenim kriterijumima, i uz odgovarajuću tehnološku podršku, još nije uspostavljen za sve sudove. Za tužilaštva, dosledna primena izmenjenih pravila o automatskoj raspodeli predmeta treba da se vrši uz obezbeđivanje alata za praćenje raspodele predmeta metodom slučajnog određivanja, imajući u vidu specifičnu organizaciju tužilaštva. Neophodno je nastaviti sa izmenama normativnog okvira i preduzimanjem drugih mera koje bi omogućile punu implementaciju ovog sistema.
U skladu sa prelaznim merilima, uspostavljeni su normativni i institucionalni mehanizmi za prevenciju korupcije u pravosuđu koji uključuju usvajanje i praćenje planova integriteta i donošenje Zakona o zaštiti uzbunjivača22. Istovremeno, ostvaren je veliki napredak uspostavljanjem standarda profesionalne etike nosilaca pravosudnih funkcija koji predstavljaju osnovu za dalje jačanje vladavine prava i poverenja građana u pravosudni sistem. Usvojen je Etički kodeks sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Usvojeni su poslovnici o radu etičkih odbora Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Međutim, potrebno je dalje raditi na unapređenju kapaciteta disciplinskih organa, na usklađivanju zakonodavnog okvira sa odredbama izmenjenog Ustava, kao i na uspostavljanju funkcionalnog sistema praćenja primene etičkih kodeksa i pravilnika. Posebnu pažnju treba posvetiti unapređenju kapaciteta i načina postupanja Etičkih odbora, koji u skladu sa međunarodnim konvencijama treba da obezbede savetodavnu ulogu za nosioce pravosudnih funkcija i zasluže njihovo poverenje.
U sklopu celokupnog funkcionisanja pravosudnog sistema trebalo bi posmatrati i odgovornost predstavnika pravosudnih profesija (javnih izvršitelja i javnih beležnika) kako bi se omogućilo zakonito i efikasno postupanje i zaštita prava građana, zbog čega je potrebno povećati svest o njihovoj odgovornosti u svojstvu vršilaca javnih ovlašćenja i dalje unaprediti mehanizme nadzora nad njihovim radom.
Postizanje ravnoteže između garantija nezavisnosti i pravila kojima se uređuje nepristrasno i odgovorno postupanje, uslovljeno je efikasnim funkcionisanjem preventivnih i represivnih mehanizama u oblasti etike, integriteta i disciplinske odgovornosti, ali i sastavima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Da bi se realizovao posebni cilj 2, koji se ogleda u daljem unapređenju i doslednom sprovođenju normativnog okvira kojim se osigurava da u pravosudnom sistemu Republike Srbije svakom pojedincu bude omogućen pristup pravdi pod jednakim uslovima bez diskriminacije po bilo kom osnovu i sa jednakim mogućnostima da zaštiti i ostvari svoja prava i interese. Istovremeno, efikasno funkcionišu mehanizmi odgovornosti pravosudnih institucija i nosilaca pravosudnih funkcija za kvalitet i rezultate rada i upotrebu dodeljenih resursa, potrebno je sprovesti sledeće mere:
1. |
Izmeniti zakonodavni okvir u cilju preciziranja i primenjivanja pravila o automatskoj raspodeli predmeta u sudovima; |
2. |
Izmeniti zakonodavni okvir u cilju preciziranja i primenjivanja pravila o automatskoj raspodeli predmeta u tužilaštvima, imajući u vidu specifičnu organizaciju tužilaštva; |
3. |
Unaprediti zakonodavni okvir kojim se uređuje sistem etike, integriteta i disciplinske odgovornosti sudija i javnih tužilaca i uskladiti ga sa novim ustavnim rešenjima i omogućiti uspostavljanje mehanizma za centralizovano, transparentno i efikasno postupanje po pritužbama građana na rad suda i sudija; |
4. |
Ojačati kapacitete disciplinskih organa koje imenuju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca za efikasno sprovođenje nadležnosti u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti sudija i tužilaca; |
5. |
Ojačati kapacitete etičkih tela koje imenuju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca za efikasno sprovođenje nadležnosti u postupku utvrđivanja povreda odredaba Etičkih kodeksa i unapređenje njihovih kapaciteta kao poverljivog, savetodavnog tela; |
6. |
Podići svest, unaprediti znanja i ojačati kapacitete sudija, tužilaca, kao i sudijskih i tužilačkih pomoćnika u oblasti etike, integriteta i disciplinske odgovornosti; |
7. |
Dalje unapređenje sistema odgovornosti zaposlenih u pravosuđu i predstavnika pravosudnih profesija. |
______
21 Basic Principles on the Independence of the
Judiciary, adopted by the Seventh United Nations Congress on the Prevention of Crime and
the Treatment of Offenders held at Milan from 26 August to 6 September 1985 and endorsed
by General Assembly resolutions 40/32 of 29 November 1985 and 40/146 of 13 December 1985.
22 Zakon o zaštiti uzbunjivača, "Službeni
glasnik RS", broj 128/14
Značaj adekvatne stručne pripreme za stupanje na pravosudnu funkciju, kao i kontinuiranog unapređenja znanja i veština za njeno efikasno vršenje, praćen obezbeđivanjem adekvatnih uslova za rad, prepoznat je i jasno definisan u brojnim međunarodnim dokumentima koji sadrže evropske standarde u oblasti organizacije i funkcionisanja pravosuđa. Kontinuiranim unapređenjem nivoa stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, njihova nezavisnost, nepristrasnost i odgovornost dobijaju puni smisao. Njihova stručnost, ujedno je pokretački mehanizam reformi, ali i njihov predmet.
Tako je Preporukom CM/Rec (2010) 12 Komiteta ministara Saveta Evrope, u Poglavlju 6, koje uređuje status sudije, predviđeno da je sudijama potrebno pružiti teorijsko i praktično početno i kontinuirano stručno usavršavanje u potpunosti o trošku države. Ono bi trebalo da obuhvati ekonomska, socijalna i kulturna pitanja potrebna za obavljanje sudijske funkcije. Intenzitet i trajanje takvog usavršavanja bi trebalo određivati u funkciji prethodnog profesionalnog iskustva, pri čemu bi nezavisni organ trebalo da se stara o tome da, uz puno poštovanje nezavisnosti obrazovnog sistema, programi stručnog usavršavanja ispunjavaju uslove otvorenosti, stručnosti i nepristrasnosti svojstvene sudijskoj funkciji. Istom preporukom, predviđena je dužnost sudija da redovno obnavljaju i razvijaju svoja znanja.
Dužnost stručnog usavršavanja sadržana je i u Preporuci Rec 2000/19 Komiteta ministara Saveta Evrope (par. 7.) u kojoj se navodi da je usavršavanje i obaveza i pravo svih tužilaca, pre imenovanja kao i na trajnoj osnovi. Države stoga treba da preduzmu efikasne mere kojima se obezbeđuje odgovarajuća edukacija i usavršavanje tužilaca, kako pre tako i nakon njihovog imenovanja.23
Konsultativno veće evropskih sudija (SSJE) u Mišljenju broj 4, takođe, se bavi značajem profesionalizacije sudija za kvalitet pravosuđa24.
U toku sprovođenja NSRP 2013-2018 uloženi su značajni napori u unapređenje stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, kao i u obuku predstavnika novih pravosudnih profesija (javnih beležnika i javnih izvršitelja) kao i medijatora, ali i veliki broj lica zaposlenih u pravosuđu. Pravosudna akademija usvojila je brojne akte kojima se uređuju programi i realizacija obuka, što kontinuirano doprinosi jačanju kvaliteta, stručnosti i osposobljenosti pravosuđa.
Značajan pomak ostvaren je uvođenjem sistema izbora i obuke pripravnika, a uspostavljeni su i jasni i merljivi kriterijumi za ocenu rada sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Imajući u vidu tendencije formiranja nove pravosudne profesije, odnosno jasnijeg definisanja statusa, uloge i odgovornosti sudijskih i tužilačkih pomoćnika, neophodno je preduzeti odgovarajuće mere u cilju definisanja posebnog programa njihove obuke.
Venecijanska komisija je u svom mišljenju na Nacrt ustavnih amandmana iz 2018. godine takođe navela da se "uloga Pravosudne akademije kao jedinog čuvara ulaska u pravosuđe čini osnovanom, zajedno sa težnjama i posvećenošću da se ojača kvalitet i stručnost sudijske i tužilačke obuke". Venecijanska komisija je preporučila da Pravosudna akademija bude zaštićena od mogućih neprimerenih uticaja tako što bi joj se u Ustavu obezbedio čvrst položaj.
Prema prelaznom merilu Republika Srbija treba da obezbedi da Pravosudna akademija usvoji višegodišnji program rada, pokrivajući ljudske i finansijske resurse i dalji razvoj programa obuke. Republika Srbija takođe treba da omogući održivo i dugoročno rešenje finansiranja Pravosudne akademije, da primenjuje kvalitetan mehanizam kontrole i redovno i efikasno ocenjuje uticaj obuke. Republika Srbija kontinuirano unapređuje programe obuke u skladu sa rezultatima vrednovanja rada sudija i tužilaca, kao i potrebama iskazanim u postupku redovnog godišnjeg ispitivanja obrazovnih potreba (utvrđivanje na osnovu upitnika, izveštaja o radu sudova, a posebno Vrhovnog i apelacionih, ciljnih grupa, modela kompetencija i na druge načine).
S obzirom na značaj i ulogu koju Pravosudna akademija s pravom zavređuje svojim dosadašnjim radom u unapređenju stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija i svih pravosudnih profesija, veliki napori uloženi su u jačanje njenih kapaciteta, ali je na njima potrebno kontinuirano raditi, kako bi se stekli uslovi neophodni za ostvarenje njene uloge u punom kapacitetu.
Kada je reč o jačanju kapaciteta Pravosudne akademije, obezbeđena je nova zgrada čija je rekonstrukcija u toku. Očekuje se da će nove prostorije u potpunosti odgovarati potrebama Pravosudne akademije, u cilju ostvarivanja njene uloge u punom kapacitetu.
Takođe, imajući u vidu da je Pravosudna akademija usvojila Strateški plan za razvoj Pravosudne akademije za period 2016-2020. godine, u narednom periodu potrebno je obezbediti uslove za njegovo dosledno sprovođenje.
Imajući u vidu intenzitet društvenih promena, kao i reformske i razvojne korake uslovljene procesom pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, neophodno je dalje unapređenje programa obuke na Pravosudnoj akademiji, uključivanjem novih tematskih oblasti koje proističu iz ovih procesa, a naročito oblasti koje se odnose na praksu Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije. Poseban akcenat, trebalo bi staviti na ispunjenje prelaznog merila tako da se obezbedi da se potrebe za obukom vrednuju prilikom ocenjivanja rada sudija i tužilaca. Neophodno je da unapređenje programa obuke bude praćeno odgovarajućim infrastrukturnim i administrativnim kapacitetima Pravosudne akademije, kao i mehanizmima kontrole kvaliteta obuke.
Takođe, potrebno je u saradnji sa pravnim fakultetima konstantno unapređivati sistem obrazovanja pravnika i prilagoditi program za polaganje pravosudnog ispita prioritetima ove strategije i daljem razvoju pravosuđa.
Da bi se omogućila realizacija posebnog cilja 3 koji se ogleda u daljem razvoju pravosudnog sistema u kome se na sveobuhvatan i organizovan način sprovodi stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija i obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika zaposlenih u pravosuđu, kao i pravosudnih profesija, neophodno je sprovođenje sledećih mera:
1. |
Kontinuirano unapređenje svih programa obuke na Pravosudnoj akademiji u skladu sa novim ustavnim i zakonskim rešenjima, sa posebnim akcentom na unapređenje programa obuke za specijalizaciju sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u posebnim oblastima; |
2. |
Jačanje kapaciteta Pravosudne akademije u cilju uspešnog savladavanja novih izazova i uloge u skladu sa novim ustavni i zakonskim rešenjima; |
3. |
Uspostavljanje mehanizma kontrole kvaliteta obuke na Pravosudnoj akademiji; |
4. |
Procena potreba za dodatnom obukom na osnovu vrednovanja rada nosilaca pravosudnih funkcija; |
5. |
Ocena uticaja sprovedenih obuka na osposobljenost i stručnost sudija i tužilaca, u postupku vrednovanja rada nosilaca pravosudnih funkcija; |
6. |
Razvoj posebnih programa obuke za sudijske/tužilačke pomoćnike u skladu sa novim ustavnim rešenjima i u cilju omogućavanja karijernog napredovanja. |
_______
23 Za razliku od prethodno pomenutih izvora evropskih
standarda u ovoj oblasti, Preporuka Rec 2000/19 sadrži precizne odredbe po kojima bi tužioci
trebalo posebno da budu upoznati sa: Principima i etičkim obavezama koje proističu iz njihove
funkcije; Ustavnom i pravnom zaštitom osumnjičenih, žrtava i svedoka; Ljudskim pravima i
slobodama propisanim Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno pravima
utvrđenim članovima 5. i 6. ove konvencije; Principima i praksom organizacije rada, rukovođenja
i kadrovskim pitanjima u kontekstu pravosuđa; Mehanizmima i materijalima koji doprinose doslednosti
u njihovom radu. Osim toga, države bi trebalo da preduzmu efikasne mere u cilju obezbeđenja
usavršavanja po određenim pitanjima ili određenim sektorima, u svetlu trenutnih uslova, uzimajući
u obzir određene vrste i razvoj kriminaliteta, kao i međunarodnu krivično-pravnu saradnju.
24 "Nezavisnost pravosuđa daje prava sudijama
na svim nivoima i svih nadležnosti, ali takođe uspostavlja i određene dužnosti. Ovo uključuju
dužnost da se sudijski posao obavlja profesionalno i vredno, što nalaže da sudije moraju
imati veliku profesionalnu sposobnost koja se stiče, održava i jača putem obuke koja je njihova
obaveza, kao i pravo koje mogu da ostvaruju". Konsultativno veće evropskih sudija dalje
navodi "Kredibilno i nezavisno pravosuđe, garant pravne i fizičke sigurnosti ljudi i
imovine, može jedino da bude vođeno od strane kompetentnih, odgovornih i s toga dobro obučenih
sudija i tužilaca. Ovo je tim pre bitno, jer javnost u svim zemljama kontinuirano izražava
često legitimnu zabrinutost i visoka očekivanja kada su u pitanju pravosudni sistemi, koje
obično smatra previše sporim, skupim i teškim za pristup. Odgovor na ova očekivanja je posebno
značajan i neophodan, jer su ona utemeljena s gledišta Evropske konvencije o ljudskim pravima,
kao što je pravo na pristup sudu (tribunalu), pravo na javni postupak koji će se sprovesti
u razumnom vremenskom roku i pravo na pravično suđenje (član 6)".
Rukovođen principom koji podrazumeva da zakasnela pravda nije pravda (Justice delayed is justice denied), pitanjem uspostavljanja efikasnog pravosuđa učestalo se, u svojoj praksi, bavio Evropski sud za ljudska prava, definišući da uspostavljanje i funkcionisanje efikasnog pravosuđa predstavlja istovremeno i preduslov za realizaciju prava na pristup pravdi svih građana, ali i obavezu države da stvori uslove za njegovu realizaciju. Na ovo stanovište Evropskog suda za ljudska prava je stao u predmetu Tsilira protiv Grčke25, navodeći da je država ugovornica dužna da organizuje svoj pravni sistem na način koji svima osigurava pravo na pravnosnažnu sudsku odluku. Takođe, Sud je, u predmetu Union Alimenaria Sanders S.A. protiv Španije, zauzeo stav da države činom ratifikacije Konvencije, zapravo preuzimaju obavezu organizacije svog pravosudnog sistema na takav način da se obezbedi poštovanje člana 6, stav 1. Evropskog suda za ljudska prava. Postoji obaveza sudskih vlasti da organizuju rad na način koji mu pruža mogućnost da odgovori zahtevima.26 Obaveza države je da u najkraćem mogućem roku preduzima adekvatne mere kako bi izbegla dugoročno nagomilavanje predmeta. Hronična prenatrpanost i zaostaci u rešavanju predmeta nisu valjano objašnjenje za prekomerno odlaganje postupka.27 Štaviše, Evropski sud za ljudska prava konstantno postojanje velikog broja zaostalih predmeta karakteriše kao sistematsko kršenje ljudskih prava koje je u suprotnosti sa Konvencijom,28 dok je stav nešto drugačiji kada je reč o privremenim zastojima u radu. U presudi u predmetu Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske29 Evropski sud za ljudska prava je zaključio da države ne mogu biti pozvane na odgovornost zbog privremenih zastoja u radu suda, ukoliko su sudski organi preduzeli hitne mere u cilju rešavanja nastalih problema.30 Budžetske poteškoće države, takođe, ne mogu biti uvažene kao opravdanje.31
Imajući u vidu navedene standarde postavljene kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, kao i pomake napravljene u periodu koji je prethodio usvajanju SRP 2020-2025, potrebno je nastaviti rad na smanjenju broja nerešenih, naročito starih predmeta, rasterećenju sudova, kao i dostupnosti i ujednačavanju sudske prakse. Istovremeno, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere koje će dovesti do većeg stepena informisanosti stručne i opšte javnosti o dostupnosti propisa, koji su postali javno dostupni na portalima kao što je uzzpro u periodu sprovođenja NSRP 2013-2018. U skladu sa prelaznim merilima za Poglavlje 23 Republika Srbija bi trebalo da unapredi efikasnost pravosuđa usvajanjem i primenjivanjem strategije kadrovskih resursa za celokupno pravosuđe i sprovođenjem nacionalnog programa za smanjenje broja zaostalih predmeta. S tim u vezi, donošenjem Jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta u Republici Srbiji, Izmenjenog jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta i Posebnog programa mera za rešavanje starih izvršnih predmeta u sudovima u Republici Srbiji za period od 2015. do 2018. godine, napravljen je značajan korak u suočavanju sa problemom velikog broja starih predmeta. Međutim, veliki broj nerešenih predmeta, a naročito veliki broj starih nerešenih predmeta, zahteva dalje preuzimanje sveobuhvatnih i dugoročnih mera. Takođe, sveobuhvatna strategija kadrovskih resursa koja bi dovela do povećanja efikasnosti kroz bolju alokaciju ljudskih resursa u pravosuđu, te motivaciju zaposlenih kroz sistem nagrađivanja i napredovanja koji podstiče kvalitetan rad i ažurnost u rešavanju predmeta, još uvek nije usvojena, pa je rad na njoj neophodno okončati u narednom periodu.
Uspostavljanjem nove mreže sudova, koja je počela sa radom 1. januara 2014. godine, stekli su se uslovi za smanjenje broja starih predmeta, kao i za ravnomerniju raspodelu predmeta. Međutim, ostvarenje ovih mera nije dalo željene rezultate u sudovima u sedištu apelacija, te je potrebno nastaviti sa preduzimanjem daljih koraka u cilju rasterećenja rada ovih sudova. U vezi s tim, bilo bi poželjno sprovesti sveobuhvatnu analizu troškova sudskih postupaka po materiji i opterećenosti mreže, kao i druge potrebne analize opterećenosti sudova i sudija, kako bi se na bazi objektivnih podataka donosile dalje strateške odluke u vezi unapređenja sudske mreže. Posebnu pažnju treba posvetiti sudovima na teritoriji grada Beograda u savladavanju rastućeg priliva predmeta i rešavanju nejednake/velike opterećenosti sudija u tim sudovima, budući da izveštaji i programski dokumenti Vrhovnog kasacionog suda sadrže posebne mere koje se odnose na te sudove. Sličnu analizu treba uraditi i za mrežu javnih tužilaštava, na teritoriji grada Beograda.
Usvajanje Zakona o izvršenju i obezbeđenju znatno je uticalo na smanjenje broja predmeta u vezi sa dugovima po računima javno-komunalnih preduzeća, koji su činili veliki deo predmeta u osnovnim sudovima. Podaci za prvu polovinu 2018. godine pokazuju da postoji trend smanjenja ukupnog broja zaostalih predmeta32, tj. predmeta starijih od dve godine i potrebno je dalje nastaviti preduzimanje mera u tom pravcu.
Efikasnost je značajno unapređena podsticanjem upotrebe alternativnih mehanizama za rešavanje sporova. Ostvareni su vidljivi rezultati kroz međuinstitucionalnu saradnju više zainteresovanih organa, doneta su i potpisana Uputstva u cilju unapređenja i promovisanja medijacije, poravnanja i drugih načina alternativnog rešavanja sporova, ali ova oblast ostavlja prostor za dalje unapređenje. U tom smislu, neophodni koraci u narednom periodu podrazumevaju dalje unapređenje zakonskog okvira i uspostavljanje funkcionalnog i jedinstvenog sistema medijacije u svim sudovima.
Unapređen je pravni okvir, kao i mehanizmi za ujednačavanje sudske prakse, usvojeni su i planovi aktivnosti Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužilaštva za ujednačavanje sudske prakse, odnosno prakse javnih tužilaštava, ali je potrebno dalje raditi na unapređenju i praćenju sprovođenja tih planova. Osnovana je i baza sudske prakse, prakse Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije, koju je potrebno kontinuirano dopunjavati. Zbog značaja jednake primene prava od strane svih sudova i sudija, kao i predvidivosti ishoda sporova neophodno je nastaviti na preduzimanju aktivnosti na ujednačavanju sudske prakse. S obzirom na značaj koji Vrhovni kasacioni sud ima za ujednačavanje sudske prakse, u procesu ustavnih izmena treba razmotriti i proširenje nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u pogledu omogućavanja ulaganja redovnog pravnog leka kod najtežih krivičnih dela.
Istovremeno, u cilju povećanja efikasnosti potrebno je otpočeti sa preduzimanjem mera radi ujednačavanja tužilačke prakse, koja nesporno utiče i na ujednačavanje sudske prakse, naročito kada je u pitanju primena instituta uslovnog odlaganja krivičnog gonjenja i sporazuma o priznanju krivice. Takođe, potrebno je formirati bazu prakse javnih tužilaštava.
Jedan od načina povećanja efikasnosti pri vršenju nadležnosti sudova u prethodnom periodu ogleda se i u prenosu "sudeće materije" sa sudova na javne beležnike i javne izvršitelje, kao nove pravosudne profesije, na čemu bi trebalo i dalje raditi u narednom periodu.
Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti unapređenju rada Upravnog suda. Statistički izveštaji ukazuju da je Upravni sud najopterećeniji sud u Republici Srbiji33, pri čemu je broj predmeta pred ovim sudom u konstantnom porastu usled kontinuiranog proširenja nadležnosti. U cilju efikasnijeg ostvarivanja prava građana pred upravnim organima potrebno je sprovesti analize i preduzeti odgovarajuće mere na planu statusa, nadležnosti, organizacije i kapaciteta upravnog sudstva i načina uređenja upravnog spora.
Imajući u vidu preveliku opterećenost sudova u Beogradu, potrebni je preduzeti posebne mere koje će se odnositi samo na te sudove. U prilog tome posebno govore podaci o opterećenosti Višeg suda u Beogradu, koji je najviši sud tog ranga u Republici Srbiji. Viši sud u Beogradu ima 11 odeljenja od kojih građansko i krivično odeljenje funkcionišu i kao prvostepeno i kao drugostepeno. Takođe, njegova specifičnost ogleda se u nadležnosti koja je utvrđena Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 94/16 i 87/18), kojim je u okviru Višeg suda organizovano Posebno odeljenje za organizovani kriminal i koje je formirano za teritoriju cele Republike Srbije, a Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine formirano je i Odeljenje za ratne zločine, takođe za teritoriju cele Republike Srbije. Pored navedenog, nadležnost Višeg suda proširena je i Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakonom o parničnom postupku, Zakonom o uređenju sudova, Zakonom o zaštiti uzbunjivača, Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu. Shodno navedenom, Viši sud u Beogradu beleži drastično povećanje priliva predmeta, tako da je u toku 2018. godine Viši sud imao ukupno 210.712 predmeta u radu, što je 125,80% više predmeta u odnosu na isti period 2016. godine, a 76,04% više u odnosu na isti period 2017. godine, dok je broj primljenih predmeta za 182,40% povećan u odnosu na 2016. godinu, a za 95,75% povećan u odnosu na 2017. godinu. S obzirom na izneto, može se zaključiti da efikasnost Višeg suda u Beogradu utiče na efikasnost pravosudnog sistema u celini.
S druge strane, javna tužilaštva u Beogradu, posebno tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal, kao i tužilaštvo za organizovani kriminal beleže značajna opterećenja, te je u odnosu i na njih potrebno uraditi analizu i primeniti odgovarajuće mere, a u cilju efikasnijeg savladavanja priliva i ravnomernije opterećenosti.
Efikasno funkcionisanje sudske i tužilačke uprave, takođe, je od uticaja na efikasno funkcionisanje celokupnog pravosudnog sistema. Različito postupanje uprave u sudovima i tužilaštvima uzrokuje opterećenost sudija i tužilaca administrativno-tehničkim poslovima. U cilju otklanjanja ovih nedostataka potrebno je u narednom periodu preduzeti mere radi modernizacije i ujednačavanja postupanja i organizacije procesa rada. Istovremeno, potrebno je unaprediti sistem dostavljanja, kao i sistem naplate sudskih taksi, kao faktore koji utiču na efikasnost.
Radi poboljšanja stepena efikasnosti pravosuđa, Republika Srbija je u prethodnom periodu izmenila brojne procesne zakone (Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o stečaju, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Zakon o vanparničnom postupku i dr.). Imajući u vidu da su procesni zakoni od najvećeg značaja za građane i pravne subjekte, kao učesnike u postupku, jer im omogućavaju ostvarenje i zaštitu njihovih prava, potrebno je kontinuirano pratiti efekte primene ovih zakona i izmeniti ih u skladu sa utvrđenim rezultatima. Važno je istaći i činjenicu da nije isti stepen društvene potrebe za reformom svih procesnih zakona. Cilj ovih izmena, pre svega, trebalo bi da bude podizanje kvaliteta i brže okončanje postupaka, odnosno njihovo okončanje u razumnom roku uz poštovanje ljudskih prava, prema prihvaćenim međunarodnim standardima.
Pored procesnih zakona, na efikasnost sudskog postupka značajno utiču i sudski tumači i veštaci, te je potrebno preduzeti adekvatne mere radi unapređenja njihovog rada i jasnijeg definisanja njihove uloge i odgovornosti u sudskom postupku.
Da bi se omogućila realizacija posebnog cilja 4, koji se ogleda u daljem unapređenju mehanizama koji na efikasni način omogućavaju da se delotvorno upravlja pravosudnim sistemom i racionalno koriste resursi, po predmetima postupa i sudi u skladu sa zakonom i u razumnim rokovima, uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta, uzimajući u obzir i smanjenje broja starih predmeta, neophodno je sprovođenje sledećih mera:
1. |
Kontinuirano praćenje i unapređenje efikasnosti pravosudne mreže uključujući i izradu analiza troškova i koristi po relevantnim pitanjima, imajući u vidu specifičnosti područja; |
|
2. |
Kontinuirano praćenje opterećenosti mreže osnovnih i Višeg suda u Beogradu, kao i viših sudova sa područja apelacija, uz preduzimanje posebnih mera i stvaranje uslova za delegaciju predmeta u cilju rasterećenja tih sudova (npr. povećanje broja sudija u skladu sa brojem predmeta, izmene normativnog okvira u cilju ravnomerne opterećenosti, specijalizacija sudija, automatizacija rada, "prelivanje" predmeta, alternativno rešavanje sporova, adekvatni smeštajni uslovi itd.) |
|
3. |
Kontinuirano praćenje opterećenosti mreže javnih tužilaštava sa područja Grada Beograd i preduzimanje odgovarajućih mera i donošenje odgovarajućih internih strateških dokumenata u cilju unapređenja savladavanja priliva i postizanja ravnomerne opterećenosti, imajući u vidu specifičnosti posebnih odeljenja (npr. povećanje broja zamenika javnih tužilaca u skladu sa brojem predmeta, automatizacija rada, adekvatni smeštajni uslovi, itd.) |
|
4. |
Usvajanje i efikasna primena Strategije za upravljanje ljudskim resursima u cilju delotvornijeg/optimalnijeg planiranja, zapošljavanja, raspoređivanja, motivisanja i napredovanja u okviru pravosuđa; |
|
5. |
Donošenje jedinstvenog programa za rešavanje starih predmeta Vrhovnog kasacionog suda za period 2021-2025, u skladu sa rezultatima primene ranijeg programa; |
|
6. |
Kontinuirano smanjenje broja nerešenih predmeta i starih predmeta, kroz praćenje i unapređenje mehanizama usmerenih na rasterećenje sudova i alternativno rešavanje sporova, kao i efikasno izvršenje sudskih odluka, kroz: |
|
6.1 |
Unapređenje mera za smanjenje broja nerešenih predmeta; |
|
6.2 |
Unapređenje mera za smanjenje broja starih predmeta, posebno onih u kojima postupak traje preko tri godine, računajući od dana podnošenja inicijalnog akta; |
|
6.3 |
Unapređenje efikasnosti rada upravnog sudstva kroz: |
|
6.4 |
Unapređenje efikasnosti rada privrednih sudova sa ciljem unapređenja stabilnosti poslovnog ambijenta, uz smanjenje broja predmeta stečaja; |
|
6.5 |
Unapređenje sistema dostavljanja; |
|
|
6.6 |
Dalji razvoj sistema alternativnog rešavanja sporova kroz: |
6.7 |
Unapređenje efikasnosti naplate prekršajnih kazni i troškova sudskog postupka; |
|
6.8 |
Unapređenje sistema naplate sudskih taksi; |
|
6.9 |
Unapređenje mera za rešavanje izvršnih predmeta kroz: |
|
6.10 |
Unapređenje sistema javnog beležništva i javnih izvršitelja; |
|
6.11 |
Unapređenje rada veštaka i sudskih tumača i prevodilaca; |
|
7. |
Kontinuirano unapređenje mehanizama ujednačavanja sudske prakse sprovođenjem mera definisanih u Planu aktivnosti Vrhovnog kasacionog suda za ujednačavanje sudske prakse, proširenje nadležnosti najvišeg suda u Republici Srbiji u postupku redovnih pravnih lekova, što podrazumeva i jačanje kapaciteta tog suda i izmene i dopune odgovarajućeg zakonodavnog okvira radi usaglašavanja sa novim ustavnim rešenjima; |
|
8. |
Kontinuirano unapređenje mehanizama ujednačavanja tužilačke prakse sprovođenjem mera definisanih u Planu aktivnosti Republičkog javnog tužilaštva za ujednačavanje prakse javnih tužilaštava; |
|
9. |
Kontinuirano unapređenje i modernizacija pravosudne infrastrukture; |
|
10. |
Dalje unapređenje i ujednačavanje internih procesa rada uprave sudova i javnih tužilaštava i modernizacija procesa rada u cilju administrativnog rasterećenja nosilaca pravosudnih funkcija; |
|
11. |
Praćenje primene procesnih zakona i izmene u skladu sa rezultatima primene utvrđenim i kroz ex post analize troškova i koristi u odnosu na ciljeve koji su postavljeni pri usvajanju zakona. |
|
________
25 Tsilira v. Greece, No. 44035/05, presuda od
22. maja 2008. godine
26 Calvez F. & Régis, N. (2012) Length of court
proceedings in the member states of the Council of Europe based on the case law of the European
Court of Human Rights, 2nd Edition, European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ),
Strasbourg, p. 23. Vidi i stav Komisije u: Hentrich v. France, No. 13616/88, presuda od 22.
septembra 1994. godine, stav 61.
27 Probstmeiner v. Germany, No. 20950/92, presuda
od 1. jula 1997. godine, stav 64.
28 Botazzi v. Italy, No. 34884/97, presuda od 28.
jula 1999. godine.
29 Zimmermann and Steiner v. Switzerland, No. 8737/79,
presuda od 13. jula 1983. godine.
30 Vidi i: Varga, I. (2009) Breach of the reasonable
time requirement in Hungarian law and in the practice of the European Court of Human Rights,
In: Michel Labori, Heribert Franz Köck, J.A.E. Vervaele (eds.) Annales Universitatis Apulensis,
Serie Jurisprudentia 2009 p.21.
31 Burdov v. Russia (2), No.33509/04, presuda od
15. januara 2009. godine.
32 ’Na kraju 2012-e godine bilo je 1.729.768 nerešenih
starih predmeta u svim sudovima u Republici Srbiji, a na kraju prvog polugodišta 2018-e godine
ostalo je nerešeno 804.525 starih predmeta ili 925.243 manje.’, Izveštaj o radu sudova u
Republici Srbiji za period januar-jun 2018., Vrhovni kasacioni sud
33 'U perodu od 1.1.2010. do 20.11.2018. Upravni
sud je primio ukupno 196.980 inicijalna akta. Prosečan mesečni priliv predmeta u radu po
sudiji iznosi 59,12. Svake godine je zabeleženo povećanje za nekoliko hiljada predmeta pa
je u 2016-oj godini primenjeno 5500 predmeta više u odnosu na 2010-u godinu. U 2017-oj godini
Upravni sud je primio 21.741 predmet, a od 1.1. do 20.11.2018. primljeno je ukupno 22.669
inicijalnih akata, odnosno 2.267 predmeta prosečno mesečno.’ Izvor: Upravni sud Republike
Srbije.
Ubrzani razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) i primena "pametnih rešenja" koje ove tehnologije pružaju po različitim aspektima u svim sistemima, uključujući i pravosuđe, rezultirala je donošenjem Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine.34 Navedena Strategija razvoja kao prioritetnu oblast izdvaja primenu IKT-a u pravosuđu i značajnu pažnju posvećuje oblasti e-pravosuđa, navodeći da će do 2020. godine građani sve kontakte sa sudovima moći da obave elektronskim putem, osim onih kontakata koji po svojoj prirodi zahtevaju fizičko prisustvo.
U okviru Evropske unije IKT su prepoznate kao glavni faktor uticaja na ekonomski rast. Razvoj ekonomije trebalo bi usmeriti ka iskorišćavanju potencijala IKT za povećanje efikasnosti u svim sferama društvenog života, čemu će doprineti i razvijeno e-pravosuđe.
E-pravosuđe prema NSRP 2013-2018 bilo je svrstano u načelo efikasnosti. Međutim, značaj IKT ogleda se i u činjenici da se među sedam vodećih inicijativa ekonomske strategije Evropa 2020 nalazi "Digitalna agenda za Evropu". S druge strane i AP23 pokazao je da primena alata i mehanizama e-pravosuđa prevazilazi njegovu ulogu u unapređenju efikasnosti, i predstavlja horizontalni mehanizam koji se prožima kroz svih pet ključnih principa organizacije i reforme pravosuđa, tako što:
- osnažuje kapacitete Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca za vođenje precizne evidencije i razmene relevantnih podataka koji se odnose na izbor, vrednovanje rada, napredovanje i odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija;
- osigurava nepristrasnost kroz automatsku raspodelu predmeta;
- doprinosi efikasnijem radu pravosuđa, kao nezamenjiv e-alat u postupanju u predmetima, kroz automatizaciju upravljanja predmetima (uključujući vrednovanje predmeta po težini i efikasnije zakazivanje ročišta), mogućnost podnošenja elektronskih podnesaka, razmenu podataka među pravosudnim organima,35 snimanje suđenja i elektronske dostave strankama;
- obezbeđuje transparentnost rada pravosuđa kroz dostupnost propisa i sudske, prakse, praćenje toka predmeta, kao i izveštavanje o radu pravosudnih tela i sprovođenju reformskih aktivnosti;
- omogućava delotvornu i ekonomičniju realizaciju programa stručnog usavršavanja savremenim metodama ("učenje na daljinu"...);
- obezbeđuje prikupljanje i obradu statističkih podataka neophodnih za pripremu izveštaja i analiza u procesu praćenja primene zakona, a radi njihovog unapređenja, kao i praćenje budžetskih aspekata rada pravosuđa.
Primena savremenih IKT, standardizovanih softvera i centralizovanih sistema za vođenje predmeta u sudovima i tužilaštvima neophodni su da bi se realizovala ključna načela delotvornog pravosuđa: nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost, stručnost, efikasnost i transparentnost. Stoga neophodan je kontinuirani razvoj sistema e-pravosuđa kao mehanizma koji doprinosi ostvarenju svih strateških ciljeva.
U skladu sa inicijativom EU za globalnu ePravdu, a polazeći od NSRP 2013-2018 i akcionog plana za njenu implementaciju, uspostavljen je sistem za ePravdu koji značajno doprinosi povećanju efikasnosti pravosuđa. ePravda obezbeđuje kompletan integrisan sistem koji podržava osnovne procese i operativne aktivnosti pravosudnih organa i obezbeđuje osnovu za merenje rezultata rada. Standarde i pokazatelje za merenje stepena realizovanih reformskih ciljeva definiše samo pravosuđe.
U proteklom periodu, došlo je do značajnog napretka u oblasti unapređenja IKT sistema u pravosuđu kroz projekte koje je sprovelo Ministarstvo pravde, Odsek za e-pravosuđe. Sprovedene su razvojne inicijative za unapređenje aplikativnih rešenja, uspostavljanje elektronske razmene podataka, centralnog statističkog izveštavanja, unapređenje bezbednosti i upravljanja IKT infrastrukturom, uvođenje mreže i uspostavljanje registara i baza podataka te unapređenja radnog okruženja za krajnje korisnike u pravosudnim institucijama. Značajno je unapređena infrastruktura IKT sistema, na kojoj je potrebno kontinuirano raditi.
Ministarstvo pravde obezbedilo je, takođe, podršku pravosudnim institucijama kroz primenu savremenih sistema za upravljanje predmetima u sudovima, javnim tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. U prekršajnim sudovima u upotrebi je centralizovan softver (SIPRES) koji je povezan sa sistemom Ministarstva unutrašnjih poslova, što je omogućilo elektronsko podnošenje prekršajnih naloga. U privrednim sudovima izrađen je nov, takođe centralizovan sistem SIPRIS (Sistem privrednih sudova), a u Ministarstvu pravde u toku je sprovođenje projekta za implementaciju ovog softverskog rešenja. Međutim, AVP sistem, koji je u upotrebi u najvećem broju sudova još uvek nije centralizovan, tako da je u cilju omogućavanja korišćenja naprednih sistema i usluga elektronskog pravosuđa, potrebno raditi na daljem razvoju efikasnijih i centralizovanih sistema za upravljanje predmetima. S druge strane, za tužilaštva postoji centralizovani sistem za upravljanje predmetima (SAPO - Standard Application for Prosecution Offices), koji, međutim, još uvek, nije implementiran u svim tužilaštvima. Ministarstvo pravde uz pomoć sredstava Evropske unije kroz projekat IPA 2015 sprovodi implementaciju SAPO softvera i u preostala javna tužilaštva. Takođe, kroz isti projekat sprovodi se implementacija i SAPA (Standard Application for Prison Administration) sistema u svim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.
U cilju jačanja efikasnosti Ministarstvo pravde razvilo je i Pravosudno-informacioni sistem, koji će se i dalje unapređivati, kao i aplikacije eSud, eZIO i PRONEP za elektronsku razmenu podataka, kao i aplikacije za sudsku praksu i centralnu statistiku. Takođe, Ministarstvo pravde kontinuirano radi i na unapređenju uspostavljanja mogućnosti "video saslušanja" lica lišenih slobode između sudova i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, koje za sada funkcioniše između Osnovnog i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici i KPZ "Sremska Mitrovica".
Značajno mesto zauzimaju i aktivnosti koje se preduzimaju kontinuirano radi unapređenja transparentnosti celokupnog pravosudnog sistema. Kontinuirano se radi i na portalu otvorenih podataka36 Ministarstva pravde, čime su učinjeni dostupnim statistički podaci o radu sudova, spisak javnobeležničkih kancelarija, imenik javnih izvršitelja, kao i podaci iz registra posrednika i sudskih veštaka. Portal otvorenih podataka, pored toga, što doprinosi transparentnosti rada pravosudnih organa, od velikog je značaja i za građane i druge učesnike u postupku, jer im omogućava lakši pristup pravdi, kao i bolju informisanost o celokupnom sistemu pravosuđa.
Da bi cilj se realizovao posebni cilj 5, koji se ogleda u daljem unapređenju e-servisa unutar pravosuđa, čime bi se obezbedio pristup pravdi, povećanje kvaliteta postupanja i odlučivanja, efikasno upravljanje predmetima, statističko praćenje i izveštavanje o radu pravosuđa i transparentnost rada pravosudnih organa, potrebno je sprovesti sledeće reformske mere:
1. |
Unaprediti IKT sistem kroz značajna infrastrukturna ulaganja, softversko i unapređenje ljudskih resursa: |
|
1.1 |
Obezbediti dalji razvoj standardizovanih i centralizovanih IKT sistema u sudovima; |
|
1.2 |
Dalja implementacija centralnog sistema za praćenje predmeta (CMS sistema) u svim tužilaštvima, povezivanje tužilaštava i sprovođenje odgovarajućih obuka; |
|
1.3 |
Dalja implementacija softverskog rešenja automatske raspodele predmeta u sudovima; |
|
1.4 |
Implementacija softverskog rešenja automatske raspodele predmeta u svim tužilaštvima, uz obezbeđivanje alata za praćenje raspodele predmeta metodom slučajnog određivanja, imajući u vidu specifičnu organizaciju tužilaštva; |
|
1.5 |
Efikasnije iskorišćavanje hardverskih resursa, raspoloživost tih resursa, kao i povezivanje različitih IT tehnologija u jednu logičku funkcionalnu celinu koja bi obezbedila uslugu dostavljanja servisa unutar pravosudne mreže u svakom trenutku; |
|
1.6 |
Povećanje broja statističkih parametara efikasnosti pravosuđa koje je moguće pratiti posredstvom IKT i dalji razvoj centralizovanog sistema pravosudnih organa u cilju implementacije centralne statistike; |
|
1.7 |
Uspostaviti centralizovanu elektronsku aplikaciju za postupanje po pritužbama građana na rad sudova i sudija koja bi omogućila centralizovan, efikasan i transparentan mehanizam praćenja postupanja po pritužbama |
|
1.8 |
Uspostavljanje baze ljudskih resursa u svim tužilaštvima; |
|
1.9 |
Kontinuirano unapređenje e-Akademije; |
|
2. |
Obezbediti jedinstveno postupanje u celom pravosudnom sistemu u pogledu unosa i razmene podataka u IKT sistemu, što podrazumeva i obuku u ovoj oblasti svih korisnika IKT sistema; |
|
3. |
Kontinuirano unapređenje razmene podataka između organa u okviru pravosudnog sistema sa drugim državnim organima; |
|
4. |
Unaprediti iskorišćavanje postojećih kapaciteta, kroz unapređenje efikasnosti upravljanja predmetima i obezbediti mogućnost realnog praćenja trajanja sudskih postupaka; |
|
5. |
Razvoj interne baze tužilačke prakse, dostupnost baze u svim tužilaštvima i povezivanje sa bazom Pravosudne akademije (e-akademija) i bazom sudske prakse; |
|
6. |
Stvaranje normativnog okvira i preduzimanje drugih mera u cilju unapređenja IKT bezbednosti; |
|
7. |
Dalje unapređenje transparentnosti rada pravosudnih organa i pravosudnih profesija upotrebom IKT alata; |
|
8. |
Dalje proširenje mogućnosti elektronskog pokretanja i vođenja sudskih postupaka za advokate i građane korišćenjem aplikacije eSud ili uz pomoć drugih komercijalnih softvera na tržištu upotrebom tehnologije Application Programming Interface, uz poštovanje propisanih standarda; |
|
9. |
Dalje otvaranje podataka pravosuđa koji su podobni da budu objavljeni na državnom portalu otvorenih podataka uz poštovanje pozitivnih propisa o zaštiti podataka o ličnosti i uz javne konsultacije koje Ministarstvo pravde sprovodi najmanje jednom godišnje. |
|
10 |
Nedogradnja e-servisa u cilju uspostavlja pristupa advokatima praćenju toka predmeta, uvidu u spise ili podnošenje podnesaka elektronskim putem, kao i drugim bazama podataka koje su od značaja za pružanje pravne pomoći građanima. |
|
_______
34 Strategija razvoja informacionog društva u Republici
Srbiji do 2020. godine, "Službeni glasnik RS", broj 51/10.
35 Vidi bliže u delu "Efikasnost pravosuđa".
36 Portal otvorenih podataka, https://data.gov.rs/sr/datasets/?organization=5a9808ffcbe3c80f19373d03,
pristupljeno 10. januara 2019. godine.
Univerzalno je prihvaćeno shvatanje da je transparentnost jedan od fundamentalnih principa u radu pravosuđa u modernom društvu. Načelo 14 Velike povelje za sudije (Magna Carta of Judges)37 nalaže da pravda mora biti transparentna, a informacije o radu pravosudnog sistema moraju da se objavljuju. Rezolucija Evropske mreže sudskih saveta o transparentnosti i pristupu pravdi38 zahteva postojanje otvorenog i transparentnog sistema pravosuđa kao glavne garancije vladavine prava, dok mišljenje broj 9(2014)39 Konsultativnog saveta evropskih tužilaca o evropskim normama i načelima koja se odnose na rad tužilaca, nedvosmisleno ukazuje da je transparentnost u radu tužilaca neophodna u modernoj demokratiji.
Tako je već u NSRP 2013-2018 ispravno prepoznata priroda načela transparentnosti kao horizontalnog principa koji se prostire kroz svih pet ključnih načela organizacije i reforme pravosuđa. U periodu implementacije NSRP 2013-2018 značajni pomaci su učinjeni na unapređenju transparentnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u smislu objavljivanja njihovih odluka, omogućavanju praćenja toka predmeta i dostupnosti drugih elektronskih servisa za građane, čime je omogućen bolji pristup pravdi, a određene aktivnosti sprovedene su i na ujednačavanju sadržaja internet stranica pravosudnih organa, te kontinuiranoj obuci pojedinaca imenovanih za komunikaciju i odnose sa javnošću u pravosudnim organima.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca prepoznali su značaj planske i strateške orijentacije ka unapređenju otvorenosti svog rada, kao i rada sudova i tužilaštava. Visoki savet sudstva je Komunikacione strategije usvojio 2013. i 2016. godine, dok su Državno veće tužilaca i Republičko javno tužilaštvo usvojili svoju Komunikacionu strategiju 2015. godine za period od pet godina. Krajem 2018. godine, Visoki savet sudstva je potvrdio svoju opredeljenost ka jačanju transparentnosti i odnosa sa javnošću, važnosti stalne i dvosmerne komunikacije sa medijima, usvajanjem nove Komunikacione strategije za period od četiri godine (2018-2022. godine), čiji su strateški ciljevi i mere proširene i na unapređenje otvorenosti i proaktivne komunikacije u svim sudovima u Republici Srbiji.
U eri brzog protoka i razmene informacija, pravosudni organi bi trebalo, u meri u kojoj to dozvoljava zakon i pravila postupka, da grade poverenje javnosti tako što medijima i građanima odgovorno, profesionalno i kontinuirano predstavljaju informacije koje značaj rada pravosuđa i napora koji se ulažu u ostvarivanje pravde prikazuju na razumljiv način. Istovremeno, pravosuđe mora da nađe i delikatnu ravnotežu između legitimnog prava javnosti da bude informisana i sveprisutne medijske pažnje sa jedne strane (naročito kada su pitanju tzv. "medijski predmeti" koji po pravilu izazivaju veliku pažnju javnosti), i poštovanja pretpostavke nevinosti te zaštite prava na privatnost, pravično suđenje, prava žrtava i svedoka i drugih strana u postupku, sa druge strane.
U narednom periodu potrebno je da pravosudni organi dalje unapređuju način predstavljanja ostvarenih rezultata u radu sudova i tužilaštava kroz izveštaje, saopštenja za medije i konferencije za štampu čija će sadržina i način prikazivanja postignutog biti prilagođena kako stručnoj javnosti, tako i medijima i građanima. Kroz ove aktivnosti radiće se na daljem jačanju kapaciteta lica zaduženih za odnose sa javnošću u pravosudnim organima, uz istovremeno jačanje otvorene i proaktivne komunikacije sa medijima. Potrebno je da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nastave sa kontinuiranim unapređenjem prakse objavljivanja odluka i drugih relevantnih informacija o radu ovih institucija.
Napore je potrebno usmeriti i na nadgradnju e-servisa za građane kojima se proširuje dijapazon dostupnih informacija o sudskom postupku i efikasnosti pravosuđa koje omogućavaju bolji pristup pravdi. Dodatna unapređenja su potrebna i kada su u pitanju sadržaj, obim i dostupnost informacija o radu Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Pravosudne akademije, sudova i tužilaštava, kao i o realizaciji nacionalnih i drugih strateških dokumenata od značaja za funkcionisanje i reformu pravosuđa. Pored mera predviđenih SPR 2020-2025, potrebno je obezbediti kontinuiranu podršku i za punu realizaciju ciljeva predviđenih komunikacionim strategijama Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Da bi posebni cilj 6, koji se ogleda u unapređenju dostupnosti kvalitativnih i kvantitativnih podataka o radu pravosudnih organa,kako u konkretnim predmetima, tako i na nivou čitavog pravosuđa, ali i informacija o planiranju i sprovođenju reforme pravosudnog sistema bio realizovan, neophodno je sprovesti sledeće reformske mere:
1. |
Kontinuirano unapređenje normativnog okvira i e-infrastrukture neophodnih za efikasno prikupljanje, obradu i objavljivanje statističkih podataka o radu pravosuđa, na način koji omogućava blagovremenu i punu informisanost stručne i opšte javnosti; |
|
2. |
Kontinuirano unapređenje e-servisa i proširenje opcija vezanih za praćenje toka predmeta i dostupnosti drugih informacija o radu pravosuđa; |
|
3. |
Dosledno sprovođenje komunikacionih strategija Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i drugih institucija koje učestvuju u procesu sprovođenja reforme pravosuđa: |
|
3.1 |
Izgradnja funkcionalnih i održivih komunikacionih sistema u Visokom savetu sudstva i svim sudovima, Državnom veću tužilaca i svim tužilaštvima, koji mogu da odgovore zahtevima javnosti, kao i sprovođenje planske i proaktivne komunikacije ka/sa medijima; |
|
3.2 |
Objavljivanje obrazloženih odluka i drugih relevantnih informacija o radu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na internet stranicama ovih tela, a u skladu sa relevantnim zakonskim odredbama; |
|
3.3 |
Kontinuirano jačanje kapaciteta lica imenovanih za odnose sa javnošću u sudovima, tužilaštvima i ostalim pravosudnim institucijama, koje učestvuju u procesu reformi, kao i dalje jačanje odnosa sa predstavnicima medija kroz unapređenje njihovog poznavanja i razumevanja pravosuđa; |
|
3.4 |
Dalje ujednačavanje izgleda, obima i sadržine informacija o radu pravosudnih institucija koje učestvuju u procesu reformi dostupnih na zvaničnim internet stranicama; |
|
4. |
Redovno objavljivanje izveštaja o sprovođenju nacionalnih i internih strateških dokumenata od značaja za funkcionisanje i reformu pravosuđa, na internet stranicama relevantnih subjekata; |
|
5. |
Kontinuirano ažuriranje i unapređenje baze propisa Pravno informacionog sistema Republike Srbije i baza sudske prakse u pogledu broja i reprezentativnosti odluka, kao i unapređenje dostupnosti i vidljivosti ovih baza stručnoj, naučnoj i opštoj javnosti. |
|
______
37 Konsultativni savet evropskih sudija, Velika
povelja sudija - Consultative Council of European Judges, CCJE (2010)3 Final, Magna Carta
of Judges (Fundamental Principles), https://rm.coe.int/16807482c6
38 Evropska mreža sudskih
saveta, Rezolucija o
transparentnosti i pristupu pravdi - European Network of Councils for
the Judiciary (ENCJ),
Resolution of Bucharest on Transparency and Access to Justice - May
2009;
https://www.encj.eu/images/stories/pdf/opinions/resolutionbucharest29may_final.pdf
39 Mišljenje br. 9(2014) Konsultativnog saveta
evropskih tužilaca o evropskim normama i načelima koja se odnose na rad tužilaca, Rimska
povelja - Opinion No. 9 (2014) of the CCPE on European norms and principles concerning prosecutors,
the Rome Charter for Prosecutors; https://rm.coe.int/168074738b
VI MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA
Proces izrade SRP 2020-2025 i proces revizije AP 23 odvijao se paralelno, te je njihova sadržina u najvećoj mogućoj meri usklađena, kako međusobno, tako i sa sadržinom prelaznih merila u okviru Poglavlja 23. Time je izbegnut raniji dualizam strateških dokumenata u oblasti pravosuđa, koji je istaknut kao problem u prethodnim analizama, a AP 23 ujedno preuzima ulogu akcionog plana za sprovođenje SRP 2020-2025.
Ovakvo usmeravanje i preciziranje razvojnih koraka značajno će olakšati i njihovu kontekstualizaciju i povezivanje u okviru Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije40, čiji je jedan od prioriteta "Demokratija i vladavina prava". U značajnoj meri, biće olakšano i praćenje i ocena uspešnosti sprovođenja daljeg razvoja u oblasti pravosuđa. Najzad, usklađivanjem obuhvata SRP 2020-2025 i revidiranog AP23, olakšano je planiranje projektne podrške razvoju pravosuđa i izbegnuta su preklapanja sa drugim relevantnim nacionalnim strateškim dokumentima.
Iz navedenih razloga praćenje sprovođenja SRP 2020-2025 biće u nadležnosti tela zaduženog za praćenje sprovođenja AP23 i u skladu sa metodologijom predviđenom tim strateškim dokumentom, a u potpunosti poštujući standarde definisane Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, kojim je predviđeno da se o ex-post analizi efekata strategije izveštava najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake treće godine od dana usvajanja, kao i finalnim izveštajem koji se podnosi najkasnije šest meseci nakon isteka primene strategije.
Kada je reč o određenim merama sadržanim u Strategiji čije je sprovođenje započeto, a koje nisu obuhvaćene Akcionim planom za Poglavlje 23, izveštavanje će se sprovoditi neposredno na osnovu Strategije u posebnom dokumentu. Izveštaji će se dostavljati jednom godišnje Koordinacionom telu koje je nadležno za praćenje sprovođenja Akcionog plana za Poglavlje 23 i uvek na zahtev Koordinacionog tela.
Sa ciljem postizanja bolje efikasnosti mehanizma praćenja razvoja pravosuđa, obezbeđivanja što objektivnijih izveštaja, kao i jačanja odgovornosti za postignute rezultate kod samih nosilaca razvojnih mera, neophodno je razvijati i sprovoditi programe obuke usmerene na jačanje kapaciteta institucija u procesu samoprocene i izveštavanja. Istovremeno, potrebno je preduzimati mere i aktivnosti u cilju podizanja svesti samih institucija o značaju samoprocenjivanja, kao i o upoznavanju opšte i stručne javnosti o postignutim rezultatima.
S obzirom da pristupni pregovori sa Evropskom unijom, odnosno Poglavlje 23, predstavljaju osnovni kontekst u kome se odvijala reforma pravosuđa, kao i u kome će se odvijati dalji razvoj, ovi programi bi trebalo da budu pažljivo koordinirani sa programima jačanja kapaciteta drugih institucija (izvan pravosuđa) zaduženih za sprovođenje zadatih koraka u okviru Poglavlja 23, čime bi bio nastavljen proces ujednačavanja metodologije praćenja, izveštavanja i ocene uspešnosti reformi i razvoja u ovoj oblasti, započet usvajanjem AP 23.
_______
40 Nacionalni program za usvajanje pravnih
tekovina EU, treća revizija, februar 2018.: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/npaa/npaa_2018_2021.pdf
pristupano 17.01.2019.
VII SPROVEDENE KONSULTACIJE SA ZAINTERESOVANIM STRANAMA
Rukovodeći se članom 77. Zakona o državnoj upravi, kao i proceduralno-metodološkim okvirom sadržanim u Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije, procesu usvajanja SRP 2020-2025 prethodio je dugotrajan i sveobuhvatan konsultativni proces koji je uključio sve institucije pravosuđa, strukovna udruženja, organizacije civilnog društva i tim angažovanih eksternih eksperata u oblasti pravosuđa.
Ministarstvo pravde je obaveštavalo javnost putem svoje internet stranice o otpočinjanju izrade nacrta strategije u januaru 2019. godine; o sastavu radne grupe, kao i datumima održavanja i zaključcima usvojenim na svim njenim sastancima; datumima održavanja svih okruglih stolova na kojima se raspravljalo o dve verzije radnog teksta strategije (oba teksta prethodno blagovremeno objavljena na internet strani Ministarstva pravde na srpskom i engleskom jeziku, uz poziv zainteresovanim subjektima da dostave svoje sugestije i komentare). Pored toga, svi zainteresovani subjekti su svoje sugestije mogli izneti i usmeno, na četiri okrugla stola održana u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Detaljan izveštaj o sprovedenom konsultativnom procesu, sa tabelarnim pregledom pristiglih komentara i opisanim stepenom i načinom njihove implementacije u radni tekst, takođe su objavljeni na internet stranici Ministarstva pravde, čime je konsultativni proces u celosti, od formiranja radne grupe za izradu Strategije, do njenog upućivanja u proceduru usvajanja, učinjen u potpunosti transparentnim.
Usvajanju ove strategije prethodilo je i sprovođenje javne rasprave, u skladu sa Poslovnikom Vlade.
VIII PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA
Za postupak usvajanja Strategije razvoja pravosuđa za period 2020-2025. godine, nisu potrebna finansijska sredstva, dok je procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje mera iz Strategije utvrđena u okviru revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, i to na bazi detaljne procene za svaku pojedinačnu planiranu aktivnost, a s obzirom da će se sprovođenje Strategije odvijati kroz revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23. Ovakav pristup obezbeđuje viši nivo preciznosti procene finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Strategije, kao i procenu rezultata sprovođenja Strategije.
Mere iz Strategije realizuju se kroz sprovođenje aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, kojim su i određeni nosioci za sprovođenje aktivnosti, kao i rokovi i finansijska sredstva. Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 sadrži indikatore uticaja i pokazatelje rezultata na osnovu kojih se meri stepen ispunjenosti mera i aktivnosti.
Ova strategija sadrži Aneks I koji čini njen sastavni deo.
Ova strategija objavljuje se na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprave i na internet stranici Ministarstva pravde, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
1. Literatura
- Varga, I. (2009) Breach of the reasonable time requirement in Hungarian law and in the practice of theEuropean Court of Human Rights, In: Michel Labori, Heribert Franz Köck, J.A.E. Vervaele (eds.) Annales Universitatis Apulensis, Serie Jurisprudentia 2009.
- Izveštaj o skriningu za Poglavlje 23, dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/7073/izvestaj-o-skriningu.php, pristupljeno 25. juna 2018. godine.
- Calvez F. & Régis, N. (2012) Length of court proceedings in the member states of the Council of Europe based on the case law of the European Court of Human Rights, 2nd Edition, European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ), Strasbourg.
2. Strateški dokumenti i propisi
- Agencija za borbu protiv korupcije (2012): Priručnik za izradu plana integriteta, str. 3, dostupno na: http://www.acas.rs/images/stories/Prirucnik_konacna_verzija.pdf, pristupljeno 2. februara 2015. godine.
- Akcioni plan za Poglavlje 23, dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/12647/akcioni-plan-za-pregovaranje-poglavlja-23-usvojen-na-sednici-vlade-srbije-27-aprila-2016.php, pristupljeno 24. juna 2018. godine.
- Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 71/13.
- Analiza ustavnog okvira o pravosuđu u Republici Srbiji, dostupno na: http://www.mpravde.gov.rs/tekst/5847/radna-grupa-za-izradu-analize-izmene-ustavnog-okvira.php, pristupljeno 23. maja 2017. godine.
- Nacionalna strategija reforme pravosuđa, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 44/06.
- Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period od 2013-2018. godine, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 57/13.
- Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 57/13.
- Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 19/16.
- Etički kodeks, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 96/10.
- Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 87/13.
- Jedinstveni program rešavanja starih predmeta, dostupno na: http://www.vk.sud.rs/sites/default/files/files/ResavanjeStarihPredmeta/jedinstveni_program.pdf, pristupljeno 2. decembra 2014. godine
- Kodeks ponašanja za narodne poslanike o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka, "Službeni glasnik RS", broj 71/17.
- Kodeks ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka, "Službeni glasnik RS", broj 6/16.
- Odluka o dopunama Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva, "Službeni glasnik RS", broj 91/16.
- Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca, "Službeni glasnik RS", br. 29/17 i 46/17.
- Pravilnik o disciplinskom postupku i disciplinskoj odgovornosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca "Službeni glasnik RS", br. 64/12, 109/13 i 58/14.
- Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira, "Službeni glasnik RS", broj 7/18.
- Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda, "Službeni glasnik RS", broj 94/16.
- Pravilnik o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, "Službeni glasnik RS", broj 58/14.
- Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije, "Službeni glasnik RS", br. 43/15, ispr. 80/16.
- Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca, "Službeni glasnik RS", broj 82/18.
- Pravilnik o obrazovanju odeljenja Državnog pravobranilaštva, "Službeni glasnik RS", broj 73/14.
- Pravilnik o postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti sudija i predsednika sudova, "Službeni glasnik RS", broj 41/15.
- Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima, "Službeni glasnik RS", br. 110/09, 87/10, 5/12, 54/17 i 14/18.
- Smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta, "Službeni glasnik RS", br. 95/16 i 56/17.
- Statut Advokatske komore Srbije, "Službeni glasnik RS", br. 85/11, 78/12 i 86/13.
- Sudski poslovnik, "Službeni glasnik RS", br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15 - ispr., 39/16, 56/16, 77/16, 16/18 i 78/18.
- Uredba o Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije, "Službeni glasnik RS", broj 113/13.
- Ustav Republike Srbije, "Službeni glasnik RS", broj 98/06.
- Zakon o advokaturi, "Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 24/12 - odluka US.
- Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, "Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 - odluka US.
- Zakon o državnoj upravi, "Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18- dr. zakon i 47/18.
- Zakon o Državnom veću tužilaca, "Službeni glasnik RS", br. 116/08, 101/10, 88/11 i 106/15.
- Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, "Službeni glasnik RS", broj 40/15.
- Zakon o izvršenju i obezbeđenju, "Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje i 113/17 - autentično tumačenje.
- Zakon o javnom beležništvu, "Službeni glasnik RS", br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 - dr. zakon, 93/14 - dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15.
- Zakon o javnom informisanju i medijima, "Službeni glasnik RS", br. 83/14, 58/15 i 12/16- autentično tumačenje.
- Zakon o javnom tužilaštvu, "Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 - odluka US, 121/12, 101/13, 111/14 - odluka US, 117/14, 106/15 i 63/16 - odluka US.
- Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, "Službeni glasnik RS", broj 45/13.
- Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, "Službeni glasnik RS", br. 61/05 i 104/09.
- Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, "Službeni glasnik RS", br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 - dr. zakon i 6/15.
- Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, "Službeni glasnik RS", br. 94/16 i 87/18 - dr. zakon.
- Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa "Službeni glasnik RS", br. 93/14, 22/15 i 87/18.
- Zakon o parničnom postupku, "Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - odluka US, 74/13 - odluka US, 55/14 i 87/18
- Zakon o vanparničnom postupku, "Službeni glasnik RS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/15 i 106/215 - dr. zakon.
- Zakon o posredovanju u rešavanju sporova, "Službeni glasnik RS", broj 55/14.
- Zakon o pravobranilaštvu, "Službeni glasnik RS", broj 55/14.
- Zakon o Pravosudnoj akademiji, "Službeni glasnik RS", br. 104/09, 32/14 - odluka US i 106/15.
- Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, "Službeni glasnik RS", broj 101/13.
- Zakon o sudijama, "Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 - odluka US, 104/09, 101/10, 8/12 - odluka US, 121/12, 124/12 - odluka US, 101/13, 111/14 - odluka US, 117/14, 40/15, 63/15 - odluka US, 106/15, 63/16 - odluka US i 47/17.
- Zakon o sudskim veštacima, "Službeni glasnik RS", broj 44/10.
- Zakon o uređenju sudova, "Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 - dr. zakon, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 101/13, 40/15 - dr. zakon, 106/15, 13/16, 108/16. 113/17, 65/18 - odluka US, 87/18 i 88/18 - odluka US.
- Zakon o Visokom savetu sudstva, "Službeni glasnik RS", br. 116/08, 101/10, 88/11 i 106/15.
- Zakonik o krivičnom postupku "Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14.
- Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine, "Službeni glasnik RS", broj 51/10.
3. Izvori relevantnih međunarodnih standarda
- Consultative Council of European Judges, Opinion No. 18 (2015) The position of the judiciary and its relation with the other powers of state in a modern democracy, London, 16 October 2015.
- Consultative Council Of European Judges (CCJE), Opinion No 1 (2001) of the Consultative Council of European Judges (CCJE) for the Attention of the Committee of Ministers of the Council of Europe on Standards Concerning the Independence of the Judiciary and the Irremovability of Judges, Strasbourg, 23 November 2001.
- Consultative Council of European Judges (CCJE), Opinion no. 10(2007) of the Consultative Council of European Judges (CCJE) to the attention of the Committee of Ministers of the Council of Europe on the Council for the Judiciary at the service of society, adopted by the CCJE at its 8th meeting, Strasbourg, 21-23 November 2007.
- Consultative Council of European Judges, Magna Carta of Judges, Strasbourg, 17 November 2010 CCJE (2010)3.
- Council of Europe Committee of Ministers Recommendation No. R (94) 12 of the Committee of Ministers to Member States on the Independence, Efficiency and Role of Judges (Adopted by the Committee of Ministers on 13 October 1994 at the 518th meeting of the Ministers’ Deputies).
- Charter of Fundamental Rights of the European Union (2000/C 364/01);
- European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), CDL-AD(2007)004, Opinion on the Constitution of Serbia, Adopted by The Venice Commission at its 70th Plenary Session (Venice, 17-18 March 2007).
- Evropska komisija za efikasnost pravde - Commission européenne pour l'efficacité de la justice - The European Commission for the Ecfficiency of Justice (2014): Report on European judicial systems - Edition 2014 (2012 data): efficiency and quality of justice.
- Evropska komisija za efikasnost pravde- Commission européenne pour l'efficacité de la justice - The European Commission for the Ecfficiency of Justice (2016): Report on European judicial systems - Edition 2016 (2014 data): efficiency and quality of justice.
- The European Charter on the statute for judges DAJ/DOC(98)23 adopted in Strasbourg in July 1998.
- European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), CDL-AD(2010)004-e, Report on European Standards as Regards the Independence of the Judicial System: Part I- The Independence of Judges, Adopted by the Venice Commission at its 82th plenary session (Venice, 12-13 March 2010).
- European Commission for Democracy Through Law (Venice Commission) Serbia Draft Amendments to the Constitution of the Republic of Serbia, CDL-REF(2018)015, Strasbourg, 26 April 2018.
- European Commission for Democracy through Law (Venice Commission) Opinion on the Provisions on the Judiciary in the Draft Constitution of the Republic of Serbia, adopted by the Commission at its 64th plenary session (Venice, 21-22 October 2005).
- European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), CDL-AD(2010)040, Report on European Standards as Regards the Independence of the Judicial System: Part II - The Prosecution Service, Adopted by the Venice Commission at its 85th plenary session (Venice, 17-18 December 2010).
- Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/03, 5/05 i 7/05 - ispr. i "Službeni glasnik Republike Srbije - Međunarodni ugovori", broj 12/10).
- Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, "Službeni list SFRJ", broj 7/71.
- OSCE Office for Democratic Institutions & Max Planck Minerva Research Group and Human Rights on Judicial Independence, KYIV RECOMMENDATIONS ON JUDICIAL INDEPENDENCE IN EASTERN EUROPE, SOUTH CAUCASUS AND CENTRAL ASIA - Judicial Administration, Selection and Accountability - Kyiv, 23-25 June 2010.
- Recommendation CM/Rec(2010)12 of the Committee of Ministers to member states on judges: independence, efficiency and responsibilities (Adopted by the Committee of Ministers on 17 November 2010 at the 1098th meeting of the Ministers' Deputies).
- Recommendation Rec(2000)19 of the Council of Europe on the role of public prosecution in the criminal justice system, adopted by the Committee of Ministers on 6 October 2000 at the 724th meeting of the Ministers’ Deputies.
- The European Charter on the statute for judges DAJ/DOC(98)23 adopted in Strasbourg in July 1998.
- Universal Declaration on the Independence of Justice, Unanimously adopted at the final plenary session of the First World Conference on the Independence of Justice held at Montreal (Quebec, Canada) on June 10th, 1983;
- Basic Principles on the Independence of the Judiciary, Adopted by the Seventh United Nations Congress on the Prevention of Crime and the Treatment of Offenders held at Milan from 26 August to 6 September 1985 and endorsed by General Assembly resolutions 40/32 of 29 November 1985 and 40/146 of 13 December 1985.
- European Network of Councils for the Judiciary (ENCJ), Resolution of Bucharest on Transparency and Access to Justice - May 2009; https://www.encj.eu/images/stories/pdf/opinions/resolutionbucharest29may_final.pdf.
- Opinion No. 9 (2014) of the CCPE on European norms and principles concerning prosecutors, the Rome Charter for Prosecutors; https://rm.coe.int/168074738b.
4. Praksa Evropskog suda za ljudska prava
1. Tsilira v. Greece, No. 44035/05, presuda od 22. maja 2008. godine
2. Hentrich v. France, No. 13616/88, presuda od 22. septembra 1994. godine.
3. Probstmeiner v. Germani, No. 20950/92, presuda od 1. jula 1997. godine.
4. Botazzi v. Italy, No. 34884/97, presuda od 28. jula 1999. godine.
5. Zimmermann andSteinerv. Switzerland, No. 8737/79, presuda od 13. jula 1983. godine.
6. Burdov v. Russia (2), No.33509/04, presuda od 15. januara 2009. godine.
7. Milasi v. Italy, No. 10527/83, presuda od 25. juna1987. godine.
8. Foti v. Italy, serija A, nº 56 i 69, § 52, presuda od 10. decembra 1982. godine
9. Sussmann v. Germany, No. 200224/92, presuda od 16. septembra 1996. godine