PRAVILNIKO MERAMA USKLAĐENOG DELOVANJA KOJE SE MOGU PREDUZETI U MEĐUNARODNOM POMORSKOM PREVOZU("Sl. glasnik RS", br. 105/2020) |
Ovim pravilnikom propisuju se mere usklađenog delovanja koje se mogu preduzeti prema pomorskim kompanijama sa sedištem u trećim državama čije postupanje ograničava ili preti ograničavanjem slobodnog pristupa pomorskim kompanijama registrovanim u Republici Srbiji tržištu usluga u međunarodnom pomorskom prevozu, odnosno u slučaju kada domaći pomorski vozar nema stvarnu mogućnost, ili postoji opasnost od nastupanja situacije u kojoj neće imati stvarnu mogućnost da pruža usluge prevoza prema i iz luka treće države, postupak i rokovi za podnošenje zahteva za usklađeno delovanje Evropskoj komisiji, kao i granice primene slobode pružanja usluga u pomorskom prevozu.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) vlasnik broda treće države je pomorska brodarska kompanija za linijski prevoz koja nema sedište u jednoj od država članica Evropske unije (u daljem tekstu: EU);
2) unutrašnji prevoznik je pomorska kompanija treće države koja pruža uslugu unutar svoje države i između jedne ili više država članica;
3) spoljni prevoznik je pomorska kompanija treće države koja pruža uslugu između neke treće države i jedne ili više država članica;
4) ministarstvo je ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja;
5) nepravedna praksa određivanja cena je kontinuirano naplaćivanje vozarina na posebnoj brodskoj liniji prema, iz ili unutar države članice EU za odabranu ili svu robu, čiji su vozarinski stavovi niži od uobičajenih vozarinskih stavova naplaćenih najmanje tokom šest meseci, ako su ove niže vozarine omogućene činjenicom da zainteresovani vlasnici brodova uživaju nekomercijalne povlastice dodeljene od strane države koja nije država članica EU;
6) treća država je država koja nije država članica EU.
Ako postupanje treće države ili njenih organa ograničavaju ili ako postoji pretnja ograničavanja slobodnog pristupa pomorskih kompanija registrovanih u Republici Srbiji ili pomorskih brodova upisanih u upisnike Republike Srbije, odnosno državi članici EU, tržištu usluga u međunarodnom pomorskom linijskom prevozu uređenim Konvencijom Ujedinjenih nacija o Kodeksu ponašanja linijskih konferencija (u daljem tekstu: Kodeks), osim kada se to postupanje preduzima u skladu sa Kodeksom, linijskom prevozu koji nije uređen Kodeksom, prevozu rasute ili druge robe u pomorskoj slobodnoj plovidbi i prevozu putnika, podnosi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovačko brodarstvo zahtev Evropskoj komisiji u cilju preduzimanja mera usklađenog delovanja.
Zahtev iz člana 3. ovog pravilnika Evropskoj komisiji za preduzimanja mera usklađenog delovanja podnosi se zajedno sa odgovarajućim preporukama ili predlozima koja isti dostavlja Savetu radi odlučivanja o merama usklađenog delovanja.
Ako Savet u roku od dva meseca od dana dostavljanja zahteva ne donese odluku o preduzimanju mera usklađenog delovanja, preduzimaju se odgovarajuće mere usklađenog delovanja za zaštitu slobodnog pristupa tereta u pomorskom prevozu, date u Prilogu 1 - Mere usklađenog delovanja za zaštitu slobodnog pristupa tereta u pomorskom prevozu, (u daljem tekstu: Prilog 1) koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako domaće fizičko ili pravno lice koje vrši međunarodni linijski prevoz robe morem smatra da je oštećeno ili ugroženo nepravednom praksom određivanja cena može u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovačko brodarstvo da podnese prigovor ministarstvu ili neposredno Evropskoj komisiji.
U slučaju nepravedne prakse određivanja cena od strane pojedinih vlasnika brodova trećih zemalja u međunarodnom pomorskom prevozu, koji ozbiljno remete mehanizam vozarina na određenoj liniji prema, od ili unutar država članica EU i uzrokuju ili postoji opasnost da će uzrokovati znatnu štetu domaćim brodovima i EU vlasnicima brodova koji posluju na toj liniji i interesima Republike Srbije, odnosno država članica EU, primenjuju se mere o nepravednoj praksi određivanja cena u pomorskom transportu, date u Prilogu 2 - Mere o nepravednoj praksi određivanja cena u pomorskom prevozu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Usluge u pomorskom prevozu koje se pružaju uz naknadu koje obuhvataju usluge pomorskog prevoza između država članica EU i to prevoz putnika ili robe morem između bilo koje luke neke države članice EU i bilo koje obalske instalacije treće zemlje i usluge pomorskog prevoza sa trećim zemljama i to prevoz putnika i robe morem između luka neke države članice EU i luka i obalnih instalacija treće zemlje pružaju se slobodno bez ograničenja.
Ako treća država preduzima mere i radnje u cilju uspostavljanja rešenja o podeli robe i prevozu tečne i suve rasute robe, primenjuju se mere iz člana 4. ovog pravilnika i mere o primeni načela slobode pružanja usluga u pomorskom prevozu između Republike Srbije i država članica i između država članica i trećih država, date u Prilogu 3 - Mere o primeni načela slobode pružanja usluga u pomorskom prevozu između Republike Srbije i država članica EU i između država članica EU i trećih država, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik je usklađen sa načelima i zahtevima iz Uredbe Saveta (EZZ) br. 4057/86 od 22. decembra 1986 o nepravednoj praksi određivanja cena u pomorskom prevozu, Uredbe Saveta (EZZ) br. 4055/86 od 22. decembra 1986 o primeni načela slobode pružanja usluga u pomorskom prevozu između država članica, te između država članica i trećih zemalja i Uredbe Saveta (EZZ) br. 4058/86 od 22. decembra 1986 o usklađenom delovanju za zaštitu slobodnog pristupa tereta u okeanskoj plovidbi.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od dana prijema Republike Srbije u punopravno članstvo EU.
MERE USKLAĐENOG DELOVANJA ZA ZAŠTITU SLOBODNOG PRISTUPA TERETA U POMORSKOM PREVOZU
1. Mere usklađenog delovanja za zaštitu slobodnog pristupa tereta u pomorskom prevozu sastoje se od:
1) diplomatskih mera prema trećim državama, pogotovo kada njihove delatnosti prete ograničavanju pristupa trgovini,
2) protivmera usmerenih prema pomorskim kompanijama ili društvima trećih država, koje imaju koristi od postupaka tih država, bez obzira na to da li su unutrašnji ili spoljni prevoznici u trgovini država članica EU. Protivmere se sastoje, posebno ili u kombinaciji od:
(1) uvođenja obaveze dobijanja dozvole za ukrcaj, prevoz ili iskrcaj tereta. Takva dozvola može zavisiti od uslova ili obaveza;
(2) uvođenja kvote;
(3) uvođenja poreza ili carina.
2. Diplomatske mere se podnose pre uvođenja protivmera.
3. Kada odlučuje o jednoj ili više protivmera iz tačke 1. podtačke 2) ovog pravilnika, ministarstvo prema potrebi navodi sledeće:
1) okolnosti koje su dovele do usvajanja protivmera;
2) delatnosti ili luke na koje će se primenjivati protivmere;
3) zastavu ili pomorsku brodarsku kompaniju treće države, čije su mere rezervacije tereta ograničile pristup teretu na određenom trgovinskom području;
4) najveću količinu (procenat, težina u tonama, broj kontejnera) ili vrednost tereta koji se može ukrcati ili iskrcati u lukama država članica;
5) najveći broj uplovljavanja ili isplovljavanja iz i u luke država članica;
6) visinu ili procenat i osnovu poreza i carina i način na koji će se prikupljati;
7) trajanje protivmera.
4. Ako Savet ne usvoji predlog o usklađenom delovanju u roku od dva meseca, Republika Srbija primenjuje mere određene ovim prilogom jednostrano ili u grupi više država, ako situacija to zahteva.
5. U hitnim slučajevima mogu se privremeno primeniti mere iz ovog priloga, jednostrano ili u grupi više država, čak i pre isteka perioda od dva meseca.
6. O merama preduzetim u skladu sa tač. 4. i 5. ovog priloga ministarstvo odmah obaveštava Evropsku komisiju i druge države članice.
7. Tokom perioda u kojem se primenjuju protivmere Republika Srbija i Evropska komisija međusobno se savetuju u skladu sa savetodavnim postupkom, uspostavljenim Odlukom 77/587/EEZ, svaka tri meseca ili ranije prema potrebi, kako bi raspravili rezultate protivmera koje su na snazi.
8. Postupak predviđen ovim prilogom može se primeniti kada postupanje treće države ili njenih tela ograničava ili preti ograničavanjem pristupa pomorskim brodarskim kompanijama neke druge države članice OECD-a, a kada je na osnovu reciprociteta između te države i države članice EU dogovoreno pribegavanje usklađenom suprotstavljanju, u slučajevima ograničavanja pristupa teretu.
9. Treća država može podneti zahtev za usklađenim delovanjem i pridružiti se takvom usklađenom delovanju u skladu sa Uredbom EEZ br. 4058/86.
MERE O NEPRAVEDNOJ PRAKSI ODREĐIVANJA CENA U POMORSKOM PREVOZU
1. Ako domaće fizičko ili pravno lice koji vrše međunarodni linijski prevoz robe morem smatra da je oštećeno ili ugroženo zbog nepravedne prakse određivanja cena od strane pojedinih vlasnika brodova trećih država u međunarodnom teretnom linijskom prevozu, koji ozbiljno remete mehanizam vozarina na određenoj liniji prema, od ili unutar država članica EU, i uzrokuju ili postoji opasnost da će uzrokovati znatnu štetu domaćim brodovima i EU vlasnicima brodova može podneti prigovor ministarstvu ili neposredno Evropskoj komisiji radi donošenja mera koje su u datim okolnostima potrebne za sprečavanje ili ispravljanje štete prouzrokovane nepravednom praksom određivanja cena i načinima primene ovih mera.
2. Ministarstvo, na zahtev Evropske komisije:
1) pruža informacije;
2) obavlja sve potrebne provere i nadzor, posebno nad krcateljima, špediterima, domaćim vlasnicima i EU vlasnicima brodova i njihovim agentima;
3) obavlja istragu u trećim državama pod uslovom da je odobre pomorske brodarske kompanije, a da vlada zainteresovane države koja je službeno obaveštena ne prigovori.
3. Republika Srbija, odnosno države članice EU preduzimaju sve potrebne mere za sprovođenje zahteva Evropske komisije i šalju tražene informacije zajedno sa rezultatima svih sprovedenih nadzora, provera ili istraga.
4. Evropska komisije pruža pomoć ministarstvu, odnosno državama članicama EU u obavljanju dužnosti koje zahteva.
5. Vlasnici brodova koji su pod istragom mogu zahtevati informacije o ključnim činjenicama i razmatranjima na osnovu kojih se namerava preporučiti uvođenje kompenzacijskih naknada.
6. Postupci o praksi nepravednog određivanja cena nisu prepreka carinjenju robe na kojoj su primenjene predmetne vozarine.
7. Zahtevi o informacijama upućuju se pisanim putem Evropskoj komisiji i navode posebna pitanja o kojima su informacije zatražene. Informacije se mogu dati usmenim ili pisanim putem, prema tome što Evropska komisija smatra potrebnim. S poverljivim informacijama postupa se u skladu s tač. 8-12. ovog priloga. Informacije se daju najkasnije 15 dana pre nego što Evropska komisija podnese predlog mera.
8. Dobijene informacije mogu se koristiti samo u svrhu za koju su zatražene.
9. Ne smeju se otkrivati dobijene informacije za koje njihov davalac zahteva poverljivo postupanje, bez njegovog posebnog odobrenja. Svaki zahtev za poverljivim postupanjem sadrži razloge zbog kojih su informacije poverljive i sažetak informacija koji nije poverljiv ili izjavu o razlozima zbog kojih informacije nisu pogodne za sažetak.
10. Poverljivim informacijama se po pravilu smatraju one čije bi otkrivanje moglo imati negativne posledice za davaoca informacija ili njihov izvor.
11. Ako se ipak ispostavi da zahtev za poverljivost nije opravdan, a davalac informacija ih ne želi učiniti javnim ili odobriti njihovo otkrivanje u celokupnom ili sažetom obliku, predmetne informacije se mogu zanemariti. Informacije se mogu zanemariti ako je zahtev opravdan, a davalac informacija ne želi dostaviti sažetak koji nije poverljiv, pod uslovom da se informacije mogu sažeti.
12. Prilikom objavljivanja informacija treba voditi računa o legitimnim interesima zainteresovanih strana kako njihove poslovne tajne ne bi bile objavljene.
13. Ako se nakon savetovanja ispostavi da su zaštitne mere suvišne, a ne bude upućen prigovor, postupak se okončava.
14. Ako su tokom istrage ponuđene obaveze koje Evropska komisija nakon savetovanja proceni prihvatljivim, istraga može prestati bez nametanja kompenzacijskih naknada. Osim u izuzetnim okolnostima, obaveze se ne mogu ponuditi nakon isteka perioda tokom kojeg se mogu podneti predstavke. Obaveze su obaveze kojima su stavovi izmenjeni u meri koja, ukida nepravednu praksu određivanja cena ili njene štetne učinke.
15. Evropska komisija može predložiti obaveze, ali činjenica da obaveze nisu ponuđene ili poziv da ponude nisu prihvaćene ne dovodi u pitanje razmatranje predmeta. Ipak, nastavak nepravedne prakse određivanja cena može se smatrati dokazom da će se opasnost od nastanka štete verovatno ostvariti.
16. Ako su obaveze prihvaćene, istraga o šteti okončava se ako nakon savetovanja Evropska komisija tako odluči ili ako to zatraže zainteresovani EU vlasnici brodova. U ovom slučaju, ako nakon savetovanja Evropska komisija odluči da pravo nije povređeno, obaveze automatski prestaju. Ipak, ako se zaključi da ne postoji opasnost nastanka štete prvenstveno zbog postojanja obaveze, može se tražiti da se nastavi sa sprovođenjem obaveza.
17. Evropska komisija može zatražiti od svake strane koja je prihvatila obavezu da povremeno dostavlja informacije bitne za ispunjenje ovih obaveza i da dozvoli proveru odnosnih podataka. Neispunjenje ovih zahteva smatra se kršenjem obaveze.
18. U slučaju da istraga otkrije nepravednu praksu određivanja cena, da je ona prouzrokovala štetu i da interesi država članica EU nalažu nužnost intervencije, Evropska komisija predlaže Savetu određivanje kompenzacijske naknade koji u roku od dva meseca donosi odluku.
19. U odgovoru na nepravednu praksu određivanja cena koje uzrokuju tešku štetu, Evropska komisija može primeniti kompenzacijsku naknadu.
20. Kompenzacijske naknade za strane vlasnika brodova uvode se uredbom EU.
21. Ta uredba posebno navodi iznos i vrstu naknade, jednu ili više vrsta prevezene robe, ime i državu porekla predmetnog stranog vlasnika broda i razloge na kojima se temelji uredba.
22. Iznos naknada ne prelazi razliku između plaćene vozarine i uobičajene vozarine. Ona će biti niža, ako bi ova niža naknada mogla ukloniti štetu.
23. Naknade se ne mogu nametnuti ni povećati sa retroaktivnim učinkom, i primenjuju se na prevoz robe koja je ukrcana ili iskrcana u luci države članice EU nakon stupanja na snagu tih naknada. U slučaju da se ipak ustanovi da je obaveza prekršena ili povučena, na predlog Evropske komisije se mogu nametnuti kompenzacijske naknade za prevoz robe koja je ukrcana ili iskrcana u luci države članice EU najduže 90 dana pre datuma primene ovih naknada, izuzev, ako se u slučaju prekršaja ili povlačenja obaveze, ovaj retroaktivni učinak ne može primeniti na prevoz robe koja je ukrcana ili iskrcana u luci države članice EU pre prekršaja ili povlačenja. Ove naknade se mogu izračunati na osnovu utvrđenih činjenica pre prihvatanja obaveze.
24. Naknade naplaćuju države članice u obliku, prema stopi i prema drugim kriterijumima utvrđenim pri određivanju naknada i nezavisno od carina, poreza i drugih davanja koja se uobičajeno nameću za uvoz prevezene robe.
25. Odobrenje za ukrcaj ili iskrcaj tereta u luci države članice EU može se usloviti davanjem garancije u iznosu naknada.
26. Odredbe kojima se uvode kompenzacijske naknade i odluke o prihvatanju obaveza, ako je potrebno, predmet su nadzora u celosti ili delimično. Ovaj nadzor se može pokrenuti na zahtev države članice ili na inicijativu Evropske komisije. Nadzor se takođe obavlja na zahtev zainteresovane strane koja dostavlja dokaz o izmenjenim okolnostima koji je dovoljan da opravda potrebu nadzora, pod uslovom da je proteklo najmanje godinu dana od završetka istrage. Ovi zahtevi se upućuju Evropskoj komisiji koja obaveštava države članice.
27. Ako je očigledno da je nadzor opravdan, istraga se obnavlja, ako to okolnosti zahtevaju. Ova obnova istrage sama po sebi ne utiče na mere koje su u primeni.
28. Ako je opravdano nadzorom, koji se obavlja sa ili bez obnove istrage, mere se menjaju, stavljaju van snage ili ukidaju od strane institucija država članica EU koje su nadležne za njihovo donošenje.
29. Kompenzacijske naknade i obaveze prestaju nakon pet godina od datuma njihovog stupanja na snagu ili zadnjih izmena ili njihove potvrde.
30. Komisija po pravilu nakon savetovanja i šest meseci pre isteka petogodišnjeg perioda objavljuje obaveštenje u Službenom listu Evropske unije o predstojećem isteku predmetne mere i obaveštava zainteresovane vlasnike brodova. Ovo obaveštenje utvrđuje rok u kojem zainteresovane strane mogu objaviti svoja mišljenja u pisanom obliku i zatražiti da ih Evropska komisija sasluša.
31. U slučaju da jedna zainteresovana strana pokaže da bi istek mere ponovo izazvao štetu ili opasnost od štete, Evropska komisija preispituje meru. Mera ostaje na snazi do rezultata ovog preispitivanja.
32. Ako zainteresovani vlasnik broda može dokazati da naplaćena naknada prelazi razliku između naplaćene i uobičajene vozarine, višak iznosa se nadoknađuje.
33. Strani vlasnik broda može Evropskoj komisiji dostaviti zahtev za naknadu. Zahtev se dostavlja putem države članice EU na državnom području na kojem je prevezena roba ukrcana ili iskrcana i u roku od tri meseca od datuma na koji su nadležna tela odredila iznos za naplatu kompenzacijskih naknada.
34. Država članica što je pre moguće prosleđuje zahtev Evropskoj komisiji, sa ili bez mišljenja o njegovoj osnovanosti.
35. Evropska komisija odmah obaveštava ostale države članice EU i daje svoje mišljenje. Ako se države članice EU slažu s njenim mišljenjem, ili u roku od mesec dana ne dostave prigovor u tom pogledu, ona može odlučiti u skladu s navedenim mišljenjem. U svim ostalim slučajevima Evropska komisija nakon savetovanja odlučuje da li je potrebno i u kojoj meri odobriti zahtev.
MERE O PRIMENI NAČELA SLOBODE PRUŽANJA USLUGA U POMORSKOM PREVOZU IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I DRŽAVA ČLANICA EU I IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA EU I TREĆIH DRŽAVA
1. Sloboda pružanja usluga u pomorskom prevozu između Republike Srbije i država članica i između država članica EU, odnosno između država članica EU i trećih zemalja primenjuje se u pogledu državljana država članica koji imaju poslovni nastan u državi članici koja nije država članica osobe kojoj su usluge namenjene.
2. Odredbe ovog priloga primenjuju se i na državljane Republike Srbije i država članica EU koji imaju poslovni nastan izvan država članica EU, kao i na pomorske brodarske kompanije sa sedištem izvan Republike Srbije i EU država sa sedištem izvan EU, a koje kontrolišu državljani Republike Srbije, odnosno državljani članica EU, ako su njihovi brodovi upisani u domaći upisnik, odnosno upisnik brodova u toj državi članici EU u skladu s njenim zakonodavstvom.
3. Usluge u pomorskom prevozu između država članica i između država članica i trećih zemalja pružaju se slobodno bez ograničenja.
4. Jednostrana domaća ograničenja koja se odnose na pružanje pomorskih usluga koje su u potpunosti ili delimično rezervisana za brodove pod domaćom zastavom koja su postojala, postupno se ukidaju, i to:
1) prevoz između država članica i trećih zemalja brodom koji vije zastavu države članice,
2) prevoz između država članica i između država članica i trećih zemalja drugim brodovima.
5. Rešenja u vezi podele tereta koja su sastavni deo postojećih bilateralnih sporazuma između Republike Srbije i država članica EU i trećih zemalja postupno se ukidaju ili usklađuju s odredbama tačke 6. ovog priloga.
6. Postojeća rešenja vezana za podelu tereta koja nisu postupno ukinuta, prilagođavaju se u skladu sa zakonodavstvom EU, a posebno:
1) u pogledu delatnosti određenih Pravilima ponašanja linijskih konferencija Ujedinjenih Nacija, moraju udovoljavati tim Pravilima i obavezama država članica u skladu s Uredbom (EEZ) br. 954/79;
2) u pogledu delatnosti koje nisu uređene Pravilima ponašanja linijskih konferencija Ujedinjenih nacija, sporazum se usklađuje što je pre moguće, kako bi se osigurao pravičan, slobodan i nediskriminišući pristup od strane svih državljana država članica EU raspodeli tereta između tih država članica.
7. Republika Srbija i države članice EU izveštavaju Evropsku komisiju o postignutom napretku u vezi usklađivanja navedenih u tački 6. podtačka 2) ovog priloga, na početku svakih šest meseci, a zatim svake godine.
8. Kada se jave teškoće u postupku usklađivanja sporazuma, kako bi se usaglasio sa tačkom 6. podtačka 2) ovog priloga, Republika Srbija i država članica obaveštava Savet i Evropsku komisiju. U slučajevima u kojima su sporazumi nespojivi sa tačkom 6. podtačka 2) ovog priloga, i kada ta država članica EU to traži, Savet na osnovu predloga Evropske komisije, preduzima odgovarajuće mere.
9. Rešenja vezana za raspodelu tereta u svim budućim sporazumima s trećim državama zabranjuju se, osim u posebnim okolnostima kada linijske pomorske kompanije EU nemaju stvarnu mogućnost da obavljaju trgovinu prema i iz određene treće države.
10. U slučajevima kada treća država preduzima radnje i mere u cilju uspostavljanja rešenja vezanih za raspodelu tereta u prevozu tečne ili suve robe, ministarstvo preduzima odgovarajuće mere o usklađenom delovanju za zaštitu slobodnog pristupa tereta u pomorskom prevozu u skladu s Prilogom 1. ovog pravilnika.
11. Ako se državljanin ili pomorska brodarska kompanija Republike Srbije i neka država članica nalaze u, ili im preti situacija u kojoj nemaju stvarnu mogućnost obavljanja trgovine prema i iz određene treće države, Republika Srbija, odnosno dotična država članica obaveštava ostale države članice EU i Evropsku komisiju u najkraćem roku.
12. Ako Savet nije odlučio o potrebnim merama u roku od šest meseci nakon što je Republika Srbija, odnosno država članica EU dostavila podatke iz tačke 11. ovog priloga one mogu preduzeti mere koje su u tom trenutku potrebne za očuvanje stvarne mogućnosti za obavljanje trgovine u skladu s tačkom 9. ovog priloga.
13. Mere koje se preduzimaju u skladu sa tačkom 12. ovog priloga treba da budu u skladu sa zakonima EU i da osiguravaju pravičan, slobodan i nediskriminacioni pristup raspodeli tereta od strane državljana ili brodara.
14. Domaće mere u skladu sa tačkom 12. ovog priloga odmah se saopštavaju državama članicama EU i Evropskoj komisiji.
15. Ne dovodeći u pitanje odredbe Ugovora u vezi prava poslovnog nastana, lice koje pruža usluge pomorskog prevoza može u tu svrhu privremeno obavljati svoju delatnost u državi članici EU u kojoj pruža uslugu, pod istim uslovima koje ta država članica EU primenjuje na svoje državljane.
16. Sve do ukidanja ograničenja na slobodu pružanja usluga, država članica EU može primeniti ta ograničenja bez razlike na osnovu državljanstva ili boravišta lica koje pruža usluge u smislu tač. 1. i 2. ovog priloga.
17. Republika Srbija izveštava Evropsku komisiju o svim donetim merama.