POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA ZRENJANINA("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 17/2020 - prečišćen tekst) |
Ovim Poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Zrenjanina (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika Skupštine, kao i druga pitanja od značaja za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
1. Sazivanje i rukovođenje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnu sednicu Skupštine, posle sprovedenih izbora, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Ako predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu saziva najstariji odbornik novog saziva najkasnije u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Konstitutivnom sednicom Skupštine predsedava najstariji odbornik (predsedavajući) do izbora predsednika Skupštine.
Ako najstariji odbornik novog saziva nije prisutan sednici, ne može ili ne želi da predsedava, konstitutivnom sednicom Skupštine predsedava sledeći najstariji prisutni odbornik.
Predsedavajućem pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
2. Dnevni red konstitutivne sednice
Konstitutivna sednica Skupštine, po pravilu, ima sledeći dnevni red:
- izveštaj Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima,
- izbor članova Verifikacionog odbora,
- donošenje akta o potvrđivanju mandata odbornika,
- davanje svečane izjave odbornika,
- izbor predsednika Skupštine grada,
- izbor zamenika predsednika Skupštine grada,
- postavljenje sekretara Skupštine grada,
- izbor predsednika i članova Komisije za mandatna pitanja,
- izbor predsednika i članova Komisije za personalna pitanja,
- izbor predsednika i članova Komisije za propise,
- izbor Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Na dnevni red konstitutivne sednice mogu se staviti i druga pitanja.
Skupština grada je konstituisana izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
3. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine.
Skupština potvrđuje mandate novim odbornicima na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
Verifikacioni odbor biraju odbornici na konstitutivnoj sednici Skupštine, na predlog predsedavajućeg.
U Verifikacioni odbor biraju se 3 člana iz reda odbornika, na predlog tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini, a čiji su odbornici prisutni na konstitutivnoj sednici.
U slučaju da nisu ispunjeni uslovi iz prethodnog stava ovog člana, članovi Verifikacionog odbora biraju se iz reda prisutnih odbornika.
Izbor članova Verifikacionog odbora vrši se javnim glasanjem, a Odbor je izabran ako je za izbor glasala većina prisutnih odbornika.
Odborom predsedava najstariji član Odbora.
Verifikacioni odbor, na osnovu Izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnog organa i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
Verifikacioni odbor završava sa radom kada Skupština potvrdi mandate odbornika.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom kojim je uređen postupak i način izbora odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
U slučaju da neka uverenja o izboru za odbornike nisu u saglasnosti sa izveštajem Gradske izborne komisije, Verifikacioni odbor će o tome obavestiti Gradsku izbornu komisiju radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.
Potvrđivanje mandata odbornicima iz prethodnog stava ovog člana Poslovnika, izvršiće se najkasnije na narednoj sednici Skupštine.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, učestvuju i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom iz člana 8. stav 2. Poslovnika i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Odbornici čiji je mandat potvrđen daju izjavu koja glasi:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti odbornika Skupštine grada Zrenjanina izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Zrenjanina, a u interesu građana grada Zrenjanina".
Po datoj izjavi prisutni odbornici potpisuju tekst izjave koji se prilaže izbornom materijalu.
Odbornici koji nisu prisustvovali prvoj sednici Skupštine i odbornici čiji je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, daju izjavu pred predsednikom Skupštine.
Danom potvrđivanja mandata novih odbornika Skupštine, prestaje mandat odbornika prethodnog saziva.
Samim prestankom mandata odbornika Skupštine prethodnog saziva prestaju i funkcije predsedniku Skupštine i zameniku predsednika Skupštine prethodnog saziva.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat članova radnih tela Skupštine i izvršnih organa grada: Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća. Izvršni organi grada vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.
III IZBOR I PRESTANAK FUNKCIJE PREDSEDNIKA, ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE I RAZREŠENJE SEKRETARA SKUPŠTINE
Skupština bira svog predsednika iz reda odbornika na četiri godine tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje 1/3 odbornika.
Odbornik može učestvovati u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, podatak o stranačkoj pripadnosti, imena i prezimena svih odbornika koji su predlagači, sa njihovim potpisima, ime izvestioca predlagača, predlog predlagača za člana Komisije za utvrđivanje rezultata glasanja i saglasnost kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima za kandidate za predsednika Skupštine.
U ime predlagača, izvestilac ima pravo da obrazloži predlog.
O podnetim predlozima otvara se pretres.
Ako je podneto više predloga za kandidate, predsedavajući utvrđuje listu kandidata po azbučnom redu prezimena kandidata.
Predsedavajući utvrđuje listu kandidata i u slučaju ako je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, a po zaključenju pretresa.
Predsednik se bira tajnim glasanjem putem glasačkih listića.
Postupkom izbora predsednika skupštine rukovodi Komisija, koju čine predsedavajući odbornik i odbornici iz člana 13. stav 2. Poslovnika, odnosno predstavnici svake grupe odbornika koje su predložile kandidata za predsednika.
Komisija ima najmanje tri člana.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Štampa se 67 glasačkih listića.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje. Svaki glasački listić overen je pečatom Skupštine.
Na svakom glasačkom listiću su naznačeni svi kandidati redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Kada je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine glasanje se vrši zaokruživanjem "ZA" ili "PROTIV" predloga.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji predlog je odbornik glasao, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, glasački listić na kojima je dopisano neko drugo ime, kao i glasački listić iz kojeg se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je odbornik glasao "ZA" ili "PROTIV" predloga, ili je zaokružio i "ZA" i "PROTIV".
Glasanje se obavlja u sali Skupštine.
Glasanju se pristupa na poziv predsedavajućeg.
Odbornik prilazi stolu predsedavajućeg, pošto je prethodno prozvan i preuzima glasački listić.
Sekretar Skupštine iz prethodnog saziva označava kod imena i prezimena odbornika u spisku, da mu je glasački listić uručen.
Kad odbornik ispuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine iz prethodnog saziva kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Utvrđivanje rezultata glasanja vrši Komisija, koja sastavlja zapisnik o utvrđivanju rezultata glasanja i koji potpisuju svi članovi komisije.
Utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi se sledećim redom:
- utvrđuje se broj odštampanih glasačkih listića;
- utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici;
- utvrđuje se broj odbornika koji su primili glasački listić;
- utvrđuje se broj neupotrebljenih glasačkih listića, koji će se zapečatiti u poseban koverat;
- otvara se glasačka kutija i prebrojava se broj glasačkih listića u kutiji. Ako se utvrdi veći broj glasačkih listića od broja odbornika koji su primili glasačke listiće, postupak se obustavlja, upotrebljeni materijal se uništava i glasanje se ponavlja;
- pristupa se odvajanju važećih od nevažećih glasački listića. Nevažeći glasački listići odmah se pečate u poseban koverat;
- sa važećih glasačkih listića predsedavajući Komisije glasno čita imena kandidata koji su dobili glasove i dobijeni glasovi za svakog kandidata se evidentiraju na posebnom obrascu;
- nakon obrade svih glasačkih listića utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki kandidat.
Rad Komisije završava se predajom glasačkih listića i potpisanog zapisnika o rezultatu glasanja predsedavajućem.
Predsedavajući objavljuje rezultate glasanja.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, glasanje se ponavlja između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, ponavlja se postupak kandidovanja i izbora.
Postupak kandidovanja i izbora se ponavlja i u slučaju ako je na listi bio jedan kandidat, a nije dobio potrebnu većinu.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja.
Pri stupanju na dužnost predsednik Skupštine pred odbornicima daje sledeću svečanu izjavu:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti predsednika Skupštine grada Zrenjanina, izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Zrenjanina, a u interesu grada Zrenjanina".
Nakon davanja izjave, predsednik Skupštine preuzima rukovođenje sednicom.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u nadležnom organu grada.
Predsednik Skupštine:
- organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama, ostvaruje saradnju sa Gradonačelnikom i Gradskim većem, stara se o ostvarivanju javnosti rada, potpisuje akte koje donosi Skupština, raspisuje izbore za Savet mesne zajednice, vrši i druge poslove utvrđene Zakonom, Statutom grada, ovim Poslovnikom i odlukama Skupštine.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koju je izabran, ako podnese ostavku, ako bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom podnošenja ostavke.
Predsednik Skupštine može podneti ostavku usmeno ili u pisanoj formi na sednici Skupštine, tada Skupština na istoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ukoliko predsednik Skupštine podnese ostavku u pisanoj formi između dve sednice Skupštine, o ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupštine, Skupština bez glasanja, utvrđuje da mu je danom podnošenja ostavke prestala funkcija.
Skupština može razrešiti predsednika Skupštine, pre isteka vremena na koji je izabran na predlog najmanje trećine od ukupnog broja odbornika, po postupku predviđenom za njegov izbor.
Predlog za razrešenje podnosi se u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
O podnetom predlogu Skupština će raspravljati na prvoj narednoj sednici.
Rešenje se donosi tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije predsedniku Skupštine pre isteka mandata, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine za svoj rad odgovara Skupštini.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost i prilikom prestanka funkcije predsednika Skupštine iz razloga utvrđenih u članu 23. stav 1. ovog Poslovnika, do izbora novog predsednika Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine pred odbornicima daje sledeću svečanu izjavu:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti zamenika predsednika Skupštine grada Zrenjanina, izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Zrenjanina, a u interesu grada Zrenjanina".
Zamenik predsednika Skupštine za svoj rad odgovara predsedniku Skupštine i Skupštini.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Skupština na predlog predsednika Skupštine postavlja Sekretara Skupštine na četiri godine, uz mogućnost da bude ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne struke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Postavljenje sekretara vrši se javnim glasanjem.
Za sekretara je postavljen predloženi kandidat, ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Sekretar Skupštine je odgovoran za blagovremeno dostavljanje podataka, spisa i isprava, kada to zahteva nadležni organ Republike, odnosno Autonomne pokrajine Vojvodine koji vrši nadzor nad radom i aktima Skupštine.
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Skupština može razrešiti sekretara i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Predlog za razrešenje sekretara Skupštine pre isteka vremena na koje je postavljen podnosi predsednik Skupštine.
Sekretar Skupštine je razrešen ako je za njegovo razrešenje glasala većina prisutnih odbornika.
Sekretar može podneti ostavku, što Skupština konstatuje na tekućoj ili prvoj narednoj sednici.
Konstituisanjem Skupštine grada prestaje funkcija sekretaru Skupštine grada iz prethodnog saziva.
4. Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine može imati zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja i razrešava Skupština na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Za zamenika sekretara Skupštine grada može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne struke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
IV IZBOR I RAZREŠENJE GRADONAČELNIKA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I ČLANOVA GRADSKOG VEĆA
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za Gradonačelnika, iz reda odbornika.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, podatak o stranačkoj pripadnosti i obrazloženje.
Gradonačelnika bira Skupština na mandat od četiri godine.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika, iz reda odbornika.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidate za članove Gradskog veća.
O predloženim kandidatima otvara se pretres na kome svaki odbornik ima pravo da iznese mišljenje o predloženim kandidatima za Gradonačelnika, odnosno zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća.
Kada odlučuje o izboru Gradonačelnika, Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća biraju se tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Na izbor Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća primenjuju se odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na odlučivanje odbornika tajnim glasanjem.
Ako kandidat za Gradonačelnika ne dobije potrebnu većinu, izbor će se ponoviti.
Odborniku koji bude izabran za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća stupaju na dužnost odmah nakon izbora.
Pri stupanju na dužnost Gradonačelnik pred odbornicima daje sledeću svečanu izjavu:
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti Gradonačelnika Zrenjanina izvršavati u skladu sa Ustavom, Zakonom i Statutom grada Zrenjanina, a u interesu grada i građana Zrenjanina".
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice, iz člana 63. stav 7. ovog Poslovnika.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi sa obrazloženjem.
Po prijemu predloga iz prethodnog stava predsednik Skupštine obaveštava odbornike Skupštine, sa naznačenjem roka kada će se u Skupštini raspravljati o tom predlogu.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Ukoliko je predlog za razrešenje podnet na samoj sednici Skupštine o njemu se može odlučivati na istoj sednici Skupštine.
Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika ili članu Gradskog veća prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku.
O podnetoj ostavci Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
Ostavkom Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničke grupe čine grupe odbornika jedne političke stranke, koalicije ili grupe građana koja ima najmanje četiri odbornika.
Odborničku grupu od najmanje četiri člana mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od četiri odbornika.
Odbornička grupa konstituiše se tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačuju predsednik i zamenik predsednika.
Ako odbornička grupa ima osam ili više članova, predsednik iste može imati zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik obaveštava predsednika Skupštine uz pismenu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja pretresa po toj tački dnevnog reda.
Predsednik odnosno predstavnik odborničke grupe kada govore u ime odborničke grupe na sednici Skupštine, imaju pravo da govore preko reda, najviše 5 minuta.
Skupština može obrazovati stalna ili povremena radna tela, radi razmatranja i rešavanja određenih pitanja iz svoje nadležnosti.
Skupština kao radna tela osniva komisije i savete.
Članovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji su izabrani odbornici Skupštine.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela Skupštine.
Broj i sastav članova radnog tela utvrđuje se aktom o osnivanju radnog tela i ovim Poslovnikom u skladu sa zakonom.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja.
Predsednik i članovi radnih tela mogu biti birani iz reda odbornika ili građana, stručnjaka za pojedine oblasti osim radnih tela čiji je način formiranja regulisan Statutom, ovim Poslovnikom i drugim aktima u skladu sa zakonom.
Radna tela rade i odlučuju na sednicama u skladu sa ovim Poslovnikom.
U izuzetnim slučajevima iz razloga hitnosti članovi radnog tela mogu glasati i putem telefona.
Članovi radnih tela, kada prisustvuju sednicama radnih tela imaju pravo na naknadu u skladu sa zakonom, Statutom i Odlukom Skupštine.
Skupština može razrešiti člana radnog tela i pre isteka njegovog mandata i izabrati novog člana radnog tela.
Predlog za razrešenje člana radnog tela može podneti predsednik Skupštine, Komisija za personalna pitanja, odbornička grupa za člana radnog tela koji je iz reda članova te odborničke grupe ili 10 odbornika Skupštine.
Skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana radnog tela na istoj, a najkasnije na narednoj sednici.
Razrešen je član radnog tela za čije je razrešenje glasala većina prisutnih odbornika.
Član radnog tela može biti razrešen i pre isteka mandata ako podnese ostavku.
Skupština obrazuje sledeća stalna radna tela:
1. Komisija za propise,
2. Komisija za personalna pitanja,
3. Komisija za mandatna pitanja,
4. Komisija za predstavke i predloge,
5. Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora,
6. Gradski štab za vanredne situacije,
7. Savet za međunacionalne odnose.
2.2.1. Komisija za propise
Komisija za propise razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom grada i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
Komisija utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa Skupštine.
Komisiju čine predsednik i četiri člana. Predsednik se bira iz reda odbornika.
2.2.2. Komisija za personalna pitanja
Komisija za personalna pitanja priprema predloge za izbor, imenovanje, postavljenje i razrešenje organa koje bira, imenuje i postavlja Skupština.
Komisija odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada biranih, imenovanih i postavljenih lica.
Komisija donosi rešenja o pitanjima naknade troškova, zaradama i naknadama odbornicima i licima iz prethodnog stava ovog člana.
Komisiju čine predsednik i četiri člana. Predsednik se bira iz reda odbornika.
2.2.3. Komisija za mandatna pitanja
Komisija za mandatna pitanja, u skladu sa Zakonom, razmatra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika, kao i način popune upražnjenih odborničkih mandata i o tome podnosi izveštaje i predloge Skupštini grada.
Komisija priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
Komisiju čine predsednik i šest članova. Predsednik se bira iz reda odbornika.
2.2.4. Komisija za predstavke i predloge
Komisija za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge koje su upućene Skupštini i predlaže nadležnim organima i Skupštini mere za rešavanje, a o tome obaveštava podnosioce predstavki i predloga.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i predloga Komisija podnosi izveštaj Skupštini grada najmanje jednom godišnje.
Komisiju čine predsednik i četiri člana. Predsednik se bira iz reda odbornika.
2.2.5. Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora
Javni konkurs za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Grad, sprovodi Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora.
Komisija ima pet članova, od kojih je jedan predsednik.
Komisiju iz stava 2. ovog člana obrazuje Skupština grada na period od tri godine.
Predsednik i članovi Komisije ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinica lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave.
2.2.6. Gradski Štab za vanredne situacije
Gradski Štab za vanredne situacije obavlja sledeće poslove: rukovodi i koordinira rad subjekata sistema zaštite i spasavanja i snaga zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama na sprovođenju utvrđenih zadataka, rukovodi i koordinira sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite, rukovodi i koordinira sprovođenje mera i zadataka obnove, rekonstrukcije i rehabilitacije, uzimajući u obzir potrebe održivog razvoja i smanjenja ugroženosti i rizika od budućih vanrednih situacija, razmatra i daje mišljenje na predlog Procene ugroženosti i predlog Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, prati stanje i organizaciju sistema zaštite i spasavanja i predlaže mere za njihovo poboljšanje, naređuje upotrebu snaga zaštite i spasavanja, sredstava pomoći i drugih sredstava koja se koriste u vanrednim situacijama, stara se o redovnom informisanju i obaveštavanju stanovništva o rizicima i opasnostima i preduzetim merama za smanjenje rizika od katastrofa, razmatra organizaciju, opremanje i obučavanje jedinica civilne zaštite, ovlašćenih, osposobljenih pravnih lica, sarađuje sa nadležnim organima zaštite i spasavanja susednih država u vanrednim situacijama, naređuje pripravnost - spremnost za vanredne situacije, procenjuje ugroženost od nastanka vanredne situacije, izrađuje predlog godišnjeg plana rada i godišnji izveštaj o radu, sprovodi godišnji plan rada, donosi naredbe, zaključke i preporuke, sarađuje sa štabovima susednih jedinica lokalne samouprave, imenuje poverenika civilne zaštite i zamenika poverenika civilne zaštite u naseljenim mestima, razmatra i predlaže donošenje odluke o organizaciji zaštite i spasavanja na teritoriji Grada, podnosi Skupštini na usvajanje predlog godišnjeg plana rada i godišnji izveštaj o radu, angažuje osposobljena pravna lica i druge organizacije od značaja za Grad, koordinira akcijama i operacijama zaštite i spasavanja na području Grada, po potrebi obrazuje pomoćne stručno- operativne timove za specifične zadatke zaštite i spasavanja i obavlja druge poslove u skladu sa propisima o vanrednim situacijama.
Gradski Štab za vanredne situacije čine komandant, zamenik komandanta, načelnik i članovi Štaba.
Komandant Gradskog Štaba za vanredne situacije je Gradonačelnik, po položaju.
Zamenik komandanta Gradskog Štaba za vanredne situacije je zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća.
Načelnik Gradskog Štaba za vanredne situacije je predstavnik područne organizacione jedinice nadležne službe.
Za članove Gradskog Štaba za vanredne situacije postavljaju se, po pravilu, direktori javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad i čija je delatnost u vezi sa zaštitom i spasavanjem, rukovodioci organa Grada, sekretar gradske organizacije Crvenog krsta, stručnjaci iz pojedinih oblasti zaštite i spasavanja ili druga lica.
Načelnika, zamenika i članove Gradskog Štaba za vanredne situacije, postavlja i razrešava Skupština, na predlog Gradonačelnika.
2.2.7. Savet za međunacionalne odnose
Skupština obrazuje Savet za međunacionalne odnose, kao stalno radno telo, radi razmatranja pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa Zakonom.
Za člana Saveta za međunacionalne odnose ne može biti izabran odbornik u Skupštini grada.
Delokrug i način rada Saveta za međunacionalne odnose uređuje se odlukom Skupštine.
Način predlaganja i izbora članova Saveta za međunacionalne odnose mora biti u skladu sa zakonom.
U slučaju nacionalnih manjina koje imaju svoje izabrane nacionalne savete, predstavnici nacionalnih manjina u savetu se biraju na predlog nacionalnog saveta, a predstavnike srpskog naroda predlaže Komisija za personalna pitanja.
Savet za međunacionalne odnose o svojim stavovima i predlozima obaveštava Skupštinu, koja je dužna da se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština je dužna da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostavi na mišljenje Savetu za međunacionalne odnose.
Savet za međunacionalne odnose ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u Savetu za međunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred nadležnim sudom pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta Skupštine sa Statutom grada Zrenjanina.
Gradsku izbornu komisiju u stalnom sastavu imenuje Skupština grada Zrenjanina na predlog odborničkih grupa u Skupštini grada srazmerno broju odbornika.
Zadatak Komisije je da obavlja poslove u okviru svoje nadležnosti utvrđene propisima o izboru odbornika, drugim propisima, podzakonskim i drugim aktima.
Način rada i druga pitanja od značaja za rad Komisije uređuje se Poslovnikom o radu Komisije.
Povremena radna tela Skupštine osnivaju se aktom Skupštine radi izvršenja određenih zadataka i radi pretresanja određenih pitanja iz njihove nadležnosti.
U pogledu rada i odlučivanja povremenih radnih tela Skupštine, primenjuju se odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na rad i odlučivanje stalnih radnih tela.
Anketni odbori se osnivaju radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, njenih organa i javnih preduzeća čiji je osnivač Skupština.
Anketni odbor može da se osnuje i radi razmatranja drugih pitanja značajnih za građane grada Zrenjanina.
Aktom o obrazovanju Anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora, kao i rok za njegovo izvršenje.
Predlog za osnivanje Anketnog odbora mogu da podnesu predsednik Skupštine, Gradonačelnik i najmanje 15 odbornika Skupštine, u pisanom obliku.
Sastav članova Anketnog odbora treba da bude srazmeran broju odbornika po odborničkim grupama, izuzev odborničkih grupa koje ne žele da budu zastupljene u Anketnom odboru.
U radu Anketnog odbora se mogu uključiti, ukoliko je to potrebno, i određena stručna lica, o čemu odlučuje odbor.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa i pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje.
Posle obavljenog rada Anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
Odredbe ovog Poslovnika o radu radnih tela, primenjuju se i na rad Anketnog odbora.
1. Sazivanje i priprema sednice
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev Gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ili zamenik predsednika Skupštine kada zamenjuje predsednika Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz prethodnog stava ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim i/ili elektronskim putem.
Pisanim putem sednice Skupštine zakazuju se preko dostavljača ili poštanskom pošiljkom.
Elektronskim putem sednice Skupštine se zakazuju mobilnim uređajima koje poseduje svaki odbornik, s tim što se odbornici i SMS porukom obaveštavaju da im je saziv za sednicu Skupštine poslat elektronskim putem.
Predsednik Skupštine će posebnim aktom regulisati način korišćenja mobilnog uređaja iz prethodnog stava ovog člana.
Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije 7 dana pre sednice.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva, koji mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalni rok za sazivanje sednice Skupštine grada iz stava 7. ovog člana Poslovnika, ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine grada u uslovima proglašene vanredne situacije.
U slučaju iz stava 7. ovog člana, na sednici se vodi pretres samo o tačkama dnevnog reda sednice utvrđenih u pozivu.
Predsednik Skupštine može odložiti sazvanu sednicu samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Uz poziv za sednicu odbornicima se osim predloga dnevnog reda, po pravilu dostavljaju svi materijali koji se odnose na predloženi dnevni red kao i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Odredbe iz stava 1. ovog člana važe i u slučaju kada se sednice Skupštine sazivaju elektronskim putem, s tim što će navedeni materijal biti prosleđen odbornicima na mobilnom uređaju.
Odbornici su dužni da najkasnije 48 časova pre početka zakazane sednice, obaveste predsednika ili sekretara Skupštine o eventualnoj sprečenosti za učešće na sednici.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice uz pomoć sekretara Skupštine.
Predlog dnevnog reda sednice Skupštine sastavlja predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima.
Predsednik Skupštine u predlog dnevnog reda unosi predloge Gradonačelnika, Gradskog veća, odbornika, radnih tela Skupštine kao i pitanja iz nadležnosti Skupštine o kojima je raspravljano na zborovima građana, dostavljenih najkasnije tri dana pre dostavljanja saziva za Skupštinu.
U naročito hitnim slučajevima predsednik Skupštine može u predlog dnevnog reda uneti i predloge i pitanja koja su mu podneta posle roka predviđenog u prethodnom stavu ovog člana.
Predsednik Skupštine može odbiti da u predlog dnevnog reda unese one predloge i pitanja, koji su blagovremeno podneti, a za koje smatra da nisu dovoljno pripremljeni, da bi se o njima moglo na sednici raspravljati. U tom slučaju predsednik će obavestiti predlagača o razlozima zbog kojih je odbio da predlog ili pitanje unese u predlog dnevnog reda.
Predsednik Skupštine ne može odbiti da u predlog dnevnog reda unese predloge Gradonačelnika.
Sednicu otvara i njome rukovodi predsednik Skupštine, koga u slučaju iz člana 26. stav 1. Poslovnika zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine pre utvrđivanja dnevnog reda, po izveštaju sekretara Skupštine i/ili elektronskim putem utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine.
Odborniku koji zloupotrebi elektronski način za utvrđivanje kvoruma, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice uz primenu odredbe člana 82. stav 11. Ovog Poslovnika.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja odbornika.
Ako predsednik Skupštine utvrdi da kvorum ne postoji, odložiće sednicu za odgovarajući dan ili sat.
Ako u toku sednice, predsednik Skupštine posumnja da postoji kvorum narediće prozivku ili prebrojavanje odbornika.
U cilju utvrđivanja kvoruma, prozivka ili prebrojavanje izvršiće se i na zahtev odbornika Skupštine.
Na početku rada Skupštine, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Potrebna obaveštenja o značajnim aktivnostima i događajima iz nadležnosti Skupštine između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, može dati predsednik Skupštine.
O ovome se ne otvara pretres.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da postoji kvorum pristupa se usvajanju izvoda iz zapisnika sa prethodne sednice.
O primedbama na izvod iz zapisnika sekretar Skupštine može da da mišljenje o njihovoj opravdanosti. O primedbama se odlučuje bez pretresa.
Dnevni red sednice utvrđuje se većinom glasova prisutnih odbornika.
Odbornici, odborničke grupe, Gradonačelnik, Gradsko veće i radna tela Skupštine, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda pre dana određenog za zasedanje Skupštine. U tom slučaju, predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanoj formi najkasnije 48 sati pre vremena određenog za održavanje sednice Skupštine. Ako je predlagač odbornička grupa, u predlogu mora biti naveden predstavnik predlagača.
Predsednik Skupštine, Gradonačelnik, Gradsko veće i predsednici radnih tela Skupštine, mogu u toku sednice zaključkom predložiti izmene i dopune dnevnog reda.
Izmene i dopune dnevnog reda ne mogu se predlagati ukoliko je sednica Skupštine sazvana po osnovu iz člana 63. stav 7. ovog Poslovnika.
U predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, prvo se navodi naziv tačke dnevnog reda čija se izmena i dopuna predlaže, a nakon toga se obrazlaže razlog podnošenja istog.
Predlagač ima pravo da na samoj sednici usmeno obrazloži predloženu izmenu i dopunu dnevnog reda u vremenu od tri minuta.
Odbornici jedne odborničke grupe ne mogu pojedinačno predlagati izmene i dopune dnevnog reda po istom pitanju.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, ne vodi se pretres.
O dnevnom redu rešava se bez pretresa.
Ukoliko su predložene izmene i dopune dnevnog reda, najpre se glasa o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, a zatim za predloženi dnevni red u celini.
Predsednik Skupštine i svaki odbornik mogu predložiti Skupštini da se prilikom utvrđivanja dnevnog reda odluči da će se po pojedinim tačkama dnevnog reda voditi objedinjeni pretres.
Nakon zaključenja objedinjenog pretresa, o svakoj tački dnevnog reda odlučuje se pojedinačno.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na realizaciju istog.
O svakoj tački dnevnog reda pretres se vodi dok ima prijavljenih govornika.
Kada se zaključi pretres povodom određene tačke dnevnog reda, pretres se ne može ponovo otvarati.
Na sednici Skupštine svaki odbornik ima pravo da govori.
Predsednik Skupštine daje govornicima reč po redosledu prijavljivanja.
Svaki odbornik po pravilu može da dobije reč samo jednom, po jednoj tački dnevnog reda u trajanju ne dužem od tri minuta.
Predsednik odborničke grupe može da govori prvi put najduže pet minuta, a drugi put najduže tri minuta.
Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, zameniku predsednika Skupštine, sekretaru Skupštine, načelniku Gradske uprave, članovima Gradskog veća, izvestiocima radnih tela, predstavnicima i poverenicima ovlašćenih predlagača predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže i na njih se ne odnose propisana ograničenja u smislu dužine i broja obraćanja.
Druga lica mogu govoriti samo po odobrenju Skupštine.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i na njega se ne odnosi ograničenje iz prethodnog člana ovog Poslovnika.
Odbornik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu.
Ako se odbornik udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži tačke dnevnog reda.
Ukoliko odbornik i pored opomene iz stava 2. ovog člana nastavi da govori, predsednik Skupštine će mu izreći disciplinske mere iz člana 82. ovog Poslovnika.
Odborniku koji želi da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog odbornika. Odbornik je dužan da počinje govor sa navođenjem člana Poslovnika, koji je po njegovom mišljenju povređen i da obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim da može govoriti najduže dva minuta. Ukoliko odbornik ne počinje govor sa navođenjem člana Poslovnika, koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik Skupštine mu odmah oduzima reč.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostaje pri tom da je Poslovnik povređen, na njegov zahtev Skupština će se bez pretresa izjasniti o tome da li je Poslovnik povređen ili nije.
Odbornik može u toku pretresa po određenoj tački dnevnog reda samo jednom da reklamira povredu istog člana Poslovnika.
Ukoliko se odbornik o svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku navodeći njegovo ime ili prezime, njegovu funkciju ili zloupotrebi njegovo izlaganje pogrešnim tumačenjem, odbornik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
O pravu na repliku u slučajevima iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik Skupštine.
Replika ne može trajati duže od dva minuta.
Odbornik ima pravo dva puta na repliku sa istim odbornikom po istom pitanju, s tim što druga replika ne može trajati duže od jednog minuta.
Odbornik na osnovu čijeg je izlaganja drugi odbornik ostvario pravo da dobije reč radi ispravljanja navoda nema pravo da govori u vezi sa onim što je naveo taj odbornik (replika na repliku).
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ako se govornik posle drugog poziva ne bude držao dnevnog reda, predsednik će mu oduzeti reč.
Pretres o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih odbornika.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, kao ni drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Za povredu reda na sednici Skupštine, predsednik Skupštine može da izrekne sledeće disciplinske mere:
- opomena,
- opomena koja se unosi u zapisnik,
- oduzimanje reči,
- privremeno udaljavanje sa sednice.
Opomena će se izreći odborniku koji svojim ponašanjem i govorom na sednici narušava red ili odredbe ovog Poslovnika.
Opomena koja se unosi u zapisnik izreći će se odborniku kome je na istoj sednici već izrečena opomena, a koji i dalje narušava red ili odredbe ovog Poslovnika.
Odborniku će se oduzeti reč ako i posle opomene koja se unosi u zapisnik, nastavi da narušava red i krši odredbe ovog Poslovnika.
Oduzimanje reči unosi se u zapisnik.
Odbornik koji u svom govoru teško vređa druge odbornike, druga lica, ili na drugi način ruši ugled odbornika ili izaziva nered i ometa rad na sednici može biti privremeno udaljen sa sednice.
Udaljavanje sa sednice unosi se u zapisnik.
Odborniku kome je izrečena opomena i opomena koja se unosi u zapisnik ukida se 20% finansijske prinadležnosti za tekući mesec, odborniku kome je oduzeta reč ukida se 50% finansijske prinadležnosti za tekući mesec, a odborniku koji je udaljen sa sednice ukidaju se u celosti finansijske prinadležnosti za tekući mesec.
Odbornik kome je izrečeno udaljenje sa sednice, dužan je, da se odmah udalji iz sale i ne može prisustvovati sednici sa koje je udaljen.
Ako se odbornik protivi da napusti sednicu, predsednik Skupštine će narediti da se udalji iz sale i pozvati nadležnu organizacionu jedinicu Gradske uprave, zaduženu i za poslove obezbeđenja, da udalji dotičnog odbornika.
U slučaju težeg poremećaja rada na sednici, ako predsednik Skupštine ne može da održi red narediće prekid sednice.
Prekinuta sednica nastaviće se kada se za to steknu uslovi.
Predsednik Skupštine može da naredi da se svako lice koje prisustvuje kao građanin na sednici, a ponaša se nepristojno ili ne poštuje red, odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Odlučivanju se pristupa posle pretresa.
Pre ili posle pretresa, Skupština može odlučiti da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati predlagaču na dalje proučavanje.
Pitanje skinuto sa dnevnog reda, kao predlog može se uvrstiti u predlog dnevnog reda sledeće sednice.
Kada se pretres zaključi, prelazi se na glasanje o predlogu.
Skupština odlučuje javnim glasanjem, ukoliko ovim Poslovnikom, Statutom ili drugim opštim aktom ili posebnom odlukom Skupštine o tome kako će se glasati po određenom pitanju, nije određeno da se glasa tajno.
Odbornici glasaju za predlog, protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Javno glasanje se vrši upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje odbornik vrši pritiskanjem odgovarajućeg dela ekrana svog mobilnog uređaja, predviđenog za glasanje.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi do 60 sekundi.
Po isteku vremena iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Rezultat glasanja prikazuje se na monitoru u sali Skupštine.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno Statutom predviđena većina.
Odbornici su dužni da koriste isključivo zadužene mobilne uređaje, kao i da se odjave sa sistema elektronske sednice prilikom napuštanja sale.
Odborniku koji koristi mobilni uređaj drugog odbornika, odnosno na drugi način zloupotrebi elektronski sistem za glasanje, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice uz primenu odredbe člana 82. stav 11. ovog Poslovnika, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti ponovnom glasanju.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da dignu ruke odbornici koji glasaju "ZA", izbroji tako date glasove, zatim poziva da dignu ruku oni koji glasaju "PROTIV", izbroji tako date glasove i najzad pita da li ima odbornika koji se uzdržavaju od glasanja i poziva ih da dignu ruku, pa i njih izbroji.
Odbornička grupa može odrediti jednog svog člana za kontrolu prebrojavanja glasova.
Izuzetno, u slučajevima kada se glasa o proceduri ili o drugim pitanjima za koja nije propisana kvalifikovana većina, a očigledno je da je većina odbornika "ZA" predlog, ne mora se vršiti prebrojavanje glasova "ZA" i "PROTIV".
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom, ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno Statutom predviđena većina.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "ZA", "PROTIV" ili "UZDRŽAN". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao, njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine odbornika koji su pristupili glasanju, odnosno Statutom utvrđena većina.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je predloženo dva ili više kandidata, odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Skupština odlučuje tajnim glasanjem kada je to predviđeno Zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
Tajno se glasa glasačkim listićima.
Za svako glasanje štampa se 67 glasačkih listića.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Pre nego što se pristupi glasanju, na predlog predsednika Skupštine bira se Komisija za utvrđivanje rezultata glasanja.
Kada se tajno glasa o izboru, odnosno imenovanju, Komisiju čini po jedan predstavnik svakog predlagača, a u drugim slučajevima Komisija ima 3 člana.
Predsednik Komisije je najstariji odbornik iz reda članova Komisije.
Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
Rad Komisije završava se predajom glasačkih listića i potpisanog zapisnika sekretaru Skupštine.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "ZA" i "PROTIV". Na dnu glasačkog listića, reč "ZA" je na levoj, a reč "PROTIV" na desnoj strani.
Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "ZA" ili reč "PROTIV".
Prilikom izbora i imenovanja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Može se glasati za onoliko kandidata koliko se bira, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, a pomaže mu sekretar Skupštine.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan, a sekretar Skupštine označava kod imena i prezimena odbornika u spisku, da mu je glasački listić uručen.
Kad odbornik ispuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine, kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Pošto je glasanje završeno, Komisija za glasanje utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića,
- upotrebljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "ZA" i glasova "PROTIV", odnosno ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa za više kandidata na istu funkciju, glasova koji su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno, kad se o izboru i imenovanju glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran odnosno imenovan.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji predlog je odbornik glasao.
Prilikom glasanja o izboru i imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, odnosno imenuje, na kojima je dopisano neko drugo ime, kao i glasački listić iz kojeg se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je odbornik glasao "ZA" ili "PROTIV" predloga, kao i glasački listić na kome je zaokružio i "ZA" i "PROTIV".
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije za utvrđivanje rezultata glasanja.
Predsednik Skupštine objavljuje rezultate glasanja na istoj sednici Skupštine.
Prilikom izbora i imenovanja, glasanje se vrši za pojedinačne kandidate ili za liste kandidata.
Ako su u izboru i imenovanju učestvovali dva ili više kandidata na jedinstvenoj listi, izabrani su svi kandidati sa te liste, ako je lista dobila većinu glasova.
Ako predložena kandidatska lista odnosno predloženi kandidati nisu dobili većinu glasova, ili ako su svi ili više kandidata dobili jednak broj glasova, vrši se ponovni izbor.
Po izvršenom glasanju predsednik Skupštine utvrđuje rezultate glasanja i na osnovu tih rezultata objavljuje da li je odgovarajući predlog prihvaćen ili odbačen, odnosno koji su kandidati izabrani.
Ako je glasanje bilo poimenično ili tajno, predsednik Skupštine će objaviti koliko je odbornika ukupno glasalo, koliko je glasova dobio svaki kandidat, odnosno kandidatska lista i koliko je bilo nevažećih listića.
Ako je bio predložen samo jedan kandidat, odnosno utvrđena jedna kandidatska lista, predsednik objavljuje i koliko je glasova bilo "ZA" i koliko je glasova bilo "PROTIV".
Rezultati glasanja unose se u zapisnik o sednici Skupštine.
Skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije drugačije propisano.
Izuzetno, Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika o:
- donošenju, izmenama i dopunama Statuta grada,
- donošenju Poslovnika Skupštine,
- donošenju odluka o budžetu i završnog računa grada,
- raspisivanju referenduma,
- utvrđivanju predloga odluke o uvođenju samodoprinosa,
- izboru i razrešenju predsednika i zamenika predsednika Skupštine,
- izboru i razrešenju Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća,
- davanju mišljenja o: promeni naziva postojećeg naseljenog mesta, određivanju naziva novoobrazovanog naseljenog mesta i utvrđivanju da je naseljeno mesto prestalo da postoji,
- odluci o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i odluci o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama,
- odluci o javnom zaduživanju grada,
- odluci o gradskim izbornim jedinicama,
- odluci o prostornom i urbanističkim planovima,
- odluci o Strategiji održivog razvoja grada,
- odluci o delokrugu, sastavu, izboru članova i načinu rada Saveta za međunacionalne odnose,
- obrazovanju, području za koje se obrazuje, promeni područja i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave uz prethodno pribavljeno mišljenje građana,
- i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i statutom.
7. Zapisnik o sednici Skupštine
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Zapisnik na sednicama Skupštine vodi lice koje odredi sekretar Skupštine.
Predsednik Skupštine može sam da formuliše pojedine zaključke koji se unose u zapisnik.
Svaki odbornik može zahtevati da sam formuliše svoje predloge ili svoja mišljenja radi unošenja u zapisnik. Ako se predsednik sa tim zahtevom ne složi o zahtevu odbornika odlučuje Skupština bez pretresa.
U zapisnik se obavezno unose:
1. vreme i mesto održavanja sednice,
2. ime predsednika, odnosno predsedavajućeg,
3. imena odsutnih lica na sednici,
4. broj odbornika Skupštine koji su prisustvovali sednici Skupštine,
5. imena lica koja su bila pozvana da kao gosti uzmu učešće na sednici Skupštine,
6. tok sednice sa suštinskim sadržajem predmeta o kojem se raspravljalo, imena govornika, učesnika u pretresu,
7. rezultat glasanja po pojedinim pitanjima (broj "ZA", "PROTIV" i broj odbornika koji su se uzdržali od glasanja, broj praznih i nevažećih listića u slučaju tajnog glasanja),
8. donošenje odluke i drugih zaključaka Skupštine po svakoj tački dnevnog reda,
9. Pitanja odbornika.
Originalni tekst zapisnika sastavlja se u jednom primerku, a izvod iz zapisnika, po pravilu, usvaja se na narednoj sednici Skupštine.
Sekretar Skupštine svojim potpisom garantuje tačnost sadržine usvojenog izvoda iz zapisnika.
Usvojen izvod iz zapisnika potpisuje i predsednik Skupštine.
O radu na sednici Skupštine vrši se audio snimanje.
Odborniku se na pismeni zahtev može dati kopija audio snimka uz saglasnost predsednika Skupštine.
Sa audio snimka prekucava se tekst govora koji čini sastavni deo zapisnika.
Skupština donosi: Statut, odluku, program, rešenje, poslovnik, zaključak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, uputstvo i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
O obliku akta odlučuje Skupština obzirom na prirodu predloga koji je bio stavljen na dnevni red, bez obzira na to u kom je obliku bio akt predložen.
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Pravo predlaganja propisa i drugih opštih akata iz nadležnosti Skupštine grada imaju: svaki odbornik Skupštine grada, radno telo Skupštine grada, Gradonačelnik, Gradsko veće i građani putem građanske inicijative.
Predlog za donošenje opšteg akta upućuje se predsedniku Skupštine grada uz pisano obrazloženje zajedno sa materijalom na osnovu koga je predlog sastavljen.
Predlozi za donošenje, izmenu ili dopunu opštih akata koje podnose ovlašćeni predlagači obavezno se dostavljaju na mišljenje Gradonačelniku.
Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odluka donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži pravni osnov i razloge za donošenje odluke, objašnjenje cilja koji se želi postići, obrazloženje konkretnih rešenja i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje odluke.
Predlog odluke upućuje se i nadležnom radnom telu i Gradonačelniku.
Radna tela i Gradonačelnik mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog odluke u celini ili predložiti da Skupština donese odluku u tekstu izmenjenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog odluke ne prihvati.
Pri predlaganju drugih akata iz člana 110. ovog Poslovnika shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o predlaganju odluka.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do zaključenja pretresa predloga akta, da daje objašnjenje i iznosi svoje mišljenje.
Predlozi za izmenu i dopunu pojedinačnih akata (rešenja, zaključci, preporuke) mogu se od strane odbornika podneti na samoj sednici Skupštine.
O podnetim predlozima obavezno se mora tražiti stav predlagača akta.
Ukoliko se predlagač saglasi sa predlogom za izmenu i dopunu akta, izmena i dopuna postaje sastavni deo akta.
Ukoliko ne postoji saglasnost predlagača za izmenu i dopunu akta, o predlozima odbornika za izmenu i dopunu akta izjašnjavaće se odbornici pojedinačno po redosledu predloga.
Predlog za izmenu i dopunu utvrđenog predloga opšteg akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman mogu podneti: odbornik Skupštine, Gradonačelnik ili Gradsko veće.
Amandman se može podneti u pisanom obliku najkasnije 48 sati pre početka sednice.
Amandman sadrži: naziv predloga akta na koji se amandman podnosi, tekst izmena odnosno dopuna predloga koji se želi postići amandmanom, obrazloženje sa naznačenim razlozima za podnošenje amandmana, naziv i potpis podnosioca amandmana.
Amandmani koji nisu podneti u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana Poslovnika smatraće se da nisu ni podneti i neće se razmatrati.
Amandman se može podneti usmeno na samoj sednici samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
O podnetim amandmanima predsednik Skupštine zatražiće mišljenje predlagača.
U slučaju da je amandman podnet na samoj sednici Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti kraći prekid sednice radi pribavljanja mišljenja predlagača.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač odluke postaje sastavni deo odluke.
Ako se predlagač odluke u načelu ne složi sa podnetim amandmanom ili se ne složi sa njegovom formulacijom, on će predložiti novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju amandmana, on postaje sastavni deo predloga odluke. Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju amandmana, onda se o amandmanu glasa na Skupštini i to prvo o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
Ukoliko je na određen opšti akt podnet amandman odbornici Skupštine najpre glasaju o podnetom amandmanu, ukoliko je podneto više amandmana, o amandmanima se glasa po redosledu članova predloga opšteg akta na koje su podneti.
Nakon glasanja o amandmanu, glasa se o predlogu opšteg akta i ukoliko je amandman prihvaćen on čini sastavni deo opšteg akta.
Skupština ne može odlučivati o opštem aktu bez pribavljenog mišljenja Gradonačelnika.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se regulišu pitanja i odnosi za čije uređivanje postoji neodložna potreba, ili ako bi ne donošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti grada.
Predlog akta iz prethodnog stava ovog člana Poslovnika može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Svaki ovlašćeni predlagač može pismeno podneti obrazložen predlog da se u određenom predmetu odluči po hitnom postupku najkasnije do početka sednice.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sednice.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku, odlučuje se po pravilu bez pretresa. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodnog pretresa.
Po skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim konkretnim aktima.
Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz prethodnog stava u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu mora se u propisanoj formi izložiti puna sadržina akta o kome se odlučuje po skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Po utvrđivanju dnevnog reda predsednik je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", ukoliko su takvi predlozi učinjeni do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili prelaska na dnevni red po "predlozima o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", predsednik pita da li ima zahteva za otvaranje rasprave o pojedinom pitanju iz ove grupe predloga.
Odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak, o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku predsednik to saopštava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku" i o njima se raspravlja i odlučuje odvojeno. Predsednik potom konstatuje da su usvojeni svi predlozi koji su ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
Prečišćen tekst odluke ili drugog akta utvrđuje Komisija za propise.
Prečišćen tekst odluke ili drugog akta objavljuje se u "Službenom listu grada Zrenjanina".
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Na osnovu izvornika akta, potpisanog od strane predsednika Skupštine, sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta, koje potpisuje sekretar Skupštine.
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine, stara se sekretar Skupštine.
Statut, odluke i opšti akti Skupštine objavljuju se u "Službenom listu grada Zrenjanina''.
Drugi akti Skupštine objavljuju se u "Službenom listu grada Zrenjanina" kada je to tim aktima predviđeno.
Svaki odbornik ima pravo da postavlja pitanja u vezi sa poslovima grada.
Pitanja se podnose na kraju sednice Skupštine i u pisanom obliku predaju se predsedniku ili sekretaru Skupštine.
Odgovor na odborničko pitanje dostavlja se u pisanom obliku svim odbornicima po pravilu sa materijalom za narednu sednicu.
Skupština može odlučiti da se lice kome je pitanje postavljeno, pozove na sednicu Skupštine da usmeno da odgovor ili traženo obaveštenje. Pozvano lice ima pravo da u toku pretresa dobije reč radi davanja naknadnih obaveštenja ili svog mišljenja.
IX ZAKLJUČIVANJE SEDNICE SKUPŠTINE
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu i sprovedene procedure po odborničkim pitanjima.
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da zakaže nastavak u određeni dan i čas o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednice Skupštine su javne.
Izuzetno, Skupština može odlučiti, pre utvrđivanja dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine, Gradonačelnika ili najmanje pet odbornika da sednica ne bude javna, ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti, iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
Odluka o ovom predlogu donosi se bez pretresa.
Rad na sednici koja nije javna, smatra se tajnom i materijali sa te sednice ne mogu se objaviti.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Javnim sednicama mogu prisustvovati građani grada u broju koji neće ometati rad sednice i koji je moguć s obzirom na raspoloživi prostor.
Prisutni građani ne smeju da remete red na sednici.
Sednicama Skupštine grada mogu prisustvovati predstavnici sredstava javnog informisanja, ovlašćeni predstavnici predlagača, kao i druga zainteresovana lica, u skladu sa ovim Poslovnikom.
U slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine će odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu.
Akreditovani novinari mogu prisustvovati svim javnim sednicama Skupštine.
Kad akreditovani novinar zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red na sednici ili pravila pristojnosti, predsednik Skupštine udaljiće ga sa sednice, a može doneti i odluku da to lice ne može vršiti prava koja mu po ovom Poslovniku pripadaju. U tom slučaju obavestiće se preduzeće ili redakcija čiji je novinar i zamoliće se da upute drugog novinara.
XI SEDNICE RADNIH TELA SKUPŠTINE
Na rad u sednicama radnih tela shodno se primenjuju odredbe o radu sednica Skupštine predviđene ovim Poslovnikom ukoliko nije drugačije određeno.
Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine. Na toj sednici vrši se konstituisanje radnog tela.
Sednice radnih tela priprema predsednik radnog tela uz pomoć sekretara Skupštine.
Sekretar Skupštine, odnosno lice koje on odredi stara se da radno telo blagovremeno dobije od odgovarajućeg predlagača svu potrebnu dokumentaciju i stručnu pomoć.
Predlagači su dužni da na zahtev radnog tela ili na zahtev sekretara Skupštine hitno odgovore na sva traženja u vezi sa predmetom koji radno telo proučava.
Sednice radnih tela održavaju se po potrebi, a saziva ih predsednik radnog tela po svojoj inicijativi ili na inicijativu dva člana radnog tela, predsednika Skupštine ili sekretara Skupštine.
U slučaju sprečenosti predsednika radnog tela, sednicu saziva predsednik Skupštine, a radno telo bira predsedavajućeg za tu sednicu.
O vremenu i mestu održavanja sednice sa označenim dnevnim redom obavestiće se predsednik i sekretar Skupštine, kao i odgovarajuće radno telo, a članovima radnog tela dostaviće se pismeni poziv zajedno sa materijalom.
Poziv za sednicu radnog tela dostavlja se članovima radnog tela na tri dana pre dana određenog za održavanje sednice.
U naročito hitnim slučajevima, poziv za sednicu može se dostaviti i posle ovog roka.
Sednicu radnog tela otvara i njome rukovodi predsednik, u slučaju njegove sprečenosti, odbornik ili član radnog tela koga ostali članovi za to odrede.
O radu na sednici radnog tela vodi se zapisnik koji potpisuje predsednik i zapisničar.
Sekretar Skupštine određuje lice koje će vršiti dužnost zapisničara i obavljati administrativne poslove radnog tela.
Radno telo može raditi ako je prisutna većina njegovih članova.
Zaključci radnog tela se donose većinom glasova prisutnih članova.
Odluke Saveta za međunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta.
O predmetu koji je pretresalo, radno telo podnosi izveštaj Skupštini.
Radno telo određuje izvestioca koji će pred Skupštinom podneti izveštaj i braniti zaključak radnog tela.
XII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član i ima pravo da učestvuje u njihovom radu i odlučivanju.
Odbornik koji je kasnije pristupio radu sednice Skupštine, dužan je da prijavi svoje prisustvo predsedniku i sekretaru Skupštine, kao i zapisničaru.
U toku sednice odbornik obaveštava predsednika i sekretara Skupštine o napuštanju sednice, kao i zapisničara.
Pravo i dužnost odbornika je da učestvuje u radu Skupštine i njenih radnih tela, predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima, predlaže radnom telu Skupštine da organizuje javno slušanje o predlozima propisa i odluka o kojima odlučuje Skupština, podnosi predloge odluka i drugih akata iz nadležnosti Skupštine i daje amandmane na predloge propisa, postavlja pitanja vezana za rad organa Grada i učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
Pravo je odbornika da bude redovno obaveštavan o pitanjima od uticaja na vršenje odborničke dužnosti, da na lični zahtev dobije od organa i službi Grada podatke koji su mu potrebni za rad.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine, a načelnik Gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Materijalna i druga prava odbornika koja su vezana za obavljanje odborničke funkcije uređuju se posebnom odlukom.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o aktima koji su u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg akta ili drugog pitanja koji su u nadležnosti stalnog radnog tela Skupštine, kao i radi praćenja sprovođenja i primene akata Skupštine, stalna radna tela Skupštine mogu da organizuju javno slušanje.
Predlog za organizovanje javnog slušanja mogu da podnesu najmanje dva člana Stalnog radnog tela Skupštine, i odbornici Skupštine grada.
Predlozi iz stava 1. ovog člana sadrže temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo Skupštine.
O Odluci iz stava 3. ovog člana predsednik stalnog radnog tela Skupštine obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela Skupštine na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela Skupštine, odbornike, Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika, članove Gradskog veća i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu i vreme i mesto javnog slušanja.
Javno slušanje može trajati najduže 120 minuta i održava se bez obzira na broj prisutnih.
Nakon javnog slušanja predsednik stalnog radnog tela Skupštine dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela Skupštine i učesnicima javnog slušanja.
Javno slušanje mogu zajedno organizovati i dva ili više stalnih radnih tela Skupštine.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za organizovanje javnog slušanja o aktima iz člana 148. Poslovnika obavljaće organizacione jedinice Gradske uprave koje su obrađivači navedenih akata.
XIV NAČIN I POSTUPAK ORGANIZOVANJA I SPROVOĐENJA JAVNE RASPRAVE
U cilju pribavljanja predloga i stavova građana o nacrtu nekog akta organizuje se javna rasprava.
Javna rasprava predstavlja skup različitih aktivnosti, preduzetih u unapred predviđenom vremenskom roku i po pravilu se organizuje kao otvoreni sastanak predstavnika nadležnih organa grada, odnosno javnih službi, sa zainteresovanim građanima, predstavnicima udruženja građana i sredstvima javnog obaveštavanja (okrugli stolovi, tribine, prezentacije i sl.).
Održavanje javne rasprave mogu da zahtevaju predlagači opšteg akta, jedna trećina odbornika ili najmanje 100 građana sa biračkim pravom na teritoriji grada.
Zahtev za održavanje javne rasprave podnosi se nadležnom radnom telu Skupštine koje odlučuje o primljenom predlogu, odnosno zahtevu.
Prilikom razmatranja zahteva, radno telo iz prethodnog stava može zahtevati od sekretara Skupštine da u raspravu po zahtevu uključi i druga radna tela, ustanove i organizacije.
Javna rasprava može se sprovoditi i dostavljanjem predloga, sugestija i mišljenja građana i ostalih učesnika u javnoj raspravi u pisanoj ili elektronskoj formi.
Javnu raspravu, po pravilu organizuje Gradsko veće, odnosno organ nadležan za pripremu predloga akta o kojem se sprovodi javna rasprava (u daljem tekstu: Organizator).
Organizator određuje način sprovođenja, mesto i vreme trajanja javne rasprave.
Organizator upućuje poziv građanima, njihovim udruženjima, stručnoj i ostaloj javnosti za učešće u javnoj raspravi.
Javni poziv za učešće na javnoj raspravi objavljuje se na internet prezentaciji Grada i na drugi prigodan način.
Uz javni poziv obavezno se objavljuje program sprovođenja javne rasprave, kao i nacrt opšteg akta koji je predmet javne rasprave.
Organizator može uputiti poziv za učešće na javnoj raspravi određenim pojedincima, predstavnicima organa, organizacija i udruženja za koja smatra da su zainteresovani za akt koji se razmatra.
Organizator je dužan da građanima iz svih delova grada omogući učešće u javnoj raspravi.
Javna rasprava traje najmanje 15, a najduže 20 dana.
Organ nadležan za utvrđivanje predloga akta o kojem je sprovedena javna rasprava, dužan je da prilikom utvrđivanja predloga akta vodi računa o sugestijama i predlozima datim u javnoj raspravi.
Stručne i administrativno- tehničke poslove za organizovanje javne rasprave obavljaće organizacione jedinice Gradske uprave koje su obrađivači predloženih akata.
Predlog za promenu Poslovnika Skupštine može podneti predsednik Skupštine, najmanje trećina odbornika ili Gradonačelnik.
Skupština donosi Poslovnik Skupštine većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom listu grada Zrenjanina''.
Ovaj prečišćen tekst Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina objaviće se u "Službenom listu grada Zrenjanina".
Prečišćen tekst Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina sadrži:
1. Poslovnik Skupštine grada Zrenjanina (''Službeni list grada Zrenjanina'',
broj 30/17- prečišćeni tekst),
2. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina (''Službeni list
grada Zrenjanina'', broj 18/19), iz koje je izostavljen član 14. kojim je utvrđeno kada
ta odluka stupa na snagu,
3. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina (''Službeni list
grada Zrenjanina'', broj 32/19), iz koje je izostavljen član 3. kojim je utvrđeno kada
ta odluka stupa na snagu i
4. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine grada Zrenjanina (''Službeni list
grada Zrenjanina'', broj 2/20), iz koje je izostavljen član 15. kojim je utvrđeno kada
ta odluka stupa na snagu.