IFRIC TUMAČENJE 16 Hedžing neto investicija u inostranom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 123/2020) |
• IFRS 9 Finansijski instrumenti
• IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške
• IAS 21 Efekti promena kurseva stranih valuta
1 Mnogi izveštajni entiteti imaju investicije u inostrano poslovanje (prema definiciji iz IAS 21, paragraf 8). Inostrano poslovanje može se obavljati preko zavisnih entiteta, pridruženih entiteta, zajedničkih poduhvata ili ogranaka. IAS 21 zahteva da entitet odredi za funkcionalnu valutu svake od svojih poslovnih operacija valutu primarnog ekonomskog okruženja te operacije. Prilikom prevođenja rezultata i finansijske pozicije inostranog poslovanja u valutu za prezentaciju, od entiteta se traži da prizna kursne razlike u ukupnom ostalom rezultatu dok ne otuđi inostrano poslovanje.
2 Računovodstvo hedžinga za rizik strane valute do koga dolazi zbog neto investicije u inostrano poslovanje primenjuje se samo ako je neto imovina tog inostranog poslovanja uključena u finansijske izveštaje.1 Stavka koja se hedžingom štiti od rizika strane valute do koga dolazi zbog neto investicije u inostrano poslovanje predstavlja iznos neto imovine jednak ili manji od knjigovodstvene vrednosti neto imovine u inostranom poslovanju.
3 IFRS 9 zahteva označavanje prikladne stavke hedžinga i prikladnih instrumenata hedžinga u odnosu računovodstva hedžinga. Ako postoji označeni odnos hedžinga, u slučaju hedžinga neto investicije, dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga za koji je ustanovljeno da predstavlja efektivan hedžing neto investicije priznaje se kao deo ukupnog ostalog rezultata i uključuje se zajedno sa kursnim razlikama do kojih dolazi prilikom prevođenja rezultata i finansijske pozicije inostranog poslovanja.
4 Entitet koji je veoma angažovan u inostranom poslovanju može da bude izložen velikom broju kursnih rizika. Ovo Tumačenje pruža uputstva o prepoznavanju rizika strane valute koji se kvalifikuju za predmet hedžinga neto investicije u inostranom poslovanju.
5 IFRS 99 omogućava entitetu da označi finansijski instrument koji može biti derivatni ili nederivatni (ili može da predstavlja kombinaciju derivatnog i nederivatnog finansijskog instrumenta) kao instrument hedžinga za zaštitu od rizika strane valute. Ovo Tumačenje pruža uputstvo o tome gde se unutar grupe mogu držati instrumenti hedžinga koji predstavljaju hedžing inostranog poslovanja, kako bi se kvalifikovali za računovodstvo hedžinga.
6 IAS 21 i IFRS 9 zahtevaju da se kumulativni iznosi koji su priznati u okviru ukupnog ostalog rezultata, vezani za kursne razlike do kojih dolazi prilikom prevođenja rezultata i finansijske pozicije inostranog poslovanja, kao i za dobitke i gubitke od instrumenta hedžinga za koji se utvrdi da predstavlja efektivan hedžing neto investicije, reklasifikuju iz kapitala u bilans uspeha kao korekcija usled reklasifikacije, pošto matični entitet otuđi inostrano poslovanje. Ovo Tumačenje pruža uputstva o tome kako entitet treba da odredi iznose koje treba reklasifikovati iz kapitala u bilans uspeha za instrument hedžinga kao i za stavku hedžinga.
________
1 Ovo je slučaj sa konsolidovanim finansijskim
izveštajima, finansijskim izveštajima u kojima se investicije kao što su pridruženi entiteti
ili zajednički poduhvati računovodstveno obuhvataju primenom metoda udela, i finansijskim
izveštajima koji obuhvataju ogranke ili zajednička poslovanja, u skladu sa definicijom u
IFRS 11 Zajednički aranžmani.
7 Ovo tumačenje se odnosi na entitet koji podvrgava hedžingu kursni rizik do koga dolazi zbog neto investicije u inostrano poslovanje, i koji želi da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga u skladu sa IAS 39. Radi jednostavnosti, u ovom tumačenju se takav entitet naziva matičnim entitetom, a njegovi finansijski izveštaji u koje je uključena neto imovina inostranog poslovanja nazivaju se konsolidovanim finansijskim izveštajima. Reference koje se odnose na matične entitete podjednako se primenjuju na sve entitete koji imaju neto investicije u inostranom poslovanju, bilo da se radi o zajedničkom poduhvatu, pridruženom entitetu ili filijali.
8 Ovo tumačenje odnosi se samo na hedžing neto investicija u inostranom poslovanju; ne treba ga primenjivati po analogiji na ostale vrste računovodstva hedžinga.
9 Investicije u inostranom poslovanju može da neposredno drži matični entitet, ili posredno jedno ili više zavisnih preduzeća. Pitanja kojima se bavi ovo tumačenje su:
(a) priroda rizika koji je predmet hedžinga i iznos stavke hedžinga za koju se može označiti odnos hedžinga:
(i) da li matični entitet može da označi kao rizik koji je predmet hedžinga samo one kursne razlike koje nastaju iz razlike između funkcionalne valute matičnog entiteta i njegovog inostranog poslovanja, ili može da tako označi i razlike do kojih dolazi zbog razlike između valute za prezentaciju u finansijskim izveštajima matičnog entiteta i funkcionalne valute njegovog inostranog poslovanja;
(ii) ako matični entitet drži inostranu poslovnu operaciju posredno, da li rizik koji je predmet hedžinga uključuje samo kursne razlike do kojih dolazi zbog razlike u funkcionalnim valutama između inostranog poslovanja i njegovog neposrednog matičnog entiteta, ili rizik koji je predmet hedžinga može da obuhvata i sve one kursne razlike između funkcionalnih valuta inostranog poslovanja i posrednog ili krajnjeg matičnog entiteta (to jest, da li činjenica da se neto investicija u inostranom poslovanju drži kroz posredni matični entitet utiče na ekonomski rizik za krajnji matični entitet);
(b) gde se u grupi može držati instrument hedžinga:
(i) da li se odnos koji se može kvalifikovati kao odnos računovodstva hedžinga može uspostaviti isključivo ako neto investiciji pripada instrument hedžinga, ili ako bilo koji entitet u grupi, bez obzira na funkcionalnu valutu, može da drži instrument hedžinga;
(ii) da li priroda instrumenta hedžinga (da li je derivatni ili nederivatni) ili metod konsolidacije utiče na procenu efektivnosti hedžinga.
(c) koje iznose treba reklasifikovati iz kapitala u bilans uspeha kao klasifikaciona korigovanja za otuđenje inostranog poslovanja:
(i) kada se otuđi inostrano poslovanje koje je bilo zaštićeno hedžingom, ono što ostane od rezervi po osnovu kursnih razlika matičnog entiteta u vezi sa instrumentom hedžinga i u vezi sa tim inostranim poslovanjem treba da se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha u konsolidovanim finansijskim izveštajima matičnog entiteta;
(ii) da li metod konsolidacije utiče na određivanje iznosa koji treba da se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha.
Priroda rizika koji je predmet hedžinga i iznos stavke hedžinga za koje se može označiti odnos hedžinga
10 Računovodstvo hedžinga odnosi se samo na kursne razlike koje nastaju između funkcionalne valute inostranog poslovanja i funkcionalne valute matičnog entiteta.
11 Pri hedžingu rizika strane valute koji nastaju zbog neto investicije u inostrano poslovanje, stavka hedžinga može biti iznos neto imovine koji je jednak ili manji od knjigovodstvene vrednosti neto imovine inostranog poslovanja u konsolidovanim finansijskim izveštajima matičnog entiteta. Knjigovodstveni iznos neto imovine inostranog poslovanja koji se može označiti kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima matičnog entiteta zavisi od toga da li je neki matični entitet nižeg ranga u inostranom poslovanju primenio računovodstvo hedžinga na celinu ili deo neto imovine tog inostranog poslovanja i da li je računovodstvo hedžinga primenjeno i u konsolidovanim finansijskim izveštajima matičnog entiteta.
12 Rizik koji je predmet hedžinga može se označiti kao izloženost kursnom riziku koji nastaje iz razlika između funkcionalne valute inostranog poslovanja i funkcionalne valute bilo kojeg od matičnih entiteta (neposrednog, posrednog ili krajnjeg matičnog entiteta) tog inostranog poslovanja. Činjenica da se neto investicija drži putem posrednog matičnog entiteta utiče na prirodu ekonomskog rizika koji nastaje zbog izloženosti krajnjeg matičnog entiteta kursnom riziku.
13 Izloženost kursnom riziku koji nastaje zbog neto investicije u inostrano poslovanje može da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga samo jednom u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Dakle, ako se ista neto imovina inostranog poslovanja štiti hedžingom od strane više matičnih entiteta unutar grupe (na primer, i od strane direktnog i od strane indirektnog matičnog entiteta) zbog istog rizika, samo će jedan odnos hedžinga moći da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima krajnjeg matičnog entiteta. Odnos hedžinga koji označi jedan matični entitet u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima ne mora da se održi od strane nekog matičnog entiteta višeg ranga. Međutim, ako ga ne održi neki matični entitet višeg ranga, računovodstvo hedžinga koje je primenio matični entitet nižeg ranga mora se stornirati pre nego što se prizna računovodstvo hedžinga matičnog entiteta višeg ranga.
Gde se može držati instrument hedžinga
14 Derivatni ili nederivatni instrument (ili kombinacija derivatnih i nederivatnih instrumenata) može se označiti kao instrument hedžinga u okviru hedžinga neto investicije u inostrano poslovanje. Instrument (i) hedžinga može (mogu) se držati od strane bilo kog entiteta ili više entiteta unutar grupe, dogod su ispunjeni uslovi iz IFRS 99, paragraf 6.4.1, vezani za označavanje, dokumentovanje i efektivnost hedžinga neto investicije. Posebno je važno da se obezbedi jasna dokumentacija o strategiji hedžinga grupe, zbog mogućnosti da se pojave različita označavanja na različitim nivoima unutar grupe.
15 U svrhu procene efektivnosti, promena vrednosti instrumenta hedžinga u odnosu na kursni rizik računa se prema funkcionalnoj valuti matičnog entiteta, u odnosu na koju se meri rizik koji je predmet hedžinga, u skladu sa dokumentacijom računovodstva hedžinga. Zavisno od toga gde se drži instrument hedžinga, u odsustvu računovodstva hedžinga, ukupna promena vrednosti može se priznati u bilansu uspeha, u sveobuhvatnom prihodu, ili i jedno i drugo. Međutim, na procenu efektivnosti ne utiče to da li se promena vrednosti instrumenta hedžinga priznaje u bilansu uspeha ili u ukupnom ostalom rezultatu. Kao deo primene računovodstva hedžinga, ukupni efektivni deo promene uključen je u ukupnom ostalom rezultatu. Na ocenu efektivnosti ne utiče ni to da li je instrument hedžinga derivatni ili nederivatni, kao ni izbor metoda konsolidovanja.
Otuđenje inostranog poslovanja zaštićenog hedžingom
16 Pošto se otuđi inostrano poslovanje koje je bilo zaštićeno hedžingom, iznos koji se reklasifikuje u bilans uspeha iz rezervi po osnovu kursnih razlika u konsolidovanim finansijskim izveštajima matičnog entiteta u vezi sa instrumentom hedžinga predstavlja iznos koji je potrebno identifikovati, prema IFRS 9, paragraf 6.5.14. Taj iznos predstavlja kumulativni dobitak ili gubitak na instrumentu hedžinga za koji je utvrđeno da predstavlja efektivan hedžing.
17 Iznos koji se reklasifikuje u bilans uspeha iz rezervi po osnovu kursnih razlika u konsolidovanim finansijskim izveštajima matičnog entiteta u vezi sa neto investicijom u inostrano poslovanje u skladu sa IAS 21, paragraf 48, predstavlja iznos uključen u rezervi po osnovu kursnih razlika tog matičnog entiteta u vezi sa tim inostranim poslovanjem. U konsolidovanim finansijskim izveštajima krajnjeg matičnog entiteta, metod konsolidovanja ne utiče na ukupni neto iznos priznat kao deo rezervi po osnovu kursnih razlika u vezi sa celokupnim inostranim poslovanjem. Međutim, to da li krajnji matični entitet koristi direktni ili postepeni metod konsolidovanja2 može da utiče na iznos koji se uključuje u njegove rezerve po osnovu kursnih razlika u vezi sa pojedinačnom inostranom poslovnom operacijom. Primena postepenog metoda konsolidovanja može da dovede do toga sa iznos reklasifikovan u bilans uspeha bude drugačiji od iznosa kojim se određivala efektivnost hedžinga. Takva razlika može se eliminisati utvrđivanjem iznosa vezanog za inostrano poslovanje koji bi se pojavio da je korišćen direktni metod konsolidovanja. Ovo korigovanje nije obavezno prema IAS 21. Ipak, u pitanju je računovodstvena politika koju treba slediti dosledno po pitanju svih neto investicija.
________
2 Direktni metod je metod konsolidovanja pri kome
se finansijski izveštaji inostranog poslovanja prevode direktno u funkcionalnu valutu krajnjeg
matičnog entiteta. Postepeni metod je metod konsolidovanja pri kome se finansijski izveštaji
inostranog poslovanja prevode najpre u funkcionalnu valutu posrednog (posrednih) matičnog
entiteta (matičnih entiteta), a zatim u funkcionalnu valutu krajnjeg matičnog entiteta (ili
u valutu za prezentaciju, ako su one različite).
18 Entitet treba da primenjuje ovo Tumačenje na godišnje periode koji počinju najranije 1. oktobra 2008. Entitet primenjuje izmene paragrafa 14 nastale usled Poboljšanja IFRS izdatih u aprilu 2009. godine za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ranija primena oba dva je dozvoljena. Ako entitet primeni ovo Tumačenje na period koji počinje pre 1. oktobra 2008. godine, ili izmene paragrafa 14 pre 1. jula 2009. godine, on tu činjenicu obelodanjuje.
18A [Brisan]
18B Objavljivanjem IFRS 9, u julu 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 3, 5-7, 14, 16, AG1 i AG8 i obrisan je paragraf 18A. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 9.
19 IAS 8 određuje kako entitet treba da primeni promenu računovodstvene politike do koje dolazi zbog početne primene nekog od Tumačenja. Entitet nije obavezan da se pridržava tih zahteva kada prvi put primenjuje Tumačenje. Ako je entitet označio instrument hedžinga kao hedžing neto investicije ali taj hedžing ne ispunjava uslove koji su u ovom Tumačenju navedeni za računovodstvo hedžinga, entitet treba da primeni IAS 29 kako bi prospektivno prekinuo računovodstvo hedžinga.
UPUTSTVO ZA PRIMENU
Ovaj prilog je sastavni deo tumačenja.
AG1 Ovaj prilog ilustruje primenu ovog Tumačenja na korporativnoj strukturi koja je predstavljena u nastavku. U svakom od slučajeva, opisani odnosi hedžinga bi se testirali na efektivnost u skladu sa IFRS 9, mada to testiranje nije predmet izlaganja ovog priloga. Matični entitet, kao krajnji matični entitet, prezentuje svoje konsolidovane finansijske izveštaje u evrima (EUR) kao funkcionalnoj valuti. Svaki od zavisnih entiteta je u potpunom vlasništvu. Neto investicija Matičnog entiteta u Zavisno preduzeće B (čija je funkcionalna valuta funta sterlinga (GBP)) u vrednosti od 500 miliona funti obuhvata iznos od 159 miliona funti, koji je ekvivalentan neto investiciji Zavisnog entiteta B u Zavisni entitet C (funkcionalna valuta američki dolar (USD)) u vrednosti od 300 miliona američkih dolara. Drugim rečima, neto imovina Zavisnog entiteta B, sem njegove investicije u Zavisni entitet C, iznosi 341 milion funti.
Priroda rizika koji je predmet hedžinga i za koji se može označiti odnos hedžinga (paragrafi 10-13)
AG2 Matični entitet može da zaštiti hedžingom svoje neto investicije u svakom od zavisnih entiteta - A, B i C - od kursnog rizika do kog dolazi zbog razlika između njihovih funkcionalnih valuta (japanski jen (JPY), funta sterlinga i američki dolar) i evra. Sem toga, Matični entitet može da zaštiti hedžingom kursni rizik dolar/funta između funkcionalnih valuta Zavisnog entiteta B i Zavisnog entiteta C. U svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima, Zavisni entitet B može da zaštiti hedžingom svoju neto investiciju u Zavisni entitet C od kursnog rizika do koga dolazi između funkcionalnih valuta - američkog dolara i funte sterlinga. U sledećim primerima, označeni rizik je rizik promptnog deviznog kursa, pošto instrumenti hedžinga nisu derivati. Da su instrumenti hedžinga terminski ugovori, Matični entitet bi mogao da označi terminski devizni rizik.
Iznos stavke hedžinga za koji se može označiti odnos hedžinga (paragrafi 10-13)
AG3 Matični entitet želi da od rizika strane valute zaštiti hedžingom svoju neto investiciju u Zavisni entitet C. Pretpostavimo da Zavisni entitet A ima eksternu pozajmicu od 300 miliona američkih dolara. Neto imovina Zavisnog entiteta A na početku izveštajnog perioda je 400 milijardi jena, uključujući dohodak od eksterne pozajmice u iznosu od 300 miliona američkih dolara.
AG4 Stavka hedžinga može da predstavlja iznos neto imovine jednak ili niži od knjigovodstvenog iznosa neto investicije Matičnog entiteta u Zavisni entitet C (300 miliona američkih dolara) u njegovim konsolidovanim finansijskim izveštajima. U svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima, Matični entitet može da označi eksternu pozajmicu Zavisnog entiteta A od 300 miliona američkih dolara kao hedžing od rizika promptnog kursa između evra i američkog dolara, vezan za neto investiciju u neto imovinu Zavisnog entiteta C u iznosu od 300 miliona američkih dolara. U ovom slučaju, i kursna razlika između evra i američkog dolara za eksternu pozajmicu Zavisnog entiteta A u iznosu od 300 miliona dolara, i kursna razlika između evra i američkog dolara za neto investiciju u Zavisni entitet C u iznosu od 300 miliona dolara, uključeni su u rezerve po osnovu kursnih razlika u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta posle primene računovodstva hedžinga.
AG5 U odsustvu računovodstva hedžinga, ukupna kursna razlika između dolara i evra za eksternu pozajmicu Zavisnog entiteta A u iznosu od 300 miliona dolara bila bi priznata u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta na sledeći način:
• promena promptnog deviznog kursa američkog dolara i jena, prevedena u evro, u okviru bilansa uspeha, i
• promena promptnog deviznog kursa japanskog jena i evra, u okviru ukupnog ostalog rezultata.
Umesto označavanja iz paragrafa AG4, Matični entitet može da u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima označi eksternu pozajmicu Zavisnog entiteta A od 300 miliona dolara kao hedžing za zaštitu od rizika promptnog deviznog kursa između britanske funte i američkog dolara, između Zavisnog entiteta A i Zavisnog entiteta B. U ovom slučaju, ukupna kursna razlika između dolara i evra za eksternu pozajmicu Zavisnog entiteta A od 300 miliona dolara bila bi umesto toga priznata u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta na sledeći način:
• promena promptnog deviznog kursa britanske funte i američkog dolara, u okviru rezervi po osnovu kursnih razlika vezanih za Zavisni entitet C,
• promena promptnog deviznog kursa britanske funte i japanskog jena, prevedena u evro, u okviru bilansa uspeha; i
• promena promptnog deviznog kursa japanskog jena i evra, u okviru ukupnog ostalog rezultata.
AG6 Matični entitet ne može u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima da označi eksternu pozajmicu Zavisnog entiteta A od 300 miliona dolara kao hedžing za zaštitu od rizika promptnog deviznog kursa evra i američkog dolara, i istovremeno od rizika promptnog deviznog kursa između britanske funte i američkog dolara. Jedan instrument hedžinga može se koristiti za hedžing istog označenog rizika samo jednom. Zavisni entitet B ne može da primeni računovodstvo hedžinga u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima pošto se instrument hedžinga drži van grupe koju čine Zavisni entitet B i Zavisni entitet C.
Gde se unutar grupe mogu držati instrumenti hedžinga (paragrafi 14 i 15)?
AG7 Kao što je navedeno u paragrafu AG5, ukupna promena vrednosti po osnovu rizika strane valute vezanog za eksternu pozajmicu Zavisnog entiteta A u iznosu od 300 miliona američkih dolara, bila bi uknjižena i u bilans uspeha (promptni kurs američkog dolara i japanskog jena) i u ukupni ostali rezultat (promptni kurs evra i jena) u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta, u odsustvu računovodstva hedžinga. Oba iznosa su uključena, u cilju procene efektivnosti hedžinga koji je označen u paragrafu AG4, pošto se promena u vrednosti instrumenta hedžinga kao i stavke hedžinga računa prema odnosu evra, funkcionalne valute Matičnog entiteta, i američkog dolara, funkcionalne valute Zavisnog entiteta C, u skladu sa dokumentacijom o hedžingu. Metod konsolidacije (to jest, direktan metod ili postepeni metod) ne utiče na procenu efektivnosti hedžinga.
Iznosi reklasifikovani u bilans uspeha pri otuđenje inostranog poslovanja (paragrafi 16 i 17)
AG8 Kada se Zavisni entitet C otuđi, iznosi koji se reklasifikuju u bilans uspeha u konsolidovanim finansijskim izveštajima iz svojih rezervi po osnovu kursnih razlika jesu:
(a) u vezi sa eksternom pozajmicom Zavisnog entiteta A od 300 miliona dolara, to je iznos koji treba da se identifikuje prema zahtevu iz IFRS 9, to jest, ukupna promena u vrednosti do koje dolazi zbog kursnog rizika koji je priznat u okviru ukupnog ostalog rezultata kao efektivni deo hedžinga; i
(b) u vezi sa investicijom od 300 miliona dolara u Zavisni entitet C, to je iznos koji se određuje prema metodu konsolidovanja tog entiteta. Ako Matični entitet primenjuje direktni metod, rezerve po osnovu kursnih razlika vezane za Zavisni entitet C biće određene direktno prema deviznom kursu evra u odnosu na dolar. Ako Matični entitet primenjuje postepeni metod, njegove rezerve po osnovu kursnih razlika vezane za Zavisni entitet C određivaće se prema rezervama po osnovu kursnih razlika koje priznaje Zavisni entitet B, koje odražavaju devizni kurs funte prema dolaru, prevedenim u funkcionalnu valutu Matičnog entiteta prema deviznom kursu evra prema funti. To što je Matični entitet primenjivao postepeni metod konsolidovanja u prethodnim periodima ne obavezuje ga da ga i dalje primenjuje, niti sprečava entitet da utvrdi da je iznos rezervi po osnovu kursnih razlika koji treba da bude reklasifikovan posle otuđenja Zavisnog entiteta C isti iznos koji bi priznao da je uvek koristio direktni metod, zavisno od računovodstvene politike.
Hedžing više od jedne poslovne operacije (paragrafi 11, 13 i 15)
AG9 Sledeći primeri pokazuju da u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta, rizik koji može da bude predmet hedžinga uvek predstavlja kursni rizik između funkcionalne valute Matičnog entiteta (evro) i funkcionalnih valuta Zavisnih entiteta B i C. Bez obzira na to kako je hedžing označen, maksimalni iznosi koji mogu biti podvrgnuti efektivnom hedžingu i uključeni u rezerve po osnovu kursnih razlika u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta posle hedžinga obe poslovne operacije, jesu 300 miliona američkih dolara za rizik kursa evra u odnosu na dolar, odnosno 341 milion funti za rizik kursa evra u odnosu na funtu. Ostale promene u vrednosti deviznog kursa uključene su u konsolidovani bilans uspeha Matičnog entiteta. Naravno, moguće je da Matični entitet označi iznos od 300 miliona dolara samo za promene u promptnom kursu dolara u odnosu na funtu, ili 500 miliona funti samo za promene u promptnom kursu funte u odnosu na evro.
Matični entitet drži instrumente hedžinga i u dolarima i u funtama
AG10 Matični entitet može da poželi da podvrgne hedžingu rizik vezan za svoju neto investiciju u Zavisni entitet B, kao i rizik vezan za Zavisni entitet C. Pretpostavimo da Matični entitet drži odgovarajuće instrumente hedžinga koji su izraženi u američkim dolarima i funtama sterlinga, tako da može da označi kao predmet hedžinga svoje neto investicije u Zavisnim entitetima B i C. Matični entitet može da u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima izvrši sledeća označavanja, između ostalih:
(a) instrument hedžinga od 300 miliona dolara, označen kao hedžing iznosa od 300 miliona dolara neto investicije u Zavisni entitet, uz izloženost riziku deviznog kursa evra u odnosu na dolar između Matičnog i Zavisnog entiteta C, i instrument hedžinga u vrednosti do 341 milion funti, označen kao hedžing neto investicije u Zavisni entitet B, uz rizik promptnog kursa evra u odnosu na funtu između Matičnog i Zavisnog entiteta B;
(b) instrument hedžinga u vrednosti od 300 miliona dolara označen kao hedžing iznosa od 300 miliona dolara neto investicije u Zavisni entitet C, uz rizik promptnog deviznog kursa funte u odnosu na dolar između Zavisnog entiteta B i Zavisnog entiteta C, i instrument hedžinga u vrednosti do 500 miliona funti, označen kao hedžing iznosa od 500 miliona dolara neto investicije u Zavisni entitet B, uz rizik izloženosti promptnom kursu evra u odnosu na funtu između Matičnog entiteta i Zavisnog entiteta B.
AG11 Rizik kursa evra u odnosu na dolar vezan za neto investiciju Matičnog entiteta u Zavisni entitet C predstavlja drugačiju vrstu rizika od rizika kursa evro/funta vezanog za neto investiciju Matičnog entiteta u Zavisni entitet B. Međutim, u slučaju opisanom u paragrafu AG10(a), po tome kako je označio instrument hedžinga u dolarima koji drži, Matični entitet je već u potpunosti podvrgao hedžingu rizik kursa evro/dolar za svoju neto investiciju u Zavisni entitet C. Ako bi Matični entitet označio i instrument hedžinga u funtama koji drži kao hedžing svoje neto investicije u Zavisni entitet B u iznosu od 500 miliona funti, iznos od 159 funti od te neto investicije, koji predstavlja vrednost u funtama ekvivalentnu dolarskoj neto investiciji Matičnog entiteta u Zavisni entitet B, bio bi u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta dva puta podvrgnut hedžingu zbog kursnog rizika funta/evro.
AG12 U slučaju opisanom u paragrafu AG 10(b), ako Matični entitet označi rizik koji je predmet hedžinga kao izloženost kursnom riziku (funta/dolar) između Zavisnog entiteta B i C, u rezerve po osnovu kursnih razlika Matičnog entiteta vezane za Zavisni entitet C biće uključen samo onaj deo promena u vrednosti instrumenta hedžinga (vrednog 300 miliona dolara) koji je vezan za kurs funta/dolar. Ostatak promene u vrednosti (koji je ekvivalentan promeni vrednosti iznosa od 159 miliona funti na osnovu kursa funta/evro) biće uključen u konsolidovani bilans uspeha Matičnog entiteta, kao u paragrafu AG5. Pošto označavanje rizika kursa dolar/funta između Zavisnog entiteta B i C ne uključuje rizik kursa funta/evro, Matični entitet može takođe da označi iznos od najviše 500 miliona funti svoje neto investicije u Zavisni entitet B, uz izloženost riziku promptnog kursa (funta/evro) između Matičnog i Zavisnog entiteta B.
Zavisni entitet B drži instrument hedžinga u dolarima
AG13 Pretpostavimo da Zavisni entitet B drži 300 miliona dolara eksternog duga, od koga je dohodak prenet na Matični entitet međukompanijskim zajmom izraženim u funtama sterlinga. Pošto su se i potraživanja i obaveze uvećali za 159 miliona funti, imovina Zavisnog entiteta B ostala je nepromenjena. Zavisni entitet B mogao bi da označi u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima eksterni dug kao hedžing svoje investicije u Zavisni entitet C za zaštitu od kursnog rizika funta/dolar. Matični entitet može da zadrži označavanje tog instrumenta hedžinga od strane Zavisnog entiteta B kao hedžing svoje neto investicije u Zavisni entitet C od 300 miliona dolara za zaštitu od kursnog rizika funta/dolar (videti paragraf 13), a Matični entitet bi mogao da instrument hedžinga u funtama koji drži označi kao hedžing svoje celokupne neto investicije u Zavisni entitet B u iznosu od 500 miliona funti. Prvi hedžing, koji je označio Zavisni entitet B, ocenjivao bi se u odnosu na funkcionalnu valutu Zavisnog entiteta B (funta sterlinga), dok bi se drugi hedžing, koji je označio Matični entitet, ocenjivao u odnosu na funkcionalnu valutu Matičnog entiteta (evro). U ovom slučaju, u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta je korišćenjem instrumenta hedžinga u dolarima hedžingu podrvrgnuta neto investicija Matične kompanije u Zavisni entitet C samo za zaštitu od kursnog rizika funta/dolar, ne i od ukupnog kursnog rizika evro/dolar. Dakle, celokupni kursni rizik evro/funta vezan za neto investiciju Matičnog entiteta u Zavisni entitet B u iznosu od 500 miliona funti može biti predmet hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta.
AG14 Međutim, treba uzeti u obzir i zajam od 159 miliona funti koji Matični entitet treba da otplati Zavisnom entitetu B. Ako se zajam koji Matični entitet treba da otplati ne smatra delom neto investicije u Zavisni entitet B pošto ne ispunjava uslove iz IAS 21, paragraf 15, kursna razlika funta/evro koja nastaje prilikom prevođenja uključuje se u konsolidovani bilans uspeha Matičnog entiteta. Ako se zajam od 159 miliona funti koji Matični entitet treba da otplati smatra delom neto investicije Matičnog entiteta, ta neto investicija iznosiće samo 341 miliona funti, a iznos koji bi Matični entitet mogao da označi kao stavku hedžinga za kursni rizik funta/evro biće u skladu sa tim umanjen sa 500 miliona funti na 341 milion funti.
AG15 Ako bi Matični entitet stornirao odnos hedžinga koji je označio Zavisni entitet B, Matični entitet bi mogao da eksternu pozajmicu od 300 miliona dolara koju drži Zavisni entitet B označi kao hedžing svoje neto investicije u Zavisni entitet C od 300 miliona dolara za zaštitu od kursnog rizika evro/dolar, i da označi instrumente hedžinga u funtama koje sam drži kao hedžing kojem se podvrgava samo iznos od najviše 341 miliona funti od neto investicije u Zavisni entitet B. U ovom slučaju, efektivnost oba hedžinga računala bi se u odnosu na funkcionalnu valutu Matičnog entiteta (evro). Stoga, i promena - po osnovi kursa funta/evro - u vrednosti eksterne pozajmice koju drži Zavisni entitet B, i promena - po osnovi kursne razlike funta/evro - u vrednosti zajma koji Matični entitet treba da otplati Zavisnom entitetu B (što je ukupno ekvivalentno kursnoj razlici dolar/evro) bile bi uključene u rezerve po osnovu kursnih razlika u konsolidovanim finansijskim izveštajima Matičnog entiteta. Pošto je Matični entitet već u potpunosti podvrgao hedžingu svoju neto investiciju u Zavisni entitet C za zaštitu od kursnog rizika evro/dolar, može da podvrgne hedžingu samo iznos od najviše 341 milion funti za zaštitu svoje neto investicije u Zavisni entitet B od kursnog rizika evro/funta.