MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 12
Porezi na dobitak

("Sl. glasnik RS", br. 123/2020)

Cilj

Cilj ovog standarda je propisivanje računovodstvenog tretmana poreza na dobitak. Glavno pitanje računovodstvenog obuhvatanja poreza na dobitak jeste kako obuhvatiti tekuće i buduće poreske posledice:

(a) budućeg povraćaja (izmirenja) knjigovodstvene vrednosti sredstava (obaveza) koji je priznat u izveštaju o finansijskoj poziciji entiteta; i

(b) transakcija i drugih događaja tekućeg perioda koji su priznati u finansijskim izveštajima entiteta.

Priznavanju sredstva ili obaveze svojstveno je da izveštajni entitet očekuje da povrati ili izmiri knjigovodstvenu vrednost tog sredstva ili obaveze. Ako je verovatno da će, usled povraćaja ili izmirenja te knjigovodstvene vrednosti, buduća poreska plaćanja biti veća (manja) nego što bi bila kada taj povraćaj ili izmirenje ne bi imali poreske posledice, ovim standardom se zahteva da entitet prizna odloženu poresku obavezu (odloženo poresko sredstvo) uz određene ograničene izuzetke. Ovim standardom se od entiteta zahteva da računovodstveno obuhvati poreske posledice transakcija i drugih događaja na isti način na koji računovodstveno obuhvata same transakcije i druge događaje. Dakle, za transakcije i druge događaje priznate u bilansu uspeha, svi povezani poreski efekti se takođe priznaju u bilansu uspeha. Za transakcije i druge događaje priznate van bilansa uspeha (ili u ostalom ukupnom rezultatu ili direktno na kapitalu), svi povezani poreski efekti se takođe priznaju van bilansa uspeha (ili u ostalom ukupnom rezultatu ili direktno na kapitalu). Slično tome, priznavanje odloženih poreskih sredstava i obaveza u poslovnoj kombinaciji utiče na iznos gudvila nastalog u toj poslovnoj kombinaciji ili na iznos bilo kog priznatog dobitka po osnovu povoljne kupovine.

Ovaj standard se takođe bavi priznavanjem odloženih poreskih sredstava nastalih iz neiskorišćenih poreskih gubitaka ili neiskorišćenih poreskih kredita, prezentacijom poreza na dobitak u finansijskim izveštajima i obelodanjivanjem informacija u vezi sa porezom na dobitak.

Delokrug

1 Ovaj standard se primenjuje u računovodstvenom obuhvatanju poreza na dobitak.

2 Za svrhe ovog standarda, porez na dobitak uključuje sve domaće i inostrane poreze koji se zasnivaju na oporezivom dobitku. Porez na dobitak takođe uključuje poreze, kao što su obustavljeni porezi, koje plaća zavisni entitet, pridruženi entitet ili zajednički aranžman pri raspodeli entitetu koji sačinjava izveštaj.

3 [Brisan]

4 Ovaj standard se ne bavi metodama računovodstvenog obuhvatanja državnih davanja (videti IAS 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći) ili poreskih kredita po osnovu ulaganja. Međutim, ovaj standard se bavi računovodstvenim obuhvatanjem privremenih razlika koje mogu nastati iz takvih davanja ili poreskih kredita po osnovu ulaganja.

Definicije

5 U ovom standardu korišćeni su sledeći termini sa navedenim značenjem:

Računovodstveni dobitak je dobitak ili gubitak za period pre odbitka poreskog rashoda.

Oporezivi dobitak (poreski gubitak) je dobitak (gubitak) za period utvrđen od strane poreskih vlasti, određen u skladu sa propisima po kojima su porezi na dobitak plativi (nadoknadivi).

Poreski rashod (poreski prihod) je ukupan iznos uključen u određivanje dobitka ili gubitka za period u vezi sa tekućim i odloženim porezom.

Tekući porez je iznos obaveze za plativ (povrativ) porez na dobitak koji se odnosi na oporezivi dobitak (poreski gubitak) za period.

Odložene poreske obaveze su iznosi poreza na dobitak plativi u budućim periodima u odnosu na oporezive privremene razlike.

Odložena poreska sredstva su iznosi poreza na dobitak nadoknadivi u budućim periodima koji se odnose na:

(a) odbitne privremene razlike;

(b) neiskorišćene poreske gubitke prenete u naredni period; i

(c) neiskorišćeni poreski kredit prenet u naredni period.

Privremene razlike su razlike između iznosa knjigovodstvene vrednosti nekog sredstva ili obaveze prikazane u izveštaju o finansijskoj poziciji i njihove poreske osnovice. Privremene razlike mogu biti ili:

(a) oporezive privremene razlike koje su privremene razlike koje će za rezultat imati oporezive iznose prilikom određivanja oporezivog dobitka (poreskog gubitka) budućih perioda kada se knjigovodstvena vrednost sredstva ili obaveze nadoknadi ili izmiri; ili

(b) odbitne privremene razlike koje su privremene razlike koje će za rezultat imati iznose koji se mogu odbiti pri određivanju oporezivog dobitka (poreskog gubitka) budućih perioda kada se knjigovodstvena vrednost datog sredstva ili obaveze nadoknadi ili izmiri.

Poreska osnovica nekog sredstva ili obaveze je iznos dodeljen tom sredstvu ili obavezi u poreske svrhe.

6 Poreski rashod (poreski prihod) se sastoji od tekućeg poreskog rashoda (tekućeg poreskog prihoda) i odloženog poreskog rashoda (odloženog poreskog prihoda).

Poreska osnovica

7 Poreska osnovica sredstva je iznos koji će moći da se odbije za poreske svrhe od bilo kakvih oporezivih ekonomskih koristi koje će se uliti u entitet kada se vrši povraćaj knjigovodstvene vrednosti tog sredstva. Ako te ekonomske koristi ne budu oporezive, poreska osnovica datog sredstva je jednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti.

Primeri

1

Mašina košta 100. Za poreske svrhe, amortizacija u iznosu od 30 je već odbijena u tekućem i prethodnim periodima, a preostali trošak će moći da se odbije u budućim periodima, ili kao amortizacija ili kroz odbitak pri otuđivanju. Prihod ostvaren korišćenjem mašine je oporeziv, svaki dobitak pri otuđenju mašine će biti oporeziv i svaki gubitak pri otuđivanju će moći da se odbije za poreske svrhe. Poreska osnovica mašine je 70.

2

Potraživanje za kamatu ima knjigovodstvenu vrednost od 100. Povezani prihod od kamate biće oporezovan na gotovinskoj osnovi. Poreska osnovica potraživanja za kamatu je nula.

3

Potraživanja od kupaca imaju knjigovodstvenu vrednost od 100. Povezani prihodi su već uključeni u oporezivi dobitak (poreski gubitak). Poreska osnovica potraživanja od kupaca je 100.

4

Potraživanje za dividende od zavisnog entiteta ima knjigovodstvenu vrednost od 100. Dividende nisu oporezive. U suštini, cela knjigovodstvena vrednost datog sredstva se može odbiti od ekonomskih koristi. Shodno tome, poreska osnovica potraživanja za dividende iznosi 100.(a)

5

Potraživanje za zajam ima knjigovodstvenu vrednost od 100. Otplata zajma neće imati poreske posledice. Poreska osnovica zajma iznosi 100.

a Po ovoj analizi, nema oporezive privremene razlike. Alternativna analiza pokazuje da obračunato potraživanje za dividende ima poresku osnovicu jednaku nuli i da se nulta poreska stopa primenjuje na rezultujuću oporezivu privremenu razliku od 100. U slučaju obe analize, ne postoji odložena poreska obaveza

8 Poreska osnovica obaveze je njena knjigovodstvena vrednost, umanjena za bilo koji iznos koji će moći da se odbije za poreske svrhe u pogledu te obaveze u budućim periodima. U slučaju prihoda koji se prima unapred, poreska osnovica rezultujuće obaveze je njena knjigovodstvena vrednost, umanjena za bilo koji iznos prihoda koji neće biti oporeziv u budućim periodima.

Primeri

1

Kratkoročne obaveze uključuju obračunate rashode sa knjigovodstvenom vrednošću od 100. Povezani rashod će biti odbijen za poreske svrhe na gotovinskoj osnovi. Poreska osnovica nastalih rashoda je nula.

2

Kratkoročne obaveze uključuju prihod od kamate primljen unapred sa knjigovodstvenom vrednošću od 100. Povezani prihod od kamate je bio oporezovan na gotovinskoj osnovi. Poreska osnovica kamate primljene unapred je nula.

3

Kratkoročne obaveze uključuju obračunate rashode sa knjigovodstvenom vrednošću od 100. Povezani rashod je već odbijen za poreske svrhe. Poreska osnovica obračunatih rashoda je 100.

4

Kratkoročne obaveze uključuju obračunate novčane kazne i penale sa knjigovodstvenom vrednošću od 100. Kazne i penali se ne mogu odbiti za poreske svrhe. Poreska osnovica nastalih novčanih kazni i penala je 100.(a)

5

Obaveza za zajam ima knjigovodstvenu vrednost od 100. Otplata zajma neće imati poreske posledice. Poreska osnovica zajma iznosi 100.

a Po ovoj analizi, nema odbitne privremene razlike. Alternativna analiza pokazuje da obračunate novčane kazne i obaveze za penale imaju poresku osnovicu jednaku nuli i da se nulta poreska stopa primenjuje na nastalu odbitnu privremenu razliku od 100. U slučaju obe analize, ne postoje odložena poreska sredstva.

9 Neke stavke imaju poresku osnovicu, ali nisu priznate kao sredstva ili obaveze u izveštaju o finansijskoj poziciji. Na primer, troškovi istraživanja su priznati kao rashod pri utvrđivanju računovodstvenog dobitka u periodu u kom su nastali, ali može da se desi da se ne dozvole kao odbitak prilikom utvrđivanja oporezivog dobitka (poreskog gubitka) do nekog kasnijeg perioda. Razlika između poreske osnovice troškova istraživanja, koja predstavlja iznos koji će poreske vlasti dozvoliti kao odbitak u budućim periodima, i knjigovodstvene vrednosti jednake nuli je odbitna privremena razlika koja ima za posledicu odloženo poresko sredstvo.

10 Kada poreska osnovica sredstva ili obaveze nije odmah očigledna, korisno je razmotriti osnovno načelo na kom se ovaj standard zasniva: da entitet, uz određene ograničene izuzetke, priznaje odloženu poresku obavezu (sredstvo) kad god bi povraćaj ili izmirenje knjigovodstvene vrednosti sredstva ili obaveze izazvao povećanje (smanjenje) budućih poreskih plaćanja u odnosu na njihov iznos koji bi se javio kada takav povraćaj ili izmirenje ne bi imali poreske posledice. Primer C posle paragrafa 51A ilustruje okolnosti u kojima može biti korisno razmotriti ovo osnovno načelo, na primer, kada poreska osnovica sredstva ili obaveze zavisi od očekivanog načina povraćaja ili izmirenja.

11 U konsolidovanim finansijskim izveštajima, privremene razlike se utvrđuju poređenjem knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza u konsolidovanim finansijskim izveštajima sa odgovarajućom poreskom osnovicom. Poreska osnovica se utvrđuje prema konsolidovanoj poreskoj prijavi u onim zakonodavstvima u kojima se takva prijava popunjava. U drugim zakonodavstvima poreska osnovica se utvrđuje prema poreskim prijavama svakog entiteta u grupi.

Priznavanje kratkoročnih poreskih obaveza i tekućih poreskih sredstava

12 Tekući porez za tekući i prethodne periode se priznaje kao obaveza u visini neplaćenog iznosa. Kada iznos već plaćen za tekući i prethodne periode premašuje iznos dospeo za naplatu za te periode, višak se priznaje kao sredstvo.

13 Korist od poreskog gubitka koji može da se prenese unazad da bi se povratio tekući porez prethodnog perioda priznaje se kao sredstvo.

14 Kada se poreski gubitak koristi za povraćaj tekućeg poreza prethodnog perioda, entitet priznaje tu korist kao sredstvo u periodu u kom poreski gubitak nastaje, jer je verovatno da će korist prispeti u entitet i ta korist se može pouzdano meriti.

Priznavanje odloženih poreskih obaveza i odloženih poreskih sredstava

Oporezive privremene razlike

15 Odložena poreska obaveza se priznaje za sve oporezive privremene razlike, osim kada odložena poreska obaveza nastaje iz:

(a) početnog priznavanja gudvila; ili

(b) početnog priznavanja sredstva ili obaveze u transakciji koja:

(i) nije poslovna kombinacija; i

(ii) u vreme transakcije, ne utiče ni na računovodstveni dobitak ni na oporezivi dobitak (poreski gubitak).

Međutim, za oporezive privremene razlike povezane sa investicijama u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete i učešćima u zajedničkim aranžmanima, odložena poreska obaveza se priznaje u skladu sa paragrafom 39.

16 Svojstveno je priznavanju sredstva da će se njegova knjigovodstvena vrednost povratiti u vidu ekonomskih koristi koje pritiču u entitet u budućim periodima. Kada knjigovodstvena vrednost sredstva premašuje njegovu poresku osnovicu, iznos oporezivih ekonomskih koristi će premašiti iznos koji će biti dozvoljen kao odbitak za poreske svrhe. Ova razlika je oporeziva privremena razlika, a obaveza plaćanja nastalih poreza na dobitak u budućim periodima je odložena poreska obaveza. Kako entitet bude povraćao knjigovodstvenu vrednost sredstva, ukidaće se oporeziva privremena razlika, a entitet će imati oporezivi dobitak. Time postaje verovatno da će se ekonomske koristi odlivati iz entiteta u vidu poreskih plaćanja. Stoga se ovim standardom zahteva priznavanje svih odloženih poreskih obaveza, osim u određenim okolnostima opisanim u paragrafima 15 i 39.

Primer

Sredstvo koje je koštalo 150 ima knjigovodstvenu vrednost 100. Kumulativna amortizacija za poreske svrhe je 90, a poreska stopa 25%.
Poreska osnovica sredstva je 60 (nabavna vrednost od 150 umanjena za kumulativnu amortizaciju od 90). Da bi povratio knjigovodstvenu vrednost od 100, entitet mora ostvariti oporezivi prihod od 100, ali će jedino moći da odbije poresku amortizaciju od 60. Zbog toga će entitet platiti porez na dobitak od 10 (25% od 40) kada povrati knjigovodstvenu vrednost sredstva. Razlika između knjigovodstvene vrednosti od 100 i poreske osnovice od 60 je oporeziva privremena razlika od 40. Stoga, entitet priznaje odloženu poresku obavezu od 10 (25% od 40) koja predstavlja porez na dobitak koji će platiti kada povrati knjigovodstvenu vrednost sredstva.

17 Neke privremene razlike nastaju kada su prihod ili rashod uključeni u računovodstveni dobitak u jednom periodu, ali su u oporezivi dobitak uključeni u drugom periodu. Takve privremene razlike se često opisuju kao vremenske razlike. Slede primeri privremenih razlika ove vrste koje su oporezive privremene razlike i koje stoga imaju za posledicu odložene poreske obaveze:

(a) prihod od kamate je uključen u računovodstveni dobitak na proporcionalnoj vremenskoj osnovi, ali može, u nekim zakonodavstvima, biti uključen u oporezivi dobitak kada se naplati gotovina. Poreska osnovica bilo kog potraživanja priznatog u izveštaju o finansijskoj poziciji za takve prihode je nula jer prihodi ne utiču na oporezivi dobitak dok se ne naplati gotovina;

(b) amortizacija koja se koristi pri utvrđivanju oporezivog dobitka (poreskog gubitka) može se razlikovati od one koja se koristi pri utvrđivanju računovodstvenog dobitka. Privremena razlika je razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i njegove poreske osnovice koja je prvobitna nabavna vrednost sredstva umanjena za sve odbitke u vezi sa tim sredstvima koje poreske vlasti dozvoljavaju pri utvrđivanju oporezivog dobitka tekućeg i prethodnih perioda. Oporeziva privremena razlika nastaje i ima za posledicu odloženu poresku obavezu kada je poreska amortizacija ubrzana (ako je poreska amortizacija sporija od računovodstvene amortizacije nastaje odbitna privremena razlika i ona ima za posledicu odloženo poresko sredstvo); i

(c) troškovi razvoja se mogu kapitalizovati i amortizovati tokom budućih perioda pri utvrđivanju računovodstvenog dobitka, ali se odbijaju pri utvrđivanju oporezivog dobitka u periodu u kom su nastali. Takvi troškovi razvoja imaju poresku osnovicu jednaku nuli jer su već odbijeni od oporezivog dobitka. Privremena razlika je razlika između knjigovodstvene vrednosti troškova razvoja i njihove poreske osnovice jednake nuli.

18 Privremene razlike takođe nastaju kada:

(a) se prepoznatljiva stečena sredstva i preuzete obaveze priznaju po fer vrednosti u skladu sa IFRS 3 Poslovne kombinacije, ali ekvivalentno korigovanje se ne vrši u svrhe poreza (videti paragraf 19);

(b) se sredstva revalorizuju, a ekvivalentno korigovanje se ne vrši za poreske svrhe (videti paragraf 20);

(c) gudvil nastaje u poslovnoj kombinaciji (videti paragraf 21);

(d) se poreska osnovica sredstva ili obaveze pri početnom priznavanju razlikuje od njihovog početne knjigovodstvene vrednosti, na primer kada entitet ima koristi od neoporezivih državnih davanja koja se odnose na sredstva (videti paragrafe 22 i 33); ili

(e) se knjigovodstvena vrednost investicija u zavisne entitete, pridružena entiteta ili učešća u zajedničkim aranžmanima razlikuje od poreske osnovice investicije ili učešća (videti paragrafe 38-45).

Poslovne kombinacije

19 Uz malo izuzetaka, prepoznatljiva stečena sredstva i preuzete obaveze i u poslovnoj kombinaciji se priznaju po fer vrednosti na datum sticanja. Privremene razlike nastaju kada na poresku osnovicu stečenih prepoznatljivih sredstava i preuzetih obaveza nije uticano poslovnom kombinacijom ili je na nju uticano drugačije. Na primer, kada se knjigovodstvena vrednost sredstva poveća do fer vrednosti, ali poreska osnovica sredstva ostane u visini nabavne vrednosti kao kod prethodnog vlasnika, nastaje oporeziva privremena razlika koja ima za posledicu odloženu poresku obavezu. Proistekla odložena poreska obaveza utiče na gudvil (videti paragraf 66).

Sredstva knjižena po fer vrednosti

20 IFRS dozvoljavaju ili zahtevaju da se određena sredstva knjiže po fer vrednosti ili da se revalorizuju (videti, na primer, IAS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, IAS 38 Nematerijalna sredstva, IAS 40 Investicione nekretnine, IFRS 9 Finansijski instrumenti i IFRS 16 Lizing). U nekim zakonodavstvima, revalorizacija ili drugo preračunavanje vrednosti sredstva na fer vrednost utiče na oporezivi dobitak (poreski gubitak) tekućeg perioda. Kao rezultat toga, poreska osnovica sredstva se koriguje i ne nastaje privremena razlika. U drugim zakonodavstvima revalorizacija ili preračunavanje vrednosti sredstva ne utiču na oporezivi dobitak u periodu revalorizacije ili preračunavanja, i otuda se poreska osnovica sredstva ne koriguje. Bez obzira na to, buduće nadoknađivanje knjigovodstvene vrednosti imaće za posledicu oporezivi priliv ekonomskih koristi u entitet, a iznos koji će moći da se odbije za poreske svrhe razlikovaće se od iznosa tih ekonomskih koristi. Razlika između knjigovodstvene vrednosti revalorizovanog sredstva i njegove poreske osnovice je privremena razlika i ona dovodi do odložene poreske obaveze ili sredstva. Ovo je tačno čak i ako:

(a) entitet ne namerava da otuđi sredstvo. U takvim slučajevima, revalorizovana knjigovodstvena vrednost sredstva će se povratiti kroz korišćenje i time će stvoriti oporezivi prihod koji premašuje amortizaciju koja će biti dozvoljena za poreske svrhe u budućim periodima; ili

(b) je porez na kapitalne dobitke odložen ako su prihodi od otuđivanja sredstva uloženi u slična sredstva. U takvim slučajevima, porez će na kraju morati da se plati pri prodaji ili korišćenju sličnih sredstava.

Gudvil

21 Gudvil koji nastaje u poslovnoj kombinaciji se odmerava kao iznos koji preostane nakon što se od (a) oduzme (b) gde je:

(a) zbir:

(i) posmatranog prenosa u skladu sa IFRS 3, pri čemu se generalno zahteva odmeravanje fer vrednosti na datum sticanja;

(ii) iznosa svakog učešća bez prava kontrole u stečenom entitetu priznatog u skladu sa IFRS 3; i

(iii) u poslovnoj kombinaciji ostvarenoj u fazama, fer vrednosti prethodnog kapitalnog učešća sticaoca u stečenom entitetu na datum sticanja.

(b) neto iznosi prepoznatljivih stečenih sredstava i preuzetih obaveza odmerenih u skladu sa IFRS 3 na datum sticanja.

U mnogim pravnim sistemima, poreski organi ne dozvoljavaju smanjenja knjigovodstvene vrednosti gudvila kao troška koji se odbija prilikom određivanja oporezivog dobitka. Osim toga, u takvim pravnim sistemima, trošak gudvila se obično ne može odbiti kada zavisni entitet otuđuje svoju osnovnu delatnost. U takvim poreskim sistemima gudvil ima poresku osnovicu jednaku nuli. Svaka razlika između knjigovodstvene vrednosti gudvila i njegove poreske osnovice jednake nuli je oporeziva privremena razlika. Međutim, ovim standardom se ne dozvoljava priznavanje proistekle odložene poreske obaveze jer se gudvil odmerava kao ostatak, a priznavanje odložene poreske obaveze bi povećalo knjigovodstvenu vrednost gudvila.

21A Smatra se da naknadna smanjenja odložene poreske obaveze koja je nepriznata, jer nastaje iz početnog priznavanja gudvila, takođe nastaju iz početnog priznavanja gudvila i stoga nisu priznata po paragrafu 15(a). Na primer, ako u poslovnoj kombinaciji entitet prizna gudvil od 100 n.j. sa poreskom osnovicom koja je jednaka nuli, prema paragrafu 15(a) entitetu se zabranjuje priznavanje proistekle odložene poreske obaveze. Ako entitet naknadno priznaje gubitak usled umanjenja vrednosti od 20 n.j. za taj gudvil, iznos oporezive privremene razlike koja se odnosi na gudvil se smanjuje sa 100 n.j. na 80 n.j., sa proisteklim smanjenjem vrednosti nepriznate odložene poreske obaveze. To smanjenje vrednosti nepriznate odložene poreske obaveze takođe se smatra povezanim sa početnim priznavanjem gudvila i stoga se zabranjuje da ono bude priznato po paragrafu 15(a).

21B Odložene poreske obaveze za oporezive privremene razlike koje se odnose na gudvil se, međutim, priznaju kada ne nastaju iz početnog priznavanja gudvila. Na primer, ako u poslovnoj kombinaciji, entitet prizna gudvil od 100 n.j. pri čemu se odbitak za poreske svrhe može koristiti po stopi od 20 procenata godišnje počev od godine sticanja, poreska osnovica pri početnom priznavanju gudvila je 100 n.j., a na kraju godine sticanja je 80 n.j. Ako knjigovodstvena vrednost gudvila na kraju godine sticanja ostane nepromenjena, to jest ostane 100 n.j., oporeziva privremena razlika od 20 n.j. nastaje na kraju te godine. Pošto se ta oporeziva privremena razlika ne odnosi na početno priznavanje gudvila, priznaje se proistekla odložena poreska obaveza.

Početno priznavanje sredstva ili obaveze

22 Privremena razlika može nastati pri početnom priznavanju sredstva ili obaveze, na primer, ako deo ili cela nabavna vrednost sredstva neće moći da se odbije za poreske svrhe. Metod računovodstvenog obuhvatanja takve privremene razlike zavisi od prirode transakcije koja je dovela do početnog priznavanja sredstva ili obaveze:

(a) u poslovnoj kombinaciji, entitet priznaje bilo koju odloženu poresku obavezu ili sredstvo i to utiče na iznos gudvila ili dobitka od povoljne kupovine koji priznaje (videti paragraf 19);

(b) ako transakcija utiče ili na računovodstveni dobitak ili na oporezivi dobitak, entitet priznaje bilo koju odloženu poresku obavezu ili sredstvo i priznaje proistekli odloženi poreski rashod ili prihod u bilansu uspeha (videti paragraf 59);

(c) ako transakcija nije poslovna kombinacija i ne utiče ni na računovodstveni dobitak ni na oporezivi dobitak, entitet bi, u odsustvu izuzetaka datih u paragrafima 15 i 24, priznao proisteklu odloženu poresku obavezu ili sredstvo i korigovao knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze za isti iznos. Usled takvih korigovanja finansijski izveštaji bi postali manje transparentni. Stoga se ovim standardom entitetu ne dozvoljava da prizna proisteklu odloženu poresku obavezu ili sredstvo, ni pri početnom priznavanju, ni naknadno (videti primer u nastavku teksta). Štaviše, entitet ne priznaje naknadne promene nepriznate odložene poreske obaveze ili sredstva dok se sredstvo amortizuje.

Primer koji ilustruje paragraf 22(c)

Entitet namerava da koristi sredstvo koje košta 1.000 tokom njegovog korisnog veka trajanja od pet godina i da ga onda otuđi pri čemu je rezidualna vrednost jednak nuli. Poreska stopa je 40%. Amortizacija sredstva se ne može odbiti za poreske svrhe. Pri otuđenju, bilo koji kapitalni dobitak ne bi bio oporeziv i bilo koji kapitalni gubitak ne bi mogao da se odbije.
Kada povrati knjigovodstvenu vrednosti sredstva, entitet će zaraditi oporezivi prihod od 1.000 i platiti porez od 400. Entitet ne priznaje rezultujuću odloženu poresku obavezu od 400 jer je ona nastala iz početnog priznavanja sredstva.
U sledećoj godini, knjigovodstvena vrednost sredstva je 800. Pošto ostvari oporezivi prihod od 800, entitet će platiti porez od 320. Entitet ne priznaje odloženu poresku obavezu od 320 jer je ona posledica početnog priznavanja sredstva.

23 U skladu sa IAS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija, emitent složenog finansijskog instrumenta (na primer, konvertibilne obveznice) klasifikuje komponentu obaveze instrumenta kao obavezu, a komponentu kapitala kao kapital. U nekim jurisdikcijama, poreska osnovica komponente obaveze pri početnom priznavanju jednaka je početnoj knjigovodstvenoj vrednosti zbira komponenti obaveze i kapitala. Proistekla oporeziva privremena razlika nastaje pri početnom priznavanju komponente kapitala odvojeno od komponente obaveze. Stoga se, izuzetak propisan u paragrafu 15(b) ne primenjuje. Zbog toga, entitet priznaje proisteklu odloženu poresku obavezu. U skladu sa paragrafom 61 A, odloženi porez zadužuje direktno knjigovodstvenu vrednost komponente kapitala. U skladu sa paragrafom 58, naknadne promene odložene poreske obaveze se priznaju u bilansu uspeha kao odloženi poreski rashod (prihod).

Odbitne privremene razlike

24 Odloženo poresko sredstvo se priznaje za sve odbitne privremene razlike u meri u kojoj je verovatno da će postojati raspoloživi oporezivi dobitak za koji se može iskoristi odbitna privremena razlika, osim ako odloženo poresko sredstvo nastaje početnim priznavanjem sredstva ili obaveze u transakciji koja:

(a) nije poslovna kombinacija; i

(b) u vreme transakcije, ne utiče ni na računovodstveni dobitak ni na oporezivi dobitak (poreski gubitak).

Međutim, za odbitne privremene razlike povezane sa investicijama u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete i sa učešćima u zajedničkim aranžmanima, odloženo poresko sredstvo se priznaje u skladu sa paragrafom 44.

25 Priznavanju obaveze je svojstveno da će knjigovodstvena vrednost biti izmirena u budućim periodima putem odliva resursa koji predstavljaju ekonomske koristi, iz entiteta. Kada resursi otiču iz entiteta, deo ili svi njihovi iznosi, mogu da se odbiju pri utvrđivanju oporezivog dobitka u periodu posle perioda u kom je obaveza priznata. U takvim slučajevima, privremena razlika postoji između knjigovodstvene vrednosti obaveze i njene poreske osnovice. U skladu sa tim, nastaje odloženo poresko sredstvo u pogledu poreza na dobitak koji će se moći povratiti u budućim periodima kada se dozvoli da taj deo obaveze bude odbitak pri utvrđivanju oporezivog dobitka. Slično tome, kada je knjigovodstvena vrednost sredstva manja od njegove poreske osnovice, razlika dovodi do odloženog poreskog sredstva u pogledu poreza na dobitak koji će se moći nadoknaditi u budućim periodima.

Primer

Entitet priznaje obavezu od 100 za obračunate troškove garancije za proizvode. Za poreske svrhe, troškovi garancije za proizvode neće moći da se odbiju sve dok entitet ne isplati odštetne zahteve. Poreska stopa je 25%.
Poreska osnovica obaveze je nula (knjigovodstvena vrednost od 100 umanjena za iznos koji će moći da se odbije za poreske svrhe u pogledu obaveze u budućim periodima). Izmirivanjem obaveze za njenu knjigovodstvenu vrednost entitet će smanjiti svoj budući oporezivi dobitak za iznos od 100, i, zbog toga, smanjiti svoja buduća poreska plaćanja za 25 (25% od 100). Razlika između knjigovodstvene vrednosti od 100 i poreske osnovice jednake nuli je odbitna privremena razlika od 100. Dakle, entitet priznaje odloženo poresko sredstvo od 25 (25% od 100) pod uslovom da je verovatno da će entitet ostvariti dovoljni oporezivi dobitak u budućim periodima da bi imao koristi od smanjenja poreskih plaćanja.

26 Slede primeri odbitnih privremenih razlika koje za posledicu imaju odložena poreska sredstva:

(a) troškovi penzija mogu da se odbijaju pri utvrđivanju računovodstvenog dobitka dok zaposleni pruža uslugu, ali pri utvrđivanju oporezivog dobitka da se odbijaju ili kada entitet plaća doprinose nekom fondu ili kada entitet plaća penzije. Privremena razlika postoji između knjigovodstvene vrednosti obaveze i njene poreske osnovice; poreska osnovica obaveze je obično jednaka nuli. Takva odbitna privremena razlika ima za posledicu odloženo poresko sredstvo jer će se ekonomske koristi ulivati u entitet u vidu odbitka od oporezivog dobitka kada se doprinosi ili penzije plaćaju;

(b) troškovi istraživanja se priznaju kao rashod pri utvrđivanju računovodstvenog dobitka u periodu u kom su nastali, ali kao odbitak pri utvrđivanju oporezivog dobitka (poreskog gubitka) mogu da se dozvole tek u nekom kasnijem periodu. Razlika između poreske osnovice troškova istraživanja, koja predstavlja iznos koji će poreske vlasti dozvoliti kao odbitak u budućim periodima, i knjigovodstvene vrednosti jednake nuli je odbitna privremena razlika koja ima za posledicu odloženo poresko sredstvo;

(c) uz malo izuzetaka, entitet priznaje stečena prepoznatljiva sredstva i preuzete obaveze u poslovnoj kombinaciji po fer vrednosti na datum sticanja. Kada se preuzeta obaveza priznaje na datum sticanja, ali povezani troškovi se odbijaju pri utvrđivanju oporezivog dobitka tek u nekom kasnijem periodu, nastaje odbitna privremena razlika koja ima za posledicu odloženo poresko sredstvo. Odloženo poresko sredstvo takođe nastaje kada je fer vrednost stečenog prepoznatljivog sredstva manja od njegove poreske osnovice. U oba slučaja, proisteklo odloženo poresko sredstvo utiče na gudvil (videti paragraf 66); i

(d) određena sredstva se mogu knjižiti po fer vrednosti ili se mogu revalorizovati bez ekvivalentnog korigovanja izvršenog za poreske svrhe. (videti paragraf 20). Odbitna privremena razlika nastaje kada poreska osnovica sredstva premaši njegovu knjigovodstvenu vrednost.

27 Ukidanje odbitnih privremenih razlika ima za posledicu odbitke pri utvrđivanju oporezivih dobitaka budućih perioda. Međutim, ekonomske koristi u vidu smanjenja poreskih plaćanja ulivaće se u entitet samo ako on ostvari dovoljan oporezivi dobitak sa kojim odbici mogu da se prebiju. Stoga, entitet priznaje odložena poreska sredstva samo kada je verovatno da će biti raspoloživi oporezivi dobici za koje se mogu iskoristiti odbitne privremene razlike.

27A Kada entitet procenjuje da li će biti raspoloživ oporezivi dobitak za koji se mogu iskoristiti odbitne privremene razlike, entitet razmatra da li poreski zakon ograničava izvore oporezivog dobitka za koje može da obračuna odbitak za ukidanje te odbitne privremene razlike. Ako poreski zakon ne nameće takva ograničenja, entitet procenjuje odbitnu privremenu razliku u kombinaciji sa svim svojim drugim odbitnim privremenim razlikama. Međutim, ako poreski zakon ograničava korišćenje gubitaka u obračunavanju odbitka za prihod određenog tipa, odbitna privremena razlika se procenjuje u kombinaciji samo sa drugim odbitnim privremenim razlikama odgovarajućeg tipa.

28 Verovatno je da će biti raspoloživ oporezivi dobitak za koji se mogu iskoristiti odbitne privremene razlike kada ima dovoljno oporezivih privremenih razlika koje se odnose na istu poresku regulativu i isti oporezivi entitet, za koje se očekuje da budu ukinute:

(a) u istom periodu kad i očekivano ukidanje odbitne privremene razlike; ili

(b) u periodima u kojima se poreski gubitak nastao iz odloženog poreskog sredstva može preneti u prethodni ili naredni period.

U takvim okolnostima, odloženo poresko sredstvo se priznaje u periodu u kom odbitne privremene razlike nastaju.

29 Kada su oporezive privremene razlike koje se odnose na isto oporezivanje i isti poreski entitet, nedovoljne, odloženo poresko sredstvo se priznaje u meri u kojoj:

(a) je verovatno da će entitet imati dovoljan oporezivi dobitak koji se odnosi na isto oporezivanje i isti poreski entitet u istom periodu u kom se vrši ukidanje odbitne privremene razlike (ili u periodima u kojima se poreski gubitak nastao iz odloženog poreskog sredstva može preneti iz prethodnog perioda ili u naredni period). Kada procenjuje da li će imati dovoljno oporezivog dobitka u budućim periodima, entitet

(i) upoređuje odbitne privremene razlike sa budućim oporezivim dobitkom koji ne uključuje poreske odbitke koji su posledica ukidanja ovih odbitnih privremenih razlika. Ovo upoređivanje pokazuje u kojoj meri je budući oporezivi dobitak dovoljan da bi entitet mogao da odbije iznose koji su rezultat ukidanja ovih odbitnih privremenih razlika,

(ii) zanemaruje oporezive iznose nastale iz odbitnih privremenih razlika čije se nastajanje očekuje u budućim periodima, jer će odloženo poresko sredstvo nastalo iz ovih odbitnih privremenih razlika samo po sebi zahtevati budući oporezivi dobitak da bi se moglo iskoristiti; ili

(b) entitet ima mogućnosti za poresko planiranje kojim će se stvoriti oporezivi dobitak u odgovarajućim periodima.

29A Procena verovatnog budućeg oporezivog dobitka može da uključuje povraćaj neke imovine entiteta za iznos veći od njene knjigovodstvene vrednosti ako postoji dovoljno dokaza da je verovatno da će entitet uspeti u tome. Na primer, kada se imovina odmerava po fer vrednosti, entitet treba da razmotri da li postoji dovoljno dokaza da se zaključi da će entitet povratiti imovinu za iznos veći od njegove knjigovodstvene vrednosti. To može da bude slučaj kada, na primer, entitet očekuje da drži dužnički instrument sa fiksnom kamatnom stopom i da prikupi tokove gotovine u skladu sa ugovorom.

30 Mogućnosti za poresko planiranje su akcije koje bi entitet preduzeo da bi stvorio ili uvećao oporezivi prihod u određenom periodu pre isteka prenosa poreskog gubitka ili poreskog kredita u naredni period. Na primer, u nekim zakonodavstvima oporezivi dobitak može da se stvori ili uveća:

(a) opredeljenjem da se prihod od kamate oporezuje na osnovu naplate ili potraživanja;

(b) odlaganjem zahteva za određene odbitke od oporezivog dobitka;

(c) prodajom i možda povratnim lizingom sredstava čija se vrednost povećala ali čija poreska osnovica nije korigovana da bi odrazila takvo povećanje vrednosti; i

(d) prodajom sredstva koje generiše neoporezivi prihod (kao što je, u nekim zakonodavstvima, državna obveznica) radi kupovine druge investicije koja generiše oporezivi prihod.

Kada mogućnosti za poresko planiranje povećavaju oporezivi dobitak iz kasnijeg perioda u odnosu na raniji period, korišćenje prenosa poreskog gubitka ili poreskog kredita u naredni period i dalje zavisi od postojanja budućeg oporezivog dobitka iz izvora koji nisu buduće privremene razlike.

31 Kada je entitet imao nedavno gubitak on uvažava uputstva iz paragrafa 35 i 36.

32 [Brisan]

Gudvil

32A Ako je knjigovodstvena vrednost gudvila koji nastaje u poslovnoj kombinaciji manja od njegove poreske osnovice, ta razlika dovodi do nastajanja odloženog poreskog sredstva. Odloženo poresko sredstvo koje nastaje usled početnog priznavanja gudvila se priznaje u okviru računovodstvenog obuhvatanja poslovne kombinacije u meri u kojoj postoji verovatnoća da će se javiti oporeziva dobit za koju će moći da se iskoristi odbitna privremena razlika.

Početno priznavanje sredstva ili obaveze

33 Jedan slučaj nastajanja odloženog poreskog sredstva pri početnom priznavanju je kada se neoporezivo državno davanje koje se odnosi na sredstvo odbija prilikom određivanja knjigovodstvene vrednosti sredstva, ali se, za poreske svrhe, ne oduzima od iznosa sredstva koji se amortizuje (drugim rečima od njegove poreske osnovice); knjigovodstvena vrednost sredstva je niža od njegove poreske osnovice i ovo dovodi do odbitne privremene razlike. Državna davanja takođe mogu biti uspostavljena kao odloženi prihod i u tom slučaju je razlika između odloženog prihoda i njegove poreske osnovice, koja je jednaka nuli, odbitna privremena razlika. Koji god metod prezentacije entitet usvoji, entitet ne priznaje proisteklo odloženo poresko sredstvo iz razloga datog u paragrafu 22.

Neiskorišćeni poreski gubici i neiskorišćeni poreski krediti

34 Odloženo poresko sredstvo se priznaje za prenošenje neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita u naredni period u meri u kojoj je verovatno da će postojati raspoloživ oporezivi dobitak za koji se mogu iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti.

35 Kriterijumi za priznavanje odloženih poreskih sredstava nastalih iz prenošenja neiskorišćenih poreskih gubitaka i poreskih kredita u naredni period su isti kao kriterijumi za priznavanje odloženih poreskih sredstava nastalih iz odbitnih privremenih razlika. Međutim, postojanje neiskorišćenih poreskih gubitaka je čvrst dokaz da budući oporezivi dobitak možda neće biti raspoloživ. Stoga, kada entitet ima u ranijem periodu gubitke, on priznaje odloženo poresko sredstvo nastalo iz neiskorišćenih poreskih gubitaka ili poreskih kredita samo u meri u kojoj entitet ima dovoljno oporezivih privremenih razlika ili postoji drugi ubedljiv dokaz da će postojati raspoloživ oporezivi dobitak za koji se mogu iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti. U takvim okolnostima, paragraf 82 zahteva obelodanjivanje iznosa odloženog poreskog sredstva i prirode dokaza koji podržavaju njegovo priznavanje.

36 Entitet razmatra sledeće kriterijume kada procenjuje verovatnoću da će postojati raspoloživ oporezivi dobitak za koji se mogu iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti:

(a) da li entitet ima dovoljno oporezivih privremenih razlika koje se odnose na isto oporezivanje i isti poreski entitet, koje će imati za posledicu oporezive iznose za koje će se moći iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti pre nego što isteknu;

(b) da li je verovatno da će entitet imati oporezive dobitke pre nego što neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti isteknu;

(c) da li su neiskorišćeni poreski gubici posledica prepoznatljivih uzroka za koje nije verovatno da će se ponoviti; i

(d) da li su entitetu raspoložive mogućnosti poreskog planiranja (videti paragraf 30) kojima će stvoriti oporezivi dobitak u periodu u kom neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti mogu da se iskoriste.

U meri u kojoj nije verovatno da će postojati raspoloživ oporezivi dobitak za koji se mogu iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti, odloženo poresko sredstvo se ne priznaje.

Ponovna procena nepriznatih odloženih poreskih sredstava

37 Na kraju svakog izveštajnog perioda, entitet ponovo procenjuje nepriznata odložena poreska sredstva. Entitet priznaje prethodno nepriznato odloženo poresko sredstvo u meri u kojoj je postalo verovatno da će budući oporezivi dobitak dozvoliti povraćaj odloženog poreskog sredstva. Na primer, poboljšanje uslova trgovine može povećati verovatnoću da će entitet moći da stvori dovoljan oporezivi dobitak u budućnosti da bi odloženo poresko sredstvo ispunilo kriterijume za priznavanje propisane u paragrafima 24 ili 34. Još jedan primer je kada entitet ponovo procenjuje odložena poreska sredstva na datum poslovne kombinacije ili naknadno (videti paragrafe 67 i 68).

Investicije u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete učešća u zajedničkim aranžmanima

38 Privremene razlike nastaju kada knjigovodstvena vrednost investicija u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete ili učešća u zajedničkim aranžmanima (naime učešće matičnog entiteta ili investitora u neto sredstvima zavisnog entiteta, filijale, pridruženog entiteta ili entiteta u koji se investira, uključujući knjigovodstvenu vrednost gudvila) postaje različita od poreske osnovice (koja je često nabavna vrednost-cena koštanja) investicije ili učešća. Takve razlike mogu nastati u više različitih okolnosti, na primer:

(a) postojanje neraspoređenog dobitka zavisnih entiteta, filijala, pridruženih entiteta i zajedničkih aranžmana;

(b) promene deviznih kurseva kada su matični entitet i njegov zavisni entitet u različitim državama; i

(c) smanjenje knjigovodstvene vrednosti investicije u pridruženi entitet na njen povrativ iznos.

U konsolidovanim finansijskim izveštajima, privremena razlika može biti različita od privremene razlike po osnovu te investicije u zasebnim finansijskim izveštajima matičnog entiteta ako matični entitet knjiži investiciju u svojim zasebnim finansijskim izveštajima po nabavnoj vrednosti ili revalorizovanom iznosu.

39 Entitet priznaje odloženu poresku obavezu za sve oporezive privremene razlike povezane sa investicijama u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete i učešćima u zajedničkim aranžmanima, osim u meri u kojoj su oba sledeća uslova ispunjena:

(a) matični entitet, investitor ili učesnik u zajedničkom poduhvatu ili zajednički operater je u stanju da kontroliše vreme ukidanja privremene razlike; i

(b) verovatno je da se privremena razlika neće ukinuti u doglednoj budućnosti.

40 Pošto matični entitet kontroliše politiku dividendi svog zavisnog entiteta, on je u stanju da kontroliše izbor trenutka kada će se ukinuti privremene razlike povezane sa tom investicijom (uključujući privremene razlike koje nastaju ne samo iz neraspoređenog dobitka, već i iz bilo kakvih razlika koje su rezultat pretvaranja jedne valute u drugu). Štaviše, često bi bilo neizvodljivo utvrditi iznos poreza na dobitak koji bi morao da se plati kada se ukine privremena razlika. Stoga, kada matični entitet utvrdi da ti dobici neće biti raspoređeni u doglednoj budućnosti, matični entitet ne priznaje odloženu poresku obavezu. Ista razmatranja se primenjuju na investicije u filijale.

41 Nemonetarna sredstva i obaveze entiteta se mere u njegovoj funkcionalnoj valuti (videti IAS 21 Efekti promena deviznih kurseva). Ako se oporezivi dobitak ili poreski gubitak entiteta (i, time, poreska osnovica njegovih nemonetarnih sredstava i obaveza) utvrđuje u različitoj valuti, promene kursa dovode do privremenih razlika koje imaju za posledicu priznatu odloženu poresku obavezu (prema paragrafu 24) ili sredstvo. Proistekli odloženi porez se zadužuje ili odobrava kao dobitak ili gubitak (videti paragraf 58).

42 Investitor u pridruženi entitet ne kontroliše taj entitet i obično nije u poziciji da određuje njegovu politiku dividendi. Stoga, u odsustvu sporazuma kojim se zahteva da se dobici pridruženog entiteta ne raspodeljuju u doglednoj budućnosti, investitor priznaje odloženu poresku obavezu koja nastaje iz oporezivih privremenih razlika povezanih sa njegovom investicijom u pridruženi entitet. U nekim slučajevima, investitor možda ne može da utvrdi iznos poreza koji bi morao da se plati ako povrati vrednost svoje investicije u pridruženi entitet, ali može da utvrdi da će on biti jednak minimalnom iznosu ili će ga premašiti. U takvim slučajevima, odložena poreska obaveza se meri po tom iznosu.

43 Sporazum između strana u zajedničkom aranžmanom obično se bavi raspodelom dobitaka i njime se utvrđuje da li se za odluke o takvim pitanjima zahteva saglasnost svih strana ili jedne grupe strana. Kada učesnik u zajedničkom poduhvatu ili zajednički operater može da kontroliše vreme raspodele svog udela u dobitku zajedničkog aranžmana i kada je verovatno da njegov deo dobitka neće biti raspodeljen u doglednoj budućnosti, odložena poreska obaveza se ne priznaje.

44 Entitet priznaje odloženo poresko sredstvo za sve odbitne privremene razlike koje nastaju iz investicija u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete i učešća u zajedničkim aranžmanima, samo u meri u kojoj je verovatno da će:

(a) privremena razlika biti ukinuta u doglednoj budućnosti; i

(b) biti raspoloživ oporezivi dobitak za koji će se moći iskoristi privremena razlika.

45 Kada odlučuje da li je odloženo poresko sredstvo priznato za odbitne privremene razlike povezane sa njegovim investicijama u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete i njegovim učešćima u zajedničkim aranžmanima, entitet razmatra uputstvo propisano u paragrafima 28 do 31.

Odmeravanje

46 Tekuće poreske obaveze (sredstva) za tekući i prethodne periode se odmeravaju po iznosu za koji se očekuje da bude plaćen (povraćen od) poreskim vlastima, korišćenjem poreskih stopa (i poreskih zakona) koje su donete ili u značajnoj meri donete do kraja svakog izveštajnog perioda.

47 Odložena poreska sredstva i obaveze se odmeravaju po poreskim stopama čija se primena očekuje za period kada je sredstvo ostvareno ili obaveza izmirena, na osnovu poreskih stopa (i poreskih zakona) koje su donete ili u značajnoj meri donete do kraja svakog izveštajnog perioda.

48 Tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze se obično mere korišćenjem poreskih stopa (i poreskih zakona) koje su propisane. Međutim, u nekim zakonodavstvima saopštenje poreskih stopa (i poreskih zakona) od strane vlade ima suštinsko dejstvo stvarnog zakona, čije donošenje može uslediti nekoliko meseci nakon saopštenja. U ovim okolnostima, poreska sredstva i obaveze se odmeravaju korišćenjem saopštenih poreskih stopa (i poreskih zakona).

49 Kada se na različite nivoe oporezivog prihoda primenjuju različite poreske stope, odložena poreska sredstva i obaveze se mere korišćenjem prosečnih stopa čija se primena na oporezivi dobitak (poreski gubitak) očekuje za periode u kojima se očekuje ukidanje privremenih razlika.

50 [Brisan]

51 Odmeravanje odloženih poreskih obaveza i odloženih poreskih sredstava odražava poreske posledice koje proizilaze iz načina na koji entitet očekuje da povrati ili izmiri knjigovodstvenu vrednost svojih sredstava i obaveza, na kraju svakog izveštajnog perioda.

51A U nekim pravnim sistemima način na koji entitet vrši povraćaj (izmirenje) knjigovodstvene vrednosti sredstva (obaveze) može uticati na:

(a) poresku stopu koja se primenjuje kada entitet vrši povraćaj (izmirenje) knjigovodstvene vrednosti sredstva (obaveze); i

(b) poresku osnovicu sredstva (obaveze).

U takvim slučajevima, entitet meri odložene poreske obaveze i odložena poreska sredstva korišćenjem poreske stope i poreske osnovice koje su u skladu sa očekivanim načinom povraćaja ili izmirenja.

Primer A

Stavka nekretnine, postrojenja i opreme ima knjigovodstvenu vrednost od 100 i poresku osnovicu od 60. Ukoliko bi se stavka prodala primenila bi se poreska stopa od 20%, dok bi se na drugi prihod primenila poreska stopa od 30%.
Entitet priznaje odloženu poresku obavezu od 8 (20% od 40) ukoliko očekuje da proda stavku bez daljeg korišćenja, a odloženu poresku obavezu od 12 (30% od 40) ako očekuje da zadrži stavku i korišćenjem povrati njenu knjigovodstvenu vrednost.

 

Primer B

Stavka nekretnine, postrojenja i opreme, čija je nabavna vrednost 100 i knjigovodstvena vrednost 80, revalorizovana je na 150. Ekvivalentno korigovanje za poreske svrhe se ne vrši. Kumulativna amortizacija za poreske svrhe je 30, a poreska stopa 30%. Ako se stavka proda po ceni višoj od nabavne vrednosti, kumulativna poreska amortizacija od 30 biće uključena u oporezivi prihod, ali onaj deo prihoda od prodaje za koji se premašuje nabavna vrednost neće biti oporeziv.
Poreska osnovica stavke je 70 i postoji oporeziva privremena razlika od 80. Ako entitet očekuje da povrati knjigovodstvenu vrednost korišćenjem stavke, mora da generiše oporezivi prihod od 150, ali će samo moći da odbije amortizaciju od 70. Po ovom osnovu, postoji odložena poreska obaveza od 24 (30% od 80). Ako entitet očekuje da povrati knjigovodstvenu vrednost prodajom stavke bez odlaganja, za prihod od 150, odložena poreska obaveza se izračunava na sledeći način:

 

Oporeziva
privremena
razlika

Poreska stopa

Odložena poreska obaveza

Kumulativna poreska amortizacija

30

30%

9

Deo iznosa prihoda za koji se premašuje nabavna vrednost

50

nula

-

Ukupno

80

 

9

(napomena: u skladu sa paragrafom 61A, dodatni odloženi porez koji nastaje pri revalorizaciji se priznaje u ostalom ukupnom rezultatu)

 

Primer C

Činjenice su iste kao i u primeru B, osim što, ako se stavka proda po ceni višoj od nabavne vrednosti, kumulativna poreska amortizacija biće uključena u oporezivi prihod (oporezovan po stopi od 30%), a prihodi od prodaje biće oporezovani po stopi od 40%, nakon odbijanja nabavne vrednosti od 110 koja je korigovana za efekat inflacije.
Ako entitet očekuje da povrati knjigovodstvenu vrednost korišćenjem stavke, mora da generiše oporezivi prihod od 150, ali će samo moći da odbije amortizaciju od 70. Na ovoj osnovi, poreska osnovica je 70, postoji oporeziva privremena razlika od 80 i postoji odložena poreska obaveza od 24 (30% od 80), kao u primeru B.
Ako entitet očekuje da povrati knjigovodstvenu vrednost prodajom stavke bez odlaganja za prihode od 150, entitet će moći da odbije indeksiranu nabavnu vrednost od 110. Neto prihodi od prodaje od 40 biće oporezovani po stopi od 40%. Uz to, kumulativna poreska amortizacija od 30 biće uključena u oporezivi prihod i oporezovana po stopi od 30%. Po ovom osnovu, poreska osnovica je 80 (110 manje 30), postoji oporeziva privremena razlika od 70 i odložena poreska obaveza od 25 (40 od 40% plus 30 od 30%). Ukoliko poreska osnovica, u ovom primeru, nije odmah očigledna, može biti od pomoći razmatranje osnovnog načela propisanog u paragrafu 10.
(napomena: u skladu sa paragrafom 61A, dodatni odloženi porez koji nastaje pri revalorizaciji se priznaje u ostalom ukupnom rezultatu)

51B Ako odložena poreska obaveza ili odloženo poresko sredstvo proističu iz neamortizovanog sredstva, odmerenog upotrebom modela revalorizacije iz IAS 16, odmeravanje odložene poreske obaveze ili odloženog poreskog sredstva odražava poreske posledice nadoknađivanja knjigovodstvene vrednosti neamortizovanog sredstva putem prodaje, nezavisno od osnove za odmeravanje knjigovodstvene vrednosti takvog sredstva. U skladu s tim, ako se poreskim zakonom definiše poreska stopa koja se primenjuje na oporezivi iznos dobijen prodajom nekog sredstva koja se razlikuje od poreske stope koja se primenjuje na oporezivi iznos dobijen korišćenjem nekog sredstva, prvopomenuta stopa se primenjuje pri odmeravanju odložene poreske obaveze ili sredstva, koji se odnose na neamortizovano sredstvo.

51C Ako odložena poreska obaveza ili sredstvo proističu iz investicione nekretnine koja se odmerava upotrebom modela fer vrednosti iz IAS 40, postoji pretpostavka koja se može opovrgnuti da će se knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine povratiti putem prodaje. Prema tome, osim ako je pretpostavka opovrgnuta, odmeravanje odložene poreske obaveze ili odloženog poreskog sredstva odražava poreske posledice nadoknađivanja knjigovodstvene vrednosti investicione nekretnine u potpunosti putem prodaje. Ova pretpostavka može da se opovrgne ako se investiciona nekretnina amortizuje i ako se drži u okviru poslovnog modela čiji je cilj da se iskoriste suštinski sve ekonomske koristi svojstvene investicionoj nekretnini tokom vremena, a ne putem prodaje. Ako je pretpostavka opovrgnuta, primenjuju se zahtevi paragrafa 51 i 51A.

Primer koji ilustruje paragraf 51C

Investiciona nekretnina ima nabavnu vrednost od 100 i fer vrednost od 150. Ona se odmerava po modelu fer vrednosti iz IAS 40. Ona se sastoji od zemljišta sa nabavnom vrednošću od 40 i fer vrednošću od 60 i objektom sa nabavnom vrednošću od 60 i fer vrednošću 90. Zemljište ima neograničen vek korišćenja.
Kumulativna amortizacija objekta za poreske svrhe je 30. Nerealizovane promene u fer vrednosti investicione nekretnine ne utiču na oporezivi dobitak. Ako se investiciona nekretnina proda po ceni većoj od nabavne vrednosti, storniranje kumulativne poreske amortizacije od 30 će biti uključeno u oporezivu dobit i oporezovano po standardnoj poreskoj stopi od 30%. Za deo iznosa prihoda za koji se premašuje nabavna vrednost, poreski zakon propisuje poreske stope od 25% za sredstva koja se drže kraće od dve godine i 20% za sredstva koja se drže duže od dve godine.
Zato što se investiciona nekretnina odmerava po modelu fer vrednosti iz IAS 40, postoji pretpostavka koja se može opovrgnuti da će entitet nadoknaditi knjigovodstvenu vrednost investicione nekretnine u potpunosti putem prodaje. Ako ta pretpostavka nije opovrgnuta, odloženi porez odražava poreske posledice nadoknađivanja knjigovodstvene vrednosti u potpunosti putem prodaje, čak i ako entitet očekuje da ostvari prihod od zakupa nekretnine pre prodaje.
Poreska osnovica za zemljište ako se proda je 40 i postoji oporeziva privremena razlika od 20 (60 - 40). Poreska osnovica za objekta ako se proda je 30 (60 - 30) i postoji oporeziva privremena razlika od 60 (90 - 30). Kao rezultat toga, ukupna oporeziva privremena razlika koja se odnosi na investicionu nekretninu iznosi 80 (20 + 60).
U skladu sa paragrafom 47, poreska stopa je stopa koja se očekuje da bude u primeni u periodu kada investiciona nekretnina bude realizovana. Na taj način, rezultirajuća odložena poreska obaveza se obračunava na sledeći način, ako entitet očekuje da proda nekretninu nakon njenog držanja duže od dve godine:

 

Oporeziva
privremena
razlika

Poreska stopa

Odložena poreska obaveza

Kumulativna poreska amortizacija

30

30%

9

Deo iznosa prihoda za koji se premašuje nabavna vrednost

50

20%

10

Ukupno

80

 

19

Ako entitet očekuje da proda nekretninu za manje od dve godine, u gore navedenom obračunu bi se koristila poreska stopa od 25%, umesto 20%, na deo iznosa prihoda za koji se premašuje nabavna vrednost.
Ako, umesto toga, entitet drži objekat u okviru poslovnog modela čiji je cilj da se iskoriste suštinski sve ekonomske koristi svojstvene investicionoj nekretnini tokom vremena, a ne putem prodaje, ova pretpostavka može da se opovrgne za zgradu. Međutim, zemljište se ne amortizuje. Prema tome, pretpostavka nadoknađivanja vrednosti putem prodaje za zemljište ne može da se opovrgne. Iz toga sledi da odložena poreska obaveza odražava poreske posledice nadoknađivanja knjigovodstvene vrednosti objekta kroz njegovu upotrebu, a knjigovodstvene vrednosti zemljišta kroz prodaju.
Poreska osnovica za objekta ako se koristi je 30 (60 - 30) i postoji oporeziva privremena razlika od 60 (90 - 30), sa rezultirajućom odloženom poreskom obavezom od 18 (60 po stopi od 30%).
Poreska osnovica za zemljište ako se proda je 40 i postoji oporeziva privremena razlika od 20 (60 - 40), sa rezultirajućom odloženom poreskom obavezom od 4 (20 po stopi od 20%).
Kao rezultat toga, ako pretpostavka nadoknađivanja vrednosti kroz prodaju može da se opovrgne za objekat, odložena poreska obaveza koja se odnosi na investicionu nekretninu iznosi 22 (18 + 4).

51D Pretpostavka koja može da se opovrgne iz paragrafa 51C se takođe primenjuje kada odložena poreska obaveza ili odloženo poresko sredstvo proističu iz odmeravanja investicione nekretnine u poslovnoj kombinaciji, ako entitet koristi model fer vrednosti kada naknadno odmerava te investicione nekretnine.

51E Paragrafima 51B-51D se ne menjaju zahtevi za primenu principa iz paragrafa 24-33 (odbitne privremene razlike) i paragrafa 34-36 ovog standarda (neiskorišćeni poreski gubici i neiskorišćeni poreski krediti) kada se vrši priznavanje i odmeravanje odloženih poreskih sredstava.

52 [pomeren sa dodeljenim brojem 51A]

52A U nekim zakonodavstvima, porez na dobitak se mora platiti po višoj ili po nižoj stopi ako je deo ili ceo neto dobitak ili neraspoređeni dobitak isplaćeni kao dividende akcionarima entiteta. U drugim zakonodavstvima, porez na dobitak se može refundirati ili platiti ako su deo ili ceo neto dobitak ili neraspoređeni dobitak isplaćeni kao dividenda akcionarima entiteta. U ovim okolnostima, tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze se odmeravaju po poreskoj stopi koja se primenjuje na neraspoređene dobitke.

52B [Brisan]

Primer koji ilustruje paragrafe 52A i 57A

Sledeći primer se bavi merenjem tekućih i odloženih poreskih sredstava i obaveza za entitet u jurisdikciji u kojoj se porez na dobitak mora platiti po višoj stopi za neraspoređeni dobitak (50%) pri čemu se neki iznos refundira kada se dobitak rasporedi. Poreska stopa na raspoređeni dobitak je 35%. Na kraju izveštajnog perioda, 31. decembra 20X1. godine, entitet ne priznaje obavezu za dividende čija je isplata predložena ili odobrena nakon izveštajnog perioda. Kao posledica toga, dividende nisu priznate u 20X1. godini. Oporezivi prihod za 20X1. godinu je 100.000. Neto oporeziva privremena razlika za 20X1. godinu je 40.000.
Entitet priznaje tekuću poresku obavezu i tekući poreski rashod na dobitak u iznosu od 50.000. Nijedno sredstvo nije priznato za potencijalno povrativ iznos kao posledica budućih dividendi. Entitet takođe priznaje odloženu poresku obavezu i odloženi poreski rashod od 20.000 (50% od 40.000) koji predstavlja porez na dobitak koji će entitet platiti kada povrati ili izmiri knjigovodstvenu vrednost svojih sredstava i obaveza, zasnovan na poreskoj stopi koja se primenjuje na neraspoređene dobitke.
Kasnije, 15. marta 20X2. godine, entitet priznaje dividende od 10.000 iz prethodnog poslovnog dobitka kao obavezu.
marta 20X2. godine, entitet priznaje povraćaj poreza na dobitak od 1.500 (15% od dividendi priznatih kao obaveza) kao tekuće poresko sredstvo i kao smanjenje tekućeg poreskog rashoda na dobitak za 20X2. godinu.

53 Odložena poreska sredstva i obaveze se ne diskontuju.

54 Pouzdano utvrđivanje odloženih poreskih sredstava i obaveza na diskontovanoj osnovi zahteva detaljni vremenski raspored ukidanja svake privremene razlike. U mnogim slučajevima takav raspored je neizvodljiv ili veoma složen. Stoga je neprikladno zahtevati diskontovanje odloženih poreskih sredstava i obaveza. Ako bi se diskontovanje dozvolilo, ali ne i zahtevalo, to bi za posledicu imalo odložena poreska sredstva i obaveze koja nije moguće porediti među entitetima. Stoga se ovim standardom ne zahteva niti dozvoljava diskontovanje odloženih poreskih sredstava i obaveza.

55 Privremene razlike se utvrđuju na osnovu knjigovodstvene vrednosti sredstva ili obaveze. Ovo se primenjuje čak i kada je sama knjigovodstvena vrednost utvrđena na diskontovanoj osnovi, na primer u slučaju obaveza za penzijska primanja (videti IAS 19 Primanja zaposlenih).

56 Knjigovodstvena vrednost odloženog poreskog sredstva se proverava na kraju svakog izveštajnog perioda. Entitet smanjuje knjigovodstvenu vrednost odloženog poreskog sredstva u meri u kojoj više nije verovatno da će postojati dovoljan oporezivi dobitak koji omogućuje korišćenja koristi od celog ili dela tog odloženog poreskog sredstva. Bilo koje takvo smanjenje se ukida u meri u kojoj je verovatno da će dovoljan oporezivi dobitak biti raspoloživ.

Priznavanje tekućeg i odloženog poreza

57 Računovodstveno obuhvatanje tekućih i odloženih poreskih efekata transakcije ili drugog događaja je u skladu sa računovodstvenim obuhvatanjem same transakcije ili događaja. U paragrafima 58 do 68C primenjuju ovo načelo.

57A Entitet treba da priznaje posledice dividendi na porez na dobit kao što je definisano u IFRS 9, kada prizna obavezu plaćanja dividende. Posledice dividendi na porez na dobit su neposrednije povezane sa prošlim transakcijama ili događajima po osnovu kojih je generisana dobit za raspodelu nego sa raspodelom vlasnicima. Stoga se, efekti dividendi na porez na dobitak priznaju u bilansu uspeha, ostalom ukupnom rezultatu ili kapitalu u zavisnosti od toga gde je entitet prvobitno priznavao te prošle transakcije ili događaje.

Stavke koje se priznaju u bilansu uspeha

58 Tekući i odloženi porez se priznaju kao prihod ili rashod i uključuju se u dobitak ili gubitak za dati period, osim kada porez nastaje iz:

(a) transakcije ili događaja koji je priznat, u istom ili različitom periodu, izvan dobitka ili gubitka, ili u ukupnom ostalom rezultatu ili direktno u kapitalu (videti paragrafe 61A-65); ili

(b) poslovne kombinacije (koje nisu sticanje od strane investicionog entiteta, kao što je definisano u IFRS 10, Konsolidovani finansijski izveštaji, zavisnog entiteta koji treba da se odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha) (videti paragrafe 66-68).

59 Većina odloženih poreskih obaveza i odloženih poreskih sredstava nastaje kada se prihod ili rashod uključuju u računovodstveni dobitak u jednom periodu, ali se u oporezivi dobitak (poreski gubitak) uključuju u nekom drugom periodu. Proistekli odloženi porez se priznaje u dobitku ili gubitku. Primeri su kada:

(a) se prihod od kamate, tantijeme ili dividende prima sa zakašnjenjem i uključuje u računovodstveni dobitak u skladu sa IFRS 15 Prihodi od ugovora sa kupcima, IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje ili IFRS 9 Finansijski instrumenti, koji je relevantan, ali se u oporezivi dobitak (poreski gubitak) uključuje na gotovinskoj osnovi; i

(b) se troškovi nematerijalnih sredstava kapitalizuju u skladu sa IAS 38 i amortizuju u dobitku ili gubitku, ali su odbijeni za poreske svrhe kada su nastali.

60 Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava i obaveza se može promeniti čak iako nije promenjen iznos povezanih privremenih razlika. Ovo može biti rezultat, na primer:

(a) promene poreskih stopa ili poreskih zakona;

(b) ponovne procene nadoknadivosti odloženih poreskih sredstava; ili

(c) promene očekivanog načina nadoknade sredstva.

Nastali odloženi porez se priznaje u bilansu uspeha, osim u meri u kojoj se odnosi na stavke koje su prethodno priznate izvan bilansa uspeha (videti paragraf 63).

Stavke koje se priznaju izvan bilansa uspeha

61 [Brisan]

61A Tekući porez i odloženi porez se priznaju izvan bilansa uspeha ako je porez vezan za stavke koje su priznate u istom ili različitom periodu, izvan bilansa uspeha. Dakle, tekući porez i odloženi porez koji su vezani za stavke priznate u istom ili različitom periodu:

(a) u ostalom ukupnom rezultatu, priznaju se u ostalom ukupnom rezultatu (videti paragraf 62);

(b) direktno na kapitalu, priznaju se direktno na kapitalu (videti paragraf 62A).

62 Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja se zahteva ili dozvoljava da se određene stavke priznaju u ostalom ukupnom rezultatu. Primeri takvih stavki su:

(a) promena knjigovodstvene vrednosti koja nastaje prilikom revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme (videti IAS 16); i

(b) [brisan]

(c) kursne razlike nastale pri prevođenju finansijskih izveštaja inostranog poslovanja (videti IAS 21);

(d) [brisan]

62A Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja se zahteva ili dozvoljava da se određene stavke knjiže direktno na teret ili u korist kapitala. Primeri takvih stavki su:

(a) korigovanje početnog salda računa neraspoređenog dobitka koje je posledica ili promene računovodstvene politike koja se primenjuje retroaktivno ili korekcije greške (videti IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške); i

(b) iznosi nastali kod početnog priznavanja komponente kapitala složenog finansijskog instrumenta (videti paragraf 23).

63 U izuzetnim okolnostima može biti teško utvrditi iznos tekućeg i odloženog poreza vezanog za stavke priznate izvan bilansa uspeha(ili u ostalom ukupnom rezultatu ili direktno na kapitalu). Do toga može doći kada, na primer:

(a) postoje različito gradirane stope poreza na dobitak i nemoguće je utvrditi stopu po kojoj je oporezovana određena komponenta oporezivog dobitka (poreskog gubitka);

(b) promena poreske stope ili drugih poreskih pravila utiče na odloženo poresko sredstvo ili obavezu vezanu (u celini ili delimično) za stavku koja je ranije bila priznata izvan bilansa uspeha; ili

(c) entitet utvrdi da odloženo poresko sredstvo treba priznati ili ga ne treba više priznavati u punom iznosu i odloženo poresko sredstvo se odnosi (u celini ili delimično) na stavku koja je prethodno bila priznata izvan bilansa uspeha.

U takvim slučajevima, tekući i odloženi porez vezan za stavke priznate izvan bilansa uspeha zasnovan je na razumnoj proporcionalnoj (pro rata) alokaciji tekućeg i odloženog poreza entiteta u datom poreskom zakonodavstvu ili na drugom metodu kojim se postiže prikladnija alokacija u datim okolnostima.

64 IAS 16 ne određuje tačno da li entitet treba svake godine da iz revalorizacionog viška onih rezervi prenosi u neraspoređeni dobitak iznos jednak razlici između depresijacije ili amortizacije revalorizovanog sredstva i depresijacije i amortizacije zasnovane na nabavnoj vrednosti tog sredstva. Ako entitet izvrši takav prenos, iznos koji se prenosi se umanjuje za svaki relevantni odloženi porez. Slična razmatranja se primenjuju na prenose izvršene prilikom otuđenja nekretnine, postrojenja ili opreme.

65 Kada je sredstvo revalorizovano za poreske svrhe i ta revalorizacija je povezana sa računovodstvenom revalorizacijom izvršenom u nekom ranijem periodu, ili sa revalorizacijom koja se očekuje u nekom budućem periodu, poreski efekti kako revalorizacije sredstva tako i korigovanja poreske osnovice se priznaju u ostalom ukupnom rezultatu, u periodima u kojima se ona vrše. Međutim, ako revalorizacija za poreske svrhe nije povezana sa računovodstvenom revalorizacijom izvršenom u nekom ranijem periodu ili sa revalorizacijom koja se očekuje u nekom budućem periodu, poreski efekti korigovanja poreske osnovice se priznaju u bilansu uspeha.

65A Kada entitet isplaćuje dividende svojim akcionarima, od njega se može tražiti da deo dividendi isplati poreskim vlastima u ime akcionara. U mnogim zakonodavstvima ovaj iznos se naziva obustavljeni porez. Takav iznos, koji je isplaćen ili dospeva za plaćanje poreskim vlastima, obračunava se na teret kapitala kao deo dividendi.

Odloženi porez nastao iz poslovne kombinacije

66 Kao što je objašnjeno u paragrafima 19 i 26(c), privremene razlike mogu nastati u poslovnoj kombinaciji. U skladu sa IFRS 3, entitet priznaje sva proistekla odložena poreska sredstva (u meri u kojoj ona zadovoljavaju kriterijume za priznavanje iz paragrafa 24) ili odložene poreske obaveze kao prepoznatljiva sredstva i obaveze na datum sticanja. Zbog toga, ta odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze utiču na iznos gudvila ili dobitka po osnovu povoljne kupovine koji entitet priznaje. Međutim, u skladu sa paragrafom 15(a), entitet ne priznaje odložene poreske obaveze nastale iz početnog priznavanja gudvila.

67 Kao rezultat poslovne kombinacije, verovatnoća realizovanja odloženog poreskog sredstva sticaoca pre sticanja se može promeniti. Sticalac može smatrati da je verovatno da će povratiti sopstveno odloženo poresko sredstvo koje nije bilo priznato pre poslovne kombinacije. Na primer, sticalac može biti u mogućnosti da iskoristi svoje neiskorišćene poreske gubitke po osnovu budućeg oporezivog dobitka stečenog entiteta. Ili se može desiti da rezultat poslovne kombinacije bude da više ne postoji verovatnoća da će buduća oporeziva dobit omogućiti povraćaj odloženog poreskog sredstva. U takvim slučajevima, sticalac priznaje promenu odloženog poreskog sredstva u periodu poslovne kombinacije, ali je ne uključuje u obračunavanje poslovne kombinacije. Stoga je sticalac ne uzima u obzir pri odmeravanju gudvila ili dobitka po osnovu povoljne kupovine koji priznaje u poslovnoj kombinaciji.

68 Može se desiti da potencijalna korist stečenog entiteta od gubitka poreza na dobitak prenesenog u naredni period ili drugih odloženih poreskih sredstava ne zadovoljava kriterijume za odvojeno priznavanje kada se poslovna kombinacija početno računovodstveno obuhvata, ali se, može realizovati kasnije. Entitet priznaje stečene koristi odloženog poreza koje realizuje posle poslovne kombinacije na sledeći način:

(a) Stečene koristi odloženog poreza priznate tokom perioda odmeravanja koje su rezultat novih informacija o činjenicama i okolnostima koje su postojale na datum sticanja, primenjuju se u cilju smanjivanja knjigovodstvene vrednosti svakog gudvila vezanog za to sticanje. Ako je knjigovodstvena vrednost tog gudvila nula, sve preostale koristi odloženog poreza se priznaju u bilansu uspeha.

(b) Sve druge stečene realizovane koristi odloženog poreza se priznaju u bilansu uspeha (ili, ako se ovim standardom tako zahteva izvan bilansa uspeha).

Tekući i odloženi porez nastao iz transakcija plaćanja na osnovu akcija

68A U nekim fiskalnim sistemima, entitet dobija poreski odbitak (to jest iznos koji se može odbiti pri utvrđivanju oporezivog dobitka) koji se odnosi na zaradu plaćenu akcijama, opcijama na akcije ili drugim instrumentom kapitala entiteta. Iznos tog poreskog odbitka može se razlikovati od povezanog kumulativnog rashoda zarada, i može nastati u kasnijem obračunskom periodu. Na primer, u nekim zakonodavstvima, entitet može da prizna rashod za korišćenje usluga zaposlenog koje su primljene kao nadoknada za date opcije na akcije, u skladu sa IFRS 2 Plaćanja na osnovu akcija, a da ne dobije poreski odbitak dok se opcije na akcije ne izvrše, pri čemu se merenje poreskog odbitka zasniva na ceni akcije entiteta na datum izvršenja opcije.

68B Kao i u slučaju troškova istraživanja razmatranim u paragrafima 9 i 26(b) ovog standarda, razlika između poreske osnovice usluga zaposlenog primljenih do određenog datuma (što je iznos koji će poreske vlasti dozvoliti kao odbitak u budućim periodima) i knjigovodstvene vrednosti jednake nuli je odbitna privremena razlika koja ima za posledicu odloženo poresko sredstvo. Ako iznos koji će poreske vlasti dozvoliti kao odbitak u budućim periodima nije poznat na kraju perioda, isti će se proceniti na osnovu informacija dostupnih na kraju perioda. Na primer, ako iznos koji će poreske vlasti dozvoliti kao odbitak u budućim periodima zavisi od cene akcije entiteta na budući datum, merenje odbitne privremene razlike bi trebalo da se zasniva na ceni akcije entiteta na kraju perioda.

68C Kao što je napomenuto u paragrafu 68A, iznos poreskog odbitka (ili procenjenog budućeg poreskog odbitka, odmerenog u skladu sa paragrafom 68B) se može razlikovati od povezanih kumulativnih rashoda zarada. U paragrafu 58 Ovog standarda se zahteva da se tekući i odloženi porez priznaju kao prihod ili rashod i da se uključe kao dobitak ili gubitak za taj period, osim kada porez nastaje iz (a) transakcije ili događaja koji je priznat, u istom ili različitom periodu, izvan bilansa uspeha, ili (b) iz poslovne kombinacije (koja nije sticanje od strane investicionog entiteta zavisnog entiteta koji treba da se odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha). Ako iznos poreskog odbitka (ili procenjenog budućeg poreskog odbitka) premašuje iznos povezanog kumulativnog rashoda zarade, to je znak da se poreski odbitak odnosi ne samo na rashod zarada već i na stavku kapitala. U ovoj situaciji, višak povezanog tekućeg ili odloženog poreza treba priznati direktno na kapitalu.

Prezentacija

Poreska sredstva i poreske obaveze

69-70 [Brisan]

Prebijanje (kompenzacija)

71 Entitet prebija tekuća poreska sredstva i tekuće poreske obaveze ako, i samo ako, entitet:

(a) ima zakonsko pravo da prebija priznate iznose; i

(b) ako entitet namerava da izvrši izmirenje po neto osnovi ili istovremeno da realizuje sredstvo i izmiri obavezu.

72 Iako se tekuća poreska sredstva i obaveze odvojeno priznaju i odmeravaju, ona se prebijaju u izveštaju o finansijskoj poziciji prema kriterijumima sličnim kriterijumima ustanovljenim za finansijske instrumente u IAS 32. Entitet će obično imati zakonsko pravo da prebija tekuće poresko sredstvo sa tekućom poreskom obavezom kada se oni odnose na porez na dobitak koji je nametnula ista poreska vlast i poreska vlast dozvoljava entitetu da izvrši ili primi pojedinačnu neto isplatu.

73 U konsolidovanim finansijskim izveštajima tekuće poresko sredstvo jednog entiteta u grupi se prebija tekućom poreskom obavezom drugog entiteta u grupi ako, i samo ako, dati entiteti imaju zakonsko pravo da izvrše ili prime pojedinačne neto isplate i entiteti nameravaju da izvrše ili prime takve neto isplate ili da istovremeno povrate sredstvo i izmire obavezu.

74 Entitet prebija odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze ako, i samo ako:

(a) entitet ima zakonsko pravo da prebija tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama; i

(b) se odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze odnose na porez na dobitak koji je ista poreska vlast nametnula ili:

(i) istom poreskom entitetu; ili

(ii) različitim poreskim entitetima koji nameravaju da ili izmire tekuće poreske obaveze i sredstva na neto osnovi ili da istovremeno ostvare sredstva i izmire obaveze u svakom budućem periodu u kom se očekuje izmirenje ili povraćaj značajnih iznosa odloženih poreskih obaveza ili sredstava.

75 Da bi se izbegla potreba za detaljnim vremenskim rasporedom ukidanja svake privremene razlike, ovim standardom se zahteva od entiteta da prebije odloženo poresko sredstvo sa odloženom poreskom obavezom istog oporezivog entiteta, ako, i samo ako, se oni odnose na porez na dobitak koji je nametnula ista poreska vlast i ako entitet ima zakonsko pravo da prebija tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama.

76 U retkim okolnostima, entitet može imati zakonsko pravo prebijanja i nameru da izmiri neto iznos za neke periode, ali ne i za druge. U takvim retkim okolnostima, može se zahtevati detaljni vremenski raspored da se pouzdano ustanovi da li će odložena poreska obaveza jednog oporezivog entiteta imati za posledicu uvećana poreska plaćanja u istom periodu u kom će odloženo poresko sredstvo drugog poreskog entiteta imati za posledicu smanjena plaćanja tog drugog oporezivog entiteta.

Poreski rashod

Poreski rashod (prihod) povezan sa dobitkom ili gubitkom u redovnom poslovanju

77 Poreski rashod (prihod) povezan sa dobitkom ili gubitkom u redovnom poslovanju prezentuje se kao deo dobitka ili gubitka u izveštaju/izveštajima koji sadrže bilans uspeha i ukupan ostali rezultat.

77A [Brisan]

Kursne razlike kod odloženih inostranih poreskih obaveza ili sredstava

78 IAS 21 zahteva da se određene kursne razlike priznaju kao prihod ili rashod, ali se ne definiše gde u izveštaju o ukupnom rezultatu bi se takve razlike prezentovale. Dakle, kada se kursne razlike kod odloženih inostranih poreskih obaveza ili sredstava priznaju u izveštaju o ukupnom rezultatu, takve razlike mogu da se klasifikuju kao odloženi poreski rashod (prihod) ako se ta prezentacija smatra najkorisnijom za korisnike finansijskih izveštaja.

Obelodanjivanje

79 Glavne komponente poreskog rashoda (prihoda) se obelodanjuju zasebno.

80 Komponente poreskog rashoda (prihoda) mogu biti:

(a) tekući poreski rashod (prihod);

(b) bilo kakva korigovanja priznata u periodu za tekući porez iz ranijih perioda;

(c) iznos odloženog poreskog rashoda (prihoda) koji se odnosi na nastanak i ukidanje privremenih razlika;

(d) iznos odloženog poreskog rashoda (prihoda) koji se odnosi na promene poreskih stopa ili nametanje novih poreza;

(e) iznos koristi nastale iz prethodno nepriznatog poreskog gubitka, poreskog kredita ili privremene razlike iz prethodnog perioda koja se koristi za smanjenje tekućeg poreskog rashoda;

(f) iznos koristi od prethodno nepriznatog poreskog gubitka, poreskog kredita ili privremene razlike ranijeg perioda koja se koristi da se smanji odloženi poreski rashod;

(g) odloženi poreski rashod nastao otpisom ili ukidanjem prethodnog otpisa odloženog poreskog sredstva u skladu sa paragrafom 56; i

(h) iznos poreskog rashoda (prihoda) koji se odnosi na promene računovodstvenih politika i grešaka koje su uključene u dobitak ili gubitak u skladu sa IAS 8, jer ne mogu da se obuhvate retroaktivno.

81 Zasebno se obelodanjuje i sledeće:

(a) ukupan tekući i odloženi porez koji se odnosi na stavke kojima se tereti ili odobrava direktno kapital (videti paragraf 62A);

(ab) iznos poreskog prihoda vezan za svaku komponentu ukupnog ostalog rezultata (videti paragraf 62 i IAS 1 (revidiran 2007. godine));

(b) [brisan]

(c) objašnjenje odnosa između poreskog rashoda (prihoda) i računovodstvenog dobitka u jednom od sledeća dva oblika ili u oba oblika:

(i) brojčano usklađivanje poreskog rashoda (prihoda) i proizvoda računovodstvenog dobitka i primenjive(ih) poreske(ih) stope(a); pri čemu se obelodanjuje i osnova po kojoj je(su) primenjiva(e) poreska stopa(e) izračunata(e); ili

(ii) brojčano usklađivanje prosečne efektivne poreske stope i primenjive poreske stope, pri čemu se obelodanjuje i osnova po kojoj je primenjiva poreska stopa izračunata;

(d) objašnjenje promena primenjive(ih) poreske(ih) stope(a) u poređenju sa prethodnim obračunskim periodom;

(e) iznos (i datum isteka, ako ga ima) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita za koji se ne priznaje odloženo poresko sredstvo u izveštaju o finansijskoj poziciji;

(f) ukupan iznos privremenih razlika povezanih sa investicijama u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete i sa učešćima u zajedničkim aranžmanima, za koji se ne priznaju odložene poreske obaveze (videti paragraf 39);

(g) za svaku vrstu privremene razlike i za svaku vrstu neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita:

(i) iznos odloženih poreskih sredstava i obaveza priznatih u izveštaju o finansijskoj poziciji za svaki prezentovani period;

(ii) iznos odloženog poreskog prihoda ili rashoda priznatog u izveštaju o finansijskoj poziciji, kada ovo nije očigledno iz promena iznosa priznatih u izveštaju o finansijskoj poziciji;

(h) za poslovanja koja prestaju, poreski rashod koji se odnosi na:

(i) dobitak ili gubitak po njihovom prestajanju; i

(ii) dobitak ili gubitak kod redovnih aktivnosti poslovanja koja prestaju za dati period, zajedno sa odgovarajućim iznosima za svaki prethodni prezentovani period;

(i) iznos koji nastaje kao posledica poreza na dobitak od dividendi na akcionare entiteta, koje su predložene ili odobrene za isplatu pre nego su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, ali nisu priznate kao obaveza u finansijskim izveštajima;

(j) ako poslovna kombinacija, u kojoj je entitet sticalac, izazove promenu iznosa priznatog kao njegovo odloženo poresko sredstvo pre sticanja (videti paragraf 67), iznos te promene; i

(k) ako koristi odloženog poreza stečene u poslovnoj kombinaciji nisu priznate na datum sticanja, već se priznaju nakon datuma sticanja (videti paragraf 68), opis događaja ili promena okolnosti koja je dovela do koristi odloženog poreza koje treba priznati.

82 Entitet obelodanjuje iznos odloženog poreskog sredstva i prirodu dokaza koji podržava njegovo priznavanje, kada:

(a) korišćenje odloženog poreskog sredstva zavisi od budućih oporezivih dobitaka koji premašuju dobitke nastale ukidanjem postojećih oporezivih privremenih razlika; i

(b) je entitet pretrpeo gubitak ili u tekućem ili prethodnom periodu u poreskom zakonodavstvu s kojim se odloženo poresko sredstvo dovodi u vezu.

82A U okolnostima opisanim u paragrafu 52A, entitet obelodanjuje prirodu potencijalnih posledica na porez na dobitak koje bi nastale kao rezultat plaćanja dividendi akcionarima. Pored toga, entitet obelodanjuje iznose koji potencijalno nastaju kao posledica poreza na dobitak koje je moguće odrediti, kao i postojanje bilo kakvih potencijalnih posledica u vezi sa porezom na dobitak koje se ne mogu odrediti.

83 [Brisan]

84 Obelodanjivanja koje se zahtevaju u paragrafu 81(c) omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da uvide da li je veza između poreskog rashoda (prihoda) i računovodstvenog dobitka neuobičajena i da uvide značajne faktore koji bi mogli da utiču na tu vezu u budućnosti. Na vezu između poreskog rashoda (prihoda) i računovodstvenog dobitka mogu uticati faktori kao što je prihod oslobođen poreza, rashodi koji se ne mogu odbiti pri utvrđivanju oporezivog dobitka (poreskog gubitka), efekat poreskih gubitaka i efekat inostranih poreskih stopa.

85 Kada objašnjava vezu između poreskog rashoda (prihoda) i računovodstvenog dobitka, entitet koristi primenjivu poresku stopu koja predstavlja najznačajniju informaciju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja. Često je najznačajnija stopa domaća stopa poreza u državi u kojoj entitet ima sedište kojom se kombinuju poreska stopa primenjena za nacionalne poreze sa stopama primenjenim za bilo koje lokalne poreze koji su izračunati na suštinski sličnom nivou oporezivog dobitka (poreskog gubitka). Međutim, za entitet koji posluje u više pravnih sistema, može biti značajnije kombinovanje odvojenih usklađivanja pripremljenih korišćenjem domaće stope u svakom pojedinačnom zakonodavstvu. Sledeći primer ilustruje kako izbor odgovarajuće poreske stope utiče na prezentaciju numeričkih usklađivanja.

Primer koji ilustruje paragraf 85

U 19X2. godini entitet ostvaruje računovodstveni dobitak u sopstvenoj fiskalnoj jurisdikciji (država A) u visini od 1.500 (19X1. godine: 2.000) i u državi B u visini od 1.500 (19X1. godine: 500). Poreska stopa je 30% u državi A i 20% u državi B. U državi A rashodi od 100 (19X1. godine: 200) se ne mogu odbiti za poreske svrhe.

Sledi primer usklađivanja sa domaćom poreskom stopom.

 

19X1. god.

19X2. god.

Računovodstveni dobitak

2.500

3.000

Porez po domaćoj stopi od 30%

750

900

Poreski efekat rashoda koji se ne mogu odbiti za poreske svrhe

60

30

Efekat niže poreske stope u državi B

-50

150

Poreski rashod

760

780

Sledi primer usklađivanja pripremljen sjedinjavanjem odvojenih usklađivanja za svako nacionalno zakonodavstvo. Po ovom metodu, efekat razlika između domaće poreske stope za entitet koji podnosi izveštaj i primenjene poreske stope u drugom zakonodavstvu se ne pojavljuje kao odvojena stavka u usklađivanju. Može biti potrebno da entitet razmotri efekat značajnih promena ili poreskih stopa ili kombinacije dobitaka ostvarenih u različitim zakonodavstvima da bi objasnio promene primenjive(ih) poreske(ih) stope(a), kao što se zahteva u paragrafu 81(d).

Računovodstveni dobitak

2.500

3.000

Porez po domaćim stopama primenjivim na dobitke u datoj državi

700

750

Poreski efekat rashoda koji se ne mogu odbiti za poreske svrhe

60

30

Poreski rashod

760

780

86 Prosečna efektivna poreska stopa je poreski rashod (prihod) podeljen sa računovodstvenim dobitkom.

87 Često bi bilo neizvodljivo izračunati iznos nepriznatih odloženih poreskih obaveza nastalih po osnovu investicija u zavisne entitete, filijale i pridružene entitete i po osnovu učešća u zajedničkim aranžmanima (videti paragraf 39). Stoga se ovim standardom zahteva da entitet obelodani ukupan iznos osnovnih privremenih razlika, ali se ne zahteva obelodanjivanje odloženih poreskih obaveza. Ipak, gde je to izvodljivo, entiteti se podstiču da obelodanjuju iznose nepriznatih odloženih poreskih obaveza jer korisnicima finansijskih izveštaja takve informacija mogu koristiti.

87A U paragrafu 82A se zahteva da entitet obelodani prirodu potencijalnih posledica poreza na dobitak koje bi se javile kao rezultat plaćanja dividendi akcionarima. Entitet obelodanjuje važne karakteristike sistema poreza na dobitak i faktore koji će uticati na iznos potencijalnih posledica dividendi na porez na dobitak.

87B Ponekad je neizvodljivo izračunati celokupan iznos potencijalnih posledica na porez na dobitak koje bi bile rezultat plaćanja dividendi akcionarima. To se može desiti, na primer, kada entitet ima veliki broj inostranih zavisnih entiteta. Međutim, čak i u takvim okolnostima, neki delovi celokupnog iznosa se mogu lako utvrditi. Na primer, u konsolidovanoj grupi, se moglo desiti da su i matični entitet i neki njegovi zavisni entiteti platili porez na dobitak po višoj stopi za neraspoređene dobitke i da su upoznati sa iznosom koji će biti vraćen plaćanjem budućih dividendi akcionarima iz konsolidovanog neraspoređenog dobitka. U tom slučaju, taj povrativi iznos se obelodanjuje. Ako je prikladno, entitet takođe obelodanjuje da postoje dodatne potencijalne posledice na porez na dobitak, koje je neizvodljivo utvrditi. U zasebnim finansijskim izveštajima matičnog entiteta, ako on postoji, obelodanjivanje potencijalnih posledica na porez na dobitak se odnosi na neraspoređeni dobitak matičnog entiteta.

87C Od entiteta od kog se zahteva da obezbedi obelodanjivanja iz paragrafa 82A, se može zahtevati i da obezbedi obelodanjivanja koja se odnose na privremene razlike povezane sa investicijama u zavisne entiteta, filijale i pridružene entitete ili sa učešćima u zajedničkim aranžmanima. U takvim slučajevima, entitet ovo razmatra pri utvrđivanju informacija za obelodanjivanje prema paragrafu 82A. Na primer, od entiteta se može zahtevati da obelodanjuje ukupan iznos privremenih razlika povezanih sa investicijama u zavisne entitete za koje odložena poreska obaveza nije priznata (videti paragraf 81(f)). Ako nije moguće izračunati iznose nepriznatih odloženih poreskih obaveza (videti paragraf 87) mogu postojati iznosi potencijalnih posledica od dividendi na porez na dobitak koje nije moguće utvrditi kad su u pitanju ovi zavisni entiteti.

88 Entitet obelodanjuje sve potencijalne obaveze i potencijalna sredstva u skladu sa IAS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva. Potencijalne obaveze i potencijalna imovina mogu nastati, na primer, kao rezultat nerešenih sporova sa poreskim vlastima. Slično tome, kada se promene poreskih stopa ili poreskih zakona donose ili saopšte posle izveštajnog perioda, entitet obelodanjuje bilo kakav značajni efekat ovih promena na tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze (videti IAS 10 Događaji nakon izveštajnog perioda).

Datum stupanja na snagu

89 Ovaj standard stupa na snagu za finansijske izveštaje koji se odnose na periode koji počinju 1. januara 1998. godine ili kasnije, osim za slučajeve definisane u paragrafu 91. Ako entitet primenjuje ovaj standard za finansijske izveštaje koji se odnose na periode koji počinju pre 1. januara 1998. godine, entitet obelodanjuje činjenicu da je primenio ovaj standard, umesto IAS 12 Računovodstveno obuhvatanje poreza na dobitak koji je odobren 1979. godine.

90 Ovaj standard zamenjuje IAS 12 Računovodstveno obuhvatanje poreza na dobitak, odobren 1979. godine.

91 Paragrafi 52A, 52B, 65A, 81(i), 82A, 87B, 87C i brisanje paragrafa 3 i 50 stupaju na snagu za godišnje finansijske izveštaje1 koji pokrivaju periode koji počinju 1. januara 2001. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako ta ranija primena utiče na finansijske izveštaje, entitet treba da obelodani tu činjenicu.

92 Objavljivanjem IAS 1 (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Osim toga su izmenjeni i paragrafi 23, 52, 58, 60, 62, 63, 65, 68C, 77 i 81, izbrisan je paragraf 61, a dodati su paragrafi 61A, 62A i 77A. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.

93 Paragraf 68 se primenjuje prospektivno od datuma stupanja na snagu IFRS 3 (revidiranog 2008. godine) na priznavanje odloženih poreskih sredstava stečenih u poslovnim kombinacijama.

94 Dakle, entiteti ne koriguju računovodstveno obuhvatanje prethodnih poslovnih kombinacija ako poreske koristi nisu zadovoljile kriterijume za zasebno priznavanje na datum sticanja i priznate su posle datuma sticanja, osim ako koristi nisu priznate tokom perioda odmeravanja i rezultat su novih informacija o činjenicama i okolnostima koje su postojale na datum sticanja. Druge priznate poreske koristi se priznaju u bilansu uspeha (ili, ako se ovim standardom zahteva, izvan bilansa uspeha).

95 Objavljivanjem IFRS 3 (revidiranog 2008. godine) izmenjeni su paragrafi 21 i 67 i dodati su paragrafi 32A i 81(j) i (k). Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IFRS 3 (revidiran 2008. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmenu za taj raniji period.

96 [Brisan]

97 [Brisan]

98 Paragrafu 52 je dodeljen novi broj 51A, paragraf 10 i primeri koje slede paragraf 51A su izmenjeni, dok su paragrafi 51B i 51C i sledeći primer i paragrafi 51D, 51E i 99 dodati u Odloženim porezima: nadoknađivanje vrednosti sredstava u osnovi, objavljenom u decembru 2010. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2012. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.

98A Objavljivanjem IFRS 11 Zajednički aranžmani, izdatim u maju 2011. godine, izmenjeni su paragrafi 2, 15, 18(e), 24, 38, 39, 43-45, 81(f), 87 i 87C. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 11.

98B Objavljivanjem Prezentacije stavki u ostalom ukupnom rezultatu (izmene IAS 1), u junu 2011. godine, izmenjen je paragraf 77 i obrisan paragraf 77A. Entitet primenjuje te izmene u primeni IAS 1 sa izmenama iz juna 2011. godine.

98C Objavljivanjem Investicionih entiteta (Izmene standarda IFRS 10, IFRS 12 i IAS 27), u oktobru 2012, izmenjeni su paragrafi 58 i 68C. Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2014. ili kasnije. Ranija primena Investicionih entiteta je dozvoljena. Ako entitet ranije primenjuje ove izmene, tada takođe treba da primenjuje i sve izmene uključene u Investicione entitete u isto vreme.

98D [Brisan]

98E Objavljivanjem standarda IFRS 15, Prihod od ugovora sa kupcima, u maju 2014. godine, izmenjen je paragraf 59. Entitet treba da primenjuje ovu izmenu kada primenjuje IFRS 15.

98F Objavljivanjem standarda IFRS 9, u julu 2014. godine, izmenjen je paragraf 20 i obrisani su paragrafi 96, 97 i 98D. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 9.

98G Objavljivanjem standarda IFRS 16 Lizing, u januaru 2016. godine, izmenjen je paragraf 20. Entitet treba da primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 16.

98H Objavljivanjem Priznavanja odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke (izmene standarda IAS 12), u januaru 2016. izmenjen je paragraf 29, dodati su paragrafi 27A, 29A i primer posle paragrafa 26. Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2017. ili kasnije. Ranija primena Investicionih entiteta je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ove izmene za raniji period, treba da obelodani tu činjenicu. Entitet treba da primenjuje ove izmene retrospektivno u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške. Međutim, prilikom prve primene izmena, promene u početnom kapitalu najranijeg uporednog perioda mogu da se priznaju u početnoj neraspoređenoj dobiti (ili u nekoj drugoj komponenti kapitala, po potrebi), bez raspoređivanja promena između početne neraspoređene dobiti i ostalih komponenti kapitala. Ako entitet koristi izuzeće koje mu omogućava oslobađanje od ovog zahteva tada treba da obelodani tu činjenicu.

98I Objavljivanjem Ciklusa godišnjih poboljšanja 2015-2017., u decembru 2017. godine, dodat je paragraf 57A i izbrisan je paragraf 52B. Entitet treba da primenjuje te izmene za godišnje izveštajne periode koji počinju 1. januara 2019. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primeni ovu izmenu za neki raniji period, treba da obelodani tu činjenicu. Prilikom prve primene ovih izmena, entitet treba da ih primeni na posledice dividendi na porez na dobitak priznate na početku najranijeg uporednog perioda ili kasnije.

______________
1 Paragraf 91 se odnose na "godišnje finansijske izveštaje" u skladu sa eksplicitnijim jezikom za pisanje datuma stupanja na snagu usvojenim 1998. godine. Paragraf 89 se odnosi na "godišnje finansijske izveštaje".

Povlačenje SIC-21

99 Izmene napravljene u Odloženim porezima: nadoknađivanje vrednosti sredstava u osnovi, objavljenom u decembru 2010. godine zamenjuju SIC Tumačenje 21 Porez na dobitak - povraćaj revalorizovanih sredstava.