MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 16

Nekretnine, postrojenja i oprema

("Sl. glasnik RS", br. 123/2020)

Cilj

1 Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveno obuhvatanje nekretnina, postrojenja i opreme, tako da bi korisnici finansijskih izveštaja mogli da uoče informacije o investicijama entiteta u nekretnine, postrojenja i opremu, kao i promene tih investicija. Osnovna pitanja računovodstvenog obuhvatanja nekretnina, postrojenja i opreme su priznavanje sredstava, utvrđivanje njihovih knjigovodstvenih vrednost, troškovi amortizacije i gubici usled umanjenja vrednosti koje treba priznati u vezi sa njima.

Delokrug

2 Ovaj standard se primenjuje u računovodstvenom obuhvatanju nekretnina, postrojenja i opreme osim kada se nekim drugim standardom zahteva ili dopušta drugačiji računovodstveni postupak.

3 Ovaj standard se ne primenjuje na:

(a) nekretnine, postrojenja i opremu koje se drže radi prodaje u skladu sa IFRS 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju;

(b) biološka sredstva povezana sa poljoprivrednom aktivnošću koja nisu višegodišnji zasadi (videti IAS 41 Poljoprivreda). Ovaj standard primenjuje se na višegodišnje zasade ali se ne primenjuje na proizvode višegodišnjih zasada;

(c) priznavanje i odmeravanje sredstava za istraživanje i procenjivanje (videti IFRS 6 Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa);

(d) prava na mineralne resurse i na mineralne rezerve, kao što su nafta, prirodni gas i slični neobnovljivi resursi.

Međutim, ovaj standard se primenjuje na nekretnine, postrojenja i opremu koji se koriste za razvoj ili održavanje sredstava navedenih pod (b)-(d).

4 [Brisan]

5 Entitet koji za investicione nekretnine koristi model nabavne vrednosti (cene koštanja) u skladu sa IAS 40 Investicione nekretnine, treba taj model da koristi i kod ovog standarda za investicione nekretnine koje su u njegovom vlasništvu.

Definicije

6 U ovom standardu korišćeni su sledeći termini sa navedenim značenjem:

Višegodišnji zasad je živa biljka koja:

(a) se koristi u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda ili njihovom snabdevanju;

(b) bi trebalo da donosi plod u više od jednog perioda; i

(c) za koju postoji mala verovatnoća da će biti prodata kao poljoprivredni proizvod, osim moguće prodaje kao otpad.

(Paragrafi 5A-5B standarda IAS 41 sadrže detaljnije razmatranje definicije osnovnog biljnog biološkog sredstva.)

Knjigovodstvena vrednost je iznos po kom se imovina (sredstvo) priznaje nakon oduzimanja akumulirane depresijacije (amortizacije) i akumuliranih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti.

Nabavna vrednost je iznos gotovine ili gotovinskog ekvivalenta koji je plaćen ili fer vrednost druge nadoknade date za potrebe sticanja sredstva u vreme sticanja ili izgradnje ili ukoliko je primenljivo iznos pripisan tom sredstvu kada je početno priznato u skladu sa posebnim zahtevima drugih IFRS-ova npr. IFRS-a 2 Plaćanje na osnovu akcija.

Iznos koji se amortizuje jeste nabavna vrednost sredstva ili drugi iznos koji zamenjuje tu vrednost (u finansijskim izveštajima) umanjen za preostalu (rezidualnu) vrednost.

Amortizacija je sistematska alokacija amortizacionog iznosa na troškove u toku korisnog veka sredstva.

Specifična vrednost entiteta je sadašnja vrednost tokova gotovine koje entitet očekuje da će ostvariti kontinuiranom upotrebom datog sredstva i njegovim otuđenjem na kraju njegovog korisnog veka ili koje očekuje da će nastati prilikom izmirivanja obaveze.

Fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja. (videti IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti).

Gubitak od umanjenja vrednosti (imparitetni gubitak) je iznos za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegovog nadoknadivog iznosa.

Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalne stavke koje se:

(a) drže za korišćenje u proizvodnji proizvoda ili isporuci dobara ili usluga, za iznajmljivanje drugima ili za administrativne svrhe; i

(b) za koje se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda.

Nadoknadivi iznos je fer vrednost umanjena za troškove prodaje ili upotrebna vrednost u zavisnosti od toga koja od ovih vrednosti je veća.

Rezidualna vrednost nekog sredstva je procenjeni iznos koji bi entitet primio danas ako bi otuđio sredstvo, nakon odbijanja procenjenih troškova otuđivanja i pod pretpostavkom da je sredstvo već na kraju svog korisnog veka i u stanju koje se očekuje na kraju njegovog korisnog veka.

Korisni vek je:

(a) period tokom kog se očekuje da je sredstvo raspoloživo entitetu za upotrebu; ili

(b) broj proizvodnih ili sličnih jedinica, koje entitet očekuje da proizvede tim sredstvom.

Priznavanje

7 Nabavna vrednost/cena koštanja neke nekretnine, postrojenja i opreme se priznaje kao sredstvo ako, i samo ako:

(a) je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom prilivati u entitet; i

(b) se nabavna vrednost/cena koštanja tog sredstva može pouzdano odmeriti.

8 Stavke kao što su rezervni delovi, pomoćna oprema i oprema za servisiranje priznaju se u skladu sa IFRS, kada ispunjavaju definiciju nekretnine, postrojenja i opreme. U suprotnom, takve stavke se klasifikuju kao zalihe.

9 Ovaj standard ne propisuje jedinicu mere za priznavanje, to jest šta sačinjava neku nekretninu, postrojenje i opremu. Zbog toga je neophodno rasuđivanje u primeni kriterijuma za priznavanje na okolnosti specifične za neki entitet. Može biti pogodno da se agregiraju pojedinačne beznačajne stavke kao što su modeli, alati i kalupi i da se na zbirnu vrednost primene kriterijumi.

10 Prema ovom načelu priznavanja, entitet procenjuje sve troškove nekretnina, postrojenja i opreme u momentu kada oni nastanu. Ovi troškovi uključuju inicijalne troškove koji nastaju prilikom nabavke ili izgradnje nekretnine, postrojenja i opreme i troškove koji nastaju naknadno kao rezultat dogradnje sredstva, zamene nekog dela ili servisiranja sredstva. Trošak stavke nekretnina, postrojenja i opreme može uključivati i troškove nastale u vezi sa lizingom imovine koja se koristi u svrhu izgradnje, dogradnje, zamene delova ili servisiranja stavki nekretnina, postrojenja i opreme, kao što su troškovi amortizacije imovine sa pravom korišćenja.

Inicijalni troškovi

11 Nekretnine, postrojenja i oprema mogu se nabaviti zbog sigurnosnih i ekoloških razloga. Iako nabavka takvih nekretnina, postrojenja i opreme ne povećava direktno buduće ekonomske koristi bilo koje postojeće nekretnine, postrojenja i opreme, ona može biti neophodna entitetu da bi se ostvario buduće ekonomske koristi od drugih sredstava. Takve nekretnine, postrojenja i opreme ispunjavaju uslove da se priznaju kao sredstva jer omogućavaju entitetu da ostvari buduće ekonomske koristi od drugih sredstava koja su s njima povezana, u iznosu koji je veći od onog koji bi se ostvario da nije bilo ovih nabavki. Na primer, proizvođač u hemijskoj industriji može da uvede novi postupak za tretiranje hemikalija, da bi ispunio ekološke zahteve za proizvodnju i skladištenje opasnih hemikalija; poboljšanja postrojenja koja nastaju s tim u vezi, priznaju se kao sredstvo, jer bez njih entitet ne može da proizvodi i prodaje hemijske proizvode. Međutim, u skladu sa IAS 36 Umanjenje vrednosti imovine, proverava se da li je došlo do umanjenja rezultirajuće knjigovodstvene vrednosti tog sredstva, kao i sa njim povezanih sredstava.

Naknadni troškovi

12 Prema principu priznavanja iz paragrafa 7, entitet ne priznaje u knjigovodstvenu vrednost nekretnine, postrojenja i opreme troškove svakodnevnog održavanja te stavke. Zapravo, ti troškovi se priznaju u bilansu uspeha kada nastanu. Troškovi svakodnevnog servisiranja su primarno troškovi rada i potrošnog materijala, a mogu uključivati i troškove sitnih rezervnih delova. Svrha ovih izdataka se često definiše kao "popravke i održavanje" nekretnine, postrojenja i opreme.

13 Sastavni delovi nekih nekretnina, postrojenja i opreme mogu zahtevati zamenu u redovnim vremenskim razmacima. Na primer, može biti potrebno da se unutrašnji zidovi industrijske peći ponovo oblažu nakon određenog broja sati korišćenja, ili tokom veka upotrebe aviona može se zahtevati da se nekoliko puta izmeni enterijer aviona, kao što su sedišta i kuhinja. Nekretnina, postrojenje i oprema se takođe mogu nabaviti i za svrhe zamena koje se ne vrše tako često, kao što je zamena unutrašnjih zidova u zgradi ili za zamene koje se ne ponavljaju. Prema principu priznavanja iz paragrafa 7, entitet priznaje u knjigovodstvenu vrednost neke nekretnine, postrojenja i opreme, troškove zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja. Knjigovodstvena vrednost delova koji su zamenjeni prestaje da se priznaje u skladu sa odredbama o prestanku priznavanja definisanim u ovom standardu (videti paragrafe 67-72).

14 Uslov kontinuiranog funkcionisanja neke nekretnine, postrojenja i opreme (na primer, aviona) može biti vršenje redovne detaljne kontrole s ciljem utvrđivanja kvarova, bez obzira da li je izvršena zamena određenih delova ovih stavki. Pri svakoj detaljnoj kontroli, njeni troškovi se priznaju u knjigovodstvenu vrednost nekretnine, postrojenja i opreme kao zamena, ako su ispunjeni uslovi za priznavanje. Svaka preostala knjigovodstvena vrednost troškova prethodne kontrole (koja se razlikuje od fizičkih delova) prestaje da se priznaje. Do toga dolazi, bez obzira da li su troškovi prethodne kontrole bili identifikovani u transakciji u kojoj je stavka nabavljena ili izgrađena. Ukoliko je to neophodno, procenjeni troškovi sličnih budućih kontrola mogu se koristiti kao naznaka mogućeg iznosa troškova postojeće komponente troškova kada je stavka nabavljena ili izgrađena.

Odmeravanje prilikom priznavanja

15 Nekretnina, postrojenje i oprema, koji ispunjavaju uslove da budu priznati kao sredstvo, odmeravaju se po svojoj nabavnoj vrednosti/ceni koštanja.

Elementi nabavne vrednosti/cene koštanja

16 Nabavna vrednost/cena koštanja nekretnina, postrojenja i opreme obuhvata:

(a) nabavnu cenu, uključujući uvozne carine i poreze po osnovu prometa koji se ne mogu refundirati, nakon odbitka trgovinskih popusta i rabata;

(b) sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva na lokaciju i u stanje koje je neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koji to očekuje rukovodstvo.

(c) inicijalnu procenu troškova demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja na kojem je sredstvo locirano, što je obaveza koja se u entitetu nameće bilo kada se sredstvo nabavi ili kao posledica korišćenja sredstva u toku određenog perioda za sve druge svrhe osim za proizvodnju zaliha u tom periodu.

17 Primeri direktno pripisivih troškova su:

(a) troškovi primanja zaposlenih (kao što je definisano u IAS 19 Primanja zaposlenih) koji nastaju direktno u izgradnji ili nabavci nekretnine, postrojenja i opreme;

(b) troškovi pripreme terena;

(d) troškovi instaliranja i montaže;

(e) troškovi provere da li sredstvo normalno funkcioniše, umanjeni za neto prihode od prodaje bilo kog sredstva proizvedenog tokom dovođenja sredstva na datu lokaciju i u dato stanje (kao što su uzorci proizvedeni prilikom testiranja opreme); i

(f) profesionalne naknade.

18 Entitet primenjuje IAS 2 Zalihe, za troškove demontaže, uklanjanja i obnove područja na kojem se sredstvo nalazi, koji nastaju tokom određenog perioda kao posledica korišćenja tog sredstva za proizvodnju zaliha u tom periodu. Obaveze u vezi sa troškovima obračunatim u skladu sa IAS 2 ili IAS 16 se priznaju i odmeravaju u skladu sa IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina.

19 Primeri troškova koji se ne uključuju u nabavnu vrednost/cenu koštanja nekretnine, postrojenja i opreme su:

(a) troškovi otvaranja nove fabrike;

(b) troškovi uvođenja novog proizvoda ili usluge (uključujući troškove reklamiranja i promovisanja);

(d) administrativni i drugi opšti režijski troškovi.

20 Priznavanje troškova u knjigovodstvenu vrednost nekretnine, postrojenja i opreme prestaje kada se sredstvo nalazi na lokaciji i u stanju, koje je neophodno za njegovo funkcionisanje, na način na koji je predvideo menadžment. Dakle, troškovi koji se javljaju kod korišćenja ili premeštanja sredstava, ne uključuju se u knjigovodstvenu vrednost tog sredstva. Na primer, sledeći troškovi se ne uključuju u knjigovodstvenu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme:

(a) troškovi koji nastaju kada sredstvo koje može da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment, tek treba da počne da se koristi ili se ne koristi u punom kapacitetu;

(b) inicijalni poslovni gubici, kao što su gubici koji nastaju u toku formiranja potražnje za proizvodima, koji se proizvode tim sredstvom; i

21 U vezi sa izgradnjom ili razvojem neke nekretnine, postrojenja i opreme, javljaju se određene aktivnosti, koje nisu neophodne za njihovo dovođenje na lokaciju i u stanje koje im omogućava da funkcionišu na način koji je predvideo menadžment. Ove sporedne aktivnosti se mogu javiti pre ili u toku izgradnje ili razvoja. Na primer, prihod se može ostvariti korišćenjem gradilišta kao parkinga dok ne počne gradnja. Pošto sporedne aktivnosti nisu neophodne za dovođenje sredstva na lokaciju i u stanje koji su neophodni za njegovo funkcionisanje na način na koji to predviđa menadžment, prihodi i povezani rashodi sporednih aktivnosti se priznaju u bilansu uspeha i uključuju se u određene grupe prihoda i rashoda.

22 Cena koštanja sredstva koje je izgrađeno u sopstvenoj režiji, utvrđuje se korišćenjem istih principa kao i kod kupljenog sredstva. Ako entitet u svom redovnom poslovanju proizvodi za prodaju slična sredstva, cena koštanja takvog sredstva obično je jednaka troškovima proizvodnje sredstava namenjenih prodaji (videti IAS 2). Dakle, prilikom izračunavanja takvih troškova, svi interni dobici se isključuju. Slično tome, neuobičajeno visoki iznosi utrošenog materijala, rada ili drugih resursa nastali tokom proizvodnje sredstva u sopstvenoj režiji, ne uključuju se u njegovu cenu koštanja. IAS 23 Troškovi pozajmljivanja se utvrđuju kriterijumi za priznavanje kamate kao komponente knjigovodstvene vrednosti nekretnine, postrojenja i opreme izgrađene u sopstvenoj režiji.

22A Višegodišnji zasadi računovodstveno se obuhvataju na isti način kao stavke nekretnina, postrojenja i opreme izgrađene u sopstvenoj režiji pre nego što su na lokaciji i u stanju koji su neophodni da bi mogli da posluju na način na koji to predviđa rukovodstvo. U skladu sa tim, "gradnja" u ovom standardu podrazumeva aktivnosti koje su neophodne za dovođenje višegodišnjeg zasada na lokaciju i u stanje koji su neophodni za njegovo funkcionisanje na način na koji to predviđa rukovodstvo.

Odmeravanje nabavne vrednosti/cene koštanja

23 Nabavna vrednost/cena koštanja nekretnine, postrojenja i opreme predstavlja ekvivalent cene za gotovinu na datum priznavanja. Ako je plaćanje odloženo duže od uobičajenih kreditnih rokova, razlika između ekvivalenta cene za gotovinu i ukupnih plaćanja priznaje se kao kamata u toku kreditnog perioda osim ako se takva kamata ne kapitalizuje, u skladu sa IAS 23.

24 Jedna ili više nekretnina, postrojenja i opreme mogu biti nabavljene u zamenu za nemonetarno sredstvo ili sredstva za ili kombinaciju monetarnih i nemonetarnih sredstava. Razmatranje koje sledi se u potpunosti odnosi na razmenu jednog nemonetarnog sredstva za drugo, ali se takođe primenjuje na sve razmene opisane u prethodnoj rečenici. Nabavna vrednost takvih nekretnina, postrojenja i opreme odmerava se po fer vrednosti osim (a) kada transakcija razmene nema komercijalnu suštinu ili (b) kada se ne može pouzdano odmeriti fer vrednost ni primljenog ni datog sredstva. Nabavljeno sredstvo se meri na ovaj način, čak iako entitet ne može odmah da prestane sa priznavanjem sredstva koje je dato u razmeni. Ako nabavljeno sredstvo nije odmereno po fer vrednosti, njegova nabavna vrednost se odmerava po knjigovodstvenoj vrednosti sredstva koje je dato.

25 Entitet utvrđuje da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu razmatranjem stepena u kojem se očekuje da će njegovi budući tokovi gotovine da se promene kao rezultat transakcije. Transakcija razmene ima komercijalnu suštinu ako:

(a) se struktura (rizik, vremenski raspored i iznos) toka gotovine od primljenog sredstva razlikuje od struktura toka gotovine od zamenjenog sredstva; ili

(b) kao rezultat razmene se izmeni specifična vrednost entiteta za onaj deo poslovanja entiteta na koji utiče transakcija; i

Za potrebe utvrđivanja da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu, specifična vrednost dela poslovanja entiteta na koji utiče transakcija odražava tokove gotovine nakon oporezivanja. Rezultat tih analiza može biti jasan i bez obaveze entiteta da vrši detaljne kalkulacije.

26 Fer vrednost sredstva se može pouzdano odmeravati ako: (a) varijabilnost u rasponu razumnih odmeravanja fer vrednosti za to sredstvo nije značajna, ili (b) se verovatnoće raznih procena u okviru raspona mogu razumno proceniti i koristiti pri odmeravanju fer vrednosti. Ako entitet može pouzdano da odmeri fer vrednost bilo primljenog ili datog sredstva, onda se fer vrednost datog sredstva koristi za merenje nabavne vrednosti primljenog sredstva, osim kada je fer vrednost primljenog sredstva očiglednija.

27 [Brisan]

28 Knjigovodstvena vrednost nekretnine, postrojenja i opreme može biti umanjena državnim davanjima u skladu sa IAS 20 Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći.

Odmeravanje posle priznavanja

29 Entitet se opredeljuje ili za model nabavne vrednosti iz paragrafa 30 ili za model revalorizacije iz paragrafa 31, kada bira svoju računovodstvenu politiku i primenjuje tu politiku na celu grupu nekretnina, postrojenja i opreme.

29A-29B [Ovi paragrafi se odnose na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nisu uključene u ovom izdanju.]

Model nabavne vrednosti

30 Nakon početnog priznavanja kao sredstva, nekretnine, postrojenja i oprema se knjiže po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu eventualnu akumuliranu amortizaciju i ukupne eventualne akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti.

Model revalorizacije

31 Nakon što se priznaju kao sredstvo nekretnine, postrojenja i oprema čija se fer vrednost može pouzdano odmeriti, knjiže se po revalorizovanom iznosu, koji predstavlja njihovu fer vrednost na datum revalorizacije umanjenu za naknadnu akumuliranu amortizaciju i naknadne akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti. Revalorizacija se vrši dovoljno redovno, kako bi se obezbedilo da se knjigovodstvena vrednost bitno ne razlikuje od vrednosti do koje bi se došlo korišćenjem fer vrednost na kraju izveštajnog perioda.

32-33 [Brisan]

34 Učestalost revalorizovanja zavisi od promena fer vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme koje se revalorizuju. Kada se fer vrednost revalorizovanog sredstva bitno razlikuje od njegove knjigovodstvene vrednosti, potrebna je dalja revalorizacija. Neke nekretnine, postrojenja i oprema mogu pokazivati znatna i promenljiva kretanja fer vrednosti, zbog čega je potrebno vršenje revalorizacije jednom u toku godine. Kod onih nekretnina, postrojenja i opreme kod kojih su kretanja fer vrednosti neznatna, nije potrebno tako često revalorizovanje. Umesto toga, može biti neophodno da se stavke revalorizuju samo jednom na svakih tri ili pet godina.

35 Kada se neka nekretnina, postrojenje i oprema procenjuju, knjigovodstvena vrednost tog sredstva se koriguje na revalorizovani iznos. Na dan revalorizacije, imovina se tretira na jedan od sledećih načina:

(a) bruto knjigovodstvena vrednost sredstva se preračunava na način koji je dosledan revalorizaciji knjigovodstvene vrednosti tog sredstva. Na primer, bruto knjigovodstvena vrednost sredstva može da se preračuna uz pozivanje na uočljive tržišne podatke ili može da se preračuna srazmerno promeni knjigovodstvene vrednosti sredstva. Akumulirana amortizacija na datum revalorizacije se preračunava da bi se izjednačila razlika između bruto knjigovodstvene vrednosti sredstva i knjigovodstvene vrednosti sredstva nakon uračunavanja akumuliranih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti; ili

(b) akumulirana amortizacija eliminiše se iz bruto knjigovodstvene vrednosti sredstva.

Iznos korigovanja akumulirane amortizacije čini deo povećanja ili smanjenja knjigovodstvene vrednosti koja se obračunava u skladu sa paragrafima 39 i 40.

36 Ako se vrši revalorizacija određene nekretnine, postrojenja i opreme, revalorizuje se celokupna grupa nekretnina, postrojenja i opreme kojoj to sredstvo pripada.

37 Grupa nekretnina, postrojenja i opreme predstavlja grupisanje sredstava prema sličnoj prirodi i upotrebi u poslovanju entiteta. Primeri nekih grupa su sledeći:

(a) zemljište;

(b) zemljište i objekti;

(d) brodovi;

(e) avioni;

(f) motorna vozila;

(g) nameštaj i uređaji; i

(h) kancelarijska oprema; i

(i) višegodišnji zasadi.

38 Stavke u okviru jedne grupe nekretnina, postrojenja i opreme se revalorizuju istovremeno da bi se izbegla selektivna revalorizacija sredstava i iskazivanje iznosa u finansijskim izveštajima koji predstavljaju mešavinu troškova i vrednosti na različite datume. Međutim, jedna grupa sredstava može da se revalorizuje i kontinuirano uz uslov da se revalorizacija date grupe sredstava završi u kratkom roku i da su revalorizacije uvek ažurirane.

39 Ako se knjigovodstvena vrednost sredstva poveća kao rezultat revalorizacije, to povećanje se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu i akumulira u kapitalu, u okviru pozicije revalorizacione rezerve. Međutim, povećanje se priznaje u bilansu uspeha u iznosu u kom poništava revalorizaciono umanjenje iste imovine prethodno priznate u bilansu uspeha.

40 Ako se knjigovodstvena vrednost sredstva smanji kao rezultat revalorizacije, to smanjenje se priznaje kao rashod. Međutim, smanjenje se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu do iznosa postojećih revalorizacionih rezervi koje se odnosi na to sredstvo. Smanjenje priznato u ukupnom ostalom rezultatu smanjuje iznos akumuliran u kapitalu u okviru pozicije revalorizacione rezerve.

41 Revalorizacione rezerve koje su sastavni deo kapitala koji se odnosi na nekretnine, postrojenja i opremu, mogu se preneti direktno na neraspoređenu dobit, kada sredstvo prestane da se priznaje. To može podrazumevati prenos celokupnog ostatka, kada se sredstvo povuče iz upotrebe ili otuđi. Međutim, neke rezerve mogu biti prenete i dok se sredstvo koristi. U tom slučaju, iznos prenete rezerve predstavlja razliku između amortizacije zasnovane na revalorizovanoj knjigovodstvenoj vrednosti sredstva i amortizacije zasnovane na prvobitnoj nabavnoj vrednosti sredstva. Prenošenje revalorizacionih rezervi u neraspoređenu dobit ne vrši se preko bilansa uspeha.

42 Efekti poreza na dobitak, ako postoje, koji nastaju zbog revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme, priznaju se i obelodanjuju u skladu sa IAS 12 Porez na dobitak.

Amortizacija

43 Svaki deo neke nekretnine, postrojenja i opreme, čija je nabavna vrednost/cena koštanja značajna u odnosu na ukupnu nabavnu vrednost datog sredstva se amortizuje zasebno.

44 Entitet raspoređuje iznos koji je početno priznat za neku nekretninu, postrojenje i opremu na njihove značajne delove i zasebno amortizuje svaki takav deo. Na primer, može biti prikladno da se zasebno amortizuju karoserija aviona i njegovi motori. Slično tome, ako entitet stekne nekretninu, postrojenje i opremu koji su pod poslovnim lizingom u kom je on davalac lizinga, može biti adekvatno da se zasebno amortizuju iznosi prikazani u okviru troška te stavke koji se mogu pripisati povoljnim ili nepovoljnim uslovima lizinga u poređenju sa uslovima na tržištu.

45 Jedan materijalno značajan deo nekretnine, postrojenja i opreme može imati isti korisni vek i metod amortizacije kao i drugi materijalno značajan deo tog sredstva. Prilikom utvrđivanja troškova amortizacije, takvi delovi se mogu grupisati.

46 U istoj meri u kojoj entitet zasebno amortizuje neke delove nekretnine, postrojenja i opreme, on zasebno amortizuje i ostatak tog sredstva. Ostatak se sastoji od delova koji pojedinačno nisu značajni. Ako entitet ima različita očekivanja od ovih delova, mogu biti neophodne tehnike aproksimacije da bi se ostatak amortizovao na način kojim bi se obrazac potrošnje i /ili korisni vek delova verno predstavili.

47 Entitet može izabrati da zasebno amortizuje one delove sredstva čija nabavna vrednost nije značajna u odnosu na ukupnu nabavna vrednost tog sredstva.

48 Trošak amortizacije za svaki period, priznaje se u bilansu uspeha, osim ako nije uključen u knjigovodstvenu vrednost drugog sredstva.

49 Trošak amortizacije za neki period se obično priznaje u bilansu uspeha. Međutim, ponekad se buduće ekonomske koristi koje su sadržane u sredstvu, apsorbuju u proizvodnji drugog sredstva. U tom slučaju, trošak amortizacije čini deo cene koštanja drugog sredstva i uključuje se u njegovu knjigovodstvenu vrednost. Na primer, amortizacija proizvodnih postrojenja i opreme je uključena u troškove konverzije zaliha (videti IAS 2). Slično tome, amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme koji se koriste za razvojne aktivnosti, može biti uključena u nabavnu vrednost nematerijalnog sredstva koja se priznaje u skladu sa IAS 38 Nematerijalna imovina.

Iznos koji se amortizuje i amortizacioni period

50 Iznos koji se amortizuje, alocira se na sistematski u toku korisnog veka sredstva.

51 Rezidualna vrednost i korisni vek sredstva se proveravaju barem na kraju svake finansijske godine, i ukoliko se očekivanja razlikuju od prethodnih procena, promenu(e) treba obračunati u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.

52 Amortizacija se priznaje čak i ako fer vrednost sredstva premašuje njegovu knjigovodstvenu vrednost, pod uslovom da rezidualna vrednost nije veća od njegove knjigovodstvene vrednosti. Popravke i održavanje sredstva ne negiraju potrebu njegovog amortizovanja.

53 Iznos koji se amortizuje utvrđuje se nakon oduzimanja rezidualne vrednosti sredstva. U praksi, rezidualna vrednost sredstva je često beznačajna i u takvim okolnostima je nebitna kod izračunavanja iznosa koji se amortizuje.

54 Rezidualna vrednost sredstva se može povećati na iznos koji je jednak knjigovodstvenoj vrednosti sredstva ili veći od nje. Ako se to dogodi, trošak amortizacije sredstva je nula, osim i dok se njegova rezidualna vrednost naknadno ne smanji na iznos koji je niži od knjigovodstvene vrednosti sredstva.

55 Amortizacija sredstva započinje kada ono postane raspoloživo za korišćenje, to jest, kada se nalazi na lokaciji i u stanju koje je neophodno da sredstvo funkcioniše na način na koji to predviđa menadžment. Amortizacija sredstva prestaje na datum ranijeg događaja: datum kada je sredstvo klasifikovano kao ono koje se drži za prodaju (ili je uključeno u grupu za otuđenje koja se klasifikuje kao grupa sredstava koja se drže za prodaju) u skladu sa IFRS 5 ili datum prestanka priznavanja sredstva. Dakle vršenje amortizacije ne prestaje kada se sredstvo ne koristi ili kada se ne koristi aktivno, osim ako je ono u potpunosti amortizovano. Međutim, prema funkcionalnom metodu amortizacije, trošak amortizacije može biti nula ako nema proizvodnje.

56 Entitet troši ekonomske koristi sadržane u nekom sredstvu uglavnom putem korišćenja sredstva. Međutim, ostali faktori, kao što su tehnološka ili komercijalna zastarelost i habanje dok se sredstvo ne upotrebljava, često dovode do smanjenja ekonomskih koristi koje su se mogle dobiti od sredstva. Zato je pri utvrđivanju korisnog veka sredstva, potrebno razmotriti sve sledeće faktore:

(a) očekivana iskorišćenost sredstva. Iskorišćenost se procenjuje na osnovu očekivanog kapaciteta sredstva ili fizičkih učinaka.

(b) očekivano fizičko habanje koje zavisi od faktora poslovanja, kao što su broj smena u kojima će se sredstvo koristiti, program popravljanja i održavanja, i briga o sredstvu i njegovo održavanje dok se ono ne koristi.

(c) tehnička ili komercijalna zastarelost koja nastaje zbog promena ili poboljšanja u proizvodnji, ili zbog promene u tržišnoj potražnji za proizvodom ili uslugom koji se pružaju uz pomoć tog sredstva. Očekivana buduća umanjenja prodajne cene stavke koja je proizvedena korišćenjem nekog sredstva mogu da ukažu na očekivanu tehnološku ili komercijalnu zastarelost tog sredstva, što, sa svoje strane, može da odražava umanjenje budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu.

(d) zakonska ili slična ograničenja korišćenja sredstva, kao što je istek roka lizinga.

57 Korisni vek sredstva definiše se pomoću njegove očekivane koristi za entitet. Politika upravljanja sredstvima nekog entiteta, može povlačiti za sobom otuđenje sredstava nakon određenog vremena ili nakon utroška određenog dela ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu. Stoga, korisni vek sredstva može biti kraći od njegovog ekonomskog veka trajanja. Procena korisnog veka sredstva, je stvar prosuđivanja zasnovanog na iskustvu entiteta sa sličnim sredstvima.

58 Zemljište i objekti su zasebna sredstva koja se obračunavaju zasebno, čak i kada su zajedno pribavljeni. Uz određene izuzetke, kao što su kamenolomi i tereni koji se koriste kao deponije, zemljište ima neograničeni korisni vek i zbog toga se ne amortizuje. Objekti imaju ograničeni korisni vek i zbog toga su sredstva koja se amortizuju. Povećanje vrednosti zemljišta na kom se nalazi neki objekat, ne utiče na utvrđivanje korisnog veka tog objekta.

59 Ako nabavna vrednost zemljišta uključuje i troškove demontaže, uklanjanja i obnove, taj deo zemljišta se amortizuje tokom perioda u kom su koristi stečene nastajanjem ovih troškova. U nekim slučajevima, samo zemljište može imati ograničen korisni vek, i tada se ono amortizuje dinamikom koja odražava koristi koje se od njega dobijaju.

Metod amortizacije

60 Korišćeni metod amortizacije odražava način očekivanog trošenja budućih ekonomskih koristi od sredstva.

61 Metod amortizacije, koji se primenjuje na neko sredstvo, proverava se najmanje jednom, na kraju svake finansijske godine, i ako postoje značajne promene u očekivanoj dinamici trošenja budućih ekonomskih koristi koje su sadržane u sredstvu, metod se menja da bi se odrazila promenjena dinamika. Takvu promenu treba obračunati kao promenu računovodstvene procene u skladu sa IAS 8.

62 Različiti metodi amortizacije se mogu koristiti za alokaciju iznosa koji se amortizuje sistematski tokom korisnoga veka sredstva. Ovi metodi obuhvataju pravolinijski metod, degresivni metod i funkcionalni metod. Pravolinijska amortizacija za rezultat ima konstantne troškove u toku korisnog veka sredstva, ukoliko se rezidualna vrednost ne menja. Degresivni metod za rezultat ima smanjenje troškova tokom korisnoga veka sredstva. Funkcionalni metod za rezultat ima troškove koji se zasnivaju na očekivanom korišćenju ili učincima. Entitet se opredeljuje za metod koji najvernije odražava očekivanu dinamiku trošenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu. Taj metod se konzistentno primenjuje iz perioda u period osim ako ne dođe do promene očekivane dinamike trošenja tih budućih ekonomskih koristi.

62A Metod amortizacije, koji se zasniva na prihodu generisanom od aktivnosti koja uključuje korišćenje nekog sredstva nije prikladan. Prihod generisan od aktivnosti koja uključuje korišćenje nekog sredstva u načelu odražava i druge faktore osim trošenja ekonomskih koristi sredstva. Na primer, na prihod utiču i drugi inputi i procesi, aktivnosti prodaje i promene u visini cena i obimu prodaje. Na cenovnu komponentu prihoda može da utiče inflacija, što nema uticaj na način na koji se sredstvo troši.

Umanjenje vrednosti

63 Da bi se utvrdilo da li je vrednost neke stavke nekretnina, postrojenja i opreme umanjenja, entitet primenjuje IAS 36 Umanjenje vrednosti imovine. Taj standard objašnjava kako entitet proverava knjigovodstvenu vrednost svojih sredstava, kako utvrđuje nadoknadivu vrednost sredstva i kada priznaje ili poništava priznavanje gubitka usled umanjenja vrednosti.

64 [Brisan]

Naknade za umanjenje vrednosti

65 Naknada od trećih strana za nekretnine, postrojenja i opremu čija je vrednost umanjena, koje su izgubljene ili date uključuju se u bilans uspeha kada naknada postane naplativa.

66 Umanjenje vrednosti ili gubitak nekretnine, postrojenja i opreme, povezana potraživanja ili plaćanje naknada od trećih strana i sve naknadne nabavke ili izgradnja sredstava za zamenu, predstavljaju zasebne ekonomske događaje i obračunavaju se zasebno, na sledeći način:

(a) umanjenje vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme se priznaje u skladu sa IAS 36;

(b) prestanak priznavanja nekretnina, postrojenja i opreme koje se ne koriste ili se otuđuju, vrši se u skladu sa ovim standardom.

(c) naknada od trećih strana za nekretnine, postrojenja i opremu čija je vrednost umanjena, koje su izgubljene ili date, uključuje se u utvrđivanje dobitka ili gubitka kada postane naplativa; i

(d) nabavna vrednost/cena koštanja nekretnina, postrojenja i opreme koje su obnovljene, kupljene ili izgrađene kao zamene utvrđuje se u skladu sa ovim standardom.

Prestanak priznavanja

67 Knjigovodstvena vrednost nekretnine, postrojenja i opreme prestaje da se priznaje:

(a) prilikom otuđenja; ili

(b) kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njenog korišćenja ili otuđenja.

68 Dobitak ili gubitak koji nastane prilikom prestanka priznavanja nekretnine, postrojenja i opreme se uključuje u bilans uspeha onda kada to sredstvo prestaje da se priznaje (osim ako IFRS 16 Lizing ne zahteva drugačije kod prodaje i povratnog lizinga). Dobici se ne klasifikuju kao prihod.

68A Međutim, entitet koji, u okviru svojih uobičajenih aktivnosti, redovno prodaje stavke nekretnina, postrojenja i opreme koje su držane kao stavke za iznajmljivanje drugim stranama, treba da prebaci ta sredstva na zalihe po njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti kada prestanu da se iznajmljuju i postanu stavke koje se drže radi prodaje. Dobici od prodaje takvih sredstava se priznaju kao prihod u skladu sa IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima. IFRS 5 se ne primenjuje kada se sredstva koja se drže za prodaju u okviru uobičajenih aktivnosti prenose na zalihe.

69 Otuđenje neke stavke nekretnine, postrojenja i opreme se može vršiti na različite načine (to jest prodajom, zaključivanjem finansijskog lizinga, ili donacijom). Datum otuđenja stavke nekretnina, postrojenja i opreme je datum kada primalac preuzima kontrolu nad tom stavkom u skladu sa zahtevima za određivanje kada je ispunjena obaveza u pogledu performansi iz IFRS 15. IFRS 16 Lizing se primenjuje na otuđenje putem prodaje ili povratnog lizinga.

70 Ako, prema principu za priznavanje iz paragrafa 7 entitet u knjigovodstvenu vrednost nekretnine, postrojenja i opreme prizna troškove zamene nekog dela, onda on prestaje da priznaje knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela, bez obzira da li je zamenjeni deo amortizovan odvojeno. Ako entitetu nije izvodljivo utvrđivanje knjigovodstvene vrednosti zamenjenog dela, on može da koristi troškove zamene kao pokazatelj iznosa nabavne vrednosti zamenjenog dela u vreme kad je isti stečen ili izgrađen.

71 Dobitak ili gubitak koji nastane zbog prestanka priznavanja nekretnine, postrojenja i opreme se utvrđuje kao razlika između neto dobitaka od otuđenja, ako ih ima i knjigovodstvene vrednosti stavke.

72 Iznos naknade koji treba da se uključi u dobitak ili gubitak koji nastaje od prestanka priznavanja neke stavke nekretnina, postrojenja i opreme, određuje se u skladu sa zahtevima za određivanje cene transakcije u paragrafima 47-52 standarda IFRS 15. Naknadne promene procenjenog iznosa naknade uključenog u dobitak ili gubitak treba da se računovodstveno obuhvate u skladu sa zahtevima standarda IFRS 15 koji se odnose na promene u ceni transakcije.

Obelodanjivanje

73 Za svaku stavku nekretnina, postrojenja i opreme u finansijskim izveštajima se obelodanjuje sledeće:

(a) osnove za odmeravanje korišćene kod utvrđivanja bruto knjigovodstvene vrednosti;

(b) korišćene metode amortizacije;

(c) korišćeni koristan vek trajanja ili stope amortizacije;

(d) bruto knjigovodstvena vrednost i akumulirana amortizacija (zajedno sa akumuliranim gubicima usled umanjenja vrednosti) na početku i na kraju perioda; i

(e) usklađivanje knjigovodstvene vrednosti na početku i na kraju perioda pokazujući:

(i) naknadna povećanja;

(ii) sredstva klasifikovana kao ona koja se drže za prodaju ili uključena u grupu sredstava za otuđivanje klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju u skladu sa IFRS 5 i druga otuđenja;

(iii) sticanje putem poslovnih kombinacija;

(iv) povećanja i smanjenja koja su nastala kao rezultat revalorizacije, u skladu s paragrafima 31, 39 i 40, i kao rezultat gubitaka usled umanjenja vrednosti koji su priznati ili poništeni u ukupnom ostalom rezultatu, u skladu sa IAS 36;

(v) gubitke usled umanjenja vrednosti priznate u bilansu uspeha u skladu sa IAS 36;

(vi) gubitke usled umanjenja vrednosti priznate u bilansu uspeha u skladu sa IAS 36;

(vii) amortizacija;

(viii) neto kursne razlike koje nastaju prilikom prevođenja finansijskih izveštaja iz funkcionalne valute u valutu kojoj se vrši prezentacija izveštaja, uključujući prevođenje inostranih poslovanja u valutu u kojoj entitet predstavlja svoje izveštaje; i

(ix) ostale promene.

74 U finansijskim izveštajima se takođe obelodanjuje:

(a) postojanje i iznosi ograničenja vlasništva, kao i nekretnine, postrojenja i opreme koji su založeni kao garancija za obaveze;

(b) iznos izdataka priznatih u knjigovodstvenu vrednost nekretnine, postrojenja i opreme u toku njihove izgradnje;

(c) iznos ugovornih obaveza za nabavku nekretnina, postrojenja i opreme; i

(d) ukoliko nije zasebno obelodanjen u izveštaju o ukupnom rezultatu, iznos naknade od trećih strana za nekretnine, postrojenja i opremu čija je vrednost umanjena, koje su izgubljene ili su date, a koji su uključeni u bilans uspeha.

75 Izbor metoda amortizacije i utvrđivanje veka upotrebe sredstava stvar je procene. Zbog toga, obelodanjivanje usvojenih metoda i procenjenog korisnog veka ili stopa amortizacije pruža korisnicima finansijskih izveštaja informacije koje im omogućavaju da preispitaju politike koje je menadžment odabrao i da ih uporede sa drugim entitetima. Zbog sličnih razloga, neophodno je obelodaniti:

(a) amortizaciju, bilo da je priznata u bilansu uspeha ili kao deo nabavne vrednosti drugih sredstava, u toku perioda; i

(b) akumuliranu amortizaciju na kraju perioda.

76 U skladu sa IAS 8, entitet obelodanjuje prirodu i efekat promene računovodstvene procene koja utiče na tekući period ili se očekuje da će uticati na naredne periode. Kada se radi o nekretninama, postrojenjima i opremi, takva obelodanjivanja mogu proizaći iz promena u procenama:

(a) rezidualne vrednosti;

(b) procenjenih troškova demontaže, uklanjanja ili obnove nekretnina, postrojenja i opreme;

(d) metoda amortizacije.

77 Ako se nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju u revalorizovanim iznosima, pored obelodanjivanja zahtevanih u skladu sa IFRS 13 obelodanjuje se sledeće:

(a) datum kada je izvršena revalorizacija;

(b) da li je u njoj učestvovao nezavisni procenitelj;

(c)-(d) [brisan]

(e) knjigovodstvenu vrednost svake revalorizovane klase nekretnina, postrojenja i opreme koja bi bila priznata da su sredstva knjižena po modelu nabavne vrednosti; i

(f) revalorizacione rezerve koje ukazuju na promene u datom periodu i svako ograničenje u raspodeli njegovog salda akcionarima.

78 Pored informacija koje se zahtevaju u skladu sa paragrafima 73 (e)(iv)-(vi), entitet obelodanjuje informacije o nekretninama, postrojenjima i opremi čija je vrednost umanjena, u skladu sa IAS 36.

79 Korisnici finansijskih izveštaja, za svoje potrebe mogu takođe smatrati relevantnim i sledeće informacije:

(a) knjigovodstvenu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme koji se privremeno ne koriste;

(b) bruto knjigovodstvenu vrednost svake potpuno amortizovane nekretnine, postrojenja i opreme koja je još u upotrebi;

(c) knjigovodstvenu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme koje su povučene iz aktivne upotrebe i koje nisu klasifikovane kao sredstva koja se drže za prodaju u skladu sa IFRS 5; i

(d) kada se koristi model nabavne vrednosti, fer vrednost nekretnina, postrojenja i opreme u slučaju kada se ona znatno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Zbog toga se entiteti podstiču da obelodanjuju ove iznose.

Prelazne odredbe

80 Zahtevi iz paragrafa 24-26 u vezi sa početnim merenjem nekretnina, postrojenja i opreme, nabavljenih u transakciji razmene sredstava, primenjuju se unapred samo za buduće transakcije.

80A Paragraf 35 je izmenjen kao posledica Ciklusa godišnjih poboljšanja 2010-2012. Entitet treba da primenjuje ove izmene na sve revalorizacije priznate u godišnjim periodima koji počinju na datum prve primene izmena ili kasnije, i u neposredno prethodećem godišnjem periodu. Entitet takođe može da prezentuje korigovane uporedne informacije za bilo koje ranije prezentovane periode, ali od njega se ne zahteva da to radi. Ako entitet prezentuje nekorigovane uporedne informacije za bilo koje ranije prezentovane periode, on mora jasno da identifikuje informacije koje nisu korigovane, da navede da su prezentovane na drugačijoj osnovi i da objasni tu osnovu.

80B U izveštajnom periodu kada se prvi put primenjuje Poljoprivreda: Višegodišnji zasadi (Izmene standarda IAS 16 i IAS 41), entitet ne mora da obelodanjuje kvantitativne informacije koje su zahtevane paragrafom 28(f) standarda IAS 8 za tekući period. Međutim, entitet treba da prezentuje kvantitativne informacije koje se zahtevaju paragrafom 28(f) standarda IAS 8 za svaki prezentovani prethodni period.

80C Entitet može da odabere da odmerava stavku višegodišnjeg zasada po njenoj fer vrednosti na početku najranijeg perioda prezentovanog u finansijskim izveštajima za izveštajni period u kom entitet prvi put primenjuje Poljoprivreda: Višegodišnji zasadi (Izmene standarda IAS 16 i IAS 41), i koristi tu fer vrednost kao njenu procenjenu vrednost na taj datum. Sve razlike između prethodne knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti se priznaju u početnoj neraspoređenoj dobiti na početku najranijeg prezentovanog perioda.

Datum stupanja na snagu

81 Entiteti primenjuju ovaj standard za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj standard za period koji počinje pre 1. januara 2005. godine, on obelodanjuje tu činjenicu.

81A Entitet primenjuje izmene paragrafa 3 za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006 godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje IFRS 6 za neki raniji period, izmene se takođe primenjuju za raniji period.

81B Objavljivanjem IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Osim toga su izmenjeni i paragrafi 39, 40 i 73(e)(iv). Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.

81C Objavljivanjem IFRS 3 Poslovne kombinacije (revidiranog 2008. godine) izmenjen je paragraf 44. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IFRS 3 (revidiran 2008. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmenu za taj raniji period.

81D Paragrafi 6 i 69 su izmenjeni a paragraf 68A dodat u okviru Poboljšanja IFRS koja su objavljena u maju 2008. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu i istovremeno primenjuje povezane izmene IAS 7 Izveštaj o tokovima gotovine.

81E Paragraf 5 je izmenjen u okviru Poboljšanja IFRS objavljenih u maju 2008. godine. Entitet primenjuje ove izmene prospektivno za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena ukoliko entitet istovremeno primenjuje izmene paragrafa 8, 9, 22, 48, 53, 53A, 53B, 54, 57 i 85B standarda IAS 40. Ako entitet primeni ovu izmenu za neki raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

81F Objavljivanjem IFRS 13, koji je izdat u maju 2011. godine, izmenjena je definicija fer vrednosti u paragrafu 6, izmenjeni su paragrafi 26, 35 i 77, i paragrafi 32 i 33 su obrisani. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 13.

81G Objavljivanjem Ciklusa godišnjih poboljšanja 2009-2011., u maju 2012. godine, izmenjen je paragraf 8. Entitet primenjuje tu izmenu retrospektivno u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške za godišnje periode koji počinju 1. januara 2013. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primeni ovu izmenu za neki raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

81H Objavljivanjem Ciklusa godišnjih poboljšanja 2010-2012, u decembru 2013. godine, izmenjen je paragraf 35 i dodat paragraf 80A. Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2014. ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ove izmene za raniji period, treba da obelodani tu činjenicu.

81I Objavljivanjem Razjašnjenja prihvatljivih metoda depresijacije i amortizacije (izmene standarda IAS 16 i IAS 38), u maju 2014, izmenjen je paragraf 56 i dodat paragraf 62A. Entitet treba da primenjuje ove izmene prospektivno za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2016. ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ove izmene za raniji period, treba da obelodani tu činjenicu.

81J Objavljivanjem standarda IFRS 15, Prihod od ugovora sa kupcima, u maju 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 68A, 69 i 72. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 15.

81K Objavljivanjem Poljoprivrede: Višegodišnji zasadi (Izmene standarda IAS 16 i IAS 41), u junu 2014, izmenjeni su paragrafi 3,6 i 7 i dodati paragrafi 22A i 80B-80C. Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2016. ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ove izmene za raniji period, treba da obelodani tu činjenicu. Entitet treba da primenjuje ove izmene retrospektivno, u skladu sa IAS 8, osim kao što je navedeno u paragrafu 80C.

81L Objavljivanjem standarda IFRS 16 Lizing, u januaru 2016. godine, obrisani su paragrafi 4 i 27, i izmenjeni su paragrafi 5, 10, 44 i 68-69. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 16.

81M [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

Povlačenje ostalih saopštenja

82 Ovaj standard zamenjuje IAS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema (revidiran 1998. godine).

83 Ovaj standard zamenjuje sledeća Tumačenja:

(a) SIC6 Troškovi modifikovanja postojećeg softvera;

(b) SIC14 Nekretnine, postrojenja i oprema - naknade po osnovu umanjenja vrednosti ili gubitka sredstava; i