MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 29Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama¹("Sl. glasnik RS", br. 123/2020) |
1 Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje, uključujući i konsolidovane finansijske izveštaje, svakog entiteta čija je funkcionalna valuta hiperinflatorne privrede.
2 U hiperinflatornoj privredi izveštavanje o rezultatima poslovanja i finansijskoj poziciji u domaćoj valuti nije upotrebljivo bez preračunavanja. Novac gubi kupovnu moć takvom brzinom da je upoređivanje iznosa iz transakcija i drugih događaja koji su nastajali u različito vreme, čak u okviru istog obračunskog perioda, obmanjujuće.
3 Ovaj standard ne ustanovljava apsolutnu stopu u vezi sa kojom se smatra da će se javiti hiperinflacija. Stvar je prosuđivanja kada je neophodno preračunavanje finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom. Na hiperinflaciju ukazuju karakteristike ekonomskog okruženja jedne zemlje, koje obuhvataju, iako nisu ograničene, na sledeće:
(a) većina stanovništva preferira da čuva svoje bogatstvo u nemonetarnim sredstvima ili u relativno stabilnoj stranoj valuti. Iznosi koji se poseduju u domaćoj valuti investiraju se odmah, da bi se sačuvala kupovna moć;
(b) većina stanovništva uzima u obzir monetarne iznose, koji nisu izraženi u domaćoj valuti već u relativno stabilnoj stranoj valuti. Cene mogu biti navedene u toj valuti;
(c) prodaje i kupovine na kredit vrše se po cenama koje kompenzuju očekivani gubitak kupovne moći u toku perioda kreditiranja, čak i ako je taj period kratak;
(d) kamatne stope, zarade i cene vezuju se za indeks cena; i
(e) kumulativna stopa inflacije tokom tri godine približava se iznosu od 100% ili ga premašuje.
4 Preporučljivo je da svi entiteti koji izveštavaju u valuti iste hiperinflatorne privrede primenjuju ovaj standard od istog datuma. Ipak, ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje svakog entiteta od početka izveštajnog perioda u kom se identifikuje postojanje hiperinflacije u zemlji u čijoj valuti se izveštava.
__________
1 U okviru Poboljšanja IFRS, objavljenih u maju
2008. godine, Odbor je izmenio terminologiju korišćenu u IAS 29 radi doslednosti sa ostalim
IFRS, i to: (a) ’tržišna vrednost’ je izmenjena u ’fer vrednost’, i (b) ’rezultati poslovanja’
i ’neto prihodi’ su izmenjenu u ’dobitak ili gubitak’.
Preračunavanje finansijskih izveštaja
5 Cene se vremenom menjaju kao rezultat različitih konkretnih ili opštih političkih, ekonomskih i društvenih uticaja. Konkretni uticaji kao što su promene ponude i tražnje i tehnološke promene, mogu prouzrokovati da pojedinačne cene značajno rastu ili opadaju i to nezavisno jedna od druge. Pored toga, opšti uticaji mogu da rezultiraju promenama opšteg nivoa cena i stoga i promenom opšte kupovne moći novca.
6 Entiteti koji finansijske izveštaje pripremaju na računovodstvenoj osnovi istorijskog troška to rade bez obzira na promene opšteg nivoa cena ili povećanja konkretnih cena priznate imovine ili obaveza. Izuzetak je imovina ili obaveze za koje se od entiteta zahteva ili entitet odluči da ih meri po fer vrednosti. Na primer nekretnine, postrojenja i oprema mogu da se revalorizuju na fer vrednost a za biološka sredstva se generalno zahteva odmeravanje po fer vrednosti. Međutim, neki entiteti prezentuju finansijske izveštaje koji su zasnovani na pristupu tekućeg troška koji odražava efekte promena konkretnih cena posedovane imovine.
7 U hiperinflatornoj privredi finansijski izveštaji, bilo da su zasnovani na pristupu istorijskog troška ili na pristupu tekućeg troška, su korisni samo ukoliko su iskazani mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda. Kao rezultat ovaj se standard primenjuje na finansijske izveštaje entiteta koji izveštavaju u valuti hiperinflatorne privrede. Prezentacija informacija koje se zahtevaju ovim standardom, kao dopuna nepreračunatim finansijskim izveštajima, nije dopuštena. Takođe, ne podstiče se odvojena prezentacija finansijskih izveštaja pre preračunavanja.
8 Finansijski izveštaji entiteta koji izveštava u valuti hiperinflatorne privrede, bilo da su zasnovani na pristupu istorijskog troška ili pristupu tekućeg troška, iskazuju se u mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda. Odgovarajuće brojke za prethodni period, koje se zahtevaju po IAS 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja (revidiran 2007. godine) i svaka informacija u vezi sa ranijim periodima, takođe se iskazuje mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda. Za svrhe prezentovanja uporednih iznosa iskazanih u različitoj valuti prezentacije primenjuju se paragrafi 42(b) i 43 IAS 21 Efekti promena deviznih kurseva.
9 Dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji se uključuje u neto dobitak ili gubitak i odvojeno obelodanjuje.
10 Preračunavanje finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom zahteva primenu izvesnih procedura, kao i primenu prosuđivanja. Dosledna primena tih procedura i prosuđivanja iz perioda u period je važnija od preciznosti rezultirajućih iznosa obuhvaćenih preračunatim finansijskim izveštajima.
Finansijski izveštaji po istorijskom trošku
Izveštaj o finansijskoj poziciji
11 Iznosi u bilansu stanja koji nisu već iskazani mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena.
12 Monetarne stavke se ne preračunavaju zbog toga što su one već iskazane monetarnim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda. Monetarne stavke su novac koji se drži i stavke koje se primaju ili isplaćuju u novcu.
13 Imovina i obaveze koje su na osnovu sporazuma vezane za promene cena, kao što su obveznice i zajmovi vezani za indekse, koriguju se u skladu sa sporazumom kako bi se ustanovio neizmireni iznos na kraju izveštajnog perioda. Ove stavke se knjiže po ovom korigovanom iznosu u preračunatom bilansu stanja.
14 Sva ostala imovina i obaveze su nemonetarne. Neke nemonetarne stavke se knjiže po iznosima važećim na kraju izveštajnog perioda, kao što su neto ostvariva vrednost i fer vrednost, tako da se one ne preračunavaju. Sva ostala nemonetarna imovina i obaveze se preračunavaju.
15 Većina nemonetarnih stavki se knjiži po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja ili nabavnoj vrednosti/ceni koštanja umanjenoj za amortizaciju; tako da su iskazane po iznosima važećim na datum njihovog pribavljanja. Preračunata nabavna vrednost/cena koštanja, ili nabavna vrednost/cena koštanja umanjena za amortizaciju, svake stavke, utvrđuje se tako što se na njen istorijski trošak i kumuliranu amortizaciju primenjuje promena opšteg indeksa cena od datuma nabavke do kraja izveštajnog perioda. Na primer, nekretnine, postrojenja i oprema, zalihe sirovina i robe, gudvil, patenti, robne marke i slična imovina se preračunavaju od datuma njihove kupovine. Zalihe polugotovih i gotovih proizvoda preračunavaju se od datuma nastanka troškova nabavke i konverzije.
16 Detaljna evidencija datuma pribavljanja nekretnina, postrojenja i opreme, može biti nedostupna može biti nemoguće proceniti je. U tim retkim okolnostima, može biti neophodno da se, u prvom periodu primene ovog standarda, koristi nezavisna profesionalna procena vrednosti stavki, kao osnove za njihovo preračunavanje.
17 Opšti indeks cena može biti nedostupan za periode za koje se ovim standardom zahteva preračunavanje nekretnina, postrojenja i opreme. U tim retkim okolnostima može biti neophodno da se koristi procena zasnovana, na primer, na kretanjima deviznog kursa funkcionalne valute i relativno stabilne strane valute.
18 Neke nemonetarne stavke se knjiže po iznosima važećim na sve druge datume osim datuma pribavljanja ili datuma bilansa stanja. Na primer, nekretnine, postrojenja i oprema koja je revalorizovana na neki raniji datum. U tim slučajevima, knjigovodstvene vrednosti se preračunavaju od datuma revalorizacije.
19 Preračunati iznos nemonetarne stavke umanjuje se u skladu sa odgovarajućim IFRS kada prevazilazi svoj nadoknadivi iznos. Na primer, preračunati iznosi nekretnina, postrojenja i opreme, gudvila, patenata i robnih marki umanjuju se do nadoknadivog iznosa a preračunati iznosi zaliha umanjuju se na neto ostvarivu vrednost.
20 Entitet u koji je investirano i koji se računovodstveno obuhvata po metodu udela (equity method), može izveštavati u valuti hiperinflatorne privrede. Bilans stanja i bilans uspeha, takvog entiteta se preračunavaju u skladu sa ovim standardom kako bi se izračunao udeo investitora u neto imovini entiteta u koji je investirano i dobitka ili gubitka. Kada su preračunati finansijski izveštaji entiteta u koji je investirano, iskazani u stranoj valuti, vrši se njihovo prevođenje po zaključnom kursu.
21 Uticaj inflacije se obično priznaje u troškovima pozajmljivanja. Nije adekvatno da se i preračunavaju kapitalni izdaci finansirani pozajmicom i da se kapitalizuje onaj deo troškova pozajmljivanja kojim se kompenzuje inflacija tokom istog perioda. Taj deo troškova pozajmljivanja priznaje se kao rashod u periodu u kom su troškovi nastali.
22 Entitet može pribavljati imovinu prema aranžmanu koji dopušta da se plaćanje odloži bez eksplicitnih troškova kamate. Tamo gde nije izvodljivo pripisati iznos kamate, takva imovina se prepravlja od datuma plaćanja, a ne od datuma nabavke.
23 [Brisan]
24 Na početku prvog perioda primene ovog standarda, komponente vlasničkog kapitala, izuzimajući neraspoređene dobitke i svaki revalorizacioni višak, preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena od datuma kada su komponente nastale po osnovu ulaganja ili na neki drugi način. Svaki revalorizacioni višak nastao u prethodnim periodima se eliminiše. Preračunati neraspoređeni dobici se izvode iz svih ostalih iznosa u preračunatom bilansu stanja.
25 Na kraju prvog perioda i u narednim periodima, sve komponente vlasničkog kapitala se preračunavaju primenom opšteg indeksa cena od početka perioda ili datuma ulaganja, ukoliko je taj datum kasniji. Promene kapitala tokom perioda obelodanjuju se u skladu sa IAS 1.
Izveštaj o ukupnom rezultatu
26 Ovaj standard zahteva da su sve stavke u bilansu uspeha iskazane mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda. Zbog toga sve iznose treba prepraviti primenom promene opšteg indeksa cena od datuma kada su stavke prihoda i rashoda inicijalno evidentirane u finansijskim izveštajima.
Dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji
27 U periodu inflacije, entitet čiji je iznos monetarnih sredstava veći od iznosa monetarnih obaveza gubi kupovnu moć, a entitet čiji je iznos monetarnih obaveza veći od iznosa monetarnih sredstava dobija kupovnu moć u meri u kojoj imovina i obaveze nisu vezane za nivo cena. Ovaj dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji se može izvesti kao razlika koja je rezultat prepravljanja nemonetarne imovine, vlasničkog kapitala i stavki u bilansu uspeha i korigovanja imovine i obaveza koje su vezane za indeks. Dobitak ili gubitak se mogu proceniti primenom promene opšteg indeksa cena na ponderisani prosek razlike između monetarnih sredstava i monetarnih obaveza za taj period.
28 Dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji uključuje se u bilans uspeha. Korigovanje one imovine i obaveza koje su na osnovu sporazuma vezane za promene cena izvršeno u skladu sa paragrafom 13 se prebija sa dobitkom ili gubitkom na neto monetarnoj poziciji. Druge stavke prihoda i rashoda, kao što su prihod i rashod po osnovu kamate, i kursne razlike vezane za investirana ili pozajmljena sredstva, takođe su povezane sa neto monetarnom pozicijom. Iako se takve stavke obelodanjuju odvojeno, može biti korisno da se one prezentuju zajedno sa dobitkom ili gubitkom na neto monetarnoj poziciji u bilansu uspeha.
Finansijski izveštaji po tekućem trošku
Izveštaj o finansijskoj poziciji
29 Stavke iskazane po tekućem trošku se ne preračunavaju zbog toga što su one već iskazane mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda. Ostale stavke u bilansu stanja se preračunavaju u skladu sa paragrafima 11 do 25.
Izveštaj o ukupnom rezultatu
30 Bilans uspeha po tekućem trošku, pre prepravljanja, generalno izveštava o troškovima koji su bili tekući u vreme u nastanka relevantnih transakcija ili događaja. Troškovi prodaje i amortizacija se evidentiraju po tekućim troškovima u vreme potrošnje; prodaja i drugi rashodi se evidentiraju po novčanim iznosima u trenutku njihovog nastanka. Zbog toga, sve iznose treba preračunati u mernu jedinicu koja je važeća na kraju izveštajnog perioda, primenom opšteg indeksa cena.
Dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji
31 Dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji se obračunava u skladu sa paragrafima 27 i 28.
Porezi
32 Preračunavanje finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom može prouzrokovati razlike između knjigovodstvene vrednosti pojedinačne imovine i obaveza u bilansu stanja i njihovih poreskih osnovica. Ove razlike se obračunavaju u skladu sa IAS 12 – Porezi na dobitak.
Izveštaj o tokovima gotovine
33 Ovaj standard zahteva da se sve stavke u izveštaju o tokovima gotovine iskazuju mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda.
Korespondirajuće brojke
34 Korespondirajuće brojke za prethodni izveštajni period, bilo da su zasnovane na pristupu istorijskog troška ili na pristupu tekućeg troška, preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena tako da se komparativni uporedni finansijski izveštaji prezentuju mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda. Informacije koje se obelodanjuju u vezi sa ranijim periodima, se iskazuju, takođe, mernim jedinicama važećim na kraju izveštajnog perioda. Za svrhe prezentacije uporednih iznosa u različitoj valuti prezentacije primenjuju se paragrafi 42(b) i 43 IAS 21.
Konsolidovani finansijski izveštaji
35 Matični entitet, koji izveštava u valuti hiperinflatorne privrede može imati zavisne entitete koji takođe izveštavaju u valutama hiperinflatorne privrede. Finansijski izveštaji svakog takvog zavisnog entiteta treba da se preračunavaju primenom opšteg indeksa cena zemlje u čijoj se valuti izveštava, pre nego što se uključe u konsolidovane finansijske izveštaje koje objavljuje matični entitet. Kada je u pitanju zavisni entitet u inostranstvu, njegovi preračunati finansijski izveštaji se prevode po zaključnom kursu. Finansijski izveštaji zavisnih entiteta koji ne izveštavaju u valutama hiperinflatornih privreda tretiraju se u skladu sa IAS 21.
36 Ukoliko se konsoliduju finansijski izveštaji sa izveštajnim periodima koji se završavaju na različite datume, sve stavke, bilo da su nemonetarne ili monetarne, treba da se preračunavaju u mernim jedinicama važećim na datum konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Izbor i korišćenje opšteg indeksa cena
37 Preračunavanje finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom zahteva korišćenje opšteg indeksa cena koji odražava promene opšte kupovne moći. Preporučljivo je da svi entiteti koji izveštavaju u valuti iste privrede koriste isti indeks.
Privrede koje prestaju da budu hiperinflatorne
38 Kada privreda prestaje da bude hiperinflatorna, a entitet prestaje da priprema i prezentuje finansijske izveštaje sastavljene u skladu s ovim standardom, tretira iznose iskazane u mernoj jedinici važećoj na kraju prethodnog izveštajnog perioda, kao osnovu za knjigovodstvene vrednosti u svojim narednim finansijskim izveštajima.
39 Vrše se sledeća obelodanjivanja:
(a) činjenice da su finansijski izveštaji i korespondirajuće brojke za prethodne periode preračunati za promene opšte kupovne moći funkcionalne valute i, da su kao rezultat toga saopštene mernom jedinicom važećom na kraju izveštajnog perioda;
(b) da li su finansijski izveštaji zasnovani na pristupu istorijskog troška ili na pristupu tekućeg troška; i
(c) izvor i nivo indeksa cena na kraju izveštajnog perioda i promene indeksa u tekućem i prethodnom izveštajnom periodu.
40 Obelodanjivanja koja se zahtevaju ovim standardom su potrebna za pojašnjavanje osnove postupka sa efektima inflacije u finansijskim izveštajima. Ona su takođe namenjena obezbeđivanju drugih informacija neophodnih za razumevanje te osnove i rezultirajućih iznosa.
41 Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje za periode koji počinju 1. januara 1990. godine ili kasnije.