MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 38Nematerijalna imovina("Sl. glasnik RS", br. 123/2020) |
1 Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni tretman nematerijalne imovine kojom se nisu posebno bavili drugi računovodstveni standardi. Ovim standardom se zahteva da entitet prizna nematerijalnu imovinu ako, i samo ako, su zadovoljeni određeni kriterijumi. Ovim standardom se takođe definiše način odmeravanja knjigovodstvene vrednosti nematerijalne imovine i zahtevaju se određena obelodanjivanja o nematerijalnoj imovini.
2 Ovaj standard treba da se primenjuje pri računovodstvom obuhvatanju nematerijalne imovine, izuzev:
(a) nematerijalne imovine koja se nalazi u delokrugu drugih standarda;
(b) finansijskih sredstava, kao što je definisano u IAS 32 - Finansijski instrumenti: Prezentacija;
(c) priznavanje i odmeravanje sredstava za istraživanje i procenjivanje (videti IFRS 6 Istraživanje i procenjivanje mineralnih resurs a); i
(d) kod izdataka po osnovu razvoja i ekstrakcije minerala, nafte, prirodnog gasa i sličnih neobnovljivih resursa.
3 Ukoliko se nekim drugim Međunarodnim računovodstvenim standardom obrađuje neka posebna vrsta nematerijalne imovine, entitet primenjuje taj standard umesto ovog standarda. Na primer, ovaj standard se ne primenjuje na:
(a) nematerijalnu imovinu koju entitet drži radi prodaje u redovnom toku poslovanja (videti IAS 2 - Zalihe);
(b) odložena poreska sredstva (videti IAS 12 - Porez na dobitak);
(c) ugovore o lizingu nematerijalne imovine koji se računovodstveno obuhvataju u skladu sa standardom IFRS 16 Lizing;
(d) sredstva koja proističu iz primanja zaposlenih (videti IAS 19 - Primanja zaposlenih);
(e) finansijska sredstva kako su definisana u IAS 32. Priznavanje i odmeravanje nekih finansijskih sredstava je pokriveno IFRS 10 - Konsolidovani finansijski izveštaji, IAS 27 - Pojedinačni finansijski izveštaji i IAS 28 - Investicije upridružene entitetei zajedničke poduhvate;
(f) gudvil stečen u poslovnoj kombinaciji (videti IFRS 3 - Poslovne kombinacije);
(g) odložene troškove sticanja i nematerijalnu imovinu, koji proističu iz ugovornih prava osiguravača po osnovu ugovora o osiguranju iz delokruga IFRS 4 - Ugovori o osiguranju. U IFRS 4 su utvrđeni posebni zahtevi za obelodanjivanjem tih odloženih troškova sticanja, ali ne i nematerijalne imovine. Stoga se zahtevi za obelodanjivanjem iz ovog standarda primenjuju na ovu nematerijalnu imovinu;
(h) stalnu nematerijalnu imovinu, klasifikovanu kao imovina koja se drži za prodaju (ili uključenu u grupu za otuđenje koja se klasifikuje kao grupa koja se drži za prodaju), u skladu sa IFRS 5 - Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koje prestaju;
(i) prihodi koji proističu iz ugovora sa kupcima koji su priznati u skladu sa IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima.
4 Neka nematerijalna imovina može biti sadržana u fizičkoj supstanci, kao što je kompakt disk (u slučaju kompjuterskog softvera) pravna dokumentacija (za patente ili licence) ili film. Kada određuje da li neku imovinu koja sadrži i element i nematerijalnog i materijalnog treba tretirati prema IAS 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema ili kao nematerijalnu imovinu prema ovom standardu, entitet koristi rasuđivanje da bi procenio koji element je značajniji. Na primer, kompjuterski softver - za mašinu alatku koja se kontroliše kompjuterom, koja ne može da funkcioniše bez tog specifičnog softvera kao sastavnog dela povezanog sa hardverom, te se i tretira kao nekretnina, postrojenje i oprema. Isto važi i za operativni sistem računara. Kada softver nije sastavni deo hardvera, kompjuterski softver se tretira kao nematerijalna imovina.
5 Ovaj standard se, između ostalog, primenjuje i na izdatke oglašavanja, obuke, započinjanja poslovanja, istraživanja i razvoja. Aktivnosti istraživanja i razvoja su usmerene na razvoj znanja. Stoga, iako rezultat ovih aktivnosti može biti i imovina sa fizičkom suštinom (na primer, prototip) fizički element ove imovine je sekundaran u odnosu na njegovu nematerijalnu komponentu, a to je znanje sadržano u njemu.
6 Prava korisnika lizinga po osnovu ugovora o licencama, za predmete kao što su igrani filmovi, video-snimci, drame, rukopisi, patenti i autorska prava spadaju u delokrug ovog standarda i isključena su iz delokruga IFRS 16.
7 Do isključivanja iz delokruga nekog standarda može doći ukoliko su aktivnosti ili transakcije toliko specijalizovane da pokreću određena računovodstvena pitanja koja je možda potrebno tretirati na neki drugi način. Takva pitanja se javljaju kod obračunavanja izdataka istraživanja u cilju pronalaženja ili razvoja i vađenja nafte, gasa, ili mineralnih zaliha u ekstraktivnoj industriji i u slučaju ugovora o osiguranju. Stoga se ovaj standard ne primenjuje na izdatke po osnovu takvih aktivnosti i ugovora. Međutim, ovaj standard se primenjuje na drugu upotrebljenu nematerijalnu imovinu (kao što je kompjuterski softver) i na druge izdatke (kao što su troškovi započinjanja poslovanja) nastale u ekstraktivnoj industriji ili u entitetima za osiguranje.
8 U ovom standardu korišćeni su sledeći termini sa određenim značenjem:
Amortizacija je sistematska alokacija (na troškove) amortizacionog iznosa nematerijalne imovine tokom njenog korisnog veka.
Sredstvo je resurs:
(a) koji entitet kontroliše kao rezultat prošlih događaja; i
(b) od kog se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi u entitet.
Knjigovodstvena vrednost je iznos po kom se imovina (sredstvo) priznaje u izveštaju o finansijskoj poziciji nakon oduzimanja akumulirane depresijacije (amortizacije) i akumuliranih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti.
Nabavna vrednost je iznos gotovine ili gotovinskog ekvivalenta koji je plaćen ili fer vrednost druge nadoknade date za potrebe sticanja sredstva u vreme sticanja ili izgradnje ili ukoliko je primenljivo iznos pripisan tom sredstvu kada je početno priznato u skladu sa posebnim zahtevima drugih IFRS-ova npr. IFRS 2 Plaćanje na osnovu akcija.
Iznos koji se amortizuje jeste nabavna vrednost sredstva ili drugi iznos koji zamenjuje tu vrednost (u finansijskim izveštajima) umanjen za preostalu (rezidualnu) vrednost.
Razvoj je primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju.
Specifična vrednost entiteta je sadašnja vrednost tokova gotovine koje entitet očekuje da će ostvariti kontinuiranom upotrebom datog sredstva i njegovim otuđenjem na kraju njegovog korisnog veka ili koje očekuje da će nastati prilikom izmirivanja obaveze.
Fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja. (videti IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti)
Gubitak od umanjenja vrednosti (imparitetni gubitak) je iznos za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegovog nadoknadivog iznosa.
Nematerijalna imovina je nemonetarna imovina bez fizičke suštine koja se može identifikovati.
Monetarna sredstva su novac koji se drži i sredstva koja treba da se dobiju u fiksnim ili odredivim novčanim iznosima.
Istraživanje je originalno i planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja.
Rezidualna vrednost je procenjeni iznos koji bi entitet primio danas ako bi otuđio sredstvo, nakon odbijanja procenjenih troškova otuđenja i pod pretpostavkom da je sredstvo već na kraju svog korisnog veka i u stanju koje se očekuje na kraju njegovog korisnog veka.
Korisni vek je:
(a) vremenski period u toku kog se očekuje da će imovina entitetu biti raspoloživa za korišćenje; ili
(b) broj proizvodnih ili sličnih jedinica, koje entitet očekuje da proizvede tim sredstvom.
Nematerijalna imovina
9 Entiteti često troše resurse, ili stvaraju obaveze, prilikom sticanja, razvoja, održavanja ili poboljšavanja nematerijalnih resursa, kao što su naučno i tehničko znanje, projektovanje i implementacija novih procesa ili sistema, licence, intelektualna svojina, tržišno znanje i trgovačke marke (uključujući zaštitne znakove i izdavačke naslove). Uobičajeni primeri stavki koje su obuhvaćene ovim širokim nazivima su kompjuterski softver, patenti, autorska prava, igrani filmovi, liste kupaca, hipotekarno uslužna prava, dozvole za ribarenje, uvozne kvote, franšize, odnosi prema kupcima ili dobavljačima, lojalnost kupaca, učešće na tržištu i marketinška prava.
10 Definiciju nematerijalne imovine ne zadovoljavaju sve stavke opisane u paragrafu 8, kao što su mogućnost identifikacije, kontrola nad resursom i postojanje buduće ekonomske koristi. Ukoliko stavka iz delokruga ovog standarda ne zadovoljava definiciju nematerijalne imovine, izdaci njenog sticanja ili internog generisanja se priznaju kao rashod kada nastanu. Međutim, ako je stavka stečena u poslovnoj kombinaciji, ona čini deo gudvila priznatog na datum sticanja (videti paragraf 68).
Mogućnost identifikacije
11 Definicija nematerijalne imovine zahteva da se nematerijalna imovina može identifikovati da bi se jasno razlikovala od gudvila. Gudvil priznat u poslovnoj kombinaciji je sredstvo koje predstavlja buduće ekonomske koristi koje nastaju od drugih sredstava stečenih u poslovnoj kombinaciji koja se ne mogu pojedinačno identifikovati ni zasebno priznati. Buduće ekonomske koristi mogu rezultirati iz sinergije stečenih sredstava koja se mogu identifikovati, ili sredstava koja, pojedinačno, ne ispunjavaju uslove za priznavanje u finansijskim izveštajima.
12 Imovina je prepoznatljiva ako je ili:
(a) odvojiva, odnosno kada se može odvojiti ili odeliti od entiteta i prodati, preneti, licencirati, iznajmiti ili razmeniti, bilo pojedinačno ili zajedno sa povezanim ugovorom, prepoznatljivom imovinom ili obavezom, bez obzira da li entitet ima nameru da to uradi; ili
(b) ili nastaje po osnovu ugovornih ili drugih zakonitih prava, bez obzira da li su ta prava prenosiva ili odvojiva od entiteta ili od drugih prava i obaveza.
Kontrola
13 Entitet kontroliše imovinu ukoliko je u stanju da stekne buduće ekonomske koristi koje proishode iz resursa i da ograniči pristup drugih tim koristima. Sposobnost entiteta da kontroliše buduće ekonomske koristi od nematerijalne imovine obično potiče iz zakonskih prava koja su pravosnažna na sudu. U slučaju odsustva zakonskih prava, teže je demonstrirati kontrolu. Međutim, zakonska pravosnažnost prava nije nužan uslov kontrole, pošto entitet može biti u stanju da kontroliše buduće ekonomske koristi na neki drugi način.
14 Tržišno ili tehničko znanje mogu dovesti do budućih ekonomskih koristi. Entitet kontroliše te koristi ako je, na primer, znanje zaštićeno zakonskim pravima, kao što su autorska prava, ograničenjem trgovinskog ugovora (gde je to dozvoljeno) ili pravnom obavezom zaposlenih da poštuju poverljivost.
15 Entitet može raspolagati kvalifikovanim timom i može biti u stanju da identifikuje dodatne veštine pojedinaca koje će, po obuci, doprinositi budućim ekonomskim koristima. Entitet može takođe očekivati da će osoblje nastaviti da stavlja na raspolaganje svoje veštine entitetu. Međutim, entitet obično nema dovoljnu kontrolu nad očekivanim budućim ekonomskim koristima koje proističu od kvalifikovanog tima i od obuke da bi ove zadovoljile definiciju nematerijalne imovine. Iz sličnog razloga, specifični upravljački ili tehnički talenat verovatno neće zadovoljiti definiciju nematerijalne imovine, osim ako nije zaštićen zakonskim pravima da se on koristi i da se pribave buduće očekivane ekonomske koristi od njega, i ako takođe zadovoljava druge delove definicije.
16 Entitet može imati takav portfolio kupaca ili učešća na tržištu da može očekivati da će zbog napora da izgradi odnose sa kupcima i njihove lojalnosti, ti kupci nastaviti da posluju sa entitetom. Međutim, u odsustvu zakonskih prava da se zaštiti, ili drugih načina da se kontrolišu odnosi sa kupcima ili lojalnost kupaca, entitet obično nema dovoljnu kontrolu nad ekonomskim koristima iz odnosa sa kupcima i njihove lojalnosti da bi takve stavke (na primer, portfolio kupaca, učešće na tržištu, odnos sa kupcima, lojalnost kupaca) zadovoljavale definiciju nematerijalne imovine. U odsustvu zakonskih prava zaštite odnosa sa kupcima, transakcije razmene za iste ili slične neugovorne odnose sa kupcima (osim u slučaju kada su deo poslovne kombinacije) pružaju dokaz da entitet, ipak, može da kontroliše očekivane buduće ekonomske koristi od odnosa sa kupcima. Pošto takve transakcije razmene takođe obezbeđuju dokaz da su odnosi sa kupcima odvojivi, ovi odnosi sa kupcima zadovoljavaju definiciju nematerijalne imovine.
Buduće ekonomske koristi
17 Buduće ekonomske koristi koje pritiču od nematerijalne imovine mogu uključivati i prihod od prodaje proizvoda ili usluga, uštede troškova, ili druge koristi od imovine koju entitet koristi. Na primer, korišćenje intelektualne svojine u proizvodnom procesu može smanjiti buduće troškove proizvodnje, pre nego povećati buduće prihode.
18 Priznavanje neke stavke kao nematerijalne imovine zahteva da entitet pokaže da stavka zadovoljava:
(a) definiciju nematerijalne imovine (videti paragrafe 8-17); i
(b) kriterijume priznavanja (videti paragrafe 21-23).
Ovaj zahtev se odnosi na troškove koji nastaju na početku procesa sticanja ili internog stvaranja nematerijalne imovine, kao i na troškove koji nastaju naknadno u procesu dogradnje, zamene dela ili servisiranja te imovine.
19 Paragrafi 25-32 se bave primenom kriterijuma za priznavanje na zasebno stečene nematerijalne imovine, a paragrafi 33-43 se bave njihovom primenom na nematerijalnu imovinu stečenu u poslovnoj kombinaciji. Paragraf 44 se bavi početnim odmeravanjem nematerijalne imovine stečene uz pomoć državnog davanja, paragrafi 45-47 razmenom nematerijalne imovine, a paragrafi 48-50 postupkom sa interno generisanim gudvilom. Paragrafi 51-67 se bave početnim priznavanjem i odmeravanjem interno generisane nematerijalne imovine.
20 Priroda nematerijalne imovina je takva da se, u mnogim slučajevima, ne vrši dorada te imovine odnosno zamena nekog njenog dela. U skladu sa tim, većina naknadnih izdataka će verovatno održavati očekivane buduće ekonomske koristi sadržane u postojećoj nematerijalnoj imovini pre nego zadovoljiti definiciju nematerijalne imovina i kriterijume za priznavanje iz ovog standarda. Osim toga, često je naknadne izdatke teže pripisati direktno određenoj nematerijalnoj imovini, nego preduzeću u celini. Stoga će samo u retkim slučajevima naknadni izdaci - izdaci nastali nakon početnog priznavanja stečene nematerijalne imovine ili nakon dovršetka procesa internog generisanja nematerijalne imovine - biti priznati u knjigovodstvenoj vrednosti imovine. U skladu sa paragrafom 63, naknadni izdaci u vezi sa zaštitnim znakovima ("brendovima"), impresumima, izdavačkim naslovima, listama kupaca i stavkama sličnim po sadržini (bilo da su eksterno stečene ili interno generisane) uvek se priznaju u bilansu uspeha u trenutku kada nastanu, zbog toga što se takvi izdaci ne razlikuju od izdataka razvoja celog preduzeća.
21 Nematerijalnu imovinu treba priznati ako, i samo ako:
(a) je verovatno da će se buduće ekonomske koristi, koje su pripisive imovini, uliti u entitet; i
(b) ako se nabavna vrednost imovine može pouzdano odmeriti.
22 Entitet procenjuje verovatnoću budućih ekonomskih koristi koristeći razumne i prihvatljive pretpostavke koje predstavljaju najbolju procenu uprave entiteta ukupnih ekonomskih uslova koji će postojati tokom korisnog veka te imovine.
23 Entitet koristi prosuđivanje da proceni stepen izvesnosti koji se vezuje za buduće ekonomske koristi koje su pripisive korišćenju imovine na osnovu dokaza raspoloživih u vreme početnog priznavanja, dajući pri tome veći značaj eksternim dokazima.
24 Nematerijalna imovina se početno odmerava po nabavnoj vrednosti.
Zasebno sticanje
25 Uobičajeno je da, cena koju entitet plaća da bi zasebno stekao nematerijalnu imovinu odražava očekivanja u vezi sa verovatnoćom da će se buduće ekonomske koristi sadržane u imovini uliti u entitet. Drugim rečima, entitet očekuje priliv ekonomskih koristi čak i ako su vreme ili iznos priliva neizvesni. Zbog ovoga kriterijum priznavanja u vezi sa verovatnoćom iz paragrafa 21(a) se uvek smatra ispunjenim za zasebno stečenu nematerijalnu imovinu.
26 Pored toga, nabavna vrednost zasebno stečene nematerijalne imovine se obično može pouzdano odmeriti, posebno kada se naknada za kupovinu vrši u obliku gotovine ili drugih monetarnih sredstava.
27 Nabavna vrednost (cena koštanja) zasebno stečene nematerijalne imovine se sastoji od:
(a) nabavne cene uključujući uvozne carine i poreza po osnovu prometa koji se ne refundira, nakon odbitka trgovinskih popusta i rabata; i
(b) bilo kakvih direktno pripisivih troškova pripreme imovine za namenjenu upotrebu.
28 Primeri direktno pripisivih troškova su:
(a) troškovi primanja zaposlenih (definisanih u IAS 19) nastalih direktno u procesu dovođenja imovine u radno stanje;
(b) profesionalne naknade nastale direktno u procesu dovođenja imovine u radno stanje; i
(c) troškovi testiranja pravilnog funkcionisanja imovine.
29 Primeri izdataka koji ne čine deo nabavne vrednosti nematerijalne imovine su:
(a) troškovi uvođenja novog proizvoda ili usluge (uključujući troškove reklamiranja i promovisanja);
(b) troškovi vođenja poslova na novoj lokaciji ili sa novom grupom kupaca (uključujući troškove obuke osoblja); i
(c) administrativni i drugi opšti režijski troškovi.
30 Priznavanje troškova u knjigovodstvenoj vrednosti nematerijalne imovine prestaje kada se imovina nalazi u stanju potrebnom da bi mogla da funkcioniše na način koji je menadžment predvideo. Stoga, troškovi koji nastanu tokom korišćenja ili ponovnog raspoređivanja nematerijalne imovine ne uključuju se u knjigovodstvenu vrednost te imovine. Na primer, u knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine nisu uključeni sledeći troškovi:
(a) troškovi koji nastaju kada imovina koja može da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment tek treba da se stavi u upotrebu; i
(b) početni gubici poslovanja, kao što su gubici nastali u vreme kada raste potražnja za proizvodima te imovine.
31 Neke aktivnosti nastaju u vezi sa razvojem nematerijalne imovine, ali nisu neophodne da bi imovina bila dovedena u stanje neophodno da bi mogla da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment. Ove sporedne aktivnosti se mogu javiti pre ili u toku aktivnosti razvoja. Pošto sporedne aktivnosti nisu neophodne da bi se imovina dovela u stanje potrebno da bi mogla da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment, prihod i povezani rashodi sporednih aktivnosti priznaju se odmah kao dobitak ili gubitak, i uključuju u odgovarajuće klasifikacije prihoda ili rashoda.
32 Ukoliko je plaćanje za nematerijalnu imovinu odloženo na period duži uobičajenih kreditnih uslova, njena nabavna vrednost je cena gotovinskog ekvivalenta. Razlika između tog iznosa i ukupnih plaćanja se priznaje kao rashod kamate tokom perioda kreditiranja, osim ako se ne kapitalizuje u skladu sa IAS 23 - Troškovi pozajmljivanja.
Sticanje kao deo poslovne kombinacije
33 Prema IFRS 3 Poslovne kombinacije, ukoliko je nematerijalna imovina stečena u poslovnoj kombinaciji, nabavna vrednost te nematerijalne imovine je njena fer vrednost na datum sticanja. Fer vrednost nematerijalne imovine odražava očekivanja tržišnih učesnika na datum sticanja u vezi sa verovatnoćom da će se očekivane buduće ekonomske koristi sadržane u imovini uliti u entitet. Drugim rečima, entitet očekuje priliv ekonomskih koristi čak i ako su vreme ili iznos priliva neizvesni. Dakle, kriterijum priznavanja u vezi sa verovatnoćom iz paragrafa 21(a) se uvek smatra ispunjenim za nematerijalnu imovinu stečenu u poslovnim kombinacijama. Ako je imovina stečena u poslovnoj kombinaciji odvojiva ili nastaje kao rezultat ugovornih ili drugih zakonskih prava, postoji dovoljno informacija za pouzdano odmeravanje fer vrednosti te imovine. Tako se uvek smatra da je kriterijum pouzdanog odmeravanja iz paragrafa 21(b) zadovoljen za nematerijalnu imovinu stečenu u poslovnim kombinacijama.
34 U skladu sa ovim standardom i IFRS 3 (revidiranim 2008. godine), sticalac na datum sticanja priznaje zasebno od gudvila, nematerijalnu imovinu stečenog entiteta, bez obzira da li je ta stečena imovina bila priznata u entitetu pre poslovne kombinacije. To znači da sticalac priznaje kao imovinu, zasebno od gudvila, projekat istraživanja i razvoja stečenog entiteta, ukoliko taj projekat ispunjava definiciju nematerijalne imovine. Projekat istraživanja i razvoja stečenog entiteta zadovoljava definiciju nematerijalne imovine kada:
(a) zadovoljava definiciju imovine; i
(b) može da se identifikuje, odnosno odvoji ili proističe iz ugovornih ili drugih zakonskih prava.
Nematerijalna imovina stečena u poslovnoj kombinaciji
35 Ako je nematerijalna imovina stečena u poslovnoj kombinaciji odvojiva ili nastaje kao rezultat ugovornih ili drugih zakonskih prava, postoji dovoljno informacija za pouzdano odmeravanje fer vrednosti te imovine. Kada, za procene korišćene za odmeravanje fer vrednosti imovine, postoji više mogućih ishoda različite verovatnoće, javlja se neizvesnost u odmeravanju fer vrednosti te imovine.
36 Nematerijalna imovina stečena u poslovnoj kombinaciji može biti odvojiva, ali jedino zajedno sa povezanim ugovorom, utvrdivom imovinom ili obavezom. U takvim slučajevima, sticalac priznaje nematerijalnu imovinu zasebno od gudvila, ali zajedno sa povezanom stavkom.
37 Sticalac može da prizna grupu komplementarne nematerijalne imovine kao jedno sredstvo, pod uslovom da pojedinačna sredstva u grupi imaju sličan korisni vek. Slično tome, termini "zaštitni znak" i "robna marka" se često koriste kao sinonimi za trgovačke i druge marke. Međutim, prvopomenuti su opšti marketinški termini koji se najčešće koriste za označavanje grupe komplementarnih sredstava kao što je trgovačka marka (ili uslužna marka) i sa njom povezano trgovačko ime, formule, recepti i tehnološka ekspertiza.
38-41 [Brisan]
Naknadni izdaci u stečenom projektu istraživanja i razvoja
42 Izdaci istraživanja ili razvoja koji:
(a) se odnose na projekat istraživanja i razvoja, stečen zasebno ili u poslovnoj kombinaciji i priznat kao nematerijalna imovina; i
(b) nastane nakon sticanja tog projekta, se obračunava u skladu sa paragrafima 54-62.
43 Primena zahteva iz paragrafa 54-62 podrazumeva da se naknadni izdaci projekta istraživanja i razvoja, stečenog zasebno ili u okviru poslovne kombinacije i priznatog kao nematerijalna imovina:
(a) priznaju kao rashod kada nastanu, ukoliko je reč o izdacima istraživanja;
(b) priznaju kao rashod kada nastanu, ukoliko je reč o izdacima razvoja koji ne ispunjavaju kriterijum za priznavanje kao nematerijalna imovina iz paragrafa 57; i
(c) dodaju knjigovodstvenoj vrednosti stečenog projekta istraživanja ili razvoja, ukoliko se radi o izdacima razvoja koji ispunjavaju kriterijum za priznavanje iz paragrafa 57.
Sticanje uz pomoć državnog davanja
44 U određenim slučajevima, nematerijalna imovina se može steći besplatno, uz minimalnu naknadu, uz pomoć državnog davanja. To se može desiti kada država transferiše ili dodeljuje entitetu nematerijalnu imovinu kao što su prava za aerodromske piste, licence za rad radio ili televizijskih stanica, uvozne dozvole ili kvote ili prava na pristup drugim ograničenim resursima. Prema IAS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći, entitet može odabrati da početno priznaje i nematerijalnu imovinu i davanje po fer vrednosti. Ukoliko entitet odluči da ne prizna početno imovinu po fer vrednosti, entitet početno priznaje vrednost imovine u nominalnoj vrednosti (drugi postupak koji dozvoljava IAS 20) plus bilo kakvi izdaci koji se direktno mogu pripisati pripremi imovine za njenu namenjenu upotrebu.
Razmene imovine
45 Jedan ili više delova nematerijalne imovine se mogu steći u zamenu za nemonetarno sredstvo ili sredstva ili za kombinaciju monetarnih i nemonetarnih sredstava. Razmatranje koje sledi se u potpunosti odnosi na razmenu jednog nemonetarnog sredstva za drugo, ali se takođe primenjuje na sve razmene opisane u prethodnoj rečenici. Nabavna vrednost takve nematerijalne imovine se odmerava po fer vrednosti osim ako: (a) transakciji razmeni ne nedostaje komercijalna suština ili (b) fer vrednost niti dobijene i niti ustupljene imovine se ne može pouzdano odmeriti. Stečena imovina se odmerava na ovaj način čak i ako entitet ne može odmah da prestane da priznaje ustupljenu imovinu. Ukoliko se stečena imovina ne odmerava po fer vrednosti, njena nabavna vrednost se odmerava po knjigovodstvenoj vrednosti ustupljene imovine.
46 Entitet utvrđuje da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu razmatranjem stepena u kojem se očekuje da će njegovi budući tokovi gotovine da se promene kao rezultat transakcije. Transakcija razmene ima komercijalnu suštinu ako:
(a) struktura (npr. rizik, vreme i iznos) tokova gotovine u vezi sa primljenom imovinom razlikuje od strukture tokova gotovine u vezi sa transferisanom imovinom; ili
(b) kao rezultat razmene se izmeni specifična vrednost entiteta za onaj deo poslovanja entiteta na koji utiče transakcija; i
(c) je razlika pod (a) ili (b) značajna u odnosu na fer vrednost razmenjenih sredstava.
Za potrebe utvrđivanja da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu, specifična vrednost dela poslovanja entiteta na koji utiče transakcija odražava tokove gotovine nakon oporezivanja. Rezultat tih analiza može biti jasan i bez obaveze entiteta da vrši detaljne kalkulacije.
47 U paragrafu 21(b) se navodi da je uslov priznavanja nematerijalne imovine da se nabavna vrednost imovine može pouzdano odmeriti. Fer vrednost nematerijalne imovine se može pouzdano odmeriti ukoliko (a) promenljivost opsega razumnih odmeravanja fer vrednosti nije značajna za tu imovinu ili (b) verovatnoća različitih procena u okviru ovog opsega se može oceniti u razumnoj meri i koristiti pri odmeravanju fer vrednosti. Ukoliko je entitet u mogućnosti da pouzdano odmeri fer vrednost bilo primljene ili ustupljene imovine, tada se za odmeravanje nabavne vrednosti koristi fer vrednost ustupljene imovine osim u slučajevima kada je fer vrednost primljene imovine više očigledna.
Interno generisani gudvil
48 Interno generisani gudvil se ne priznaje kao imovina.
49 U nekim slučajevima, izdatak nastaje da bi se generisale buduće ekonomske koristi, ali rezultat nije kreiranje nematerijalne imovine koja ispunjava kriterijume priznavanja iz ovog standarda. Takav izdatak se često opisuje kao izdatak koji doprinosi interno generisanom gudvilu. Interno generisani gudvil se ne priznaje kao imovina zato što nije resurs koji se može identifikovati, koji entitet kontroliše i koji se može pouzdano odmeravati po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja).
50 Razlika između fer vrednosti entiteta i knjigovodstvene vrednosti njegove neto imovine koja se može identifikovati, u bilo kom vremenskom trenutku može obuhvatiti opseg faktora koji utiču na vrednost entiteta. Međutim, takve razlike ne predstavljaju nabavnu vrednost (cenu koštanja) nematerijalne imovine koju kontroliše entitet.
Interno generisana nematerijalna imovina
51 Ponekad je teško proceniti da li interno generisana nematerijalna imovina ispunjava uslove za priznavanje zbog problema oko:
(a) utvrđivanja da li i kada postoji imovina koje se može identifikovati koja će generisati očekivane buduće ekonomske koristi; i
(b) pouzdanog određivanja nabavne vrednosti (cene koštanja). U nekim slučajevima, cena koštanja internog generisanja nematerijalne imovine se ne može razlikovati od troškova održavanja ili poboljšanja interno generisanog gudvila ili obavljanja svakodnevnih aktivnosti entiteta.
Zbog toga, pored uvažavanja opštih zahteva za priznavanje i početno odmeravanje nematerijalne imovine, entitet primenjuje zahteve i uputstva iz paragrafa 52-67 za svu interno generisanu nematerijalnu imovinu.
52 Da bi procenio da li interno generisana nematerijalna imovina zadovoljava kriterijume za priznavanje, entitet klasifikuje generisanje imovine na:
(a) fazu istraživanja; i
(b) fazu razvoja.
Mada su termini "istraživanje" i "razvoj" definisani, termini "faza istraživanja" i "faza razvoja" imaju šire značenje za potrebe ovog standarda.
53 Ukoliko entitet ne može da napravi razliku između faze istraživanja i faze razvoja internog projekta za kreiranje nematerijalne imovine, entitet tretira izdatke po osnovu tog projekta kao da su nastali samo u fazi istraživanja.
Faza istraživanja
54 Nematerijalna imovina koje proističe iz istraživanja (ili iz faze istraživanja internog projekta) se ne priznaje. Izdatak po osnovu istraživanja (ili u fazi istraživanja internog projekta) se priznaje kao rashod onda kada je on nastao.
55 U fazi istraživanja internog projekta, entitet ne može da pokaže da nematerijalna imovina postoji i da će proizvesti izvesne buduće ekonomske koristi. Zbog toga, ovaj izdatak se priznaje kao rashod kada je nastao.
56 Primeri aktivnosti istraživanja su:
(a) aktivnosti čiji je cilj sticanje novog znanja;
(b) traganje za primenama nalaza istraživanja i drugog znanja, njihovim vrednovanjem i konačnim izborom;
(c) traganje za alternativama za materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge; i
(d) formulisanje, dizajniranje, vrednovanje i konačni izbor mogućih alternativa za nove ili poboljšane materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge.
Faza razvoja
57 Nematerijalna imovina koja proističe iz razvoja (ili iz faze razvoja internog projekta) se priznaje kao imovina ako, i samo ako, entitet može da dokaže sledeće:
(a) tehničku izvodljivost završavanja nematerijalne imovine, tako da će ona biti raspoloživa za korišćenje ili prodaju;
(b) svoju nameru da završi nematerijalnu imovinu i da je koristi ili proda;
(c) svoju sposobnost korišćenja ili prodaje nematerijalne imovine;
(d) kako će nematerijalna imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi. Između ostalog, entitet može da demonstrira postojanje tržišta za proizvod nematerijalne imovine ili samu nematerijalnu imovinu ili, ukoliko se koristi interno, upotrebljivost nematerijalne imovine;
(e) raspoloživost adekvatnih tehničkih, finansijskih i drugih resursa za završavanje razvoja i korišćenje ili prodaju nematerijalne imovine;
(f) njegovu sposobnost pouzdanog odmeravanja izdataka koji se mogu pripisati nematerijalnoj imovini tokom njenog razvoja.
58 U fazi razvoja internog projekta, entitet može, u određenim okolnostima, da identifikuje nematerijalnu imovinu i da demonstrira da će imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi. Ovo je zbog toga što je faza razvoja projekta naprednija od faze istraživanja.
59 Primeri aktivnosti razvoja su:
(a) projektovanje, izgradnja i testiranje prototipova i modela pre proizvodnje i pre upotrebe;
(b) projektovanje alata, montažnih uređaja, kalupa i matrica koje podrazumeva novu tehnologiju;
(c) projektovanje, izgradnja i rad pilot postrojenja, koje po obimu nije ekonomski izvodljivo za komercijalnu proizvodnju; i
(d) projektovanje, izgradnja i testiranje odabrane alternative za nove ili poboljšane materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge.
60 Da bi demonstrirao kako će nematerijalna imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi, entitet procenjuje buduće ekonomske koristi koje će dobiti od imovine korišćenjem principa iz IAS 36 - Umanjenje vrednosti imovine. Ukoliko imovina generiše buduće ekonomske koristi samo u kombinaciji sa drugom imovinom, entitet primenjuje koncept jedinica koje generišu gotovinu iz IAS 36.
61 Raspoloživost resursa za završavanje, korišćenje ili sticanje koristi iz nematerijalne imovine se može pokazati na primer, poslovnim planom u kom se prikazuju tehnički, finansijski i drugi potrebni resursi i sposobnošću entiteta da obezbedi te resurse. U nekim slučajevima, entitet dokazuje raspoloživost eksternih finansijskih sredstava dobijanjem nagoveštaja od zajmodavca da je voljan da finansira plan.
62 Sistem obračuna troškova entiteta često omogućava pouzdano odmeravanje troškova internog generisanja nematerijalne imovine, kao što su plate i drugi izdaci napravljeni kod obezbeđivanju autorskih prava ili licenci ili razvoja kompjuterskog softvera.
63 Interno generisani zaštitni znakovi, impresumi, izdavački naslovi liste kupaca i stavke slične sadržine se ne priznaju kao nematerijalna imovina.
64 Izdaci po osnovu interno generisanog zaštitnih znakova, impresuma, izdavačkih naslova, listi kupaca i stavki slične sadržine se ne mogu razlikovati od troškova razvoja poslovanja kao celine. Otuda se ove stavke ne priznaju kao nematerijalna imovina.
Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine
65 Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine za potrebe paragrafa 24, je zbir izdataka nastalih od dana kada je nematerijalna imovina prvi put ispunila kriterijum priznavanja prema paragrafima 21, 22 i 57. Paragrafom 71 se zabranjuje ponovno pojavljivanje izdataka prethodno priznatih kao rashod.
66 Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine uključuje sve direktno pripisive troškove neophodne za kreiranje, proizvodnje i pripremu imovine za funkcionisanje na način koji je rukovodstvo predvidelo. Primeri direktno pripisivih troškova su:
(a) troškovi materijala i usluga korišćenih ili potrošenih u generisanju nematerijalne imovine;
(b) troškovi primanja zaposlenih (kako su definisani u IAS 19) koji nastaju u generisanju nematerijalne imovine;
(c) provizije za registrovanje zakonskog prava; i
(d) amortizacija patenata i licenci koji se koriste za generisanje nematerijalne imovine.
IAS 23 precizira kriterijume za priznavanje kamate kao elementa nabavne vrednosti interno generisane nematerijalne imovine.
67 Sledeće pozicije, nisu komponente cene koštanja interno generisane imovine:
(a) izdaci prodaje, administrativni izdaci i drugi opšti režijski izdaci, ukoliko se ovi izdaci ne mogu direktno pripisati pripremi imovine za korišćenje;
(b) identifikovane neefikasnosti i početni gubici poslovanja nastali pre nego što je imovina ostvarila planirane performanse; i
(c) izdaci osposobljavanja zaposlenih za korišćenje te imovine.
Primer koji ilustruje paragraf 65 |
Entitet razvija novi proizvodni proces. Tokom
20h5. godine, nastali su izdaci od 1.000 n.j., a od kojih je 900 nastalo pre 1. decembra
20h5. godine, a 100 n.j. je nastalo između 1. decembra 20h5. godine i 31. decembra 20h5.
godine. Entitet je u stanju da dokaže da je, na dan 1. decembra 20h5. godine, proizvodni
proces zadovoljio kriterijum za priznavanje kao nematerijalna imovina. Nadoknadivi iznos
praktičnog znanja koje je deo procesa (uključujući buduće odlive gotovine za završavanje
procesa pre nego što je raspoloživ za korišćenje) procenjuje se na 500 n.j. |
a U ovom standardu monetarni iznosi se označavaju kao "novčane jedinice" (n.j.). |
68 Izdatak po osnovu nematerijalne stavke se priznaje kao rashod onda kada je nastao, osim:
(a) ako ne ulazi u nabavnu vrednost (cenu koštanja) nematerijalne imovine koje ispunjava uslove priznavanja (videti paragrafe 18-67); ili
(b) ako stavka nije stečena u poslovnoj kombinaciji i ne može se priznati kao nematerijalna imovina. Ako je tako, stavka predstavlja deo iznosa priznatog kao gudvil na datum sticanja (videti IFRS 3).
69 U nekim slučajevima izdatak nastaje da se obezbede buduće ekonomske koristi entitetu, ali ne stiče se niti kreira nematerijalna imovina niti neka druga imovina koja se može priznati. U slučajevima nabavke robe (dobara), entitet priznaje izdatak kao rashod kada stekne pravo pristupa dobrima. U slučaju nabavke usluga, entitet priznaje izdatak kao rashod kada su usluge izvršene. Na primer, izdatak istraživanja se priznaje kao rashod kada je nastao (videti paragraf 54), osim kada je stečen kao deo poslovne kombinacije. Drugi primeri izdataka koji se priznaju kao rashod kada nastanu uključuju:
(a) izdatak započinjanja poslovanja (troškovi pokretanja posla) osim ako ovaj izdatak nije uključen u nabavnu vrednost (cenu koštanja) neke nekretnine, postrojenja i opreme u skladu sa IAS 16. Troškovi započinjanja poslovanja se mogu sastojati od troškova osnivanja kao što su pravni i administrativni troškovi nastali pri osnivanju entiteta kao pravnog subjekta, izdatak otvaranja novog objekta ili preduzeća (troškovi pre započinjanja poslovanja) ili izdaci započinjanja novih poslovnih aktivnosti ili lansiranja novih proizvoda ili procesa (predoperativni troškovi);
(b) izdatak aktivnosti obuke;
(c) izdatak reklamnih i promotivnih aktivnosti (uključujući kataloge za poručivanje putem pošte);
(d) izdatak premeštanja nekog dela ili celog entiteta na drugu lokaciju ili njihove reorganizacije.
69A Entitet ima pravo pristupa robi kada je poseduje. Slično tome, ima pravo pristupa dobrima kada ih je dobavljač izgradio u skladu sa uslovima ugovora i entitet može zahtevati isporuku u zamenu za izvršenje plaćanja. Usluge su primljene kada su pružene od strane dobavljača u skladu sa ugovorom o izvršenju usluga entitetu a ne kada ih entitet koristi za izvršenje drugih usluga, na primer za izvršenje usluga reklamiranja kupcima.
70 Paragraf 68 ne sprečava entitet da prizna plaćanja pre roka kao imovinu kada je plaćanje izvršeno pre nego što je entitet stekao pravo pristupa robi. Slično tome paragraf 68 ne sprečava entitet da prizna plaćanja pre roka kao imovinu kada je plaćanje za usluge izvršeno pre nego što su entitetu pružene te usluge.
Ranije nastali rashodi se ne priznaju kao imovina
71 Izdatak za nematerijalnu stavku koja je početno priznata kao rashod se ne priznaje kao deo nabavne vrednosti (cene koštanja) imovine na neki kasniji datum.
72 Entitet kao svoju računovodstvenu politiku opredeljuje ili model nabavne vrednosti iz paragrafa 74 ili model revalorizacije iz paragrafa 75. Ukoliko se nematerijalna imovina računovodstveno obuhvata primenom modela revalorizacije, sva druga imovina iz njene grupe se takođe odmerava primenom istog modela, osim ako ne postoji aktivno tržište za tu drugu imovinu.
73 Grupa nematerijalne imovine je grupa imovine slične prirode i namene u poslovanju entiteta. Stavke u okviru jedne grupe nematerijalne imovine se revalorizuju istovremeno, da bi se izbegla selektivna revalorizacija imovine kao i da iznosi u finansijskim izveštajima ne bi predstavljali mešavinu troškova i vrednosti na različite datume.
Model nabavne vrednosti
74 Nakon početnog priznavanja, nematerijalna imovina se knjiži po svojoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) umanjenoj za eventualnu akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.
Model revalorizacije
75 Nakon početnog priznavanja, nematerijalna imovina se knjiži po revalorizovanoj vrednosti, što je njena fer vrednost na dan revalorizacije, umanjena za akumuliranu amortizaciju koja je naknadno usledila i bilo kakve naknadne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti. U svrhu revalorizacije prema ovom standardu, fer vrednost se odmerava pozivanjem na aktivno tržište. Revalorizacija se vrši toliko redovno da se knjigovodstvena vrednost imovine na kraju izveštajnog perioda bitno ne razlikuje od fer vrednosti te imovine.
76 Model revalorizacije ne dozvoljava:
(a) revalorizaciju nematerijalne imovine koja nije prethodno priznata kao imovina; ili
(b) početno priznavanje nematerijalne imovine u drugim iznosima osim po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja).
77 Model revalorizacije se primenjuje pošto je imovina početno priznata po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja). Međutim, ako je samo deo nabavne vrednosti (cene koštanja) priznat kao imovina, zbog toga što imovina nije zadovoljila kriterijume priznavanja do dela procesa (videti paragraf 65), model revalorizacije se može primeniti na celu tu imovinu. Takođe, model revalorizacije se može primeniti na nematerijalnu imovinu koja je dobijena uz pomoć državnog davanja i priznata u nominalnom iznosu (videti paragraf 44).
78 Za nematerijalnu imovinu nije uobičajeno da postoji aktivno tržište, mada se ovo može desiti. Na primer, u određenim pravnim sistemima, može postojati aktivno tržište za slobodno prenosive dozvole za taksi-automobile, dozvole za ribolov ili proizvodne kvote. Međutim, aktivno tržište ne može postojati za zaštitne znakove, novinske impresume, muzička i filmska izdavačka prava, patente ili trgovačke marke, zbog toga što je svaka ta imovina jedinstvena. Takođe, iako se nematerijalna imovina kupuje i prodaje, o ugovorima pregovaraju pojedinačni kupci i prodavci, a transakcije su relativno retke. Iz navedenih razloga, cena koja se plaća za neku imovinu možda ne daje dovoljan dokaz o fer vrednosti neke druge imovine. Štaviše, cene često nisu dostupne javnosti.
79 Učestalost revalorizacije zavisi od promenljivosti fer vrednosti nematerijalne imovine koja se revalorizuje. Ukoliko se fer vrednost revalorizovane imovine bitno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti, neophodna je dalja revalorizacija. Neka nematerijalna imovina može imati značajna i promenljiva kretanja fer vrednosti što zahteva obaveznu godišnju revalorizaciju. Takve česte revalorizacije nisu neophodne kada je u pitanju nematerijalna imovina sa beznačajnim kretanjima fer vrednosti.
80 Kada se nematerijalna imovina revalorizuje, knjigovodstvena vrednost te imovine se koriguje na revalorizovanu vrednost. Na datum revalorizacije, imovina se tretira na jedan od sledećih načina:
(a) bruto knjigovodstvena vrednost se koriguje na način koji je dosledan revalorizaciji knjigovodstvene vrednosti imovine. Na primer, bruto knjigovodstvena vrednost treba da se prepravlja upućivanjem na uočljive tržišne podatke ili može da se prepravlja proporcionalno promeni knjigovodstvene vrednosti. Akumulirana amortizacija na dan revalorizacije se koriguje da bi se izjednačila razlika između bruto knjigovodstvene vrednosti i knjigovodstvene vrednosti imovine nakon što je uzet u obzir akumulirani gubitak od umanjenja vrednosti; ili
(b) akumulirana amortizacija se eliminiše, u odnosu na bruto knjigovodstvenu vrednost imovine.
Vrednost korekcije akumulirane amortizacije čini deo povećanja ili smanjenja knjigovodstvene vrednosti koja se računovodstveno obuhvata u skladu sa paragrafima 85 i 86.
81 Ukoliko se nematerijalna imovina iz grupe revalorizovane nematerijalne imovine ne može revalorizovati zbog toga što ne postoji aktivno tržište za ovu imovinu, imovina se knjiži po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) umanjenoj za eventualnu amortizaciju i gubitke od umanjenja vrednosti.
82 Ukoliko se fer vrednost revalorizovane nematerijalne imovine više ne može odmeriti pozivanjem na aktivno tržište, knjigovodstvena vrednost imovine je revalorizovana vrednost na dan poslednje revalorizacije sprovedene s pozivanjem na aktivno tržište, umanjena za eventualnu naknadnu akumuliranu amortizaciju i naknadne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.
83 Činjenica da više ne postoji aktivno tržište za revalorizovanu nematerijalnu imovinu, može ukazati na to da je vrednost imovine možda umanjena i da je treba testirati u skladu sa IAS 36.
84 Ukoliko se fer vrednost imovine može odmeriti s pozivanjem na aktivno tržište na datum sledećeg odmeravanja, model revalorizacije se primenjuje od tog datuma.
85 Ukoliko se knjigovodstvena vrednost nematerijalne imovine uveća kao rezultat revalorizacije, to uvećanje se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu i akumulira u kapitalu u okviru pozicije revalorizacione rezerve. Međutim, povećanje se priznaje u bilansu uspeha u iznosu u kom poništava revalorizaciono umanjenje iste imovine prethodno priznate u bilansu uspeha.
86 Ukoliko se knjigovodstvena vrednost smanji kao rezultat revalorizacije, to smanjenje se priznaje u bilansu uspeha. Međutim, smanjenje se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu u iznosu potražnog salda u revalorizacionoj rezervi za tu imovinu. Smanjenje priznato u ukupnom ostalom rezultatu smanjuje iznos akumuliran u kapitalu u okviru pozicije revalorizacione rezerve.
87 Kumulirane revalorizacione rezerve uključene u kapital se mogu prenositi direktno u neraspoređenu dobit kada se te rezerve realizuju. Cela ova rezerva se može realizovati prilikom rashodovanja ili otuđenja imovine. Međutim, neke rezerve se mogu realizovati dok entitet koristi imovinu; u takvom slučaju, ostvareni iznos rezerve je razlika između amortizacije obračunate na osnovu revalorizovane knjigovodstvene vrednosti imovine i amortizacije koja bi se priznala na osnovu istorijskog troška (nabavne vrednosti - cene koštanja) imovine. Prenos iz revalorizacionih rezervi u neraspoređenu dobit se ne vrši kroz bilans uspeha.
88 Entitet treba da proceni da li je korisni vek nematerijalne imovine ograničen ili neograničen i ukoliko je ograničen treba da odredi vremenski period, ili broj proizvedenih ili sličnih jedinica, koji čini taj koristan vek trajanja. Za nematerijalnu imovinu se smatra da ima neograničen korisni vek, ukoliko se na osnovu analize svih relevantnih faktora ne može predvideti završetak perioda u kome se očekuje da će nematerijalna imovina generisati prilive neto tokova gotovine u entitet.
89 Računovodstveno obuhvatanje nematerijalne imovine se bazira na njenom korisnom veku. Nematerijalna imovina sa ograničenim korisnim vekom se amortizuje (videti paragrafe 97-106) dok se za nematerijalnu imovinu sa neograničenim vekom trajanja ne vrši amortizacija (videti paragrafe 107-110). Ilustrativni primeri koji prate ovaj standard ilustruju utvrđivanje korisnog veka za različitu nematerijalnu imovinu, i naknadni računovodstveni obuhvat ove imovine zasnovan na utvrđenom korisnom veku trajanja.
90 U određivanju korisnog veka imovine potrebno je u razmatranje uključiti mnoge faktore, kao što su:
(a) očekivana upotreba imovine u entitetu, i da li bi i drugi menadžment tim mogao efikasno da upravlja tom imovinom;
(b) tipični proizvodni ciklus imovine i javne informacije o procenama korisnih vekova slične imovine koja se koriste na sličan način;
(c) tehnički, tehnološki, komercijalni ili drugi tipovi zastarelosti;
(d) stabilnost delatnosti u kojoj deluje imovina i promene u tržišnoj potražnji za proizvodima i uslugama dobijenih od te imovine;
(e) očekivane akcije konkurenata ili potencijalnih konkurenata;
(f) visina izdataka za održavanje potrebna da bi se dobile buduće ekonomske koristi iz imovina i sposobnosti i namera entiteta da dostigne taj nivo;
(g) period kontrole nad imovinom i pravna ili slična ograničenja u korišćenju imovine, kao što su datumi isteka povezanih lizing ugovora; i
(h) da li vek trajanja imovine zavisi od veka trajanja druge imovine entiteta.
91 Izraz "neograničen" ne znači "beskonačan". Koristan vek trajanja nematerijalne imovine odražava samo nivo budućih izdataka za održavanje neophodnih kako bi se održao standard učinka imovine procenjen u vreme kada se vršila procena korisnog veka, i namere i mogućnosti entiteta da dostigne taj nivo. Zaključak da je koristan vek nematerijalne imovine neograničen ne treba da zavisi od iznosa za koji planirani budući izdaci prekoračuju nivo neophodan za održavanje standarda učinka te imovine.
92 S obzirom na brze promene u tehnologiji, kompjuterski softver, i mnoga druga nematerijalna imovina su podložni tehnološkoj zastarelosti. Zbog toga, njihov korisni vek će često biti kratak. Očekivana buduća umanjenja prodajne cene stavke koja je proizvedena korišćenjem neke imovine mogu da ukažu na očekivanu tehnološku ili komercijalnu zastarelost te imovine, što, sa svoje strane, može da odražava umanjenje budućih ekonomskih koristi sadržanih u imovini.
93 Korisni vek trajanja nematerijalne imovine može biti veoma dug ili čak neograničen. Neizvesnost opravdava oprezno procenjivanje korisnog veka nematerijalne imovine, ali ne opravdava izbor korisnog veka koji je nerealno kratak.
94 Korisni vek nematerijalne imovine koja nastaje po osnovu ugovornih ili drugih zakonskih prava ne prevazilazi period važenja tih ugovornih ili drugih zakonskih prava, ali može biti kraći u zavisnosti od perioda tokom kog entitet očekuje da će koristiti imovinu. Ukoliko se ugovorna ili druga zakonska prava prenose za ograničeni period koji se može obnoviti, koristan vek trajanja nematerijalne imovine obuhvata period(e) obnove samo ukoliko postoje dokazi da entitet može izvršiti obnovu bez značajnih troškova. Vek trajanja ponovo stečenog prava priznatog kao nematerijalna imovina u poslovnoj kombinaciji predstavlja preostali period važenja ugovora kojim je pravo dodeljeno i ne postoji mogućnost obnavljanja ugovora.
95 I ekonomski i zakonski faktori mogu uticati na korisni vek nematerijalne imovine. Ekonomski faktori određuju period tokom kog će entitet dobijati buduće ekonomske koristi. Zakonski faktori mogu ograničiti period tokom kog entitet kontroliše pristup tim koristima. Korisni vek je kraći od ova dva perioda utvrđena ovim faktorima.
96 Postojanje sledećih faktora, između ostalih, ukazuje da bi entitet mogao da obnovi ugovorna i druga zakonska prava bez značajnih troškova:
(a) postoje dokazi, moguće zasnovani na iskustvu, da će se ugovorna i druga zakonska prava obnoviti. Ako obnavljanje zavisi od saglasnosti treće strane, to podrazumeva dokaze da će treća strana dati svoju saglasnost;
(b) postoje dokazi će svi dokazi neophodni za postizanje obnavljanja biti zadovoljeni; i
(c) troškovi obnavljanja za entitet nisu značajni u poređenju sa budućim ekonomskim koristima koje entitet očekuje od obnavljanja.
Kada su troškovi obnavljanja značajni u odnosu na buduće ekonomske koristi za koje se očekuje da će od obnavljanja imati entitet, troškovi obnavljanja predstavljaju u suštini, troškova sticanja nove nematerijalne imovine na datum obnavljanja.
Nematerijalna imovina sa ograničenim korisnim vekom
Amortizacioni period i metod amortizacije
97 Iznos nematerijalne imovine sa ograničenim korisnim vekom koja se amortizuje, se alocira sistematski tokom njenog korisnog veka. Obračun amortizacije započinje kada imovina postane raspoloživa za upotrebu, odnosno kada se nalazi na lokaciji i u stanju spremnom za poslovanje na način koji je rukovodstvo predvidelo. Amortizacija prestaje na raniji od sledeća dva datum: datum na koji se imovina klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju (ili na koji se uključuje u grupu za otuđenje klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju) u skladu sa IFRS 5 ili na datum na koji prestaje priznavanje imovine. Korišćeni metod amortizacije odražava dinamiku kojom se očekuje da će entitet trošiti buduće ekonomske koristi od imovine. Ako se dinamika ne može pouzdano utvrditi, koristi se pravolinijski (linearni) metod. Troškovi amortizacije za svaki period se priznaju u bilansu uspeha, osim ako neki drugi standard ne dozvoljava ili ne zahteva da se uključe u knjigovodstvenu vrednost neke druge imovine.
98 Različite metode amortizacije se mogu koristiti za raspoređivanje iznosa imovine koji se amortizuje sistematski tokom njenog veka trajanja. Ovi metodi obuhvataju pravolinijski metod, degresivni metod i funkcionalni metod. Metod koji će se koristiti se bira na osnovu očekivanog obrasca potrošnje očekivanih budućih ekonomskih koristi sadržanih u imovini i dosledno se primenjuje iz perioda u period, ukoliko ne dođe do promene očekivanog obrasca potrošnje ekonomskih koristi koje će proisteći iz te imovine.
98A Diskutabilna je pretpostavka da je prikladan metod amortizacije koji je zasnovan na prihodu generisanom aktivnostima koje uključuju korišćenje nematerijalne imovine. Prihod generisan od aktivnosti koja uključuje korišćenje nekog sredstva u tipičnom slučaju odražava i druge faktore osim trošenja ekonomskih koristi sredstva. Na primer, na prihod utiču i drugi inputi i procesi, aktivnosti prodaje i promene u visini cena i obimu prodaje. Na cenovnu komponentu prihoda može da utiče inflacija, što nema uticaj na način na koji se sredstvo troši. Ova pretpostavka može da se prevaziđe samo u ograničenim okolnostima:
(a) kada je nematerijalna imovina izražena kao mera prihoda, kao što je opisano u paragrafu 98C: ili
(b) kada može da se demonstrira da postoji uska veza između prihoda i trošenja ekonomskih koristi nematerijalne imovine.
98B Prilikom odabira prikladnog metoda amortizacije u skladu sa paragrafom 98, entitet može da odredi dominantan ograničavajući faktor koji je inherentan nematerijalnoj imovini. Na primer, ugovor kojim su utvrđena prava entiteta u vezi sa njegovim korišćenjem nematerijalne imovine može konkretno da odredi korišćenje nematerijalne imovine od strane entiteta u vidu unapred određenog broja godina (to jest, vreme), broja proizvedenih jedinica ili fiksnog ukupnog iznosa generisanog prihoda. Identifikacija takvog dominantnog ograničavajućeg faktora može da služi kao polazna tačka za identifikaciju prikladne metode amortizacije, ali druga osnova može da se primeni ako preciznije odražava očekivani obrazac trošenja ekonomskih koristi.
98C U uslovima u kojima dominantan ograničavajući faktor koji je inherentan nematerijalnoj imovini predstavlja dostizanje neke granice prihoda, prihod koji treba da se generiše može biti odgovarajuća osnova za amortizaciju. Na primer, entitet bi mogao da stekne koncesiju za istraživanje i vađenje zlata iz rudnika zlata. Isticanje ugovora može biti zasnovano na fiksnom iznosu ukupnih prihoda koji se generišu iz eksploatacije (na primer, ugovor može dozvoliti vađenje zlata iz rudnika dok ukupni kumulativni prihodi od prodaje zlata ne dostignu 2 milijarde novčanih jedinica) i da ne bude zasnovano na vremenu ili na količini izvađenog zlata. U drugom primeru pravo na upravljanje naplatom putarine moglo bi se zasnivati na fiksnom ukupnom iznosu prihoda koji će se generisati od kumulativnih putarina koji se naplaćuju (na primer, ugovor bi mogao da omogući upravljanje naplatom putarine dok kumulativni iznos naplaćenih putarina ne dostigne 100 miliona novčanih jedinica). U slučaju kada su prihodi utvrđeni kao dominantan ograničavajući faktor u ugovoru za korišćenje nematerijalne imovine, prihod koji treba da se generiše može biti odgovarajuća osnova za amortizovanje nematerijalne imovine, pod uslovom da ugovor određuje fiksni ukupan iznos prihoda koji se generiše na osnovu kog se određuje amortizacija.
99 Amortizacija se obično priznaje u bilansu uspeha. Međutim, ponekad se buduće ekonomske koristi sadržane u imovini apsorbuju prilikom proizvodnje druge imovine. U ovom slučaju, troškovi amortizacije predstavljaju deo cene koštanja druge imovine i uključuju se u njenu knjigovodstvenu vrednost. Na primer, amortizacija nematerijalne imovine koja se koristi u proizvodnom procesu uključuje se u knjigovodstvenu vrednost zaliha (videti IAS 2 Zalihe).
Rezidualna vrednost
100 Pretpostavlja se da je rezidualna vrednost nematerijalne imovine sa konačnim vekom trajanja nula, osim ako:
(a) ne postoji obaveza treće strane da kupi imovinu na kraju njenog veka trajanja; ili
(b) za imovinu postoji aktivno tržište (u skladu sa definicijom IFRS 13) i:
(i) rezidualna vrednost se može utvrditi pozivanjem na to tržište; i
(ii) verovatno je da će takvo tržište postojati na kraju korisnog veka imovine.
101 Iznos koji se amortizuje za neku imovinu utvrđuje se posle odbitka njegovog ostatka vrednosti (rezidualne vrednosti). Svaka rezidualna vrednost osim nule implicira da entitet očekuje da otuđi nematerijalnu imovinu pre kraja njenog ekonomskog veka.
102 Procena rezidualne vrednosti neke imovine se zasniva na iznosu koji se može nadoknaditi otuđenjem pri čemu se koriste cene koje preovlađuju na dan procene za prodaju slične imovine koja je došla do kraja svog korisnog veka i koja je korišćena pod uslovima sličnim uslovima pod kojima će se imovina koristiti. Rezidualna vrednost se proverava barem na kraju svake finansijske godine. Promena rezidualne vrednosti imovine se obračunava kao promena računovodstvene procene u skladu sa IAS 8 - Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.
103 Rezidualna vrednost nematerijalne imovine se može uvećati do iznosa koji je jednak knjigovodstvenoj vrednosti ili je veći od nje. Ukoliko se to desi, troškovi amortizacije za tu imovinu su nula osim ako i sve dok se rezidualna vrednost naknadno ne smanji na iznos manji od knjigovodstvene vrednosti imovine.
Provera amortizacionog perioda i metoda amortizacije
104 Amortizacioni period i metod amortizacije treba da se proveravaju najmanje na kraju svake finansijske godine. Ukoliko se očekivani korisni vek imovine značajno razlikuje od prethodnih procena, amortizacioni period treba promeniti u skladu sa tim. Ukoliko je došlo do promene u očekivanom obrascu korišćenja budućih ekonomskih koristi od imovine, metod amortizacije se menja da bi se odrazio promenjeni obrazac. Takve promene se računovodstveno obuhvataju kao promene računovodstvenih procena u skladu sa IAS 8.
105 Tokom upotrebe nematerijalne imovine, može postati očigledno da je procena njenog korisnog veka neadekvatna. Na primer, priznavanje gubitka od umanjenja vrednosti može ukazati da treba promeniti amortizacioni period.
106 Tokom vremena se obrazac budućih ekonomskih koristi za koje se očekuje da će priticati entitetu od nematerijalne imovine može promeniti. Na primer, može postati očigledno da je degresivni metod odgovarajući, a ne pravolinijski metod. Drugi primer je ako je korišćenje prava u obliku licence odloženo zbog aktivnosti na drugim komponentama biznis plana. U takvom slučaju, ekonomske koristi koje proističu iz imovine mogu da se ne povrate sve do kasnijih perioda.
Nematerijalna imovina sa neograničenim korisnim vekom
107 Nematerijalna imovina koja ima neograničen korisni vek se ne amortizuje.
108 U skladu sa IAS 36, od entiteta se zahteva da testira nematerijalnu imovinu sa neograničenim korisnim vekom na umanjenje vrednosti poređenjem nadoknadivog iznosa i knjigovodstvene vrednosti:
(a) na godišnjem nivou, i
(b) kad god postoje naznake da je možda došlo do umanjenja vrednosti nematerijalne imovine.
Provera procene korisnog veka trajanja
109 Korisni vek nematerijalne imovine koja se ne amortizuje se ponovo razmatra u svakom periodu kako bi se utvrdilo da li događaji i okolnosti i dalje podržavaju pretpostavku neograničenog korisnog veka te imovine. Ukoliko to nije slučaj, promena procene korisnog veka iz neograničenog u ograničeni se računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene procene u skladu sa IAS 8.
110 Saglasno sa IAS 36, ukoliko se ponovnom procenom utvrdi da je korisni vek, prvobitno procenjen kao neograničen, ipak ograničenog trajanja, ovo ukazuje na mogućnost da je došlo do umanjenja vrednosti imovine. Entitet će testirati imovinu zbog mogućeg umanjenja vrednosti poređenjem nadoknadivog iznosa, određenog u skladu sa IAS 36 sa knjigovodstvenom vrednošću, i eventualni iznos za koji knjigovodstvena vrednost prekoračuje nadoknadivi iznos se priznaje kao gubitak od umanjenja vrednosti.
Nadoknadivost knjigovodstvene vrednosti - gubitaka od umanjenja vrednosti
111 Da bi se utvrdilo da li je došlo do umanjenja vrednosti nematerijalne imovine, entitet primenjuje IAS 36. Taj standard objašnjava kada i kako entitet proverava knjigovodstvenu vrednost svoje imovine, kako određuje nadoknadivi iznos i kada priznaje ili stornira gubitak od umanjenja vrednosti.
Povlačenje iz upotrebe i otuđivanje
112 Priznavanje nematerijalne imovine prestaje:
(a) prilikom otuđenja; ili
(b) kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njenog korišćenja ili otuđenja.
113 Dobitak ili gubitak koji nastaje iz prestanka priznavanja nematerijalne imovine se određuje kao razlika između neto prihoda od otuđenja, ako ih ima, i knjigovodstvene vrednosti imovine. On se priznaje u bilansu uspeha kada imovina prestane da se priznaje (osim ako se IFRS 16 ne zahteva drugačije u slučaju prodaje ili povratnog lizinga). Dobici se ne klasifikuju kao prihod.
114 Otuđenje nematerijalne imovine se može izvršiti na različite načine (na primer prodajom, zaključenjem finansijskog lizinga ili donacijom). Datum otuđenja nematerijalne imovine je datum kada primalac stiče kontrolu nad tom imovinom u skladu sa zahtevima za određivanje kada je obaveza u pogledu performansi ispunjena u skladu sa IFRS 15. IFRS 16 se primenjuje na otuđenje putem prodaje ili povratnog lizinga.
115 U skladu sa principima priznavanja iz paragrafa 21, entitet u okviru knjigovodstvene vrednosti priznaje troškove zamene dela nematerijalne imovine, a zatim prestaje da priznaje knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela. Ukoliko nije izvodljivo da entitet utvrdi knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela, on može koristiti troškove zamene kao naznaku nabavne vrednosti zamenjenog dela u vreme kada je stečen ili interno generisan.
115A U slučaju ponovo stečenog prava u poslovnoj kombinaciji, ako se pravo naknadno ponovo izda (proda) trećoj strani, povezana knjigovodstvena vrednost, ako postoji, koristi se za određivanje dobitka ili gubitka kod ponovnog izdavanja prava.
116 Iznos nadoknade koja treba da se uključi u dobitak ili gubitak koji proističe iz prestanka priznavanja nematerijalne imovine, određuje se u skladu sa zahtevima za određivanje cene transakcije iz paragrafa 47-72 standarda IFRS 15. Naknadne promene procenjenog iznosa nadoknade uključene u dobitak ili gubitak treba da se računovodstveno obuhvataju u skladu sa zahtevima za promenu cene transakcije iz standarda IFRS 15.
117 Amortizacija nematerijalne imovine sa ograničenim korisnim vekom trajanja ne prestaje kada se imovina više ne koristi, osim ako imovina nije u potpunosti amortizovana ili je klasifikovana kao imovina koje se drži za prodaju (ili je uključena u grupu za otuđenje koja se klasifikuje kao grupa koja se drži radi prodaje) u skladu sa IFRS 5.
Opšte napomene
118 Entitet obelodanjuje sledeće za svaku grupu nematerijalne imovine, razlikujući pri tom interno generisanu nematerijalnu imovinu i drugu nematerijalnu imovinu:
(a) da li je korisni vek neograničen ili ograničen i ako je ograničen, korisni vek i korišćene stope amortizacije;
(b) korišćene metode amortizacije za nematerijalnu imovinu sa konačnim korisnim vekom;
(c) bruto knjigovodstvenu vrednost i akumuliranu amortizaciju (zajedno sa akumuliranim gubicima od umanjenja vrednosti) na početku i na kraju perioda;
(d) stavka(e) izveštaja o ukupnom rezultatu u koje je uključena amortizacija nematerijalne imovine;
(e) usklađivanje knjigovodstvene vrednosti na početku i na kraju perioda pokazujući:
(i) naknadna ulaganja, ukazujući odvojeno ona iz internog razvoja, ona koja su stečena odvojeno i ona koja su stečena kroz poslovne kombinacije;
(ii) sredstva klasifikovana kao sredstva koja se drže za prodaju ili su uključena u grupu sredstava klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju u skladu sa IFRS 5 i druga otuđenja;
(iii) povećanja ili smanjenja tokom perioda kao rezultat revalorizacija u skladu sa paragrafima 75, 85 i 86 i od gubitaka od umanjenja vrednosti priznatih ili storniranih u ukupnom ostalom rezultatu u skladu sa IAS 36 (ukoliko ih ima);
(iv) gubitke od umanjenja vrednosti priznati u bilansu uspeha tokom perioda u skladu sa IAS 36 (ukoliko ih ima);
(v) gubitke od umanjenja vrednosti stornirane u bilansu uspeha tokom perioda u skladu sa IAS 36 (ukoliko iha ima);
(vi) amortizaciju priznatu tokom perioda;
(vii) neto kursne razlike koje su rezultat prevođenja finansijskih izveštaja u valutu prezentacije entiteta, i prevođenja inostranog poslovanja u valutu prezentacije entiteta; i
(viii) druge promene knjigovodstvene vrednosti tokom perioda.
119 Grupa nematerijalne imovine je grupa imovine slične prirode i namene u poslovanju entiteta. Primeri zasebnih grupa mogu obuhvatati:
(a) zaštitne znakove;
(b) impresume i izdavačke naslove;
(c) kompjuterski softver;
(d) licence i franšize;
(e) autorska prava, patente i druga prava na industrijsku svojinu, usluge i prava u vezi sa poslovanjem;
(f) recepture, formule, modele, dizajne i prototipove; i
(g) nematerijalnu imovinu u razvoju.
Navedene grupe se raščlanjuju (ili grupišu) u manje (veće) grupe ukoliko to daje za rezultat relevantnije informacije za korisnike finansijskih izveštaja.
120 Entitet obelodanjuje informacije o umanjenoj vrednosti nematerijalne imovine prema IAS 36, pored informacija koje se zahtevaju paragrafom 118(e)(iii) do (v).
121 IAS 8 od entiteta zahteva da obelodanjuje prirodu i nivo promena u računovodstvenoj proceni koja ima značajan efekat u tekućem periodu ili se očekuje da će ga imati u sledećim periodima. Takvo obelodanjivanje može biti posledica sledećih promena:
(a) procene veka trajanja nematerijalne imovine;
(b) metoda amortizacije; ili
(c) rezidualnih vrednosti.
122 Entitet takođe obelodanjuje:
(a) za nematerijalnu imovinu za koju je procenjeno da ima neograničen koristan vek, knjigovodstvenu vrednost imovine i razloge koji podržavaju procenu da imovina ima neograničen koristan vek. Navodeći ove razloge, entitet će opisati faktor(e) koji su imali značajnu ulogu u utruđivanju da imovina ima neograničen vek trajanja;
(b) opis, knjigovodstvenu vrednost i ostatak amortizacionog perioda bilo koje pojedinačne nematerijalne imovine koja je značajna za finansijske izveštaje entiteta;
(c) za nematerijalnu imovinu stečenu uz pomoć državnih davanja i početno priznatu po fer vrednosti (videti paragraf 44):
(i) fer vrednost utvrđenu pri početnom priznavanju za ovu imovinu;
(ii) njenu knjigovodstvenu vrednost; i
(iii) da li se odmerava posle priznavanja po metodu nabavne vrednosti ili po metodu revalorizacije;
(d) postojanje i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine sa ograničenim pravom vlasništva i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine založene kao jemstvo za obaveze;
(e) iznos ugovornih obaveza za sticanje nematerijalne imovine.
123 Kada entitet opisuje faktor(e) koji su imali značajnu ulogu u utvrđivanju da je korisni vek nematerijalne imovine neograničen, entitet razmatra listu faktora iz paragrafa 90.
Nematerijalna imovina koja se posle priznavanja odmerava prema modelu revalorizacije
124 Ukoliko se nematerijalna imovina obračunava po revalorizovanim vrednostima, entitet obelodanjuje sledeće:
(a) po grupama nematerijalne imovine:
(i) datum kada je izvršena revalorizacija;
(ii) knjigovodstvenu vrednost revalorizovane nematerijalne imovine; i
(iii) knjigovodstvenu vrednost koja bi se priznala da je revalorizovana grupa nematerijalne imovine odmeravana posle priznavanja po modelu nabavne vrednosti iz paragrafa 74; i
(b) iznos revalorizacionih rezervi koje se odnose na nematerijalnu imovinu na početku i na kraju perioda, ukazujući na promene tokom perioda i na bilo kakva ograničenja u raspoređivanju salda akcionarima;
(c) [brisan].
125 Može biti neophodno da se grupe revalorizovane imovine sumiraju u šire grupe, u svrhe obelodanjivanja. Međutim, grupe se ne sumiraju ako to može dovesti do kombinovanja grupe nematerijalne imovine koja uključuje iznose odmeravane i prema modelu nabavne vrednosti i prema modelu revalorizacije.
Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja
126 Entitet obelodanjuje zbirni iznos izdataka po osnovu istraživanja i razvoja priznatih kao rashod tokom perioda.
127 Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja se sastoje od svih izdataka koji se mogu direktno pripisati aktivnostima istraživanja ili razvoja ili koji se mogu rasporediti na razumnoj i konzistentnoj osnovi na takve aktivnosti (videti paragrafe 66-67 za uputstva o vrstama izdataka koje treba uključiti u svrhu zahteva obelodanjivanja u paragrafu 126).
Druge informacije
128 Entitet se podstiče, ali se od njega ne zahteva, da obelodani sledeće informacije:
(a) opis svake potpuno amortizovane nematerijalne imovine koja je još uvek u upotrebi; i
(b) kratak opis značajne nematerijalne imovine koju kontroliše entitet ali koja nije priznata kao imovina jer nije ispunila kriterijume priznavanja prema ovom standardu ili je stečena ili generisana pre nego što je IAS 38 Nematerijalna imovina, objavljen 1998. godine, stupio na snagu.
Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu
129 [Brisan]
130 Entitet primenjuje ovaj standard:
(a) na računovodstveni obuhvat nematerijalne imovine stečene u poslovnim kombinacijama za koje je datum sporazuma 31. mart 2004. godine ili kasnije; i
(b) na računovodstveni obuhvat sve druge nematerijalne imovine prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31. marta 2004. godine ili kasnije. Dakle, entitet ne koriguje knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine koja je priznata na taj datum. Međutim, entitet na taj datum koristi ovaj standard da izvrši ponovnu procenu korisnog veka takve nematerijalne imovine. Ukoliko, kao rezultat ponovnog procenjivanja, entitet promeni procenu korisnog veka imovine, ta promena se obračunava kao promena računovodstvene procene u skladu sa IAS 8.
130A Entitet primenjuje izmene paragrafa 2 za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006 godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje IFRS 6 za neki raniji period, izmene se takođe primenjuju za raniji period.
130B Objavljivanjem IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Osim toga su izmenjeni i paragrafi 85, 86 i 118(e)(iii). Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.
130C Objavljivanjem IFRS 3 (revidiranog 2008. godine) izmenjeni su paragrafi 12, 33-35, 68, 69, 94 i 130, brisani paragrafi 38 i 129 i dodat je paragraf 115A. Paragrafi 36 i 37 su izmenjeni u okviru Poboljšanja IFRS, objavljenih u aprilu 2009. godine. Entitet primenjuje ove izmene prospektivno za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Prema tome, iznosi priznati za nematerijalnu imovinu i gudvil u prethodnim poslovnim kombinacijama se ne koriguju. Ako entitet primenjuje IFRS 3 (revidiranog 2008. godine) na raniji period, on je u obavezi da primeni ove izmene na taj raniji period i tu činjenicu da obelodani.
130D Paragrafi 69, 70 i 98 su izmenjeni a paragraf 69A dodat u okviru Poboljšanja IFRS, objavljenih u maju 2008. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.
130E [Brisan]
130F Objavljivanjem IFRS 10 i IFRS 11 Zajednički aranžmani, u maju 2011. godine, izmenjen je paragraf 3(e). Entitet primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 10 i IFRS 11.
130G Objavljivanjem IFRS 13, koji je izdat u maju 2011. godine, izmenjeni su paragrafi 8, 33, 47, 50, 75, 78, 82, 84, 100 i 124, a obrisani paragrafi 39-41 i 130E. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 13.
130H Objavljivanjem Ciklusa godišnjih poboljšanja 2010-2012, u decembru 2013. godine, izmenjen je paragraf 80. Entitet treba da primenjuje ovu izmenu za godišnje periode koji počinju na dan 1. jul 2014. ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ovu izmenu za raniji period, treba da obelodani tu činjenicu.
130I Entitet treba da primenjuje sve izmene koje su posledica objavljivanja Ciklusa godišnjih poboljšanja 2010-2012 na sve revalorizacije priznate u godišnjim periodima koji počinju na datum prve primene te izmene ili kasnije, i u neposredno prethodnom godišnjem periodu. Entitet takođe može da prezentuje korigovane uporedne informacije za bilo koje ranije prezentovane periode, ali od njega se ne zahteva da to radi. Ako entitet prezentuje nekorigovane uporedne informacije za bilo koje ranije prezentovane periode, on mora jasno da identifikuje informacije koje nisu korigovane, da navede da su prezentovane na drugačijoj osnovi i da objasni tu osnovu.
130J Objavljivanjem Razjašnjenja prihvatljivih metoda depresijacije i amortizacije (izmene standarda IAS 16 i IAS 38), u maju 2014, izmenjeni su paragrafi 92 i 98, i dodati su paragrafi 98A-98C. Entitet treba da primenjuje te izmene prospektivno za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2016. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ove izmene za raniji period, treba da obelodani tu činjenicu.
130K Objavljivanjem standarda IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima, u maju 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 3, 114 i 116. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 15.
130L Objavljivanjem standarda IFRS 16 Lizing, u januaru 2016. godine, izmenjeni su paragrafi 3, 6, 113 i 114. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 16.
130M [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nije uključen u ovom izdanju.]
Razmena slične imovine
131 Zahtev naveden u paragrafima 129 i 130(b) o prospektivnoj primeni standarda znači da ukoliko je razmena imovine odmerena pre datuma stupanja na snagu standarda i na bazi knjigovodstvene vrednosti date imovine, entitet ne prepravlja knjigovodstvenu vrednost stečene imovine u cilju odražavanja fer vrednosti na datum sticanja.
Ranija primena
132 Entiteti za koje važi paragraf 130 se podstiču da primenjuju zahteve ovog standarda pre datuma stupanja na snagu navedenog u paragrafu 130. Međutim, ukoliko entitet primenjuje ovaj standard pre tih datuma stupanja na snagu, u isto vreme treba da primenjuje IFRS 3 i IAS 36 (revidiran 2004. god.).
Povlačenje IAS 38 (objavljenog 1998. godine)
133 Ovaj standard zamenjuje IAS 38 - Nematerijalna imovina (objavljen 1998.).