MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 39

Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje

("Sl. glasnik RS", br. 123/2020)

1 [Brisan]

Delokrug

2 Ovaj standard treba da primenjuju svi entiteti na sve finansijske instrumente koji su u delokrugu standarda IFRS 9 Finansijski instrumenti ako, i u meri u kojoj:

(a) IFRS 9 dozvoljava primenu zahteva ovog standarda koji se odnose na računovodstvo hedžinga; i

(b) je finansijski instrument deo odnosa hedžinga koji se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga u skladu sa ovim standardom

2A-7 [Brisan]

Definicije

8 Termini definisani u IFRS 13, IFRS 9 i IAS 32 se koriste u ovom standardu sa značenjima navedenim u Prilogu A standarda IFRS 13, Prilogu A standarda IFRS 9 i paragrafu 11 standarda IAS 32. IFRS 13, IFRS 9 i IAS 32 definišu sledeće termine:

• amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze

• prestanak priznavanja

• derivat

• metod efektivne kamate

• efektivna kamatna stopa

• instrument kapitala

• fer vrednost

• finansijsko sredstvo

• finansijski instrument

• finansijska obaveza

i daje uputstvo za primenu ovih definicija.

9 U ovom standardu korišćeni su sledeći termini sa navedenim značenjem:

Definicije koje se odnose na računovodstvo hedžinga

Utvrđena obaveza je obavezujući sporazum za razmenu određene količine resursa po određenoj ceni na određeni budući datum ili datume.

Predviđena transakcija je neizvršena, ali očekivana buduća transakcija.

Instrument hedžinga je označeno derivatno ili (samo za hedžing rizika od promena deviznih kurseva) označeno nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatna obaveza za čije se fer vrednosti ili tokove gotovine očekuje da kompenzuju promene fer vrednosti ili tokove gotovine označene stavke hedžinga (u paragrafima 72-77 i AG94-AG97 se razrađuju definicije instrumenta hedžinga).

Stavka hedžinga je sredstvo, obaveza, utvrđena obaveza, vrlo očekivana predviđena transakcija ili neto investicija u inostrano poslovanje koje (a) izlaže entitet riziku od promena fer vrednosti ili promena budućih tokova gotovine i koja je (b) označena kao predmet hedžinga (paragrafi 78-84 i AG98-AG101 razrađuju definiciju o stavkama hedžinga).

Efektivnost hedžinga je stepen do koga se promene fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga koje se mogu pripisati riziku hedžinga kompenzuju sa promenama fer vrednosti ili tokovima gotovine instrumenta hedžinga (videti IAS 39 paragrafe AG105-AG113).

10-70 [Brisan]

Hedžing

71 Ukoliko entitet primenjuje IFRS 9 i nije izabrao kao svoju računovodstvenu politiku da nastavi da primenjuje zahteve iz ovog standarda koji se tiču računovodstva hedžinga (videti paragraf 7.2.21 IFRS 9), treba da primenjuje zahteve za računovodstvo hedžinga iz Poglavlja 6 IFRS 9. Međutim, za hedžing fer vrednosti od izloženosti kamatne stope portfelja, finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, entitet može, u skladu sa paragrafom 6.1.3 IFRS 9, da primeni zahteve računovodstva hedžinga iz ovog standarda umesto onih iz IFRS 9. U tom slučaju, entitet takođe mora da primeni specifične zahteve za računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika kamatnih stopa (vidi paragrafe 81A, 89A i AG114-AG132).

Instrumenti hedžinga

Instrumenti koji se kvalifikuju

72 Ovaj standard ne ograničava okolnosti u kojima derivat može biti označen kao instrument hedžinga, ako se zadovolje uslovi iz paragrafa 88, izuzev za određene prodate opcije (videti Prilog A paragraf AG94). Međutim, nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatna finansijska obaveza mogu biti označeni kao instrumenti hedžinga, samo za hedžing od deviznih rizika.

73 U svrhe računovodstva hedžinga, samo instrumenti koji uključuju spoljnu stranu u odnosu na entitet koji izveštava (to jest, spoljnu za grupu ili pojedinačni entitet o kom se izveštava) mogu da budu označeni kao instrumenti hedžinga. Mada pojedinačni entiteti unutar konsolidovane grupe ili odeljenja unutar entiteta mogu ući u hedžing transakcije sa drugim entitetima unutar grupe ili odeljenjima unutar entiteta, sve transakcije unutar grupe se eliminišu prilikom konsolidacije. Stoga, takve hedžing transakcije se ne mogu kvalifikovati za računovodstvo hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima grupe. Međutim, one se mogu kvalifikovati za računovodstvo hedžinga u pojedinačnim ili zasebnim finansijskim izveštajima pojedinačnih entiteta unutar grupe pod uslovom da one, za pojedinačni entitet o kom se izveštava, predstavljaju eksterne transakcije.

Označavanje instrumenta hedžinga

74 Obično postoji jedinstveno odmeravanje fer vrednosti za instrument hedžinga u celini, i faktori koji uzrokuju promene fer vrednosti su međusobno zavisni. Na taj način, entitet imenuje odnos hedžinga za instrument hedžinga u celini. Jedini dozvoljeni izuzeci su:

(a) odvajanje unutrašnje vrednosti i vremenske vrednosti ugovora o opciji i označavanje kao instrumenta hedžinga samo promene unutrašnje vrednosti opcije i isključivanje promene vremenske vrednosti; i

(b) odvajanje elementa kamate i promptne cene forvard ugovora.

Ovi izuzeci su dozvoljeni zato što unutrašnja vrednost opcije i premija forvard ugovora mogu obično da se odmeravaju zasebno. Dinamična strategija hedžinga koja procenjuje i unutrašnju vrednost i vremensku vrednost ugovora o opciji može da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga.

75 Deo čitavog instrumenta hedžinga, kao što je 50% nominalnog iznosa, može biti označeno kao instrument hedžinga u odnosu hedžinga. Međutim, odnos hedžinga ne mora da se označi samo za deo vremenskog perioda tokom kog instrument hedžinga ostaje neizmiren.

76 Jedan instrument hedžinga se može označiti kao hedžing više od jedne vrste rizika pod uslovom da se (a) rizici koji su predmet hedžinga mogu jasno utvrditi; (b) efektivnost hedžinga može prikazati; i (c) moguće obezbediti da postoji posebno označavanje za instrument hedžinga i različite pozicije rizika.

77 Dva ili više derivata, ili njihovi delovi (ili, u slučaju hedžinga valutnog rizika, dva ili više nederivata, ili njihovi delovi, ili kombinacija derivata i nederivata ili njihovih delova), se mogu posmatrati u kombinaciji ili zajednički označeni kao instrument hedžinga. Međutim, donja ili gornja granica kamatne stope ili drugi derivatni instrument koji kombinuje prodatu opciju i kupljenu opciju se ne kvalifikuje kao instrument hedžinga ako je on, u stvari, neto prodata opcija (za koju je dobijena neto premija). Slično, dva ili više instrumenta (ili njihovi delovi) mogu biti označeni kao instrument hedžinga samo ako nijedan od njih nije prodata opcija ili neto prodata opcija.

Stavke hedžinga

Stavke koje se kvalifikuju

78 Stavka hedžinga može biti priznato sredstvo ili obaveza, nepriznata utvrđena obaveza, vrlo verovatna predviđena buduća transakcija, ili neto investicija u inostrano poslovanje. Stavka hedžinga može biti (a) jedno sredstvo, obaveza, utvrđena obaveza, predviđena transakcija, neto investicija u inostrano poslovanje ili (b) grupa sredstava, obaveza, utvrđenih obaveza, vrlo verovatnih predviđenih transakcija ili neto investicija u inostrano poslovanje sa sličnim karakteristikama rizika ili (c) samo u portfelju hedžinga rizika kamatnih stopa, deo portfelja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje dele rizik koji je predmet hedžinga.

79 [Brisan]

80 U svrhe računovodstva hedžinga, samo sredstva, obaveze, utvrđene obaveze i vrlo verovatne predviđene transakcije koje obuhvataju stranu koja je spoljašnja za entitet mogu da se označe kao stavke hedžinga. Sledi da računovodstvo hedžinga može da se primeni na transakcije između entiteta u istoj grupi samo u pojedinačnim ili zasebnim finansijskim izveštajima tih entiteta, a ne u konsolidovanim finansijskim izveštajima grupe, osim za konsolidovane finansijske izveštaje investicionog entiteta, kako je definisano u IFRS 10, kada transakcije između investicionog entiteta i njegovih zavisnih entiteta odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha, neće biti eliminisane u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Kao izuzetak, devizni rizik monetarne stavke unutar grupe (na primer, dugovanje/potraživanje između dva zavisna entiteta) može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima ako ima za rezultat izloženost dobicima ili gubicima od deviznih kurseva koji nisu u potpunosti eliminisani posle konsolidacije u skladu sa IAS 21 Efekti promena deviznih kurseva. U skladu sa IAS 21, dobici i gubici od monetarnih stavki unutar grupe se ne eliminišu u potpunosti posle konsolidovanja kada se monetarna stavka unutar grupe prenosi između dva entiteta iz grupe koja imaju različite funkcionalne valute. Pored toga, devizni rizik veoma verovatne i predvidive transakcije unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima pod uslovom da je transakcija denominovana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji učestvuje u toj transakciji i devizni rizik će uticati na konsolidovani bilans uspeha.

Označavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga

81 Ako je stavka hedžinga finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza, ona može da bude stavka hedžinga u pogledu rizika povezanih samo sa delom njegovih tokova gotovine ili fer vrednosti (kao što je jedan ili više odabranih ugovornih tokova gotovine ili njihovih delova ili procenta njihove fer vrednosti), pod uslovom da efektivnost može da se odmeri. Na primer, deo izloženosti kamatne stope sredstva ili obaveze koji nose kamatu, koji se može utvrditi i odvojeno odmeriti, može da se označi kao rizik koji je predmet hedžinga (kao što je kamatna stopa oslobođena rizika ili komponenta benčmark (referentne) kamatne stope od ukupne izloženosti kamatne stope finansijskog instrumenta koji je predmet hedžinga).

81A U hedžingu fer vrednosti od izloženosti kamatne stope portfelja, finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), deo koji je bio predmet hedžinga može biti određen pomoću iznosa valute (na primer, iznosa u dolarima, evrima, funtama ili randima) umesto kao pojedinačno sredstvo (ili obaveza). Iako portfelj može, za svrhe upravljanja rizikom, uključiti sredstva i obaveze, označeni iznos je iznos sredstava ili iznos obaveza. Označavanje neto iznosa obuhvatanjem sredstava i obaveza zajedno nije dozvoljeno. Entitet može izvršiti hedžing dela rizika kamatne stope vezanog za označeni iznos. Na primer, u slučaju hedžinga portfelja koji sadrži sredstva koja se plaćaju unapred, entitet može da izvrši hedžing promene fer vrednosti koja se može pripisati promeni kamatne stope koja je bila predmet hedžinga na osnovu očekivanih, a ne ugovornih, datuma ponovnog određivanja cena. Kada se deo koji je predmet hedžinga zasniva na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena, efekat koji te promene kamatne stope, koja je bila predmet hedžinga, imaju na te očekivane datume, treba da se uključi prilikom određivanja promene fer vrednosti stavke hedžinga. Shodno tome, ako je portfelj, koji sadrži stavke koje se plaćaju unapred, predmet hedžinga derivatom koji se ne plaća unapred, dolazi do neefektivnosti ako se izmene datumi kada se očekuje plaćanje unapred stavki u portfelju koji je predmet hedžinga, ili ako se stvarni datumi plaćanja unapred razlikuju od očekivanih datuma.

Označavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga

82 Ako je stavka hedžinga nefinansijsko sredstvo ili nefinansijska obaveza, ona treba da bude označena kao stavka hedžinga ili (a) za devizne rizike ili (b) u celini za sve rizike, zbog težine razdvajanja i odmeravanja odgovarajućeg dela tokova gotovine ili promena fer vrednosti koje se mogu pripisati posebnim rizicima, koji nisu devizni rizici.

Označavanje grupe stavki kao stavki hedžinga

83 Slična sredstva ili slične obaveze treba da se grupišu i da se vrši hedžing grupe, samo ako pojedinačna sredstva ili pojedinačne obaveze u toj grupi imaju istu izloženost rizicima za koju su označeni da ih hedžing štiti. Šta više, očekivaće se da promena fer vrednosti koja se može pripisati riziku od hedžinga za svaku pojedinačnu stavku u grupi bude približno proporcionalna ukupnoj promeni fer vrednosti koja se može pripisati hedžingu rizika grupe stavki.

84 Zbog toga što entitet procenjuje efektivnost hedžinga poređenjem promena fer vrednosti ili promena toka gotovine instrumenta hedžinga (ili grupe sličnih instrumenata hedžinga) i stavke hedžinga (ili grupe sličnih stavki hedžinga), poređenje instrumenta hedžinga sa ukupnom neto pozicijom (na primer, neto svih sredstava sa fiksnom stopom i svih obaveza sa fiksnom stopom sa sličnim dospećima), a ne sa posebnom stavkom hedžinga, se ne kvalifikuje kao računovodstvo hedžinga.

Računovodstvo hedžinga

85 Računovodstvo hedžinga priznaje efekte prebijanja na dobitak ili gubitak promena fer vrednosti instrumenta hedžinga i stavke hedžinga.

86 Postoje tri vrste odnosa hedžinga:

(a) hedžing fer vrednosti: hedžing izloženosti promenama fer vrednosti priznatog sredstva ili obaveze, ili nepriznate utvrđene obaveze, ili identifikovani deo takvog sredstva, obaveze, ili utvrđene obaveze koji se može pripisati određenom riziku i koji može uticati na bilans uspeha.

(b) hedžing tokova gotovine: hedžing izloženosti varijabilnosti tokova gotovine koji (i) se može pripisati određenom riziku u vezi sa priznatim sredstvom ili obavezom (kao što su sve ili neke buduće isplate kamate po osnovu duga sa varijabilnom stopom) ili sa vrlo verovatnom predviđenom transakcijom i koji (ii) bi mogao da utiče na bilans uspeha.

87 Hedžing deviznog rizika utvrđene obaveze može da se računovodstveno obuhvata kao hedžing fer vrednosti ili hedžing tokova gotovine.

88 Odnos hedžinga se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga kako je izloženo u paragrafima 89-102 ako, i samo ako, se zadovolje svi sledeći uslovi:

(a) ako na početku hedžinga postoji formalno označavanje i dokumentacija o odnosu hedžinga i cilj za upravljanje rizicima nekog entiteta, kao i strategija za vršenje hedžinga. Ta dokumentacija treba da uključi identifikaciju instrumenta hedžinga, stavke hedžinga ili transakcije u vezi sa njim, prirodu rizika koji je predmet hedžinga, kao i to kako će entitet proceniti efektivnost instrumenta hedžinga prilikom prebijanja izloženosti promenama fer vrednosti stavke hedžinga ili promenama tokova gotovine transakcije koja je predmet hedžinga, a koji se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga;

(b) očekuje se da hedžing bude veoma efektivan (videti Prilog A paragrafe AG105-AG113A) prilikom prebijanja promena fer vrednosti ili tokova gotovine pripisivih riziku koji je predmet hedžinga, u skladu sa prvobitno dokumentovanom strategijom upravljanja rizikom za taj određeni odnos hedžinga;

(c) za hedžinge tokova gotovine, predviđena transakcija koja je predmet hedžinga mora biti veoma verovatna i mora predstavljati izloženost promenama tokova gotovine koji bi na kraju mogli da utiču na bilans uspeha;

(d) efektivnost hedžinga se može pouzdano odmeriti, to jest, fer vrednost ili tokovi gotovine stavke hedžinga pripisivi riziku koji je predmet hedžinga i fer vrednosti instrumenta hedžinga se mogu pouzdano odmeriti.

(e) hedžing se stalno procenjuje i određuje se da je stvarno bio veoma efektivan tokom perioda finansijskog izveštavanja za koje je hedžing bio označen.

Hedžing fer vrednosti

89 Ako hedžing fer vrednosti zadovoljava uslove iz paragrafa 88 tokom perioda finansijskog izveštavanja, on treba da se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) dobitak ili gubitak od ponovnog odmeravanja instrumenta hedžinga po fer vrednosti (za derivatni instrument hedžinga) ili devizne komponente njegove knjigovodstvene vrednosti odmerene u skladu sa IAS 21 (za nederivatni instrument hedžinga) treba da se priznaje u bilansu uspeha; i

(b) dobitak ili gubitak od stavke hedžinga koji se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga treba da se koriguje prema knjigovodstvenoj vrednosti stavke hedžinga i da se prizna bilansu uspeha. Ovo se primenjuje čak i kada je stavka hedžinga inače odmerena po nabavnoj vrednosti. Priznavanje dobitka ili gubitka pripisivog riziku koji je predmet hedžinga se primenjuje ako je stavka hedžinga finansijsko sredstvo odmereno po fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 4.1.2A standarda IFRS 9.

89A Za hedžing fer vrednosti izloženosti kamatne stope dela portfelja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), zahtev u paragrafu 89(b) može biti ispunjen prezentovanjem dobitka ili gubitka pripisivog stavki hedžinga ili:

(a) u zasebnoj bilansnoj poziciji u okviru imovine, za one vremenske periode ponovnog određivanja cena za koje je stavka hedžinga sredstvo; ili

(b) u zasebnoj bilansnoj poziciji u okviru obaveza, za one vremenske periode ponovnog određivanja cena za koje je stavka hedžinga obaveza.

Zasebne bilansne pozicije iz (a) i (b) treba prezentovati uz finansijska sredstva ili finansijske obaveze. Iznose obuhvaćene ovim bilansnim pozicijama treba ukloniti iz izveštaja o finansijskoj poziciji kada sredstva ili obaveze na koje se ove stavke odnose prestanu da se priznaju.

90 Ako su predmet hedžinga samo određeni rizici koji se mogu pripisati stavki hedžinga, priznate promene fer vrednosti stavke hedžinga koje nisu u vezi sa rizikom koji je predmet hedžinga se priznaju kao što je izloženo u paragrafu 5.7.1 standarda IFRS 9.

91 Entitet treba da prospektivno prestane da priznaje računovodstvo hedžinga određeno paragrafom 89 ako:

(a) instrument hedžinga istekne ili se proda, zaključi ili izvrši. U ovu svrhu zamena ili produženje dospeća instrument hedžinga sa drugim instrumentom hedžinga se ne smatra istekom ili zaključivanjem ako je takva zamena ili produženje dospeća deo dokumentovane strategije hedžinga tog entiteta. Dodatno, u ovu svrhu nema isteka ili zaključivanja instrumenta hedžinga ako:

(i) se kao posledica zakona i regulative, ili uvođenja novih zakona ili regulative, strane u instrumentu hedžinga dogovore da jedna ili više klirinških drugih ugovornih strana zameni prvobitnu drugu ugovornu stranu tako da postane nova druga ugovorna strana za svaku od strana. Za ovu svrhu, klirinška druga ugovorna strana, je centralna ugovorna strana (što se ponekad naziva "klirinška organizacija" ili "klirinška agencija") ili entitet, ili entiteti, na primer, član kliringa klirinške organizacije ili klijent člana kliringa klirinške organizacije, koji su u funkciji druge ugovorne strane u cilju sprovođenja kliringa od strane centralne ugovorne strane. Međutim, kada strane u instrumentu hedžinga zamene svoje prvobitne druge ugovorne strane, drugačijim ugovornom stranama, zahtev u ovom potparagrafu je ispunjen samo ako svaka od ovih strana sprovodi kliring sa istom centralnom ugovornom stranom.

(ii) druge promene, ako ih ima, u instrumentu hedžinga ograničene su na one koje je neophodno sprovesti kao što je zamena druge ugovorne strane. Ovakve promene ograničene su na one koje su u skladu sa uslovima koji bi se očekivali da je instrument hedžinga prvobitno izmiren sa centralnom klirinškom stranom. Ove promene obuhvataju promene zahteva u pogledu kolaterala, prava na prebijanje salda potraživanja i dugovanja, i nametnute troškove.

(b) hedžing više ne zadovoljava kriterijume za računovodstvo hedžinga iz paragrafa 88; ili

92 Na osnovu paragrafa 89(b), svako korigovanje knjigovodstvene vrednosti finansijskog instrumenta koji je predmet hedžinga za koji se koristi metod efektivne kamate (u slučaju portfelja hedžinga rizika kamatne stope, u zasebnoj bilansnoj poziciji izveštaja o finansijskoj poziciji opisanoj u paragrafu 89A) treba da se amortizuje u bilansu uspeha. Amortizacija može početi čim dođe do korigovanja i ne sme početi kasnije no kada stavka hedžinga prestaje da se koriguje zbog promena fer vrednosti pripisivim riziku koji je predmet hedžinga. Korigovanje se zasniva na rekalkulaciji kamatne stope na datum početka amortizacije. Ipak, ako, u slučaju hedžinga fer vrednosti izloženosti kamatnoj stopi portfelja finansijskog sredstva ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), amortizacija korišćenjem rekalkulisane kamatne stope nije izvodljiva, korigovanje treba da se amortizuje korišćenjem pravolinijskog metoda. Korigovanje treba da se potpuno amortizuje do dospeća finansijskog instrumenta ili, u slučaju hedžinga portfelja rizika kamatne stope, po isteku relevantnog vremenskog perioda ponovnog određivanja cena.

93 Kada se nepriznata utvrđena obaveza označi kao stavka hedžinga, naknadne kumulativne promene fer vrednosti utvrđene obaveze koje se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga se priznaju kao sredstvo ili obaveza sa odgovarajućim dobitkom ili gubitkom koji se priznaje bilansu uspeha (videti paragraf 89(b)). Promene fer vrednosti instrumenta hedžinga se takođe priznaju u bilansu uspeha.

94 Kada entitet zaključi utvrđenu obavezu za sticanje sredstva ili preuzimanje obaveze koja je stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti, početna knjigovodstvena vrednost sredstva ili obaveze koja je rezultat toga što entitet ispunjava utvrđenu obavezu se koriguje da bi se obuhvatila ukupna promena fer vrednosti utvrđene obaveze koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga koji je priznat u izveštaju o finansijskoj poziciji.

Hedžing tokova gotovine

95 Ako hedžing tokova gotovine zadovoljava uslove paragrafa 88 tokom perioda, treba da se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga koji je određen da bude efektivni hedžing (videti paragraf 88) treba da se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu; i

(b) neefektivni deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga treba da se priznaje u bilansu uspeha.

96 Još određenije, hedžing tokova gotovine se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) zasebna komponenta kapitala povezana sa stavkom hedžinga se koriguje prema manjem od sledećeg (u apsolutnim iznosima):

(i) ukupnom dobitku ili gubitku od instrumenta hedžinga od početka hedžinga; i

(ii) ukupnoj promeni fer vrednosti (sadašnja vrednost) očekivanih budućih tokova gotovine stavke hedžinga od početka hedžinga;

(b) svaki preostali dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga ili njegove označene komponente (to nije efektivan hedžing) se priznaje u bilansu uspeha; i

(c) ako je dokumentovana strategija entiteta za upravljanje rizikom za određeni odnos hedžinga isključivanje iz procene efektivnosti hedžinga određene komponente dobitka ili gubitka ili tokova gotovine sa njima u vezi od instrumenta hedžinga (videti paragrafe 74, 75 i 88(a)), ta isključena komponenta dobitka ili gubitka se priznaje u skladu sa paragrafom 5.7.1 standarda IFRS 9.

97 Ako hedžing predviđene transakcije naknadno ima za rezultat priznavanje sredstva ili obaveze, dobici ili gubici u vezi sa njima koji su bili priznavani u ukupnom ostalom rezultatu u skladu sa paragrafom 95 treba da se reklasifikuju iz kapitala u bilans uspeha, kao reklasifikacija usled korigovanja (videti IAS 1 (revidiran 2007. godine)), u istom periodu ili periodima tokom kojih projektovani tokovi gotovine iz hedžinga utiču na bilans uspeha (kao u periodima kada se priznaje prihod ili rashod po osnovu kamate). Međutim, ako entitet očekuje da svi ili deo gubitka priznatog u ukupnom ostalom rezultatu ne bude povraćen u toku jednog ili više budućih perioda, on treba da reklasifikuje iznos za koji ne očekuje da bude povraćen u bilans uspeha, kao reklasifikaciju usled korigovanja.

98 Ako hedžing predviđene transakcije naknadno ima za rezultat priznavanje nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze, ili predviđena transakcija za nefinansijsko sredstvo ili nefinansijsku obavezu postaje utvrđena obaveza na koju se primenjuje računovodstvo hedžinga fer vrednosti, onda entitet treba da usvoji ili (a) ili (b) iz daljeg teksta:

(a) on reklasifikuje dobitke i gubitke koji su u vezi sa tim koji su bili priznati u ukupnom ostalom rezultatu u skladu sa paragrafom 95 u bilans uspeha kao reklasifikaciju usled korigovanja (videti IAS 1 (revidiran 2007. godine)) u istom periodu ili periodima tokom kog/kojih stečeno sredstvo ili preuzeta obaveza utiču na bilans uspeha (kao što su periodi u kojima se priznaju troškovi amortizacije ili troškovi prodaje). Međutim, ako entitet očekuje da svi ili deo gubitka priznatog u ukupnom ostalom rezultatu ne bude povraćen u toku jednog ili više budućih perioda, on treba da reklasifikuje iznos za koji ne očekuje da bude povraćen iz kapitala u bilans uspeha, kao reklasifikaciju usled korigovanja;

(b) on uklanja dobitke i gubitke koji su s tim u vezi i koji su bili priznati u ukupnom ostalom rezultatu u skladu sa paragrafom 95, i uključuje ih u početnu cenu ili drugu knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze.

99 Entitet treba da usvoji ili (a) ili (b) iz paragrafa 98 kao računovodstvenu politiku i primenjuje je dosledno na sve hedžinge na koje se odnosi paragraf 98.

100 Za sve hedžinge tokova gotovine koji nisu obuhvaćeni paragrafima 97 i 98, iznosi koji su bili priznati u ukupnom ostalom rezultatu treba da se reklasifikuju iz kapitala u bilans uspeha kao reklasifikacija usled korigovanja (pogledati IAS 1 (revidiran 2007. godine)) u istom periodu ili periodima tokom kog/kojih su tokovi gotovine koji su predmet hedžinga uticali na bilans uspeha (na primer, kada se predviđena prodaja zaista dogodi).

101 U svim sledećim okolnostima entitet treba da prospektivno prekine računovodstvo hedžinga određeno paragrafima 95-100:

(a) instrument hedžinga istekne ili se proda, zaključi ili izvrši. U ovom slučaju, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji je priznat u ukupnom ostalom rezultatu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno u kapitalu dok se ne dogodi predviđena transakcija. Kada se ta transakcija dogodi, primenjuju se paragrafi 97, 98 ili 100. Za svrhe ovog potparagrafa, zamena ili produženje dospeća instrumenta hedžinga drugim instrumentom hedžinga se ne smatra istekom ili zaključivanjem ako je takva zamena ili produženje dospeća deo dokumentovane strategije hedžinga tog entiteta. Pored toga, za ovu svrhu ne postoji istek ili zaključivanje instrumenta hedžinga, ako:

(b) hedžing više ne zadovoljava kriterijume za računovodstvo hedžinga iz paragrafa 88. U ovom slučaju, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji je priznat u ukupnom ostalom rezultatu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno u kapitalu dok se ne dogodi predviđena transakcija. Kada se ta transakcija dogodi, primenjuju se paragrafi 97, 98 ili 100;

(c) više se ne očekuje da će se predviđena transakcija dogoditi, u kom slučaju svaki ukupni dobitak ili gubitak sa tim u vezi koji je priznat u ukupnom ostalom rezultatu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha, kao reklasifikacija usled korigovanja. Predviđena transakcija koja nije više vrlo verovatna (videti paragraf 88(c)) se još uvek može desiti.

(d) entitet opozove označavanje. Za hedžinge predviđene transakcije, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji je priznat u ukupnom ostalom rezultatu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno u kapitalu, dok se ne dogodi predviđena transakcija ili dok ne prestane da se očekuje njeno događanje. Kada se ta transakcija dogodi, primenjuju se paragrafi 97, 98 ili 100. Ako se više ne očekuje da se transakcija dogodi, ukupni dobitak ili gubitak koji je bio priznavan u ostalom sveobuhvatnom prihod treba da se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha, kao reklasifikacija usled korigovanja.

Hedžing neto investicije

102 Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje, uključujući i hedžing monetarne stavke koji se računovodstveno obuhvata kao deo neto investicije (videti IAS 21), treba da se računovodstveno obuhvata slično hedžingu tokova gotovine:

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga koji je određen da bude efektivni hedžing (videti paragraf 88) treba da se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu; i

(b) neefektivan deo treba da se priznaje u bilansu uspeha;

Dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji se odnosi na efektivan deo hedžinga koji je priznat u ukupnom ostalom rezultatu treba da se priznaje u bilansu uspeha, kao reklasifikacija usled korigovanja (videti IAS 1 (revidiran 2007. godine)) u skladu sa paragrafima 48-49 IAS 21 posle otuđenja ili periodičnog otuđenja inostranog poslovanja.

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe

103 Entitet treba da primenjuje ovaj standard (uključujući i izmene objavljene u martu 2004. godine) za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Entitet ne treba da primenjuje ovaj standard (uključujući i izmene objavljene u martu 2004. godine) za godišnje periode koji su počeli pre 1. januara 2005. godine osim ako on takođe ne primenjuje i IAS 32 (objavljen u decembru 2003. godine). Ako entitet primenjuje ovaj standard za period koji počinje pre 1. januara 2005. godine, on obelodanjuje tu činjenicu.

103A [Brisan]

103B [Brisan]

103C Objavljivanjem IAS 1 (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Pored toga, njime su izmenjeni paragrafi 95(a), 97, 98, 100, 102, 108 i AG99B. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.

103D [Brisan]

103E IAS 27 (revidiran 2008. godine) je izmenio paragraf 102. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 27 (revidiran 2008. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.

103F [Brisan]

103G Entitet primenjuje paragrafe AG99BA, AG99E, AG99F, AG110A i AG110B retrospektivno za godišnje periode koji počinju 1 jula 2009. godine ili kasnije, u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje Prihvatljive stavke hedžinga (izmene IAS 39) za periode koji počinju pre 1 jula 2009. godine, obelodanjuje tu činjenicu.

103H-103J [Brisan]

103K Paragrafi 2(g), 97 i 100 su izmenjeni u okviru Poboljšanja IFRS, objavljenih u aprilu 2009. godine. Entitet treba da prospektivno primeni izmene u ovim paragrafima za godišnje periode koji počinju 1. januara 2010. ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primeni ove izmene za neki raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

103L-103P [Brisan]

103Lj Objavljivanjem IFRS 13 u maju 2011. godine izmenjeni su paragrafi 9, 13, 28, 47, 88, AG46, AG52, AG64, AG76, AG76A, AG80, AG81 i AG96, dodat je paragraf 43A i obrisani su paragrafi 48-49, AG69-AG75, AG77-AG79 i AG82. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 13.

103R Objavljivanjem Investicionih entiteta (Izmene standarda IFRS 10, IFRS 12 i IAS 27) u oktobru 2012. godine, izmenjeni su paragrafi 2 i 80. Entitet treba da primenjuje ovu izmenu za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2014. i kasnije. Ranija primena Investicionih entiteta je dozvoljena. Ako entitet ranije primenjuje ove izmene, tada takođe treba da primenjuje i sve izmene uključene u Investicione entitete u isto vreme.

103S [Brisan]

103T Objavljivanjem standarda IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima, u maju 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 2, 9, 43, 47, 55, AG2, AG4 i AG48 i dodati paragrafi 2A, 44A, 55A i AG8A-AG8C. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 15.

103U Objavljivanjem standarda IFRS 9, u julu 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 2, 8, 9, 71, 88-90, 96, AG95, AG114, AG118 i naslovi iznad AG133, i obrisani su paragrafi 1, 4-7, 10-70, 79, 103B, 103D, 103F, 103H-103J, 103L-103P, 103S, 105-107A, 108E-108F, AG1-AG93 i AG96. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 9.

103V [Ovaj paragraf je dodat za entitete koji još nisu počeli da primenjuju IFRS 9.]

104 Ovaj standard treba da se primenjuje retrospektivno osim za ono što je navedeno u paragrafu 108. Početni bilans zadržanih zarada za najraniji prethodni prezentovani period i sve druge uporedne periode treba da se koriguje kao da se ovaj standard oduvek primenjivao osim ako bi prepravljanje informacija bilo neizvodljivo. Ako je prepravljanje informacija neizvodljivo, entitet treba da obelodani ovu činjenicu i naznači obim u kom su informacije prepravljane.

105-107A [Brisan]

108 Entitet ne treba da koriguje knjigovodstvenu vrednost nefinansijskih sredstava i nefinansijskih obaveza da bi isključio dobitke i gubitke koji su u vezi sa hedžingom tokova gotovine koji je bio uključen u knjigovodstvenu vrednost pre početka finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen. Na početku finansijskog perioda u kom je ovaj standard prvi put primenjen, svaki iznos priznat van bilansa uspeha (u ukupnom ostalom rezultatu ili direktno u kapitalu) za hedžing utvrđene obaveze koja se prema ovom standardu računovodstveno obuhvata kao hedžing fer vrednosti treba da se reklasifikuje kao sredstvo ili obaveza, osim za hedžing deviznog rizika koji nastavlja da se tretira kao hedžing tokova gotovine.

108A Entitet treba da primenjuje poslednju rečenicu paragrafa 80, kao i paragrafa AG99A i AG99B, na godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet označi stavku hedžinga kao eksternu predviđenu transakciju koja

(a) je denominovana u funkcionalnoj valuti entiteta koji učestvuje u transakciji,

(b) uzrokuje izloženost koja će imati efekta na konsolidovani bilans uspeha (to jest, denominovana je u valuti koja nije valuta za prezentaciju grupe), i

(c) bi se kvalifikovala za računovodstvo hedžinga da nije denominovana u funkcionalnoj valuti entiteta koji u njoj učestvuje.

On može da primenjuje računovodstvo hedžinga na konsolidovane finansijske izveštaje u periodu/ima pre datuma primene poslednje rečenice paragrafa 80, kao i paragrafa AG99A i AG99B.

108B Entitet ne mora da primenjuje paragraf AG99B na komparativne informacije koje se odnose na periode pre datuma primene poslednje rečenice paragrafa 80 i paragrafa AG99A.

108C Paragrafi 73 i AG8 su izmenjeni u okviru Poboljšanja IFRS koja su objavljena u maju 2008. godine. Paragraf 80 je izmenjen u okviru Poboljšanja IFRS objavljenih u aprilu 2009. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena svih izmena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.

108D Objavljivanjem Novacije derivata i produženje računovodstva hedžinga (izmene IAS 39), u junu 2013. izmenjeni su paragrafi 91 i 101 i dodat je paragraf AG113A. Entitet treba da primenjuje ove paragrafe za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2014. ili kasnije. Entitet treba da primenjuje te izmene retrospektivno u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ove izmene za raniji period, treba da obelodani tu činjenicu.

108E-108F [Brisan]

Povlačenje ostalih saopštenja

109 Ovaj standard zamenjuje IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje revidiran u oktobru 2000. godine.

110 Ovaj standard i Uputstvo za primenu koje ide uz njega zamenjuju Uputstvo za primenu koje je objavio Komitet za Uputstva za primenu, koji je osnovao bivši IASC.

Prilog A

UPUTSTVO ZA PRIMENU

Ovaj prilog je sastavni deo standarda.

AG1-AG93 [Brisan]

Hedžing (paragrafi 71-102)

Instrumenti hedžinga (paragrafi 72-77)

Instrumenti koji se kvalifikuju
(paragrafi 72 i 73)

AG94 Potencijalni gubitak od opcije koju entitet proda bi mogao da bude u značajnoj meri veći od potencijalnog dobitka u vrednosti od stavke hedžinga koja je u vezi sa njim. Drugim rečima, prodata opcija nije efektivna u smanjenju izloženosti stavke hedžinga u bilansu uspeha. Stoga, prodata opcija se ne kvalifikuje kao instrument hedžinga osim ako nije označena kao prebijanje kupljene opcije, uključujući i onu koja je ugrađena u drugi finansijski instrument (na primer, prodata kupovna opcija koja se koristi za hedžing otkupive obaveze). Nasuprot tome, kupljena opcija ima potencijalne dobitke jednake ili veće od gubitaka i stoga ima potencijal da smanji izloženost u bilansu uspeha od promena fer vrednosti ili tokova gotovine. U skladu sa tim, ona može da se kvalifikuje kao instrument hedžinga.

AG95 Finansijsko sredstvo koje se odmerava po amortizovanoj vrednosti može da se označi kao instrument hedžinga u hedžingu deviznog rizika.

AG96 [Brisan]

AG97 Instrumenti sopstvenog kapitala nekog entiteta nisu finansijska sredstva ili finansijske obaveze tog entiteta i stoga ne mogu da se označavaju kao instrumenti hedžinga.

Stavke hedžinga (paragrafi 78-84)

Stavke koje se kvalifikuju (paragrafi 78-80)

AG98 Utvrđena obaveza za sticanje posla u poslovnoj kombinaciji ne može biti stavka hedžinga, osim za devizni rizik, zato što nijedan drugi rizik koji je predmet hedžinga ne može posebno da se utvrdi i odmeri. Ti drugi rizici su opšti poslovni rizici.

AG99 Investicija po metodu udela ne može da bude stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti zato što metod udela priznaje u bilansu uspeha udeo investitora u dobitku ili gubitku partnera, a ne promene fer vrednosti investicije. Iz sličnog razloga, investicija u konsolidovani zavisni entitet ne može da bude stavka hedžinga prilikom hedžinga fer vrednosti zato što je prilikom konsolidovanja priznata u bilansu uspeha podružnice, a ne kao promena fer vrednosti investicije. Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje je različit zato što je to hedžing devizne izloženosti, a ne hedžing fer vrednosti promene vrednosti investicije.

AG99A U paragrafu 80 se navodi da u konsolidovanim finansijskim izveštajima devizni rizik vrlo verovatne predviđene transakcije unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u hedžingu tokova gotovine, pod uslovom da je transakcija iskazana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji učestvuje u transakciji i da devizni rizik utiče na konsolidovani bilans uspeha. U svrhu ovoga, entitet može da bude matični entitet, zavisni entitet, pridruženi entitet, zajednički poduhvat ili podružnica. Ako devizni rizik predviđene transakcije unutar grupe ne utiče na konsolidovani bilans uspeha, transakcija unutar grupe ne može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga. Ovo je obično slučaj kod isplata tantijema, isplate kamata ili troškova rukovodstva među članicama iste grupe osim ako ne postoji odgovarajuća spoljna transakcija. Međutim, kada devizni rizik predviđene transakcije unutar grupe utiče na konsolidovani bilans uspeha, transakcija unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga. Primer su predviđene prodaje ili kupovine zaliha između članica iste grupe ako je u toku prodaja zaliha spoljnoj strani. Slično, predviđena prodaja unutar grupe postrojenja i opreme od strane entiteta koje ih je proizveo entitetu koje će koristiti postrojenja i opremu za svoje poslovanje može da utiče na konsolidovani bilans uspeha. Ovo bi moglo da se dogodi, na primer, zato što će postrojenje i oprema biti amortizovani od strane entiteta koji ih kupuje i iznos priznat na početku za postrojenje i opremu može da se promeni ako je predviđena transakcija unutar grupe iskazana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji kupuje.

AG99B Ako se hedžing predviđene transakcije unutar grupe kvalifikuje za računovodstvo hedžinga, svaki dobitak ili gubitak koji se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu u skladu sa paragrafom 95(a) treba da se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha, kao reklasifikacija usled korigovanja, za isti period ili periode tokom kojih devizni rizik transakcije koja je predmet hedžinga utiče na konsolidovani bilans uspeha.

AG99BA Entitet može da označi sve promene tokova gotovine ili fer vrednosti stavke hedžinga u hedžing odnosu. Entitet takođe može da označi samo promene u tokovima gotovine ili fer vrednosti stavke hedžinga koje su iznad ili ispod određene cene ili druge promenljive (jednostrani rizik). Sopstvena vrednost kupljene opcije hedžing instrumenta (pretpostavljajući da ima iste osnovne uslove kao i označeni rizik), ali ne i vrednost posmatrana u vremenskom periodu, odražava jednostrani rizik stavke hedžinga. Na primer, entitet može da označi promenljivost ishoda budućih tokova godine koji nastaju kao rezultat povećanja cene predviđenih nabavki nekretnina. U takvoj situaciji, samo su označeni gubici tokova gotovine koji su rezultat povećanja cena iznad specificiranog nivoa. Hedžing rizika ne uključuje vremensku vrednost kupljene opcije budući da vremenska vrednost nije komponenta predviđene transakcije koja utiče na dobitak ili gubitak (paragraf 86(b)).

Označavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga (paragrafi 81 i 81A)

AG99C Ako se deo tokova gotovine od finansijskog sredstva ili finansijske obaveze označi kao stavka hedžinga, onda taj označeni deo mora da bude manji od ukupnih tokova gotovine od tog sredstva ili te obaveze. Na primer, u slučaju obaveze čija je efektivna kamatna stopa ispod LIBOR-a, entitet ne može da označi (a) deo obaveze jednak iznosu glavnice plus kamata po LIBOR-u i (b) negativni preostali deo. Međutim, entitet može da označi sve tokove gotovine od čitavog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze kao stavku hedžinga i da ih podvrgne hedžingu samo za jedan određeni rizik (na primer, samo za promene koje se mogu pripisati promenama u LIBOR-u). Na primer, u slučaju finansijske obaveze čija je efektivna kamatna stopa 100 osnovnih poena ispod LIBOR-a, entitet može da označi kao stavku hedžinga čitavu obavezu (to jest glavnicu plus kamatu po LIBOR-u minus 100 osnovnih poena) i da podvrgne hedžingu promenu fer vrednosti ili tokova gotovine čitave obaveze koji se mogu pripisati promenama u LIBOR-u. Entitet takođe može da odabere koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan da bi poboljšao efektivnost hedžinga kako je opisano u paragrafu AG100.

AG99D Pored toga, ako je finansijski instrument sa fiksnom stopom podvrgnut hedžingu neko vreme posle svog nastanka i ako su se u međuvremenu promenile kamatne stope, entitet može da označi deo jednak referentnoj stopi koji je veći od ugovorne stope plaćene za tu stavku. Entitet može to da uradi pod uslovom da je referentna stopa manja od efektivne kamatne stope izračunate pod pretpostavkom da je entitet kupio instrument na dan kada je po prvi put označio stavku hedžinga. Na primer, pretpostavimo da entitet stvara finansijsko sredstvo sa fiksnom stopom od n.j. 100 koje ima efektivnu kamatnu stopu od 6 procenata u vreme kada je LIBOR 4 procenata. On počinje da štiti hedžingom to sredstvo neko vreme pošto LIBOR poraste na 8 procenata i fer vrednost sredstva se smanji na n.j. 90. Entitet izračunava da ako je kupio sredstvo na datum kada ga je po prvi put označio kao stavku hedžinga za njegovu tadašnju vrednost od n.j. 90, efektivni prinos bi bio 9,5 procenata. Zato što je LIBOR manji od ovog efektivnog prinosa, entitet može da označi deo LIBOR-a od 8 procenata koji se sastoji delimično od ugovornih tokova gotovine od kamate i delimično od razlike između sadašnje fer vrednosti (to jest, n.j. 90) i iznosa koji se može ponovo platiti po dospeću (to jest, n.j. 100).

AG99E Paragraf 81 dozvoljava entitetu da vrši drugačije označavanje osim ukupne fer vrednosti promene ili promenljivosti toka gotovine finansijskog instrumenta. Na primer:

(a) svi tokovi gotovine finansijskog instrumenta se mogu označiti za promene toka gotovine ili fer vrednosti koje su pripisive nekim (ali ne svim) rizicima; ili

(b) neki (ali ne svi) tokovi gotovine finansijskog instrumenta se mogu označiti za promene toka gotovine ili fer vrednosti koje su pripisive svim ili samo nekim rizicima (na primer "deo" tokova gotovine finansijskog instrumenta može biti označen za promene pripisive svim ili samo nekim rizicima).

AG99F Da bi bili prihvatljivi za računovodstvo hedžinga, označeni rizici i delovi moraju biti zasebno uočljive komponente finansijskog instrumenta i promene tokova gotovine ili fer vrednosti ukupnog finansijskog instrumenta nastale usled promene označenih rizika i delova moraju biti pouzdano merljivi. Na primer:

(a) za finansijske instrumente sa fiksnom stopom koji su hedžirani za promene fer vrednosti koje su pripisive promenama bezrizične ili referentne kamatne stope, za bezrizičnu ili referentnu kamatnu stopu se normalno smatra da je zasebno uočljiva komponenta finansijskog instrumenta i da je pouzdano merljiva;

(b) inflacija nije zasebno uočljiva i pouzdano merljiva i ne može se označiti kao rizik ili deo finansijskog instrumenta osim ukoliko se ispune zahtevi pod (c);

(c) ugovorno specificirana inflacija kao deo tokova gotovine priznate i za inflaciju vezane obveznice (pretpostavljajući da nema zahteva za zasebnim obračunavanjem ugrađenih derivativa) je zasebno uočljiva i pouzdano merljiva sve dok na ostale tokove gotovine instrumenta ne utiče inflatorni deo.

Označavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga (paragraf 82)

AG100 Promene cene sastojka ili komponenti nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze obično nema predvidivi, zasebno merljiv uticaj na cenu stavke koji se može uporediti sa uticajem, recimo, promene tržišnih kamatnih stopa na cenu obveznice. Na ovaj način, nefinansijsko sredstvo ili nefinansijska obaveza je stavka hedžinga samo u svojoj celini ili za devizni rizik. Ako postoji razlika između uslova instrumenta hedžinga i stavke hedžinga (kao za hedžing predviđene kupovine brazilske kafe korišćenjem forvard ugovora za kupovinu kolumbijske kafe po inače sličnim uslovima), odnos hedžinga ipak može da se kvalifikuje kao odnos hedžinga pod uslovom da su zadovoljeni svi uslovi iz paragrafa 88, uključujući i to da se očekuje da hedžing bude veoma uspešan. U svrhu ovoga, iznos instrumenta hedžinga može biti veći ili manji od iznosa stavke hedžinga ako ovo poboljša efektivnost odnosa hedžinga. Na primer, može da se izvrši analiza regresije da bi se utvrdio statistički odnos između stavke hedžinga (na primer, transakcije sa brazilskom kafom) i instrumenta hedžinga (na primer, transakcije sa kolumbijskom kafom). Ako postoji validan statistički odnos između ove dve varijable (to jest između cena jedinica brazilske i kolumbijske kafe), nagib linije regresije može da se koristi za utvrđivanje koeficijenta hedžinga koji će maksimizovati očekivanu efektivnost. Na primer, ako je nagib linije regresije 1,02, koeficijent hedžinga na osnovu 0,98 stavki hedžinga prema 1 instrumentu hedžinga maksimizuje očekivanu efektivnost. Međutim, odnos hedžinga može da ima za rezultat i neefektivnost koja se priznaje u bilans uspeha tokom odnosa hedžinga.

Označavanje grupe stavki kao stavki hedžinga
(paragrafi 83 i 84)

AG101 Hedžing ukupne neto pozicije (na primer, neto svih sredstava i obaveze sa fiksnom stopom i sa sličnim dospećima), a ne određene stavke hedžinga, se ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga. Međutim, skoro isti uticaj na bilans uspeha u računovodstvu hedžinga za ovu vrstu odnosa hedžinga može da se postigne označavanjem dela osnovnih stavki kao stavke hedžinga. Na primer, ako banka ima n.j. 100 od sredstava i n.j. 90 od obaveze sa rizicima i uslovima slične prirode i ako vrši hedžing za neto izloženost od n.j. 10, on može da označi n.j. 10 tih sredstava kao stavku hedžinga. Ovo označavanje može da se koristi ako su ta sredstva i obaveze instrumenti sa fiksnom stopom, u kom slučaju je to hedžing fer vrednosti, ili ako su to instrumenti sa promenljivom stopom, to je hedžing tokova gotovine. Slično, ako entitet ima utvrđenu obavezu da izvrši kupovine strane valute od n.j. 100 i utvrđenu obavezu da izvrši prodaju strane valute od n.j. 90, on može da zaštiti hedžingom neto iznos od n.j. 10 time što će steći derivat i označiti ga kao instrument hedžinga povezan sa n.j. 10 utvrđene obaveze o kupovini n.j. 100.

Računovodstvo hedžinga (paragrafi 85-102)

AG102 Primer hedžinga fer vrednosti je hedžing izloženosti promenama fer vrednosti dužničkog instrumenta sa fiksnom stopom kao rezultat promena kamatnih stopa. Takav hedžing bi mogao da zaključi emitent ili imalac.

AG103 Primer hedžinga tokova gotovine je korišćenje svopa da se promeni dug sa fluktuirajućom stopom u dug sa fiksnom stopom (to jest hedžing buduće transakcije u kojoj su budući tokovi gotovine koji se štite hedžingom buduće isplate kamate).

AG104 Hedžing utvrđene obaveze (na primer hedžing promene cene goriva koja se odnosi na nepriznatu ugovornu obavezu elektrodistribucije da kupuje gorivo po fiksnoj stopi) je hedžing izloženosti promenama fer vrednosti. U skladu sa tim, takav hedžing je hedžing fer vrednosti. Međutim, prema paragrafu 87 hedžing deviznog rizika utvrđene obaveze bi mogao alternativno da se računovodstveno obuhvata i kao hedžing tokova gotovine.

Procena efektivnosti hedžinga

AG105 Hedžing se smatra veoma uspešnim samo ako su zadovoljena oba sledeća uslova:

(a) Na početku hedžinga i u narednim periodima, očekuje se da će hedžing biti jako uspešan u postizanju prebijanja promena fer vrednosti ili tokova gotovine koji se mogu pripisati riziku koji je bio predmet hedžinga tokom perioda za koji je hedžing označen. Takvo očekivanje se može prikazati na različite načine, uključujući i poređenje prošlih promena fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga koje se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga sa prošlim promenama fer vrednosti ili tokova gotovine instrumenta hedžinga, ili prikazivanjem velike statističke veze između fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga i fer vrednosti ili tokova gotovine instrumenta hedžinga. Entitet može da izabere koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan da bi poboljšao efektivnost hedžinga kao što je opisano u paragrafu AG100.

(b) Stvarni rezultati hedžinga su u okviru od 80 do 125 procenata. Na primer, ako su stvarni rezultati takvi da je gubitak od instrumenta hedžinga n.j. 120 i da je dobitak od takvog instrumenta n.j. 100, prebijanje može da se odmeri sa 120/100, što je 120 procenata, ili sa 100/120, što je 83 procenata. U ovom primeru, pod pretpostavkom da hedžing zadovoljava uslov pod (a), entitet bi zaključio da je hedžing bio veoma uspešan.

AG106 Uspešnost se procenjuje, što je minimalan broj puta, u vreme kada entitet sastavlja svoje godišnje ili periodične finansijske izveštaje.

AG107 Ovaj standard ne određuje jedan metod za procenu efektivnosti hedžinga. Metod koji entitet usvoji za procenu efektivnosti hedžinga zavisi od njegove strategije upravljanja rizikom. Na primer, ako je strategija za upravljanje rizikom nekog entiteta periodično korigovanje iznosa instrumenta hedžinga da bi se odrazile promene u hedžing poziciji, entitet treba da prikaže da se očekuje da će hedžing biti uspešan samo za period dok iznos instrumenta hedžinga ne bude korigovan sledeći put. U nekim slučajevima, entitet usvaja različite metode za različite vrste hedžinga. Dokumentacija nekog entiteta o njegovoj strategiji hedžinga obuhvata njegove procedure za procenu efektivnosti. Te procedure navode da li procena obuhvata sve dobitke ili gubitke od instrumenta hedžinga ili da li je isključena vremenska vrednost instrumenta.

AG107A Ako entitet štiti hedžingom manje od 100 procenata izloženosti neke stavke, kao što je 85 procenata, on će označiti stavku hedžinga kao 85 procenata izloženosti i odmeravaće neefektivnost na osnovu promene tih označenih 85 procenata izloženosti. Međutim, kada se hedžingom štiti označenih 85 procenata izloženosti, entitet može da koristi koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan ako to poboljšava očekivanu efektivnost hedžinga, kako je opisano u paragrafu AG100.

AG108 Ako su glavni uslovi instrumenta hedžinga i stavke hedžinga, obaveze, utvrđene obaveze ili vrlo verovatne predviđene transakcije isti, promene fer vrednosti i tokova gotovine koji se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga mogu verovatno u potpunosti da se prebiju, i kada se hedžing zaključi i posle. Na primer, svop kamatne stope će verovatno biti uspešan hedžing ako su hipotetički i iznosi glavnice, uslovi, datumi ponovnog određivanja cena, datumi kamata i isplata i dobijanja glavnice, kao i osnova za odmeravanje kamatnih stopa iste za instrument hedžinga i stavku hedžinga. Pored toga, hedžing vrlo verovatne predviđene kupovine robe sa forvard ugovorom će verovatno biti vrlo uspešan ako je:

(a) forvard ugovor za kupovinu iste količine iste robe u isto vreme i na istom mestu kao i predviđena kupovina koja je predmet hedžinga;

(b) fer vrednost forvard ugovora na početku nula; i

(c) ili promena diskonta ili premije od forvard ugovora isključena iz procene efektivnosti i priznaje se u bilansu uspeha ili se promena očekivanih tokova gotovine od veoma verovatne predviđene transakcije zasniva na forvard ceni robe.

AG109 Ponekad instrument hedžinga prebija samo deo rizika koji je predmet hedžinga. Na primer, hedžing ne bi bio u potpunosti uspešan ako su instrument hedžinga i stavka hedžinga denominovani u različitim valutama koje ne idu u tandemu. Takođe, hedžing rizika od kamatne stope koji koristi derivat ne bi bio u potpunosti uspešan ako se deo promene fer vrednosti derivata može pripisati kreditnom riziku suprotne strane.

AG110 Da bi se kvalifikovao za računovodstvo hedžinga, hedžing mora da se odnosi na određeni utvrđeni i označeni rizik, a ne samo na opšte poslovne rizike entiteta, i mora na kraju da utiče na bilans uspeha entiteta. Hedžing rizika od zastarelosti fizičkog sredstva ili rizika od eksproprijacije imovine od strane vlade nisu prihvatljivi za računovodstvo hedžinga; efektivnost ne može da se odmeri zato što ti rizici ne mogu pouzdano da se odmere.

AG110A Paragraf 74(a) dozvoljava entitetu da odvoji unutrašnju vrednost i vremensku vrednost opcije ugovora i kao instrument hedžinga označi samo promenu unutrašnje vrednosti opcije ugovora. Takvo označavanje može da rezultira hedžing odnosom koji je savršeno efektivan u prebijanju promena tokova gotovine pripisivih hedžiranom jednostranom riziku predviđene transakcije ukoliko su osnovni uslovi predviđene transakcije i hedžing instrumenta isti.

AG110B Ukoliko entitet označi kupljenu opciju u celosti kao hedžing instrument jednostranog rizika koji nastaje usled predviđene transakcije, hedžing odnos neće biti savršeno efektivan. Ovo je zbog toga što premija plaćena za opciju uključuje vremensku vrednost a, kao što je navedeno u paragrafu AG99BA, označeni jednostrani rizik ne uključuje vremensku vrednost opcije. Stoga u ovoj situaciji neće biti prebijanja između tokova gotovine koji se odnose na vremensku vrednost premije plaćene za opciju i označenog štićenog rizika.

AG111 U slučaju rizika od kamatne stope, efektivnost hedžinga može da se proceni sastavljanjem tabele dospeća za finansijska sredstva i finansijske obaveze koja pokazuje neto izloženost kamatne stope za svaki vremenski period, pod uslovom da je neto izloženost u vezi sa određenim sredstvom ili obavezom (ili za određenu grupu sredstava ili obaveza ili za njihov određeni deo) što uzrokuje neto izloženost, i efektivnost hedžinga se procenjuje prema tom sredstvu ili obavezi.

AG112 Prilikom procene uspešnosti hedžinga, entitet obično uzima u razmatranje vremensku vrednost novca. Fiksna kamatna stopa na stavku hedžinga ne mora tačno da odgovara fiksnoj kamatnoj stopi svopa označenog kao hedžing fer vrednosti. Niti fluktuirajuća kamatna stopa na sredstvo ili obavezu koji nose kamatu mora da bude ista kao fluktuirajuća kamatna stopa svopa označenog kao hedžing tokova gotovine. Fer vrednost svopa proizlazi iz njegovih neto izmirenja. Fiksne i fluktuirajuće stope svopa mogu da se promene bez uticaja na neto izmirenja ako se obe menjaju sa istog računa.

AG113 Ako entitet ne zadovolji kriterijume efektivnosti hedžinga, entitet prekida računovodstvo hedžinga od poslednjeg datuma kada je prikazano poklapanje sa efektivnošću hedžinga. Međutim, ako entitet utvrdi događaj ili promenu u okolnostima koje su prouzrokovale da odnos hedžinga ne zadovolji kriterijume efektivnosti, i pokaže da je hedžing bio uspešan pre tog događaja ili ako se dogodila promena okolnosti, entitet prekida računovodstvo hedžinga od datuma događaja ili promene okolnosti.

AG113A Da bi se izbegla sumnja, efekti zamene druge ugovorne strane klirinškom ugovornom stranom i povezanih promena koje su opisane u paragrafu 91(a)(ii) i 101(a)(ii) treba da se reflektuju u odmeravanju instrumenta hedžinga, a prema tome i u proceni efektivnosti hedžinga i odmeravanju efektivnosti hedžinga.

Računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika od kamatnih stopa

AG114 Za hedžing fer vrednosti rizika od kamatne stope u vezi sa portfeljom finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, entitet bi zadovoljio zahteve ovog standarda ako je usklađen sa procedurama izloženim pod (a)-(i) i paragrafima AG115-AG132 u daljem tekstu.

(a) Kao deo svog procesa za upravljanje rizikom entitet utvrđuje portfelj stavki čiji rizik od kamatne stope želi da zaštiti hedžingom. Portfelj može da se sastoji samo od sredstava, samo od obaveza ili od sredstava i od obaveza. Entitet može da utvrdi dva ili više portfelja, u kom slučaju primenjuje uputstvo iz daljeg teksta za svaki portfelj posebno.

(b) Entitet analizira portfelj u periodima za ponovno određivanje cena na osnovu očekivanih, a ne ugovornih datuma za ponovno određivanje cena. Analiza vremenskih perioda za ponovno određivanje cena može da se izvrši na različite načine uključujući i raspoređivanje tokova gotovine na periode u kojima se očekuje da se oni dogode, ili raspoređivanje hipotetičkih iznosa glavnice na sve periode do datuma kada se očekuje da se dogodi ponovno određivanje cena.

(c) Na osnovu ove analize, entitet odlučuje o iznosu koji želi da zaštiti hedžingom. Entitet označava kao stavku hedžinga iznos sredstava ili obaveza (ali ne neto iznos) iz utvrđenog portfelja koji je jednak iznosu koji želi da označi kao onaj koji se štiti hedžingom. Ovaj iznos takođe određuje procenat merila koja se koriste za testiranje efektivnosti u skladu sa paragrafom AG126(b).

(d) Entitet označava rizik od kamatne stope koji je predmet hedžinga. Ovaj rizik može da bude deo rizika od kamatne stope u svakoj stavki koja je u poziciji hedžinga, kao što je referentna kamatna stopa (na primer LIBOR).

(e) Entitet označava jedan ili više instrumenata hedžinga za svaki vremenski period ponovnog određivanja cena.

(f) Koristeći označavanja nabrojana od (c) do (e) u prethodnom tekstu, entitet procenjuje na početku i u narednim periodima, da li se očekuje da hedžing bude veoma uspešan tokom perioda za koji je označen.

(g) Periodično, entitet odmerava promenu fer vrednosti stavke hedžinga (kako je navedeno pod (c)) koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga (kako je navedeno pod (d)), na osnovu očekivanih datuma za ponovno određivanje cena određenih pod (b). Pod uslovom da je određeno da je hedžing bio veoma uspešan kada je izvršena procena korišćenjem dokumentovanog metoda procene efektivnosti entiteta, entitet priznaje promenu fer vrednosti stavke hedžinga kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha i u jednoj od dve bilansne pozicije u izveštaju o finansijskoj poziciji kako je opisano u paragrafu 89A. Promena fer vrednosti ne treba da se raspodeljuje na pojedinačna sredstva ili obaveze.

(h) Entitet odmerava promenu fer vrednosti instrumenta / instrumenata hedžinga (kako je navedeno pod (e)) i priznaje je kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha. Fer vrednost instrumenta / instrumenata hedžinga se priznaje kao sredstvo ili obaveza u izveštaju o finansijskoj poziciji.

(i) Svaka neefektivnost1 će se priznavati u bilansu uspeha kao razlika između promene fer vrednosti pomenute pod (g) i pod (h).

AG115 Ovaj pristup je detaljnije opisan u daljem tekstu. Ovaj pristup se primenjuje samo na hedžing fer vrednosti rizika od kamatne stope koji je u vezi sa portfeljom finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

AG116 Portfelj određen u paragrafu AG114(a) bi mogao da sadrži sredstva i obaveze. Ili, može da bude portfelj koji sadrži samo sredstva, ili samo obaveze. Portfelj se koristi za određivanje iznosa sredstava ili obaveza koje entitet želi da zaštiti hedžingom. Međutim, portfelj sam po sebi nije označen kao stavka hedžinga.

AG117 Prilikom primene paragrafa 114(b), entitet određuje očekivani datum ponovnog određivanja cena stavke kao raniji od datuma kada se očekuje da ta stavka dospe za naplatu ili da se ponovo odrede tržišne stope. Očekivani datumi ponovnog određivanja cena se procenjuju na početku hedžinga i tokom trajanja hedžinga, na osnovu prethodnog iskustva i drugih dostupnih informacija, uključujući i informacije u pogledu stopa plaćanja unapred, kamatnih stopa i njihove interakcije. Entiteti koji nemaju iskustva ili imaju nedovoljno iskustva koriste iskustva srodne grupe za uporedive finansijske instrumente. Ove procene se periodično pregledaju i dopunjavaju u svetlu novog iskustva. U slučaju stavke sa fiksnom stopom koja se plaća unapred, očekivani datum ponovnog određivanja cena je datum na koji se očekuje da stavka bude plaćena unapred osim ako se tržišnim stopama ne određuje cena ranije. Za grupu sličnih stavki, analiza vremenskih perioda koja se zasniva na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena može da dobije formu raspodele procenata grupe, a ne pojedinačnih stavki, na svaki vremenski period. Entitet može da primeni druge metodologije u svrhe takve raspodele. Na primer, može da koristi multiplikator stope plaćanja unapred za alokaciju amortizujućih zajmova na vremenske period koji se zasnivaju na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena. Međutim, metodologija za takvu alokaciju treba da bude u skladu sa procedurama i ciljevima tog entiteta za upravljanje rizikom.

AG118 Kao primer označavanja iznet u paragrafu AG114(c), ako u određenom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena entitet proceni da ima sredstva sa fiksnom stopom od n.j. 100 i obaveze sa fiksnom stopom od n.j. 80 i odluči da zaštiti hedžingom čitavu neto poziciju od n.j. 20, on označava kao stavku hedžinga sredstva u iznosu od n.j. 20 (deo sredstava).2 Označavanje se izražava kao "iznos valute" (na primer iznos u dolarima, evrima, funtama ili randima), a ne kao pojedinačna sredstva. Proističe da sva sredstva (ili obaveze) od kojih se uzima iznos hedžinga - to jest svih n.j. 100 sredstava iz prethodnog primera - moraju biti:

(a) Stavke čija se fer vrednost menja kao odgovor na promene kamatne stope koja je predmet hedžinga; i

(b) Stavke koje bi mogle da se kvalifikuju za računovodstvo hedžinga fer vrednosti da su pojedinačno označene kao predmet hedžinga. Naročito, zato što standard IFRS 13 određuje da fer vrednost finansijske obaveze sa obeležjem potražnje (kao što su depoziti po viđenju ili neke druge vrste vremenskih depozita) nije manja od iznosa koji se može platiti po viđenju, diskontovanog od prvog dana kada se može tražiti da se iznos isplati, takva stavka ne može da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga fer vrednosti za bilo koji vremenski period posle najkraćeg perioda u kom imalac može da potražuje isplatu. U prethodnom primeru, pozicija koja se štiti hedžingom je iznos sredstava. Stoga, takve obaveze nisu deo označene stavke hedžinga, već ih entitet koristi za određivanje iznosa sredstva koje je označeno kao predmet hedžinga. Ako je pozicija koju je entitet želeo da zaštiti hedžingom bio iznos obaveze, iznos koji predstavlja označenu stavku hedžinga mora da se uzme iz obaveza sa fiksnom stopom koje nisu obaveze za koje je moglo da se zahteva ponovno plaćanje u ranijem vremenskom periodu, i procentualno merilo korišćeno za procenu efektivnosti hedžinga u skladu sa paragrafom AG126(b) bi se izračunalo kao procenat tih drugih obaveza. Na primer, pretpostavimo da entitet proceni da u određenom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena on ima obavezu sa fiksnom stopom od n.j. 100 koje sačinjavaju n.j. 40 depozita po viđenju i n.j. 60 obaveze bez obeležja potražnje, i n.j. 70 sredstava sa fiksnom stopom. Ako entitet odluči da zaštiti hedžingom čitavu neto poziciju od n.j. 30, on označava kao stavku hedžinga obaveza od n.j. 30 ili 50 procenat obaveza3 bez obeležja potražnje.

AG119 Entitet se takođe suočava sa drugim zahtevima označavanja i dokumentacije iznetim u paragrafu 88(a). Za portfelj hedžinga rizika od kamatnih stopa, ovo označavanje i dokumentacija određuju da politika entiteta za sve varijable koje se koriste za utvrđivanje iznosa koji je predmet hedžinga i toga kako se odmerava efektivnost, obuhvata sledeće:

(a) Koja sredstva i obaveze treba da se uključe u portfelj hedžinga i koja osnova treba da se koristi za njihovo uklanjanje iz portfelja.

(b) Kako entitet procenjuje datume ponovnog određivanja cena, uključujući i to koje pretpostavke u vezi sa kamatnom stopom leže u osnovi procena stopa plaćanja unapred i osnovu za promenu tih procena. Isti metod se koristi i za početne procene koje se prave u vreme kada se sredstvo ili obaveza uključe u portfelj hedžinga i za sve kasnije izmene tih procena.

(d) Koliko često će entitet testirati efektivnost i koji od dva metoda iz paragrafa AG126 će koristiti.

(e) Metodologiju koju je entitet koristio za određivanje iznosa sredstava ili obaveza koje su označene kao stavka hedžinga i, u skladu sa tim, procentualna merila koja su korišćena kada je entitet testirao efektivnost koristeći metod opisan u paragrafu AG126(b).

(f) Kada entitet testira efektivnost korišćenjem metoda opisanog u paragrafu AG126(b), da li će entitet testirati efektivnost za svaki vremenski period ponovnog određivanja cena pojedinačno, za sve vremenske periode ukupno, ili korišćenjem neke kombinacije ove dve mogućnosti.

Politike određene za označavanje i dokumentaciju odnosa hedžinga treba da budu u skladu sa procedurama i ciljevima entiteta za upravljanje rizikom. Promene politika ne treba da se vrše proizvoljno. One treba da se opravdaju na osnovu promena tržišnih uslova i drugih faktora i zasnivaju i budu u skladu sa procedurama i ciljevima entiteta za upravljanje rizikom.

AG120 Instrument hedžinga pomenut u paragrafu AG114(e) može biti pojedinačni derivat ili portfelj derivata od kojih svi sadrže izloženost riziku od kamatne stope koji je predmet hedžinga navedenom u paragrafu AG114(d) (na primer portfelj svopova kamatne stope od kojih svi sadrže izloženost LIBOR-u). Takav portfelj derivata može da sadrži pozicije rizika koje se prebijaju. Međutim, možda neće uključivati prodate opcije ili neto prodate opcije, zato što ovaj standard4 ne dozvoljava da se takve opcije označe kao instrumenti hedžinga (osim kada je prodata opcija označena za prebijanje kupljene opcije). Ako instrument hedžinga vrši hedžing iznosa navedenog u paragrafu AG114(c) za više od jednog vremenskog perioda za ponovno određivanje cena, on se alocira na sve vremenske periode koji su predmet hedžinga. Međutim, čitav instrument hedžinga mora da se alocira na te vremenske periode za ponovno određivanje cena zato što ovaj standard5 ne dozvoljava da se odnos hedžinga označi samo za deo vremenskog perioda tokom kog instrument hedžinga ostaje neizmiren.

AG121 Kada entitet odmerava promenu fer vrednosti stavke koja se može platiti unapred u skladu sa paragrafom AG114(g), promena kamatnih stopa utiče na fer vrednost stavke koja se može platiti unapred na dva načina: ona utiče na fer vrednost ugovornih tokova gotovine i na fer vrednost opcije plaćanja unapred koju sadrži stavka za plaćanje unapred. Paragraf 81 standarda dozvoljava entitetu da označi deo finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, deleći zajedničku izloženost riziku, kao stavku hedžinga, pod uslovom da se može odmeriti efektivnost. Za stavke koje se mogu platiti unapred, paragraf 81A dozvoljava da se ovo postigne označavanjem stavke hedžinga pomoću promene fer vrednosti koja se može pripisati promenama označene kamatne stope na osnovu očekivanih, a ne ugovornih, datuma za ponovno određivanje cena. Međutim, uticaj koji promene kamatne stope koja je predmet hedžinga imaju na te očekivane datume ponovnog određivanja cena se uključuju u određivanje fer vrednosti stavke hedžinga. U skladu sa tim, ako se očekivani datumi ponovnog određivanja cena izmene (na primer da bi se odrazila promena očekivanih isplata unapred), ili ako se stvarni datumi ponovnog određivanja cena razlikuju od onih očekivanih, povećava se neefektivnost kao što je opisano u paragrafu AG126. Za razliku od toga, promene očekivanih datuma ponovnog određivanja cena koji se (a) jasno javljaju zbog faktora, a ne zbog promena kamatne stope koja je predmet hedžinga, (b) nisu u vezi sa promenama kamatne stope koja je predmet hedžinga i (c) mogu se pouzdano odvojiti od promena koje se mogu pripisati kamatnoj stopi koja je predmet hedžinga (na primer promene stopa plaćanja unapred koje se jasno javljaju zbog promena demografskih faktora ili poreskih propisa, a ne zbog promena kamatne stope) se isključuju kada se određuje promena fer vrednosti stavke hedžinga, zato što se one ne mogu pripisati riziku koji se štiti hedžingom. Ako postoji neizvesnost u vezi sa faktorima zbog kojih se javlja promena očekivanih datuma ponovnog određivanja cena ili ako entitet nije sposoban da pouzdano odvoji promene koje se javljaju zbog kamatne stope koja je predmet hedžinga od onih promena koje se javljaju zbog drugih faktora, onda se pretpostavlja da se promena javlja zbog promena kamatne stope koja je predmet hedžinga.

AG122 Ovaj standard ne određuje tehnike koje se koriste za određivanje iznosa pomenutog u paragrafu AG114(g), naime promene fer vrednosti stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom. Ako se statističke ili druge tehnike procene koriste za takvo odmeravanje, rukovodstvo mora da očekuje da rezultat bude približan onom koji bi se dobio odmeravanjem svih pojedinačnih sredstava ili obaveza koje čine stavku hedžinga. Nije prikladno pretpostaviti da su promene fer vrednosti stavke hedžinga jednake promenama i vrednosti instrumenta hedžinga.

AG123 Paragraf 89A zahteva da ako je stavka hedžinga za određeni vremenski period ponovnog određivanja cena sredstvo, onda se promena njene vrednosti predstavlja kao zasebna bilansna pozicija u okviru imovine. Nasuprot tome, ako je stavka hedžinga za određeni vremenski period ponovnog određivanja cena obaveza, promena njene vrednosti se predstavlja kao zasebna bilansna pozicija u okviru obaveza. Ovo su zasebne bilansne pozicije pomenute u paragrafu AG114(g). Određena alokacija na pojedinačna sredstva (ili obaveze) se ne zahteva.

AG124 U paragrafu AG114(i) se primećuje da se neefektivnost javlja do stepena kada se promena fer vrednosti stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga razlikuje od promene fer vrednosti hedžing derivata. Takva razlika se može javiti iz određenog broja razloga, koji obuhvataju sledeće:

(a) Stvarni datumi ponovnog određivanja cena su različiti od onih očekivanih, ili su očekivani datumi ponovnog određivanja cena izmenjeni;

(b) Stavkama u portfelju hedžinga je umanjena vrednost ili su prestale da se priznaju;

(d) Drugi uzroci (na primer kada nekoliko stavki hedžinga nosi kamate po stopi koja je niža od benčmark (referentne) stope za koju je stavka označena kao stavka hedžinga, i kada neefektivnost koja je rezultat toga nije toliko velika da se portfelj u celini ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga).

Takva neefektivnost6 treba da se utvrdi i prizna u bilansu uspeha.

AG125 Uopšteno, efektivnost hedžinga će se poboljšati:

(a) Ako entitet alocira stavke sa različitim karakteristikama plaćanja unapred na način koji uzima u obzir razlike u ponašanju plaćanja unapred.

(b) Kada je broj stavki u portfelju veći. Kada se samo nekoliko stavki sadrži u portfelju, verovatna je relativno visoka neefektivnost ako se jedna od stavki plati unapred ranije ili kasnije nego što se očekivalo. Nasuprot tome, kada portfelj sadrži mnogo stavki, može se tačnije predvideti ponašanje plaćanja unapred.

(c) Kada su kraći vremenski periodi ponovnog određivanja cena (na primer jednomesečni nasuprot tromesečnom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena). Kraći periodi za ponovno određivanje cena smanjuju uticaj neslaganja između datuma ponovnog određivanja cena i datuma isplate (u okviru vremenskog perioda ponovnog određivanja cena) stavku hedžinga i instrument hedžinga.

(d) Veća učestalost korigovanja iznosa instrumenta hedžinga da bi se odrazile promene stavki hedžinga (na primer zbog promena očekivanja plaćanja unapred).

AG126 Entitet periodično testira svoju efektivnost. Ako se procene datuma ponovnog određivanja cena menjaju između jednog datuma kada entitet vrši procenu efektivnosti i sledećeg datuma, on izračunava iznos efektivnosti ili:

(a) kao razliku između promene fer vrednosti instrumenta hedžinga (videti paragraf AG114(h) i promene fer vrednosti čitave stavke hedžinga koja se može pripisati promenama kamatne stope koja je predmet hedžinga (uključujući i uticaj koji ta promena kamatne stope koja je predmet hedžinga ima na fer vrednost bilo koje ugrađene opcije plaćanja unapred); ili

(b) korišćenjem sledećeg zaokruživanja. Entitet:

(i) izračunava procenat sredstava (ili obaveza) u svakom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena koje je bilo predmet hedžinga na osnovu procenjenih datuma ponovnog određivanja cena napravljenih poslednjeg dana kada je testirana efektivnost;

(ii) primenjuje ovaj procenat na svoje izmenjene procene iznosa u tom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena da bi izračunao iznos stavke hedžinga na osnovu njegove izmenjene procene;

(iii) izračunava promenu fer vrednosti svojih izmenjenih procena stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom i predstavi je kako je izneto u paragrafu AG114(g));

(iv) priznaje neefektivnost jednaku razlici između iznosa određenog pod (iii) i promene fer vrednosti instrumenta hedžinga (videti paragraf AG114(h)).

AG127 Kada odmerava efektivnost, entitet pravi razliku između izmena procenjenih datuma ponovnog određivanja cena postojećih sredstava (ili obaveza) i stvaranja novih sredstava (ili obaveza), od čega samo ovo prethodno uzrokuje neefektivnost. Sve revizije procene datuma ponovnog određivanja cena (koji nisu oni isključeni u skladu sa paragrafom AG121), uključujući svaku ponovnu alokaciju postojećih stavki na vremenske periode, se obuhvataju kada se menja procenjeni iznos u vremenskom periodu u skladu sa paragrafom AG126(b)(ii), pa stoga, i onda kada se odmerava efektivnost. Onda kada se neefektivnost priznaje kako je izloženo u prethodnom tekstu, entitet ustanovljava novu procenu ukupnih sredstava (ili obaveza) u svakom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena, uključujući i nova sredstva (ili obaveze) koji su nastali posle poslednjeg testa efektivnosti, i označava novi iznos kao stavku hedžinga i novi procenat kao procenat hedžinga. Procedura izložena u paragrafu AG126(b) se onda ponavlja do sledećeg datuma kada se testira efektivnost.

AG128 Stavke koje su prvobitno alocirane u vremenski period ponovnog određivanja cena mogu da prestanu da se priznaju zbog isplate unapred koja je ranija od očekivane ili zbog otpisivanja uzrokovanog umanjenjem vrednosti ili prodajom. Kada se ovo dogodi, iznos promene fer vrednosti se uključuje u zasebnu bilansnu poziciju pomenutu u paragrafu AG114(g) koja se odnosi na to da stavka čije je priznavanje prestalo treba da se ukloni iz izveštaja o finansijskoj poziciji, i uključi u dobitak ili gubitak koji se javlja posle prestanka priznavanja stavke. U svrhu ovoga, neophodno je znati vremenske/i period(e) ponovnog određivanja cena u koje je stavka čije je priznavanje prestalo alocirana, zato što ovo određuje vremenske/i period(e) ponovnog određivanja cena iz kojih stavka treba da se ukloni i stoga i iznos koji treba da se ukloni iz zasebne bilansne pozicije pomenute u paragrafu AG114(g). Kada stavka prestaje da se priznaje, ako se može odrediti u kom vremenskom periodu je ona uključena), ona se uklanja iz tog vremenskog perioda. Ako ne, ona se uklanja iz najranijeg vremenskog perioda ako su rezultat prestanka priznavanja bile isplate unapred više od očekivanih, ili se alocira na sve periode koji sadrže stavku čije je priznavanje prestalo po sistematskom ili racionalnom osnovu ako je stavka prodata ili joj je umanjena vrednost.

AG129 Pored toga, svaki iznos koji se odnosi na određeni vremenski period, čije priznavanje ne prestaje kada vremenski period istekne, se priznaje u bilansu uspeha u to vreme (videti paragraf 89A). Na primer, pretpostavimo da entitet alocira stavke na tri vremenska perioda ponovnog određivanja cena. Prilikom prethodnog ponovnog označavanja, promena fer vrednosti koja je izveštavana u jednoj bilansnoj poziciji u izveštaju o finansijskoj poziciji je bilo sredstvo od n.j. 25. Taj iznos predstavlja iznos koji se može pripisati periodima 1, 2 i 3 od n.j. 7, n.j. 8 i n.j. 10, tim redosledom. U vreme sledećeg ponovnog označavanja, sredstva koja se mogu pripisati periodu 1 su bila ili realizovana ili ponovno alocirana na druge periode. Stoga, n.j. 7 prestaje da se priznaje u izveštaju o finansijskoj poziciji i priznaje se kroz bilans uspeha. n.j. 8 i n.j. 10 se sada mogu pripisati na periode 1 i 2, tim redosledom. Ovi preostali periodi se onda koriguju, kako je neophodno, za promene fer vrednosti kako je opisano u paragrafu AG114(g).

AG130 Kao ilustracija zahteva prethodna dva paragrafa, pretpostavimo da je entitet rasporedio sredstva alokacijom procenta portfelja na svaki vremenski period ponovnog određivanja cena. Pretpostavimo takođe da je mogao da rasporedi n.j. 100 u svaki od prva dva vremenska perioda. Kada istekne prvi vremenski period, n.j. 110 sredstava prestaje da se priznaje zbog očekivanih i neočekivanih ponovnih isplata. U ovom slučaju, ceo iznos koji se sadrži u zasebnoj bilansnoj poziciji pomenutoj u paragrafu AG114(g) koji se odnosi na prvi vremenski period se uklanja iz izveštaja o finansijskoj poziciji, plus 10 procenata iznosa koji se odnosi na drugi vremenski period.

AG131 Ako se iznos koji je predmet hedžinga za vremenski period ponovnog određivanja cena smanji, a da ne prestane priznavanje sredstava (i obaveza) koja se na njega odnose, iznos koji se uključuje u zasebnu bilansnu poziciju pomenutu u paragrafu AG114(g) koji se odnosi na smanjenje se amortizuje u skladu sa paragrafom 92.

AG132 Entitet može poželeti da primeni pristup iznet u paragrafima AG114-AG131 na portfelj hedžinga koji se prethodno računovodstveno obuhvatao kao hedžing tokova gotovine u skladu sa IAS 39. Takav entitet bi povukao prethodno označavanje hedžinga toka gotovine u skladu sa paragrafom 101(d), i primenio bi zahteve iznete u tom paragrafu. On bi takođe ponovno označio hedžing kao hedžing fer vrednosti i primenio pristup iznet u paragrafima AG114-AG131 na potencijalne naredne računovodstvene periode.

____________
1 Ista razmatranja materijalnosti se primenjuju u ovom kontekstu kao što se primenjuju i u svim IFRS.
2 Ovaj standard dozvoljava entitetu da naznači svaki iznos raspoloživih sredstava ili obaveza koji se kvalifikuju, to jest, u ovom primeru, svaki iznos sredstava između n.j. 0 i n.j. 100.
3 n.j. 30 : (n.j. 100 - n.j. 40) = 50 procenata
4 Videti paragrafe 77 i AG94.
5 Videti paragraf 75.
6 Ista razmatranja materijalnosti se primenjuju u ovom kontekstu kao što se primenjuju i u svim IFRS.

Prelazne odredbe (paragrafi od 103 do 108C)

AG133 Entitet može da označi predviđenu transakciju unutar grupe kao stavku hedžinga na početku godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije (ili, u svrhe prepravljanja komparativnih informacija, na početku ranijeg perioda poređenja) u hedžingu koji bi se kvalifikovao za računovodstvo hedžinga u skladu sa ovim standardom (kako je izmenjeno u poslednjoj rečenici paragrafa 80). Takav entitet može da koristi označavanje za primenu računovodstva hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima od početka godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije (ili na početku ranijeg perioda poređenja). Takav entitet treba takođe da primenjuje paragrafe AG99A i AG99B od početka godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije. Međutim, u skladu sa paragrafom 108B, ne mora da primenjuje paragraf AG99B na komparativne informacije za ranije periode.