MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 8Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške("Sl. glasnik RS", br. 123/2020) |
1 Cilj ovog standarda je da propiše kriterijume za izbor i promenu računovodstvenih politika, kao i za računovodstveni postupak i obelodanjivanje promena računovodstvenih politika, promene računovodstvenih procena i korekcije grešaka. Standardom se želi poboljšati relevantnost i pouzdanost finansijskih izveštaja entiteta i uporedivost finansijskih izveštaja samog entiteta sa onima iz prethodnih perioda, kao i njihova uporedivost sa finansijskim izveštajima drugih entiteta.
2 Zahtevi za obelodanjivanje računovodstvenih politika, izuzev onih koji se odnose na promene računovodstvenih politika, izloženi su u IAS 1, Prezentacija finansijskih izveštaja.
3 Ovaj standard primenjuje se na izbor i primenu računovodstvenih politika, kao i na računovodstveno obuhvatanje promena računovodstvenih politika, promena računovodstvenih procena i korekcija grešaka iz prethodnih perioda.
4 Poreski efekti korekcija grešaka iz prethodnih perioda i retrospektivnih korigovanja izvršenih u cilju primene promena računovodstvenih politika, računovodstveno se evidentiraju i obelodanjuju u skladu sa IAS 12 - Porez na dobitak.
5 U ovom standardu korišćeni su sledeći termini sa navedenim značenjem:
Računovodstvene politike su specifični principi, osnove, konvencije, pravila i prakse koje entitet primenjuje prilikom pripremanja i prezentacije finansijskih izveštaja.
Promena računovodstvene procene je korigovanje knjigovodstvene vrednosti sredstva ili obaveze ili iznosa periodičnog trošenja sredstva, koje proizilazi iz procene sadašnjeg stanja, i povezanih očekivanih budućih koristi i obaveza, sredstava i obaveza. Promene računovodstvenih procena proizilaze iz novih informacija ili novih događaja i u skladu s tim ne predstavljaju ispravke grešaka.
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) su Standardi i Tumačenja izdati od strane Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB). Oni obuhvataju:
(a) Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja;
(b) Međunarodne računovodstvene standarde;
(c) IFRIC Tumačenja; i
(d) SIC Tumačenja.1
Materijalno značajna izostavljanja ili pogrešna iskazivanja stavki su materijalno značajna ako bi ona, pojedinačno ili zajedno, mogla da utiču na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja. Materijalni značaj zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke koja se procenjuje u konkretnim okolnostima. Veličina i priroda stavke, ili njihova kombinacija, mogu biti odlučujući faktor.
Greške iz prethodnog perioda su izostavljeni ili pogrešno iskazani podaci iz finansijskih izveštaja entiteta za jedan ili više perioda koji proizilaze iz neupotrebljavanja ili pogrešne upotrebe pouzdanih informacija koje:
(a) su bile dostupne kada su finansijski izveštaji za date periode bili odobreni za izdavanje; i
(b) za koje se moglo razumno očekivati da budu dobijene i uzete u obzir pri sastavljanju i prezentaciji tih finansijskih izveštaja.
U takve greške ubrajaju se efekti matematičkih grešaka, grešaka pri primenjivanju računovodstvenih politika, pogrešnog tumačenja činjenica, prevare ili previda.
Retrospektivna primena predstavlja primenjivanje nove računovodstvene politike na transakcije, druge događaje i okolnosti kao da je ta politika bila primenjivana oduvek.
Retrospektivno preračunavanje je korigovanje priznavanja, odmeravanja i obelodanjivanja iznosa elemenata finansijskih izveštaja kao da greška iz prethodnog perioda nikada nije ni nastala.
Neizvodljivo Primena nekog zahteva je neizvodljiva kada ga entitet ne može primeniti i posle svih razumnih napora da to učini. Za određeni prethodni period, smatra se da je neizvodljivo izvršiti retrospektivnu primenu promene računovodstvene politike ili retrospektivno preračunavanje u cilju korekcije greške ako:
(a) se efekti retrospektivne primene ili retrospektivnog preračunavanja ne mogu utvrditi;
(b) retrospektivna primena ili retrospektivno preračunavanje zahteva pretpostavke o tome kakve su bile namere rukovodstva u tom periodu; ili
(c) retrospektivna primena, odnosno retrospektivno preračunavanje zahteva značajne procene iznosa, pri čemu nije moguće objektivno razlikovanje informacija o tim procenama koje:
(i) pružaju dokaze o okolnostima koje su postojale na datum(e) na koje te iznose treba priznati, vrednovati ili obelodaniti; i
(ii) su bile na raspolaganju kada su finansijski izveštaji za taj period bili odobreni za izdavanje od drugih informacija.
Prospektivna primena promene računovodstvene politike odnosno priznavanja efekta promene računovodstvene procene je:
(a) primena nove računovodstvene politike na transakcije, druge događaje i okolnosti koje se pojavljuju nakon datuma promene politike; i
(b) priznavanje efekta promene računovodstvene procene u tekućem i budućim periodima na koje promena utiče.
6 Procena da li izostavljanje ili pogrešno iskazivanje može uticati na ekonomske odluke korisnika, i zbog toga biti materijalno značajno, zahteva razmatranje karakteristika ovih korisnika. Okvir za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u paragrafu 252 navodi da "se pretpostavlja da korisnici poseduju razumno znanje o poslu, ekonomskoj aktivnosti i računovodstvu i da su voljni da informacije proučavaju sa dužnom pažnjom." Zbog toga, procena treba da uzme u obzir koliko je opravdano očekivati da će korisnici sa takvim karakteristikama biti pod ovim uticajem prilikom donošenja svojih ekonomskih odluka.
_________
1 Definicije IFRS izmenjene nakon izmena naziva
uvedenih revidiranom Poveljom IFRS Fondacije u 2010. godini.
2 IASC Okvir za pripremu i prezentaciju finansijskih
izveštaja je usvojen od strane IASB 2001. godine. U septembru 2010. Odbor za međunarodne
računovodstvene standarde (IASB) je zamenio Okvir sa Konceptualnim okvirom za finansijsko
izveštavanje. Paragraf 25 je zamenjen Poglavljem 3 Konceputalnog okvira.
Izbor i primena računovodstvenih politika
7 Kada se neki IFRS konkretno primenjuje na određenu transakciju, drugi događaj ili okolnost, računovodstvena politika ili politike koje se primenjuju na tu stavku se utvrđuju primenom IFRS.
8 U IFRS se iznose računovodstvene politike za koje je IASB zaključio, što ima za rezultat da finansijski izveštaji na koje se one primenjuju sadrže relevantne i pouzdane informacije o transakcijama, drugim događajima i okolnostima. Ove politike ne moraju da se primenjuju kada je efekat njihove primene beznačajan/nematerijalan. Međutim, nije prikladno namerno praviti, ili ostaviti neispravljena, beznačajna/nematerijalna odstupanja od IFRS da bi se postigla određena prezentacija finansijske pozicije, finansijskih performansi ili tokova gotovine entiteta.
9 IFRS prate smernice koje entitetima olakšavaju primenu zahteva. Za svaku od smernica je naglašeno da li je sastavni deo IFRS. Smernice koje su sastavni deo IFRS imaju obavezujući karakter. Smernice koje nisu sastavni deo IFRS ne ne sadrže zahteve u vezi finansijskih izveštaja.
10 U nedostatku konkretnog IFRS koji se primenjuje na određenu transakciju, drugi događaj ili okolnost, rukovodstvo koristi sopstvenu procenu (prosuđivanje) za utvrđivanje i primenu računovodstvene politike koja će za rezultat imati informacije koje su:
(a) relevantne za potrebe donošenja ekonomskih odluka od strane korisnika finansijskih izveštaja; i
(b) pouzdane, u smislu da finansijski izveštaji:
(i) verno predstavljaju finansijsku poziciju, finansijske performanse i tokove gotovine entiteta;
(ii) odražavaju ekonomsku suštinu transakcija, drugih događaja i okolnosti, a ne samo njihov pravni oblik;
(iii) su neutralni, tj. lišeni subjektivnosti;
(iv) su oprezni; i
(v) su potpuni u svim materijalno značajnim pogledima.
11 Pri prosuđivanju koje je pomenuto u paragrafu 10, rukovodstvo razmatra primenljivost sledećih izvora, prema opadajućem redosledu važnosti:
(a) zahteve iz IFRS koji se bave sličnim i srodnim pitanjima; i
(b) definicija, kriterijuma za priznavanje i koncepata odmeravanja sredstava, obaveza, prihoda i rashoda iz Okvira.3
12 Pri vršenju prosuđivanja pomenutog u paragrafu 10, rukovodstvo može takođe da razmatra najnovija saopštenja drugih tela koja se bave donošenjem standarda, a koja koriste sličan konceptualni okvir za razvijanje računovodstvenih standarda, drugu računovodstvenu literaturu i prihvaćene prakse u delatnostima, pod uslovom da nisu protivrečni izvorima iz paragrafa 11.
_______
3 U septembru 2010. Odbor za međunarodne računovodstvene
standarde (IASB) je zamenio Okvir sa Konceptualnim okvirom za finansijsko izveštavanje.
Doslednost računovodstvenih politika
13 Entitet dosledno odabira i primenjuje svoje računovodstvene politike za slične transakcije, druge događaje i okolnosti, osim ako određeni IFRS posebno ne zahteva ili dozvoljava kategorizaciju stavki za koje bi mogle biti adekvatne različite politike. Ako IFRS zahteva ili dozvoljava takvu kategorizaciju, odgovarajuća računovodstvena politika se dosledno bira i primenjuje za svaku kategoriju.
Promene računovodstvenih politika
14 Entitet menja računovodstvenu politiku samo ako:
(a) je ta promena propisana nekim IFRS; ili
(b) ta promena dovodi do toga da finansijski izveštaji pružaju pouzdane i relevantnije informacije o efektima transakcija, drugih događaja ili okolnosti na finansijsku poziciju, finansijske performanse ili tokove gotovine entiteta.
15 Korisnici finansijskih izveštaja treba da budu u mogućnosti da uporede finansijske izveštaje određenog entiteta tokom vremena radi uočavanja trendova njegove finansijske pozicije, finansijskih performansi i tokova gotovine. Zbog toga se iste računovodstvene politike primenjuju u okviru svakog perioda kao i u narednim periodima, osim ako promena računovodstvene politike ne zadovoljava jedan od kriterijuma iz paragrafa 14.
16 Pod promenom računovodstvenih politika ne smatra se:
(a) primena računovodstvene politike za transakcije, druge događaje ili okolnosti koji se suštinski razlikuju od onih koji su se pojavljivali ranije; i
(b) primena nove računovodstvene politike za transakcije, druge događaje ili okolnosti koji se ranije nisu pojavljivali ili su bili beznačajni/nematerijalni.
17 Početna primena politike revalorizacije sredstava u skladu sa IAS-om 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema ili IAS 38 - Nematerijalna imovina je promena računovodstvene politike koju treba tretirati kao revalorizaciju u skladu sa IAS 16 ili IAS 38, a ne u skladu sa ovim standardom.
18 Paragrafi 19-31 ne primenjuju se na promenu računovodstvene politike opisanu u paragrafu 17.
Primena promena računovodstvenih politika
19 Uzimajući u obzir paragraf 23:
(a) entitet računovodstveno evidentira promenu računovodstvene politike koja proizilazi iz početne primene nekog IFRS u skladu sa konkretnim prelaznim odredbama, ako ih ima, tog IFRS; i
(b) kada entitet promeni računovodstvenu politiku nakon početne primene IFRS koji ne sadrži prelazne odredbe koje se primenjuju na tu promenu, ili kada izvrši dobrovoljnu promenu računovodstvene politike, on primenjuje promenu retrospektivno.
20 Za svrhe ovog standarda, ranija primena IFRS ne smatra se dobrovoljnom promenom računovodstvene politike.
21 U nedostatku konkretnog IFRS koji se primenjuje na transakciju, drugi događaj ili okolnost, rukovodstvo može, u skladu sa paragrafom 12, da primeni računovodstvenu politiku koja je u skladu sa najnovijim saopštenjima drugih tela za donošenje standarda koja koriste sličan konceptualni okvir za razvijanje računovodstvenih standarda. Ako, sledeći neku izmenu takvog saopštenja, entitet odabere da promeni računovodstvenu politiku, ta promena se računovodstveno evidentira i obelodanjuje kao dobrovoljna promena računovodstvene politike.
Retrospektivna primena
22 Kao predmet paragrafa 23, kada se promena računovodstvene politike primeni retrospektivno u skladu sa paragrafom 19 (a) ili (b), entitet vrši korigovanje početnog stanja svake komponente kapitala na koju promena utiče i to za najraniji prezentovani prethodni period i ostale uporedne iznose obelodanjene za svaki prezentovani prethodni period kao da je nova računovodstvena politika bila primenjivana oduvek.
Ograničenja retrospektivne primene
23 Kada paragraf 19 (a) ili (b) zahteva retrospektivnu primenu, promena računovodstvene politike će se primenjivati retrospektivno izuzev ako je neizvodljivo da se odrede bilo efekti koji se odnose na određeni period bilo kumulativni efekat promene.
24 Kada je neizvodljivo utvrditi efekte promene računovodstvene politike iz određenog perioda na uporedne informacije za jedan ili više prezentovanih prethodnih perioda, entitet treba da primenjuje novu računovodstvenu politiku na knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza od početka najranijeg perioda za koji je retrospektivna primena izvodljiva, što može biti tekući period, kao i da izvrši odgovarajuće korigovanje početnog stanja svake komponente kapitala za taj period na koju se promena odražava.
25 Kada je na početku tekućeg perioda neizvodljivo utvrditi kumulativni efekat primene nove računovodstvene politike na sve prethodne periode, entitet vrši korigovanje uporednih informacija kako bi primenio novu računovodstvenu politiku unapred (prospektivno) i to od najranijeg datuma za koji je to izvodljivo da se uradi.
26 Kada entitet vrši retrospektivnu primenu nove računovodstvene politike, on primenjuje novu računovodstvenu politiku na uporedne informacije za prethodne periode onoliko unazad (retrospektivno) koliko je to izvodljivo. Retrospektivna primena na prethodni period nije izvodljiva osim ako je izvodljivo da se odredi kumulativni efekat na iznose i početnih i zaključnih izveštaja o finansijskoj poziciji za taj period. Iznos korigovanja koji iz toga proizilazi, a koji se odnosi na periode pre onog koji je prezentovan u finansijskim izveštajima, se uzima u obzir kod početnog salda svake komponente kapitala na koju promena utiče za najraniji prezentovani prethodni period. Obično se vrši korigovanje neraspoređene dobiti. Međutim, može se izvršiti korigovanje i drugih komponenti kapitala (na primer, radi usaglašavanja sa IFRS). Bilo koja druga informacija o prethodnim periodima, kao što su rezimirani pregledi finansijskih podataka iz prošlih perioda, se takođe koriguje onoliko retrospektivno koliko je to izvodljivo.
27 Ako je vršenje retrospektivne primene nove računovodstvene politike za neki entitet neizvodljivo jer se ne može utvrditi kumulativni efekat primenjivanja politike na sve ranije periode, entitet, u skladu sa paragrafom 25, primenjuje novu politiku unapred od početka najranijeg perioda za koji je to izvodljivo. Ono stoga zanemaruje deo kumulativnog korigovanja sredstava, obaveza i kapitala koji se javlja pre tog datuma. Promena računovodstvene politike je dozvoljena čak i ako je neizvodljiva prospektivna primena nove politike za bilo koji prethodni period. Paragrafi 50-53 daju uputstva vezana za to kada se smatra da je primena nove računovodstvene politike na jedan ili više perioda neizvodljiva.
Obelodanjivanje
28 Kada početna primena IFRS ima efekat na tekući period ili bilo koji prethodni period, ili bi imala efekat na taj period osim što je neizvodljivo utvrditi iznos korigovanja, ili bi mogla da ima efekat na buduće periode, entitet obelodanjuje:
(a) naziv IFRS;
(b) kada je primenljivo, da se promena računovodstvene politike vrši u skladu sa prelaznim odredbama;
(c) prirodu promene računovodstvene politike;
(d) kada je primenljivo, opis prelaznih odredbi;
(e) kada je primenljivo, prelazne odredbe koje bi mogle imati efekta na buduće periode;
(f) za tekući period i svaki prezentovani prethodni period, u meri u kojoj je to izvodljivo, iznos korigovanja:
(i) za svaku bilansnu poziciju finansijskog izveštaja na koju je promena uticala; i
(ii) za osnovne i razređene zarade po akciji, ako entitet primenjuje IAS 33 - Zarade po akciji;
(g) iznos korigovanja koje se odnosi na periode pre onih koji su prezentovani, u meri u kojoj je to izvodljivo; i
(h) ako je za određeni prethodni period ili za periode pre prezentovanih, neizvodljivo izvršiti retrospektivnu primenu u skladu sa paragrafom 19 (a) ili (b), okolnosti koje su dovele do te situacije i opis kako i od kada se primenjuje promena računovodstvene politike.
U finansijskim izveštajima u narednim periodima ne moraju da se ponavljaju ova obelodanjivanja.
29 Kada dobrovoljna promena računovodstvene politike ima efekat na tekući period ili bilo koji prethodni period, ili bi imala efekat na taj period osim što je neizvodljivo utvrditi iznos korigovanja, ili bi mogla da ima efekat na buduće periode, entitet obelodanjuje:
(a) prirodu promene računovodstvene politike;
(b) razloge zbog kojih primena nove računovodstvene politike pruža pouzdanije i relevantnije informacije;
(c) za tekući period i svaki prezentovani prethodni period, u meri u kojoj je to izvodljivo, iznos korigovanja:
(i) za svaku bilansnu poziciju finansijskog izveštaja na koju je promena uticala; i
(ii) osnovnih i razređenih zarada po akciji, ako entitet primenjuje IAS 33;
(d) iznos korigovanja koje se odnosi na periode pre onih koji su prezentovani, u meri u kojoj je to izvodljivo; i
(e) ako je retrospektivna primena neizvodljiva za određeni prethodni period, ili za periode pre prezentovanih, okolnosti koje su dovele do te situacije i opis kako i od kada se primenjuje promena računovodstvene politike.
U finansijskim izveštajima u narednim periodima ne moraju da se ponavljaju ova obelodanjivanja.
30 Kada entitet nije primenio novi IFRS koji je objavljen, ali nije još stupio na snagu, on obelodanjuje:
(a) tu činjenicu; i
(b) poznate ili razumno procenjive informacije relevantne za procenjivanje mogućeg uticaja koji će primena novog IFRS imati na finansijske izveštaje entiteta u periodu početne primene.
31 U skladu sa paragrafom 30, entitet razmatra obelodanjivanje:
(a) naziva novog IFRS;
(b) prirode predstojeće promene ili promena računovodstvene politike;
(c) datuma od koga počinje obavezna primena IFRS;
(d) datuma od kojeg planira da počne sa primenom IFRS po prvi put; i
(e) između sledeća dva:
(i) diskusije u vezi uticaja koji se očekuje da će početna primena IFRS imati na finansijske izveštaje entiteta; ili
(ii) ako taj uticaj nije poznat ili razumno procenjiv, saopštenja o tom efektu.
Promene računovodstvenih procena
32 Kao rezultat neizvesnosti svojstvenih poslovnim aktivnostima, mnoge stavke u finansijskim izveštajima se ne mogu precizno odmeriti, već se samo mogu proceniti. Procena podrazumeva prosuđivanje zasnovano na poslednjim dostupnim, pouzdanim informacijama. Na primer, može se javiti potreba za procenjivanjem:
(a) iznosa sumnjivih i spornih potraživanja;
(b) iznosa zastarelih zaliha;
(c) fer vrednosti finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza;
(d) korisnog veka, ili očekivanog rasporeda trošenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvima koja se amortizuju; i
(e) obaveza po garancijama.
33 Korišćenje razumnih procena je ključni deo sastavljanja finansijskih izveštaja i ne smanjuje njihovu pouzdanost.
34 Procena će možda morati da se revidira ako se izmene okolnosti na kojima se procena zasnivala ili usled novih informacija ili naknadno stečenog iskustva. Po svojoj prirodi, revidiranje procene ne odnosi se na prethodne periode i ne predstavlja korekciju greške.
35 Promena primenjene osnove za odmeravanje predstavlja promenu računovodstvene politike, a ne promenu računovodstvene procene. Kada je teško razlikovati promenu računovodstvene politike od promene računovodstvene procene, ta promena se smatra promenom računovodstvene procene.
36 Priznavanje efekta promene računovodstvene procene, izuzev promene na koju se primenjuje paragraf 37, se vrši unapred, njenim uključivanjem u dobitak ili gubitak u:
(a) (a) periodu promene, ako promena utiče samo na taj period; ili
(b) periodu promene i narednim periodima, ako promena utiče na oboje.
37 U meri u kojoj promena računovodstvene procene uzrokuje promenu u sredstvima i obavezama, ili se odnosi na neku stavku kapitala, treba izvršiti njeno priznavanje korigovanjem knjigovodstvene vrednosti odgovarajuće stavke sredstva, obaveze ili kapitala u periodu promene.
38 "Priznavanje unapred" efekta promene računovodstvene politike znači da se promena primenjuje na transakcije, druge događaje i okolnosti od datuma promene procene. Promena računovodstvene procene može uticati samo na dobitak ili gubitak tekućeg perioda, ili na dobitak ili gubitak i tekućeg perioda i budućih perioda. Na primer, promena procene iznosa sumnjivih i spornih potraživanja utiče samo na dobitak ili gubitak tekućeg perioda i zato se priznaje samo u tekućem periodu. Međutim, promena procenjenog korisnog veka, ili očekivanog rasporeda trošenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvima koja se amortizuju, utiče na troškove amortizacije za tekući period i za svaki budući period tokom preostalog korisnog veka tog sredstva. U oba slučaja, efekat promene koji se odnosi na tekući period se priznaje kao prihod ili rashod tekućeg perioda. Efekat, ako ga ima, na buduće periode, se priznaje kao prihod ili rashod u tim budućim periodima.
Obelodanjivanje
39 Entitet obelodanjuje prirodu i iznos promene računovodstvene procene koja ima efekat na tekući period ili se očekuje da će imati efekat na buduće periode, izuzev obelodanjivanja efekta na buduće periode kada je procena tog efekta neizvodljiva.
40 Ako se iznos efekta na buduće periode ne obelodanjuje jer nije neizvodljiva njegova procena, entitet obelodanjuje tu činjenicu.
41 Greške se mogu pojaviti vezano za priznavanje, odmeravanje, prezentaciju ili obelodanjivanje elemenata finansijskih izveštaja. Finansijski izveštaji nisu u skladu sa IFRS ako sadrže bilo materijalno značajne greške bilo beznačajne/nematerijalne greške koje su napravljene namerno, u cilju postizanja određene prezentacije finansijske pozicije, finansijskih performansi i tokova gotovine entiteta. Potencijalne greške tekućeg perioda otkrivene u tom periodu se ispravljaju pre nego što finansijski izveštaji budu odobreni za objavljivanje. Međutim, materijalno značajne greške se ponekad otkriju tek u kasnijem periodu, i te greške iz prethodnog perioda se ispravljaju u uporednim informacijama prezentovanim u finansijskim izveštajima za taj kasniji period (vidi paragrafe 42-47).
42 Kao predmet paragrafa 43, entitet vrši retrospektivnu korekciju materijalno značajnih grešaka iz prethodnog perioda u prvom setu finansijskih izveštaja odobrenom za objavljivanje nakon otkrivanja tih grešaka tako što će:
(a) preračunati uporedne iznose za prezentovan(e) raniji(e) period(e) u kojem(ima) su se greške dogodile; ili
(b) ako se greška dogodila pre najranijeg prezentovanog prethodnog perioda, preračunati početna stanja sredstava, obaveza i kapitala za najraniji prezentovani prethodni period.
Ograničenja retrospektivnog preračunavanja podataka
43 Greška iz prethodnog perioda se ispravlja retrospektivnim preračunavanjem podataka izuzev ako je neizvodljivo utvrditi bilo efekte koji se odnose na određeni period ili kumulativni efekat greške.
44 Kada je neizvodljivo utvrditi efekte greške iz određenog perioda na uporedne informacije za jedan ili više prezentovanih prethodnih perioda, entitet preračunava početna stanja sredstava, obaveza i kapitala za najraniji period za koji je retrospektivno preračunavanje podataka izvodljivo (što može biti tekući period).
45 Kada je na početku tekućeg perioda neizvodljivo utvrditi kumulativni efekat neke greške na sve prethodne periode, entitet preračunava uporedne informacije kako bi se greška ispravila unapred od najranijeg datuma za koji je to izvodljivo.
46 Korekcija greške iz prethodnog perioda se isključuje iz dobitka ili gubitka za period u kojem je greška otkrivena. Sve prezentovane informacije iz prethodnih perioda, uključujući eventualne rezimirane preglede finansijskih podataka iz prošlosti, se preračunavaju onoliko retrospektivno koliko je to izvodljivo.
47 Kada je neizvodljivo utvrditi iznos greške (npr. greška u primeni računovodstvene politike) za sve prethodne periode, entitet, u skladu sa paragrafom 45, preračunava uporedne informacije unapred počevši od najranijeg datuma za koji je to izvodljivo. On stoga zanemaruje deo kumulativnog preračunavanja iznosa sredstava, obaveza i kapitala koji su postojali pre tog datuma. Paragrafi 50-53 daju uputstva o tome kada se korekcije greške za jedan ili više perioda smatraju neizvodljivim.
48 Korekcije grešaka se razlikuju od promena računovodstvenih procena. Računovodstvene procene su po svojoj prirodi približni iznosi koji će se možda revidirati kako se bude dolazilo do novih informacija. Na primer, dobitak ili gubitak koji se priznaje vezano za ishod nepredviđenog događaja ne predstavlja korekciju greške.
Obelodanjivanje grešaka iz prethodnog perioda
49 Pri primeni paragrafa 42, entitet obelodanjuje sledeće:
(a) prirodu greške iz prethodnog perioda;
(b) za svaki prezentovani period, u meri u kojoj je to izvodljivo, iznos korekcije:
(i) za svaku bilansnu poziciju finansijskog izveštaja na koju je promena uticala; i
(ii) osnovnih i razređenih zarada po akciji, ako entitet primenjuje IAS 33;
(c) iznos korekcije na početku najranijeg prezentovanog prethodnog perioda; i
(d) ako je za određeni prethodni period neizvodljivo izvršiti retrospektivno preračunavanje podataka, okolnosti koje su dovele do te situacije i opis kako i od kada je greška ispravljena.
U finansijskim izveštajima u narednim periodima ne moraju da se ponavljaju ova obelodanjivanja.
Neizvodljivost retrospektivne primene i retrospektivnog preračunavanja podataka
50 U nekim okolnostima je neizvodljivo izvršiti korigovanje uporednih informacija za jedan ili više prethodnih perioda da bi se ostvarila uporedivost sa tekućim periodom. Na primer, može se desiti da podaci iz prethodnog(ih) perioda nisu bili pribavljani na način koji omogućava bilo retrospektivnu primenu nove računovodstvene politike (uključujući, za potrebe paragrafa 51-53, njenu primenu unapred na prethodne periode), bilo retrospektivno preračunavanje podataka da bi se izvršila korekcija greške iz prethodnog perioda, a može biti neizvodljivo da se informacije rekonstruišu.
51 Često je neophodno vršiti procene pri primeni računovodstvene politike na elemente finansijskih izveštaja priznate ili obelodanjene vezano za transakcije, druge događaje ili okolnosti. Procenjivanje je po svojoj prirodi subjektivno, a može se desiti da se procene vrše nakon izveštajnog perioda. Vršenje procena je potencijalno teže kada se vrši retrospektivna primena računovodstvene politike ili retrospektivno preračunavanje podataka u cilju ispravljanja greške iz nekog prethodnog perioda, zbog dužeg vremenskog razdoblja koje je proteklo od nastanka transakcije, drugog događaja ili okolnosti koja je u pitanju. Međutim, cilj procena koje se odnose na prethodne periode ostaje isti kao i kod procena koje se vrše za tekući period, naime, da ta procena odražava okolnosti koje su postojale kada je nastala transakcija, drugi događaj ili okolnost.
52 Stoga, retrospektivna primena nove računovodstvene politike ili korekcije greške iz prethodnog perioda zahteva razlikovanje informacija:
(a) koje pružaju dokaze o okolnostima koje su postojale na datum(e) kada je nastala transakcija, drugi događaj ili okolnost, i
(b) koje bi bile na raspolaganju kada su finansijski izveštaji za taj prethodni period bili odobreni za objavljivanje od ostalih informacija. Kod nekih vrsta procena (na primer odmeravanja fer vrednosti koja u značajnoj meri koriste neuočljive ulazne podatke), neizvodljivo je napraviti razliku između ovih vrsta informacija. Kada bi retrospektivna primena ili retrospektivno preračunavanje zahtevalo vršenje značajne procene za koju je nemoguće napraviti razliku između ove dve vrste informacija, retrospektivna primena nove računovodstvene politike ili korekcija greške iz prethodnog perioda smatra se neizvodljivom.
53 Kasnije stečena saznanja ne bi trebalo koristiti kad se primenjuje nova računovodstvena politika, ili koriguju podaci, za prethodni period, bilo kod pravljenja pretpostavki o tome kakve su mogle biti namere rukovodstva u prethodnom periodu, bilo kod procenjivanja iznosa koji su priznati, odmereni ili obelodanjeni u prethodnom periodu. Na primer, kada entitet ispravi grešku iz prethodnog perioda pri izračunavanju svoje obaveze za kumulativnu naknadu za bolovanje zaposlenih u skladu sa IAS 19 Primanja zaposlenih, on treba da zanemari informacije o neobično jakoj epidemiji gripa tokom kasnijeg perioda, koje su se pojavile nakon što su finansijski izveštaji za prethodni period odobreni za objavljivanje. Činjenica da su često potrebne značajne procene kada se menjaju uporedne informacije prezentovane za prethodne periode ne sprečava pouzdano korigovanje ili korekciju uporednih informacija.
54 Entiteti primenjuju ovaj standard za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj standard za period koji počinje pre 1. januara 2005. godine, on obelodanjuje tu činjenicu.
54A [Brisan]
54B [Brisan]
54C U IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti, koji je izdat u maju 2011. godine, izmenjen je paragraf 52. Entitet treba da primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 13.
54D [Brisan]
54E Objavljivanjem IFRS 9, u julu 2014. godine, izmenjen je paragraf 53 i obrisani su paragrafi 54A, 54B i 54D. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 9.
54F-54G [Ovi paragrafi se odnose na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nisu uključeni u ovom izdanju.]
55 Ovaj standard zamenjuje IAS 8 Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika, revidiran 1993. godine.
56 Ovaj standard zamenjuje sledeća Tumačenja:
(a) SIC2 Doslednost - kapitalizacija troškova pozajmljivanja; i
(b) SIC18 Doslednost - alternativne metode.