MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 4

Ugovori o osiguranju

("Sl. glasnik RS", br. 123/2020)

Cilj

1 Cilj ovog IFRS je da se definiše finansijsko izveštavanje za ugovore o osiguranju od strane nekog entiteta koji izdaje takve ugovore (koji se u ovom IFRS opisuje kao osiguravač) dok Odbor ne završi drugu fazu ovog projekta o ugovorima o osiguranju. Konkretno, IFRS zahteva:

(a) delimično poboljšanje obračuna za ugovore o osiguranju od strane osiguravača;

(b) obelodanjivanje koje identifikuje i objašnjava iznose u finansijskim izveštajima osiguravača koji se javljaju u ugovorima o osiguranju i koji pomažu korisnicima tih finansijskih izveštaja da razumeju iznos, vreme i neizvesnost budućih tokova gotovine od ugovora o osiguranju.

Delokrug

2 Entitet primenjuje ovaj IFRS na:

(a) ugovore o osiguranju (uključujući i ugovore o reosiguranju) koje izdaje i ugovore o reosiguranju koje ima;

(b) finansijske instrumente koje emituje sa obeležjem diskrecionog učešća (videti paragraf 35). IFRS 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje zahteva obelodanjivanje o finansijskim instrumentima, uključujući i finansijske instrumente koji sadrže takva obeležja.

3 Ovaj IFRS se ne bavi drugim aspektima računovodstva osiguravača, kao što je računovodstveno obuhvatanje finansijskih sredstava koja drži osiguravač i finansijskih obaveza koje emituju osiguravači (videti IAS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija, IFRS 7 i IFRS 9 Finansijski instrumenti), osim:

(a) paragraf 20A dozvoljava osiguravačima koji ispunjavaju specifične kriterijume da primenjuju izuzeće za prelazni period kojim su oslobođeni zahteva standarda IFRS 9;

(b) paragraf 35B dozvoljava osiguravačima da primene metod prekrivanja na označena finansijska sredstva; i

(c) paragraf 45 dozvoljava osiguravačima da u specifičnim okolnostima reklasifikuju neka ili sva finansijska sredstva tako da se ta sredstva odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

4 Entitet ne primenjuje ovaj IFRS na:

(a) garancije za proizvode koje izdaje lično proizvođač, posrednik ili prodavac (videti IFRS 15 Prihodiod ugovora sa klijentima i IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina);

(b) imovina i obaveze poslodavca u okviru planova primanja zaposlenih (videti IAS 19 Primanja zaposlenih i IFRS 2 Plaćanja na osnovu akcija) i obaveze po osnovu penzijskih primanja o kojima se izveštava kao o planovima definisanih penzijskih primanja (videti IAS 26 Računovodstvo i izveštavanje o penzijskim planovima);

(c) ugovorna prava ili ugovorne obaveze koje zavise od buduće upotrebe, ili prava na upotrebu nefinansijske stavke (na primer, nekih nadoknada za licence, tantijema, varijabilnih plaćanja lizinga ili sličnih stavki), kao i od rezidualne vrednosti garancije korisnika lizinga ugrađene u lizing (videti IFRS 16 Lizing, IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima i IAS 38 Nematerijalna imovina);

(d) ugovore o finansijskoj garanciji osim ako izdavalac ugovora nije prethodno eksplicitno potvrdio da takve ugovore smatra ugovorima o osiguranju i da nije koristio obračunavanje primenljivo za ugovore o osiguranju, i u tom slučaju izdavalac može da odabere da li da primenjuje ili IAS 32, IFRS 7 i IFRS 9 ili ovaj IFRS na takve ugovore o finansijskim garancijama. Izdavalac može da pravi takav izbor od ugovora do ugovora, ali izbor za svaki ugovor je neopoziv;

(e) potencijalnu nadoknadu koja se duguje ili potražuje u poslovnoj kombinaciji (videti IFRS 3 Poslovne kombinacije);

(f) direktne ugovore o osiguranju koje neki entitet poseduje (odnosno direktne ugovore o osiguranju u kojima je entitet imalac polise). Međutim, cedent primenjuje ovaj IFRS na ugovore o reosiguranju koje poseduje.

5 Zbog lakše primene, ovaj IFRS označava svaki entitet koji izdaje ugovor o osiguranju kao osiguravača, bez obzira na to da li se na izdavaoca gleda kao na osiguravača u pravne ili nadzorne svrhe. Svako pominjanje osiguravača u paragrafima 3(a)-3(b), 20A-20Lj, 35B-35N, 39N-39M i 46-49 treba da se čita kao da se odnosi i na emitenta finansijskog instrumenta koji sadrži obeležje diskrecionog učešća.

6 Ugovor o reosiguranju je vrsta ugovora o osiguranju. U skladu sa tim, sva pominjanja ugovore o osiguranju u ovom IFRS se takođe odnose i na ugovore o reosiguranju.

Ugrađeni derivati

7 IFRS 9 zahteva da entitet odvoji neke ugrađene derivate od njihovog osnovnog ugovora, da ih odmerava po njihovoj fer vrednosti i da uključuje promene njihove fer vrednosti u bilans uspeha. IFRS 9 se primenjuje na derivate ugrađene u ugovor o osiguranju osim ako ugrađeni derivat nije i sam ugovor o osiguranju.

8 Kao izuzetak od zahteva iz IFRS 9, osiguravač ne treba da odvaja i odmerava po fer vrednosti, mogućnost imaoca polise da ustupi ugovor o osiguranju za fiksni iznos (ili za iznos zasnovan na fiksnom iznosu ili kamatnoj stopi), čak i ako se izvršna cena razlikuje od knjigovodstvene vrednosti obaveze osiguranja iz osnovnog ugovora. Međutim, zahtev iz IFRS 9 se primenjuje na prodajnu opciju ili na opciju ustupanja gotovine ugrađenu u ugovor o osiguranju ako vrednost ustupanja varira usled promene finansijske promenljive (kao što je kapital ili cena ili indeks robe), ili nefinansijske promenljive koja nije specifična za neku ugovornu stranu. Štaviše, ovi zahtevi se takođe primenjuju ako je imaočeva sposobnost da izvršava prodajnu opciju ili opciju ustupanja gotovine uslovljena promenom te promenljive (na primer, prodajna opcija koja se može izvršiti ako berzanski indeks dostigne određeni nivo).

9 Paragraf 8 se podjednako primenjuje na opcije ustupanja finansijskog instrumenta koje sadrže obeležje diskrecionog učešća.

Razdvajanje komponenti depozita

10 Neki ugovori o osiguranju sadrže i komponentu osiguranja i komponentu depozita. U nekim slučajevima, od osiguravača se zahteva ili mu je dozvoljeno da razdvoji ove komponente:

(a) razdvajanje se zahteva ako su ispunjena oba sledeća uslova:

(i) osiguravač može odmeravati komponentu depozita (uključujući i ugrađenu opciju ustupanja) odvojeno (to jest, bez uzimanja u obzir komponente osiguranja);

(ii) računovodstvene politike osiguravača ne zahtevaju priznavanje svih obaveza i prava koja se javljaju iz komponente depozita;

(b) razdvajanje se dozvoljava, ali ne zahteva, ako osiguravač može odmeravati komponentu depozita odvojeno kao u (a)(i), ali njegove računovodstvene politike zahtevaju da priznaje sve obaveze i prava koja se javljaju iz komponente depozita, bez obzira na osnov korišćen za odmeravanje tih prava i obaveza;

11 Sledi primer slučaja kada računovodstvene politike osiguravača ne zahtevaju da on prizna sve obaveze koje se javljaju iz komponente depozita. Cedent dobija nadoknadu za gubitke od strane onog ko ponovo osigurava, ali ugovor obavezuje cedenta da otplaćuje nadoknadu u narednim periodima. Ova obaveza se javlja zbog komponente depozita. Ako računovodstvene politike na drugi način dozvoljavaju cedentu da priznaje nadoknadu kao prihod bez priznavanja obaveze koja je njen rezultat, zahteva se odvajanje.

12 Da bi razdvojio ugovor, osiguravač:

(a) primenjuje ovaj IFRS na komponentu osiguranja;

(b) primenjuje IFRS 9 na komponentu depozita.

Priznavanje i odmeravanje

Privremeno izuzimanje iz nekih ostalih IFRS

13 Paragrafi 10-12 IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške određuju kriterijume koje neki entitet treba da koristi pri donošenju računovodstvenih politika, ako nijedan poseban IFRS ne važi za neku stavku. Međutim, ovim IFRS se osiguravač oslobađa obaveze primene ovih kriterijuma na svoje računovodstvene politike za:

(a) govore o osiguranju koje zaključuje (uključujući i s njima povezane troškove sticanja i nematerijalnu imovinu, poput onih koji su opisani u paragrafima 31 i 32); i

(b) ugovore o reosiguranju koje poseduje.

14 Ipak, ovaj IFRS ne oslobađa osiguravača nekih implikacija kriterijuma iz paragrafa 10-12 IAS 8. Konkretno, osiguravač:

(a) ne priznaje kao obavezu nijedno rezervisanje za buduća potraživanja, ako se ta potraživanja jave u ugovorima o osiguranju koji ne postoje na kraju izveštajnog perioda (kao što su rezervisanja za nepogode ili izjednačenja);

(b) vrši test adekvatnosti obaveza opisan u paragrafima 15-19;

(c) uklanja obavezu osiguranja (ili deo obaveze osiguranja) iz svog izveštaja o finansijskoj poziciji kada, i samo kada je ona ukinuta - odnosno kada je obaveza određena ugovorom izvršena, otkazana ili istekla;

(d) ne prebija:

(i) sredstva reosiguranja sa odgovarajućim obavezama po osnovu osiguranja; ili

(ii) prihod ili rashod od ugovora o reosiguranju rashodom ili prihodom od ugovora o osiguranju sa njima u vezi;

(e) razmatra da li je vrednost sredstava reosiguranja umanjena (videti paragraf 20).

Test adekvatnosti obaveza

15 Osiguravač procenjuje na kraju svakog izveštajnog perioda da li su njegove obaveze po osnovu osiguravanja adekvatne, korišćenjem aktuelne procene budućih tokova gotovine po osnovu ugovora o osiguranju. Ako ta procena pokaže da knjigovodstvena vrednost njegovih obaveza po osnovu osiguranja (umanjena za odgovarajuće odložene troškove sticanja i odgovarajuću nematerijalnu imovinu, poput imovine koja se razmatra u paragrafima 31 i 32) nije adekvatna u svetlu procenjenih budućih tokova gotovine, sve razlike se priznaju kao dobitak ili gubitak.

16 Ako osiguravač primenjuje test adekvatnosti obaveza koji zadovoljava minimum zahteva, ovaj IFRS ne nameće dodatne zahteve. Minimum zahteva je sledeći:

(a) Testom se razmatraju aktuelne procene svih ugovornih tokova gotovine, kao i povezanih tokova gotovine kao što su potraživanja za troškove manipulisanja kao i tokova gotovine koji su rezultat ugrađenih opcija i garancija;

(b) Ako test pokaže da je obaveza neadekvatna, svi nedostaci se priznaju u bilansu uspeha.

17 Ako računovodstvene politike osiguravača ne zahtevaju test adekvatnosti obaveza koji zadovoljava minimum zahteva iz paragrafa 16, osiguravač:

(a) određuje knjigovodstvenu vrednost relevantnih obaveza po osnovu osiguranja1 umanjenu za knjigovodstvenu vrednost:

__________
1 Relevantne obaveze po osnovu osiguranja su one obaveze po osnovu osiguranja (i odloženi troškovi sticanja i nematerijalna imovina u vezi sa njima) za koje računovodstvene politike osiguravača ne zahtevaju test adekvatnosti obaveze koji zadovoljava minimum zahteva iz paragrafa 16.

(i) svakog odloženog troška sticanja sa njim u vezi; i

(ii) svake nematerijalne imovine sa njim u vezi, kao što je imovina stečena u poslovnoj kombinaciji ili transferu portfelja (videti paragrafe 31 i 32). Međutim, sredstva reosiguranja sa njim u vezi se ne uzimaju u obzir zato što ih osiguravač posebno obračunava (videti paragraf 20);

(b) određuje da li je iznos opisan u (a) manji od knjigovodstvene vrednosti koja bi se zahtevala da su relevantne obaveze po osnovu osiguranja u delokrugu IAS 37. Ako je manji, osiguravač priznaje celokupan iznos razlike u bilansu uspeha i smanjuje knjigovodstvenu vrednost odloženih troškova sticanja sa njim u vezi ili nematerijalne imovine sa njim u vezi ili povećava knjigovodstvenu vrednost obaveza po osnovu osiguranja, koje su sa njim u vezi.

18 Ako test adekvatnosti obaveza nekog osiguravača ispuni minimum zahteva iz paragrafa 16, test se primenjuje na nivo agregiranja definisan testom. Ako test adekvatnosti obaveza ne zadovolji minimum zahteva, poređenje opisano u paragrafu 17 se vrši na nivou portfelja ugovora podložnih sličnim rizicima i kojim se upravlja kao da su jedan portfelj.

19 Iznos opisan u paragrafu 17(b) (to jest rezultat primene IAS 37) odražava marže budućih investicija (videti paragrafe 27-29) ako i samo ako iznos opisan u paragrafu 17(a) takođe odražava te marže.

Umanjenje vrednosti sredstava reosiguranja

20 Ako je vrednost sredstva reosiguranja cedenta umanjena, cedent smanjuje svoju knjigovodstvenu vrednost u skladu sa tim i priznaje gubitak od umanjenja vrednosti u bilansu uspeha. Vrednost sredstva reosiguranja je umanjena ako, i samo ako:

(a) postoje objektivni dokazi, kao rezultat događaja posle prvobitnog priznavanja sredstva reosiguranja, da cedent ne može primiti sve iznose koji mu sleduju prema uslovima ugovora; i

(b) taj događaj ima relativno merljiv uticaj na iznose koje će cedent primiti od reosiguravača.

Privremeno izuzeće od zahteva IFRS 9

20A IFRS 9 se bavi računovodstvenim obuhvatanjem finansijskih instrumenata i na snazi je za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2018. ili kasnije. Međutim, za osiguravača koji ispunjava kriterijume u paragrafu 20B, ovaj standard sadrži privremeno izuzeće koje dozvoljava osiguravaču, ali ne zahteva od njega, da primenjuje IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje o odmeravanje umesto IFRS 9 za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2021. Osiguravač koji koristi ovo izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 treba da:

(a) Primenjuje zahteve standarda IFRS 9 koji su neophodni za obelodanjivanja zahtevana u paragrafima 39B-39J ovog IFRS; i

(b) primenjuje sve ostale primenljive IFRS na svoje finansijske instrumente, osim kako je opisano u paragrafima 20A-20Lj, 39B-39J i 46-47 ovog standarda.

20B Osiguravač može da primenjuje privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 ako i samo ako:

(a) nije pre toga primenjivao bilo koju verziju IFRS2, osim samo onih zahteva koji se odnose na prezentaciju dobitaka i gubitaka od finansijskih obaveza označenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha u paragrafima 5.7.1(c), 5.7.7-5.7.9, 7.2.14 i B5.7.5-B5.7.20 IFRS 9; i

(b) su njegove aktivnosti pretežno povezane sa osiguranjem, kao što je opisano u paragrafu 20D, na datum godišnjeg izveštaja koji je neposredno pre 1. aprila 2016, ili na sledeći datum godišnjeg izveštaja kao što je određeno u paragrafu 20G.

____________
2 Odbor je objavljivao sukcesivne verzije standarda IFRS 9, 2009, 2010, 2013. ili 2014. godine.

20C Osiguravač koji primenjuje privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 sme da odabere da primenjuje samo zahteve koji se tiču obelodanjivanja dobitaka i gubitaka od finansijskih obaveza označenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha u paragrafima 5.7.1(c), 5.7.7-5.7.9, 7.2.14 i B5.7.5-B5.7.20 IFRS 9. Ako osiguravač odabere da primenjuje ove zahteve, on treba da primenjuje relevantne odredbe za prelazni period iz standarda IFRS 9, da obelodani činjenicu da je primenjivao te zahteve i da redovno vrši povezana obelodanjivanja određena u paragrafima 10-11 standarda IFRS 7 (koji je izmenjen objavljivanjem standarda IFRS 9 (2010)).

20D Aktivnosti osiguravača su pretežno povezane sa osiguranjem ako i samo ako:

(a) je knjigovodstvena vrednost njegovih obaveza koje proističu iz ugovora u okviru ovog IFRS, koji uključuju komponentu depozita ili ugrađene derivate razdvojene od ugovora o osiguranju primenom paragrafa 7-12 ovog IFRS, značajna u poređenju sa ukupnom knjigovodstvenom vrednošću svih njegovih obaveza; i

(b) je procenat ukupne knjigovodstvene vrednosti njegovih obaveza koje su u vezi sa osiguranjem (videti paragraf 20E) u odnosu na ukupnu knjigovodstvenu vrednost njegovih obaveza:

(i) veći od 90 procenata; ili

(ii) manji ili jednak 90 procenata ali veći od 80 procenata, i osiguravač nije uključen u neku značajnu aktivnost koje nije povezana sa osiguranjem, (videti paragraf 20F).

20E Za svrhe primene paragrafa 20D(b), obaveze povezane sa osiguranjem uključuju:

(a) obaveze koje proističu iz ugovora koji su u delokrugu ovog IFRS, kao što je opisano u paragrafu 20D(a);

(b) obaveze iz ugovora o nederivatnim učešćima odmerene po fer vrednost kroz bilans uspeha primenom standarda IAS 39 (uključujući i one označene po fer vrednosti kroz bilans uspeha na koje je osiguravač primenio zahteve standarda IFRS 9 za prezentaciju dobitaka i gubitaka (videti paragrafe 20B(a) i 20C)); i

(c) obaveze koje nastaju zato što osiguravač izdaje ugovore ili ispunjava obaveze koje proističu iz ugovora u (a) i (b). Primeri za takve obaveze uključuju derivate koji se koriste za ublažavanje rizika koji proističu iz tih ugovora i iz imovine koja je u osnovi tih ugovora, relevantne poreske obaveze kao što su odložene poreske obaveze za oporezive privremene razlike u obavezama koje proističu iz tih ugovora, i emitovani dužnički instrumenti koji su uključeni u zakonom propisani kapital osiguravača.

20F Prilikom procene da li učestvuje u značajnoj aktivnosti koja nije povezana sa osiguranjem za svrhe primene paragrafa 20D(b)(ii), osiguravač treba da razmotri:

(a) samo one aktivnosti iz kojih može da ostvaruje dobit i stvara rashode; i

(b) kvantitativne ili kvalitativne faktore (ili zajedno), uključujući javno dostupne informacije kao što je privredna klasifikacija koju korisnici finansijskih izveštaja primenjuju na osiguravača.

20G Paragraf 20B(b) zahteva od entiteta da proceni da li je kvalifikovan za privremeno izuzeće od zahteva IFRS 9 na datum godišnjeg izveštaja koji je neposredno pre 1. aprila 2016. Posle tog datuma:

(a) entitet koji se prethodno kvalifikovao za privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 treba da ponovo proceni da li su njegove aktivnosti pretežno povezane sa osiguranjem na datum sledećeg godišnjeg izveštaja ako i samo ako je došlo do promene aktivnosti entiteta, kao što je opisano u paragrafima 20H-20I, tokom godišnjeg perioda koji je završen na taj datum;

(b) entitet koji se nije prethodno kvalifikovao za privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 sme da ponovo proceni da li su njegove aktivnosti pretežno povezane sa osiguranjem na datum sledećeg godišnjeg izveštaja pre 31. decembra 2018. godine ako i samo ako je došlo do promene aktivnosti entiteta, kao što je opisano u paragrafima 20H-20I, tokom godišnjeg perioda koji je završen na taj datum.

20H Za svrhe primene paragrafa 20G, promena aktivnosti entiteta je promena koja:

(a) je određena od strane najvišeg rukovodstva entiteta kao rezultat eksternih ili internih promena;

(b) je značajna za poslovanje entiteta; i

U skladu sa tim, ova promena se javlja samo kada entitet počne ili prestane da vrši neku aktivnost koja je značajna za njegovo poslovanje ili u značajnoj meri menja opseg jedne od njegovih aktivnosti; na primer kada je entitet stekao, otuđio ili zatvorio neku liniju poslovanja.

20I Ne očekuje se da se promena aktivnosti entiteta, kao što je opisana u paragrafu 20H, javlja često. U nastavku je navedeno šta nisu promene aktivnosti entiteta za svrhe primene paragrafa 20G:

(a) promena u strukturi finansiranja entiteta koja sama po sebi ne utiče na aktivnosti iz kojih entitet ostvaruje dobit i stvara rashode;

(b) plan entiteta da otuđi neku od linija poslovanja, čak i ako su imovina i obaveze klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje primenom standarda IFRS 5, Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja. Plan da se proda linija poslovanja može da promeni aktivnosti entiteta i da uzrokuje ponovnu procenu u budućnosti ali još nije uticao na obaveze priznate u izveštaju o finansijskoj poziciji.

20J Ako entitet više nije kvalifikovan za privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 kao rezultat ponovne procene (videti paragraf 20G(a)), entitetu je dozvoljeno da primenjuje privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 do kraja godišnjeg perioda koji je počeo odmah po izvršenju ponovne procene. Bez obzira na to, entitet mora da primenjuje IFRS 9 za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2021. i kasnije. Na primer, ako je entitet odredio da biše nije kvalifikovan za privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 primenjujući paragraf 20G(a) na dan 31. decembar 2018. (kraj njegovog godišnjeg perioda), entitetu je u tom slučaju dozvoljeno da primenjuje privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 samo do 31. decembra 2019.

20K Osiguravač koji je prethodno odabrao da primenjuje privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 može na početku bilo kog narednog godišnjeg perioda nepovratno da odabere da primenjuje IFRS 9.

Entitet koji prvi put primenjuje standard

20L Entitet koji prvi put primenjuje ovaj standard, kao što je definisano u standardu IFRS 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, može da primenjuje privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 opisano u paragrafu 20A, ako i samo ako ispunjava kriterijume opisane u paragrafu 20B. Kada primenjuje paragraf 20B(b), entitet koji prvi put primenjuje standard može da primenjuje knjigovodstvene vrednosti određene primenom IFRS standarda da datum naznačen u tom paragrafu.

20M IFRS 1 sadrži zahteve i izuzeća koja su primenljiva na entitete koji prvi put primenjuju ovaj standard. Ovi zahtevi i izuzeća (na primer, paragraf D16-D17 IFRS 1) nemaju veći značaj od zahteva u paragrafima 20A-20Lj i 39B-39J ovog IFRS. Na primer, zahtevi i izuzeća od zahteva standarda IFRS 1 nemaju veći značaj od zahteva da entitet koji prvi put primenjuje ovaj standard mora da ispuni kriterijume navedene u paragrafu 20L da bi primenio privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9.

20N Entitet koji prvi put primenjuje ovaj standard i obelodanjuje informacije koje se zahtevaju paragrafima 39B-39J treba da primenjuje zahteve i izuzeća od zahteva standarda IFRS 1, koja su relevantna za pravljenje procena koje se zahtevaju za ta obelodanjivanja.

Privremeno izuzeće od specifičnih zahteva IAS 28

20O Paragrafi 22-36 standarda IAS 28 Investicije u pridružene entitete zahtevaju od entiteta da primenjuje jednoobrazne računovodstvene politike kada koristi metod udela. Bez obzira na to, za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2021. entitetu je dozvoljeno, ali se ne zahteva od njega, da zadrži relevantne računovodstvene politike koje su primenjene od strane pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata kao što sledi:

(a) entitet primenjuje IFRS 9 ali pridruženi entitet ili zajednički poduhvat primenjuju privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9; ili

(b) entitet primenjuje privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 ali pridruženi entitet ili zajednički poduhvat primenjuju IFRS 9.

20P Kada entitet primenjuje metod udela za računovodstveno obuhvatanje svojih investicija u pridruženi entitet:

(a) ako je IFRS 9 prethodno korišćen u finansijskim izveštajima u kojima je metod udela primenjen na taj pridruženi entitet ili zajednički poduhvat (nakon odražavanja svih korekcija izvršenih od strane entiteta), treba da se nastavi sa primenom IFRS 9;

(b) ako je privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 prethodno primenjivano u finansijskim izveštajima u kojima je metod udela primenjen na taj pridruženi entitet ili zajednički poduhvat (nakon odražavanja svih korekcija izvršenih od strane entiteta), IFRS 9 može naknadno da se primeni.

20LJ Entitet može da primeni paragrafe 20O i 20P(b) zasebno za svaki pridruženi entitet ili zajednički poduhvat.

Promene računovodstvenih politika

21 Paragrafi 22-30 se primenjuju i na promene koje izvrši osiguravač koji već primenjuje IFRS i na promene koje izvrši osiguravač koji primenjuje IFRS po prvi put.

22 Osiguravač može promeniti svoje računovodstvene politike za ugovore o osiguranju ako, i samo ako, te promene čine finansijske izveštaje relevantnijim za potrebe donošenja ekonomskih odluka korisnika i ne manje pouzdanim, ili pouzdanijim i ne manje relevantnim za te potrebe. Osiguravač procenjuje relevantnost i pouzdanost pomoću kriterijuma iz IAS 8.

23 Da bi opravdao promenu svojih računovodstvenih politika za ugovore o osiguranju, osiguravač pokazuje da te promene približavaju njegove finansijske izveštaje ispunjavaju kriterijume iz IAS 8, ali promene ne treba da dovedu do potpunog podudaranja sa tim kriterijumima. U daljem tekstu se razmatraju sledeće konkretne teme:

(a) aktuelne kamatne stope (paragraf 24);

(b) nastavljanje postojećih praksi (paragraf 25);

(d) marže budućih investicija (paragrafi 27-29); i

(e) paralelno računovodstvo (paragraf 30).

Aktuelne tržišne kamatne stope

24 Osiguravaču se dozvoljava, ali se od njega ne zahteva, da promeni svoje računovodstvene politike tako da ponovo odmerava označene obaveze3 kako bi one odražavale aktuelne tržišne kamatne stope i priznaje promene tih obaveza u bilansu uspeha. U to vreme, može takođe uvesti računovodstvene politike koje zahtevaju druge aktuelne procene i pretpostavke za označene obaveze. Izbor u ovom paragrafu dozvoljava osiguravaču da menja svoje računovodstvene politike za navedene obaveze, bez dosledne primene tih politika na sve slične obaveze kako IAS 8 inače zahteva. Ako neki osiguravač označi obaveze za ovaj izbor, nastavlja da primenjuje aktuelne tržišne kamatne stope (i, ukoliko je moguće, druge aktuelne procene i pretpostavke) dosledno u svim periodima na sve te obaveze dok se ne ukinu.

____________
3 U ovom paragrafu, obaveze po osnovu osiguranja obuhvataju odložene troškove sticanja i nematerijalnu imovinu s njima u vezi, poput onih koje se razmatraju u paragrafima 31 i 32.

Nastavljanje postojećih praksi

25 Osiguravač može da nastavi sledeće prakse, ali uvođenje nijedne od njih ne zadovoljava paragraf 22:

(a) odmeravanje obaveza po osnovu osiguranja na nediskontovanoj osnovi;

(b) odmeravanje ugovornih prava na nadoknade za upravljanje budućim investicijama po iznosu koji prelazi fer vrednost kao što je nagovešteno poređenjem sa aktuelnim nadoknadama koje potražuju drugi učesnici na tržištu za slične usluge. Verovatno će fer vrednost u periodu kada počinju ta ugovorna prava biti jednaka plaćenim troškovima započinjanja, osim ako nadoknade za upravljanje budućim investicijama i troškovi sa njima u vezi nisu u skladu sa uporedivim tržišnim vrednostima;

(c) korišćenje računovodstvenih politika koji nisu jednoobrazne za ugovore o osiguranju (i odložene troškove sticanja sa njima u vezi i određene nematerijalne imovine sa njima u vezi, ako postoje) zavisnih entiteta, osim kako je to dozvoljeno paragrafom 24. Ako ove računovodstvene politike nisu jednoobrazne, osiguravač ih može promeniti ako promena ne dovede do još veće razlike među računovodstvenim politikama i ako takođe zadovoljava druge zahteve iz ovog IFRS.

Opreznost

26 Osiguravač ne treba da menja svoje računovodstvene politike za ugovore o osiguranju, da bi eliminisao preteranu opreznost. Međutim, ako osiguravač već odmerava svoje ugovore o osiguranju uz dovoljnu opreznost, ne uvodi dodatnu opreznost.

Marže budućih investicija

27 Osiguravač ne treba da menja svoje računovodstvene politike za ugovore o osiguranju da bi eliminisao marže budućih investicija. Međutim, postoji pretpostavka, koja se može opovrgnuti, da će finansijski izveštaji nekog osiguravača postati manje relevantni i pouzdani ako on uvede računovodstvenu politiku koja odražava marže budućih investicija u odmeravanje ugovora o osiguranju, osim ako te marže ne utiču na ugovorna plaćanja. Dva primera računovodstvenih politika koje odražavaju ove marže su:

(a) korišćenje diskontne stope koja odražava procenjeni povraćaj na imovinu osiguravača; ili

(b) projektovanje povraćaja na tu imovinu po procenjenoj stopi povraćaja, diskontovanje tih projektovanih povraćaja po različitoj stopi i uključivanje rezultata u odmeravanje obaveze.

28 Osiguravač može da prevaziđe pretpostavku opisanu u paragrafu 27 koja se može opovrgnuti, ako, i samo ako druge komponente promene računovodstvenih politika povećaju relevantnost ili pouzdanost njegovih finansijskih izveštaja u dovoljnoj meri da nadjačaju smanjenje relevantnosti i pouzdanosti čiji je uzrok uvođenje marži budućih investicija. Na primer, možemo pretpostaviti da postojeće računovodstvene politike nekog osiguravača za ugovore o osiguranju obuhvataju previše oprezne pretpostavke postavljene na početku i diskontnu stopu koju je propisalo regulatorno telo bez direktnog pozivanja na uslove tržišta i zanemaruju neke ugrađene opcije i garancije. Osiguravač može učiniti svoje finansijske izveštaje relevantnijim i ne manje pouzdanim ako se prebaci na sveobuhvatnu računovodstvenu osnovu orijentisanu ka investitoru koja je u širokoj upotrebi i obuhvata:

(a) aktuelne procene i pretpostavke;

(b) opravdano (ali ne preterano oprezno) korigovanje da bi se prikazali rizik i neizvesnost;

(d) aktuelnu tržišnu diskontnu stopu, čak i ako diskontna stopa odražava procenjeni povraćaj na imovinu osiguravača.

29 U nekim pristupima odmeravanju, diskontna stopa se koristi za određivanje sadašnje vrednosti buduće profitne marže. Profitna marža se zatim pripisuje različitim periodima korišćenjem formule. U ovim pristupima, diskontna stopa utiče na odmeravanje obaveze samo indirektno. Konkretno, korišćenje manje odgovarajuće diskontne stope ima ograničeni uticaj ili ne utiče na odmeravanje obaveze na početku. Međutim, u drugim pristupima, diskontna stopa određuje odmeravanje obaveza direktno. U ovom drugom slučaju, pošto uvođenje diskontne stope zasnovane na imovini ima važniji uticaj, malo je verovatno da će osiguravač prevazići pretpostavku koja se može opovrgnuti, opisanu u paragrafu 27.

Paralelno računovodstvo

30 U nekim računovodstvenim modelima, ostvareni dobici i gubici od imovine osiguravača direktno utiču na odmeravanje nekih ili svih (a) njegovih obaveza po osnovu osiguranja, (b) odložene troškove sticanja koji su sa njima u vezi i (c) nematerijalnu imovinu koja je sa njima u vezi, kao što je opisano u paragrafima 31 i 32. Osiguravaču je dozvoljeno, ali se od njega ne zahteva, da menja svoje računovodstvene politike tako da priznati, ali nerealizovani dobitak ili gubitak od imovine utiču na ta odmeravanja na isti način kao i realizovani dobitak ili gubitak. Korigovanje obaveza po osnovu osiguranja (ili odloženih troškova sticanja ili nematerijalne imovine) se priznaje u ostalom ukupnom rezultatu ako, i samo ako se nerealizovani dobici i gubici priznaju direktno u ostalom ukupnom rezultatu. Ova praksa se ponekad opisuje kao "paralelno računovodstvo".

Ugovori o osiguranju stečeni u poslovnoj kombinaciji ili prenosom portfelja

31 Da bi se pridržavao IFRS 3, osiguravač, na datum sticanja će, odmeravati po fer vrednosti preuzete obaveze po osnovu osiguranja i sredstva osiguranja stečena u poslovnoj kombinaciji. Međutim, osiguravaču je dozvoljeno, ali se od njega ne zahteva, da koristi proširenu prezentaciju koja deli fer vrednost stečenih ugovora o osiguranju na dve komponente:

(a) obavezu koja se odmerava u skladu sa računovodstvenim politikama osiguravača za ugovore o osiguranju koje izdaje; i

(b) nematerijalnu imovinu, koja predstavlja razliku između (i) fer vrednosti stečenih prava po osnovu ugovora o osiguranju i (ii) iznosa opisanog u (a). Naknadno odmeravanje ove imovine se vrši u skladu sa odmeravanjem obaveza u vezi sa osiguranjem.

32 Osiguravač koji stiče portfelj ugovora o osiguranju može koristiti proširenu prezentaciju opisanu u paragrafu 31.

33 Nematerijalna imovina opisana u paragrafima 31 i 32 se isključuje iz delokruga IAS 36 Umanjenje vrednosti imovine i IAS 38. Međutim, IAS 36 i IAS 38 se primenjuju na listu kupaca i na odnose sa kupcima koji odražavaju očekivanja budućih ugovora koji ne čine deo prava po osnovu ugovora o osiguranju i obaveza po osnovu ugovora o osiguranju koje su postojale na datum poslovne kombinacije ili transfera portfelja.

Obeležja diskrecionog učešća

Obeležja diskrecionog učešća u ugovorima o osiguranju

34 Neki ugovori o osiguranju sadrže obeležje diskrecionog učešća kao i zagarantovani element. Izdavalac takvog ugovora:

(a) može, ali ne mora, da priznaje zagarantovani element odvojeno od obeležja diskrecionog učešća. Ako ih izdavalac ne priznaje odvojeno, klasifikovaće ceo ugovor kao obavezu. Ako ih izdavalac klasifikuje odvojeno, garantovani element će klasifikovati kao obavezu;

(b) ako priznaje obeležje diskrecionog učešća odvojeno od garantovanog elementa, klasifikuje to obeležje ili kao obavezu ili kao odvojenu komponentu kapitala. Ovaj IFRS ne precizira način na koji izdavalac određuje da li je obeležje obaveza ili kapital. Izdavalac može podeliti to obeležje na komponente obaveza ili kapitala i mora koristiti doslednu računovodstvenu politiku za tu podelu. Izdavalac ne klasifikuje to obeležje kao posrednu kategoriju koja nije ni obaveza ni kapital;

(c) može priznavati sve dobijene premije kao prihod bez odvajanja bilo kog dela koji se odnosi na komponentu kapitala. Promene zagarantovanog elementa koje su rezultat toga i promene onog dela obeležja diskrecionog učešća koji se klasifikuje kao obaveza, priznaju se u dobitku ili gubitku. Ako se deo ili celokupno obeležje diskrecionog učešća klasifikuju kao kapital, deo dobitka ili gubitka može biti pripisiv tom obeležju (na isti način na koji se taj deo može pripisati učešćima bez prava kontrole). Izdavalac priznaje deo dobitka ili gubitka koji se može pripisati bilo kom obeležju diskrecionog učešća kao alokaciju dobiti ili gubitka, a ne kao rashod ili prihod (videti IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja);

(d) ako ugovor sadrži ugrađeni derivat u delokrugu IFRS 9, primenjuje IFRS 9 na taj ugrađeni derivat;

(e) u svim slučajevima koji nisu opisani u paragrafima 14-20 i 34 (a)-(d), nastavlja da primenjuje postojeće računovodstvene politike za takve ugovore, osim ako ne promeni te računovodstvene politike na način koji je u skladu sa paragrafima 21-30.

Obeležje diskrecionog učešća u finansijskim instrumentima

35 Zahtevi iz paragrafa 34 se takođe primenjuju na finansijski instrument koji sadrži obeležje diskrecionog učešća. Pored toga:

(a) ako izdavalac klasifikuje čitavo obeležje diskrecionog učešća kao obavezu, on primenjuje test adekvatnosti obaveza saglasno paragrafima 15-19 na čitav ugovor (odnosno i na zagarantovani element i na obeležje diskrecionog učešća). Izdavalac ne određuje iznos koji će biti rezultat primene IFRS 9 na zagarantovani element;

(b) ako izdavalac klasifikuje deo ili čitavo obeležje kao odvojenu komponentu kapitala, obaveza koja se priznaje za ceo dokument nije manja od iznosa koji bi bio rezultat primene IFRS 9 na zagarantovani element. Ovaj iznos obuhvata unutrašnju vrednost opcije ustupanja ugovora, ali ne mora da obuhvata vremensku opciju ako paragraf 9 izuzima tu opciju iz odmeravanja po fer vrednosti. Izdavalac ne mora da obelodanjuje iznos koji bi bio rezultat primene IFRS 9 na zagarantovani element, niti treba da odvojeno prezentuje taj iznos. Štaviše, izdavalac ne mora da određuje taj iznos ako je ukupna priznata obaveza znatno viša;

(c) mada su ovi ugovori finansijski instrumenti, izdavalac može da nastavi da priznaje premije za te ugovore kao prihod i da prizna kao rashod povećanje knjigovodstvene vrednosti obaveze koje proističe iz toga;

(d) mada su ovi ugovori finansijski instrumenti, izdavalac koji primenjuje paragraf 20(b) IFRS 7 na ugovore sa obeležjem diskrecionog učešća, obelodanjuje ukupne rashode kamate priznate u bilansu uspeha, ali ne mora da izračunava te rashode kamate korišćenjem metoda efektivne kamate.

35A Privremena izuzeća u paragrafima 20A, 20L i 20O i metod prekrivanja iz paragrafa 35B, takođe su na raspolaganju emitentu finansijskog instrumenta koji sadrži obeležje diskrecionog učešća. U skladu sa tim, sva upućivanja na osiguravača navedena u paragrafima 3(a)-3(b), 20A-20LJ, 35B-35N, 39B-39M i 46-49 treba da se čitaju kao upućivanja na emitenta finansijskog instrumenta koji sadrži obeležje diskrecionog učešća.

Prezentacija

Metoda prekrivanja

35B Osiguravaču je dozvoljeno, ali se ne zahteva od njega, da primenjuje metod prekrivanja na označena finansijska sredstva. Osiguravač koji primenjuje ovaj pristup treba da:

(a) izvrši reklasifikaciju između bilansa uspeha i ostalog ukupnog rezultata iznosa koji za rezultat ima dobitak ili gubitak na kraju izveštajnog perioda za označena finansijska sredstva ista kao da je osiguravač primenjivao IAS 39, na označena finansijska sredstva. U skladu sa tim reklasifikovani iznos jednak je razlici između:

(i) iznosa prikazanog u bilansu uspeha za označena finansijska sredstva primenom IFRS 9; i

(ii) iznosa koji bi bio prikazan u bilansu uspeha za označena finansijska sredstva da je osiguravač primenio IFRS 9.

(b) primenjuje sve ostale primenljive IFRS standarde na svoje finansijske instrumente, osim kao što je opisano u paragrafima 35B-35N, 39K-39M i 48-49 ovog IFRS.

35C Osiguravač može da odabere da primenjuje metod prekrivanja opisanu u paragrafu 35B samo kada prvi put primenjuje IFRS 9, uključujući i slučaj kada prvi put primenjuje IFRS 9 nakon što je prethodno primenjivao:

(a) privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 opisano u paragrafu 20A; ili

(b) samo zahteve koji se tiču prezentacije dobitaka i gubitaka od finansijskih obaveza označenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha u paragrafima 5.7.1(c), 5.7.7-5.7.9, 7.2.14 i B5.7.5-B5.7.20 standarda IFRS 9.

35D Osiguravač treba da prezentuje iznos reklasifikacije između bilansa uspeha i ostalog ukupnog rezultata primenom metode prekrivanja:

(a) u bilansu uspeha kao odvojenu poziciju; i

(b) u ostalom ukupnom rezultatu kao odvojenu komponentu ostalog ukupnog rezultata.

35E Finansijsko sredstvo je podesno za označavanje primenom metoda prekrivanja ako i samo ako su ispunjeni sledeći kriterijumi:

(a) ako je odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha primenom standarda IFRS 9 ali ne bi bilo odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha u potpunosti primenom IAS 39; i

(b) ne drži se u vezi sa aktivnošću koja nije povezana sa ugovorima u delokrugu ovog IFRS. Primeri finansijskih sredstava koja nisu podesna za metod prekrivanja su ona sredstva koja se drže u vezi sa bankovnim aktivnostima ili finansijska sredstva koja se drže u fondovima u vezi sa investicionim ugovorima koji su van delokruga ovog standarda.

35F Osiguravač može da označi podesno finansijsko sredstvo za metod prekrivanja kada odabere da primenjuje metod prekrivanja (videti paragraf 35C). Naknadno, može da označi podesno finansijsko sredstvo za metod prekrivanja ako i samo ako:

(a) je izvršeno početno priznavanje tog sredstva; ili

(b) to sredstvo nanovo ispunjava kriterijum iz paragrafa 35E(b) nakon što prethodno nije ispunjavalo taj kriterijum.

35G Osiguravaču je dozvoljeno da označi podesna finansijska sredstva za metod prekrivanja primenom paragrafa 35F na bazi svakog instrumenta posebno.

35H Kada je relevantno, za svrhe primene metoda prekrivanja na novooznačeno finansijsko sredstvo primenom paragrafa 35F(b):

(a) njegova fer vrednost na datum označavanja će biti njegova nova amortizovana knjigovodstvena vrednost; i

(b) efektivna kamatna stopa treba da se odredi na osnovu njegove fer vrednosti na datum označavanja.

35I Entitet treba da nastavi da primenjuje metod prekrivanja na označeno finansijsko sredstvo sve dok ne prestane sa priznavanjem tog finansijskog sredstva. Međutim, entitet:

(a) treba da prestane sa označavanjem finansijskog sredstva kada to finansijsko sredstvo više ne ispunjava kriterijum iz paragrafa 35E(b). Na primer, finansijsko sredstvo biše neće ispunjavati te kriterijume kada entitet izvrši prenos tog sredstva tako da se drži u vezi sa njegovim bankovnim aktivnostima ili kada entitet prestane da bude osiguravač;

(b) može da, na početku bilo kog godišnjeg perioda, prestane da primenjuje metod prekrivanja na sva označena finansijska sredstva. Entitet koji odabere da prestane sa primenom metoda prekrivanja treba da primeni IAS 8 na računovodstveno obuhvatanje promena računovodstvene politike.

35J Kada entitet prestane da označava finansijsko sredstvo u skladu sa paragrafom 35I(a), treba da reklasifikuje iz akumuliranog ostalog ukupnog rezultata u bilans uspeha kao korekciju usled reklasifikacije (videti IAS 1) sva salda koja se odnose na to finansijsko sredstvo.

35K Ako entitet prestane da primenjuje metod prekrivanja primenjujući izbor iz paragrafa 35I(b) ili zato što više nije osiguravač, ne treba naknadno da primenjuje metod prekrivanja. Osiguravač koji je odabrao da primeni metod prekrivanja (videti paragraf 35C) ali ne poseduje podesna finansijska sredstva (videti paragraf 35E) može naknadno da primeni metod prekrivanja kada bude imao podesna finansijska sredstva.

Interakcija sa ostalim zahtevima

35L Paragraf 30 ovog standarda dozvoljava praksu koja se ponekad opisuje kao "paralelno računovodstvo". Ako osiguravač primenjuje metod prekrivanja, paralelno računovodstvo može da bude primenljivo.

35M Reklasifikacija iznosa između bilansa uspeha i ostalog ukupnog rezultata primenom paragrafa 35B može da ima posledične efekte na uključivanje drugih iznosa u ostali ukupan prihod, kao što je porez na dobitak. Osiguravač treba da primenjuje relevantan standard, kao što je IAS 12 Porez na dobitak, da bi odredio sve takve posledične efekte.

Entitet koji prvi put primenjuje standard

35N Ako entitet koji prvi put primenjuje ovaj standard primeni metod prekrivanja, on treba da ponovo označava uporedne informacije čime se odražava metod prekrivanja, ako i samo ako ponovo označava uporedne informacije u cilju postizanja usklađenosti sa IFRS 9 (videti paragrafe E1-E2 IFRS 1).

Obelodanjivanje

Objašnjenje priznatih iznosa

36 Osiguravač obelodanjuje informacije koje identifikuju i objašnjavaju iznose u finansijskim izveštajima koji su rezultat ugovora o osiguranju.

37 Da bi se pridržavao paragrafa 36, osiguravač obelodanjuje:

(a) svoje računovodstvene politike za ugovore o osiguranju i povezanu imovinu, obaveze, prihode i rashode.

(b) priznatu imovinu, obaveze, prihode i rashode (i, ukoliko prezentuje svoj izveštaj o tokovima gotovine koristeći direktan metod, tokovi gotovinu) koji su rezultat ugovora o osiguranju. Štaviše, ako je osiguravač i cedent, obelodanjuje:

(i) dobitke i gubitke priznate u bilansu uspeha posle kupovine reosiguranja; i

(ii) ako cedent odlaže ili otpisuje dobitke i gubitke koji nastaju posle kupovine reosiguranja, otpis za taj period i iznose koji ostaju neamortizovani na početku i kraju tog perioda.

(c) proces koji se koristi da bi se odredile pretpostavke koje imaju najveći uticaj na odmeravanje priznatih iznosa opisanih pod (b). Kada je to izvodljivo, osiguravač takođe kvantifikovano obelodanjuje ove pretpostavke.

(d) uticaj promena u pretpostavkama korišćenim za odmeravanje sredstava osiguranja i obaveza po osnovu osiguranja, prikazujući odvojeno uticaj svake promene koja ima materijalan uticaj na finansijske izveštaje.

(e) usklađivanje promena obaveza po osnovu osiguranja, sredstava reosiguranja i, ako ih ima, odložene troškove sticanja sa njima u vezi.

Priroda i stepen rizika ugovora o osiguranju

38 Osiguravač obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da procene prirodu i stepen rizika koji nastaju od ugovora o osiguranju.

39 Da bi se pridržavao paragrafa 38, osiguravač obelodanjuje:

(a) svoje ciljeve, politike i procese upravljanja rizicima ugovora o osiguranju i metode koje koristi za upravljanje tim rizicima osiguranja;

(b) [brisan]

(i) osetljivosti rizika osiguranja (videti paragraf 39A);

(ii) koncentracijama rizika osiguranja, uključujući i opis načina na koji rukovodstvo određuje koncentracije i opis zajedničke karakteristike koja identifikuje svaku koncentraciju (na primer, vrsta osiguranog događaja, geografska oblast ili valuta);

(iii) stvarnim potraživanjima u poređenju sa prethodnim procenama (to jest, kretanje potraživanja). Obelodanjivanje u vezi sa kretanjem potraživanja ide unazad u period kada se javilo najranije materijalno potraživanje za koje još uvek postoji neizvesnost u vezi sa iznosom i vremenom plaćanja, ali ne treba ići više od deset godina unazad. Osiguravač ne mora da obelodanjuje ove informacije za potraživanja za koja se neizvesnost u vezi sa iznosom i vremenom obično rešava u roku od jedne godine;

(d) informacije o kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku koje bi se zahtevale prema paragrafima 31-42 IFRS 7 da su ugovori o osiguranju pod delokrugom IFRS 7. Međutim:

(i) osiguravač ne mora da obezbeđuje analize dospeća koje su zahtevane prema paragrafu 39(a) i (b) IFRS 7 ako umesto toga obelodanjuje informacije o procenjenom vremenu neto odliva gotovine koji su rezultat priznatih obaveza po osnovu osiguranja. Ovo može da ima oblik analize, prema procenjenom vremenu, iznosa priznatih u izveštaju o finansijskoj poziciji;

(ii) ako osiguravač koristi alternativni metod za upravljanje osetljivošću tržišnih uslova, kao što je analiza ugrađene vrednosti, on može da koristi tu analizu osetljivosti za zadovoljavanje zahteva iz paragrafa 40(a) IFRS 7. Takav osiguravač takođe obezbeđuje obelodanjivanja koje se zahtevaju prema paragrafu 41 IFRS 7.

(e) informacije o izloženostima tržišnom riziku koji se javlja usled ugrađenih derivata sadržanim u osnovnom ugovoru o osiguranju ako se od osiguravača ne zahteva da, ili ako on ne, odmerava ugrađeni derivat po fer vrednosti.

39A Da bi se pridržavao paragrafa 39(c)(i), osiguravač obelodanjuje ili (a) ili (b) na sledeći način:

(a) analizu osetljivosti koja pokazuje kakav bi bio uticaj na dobit ili gubitak i kapital da je došlo do promena relevantne promenljive rizika koje su bile moguće na kraju izveštajnog perioda; metode i pretpostavke korišćene prilikom pripreme analize osetljivosti; i sve promene korišćenih metoda i pretpostavki u odnosu na prethodni period. Međutim, ako osiguravač koristi alternativni metod za upravljanje osetljivošću na tržišne uslove, kao što je analiza ugrađene vrednosti, on može da zadovolji ovaj zahtev obelodanjivanjem te alternativne analize osetljivosti i obelodanjivanja koja se zahtevaju prema paragrafu 41 IFRS 7;

(b) kvalitativne informacije o osetljivosti i informacije o uslovima ugovora o osiguranju koji imaju materijalni efekat na iznos, vreme i neizvesnost budućih tokova gotovine osiguravača.

Obelodanjivanja o privremenim izuzećima od zahteva standarda IFRS 9

39B Osiguravač koji odabere da primeni privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 treba da obelodani informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja:

(a) da razumeju kako je osiguravač kvalifikovan za privremeno izuzeće; i

(b) da uporedi osiguravače koji primenjuju privremeno izuzeće sa entitetima koji primenjuju IFRS 9.

39C Da bi se postigla usklađenost sa paragrafom 39B(a), osiguravač treba da obelodani činjenicu da primenjuje privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 i kako je osiguravač zaključio na datum naznačen u paragrafu 20B(b) da je kvalifikovan za privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9, uključujući:

(a) ako je knjigovodstvena vrednost njegovih obaveza koje proističu iz ugovora koji su u delokrugu ovog standarda (to jest, one obaveze opisane u paragrafu 20E(a)) bila manja ili jednaka 90 procenata ukupne knjigovodstvene vrednosti svih njegovih obaveza, prirodu i knjigovodstvene vrednosti obaveza povezanih sa osiguranjem koje nisu obaveze koje proističu iz ugovora koji su u delokrugu ovog IFRS (to jest, onih obaveza koje su opisane u paragrafima 20E(b) i 20E(c));

(b) ako je procenat ukupne knjigovodstvene vrednosti njegovih obaveza povezanih sa osiguranjem u odnosu na ukupnu knjigovodstvenu vrednost svih njegovih obaveza bio manji ili jednak 90 procenata ali veći od 80 procenata, kako je osiguravač odredio da nije učestvovao u nekoj značajnoj aktivnosti koja nije povezana sa osiguranjem, uključujući i koje informacije je razmatrao; i

(c) ako je osiguravač kvalifikovan za privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 na osnovu ponovne procene u skladu sa paragrafom 20G(b):

(i) razlog za ponovnu procenu;

(ii) datum na koji je došlo do relevantne promene aktivnosti; i

(iii) detaljno objašnjenje promene aktivnosti u kvalitativni opis efekata te promene na finansijske izveštaje osiguravača.

39D Ako, u skladu sa primenom paragrafa 20G(a), entitet zaključi da njegove aktivnosti više nisu pretežno povezane sa osiguranjem, treba da obelodani sledeće informacije u svakom izveštajnom periodu pre nego što počne da primenjuje IFRS 9:

(a) činjenicu da više nije kvalifikovan za privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9;

(b) datum na koji je došlo do relevantne promene u njegovim aktivnostima; i

39E U cilju postizanja usklađenosti sa paragrafom 39B(b), osiguravač treba da obelodani fer vrednost na kraju izveštajnog perioda i iznos promene fer vrednosti tokom tog perioda za sledeće dve grupe finansijskih sredstava zasebno:

(a) finansijska sredstva sa ugovornim uslovima koja na određene datume za posledicu imaju tokove gotovine koji su isključivo plaćanja glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice (to jest, finansijska sredstva koja ispunjavaju uslov iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b) IFRS 9), ne uključujući finansijska sredstva koja ispunjavaju definiciju držanja radi prodaje iz IFRS 9, ili kojima se upravlja i čije performanse se vrednuju na osnovu fer vrednosti (videti paragraf B4.1.6 IFRS 9);

(b) sva finansijska sredstva osim onih koja su navedena u paragrafu 39E(a); to jest, sva finansijska sredstva:

(i) sa ugovornim uslovima koja na određene datume za posledicu imaju tokove gotovine koji su isključivo plaćanja glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice;

(ii) koja ispunjavaju definiciju držanja radi prodaje iz IFRS 9; ili

(iii) kojima se upravlja i čije performanse se vrednuju na osnovu fer vrednosti.

39F Kada obelodanjuje informacije iz paragrafa 39E, osiguravač;

(a) može da proceni da je knjigovodstvena vrednost finansijskog sredstva odmerenog u skladu sa IAS 39 razumna aproksimacija njegove fer vrednosti ako se od osiguravača ne zahteva da obelodani njegovu fer vrednost u skladu sa paragrafom 29(a) IFRS 7 (na primer, kratkoročna potraživanja od prodaje); i

(b) treba da razmotri stepen detaljnosti neophodan da bi se omogućilo korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju karakteristike finansijskih sredstava.

39G Da bi se postigla usklađenost sa paragrafom 39B(b), osiguravač treba da obelodani informacije o izloženosti kreditnom riziku, uključujući značajne koncentracije kreditnog rizika, inherentne finansijskim sredstvima opisanim u paragrafu 39E(a). Kao minimum, osiguravač treba da obelodani sledeće informacije za ta finansijska sredstva na kraju izveštajnog perioda:

(a) po stepenu kreditnog rizika kako je definisan u IFRS 7, knjigovodstvenu vrednost u skladu sa IAS 39 (u slučaju da je finansijsko sredstvo odmereno po amortizovanoj vrednosti, pre korigovanja za sva rezervisanja za umanjenje vrednosti);

(b) za finansijska sredstva opisana u paragrafu 39E(a) koja nemaju nizak kreditni rizik na kraju izveštajnog perioda, fer vrednost i knjigovodstvenu vrednost u skladu sa IAS 39 (u slučaju finansijskog sredstva odmerenog po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, pre korigovanja za sva rezervisanja za umanjenje vrednosti). Za svrhe ovog obelodanjivanja, paragraf B5.5.22 IFRS 9 sadrži relevantne zahteve za procenu da li se smatra da je kreditni rizik povezan sa nekim finansijskim instrumentom nizak.

39H Da bi postigao usklađenost sa paragrafom 39B(b), osiguravač treba da obelodani informacije o tome gde korisnik finansijskih izveštaja može da nađe javno dostupne informacije u skladu sa IFRS 9 koje se odnose na entitet koji je deo grupe, a koje nisu uvrštene u konsolidovane finansijske izveštaje za relevantan izveštajni period. Na primer, takve informacije u skladu sa IFRS 9 mogu da se pribave iz javno dostupnih individualnih ili pojedinačnih finansijskih izveštaja entiteta koji je deo grupe koja je primenjivala IFRS 9.

39I Ako je entitet odabrao da primenjuje izuzeće iz paragrafa 20O koje se odnosi na posebne zahteve standarda IAS 28, entitet treba da obelodani tu činjenicu.

39J Ako je entitet primenjivao privremeno izuzeće od zahteva standarda IFRS 9 za računovodstveno obuhvatanje učešća u pridruženom entitetu ili zajedničkom poduhvatu (na primer, videti paragraf 20O(a)), entitet treba da obelodani sledeće, uz informacije koje se zahtevaju u skladu sa IFRS 12, Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima:

(a) informacije opisane u paragrafima 39B-39H za svaki pridruženi entitet ili zajednički poduhvat koji je materijalno značajan za entitet. Obelodanjeni iznosi treba da budu oni koji su uključeni u finansijske izveštaje pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata u skladu sa IFRS standardima nakon odražavanja korigovanja izvršenih od strane entiteta prilikom primene metoda udela (videti paragraf B14(a) IFRS 12), umesto udela koje entitet ima u tim iznosima;

(b) kvantitativne informacije opisane u paragrafima 39B-39H koje su agregirane za sve individualno materijalno beznačajne pridružene entitete ili zajedničke poduhvate. Agregirani iznosi:

(i) koji su obelodanjeni treba da budu udeli entiteta u tim iznosima; i

(ii) za pridružene entitete treba da budu obelodanjeni zasebno od agregiranih iznosa obelodanjenih za zajedničke poduhvate.

Obelodanjivanja o metodi prekrivanja

39K Osiguravač koji primenjuje metod prekrivanja treba da obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju:

(a) Kako je izračunat ukupan iznos reklasifikovan između bilansa uspeha i ostalog ukupnog rezultata u datom izveštajnom periodu; i

(b) efekat te reklasifikacije na finansijske izveštaje.

39L Da bi se postigla usklađenost sa paragrafom 39K, osiguravač treba da obelodani:

(a) činjenicu da primenjuje metod prekrivanja;

(b) knjigovodstvenu vrednost na kraju izveštajnog perioda za finansijska sredstva na koja osiguravač primenjuje metod prekrivanja po klasi finansijskog sredstva;

(c) osnovu za označavanje finansijskih sredstava za metod prekrivanja, uključujući objašnjenje u vezi sa svim označenim finansijskim sredstvima koja se drže van pravnog entiteta koji objavljuje ugovore u delokrugu tog IFRS;

(d) objašnjenje ukupnog iznosa koji je reklasifikovan između bilansa uspeha i ostalog ukupnog rezultata u datom izveštajnom periodu na način koji omogućava korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju kako je izveden taj iznos, uključujući:

(i) iznos prikazan u bilansu uspeha za označeno finansijsko sredstvo u skladu sa IFRS 9; i

(ii) iznos koji bi bio prikazan u bilansu uspeha za označeno finansijsko sredstvo da je osiguravač primenjivao IAS 39;

(e) efekat reklasifikacije opisan u paragrafima 35B i 35M za svaku linijsku stavku bilansa uspeha na koju utiče; i

(f) ako je tokom izveštajnog perioda, osiguravač promenio označavanje finansijskih sredstava:

(i) iznos reklasifikovan između bilansa uspeha i ostalog ukupnog rezultata u datom izveštajnom periodu koji se odnosi na novooznačeno finansijsko sredstvo primenom metoda prekrivanja (videti paragraf 35F(b));

(ii) iznos koji bi bio reklasifikovan između bilansa uspeha i ostalog ukupnog rezultata u datom izveštajnom periodu u slučaju da finansijsko sredstvo nije bilo označeno (videti paragraf 35I(a)); i

(iii) iznos reklasifikovan u datom izveštajnom periodu u bilansu uspeha iz akumuliranog ostalog ukupnog rezultata za finansijska sredstva čije je označavanje prestalo (videti paragraf 35J).

39M Ako je entitet primenjivao metod prekrivanja za računovodstveno obuhvatanje svog učešća u pridruženom entitetu ili zajedničkom poduhvatu, entitet treba da obelodani sledeće, uz informacije koje zahteva standard IFRS 12:

(a) informacije opisane u paragrafima 39K-39L za svaki pridruženi entitet ili zajednički poduhvat koji je materijalno značajan za entitet. Obelodanjeni iznosi treba da budu oni koji su uključeni u finansijske izveštaje pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata u skladu sa IFRS nakon odražavanja korigovanja izvršenih od strane entiteta kada je primenjivao metod udela (videti paragraf B14(a) IFRS 12), umesto udela entiteta u tim iznosima;

(b) kvantitativne informacije opisane u paragrafima 39K-39L(d) i 39L(f) i efekat reklasifikacije opisan u paragrafu 35B na agregirani bilans uspeha i ostali ukupan rezultat za sve individualno materijalno beznačajne pridružene entitete ili zajedničke poduhvate. Agregirani iznosi:

(i) koji su obelodanjeni treba da budu udeli entiteta u tim iznosima; i

(ii) za pridružene entitete treba da budu obelodanjeni zasebno od agregiranih iznosa obelodanjenih za zajedničke poduhvate.

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe

40 Prelazne odredbe u paragrafima 41-45 se primenjuju i na entitet, koji već primenjuje IFRS onda kada po prvi put primeni ovaj IFRS, i na entitet koji po prvi put primenjuje IFRS.

41 Entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

41A Ugovori o finansijskoj garanciji (Izmene IAS 39 i IFRS 4), objavljeni u avgustu 2005. godine, izmenjeni paragrafi 4(d), B18(g) i B19(f). Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ove izmene na raniji period, on treba da obelodani tu činjenicu i da istovremeno primeni odgovarajuće izmene IAS 394 i IFRS 32.

____________
4 Kada entitet primenjuje IFRS 7, referenca na IAS 32 se zamenjuje referencom na IFRS 7.

41B Objavljivanjem IAS 1 (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Osim toga je izmenjen i paragraf 30. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.

41C [Brisan]

41D [Brisan]

41E Objavljivanjem IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti, u maju 2011. godine, izmenjena je definicija fer vrednosti u Prilogu A. Entitet primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 13.

41F [Brisan]

41G Objavljivanjem IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima, u maju 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 4(a) i (c), B7, B18(h) i B21. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 15.

41H Objavljivanjem IFRS 9 Finansijski instrumenti, u julu 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 3, 4, 7, 8, 12, 34, 35, 45, Prilog A i paragrafi B18-B20, a obrisani su paragrafi 41C, 41D i 41F. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 9.

41I Objavljivanjem standarda IFRS 16 Lizing, u januaru 2016. godine, izmenjen je paragraf 4. Entitet treba da primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 16.

Obelodanjivanje

42 Entitet ne mora da primenjuje zahteve za obelodanjivanjem iz ovog IFRS na uporedive informacije koje se odnose na godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2005. godine, osim za obelodanjivanja koja se zahtevaju paragrafom 37(a) i (b) u vezi sa računovodstvenim politikama, priznatom imovinom, obavezama, prihodima i rashodima (kao i tokovima gotovine, ako se koristi direktan metod).

43 Ako nije izvodljiva primena određenih zahteva iz ovog IFRS iz paragrafa 10-35 na uporedne informacije koje se odnose na godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine, entitet obelodanjuje tu činjenicu. Primena testa adekvatnosti obaveza (paragrafi 15-19) na takve uporedne informacije može nekada da bude neizvodljiva, ali je malo verovatno da će biti neizvodljiva primena drugih zahteva paragrafa 10-35 na takve uporedne informacije. U IAS 8 se objašnjava termin "neizvodljivo".

44 Prilikom primene paragrafa 39(c)(iii), entitet ne mora da obelodanjuje informacije o kretanju potraživanja koje je nastalo više od 5 godina pre kraja prve finansijske godine u kojoj on primenjuje ovaj IFRS. Štaviše, ako to nije izvodljivo, kada entitet po prvi put primenjuje ovaj IFRS, za pripremu informacija o kretanju potraživanja koja su nastala pre početka najranijeg perioda za koji taj entitet prezentuje potpune uporedne informacije koje su u skladu sa ovim IFRS, onda entitet treba da obelodani tu činjenicu.

Ponovno označavanje finansijskih sredstava

45 Bez obzira na paragraf 4.4.1 IFRS 9 kada osiguravač menja svoje računovodstvene politike koje se odnose na obaveze po osnovu osiguranja, dozvoljeno mu je, ali se ne zahteva, da ponovo klasifikuje neka ili sva finansijska sredstva tako da se odmeravaju po "fer vrednosti kroz bilans uspeha". Ponovno klasifikovanje je dozvoljeno ako osiguravač menja računovodstvene politike kada po prvi put primenjuje ovaj IFRS i ako posle pravi dodatne izmene politike, koje se dozvoljavaju paragrafom 22. Ponovna klasifikacija predstavlja promenu računovodstvene politike i za to se primenjuje IAS 8.

Primena IFRS 4 sa IFRS 9

Privremeno izuzeće od IFRS 9

46 Objavljivanjem Primene IFRS 9 Finansijski instrumenti, sa IFRS 4, Ugovori o osiguranju (Izmene IFRS 4), u septembru 2016. godine, izmenjeni su paragrafi 3 i 5 i dodati su paragrafi 20A-20Lj, 35A i 39B-39J i naslovi nakon paragrafa 20, 20K, 20N i 39A. Entitet treba da primenjuje ove izmene, koje dozvoljavaju osiguravačima koji ispunjavaju specifične kriterijume da primenjuju privremena izuzeća od zahteva standarda IFRS 9, za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2018. ili kasnije.

47 Entitet koji obelodanjuje informacije zahtevane paragrafima 39B-39J treba da primenjuje prelazne odredbe iz IFRS 9 koje su relevantne za pravljenje procena koje se zahtevaju ovim obelodanjivanjima. Datum prve primene za tu svrhu treba da se smatra početkom prvog godišnjeg perioda koji počinje na dan 1. januar 2018. ili kasnije.

Metod prekrivanja

48 Objavljivanjem Primene IFRS 9 Finansijski instrumenti, sa IFRS 4, Ugovori o osiguranju (Izmene IFRS 4), u septembru 2016. godine, izmenjeni su paragrafi 3 i 5 i dodati su paragrafi 35A-35N i 39K-39M i naslovi nakon paragrafa 35A, 35K, 35M i 39J. Entitet treba da primenjuje ove izmene, koje dozvoljavaju osiguravačima da primenjuju metod prekrivanja na označena finansijska sredstva kada prvi put primenjuje IFRS 9 (videti paragraf 35C).

49 Entitet koji je odabrao da primenjuje metod prekrivanja treba da:

(a) primenjuje taj metod retrospektivno na označena finansijska sredstva prilikom prelaska na IFRS 9. U skladu sa tim na primer, entitet treba da priznaje kao korigovanje početnog salda akumuliranog ostalog ukupnog rezultata iznos jednak razlici između fer vrednosti označenog finansijskog sredstva određenog primenom IFRS 9 i njegove knjigovodstvene vrednosti određene primenom IAS 39;

(b) ponovo označi uporedne informacije da odražavaju metod prekrivanja ako i samo ako entitet ponovo označava uporedne informacije u skladu sa primenom IFRS 9.

Prilog A

DEFINICIJE

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

cedent	Imalac polise po osnovu ugovora o reosiguranju.
komponenta depozita	Ugovorna komponenta koja se ne obračunava kao derivat po IAS 39 i koja bi bila obuhvaćena delokrugom IAS 39 da je odvojeni instrument.
direktan ugovor o osiguranju	Ugovor o osiguranju koji nije ugovor o reosiguranju.
obeležje diskrecionog učešća	Ugovorno pravo da pored zagarantovanih primanja dobijaju i dodatna primanja: (a) koja bi verovatno bila značajan deo ukupnih ugovornih primanja; (b) čiji iznos ili vreme prema ugovoru određuje izdavalac ugovora; i (c) da su po ugovoru zasnovani na: (i) izvršenju određenog skupa ugovora ili određene vrste ugovora; (ii) realizovanim i/ili nerealizovanim prihodima od investicija za određenu grupu sredstava koja izdavalac drži; ili (iii) dobitku ili gubitku kompanije, fonda ili drugog entiteta koji izdaje ugovor.
fer vrednost	Fer vrednost je cena koja bi se naplatila za prodaju sredstva ili platila za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja. (videti IFRS 13).
ugovor o finansijskoj garanciji	Ugovor kojim se od izdavaoca zahtevaju specifična plaćanja kojima se nadoknađuje gubitak držaoca nastao usled neizvršenja plaćanja određenog dužnika koje je dospelo u skladu sa originalnim ili modifikovanim uslovima dužničkog instrumenta.
finansijski rizik	Rizik mogućih budućih promena jedne ili više varijabli poput određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa ili stopa cena, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili drugih varijabli, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable ta varijabla nije specifična za ugovornu stranu.
zagarantovana primanja	Plaćanja ili druga primanja na koja imalac polise ili investitor ima bezuslovno pravo i koja nisu predmet ugovornog diskrecionog prava izdavaoca.
zagarantovani element	Obaveza da se plate zagarantovana primanja, uključena u ugovor koji sadrži obeležje diskrecionog učešća.
sredstvo osiguranja	Neto ugovorna prava osiguravača prema ugovoru o osiguranju.
ugovor o osiguranju	Ugovor po kojem jedna strana (osiguravač) prihvata značajan rizik osiguranja druge strane (imaoca polise) time što prihvati da obezbedi nadoknadu imaocu polise ako određeni nepredviđeni budući događaj (osigurani događaj) ima negativan efekat po imaoca polise. (Videti Prilog B za smernice u vezi ove definicije.)
obaveza po osnovu osiguranja	Osiguravačeva neto ugovorna obaveza prema ugovoru o osiguranju.
rizik osiguranja	Rizik koji nije finansijski rizik, a prenet je sa imaoca polise na osiguravača.
osigurani događaj	Neizvesni budući događaj koji je pokriven ugovorom o osiguranju i koji stvara rizik osiguranja.
osiguravač	Strana koja prema ugovoru o osiguranju ima obavezu davanja nadoknade imaocu polise ako nastane osigurani događaj.
test adekvatnosti obaveze	Procena da li knjigovodstvena vrednost obaveze po osnovu osiguranja treba da se uveća (ili knjigovodstvena vrednost odloženih troškova sticanja ili povezanih nematerijalnih sredstava treba da se smanji) na osnovu pregleda budućih tokova gotovine.
imalac polise	Strana koja ima pravo na naknadu po ugovoru o osiguranju ako nastupi osigurani događaj.
sredstva reosiguranja	Neto ugovorna prava cedenta prema ugovoru o reosiguranju.
ugovor o reosiguranju	Ugovor o osiguranju koji izda jedan osiguravač (reosiguravač) radi kompenzacije gubitka drugog osiguravača (cedenta) nastalog po osnovu jednog ili više ugovora koje je cedent izdao.
reosiguravač	Strana koja ima obavezu po ugovoru o reosiguranju da vrši nadoknadu cedentu ako nastupi osigurani događaj.
odvojiti	Obračunati komponente ugovora kao da su zasebni ugovori.

Prilog B

DEFINICIJA UGOVORA O OSIGURANJU

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

B1 U ovom prilogu se daju uputstva za definiciju ugovora o osiguranju iz priloga A. Obrađuju se sledeća pitanja:

(a) termin "neizvestan budući događaj" (paragrafi B2-B4);

(b) plaćanja u naturi (paragrafi B5-B7);

(d) primeri ugovora o osiguranju (paragrafi B18-B21);

(e) značajni rizik osiguranja (paragrafi B22-B28); i

(f) promene nivoa rizika osiguranja (paragrafi B29 i B30).

Neizvestan budući događaj

B2 Neizvesnost (ili rizik) prestavlja suštinu ugovora o osiguranju. U skladu sa tim, barem jedna od sledećih stavki je neizvesna na početku ugovora o osiguranju:

(a) da li će nastupiti osigurani događaj;

(b) kada će nastupiti; ili

B3 U nekim ugovorima o osiguranju, osigurani događaj predstavlja obznanjivanje gubitka tokom perioda važenja ugovora, čak i ako se gubitak javi zbog događaja koji je nastupio pre početka ugovora. U drugim ugovorima o osiguranju, osigurani događaj je događaj koji se odigrava tokom perioda važenja ugovora, čak i ako gubitak koji je rezultat toga otkriven posle isteka perioda važenja ugovora.

B4 Neki ugovori o osiguranju pokrivaju događaje koji su već nastali, ali čiji je finansijski uticaj još uvek neizvestan. Jedan primer je ugovor o reosiguranju koji pokriva direktnog osiguravača u slučaju nepovoljnog kretanja potraživanja o kojima već postoji izveštaj imaoca polise. U takvim ugovorima, osigurani događaj otkriva krajnje troškove tih potraživanja.

Plaćanja u naturi

B5 Neki ugovori o osiguranju zahtevaju ili dozvoljavaju isplate u naturi. Jedan primer je kada osiguravač direktno zameni ukradeni artikal, umesto da izvrši refundiranje imaocu polise. Drugi primer je kada osiguravač koristi sopstvene bolnice i medicinsko osoblje za pružanje medicinskih usluga pokrivene ugovorom.

B6 Neki ugovori sa fiksnim plaćanjem usluga u kojima nivo usluga zavisi od neizvesnog događaja zadovoljavaju definiciju ugovora o osiguranju iz ovog IFRS, ali u nekim zemljama nisu regulisani kao ugovori o osiguranju. Jedan primer je ugovor o održavanju u kom se strana koja pruža usluge složila da će popraviti određenu opremu posle kvara. Fiksno plaćanje usluga se zasniva na očekivanom broju kvarova, ali nije izvesno da li će se određena mašina pokvariti. Loše funkcionisanje opreme šteti vlasniku a ugovor obeštećuje vlasnika (u naturi, a ne u gotovini). Drugi primer je ugovor o pružanju usluga u slučaju kvara automobila u kojima se strana koja pruža usluge slaže da, za fiksnu godišnju naknadu, obezbeđuje pomoć na putu ili odšlepati vozilo do najbliže garaže. U drugom slučaju ugovor bi zadovoljio definiciju ugovora o osiguranju čak i ako se strana koja pruža usluge ne slaže da vrši popravke ili zamenjuje delove.

B7 Primena IFRS na ugovore opisane u paragrafu B6 verovatno neće predstavljati veću teškoću od primene IFRS, koji bi bili primenljivi ako bi ti ugovori bili izvan delokruga ovog IFRS:

(a) Malo je verovatno da će biti materijalnih obaveza za loše funkcionisanje ili kvarove koji su već nastali;

(b) Kada bi se primenjivao IFRS 15, onda bi entitet koji pruža usluge priznavao prihod kada izvrši (ili dok vrši) prenos usluga na kupca (i prema drugim određenim kriterijumima). Taj pristup je takođe prihvatljiv prema ovom IFRS, kojim se dozvoljava da entitet koji pruža usluge (i) nastavi sa postojećim računovodstvenim politikama za ove ugovore osim ako oni ne obuhvataju prakse koje se zabranjuju paragrafom 14 i (ii) da unapređuje svoje računovodstvene politike ako se to dozvoljava paragrafima 22-30;

(c) Entitet koji pruža usluge razmatra da li troškovi zadovoljavanja ugovorne obaveze pružanja usluga prelaze prihod koji je on unapred primio. Da bi ovo uradio, entitet primenjuje test adekvatnosti obaveza, opisan u paragrafima 15-19 ovog IFRS. Da se ovaj IFRS nije primenjivao na ove ugovore, entitet koji pruža usluge bi primenjivao IAS 37 da bi odredio da li su ugovori štetni (onerozni);

(d) Mala je verovatnoća da će ovi za ove ugovore zahtevi za obelodanjivanjem u ovom IFRS u značajnoj meri doprinositi zahtevima za obelodanjivanjem iz drugih IFRS.

Razlika između rizika osiguranja i drugih rizika

B8 Definicija ugovora o osiguranju se odnosi na rizik osiguranja, koji ovaj IFRS definiše kao rizik koji nije finansijski rizik, prenet sa imaoca ugovora na osiguravača. Ugovor koji izlaže osiguravača finansijskom riziku bez značajnog rizika osiguranja nije ugovor o osiguranju.

B9 Definicija finansijskog rizika iz priloga A obuhvata listu finansijskih i nefinansijskih promenljivih. Ta lista obuhvata nefinansijske promenljive koje nisu karakteristične za neku ugovornu stranu, kao što je indeks gubitaka od zemljotresa u određenom regionu ili indeks temperatura vazduha u određenom gradu. On obuhvata nefinansijske promenljive koje su karakteristične za neku ugovornu stranu, kao što je izbijanje ili neizbijanje požara koji oštećuje ili uništava imovinu te strane. Štaviše, rizik od promena fer vrednosti nefinansijskog sredstva nije finansijski rizik ako fer vrednost odražava ne samo promene tržišnih cena za takva sredstva (finansijska promenljiva) već i uslov određenog nefinansijskog sredstva koje drži ugovorna strana (nefinansijska promenljiva). Na primer, ako garancija rezidualne vrednosti određenog automobila izlaže garanta riziku od promene fizičkog stanja automobila, taj rizik je rizik osiguranja, a ne finansijski rizik.

B10 Neki ugovori izlažu osiguravača i finansijskom riziku, pored značajnog rizika osiguranja. Na primer, mnogi ugovori o životnom osiguranju garantuju i minimalnu stopu povraćaja imaocima polise (što stvara finansijski rizik) i garantuju dobitke u slučaju smrti. koji ponekad u značajnoj meri prevazilaze bilans na računu imaoca polise (što stvara rizik osiguranja u obliku smrtnog rizika). Takvi ugovori su ugovori o osiguranju.

B11 Po nekim ugovorima, osigurani događaj pokreće isplatu iznosa povezanog sa indeksom cena. Takvi ugovori su ugovori o osiguranju, pod uslovom da isplata koja zavisi od osiguranog događaja može biti značajna. Na primer, životna uslovna renta povezana sa indeksom troškova života prenosi rizik osiguranja jer plaćanje započinje kada se dogodi neizvestan događaj - kada osiguranik preživi. Veza sa indeksom cena je ugrađeni derivat, ali ona takođe prenosi i rizik osiguranja. Ako je prenos rizika osiguranja koji usledi kao rezultat značajan, ugrađeni derivat zadovoljava definiciju ugovora o osiguranju, i u tom slučaju on ne treba da se odvaja i odmerava po fer vrednosti (videti paragraf 7 ovog IFRS).

B12 Definicija rizika osiguranja se odnosi na rizik koji osiguravač prihvati od imaoca polise. Drugim rečima, rizik osiguranja je prethodno postojeći rizik koji je prenet sa imaoca polise na osiguravača. Na ovaj način, novi rizik stvoren ugovorom nije rizik osiguranja.

B13 Definicija ugovora o osiguranju se odnosi na štetni uticaj na imaoca polise. Definicija ne ograničava isplatu osiguravača na iznos jednak finansijskom uticaju štetnog događaja. Na primer, definicija ne isključuje princip zamene "novo za staro" po kom se imaocu polise isplaćuje dovoljno da oštećeno staro sredstvo zameni novim sredstvom. Slično tome, definicija ne ograničava isplatu po osnovu oročenog ugovora o životnom osiguranju na finansijski gubitak koji pretrpe izdržavana lica preminulog, niti sprečava isplatu unapred određenih iznosa da bi se izračunao gubitak uzrokovan smrću ili nesrećom.

B14 Neki ugovori zahtevaju isplatu ako nastupi određeni neizvesni događaj, ali ne zahtevaju štetne uticaje na imaoca polise kao preduslov za isplatu. Takav ugovor nije ugovor o osiguranju, čak i ako imalac koristi ugovor da ublaži izloženost datom riziku. Na primer, ako imalac koristi derivat za zaštitu date nefinansijske promenljive koja je u korelaciji sa tokovima gotovine od sredstva nekog entiteta, taj derivat nije ugovor o osiguranju zato što isplata nije uslovljena time da li na imaoca negativno utiče smanjenje toka gotovine od tog sredstva. I obratno, definicija ugovora o osiguranju se odnosi na neizvesni događaj za koji je štetni uticaj na imaoca polise ugovorni preduslov za isplatu. Ovaj ugovorni preduslov ne zahteva od osiguravača da istražuje da li je taj događaj zaista prouzrokovao štetni uticaj, ali dozvoljava osiguravaču da odbije da izvrši isplatu ukoliko nije ubeđen da je taj događaj izazvao štetan uticaj.

B15 Prestajanje ili stalni rizik od prevremenog ili zakasnelog raskida ugovora (odnosno rizik da će druga strana otkazati ugovor ranije ili kasnije od datuma koji je osiguravač očekivao prilikom određivanja cene ugovora) nije rizik osiguranja zato što isplata drugoj strani ne zavisi od neizvesnog budućeg događaja koji negativno utiče na drugu stranu. Slično tome, rizik od troškova (odnosno rizik od neočekivanog povećanja administrativnih troškova povezanih sa izvršenjem ugovora, a ne troškova povezanih sa osiguranim događajima) nije rizik osiguranja zato što neočekivano povećanje troškova ne utiče negativno na drugu stranu.

B16 Stoga, ugovor koji osiguravača izlaže riziku od prevremenog ili zakasnelog raskida ugovora ili troškova nije ugovor o osiguranju, osim ako on takođe ne izlaže osiguravača riziku osiguranja. Međutim, ako entitet koji izdaje ugovor ublaži taj rizik korišćenjem drugog ugovora za prenos dela tog rizika na drugu stranu, taj drugi ugovor izlaže drugu stranu riziku osiguranja.

B17 Osiguravač može prihvatiti značajan rizik osiguranja od imaoca polise samo ako je osiguravač entitet koji je odvojen od imaoca polise. U slučaju zajedničkog osiguravača, zajednički osiguravač prihvata rizik od svakog imaoca polise i udružuje se zbog zajedničkog snošenja rizika. Mada imaoci polisa snose zajedno taj rizik u svojstvu vlasnika, zajednički osiguravač je ipak prihvatio rizik koji čini suštinu ugovora o osiguranju.

Primeri ugovora o osiguranju

B18 Slede primeri ugovora o osiguranju, u slučaju kada je prenos rizika osiguranja značajan:

(a) osiguranje od krađe ili oštećenja imovine;

(b) osiguranje od odgovornosti za proizvod, osiguranje od odgovornosti iz delatnosti, građanske odgovornosti ili pravnih troškova;

(c) životno osiguranje i unapred plaćeni troškovi sahrane (mada je smrt izvesna, neizvesno je kada će smrt nastupiti ili, za neke vrste životnog osiguranja, da li će smrt nastupiti tokom perioda pokrivenog osiguranjem);

(d) životne uslovne rente i penzije (odnosno ugovori koji obezbeđuju nadoknadu za neizvestan budući događaj - preživljavanje osiguranika ili penzionera - u cilju pomaganja osiguraniku ili penzioneru da održava određeni životni standard, na koji bi inače negativno uticalo njihovo nadživljavanje);

(e) invaliditet ili medicinska zaštita;

(f) obezbeđene obveznice, jemstva, činidbene garancije i licitacione garancije (to jest ugovori koji obezbeđuju nadoknadu ako druga strana ne ispuni ugovornu obavezu, na primer obavezu izgradnje objekta);

(g) osiguranje kredita kojim se obezbeđuje vršenje definisanih plaćanja da bi se poveriocu refundirao gubitak nastao zato što određeni dužnik nije izvršio blagovremenu uplatu u skladu sa prvobitnim ili izmenjenim uslovima dužničkog instrumenta. Ovi ugovori mogu da imaju različite pravne oblike, kao što su finansijska garancija, neke vrste akreditiva, kreditni derivat u vezi sa neizvršavanjem ugovora ili ugovor o osiguranju. Međutim, iako ovi ugovori zadovoljavaju definiciju ugovora o osiguranju, oni takođe zadovoljavaju definiciju ugovora o finansijskoj garanciji iz IFRS 9 i u delokrugu su IAS 325 i IFRS 9, a ne ovog IFRS (videti paragraf 4(d)). Ipak, ako je entitet koji je izdao ugovor o finansijskoj garanciji prethodno eksplicitno izjavio da takve ugovore smatra ugovorima o osiguranju, taj entitet se može opredeliti za primenu ili IAS 326 i IFRS 9 ili ovog standarda na takve ugovore o finansijskoj garanciji;

_______________
5 Kada entitet primenjuje IFRS 7, pozivanje na IAS 32 se zamenjuje pozivanjem na IFRS 7.
6 Kada entitet primenjuje IFRS 7, pozivanje na IAS 32 se zamenjuje pozivanjem na IFRS 7.

(h) garancije za proizvod. Garancije za proizvod koje izda druga strana za robu koju proda proizvođač, posrednik ili prodavac se nalaze u delokrugu IFRS. Međutim, garancije za proizvod koje izda direktno proizvođač, posrednik ili prodavac nalaze se van njegovog delokruga, zato što su one pod delokrugom IFRS 15 i IAS 37;

(i) osiguranje prava vlasništva (odnosno osiguranje od otkrića nedostataka u pravu vlasništvu nad zemljištem koji nisu bili očigledni kada je zaključen ugovor o osiguranju). U ovom slučaju, osigurani događaj je otkriće nedostatka u pravu vlasništvu, a ne sam nedostatak;

(j) putno osiguranje (odnosno nadoknada u gotovini ili naturi imaocima polisa, za gubitke pretrpljene tokom putovanja). U paragrafima B6 i B7 razmatraju se neki ugovori ove vrste;

(k) obveznice za slučaj nepogode koje obezbeđuju umanjene isplate glavnice, kamate ili i jednog i drugog, ako određeni događaj štetno utiče na emitenta obveznice (osim ako određeni događaj ne stvara značajan rizik osiguranja, na primer ako je događaj promena kamatne stope ili deviznog kursa);

(l) zamena osiguranja i drugi ugovori kojima se zahteva isplata na osnovu promena klimatskih, geoloških ili drugih fizičkih promenljivih svojstvenih jednoj ugovornoj strani;

(m) ugovor o reosiguranju.

B19 Slede primeri stavki koje ne spadaju u ugovore o osiguranju:

(a) investicioni ugovori koji imaju pravni oblik ugovora o osiguranju, ali koji ne izlažu osiguravača značajnom riziku osiguranja, na primer ugovori životnog osiguranja u kojima osiguravač ne snosi značajan rizik od smrti (takvi ugovori su finansijski instrumenti ili ugovori o uslugama nevezani za osiguranje, videti paragrafe B20 i B21);

(b) ugovori koji imaju pravni oblik osiguranja, ali prenose sve značajne rizike osiguranja na imaoca polise kroz mehanizme koji su pravosnažni i ne mogu se otkazati i koji koriguju buduće uplate imaoca polise kao direktni rezultat osiguranih gubitaka, na primer neki finansijski ugovori o reosiguranju ili neki grupni ugovori (takvi ugovori su obično finansijski instrumenti ili ugovori o uslugama koji nisu ugovori o osiguranju, videti paragrafe B20 i B21);

(c) samoosiguranje, drugim rečima, zadržavanje rizika koji je mogao da se pokrije osiguranjem (ne postoji ugovor o osiguranju zato što nema dogovora sa drugom stranom);

(d) ugovori (kao što su kockarski ugovori) kojima se zahteva isplata ako nastane određeni neizvesni budući događaj, ali se ne zahteva, kao ugovorni preduslov za isplatu, da događaj štetno utiče na imaoca polise. Međutim, ovo ne sprečava da specifikacija unapred određene isplate kvantifikuje gubitak prouzrokovan određenim događajem kao što je smrt ili nesreća (videti takođe paragraf B13);

(e) derivati koji izlažu jednu stranu finansijskom riziku, ali ne riziku osiguranja, zato što zahtevaju da jedna strana izvrši isplatu samo na osnovu promena jedne ili više određenih kamatnih stopa, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili drugih promenljivih, pod uslovom da, u slučaju nefinansijske promenljive, ta promenljiva nije svojstvena ugovornoj strani (videti IFRS 9);

(f) garancija vezana za kredit (ili akreditiv, kreditni derivat u vezi sa neizvršavanjem ugovora ili ugovor o osiguranju kredita) kojom se zahtevaju isplate čak i ako imalac nije pretrpeo gubitak zbog toga što dužnik nije izvršio blagovremeno plaćanje (videti IFRS 9);

(g) ugovori kojima se zahteva isplata na osnovu klimatske, geološke ili druge fizičke promenljive koja nije svojstvena ugovornoj strani (koja se obično opisuju kao klimatski derivati);

(h) obveznice u slučaju nepogode koje obezbeđuju smanjene isplate glavnice, kamate ili i jednog i drugog, na osnovu klimatske, geološke ili druge fizičke promenljive koja nije svojstvena ugovornoj strani.

B20 Ako ugovori opisani u paragrafu B19 stvaraju finansijska sredstva ili finansijske obaveze, oni se nalaze u delokrugu IFRS 9. Između ostalog, ovo znači da ugovorne strane koriste ono što se ponekad naziva "vezanim obračunom", koje podrazumeva sledeće:

(a) jedna strana priznaje primljenu nadoknadu kao finansijsku obavezu, a ne kao prihod;

(b) druga strana priznaje isplaćenu nadoknadu kao finansijsko sredstvo, a ne kao rashod.

B21 Ako ugovori opisani u paragrafu B19 ne stvaraju finansijska sredstva ili finansijske obaveze, primenjuje se IFRS 15. Po IFRS 15, prihod se priznaje kada entitet ispuni (ili dok ispunjava) obavezu u pogledu performansi tako što prenosi obećano dobro ili uslugu kupcu u količini koja odražava naknadu na koju entitet očekuje da ima pravo.

Značajni rizik osiguranja

B22 Neki ugovor je ugovor o osiguranju samo ako prenosi značajan rizik osiguranja. U paragrafima B8-B21 se razmatra rizik osiguranja. U paragrafima koji slede se razmatra procenjivanje da li je rizik osiguranja značajan.

B23 Rizik osiguranja je značajan ako, i samo ako, osigurani događaj može dovesti do toga da osiguravač plaća značajne druge beneficije u bilo kom slučaju, osim u slučaju nedostatka komercijalne suštine (odnosno nema primetnog uticaja na ekonomiku transakcije). Ako bi značajne dodatne beneficije bile plative u slučajevima sa komercijalnom suštinom, uslov iz prethodne rečenice se može ispuniti i ako je jako mala verovatnoća pojave osiguranog događaja ili čak i ako očekivana (to jest, ponderisana verovatnoćom) sadašnja vrednost potencijalnih tokova gotovine čini mali deo očekivane sadašnje vrednosti svih preostalih tokova gotovine po ugovoru.

B24 Dodatne beneficije opisane u paragrafu B23 se odnose na iznose koji prelaze one koji bi bili plativi da se nije dogodio osigurani događaj (izuzimajući slučajeve u kojima nedostaje komercijalna suština). Ti dodatni iznosi obuhvataju postupak sa potraživanjima ili procenu troškova potraživanja, ali isključuju:

(a) gubitak sposobnosti da se imaocu polise naplate buduće usluge. Na primer, u ugovoru o životnom osiguranju povezanom sa investicijom, smrt imaoca polise znači da osiguravač više ne može da vrši usluge upravljanja investicijama i da to naplaćuje. Međutim, ovaj ekonomski gubitak osiguravača ne odražava rizik osiguranja, kao što ni rukovodilac zajedničkog fonda ne preuzima rizik osiguranja u odnosu na moguću smrt kupca. Stoga, potencijalni gubitak naknada za upravljanje budućim investicijama nije relevantan za procenjivanje stepena rizika osiguranja koja se prenosi ugovorom;

(b) odustajanje posle smrti od potraživanja koja bi se izvršila posle otkazivanja ili ustupanja. Pošto je ugovor doveo do ovih potraživanja, odustajanje od ovih potraživanja ne kompenzuje imaoca polise za rizik koji je prethodno postojao. Stoga, ona nisu relevantna za procenjivanje stepena rizika osiguranja koji se prenosi ugovorom;

(c) plaćanje koje zavisi od događaja koji ne uzrokuje izaziva gubitak imaocu ugovora. Na primer, uzmimo u obzir ugovor kojim se od izdavaoca zahteva da plati milion novčanih jedinica ako sredstvo pretrpi fizičko oštećenje koje izaziva beznačajan ekonomski gubitak jedne novčane jedinice imaoca. U ovom ugovoru, imalac prenosi na osiguravača beznačajan rizik od gubitka jedne novčane jedinice. U isto vreme, ugovor stvara rizik koji nije u vezi sa osiguranjem da će izdavalac morati da plati 999,999 novčanih jedinica ako nastane određeni događaj. Pošto izdavalac ne prihvata značajan rizik osiguranja od imaoca, ovaj ugovor nije ugovor o osiguranju;

(d) moguće povraćaje reosiguranja. Osiguravač njih posebno obračunava.

B25 Osiguravač procenjuje značaj rizika osiguranja za svaki pojedinačni ugovor, a ne u odnosu na materijalnost finansijskih izveštaja.7 Na ovaj način, rizik osiguranja može biti značajan čak i ako postoji minimalna verovatnoća materijalnih gubitaka za celu knjigu ugovora. Ova procena za svaki pojedinačni ugovor olakšava klasifikaciju ugovora kao ugovora o osiguranju. Međutim, ako je poznato da se relativno homogena knjiga manjih ugovora sastoji od ugovora od kojih svi prenose rizik osiguranja, osiguravač ne treba da pregleda svaki ugovor u okviru te knjige da bi se identifikovao nekoliko nederivatnih ugovora koji prenose beznačajan rizik osiguranja.

_______________
7 U tu svrhu, ugovori zaključeni istovremeno sa samoj jednom stranom (ili ugovori koji su na drugi način međusobno zavisni) čine jedan jedinstveni ugovor.

B26 Iz paragrafa B23-B25 proističe da ako se ugovorom isplaćuje nadoknada u slučaju smrti koja prelazi iznos plativ u slučaju da ne nastupi smrt, taj ugovor je ugovor o osiguranju osim ako novčana naknada za slučaj smrti nije beznačajna (procenjeno u odnosu na ugovor, a ne na celu knjigu ugovora). Kao što je primećeno u paragrafu B24(b), odustajanje posle smrti, ili otkazivanje i ustupanje potraživanja nisu uključeni u ovu procenu ako ovo odustajanje ne kompenzuje imaoca polise za rizik koji je ranije postojao. Slično, ugovor o anuitetu prema kom se isplaćuju redovni iznosi do kraja života imaoca polise jeste ugovor o osiguranju, osim ako ukupna životna uslovna plaćanja nisu beznačajna.

B27 Paragraf B23 se odnosi na novčane naknade. Ove novčane naknade mogu da obuhvataju zahtev za ranijom isplatom naknade ako se osigurani događaj ranije dogodi i isplata se ne koriguje za vremensku vrednost novca. Primer je osiguranje tokom života na fiksni iznos (drugim rečima, osiguranje koje obezbeđuje fiksnu novčanu naknadu za slučaj smrti kada god premine neki imalac polise, bez datuma isteka pokrića). Izvesno je da će imalac polise umreti, ali je neizvestan datum smrti. Osiguravač će pretrpeti gubitak od ovih pojedinačnih ugovora ako imalac polise umre ranije, čak i ako ne postoji sveukupni gubitak na celu knjigu ugovora.

B28 Ako se ugovor o osiguranju razdvoji na komponentu depozita i komponentu osiguranja, značaj prenosa rizika osiguranja se procenjuje pozivanjem na komponentu osiguranja. Značaj rizika osiguranja prenetog ugrađenim derivatom se procenjuje pozivanjem na ugrađeni derivat.

Promene stepena rizika osiguranja

B29 Neki ugovori ne prenose nikakav rizik osiguranja osiguravaču na početku, mada kasnije prenose rizik osiguranja. Na primer, uzmimo u obzir ugovor koji obezbeđuje određeni prinos na investiciju i obuhvata opciju da imalac polise koristi prihod od investicije po dospeću za kupio životnu uslovnu rentu po tekućim cenama koje osiguravač potražuje drugim novim osiguranicima kada imalac polise izvrši opciju. Ugovor ne prenosi nikakav rizik osiguranja osiguravaču dok se opcija ne izvrši, zato što je osiguravač slobodan da odredi visinu životnog anuiteta po osnovi koja odražava rizik osiguranja prenet na osiguravača u to vreme. Međutim, ako ugovor određuje anuitetni iznos (ili osnovu za postavljanje anuitetnog iznosa), ugovor prenosi rizik osiguranja osiguravaču na početku.

B30 Ugovor koji ispunjava uslove da se prizna kao ugovor o osiguranju ostaje ugovor o osiguranju dok se sva prava i obaveze ne ukinu ili ne isteknu.