MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 7

Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja

("Sl. glasnik RS", br. 123/2020)

Cilj

1 Cilj ovog IFRS je da zahteva od entiteta da u svojim finansijskim izveštajima obezbede obelodanjivanja koja omogućavaju korisnicima da procene:

(a) značaj finansijskih instrumenata za finansijsku poziciju i performanse entiteta; i

(b) prirodu i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata kojima je entitet izložen tokom perioda i na kraju izveštajnog perioda, kao i to kako entitet upravlja tim rizicima.

2 Principi u ovom IFRS dopunjuju principe za priznavanje, odmeravanje i prezentaciju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u IAS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija i IFRS 9 Finansijski instrumenti.

Delokrug

3 Ovaj IFRS treba da primenjuju svi entiteti na sve vrste finansijskih instrumenata, osim na:

(a) ona učešća u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima koja se obračunavaju u skladu sa IFRS 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, IAS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji ili IAS 28 Učešća u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima. Međutim, u nekim slučajevima, IFRS 10, IAS 27 ili IAS 28 zahtevaju od entiteta ili dozvoljavaju entitetu da obračunava učešće u zavisnom entitetu, pridruženom entitetu ili zajedničkom ulaganju korišćenjem IFRS 9; u tim slučajevima, entiteti primenjuju zahteve iz ovog IFRS, a za ona koja se odmeravaju po fer vrednosti, zahteve iz IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti. Entiteti takođe treba da primenjuju ovaj IFRS na sve derivate povezane sa učešćima u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima osim ako ti derivati ne zadovoljavaju definiciju instrumenta kapitala iz IAS 32;

(b) prava i obaveze poslodavaca koje potiču od planova o primanjima zaposlenih, na koje se primenjuje IAS 19 Primanja zaposlenih;

(d) Ugovore o osiguranju kako su definisani u IFRS 4 Ugovori o osiguranju. Međutim, ovaj IFRS se primenjuje na derivate koji su ugrađeni u ugovore o osiguranju ako IFRS 9 zahteva da ih entitet odvojeno obračunava. Šta više, emitent treba da primenjuje ovaj IFRS na ugovore o finansijskoj garanciji ako primenjuje IFRS 9 prilikom priznavanja i odmeravanja ugovora, ali treba da primenjuje IFRS 4 ako izabere, u skladu sa paragrafom 4 (d) IFRS 4, da primenjuje IFRS 4 prilikom njihovog priznavanja i odmeravanja;

(e) finansijske instrumente, ugovore i obaveze po osnovu transakcija plaćanja koja se zasnivaju na akcijama na koje se primenjuje IFRS 2 Plaćanja na osnovu akcija, s tim što se ovaj IFRS primenjuje na ugovore pod delokrugom IFRS 9;

(f) instrumente za koje se zahteva da se klasifikuju kao kapitalni instrumenti u skladu sa paragrafima 16A i 16B ili 16C i 16D standarda IAS 32.

4 Ovaj IFRS se primenjuje na priznate i nepriznate finansijske instrumente. Priznati finansijski instrumenti obuhvataju finansijska sredstva i finansijske obaveze koji su pod delokrugom IFRS 9. Nepriznati finansijski instrumenti obuhvataju neke finansijske instrumente koji su, mada van delokruga IFRS 9, pod delokrugom ovog IFRS.

5 Ovaj IFRS se primenjuje na ugovore za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki koje su pod delokrugom IFRS 9.

5A Zahtevi koji se odnose na obelodanjivanje kreditnog rizika u paragrafima 35A-35N primenjuju se na ona prava za koja IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima navodi da se računovodstveno obuhvataju u skladu sa IFRS 9 za svrhe priznavanja dobitaka ili gubitaka od umanjenja vrednosti. Svako upućivanje na finansijska sredstva ili finansijske instrumente u ovim paragrafima treba da uključi ova prava osim u slučaju da je drugačije specifikovano.

Grupe finansijskih instrumenata i stepen obelodanjivanja

6 Kada ovaj IFRS zahteva obelodanjivanja prema klasi finansijskog instrumenta, entitet grupiše finansijske instrumente u grupe koje odgovaraju prirodi informacija koje se obelodanjuju i uzimajući u obzir karakteristike tih finansijskih instrumenata. Entitet treba da obezbedi dovoljno informacija da bi omogućio usaglašavanje pojedinačnih stavki prezentovanih u izveštaju o finansijskoj poziciji.

Značaj finansijskih instrumenata za finansijsku poziciju i performanse

7 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da procene značaj finansijskih instrumenata za njihovu finansijsku poziciju i performanse.

Izveštaj o finansijskoj poziciji

Kategorije finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

8 Knjigovodstvene vrednosti svake od sledećih kategorija, koje su određene u IFRS 9, se obelodanjuju ili kao pozicija u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama:

(a) finansijska sredstva odmerena po fer vrednosti kroz bilans uspeha, pokazujući posebno (i) ona označena kao takva odmah posle početnog priznavanja ili naknadno u skladu sa paragrafom 6.7.1 IFRS 9 i onih koja su obavezno odmerena po fer vrednosti u bilansu uspeha u skladu sa IFRS 9;

(b)-(d) [brisan]

(e) finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazujući posebno (i) one koje su označene kao takve odmah posle početnog priznavanja ili naknadno u skladu sa paragrafom 6.7.1 IFRS 9 i (ii) one koje zadovoljavaju definiciju držanja radi trgovanja u skladu sa IFRS 9; i

(f) finansijska sredstva koja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti;

(g) finansijske obaveze koje se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti;

(h) finansijska sredstva odmerena po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, prikazujući posebno (i) finansijska sredstva odmerena po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A IFRS 9 i (ii) učešća u instrumentima kapitala koja su označena kao takva prilikom početnog priznavanja u skladu sa paragrafom 5.7.5 IFRS 9.

Finansijska sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

9 Ako je entitet označio kao odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha finansijsko sredstvo (ili grupu finansijskih sredstava) koje bi u suprotnom bilo odmereno po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat ili po amortizovanoj vrednosti, on obelodanjuje:

(a) maksimalnu izloženost kreditnom riziku (videti paragraf 36(a)) finansijskog sredstva (ili grupe finansijskih sredstava) na kraju izveštajnog perioda;

(b) iznos za koji svaki odgovarajući kreditni derivat ili sličan instrument ublažava maksimalnu izloženost kreditnom riziku (videti paragraf 36(b));

(c) iznos promene, tokom perioda i ukupno, fer vrednosti finansijskog sredstva (ili grupe finansijskih sredstava) koja se može pripisati promenama kreditnog rizika finansijskog sredstva utvrđen kao:

(i) iznos promene fer vrednosti koji se ne može pripisati promenama tržišnih uslova koje daju povoda za tržišni rizik; ili

(ii) koristeći alternativni metod za koji entitet veruje da vernije predstavlja iznos promene fer vrednosti koja se može pripisati promenama kreditnog rizika po osnovu sredstva.

Promene tržišnih uslova koje izazivaju tržišni rizik obuhvataju promene referentne kamatne stope, cene robe, deviznog kursa ili indeksa cena ili stopa;

(d) iznos promene fer vrednosti odgovarajućeg kreditnog derivata ili sličnog instrumenta koja se dogodila tokom perioda i uopšte od kada je označeno finansijsko sredstvo.

10 Ako je entitet označio finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 4.2.2. IFRS 9 i od njega se zahteva da prezentuje efekte promena kreditnog rizika na te obaveze kroz ostali ukupan rezultat (videti paragraf 5.7.7 IFRS 9), on obelodanjuje:

(a) ukupan iznos promene u fer vrednosti finansijske obaveze koja se može pripisati promenama kreditnog rizika te obaveze (videti paragrafe B5.7.13-B5.7.20 IFRS 9 radi smernica za određivanje efekata promena kreditnog rizika obaveze);

(b) razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze i iznosa koji bi entitet prema ugovoru morao da plati prilikom dospeća imaocu obaveze;

(d) ako je prestalo priznavanje obaveze tokom perioda, iznos (ako ga ima) prezentovan u ostalom ukupnom rezultatu koji je realizovan prilikom prestanka priznavanja.

10A Ako je entitet označio finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 4.2.2. IFRS 9 i od njega se zahteva da prezentuje sve promene fer vrednosti te obaveze (uključujući efekte promena kreditnog rizika te obaveze) u bilansu uspeha (videti paragraf 5.7.7 IFRS 9 i 5.7.8 IFRS 9), on obelodanjuje:

(a) iznos promene tokom perioda i ukupno, u fer vrednosti finansijske obaveze koja se može pripisati promenama kreditnog rizika te obaveze (videti paragrafe B5.7.13-B5.7.20 IFRS 9 radi smernica za određivanje efekata promena kreditnog rizika obaveze); i

(b) razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze i iznosa koji bi entitet prema ugovoru morao da plati prilikom dospeća imaocu obaveze;

11 Entitet takođe obelodanjuje:

(a) detaljan opis metode korišćene za usaglašavanje sa zahtevima iz paragrafa 9(c), 10(a) i 10A(a) i paragrafa 5.7.7(a) IFRS 9, uključujući i objašnjenje zašto je taj metod prikladan;

(b) ako entitet smatra da obelodanjivanje koje je dao, bilo da je u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama, radi usaglašavanja sa zahtevima iz paragrafa 9(c), 10(a) ili 10A(a) ili paragrafa 5.7.7(a) IFRS 9 ne predstavljaju verno promenu fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koja se može pripisati promenama kreditnog rizika, razloge za takav zaključak i faktore koje smatra relevantnim;

(c) detaljan opis metodologije ili metodologija koje su korišćene za određivanje da li bi prezentovanje efekata promena kreditnog rizika obaveze kroz ostali ukupan rezultat uzrokovalo ili povećalo računovodstveni nesklad u bilansu uspeha (videti paragrafe 5.7.7 i 5.7.8 IFRS 9). Ako se od entiteta zahteva da prezentuje efekte promena kreditnog rizika obaveze u bilansu uspeha (videti paragraf 5.7.8 IFRS 9), obelodanjivanje mora da uključi i detaljan opis ekonomskog odnosa opisanog u paragrafima B5.7.6 IFRS 9.

Investicije u instrumente kapitala iskazane po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat

11A Ako je entitet označio investicije u instrumente kapitala da budu odmerene po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, kao što je dozvoljeno paragrafom 5.7.5 IFRS 9, entitet obelodanjuje:

(a) koje investicije u instrumente kapitala su označene da se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat;

(b) razloge za primenu ove alternativne prezentacije;

(d) dividende priznate tokom perioda, uz zasebno prikazivanje onih koje se odnose na investicije čije je priznavanje prestalo tokom izveštajnog perioda i onih koje se odnose na investicije koje se drže na kraju izveštajnog perioda;

(e) svi prenosi ukupnih dobitaka ili gubitaka u kapitalu tokom perioda uključujući i razloge za takve prenose.

11B Ako je entitet prestao sa priznavanjem investicija u instrumente kapitala odmerene po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, treba da obelodani:

(a) razloge za otuđenje investicija;

(b) fer vrednost investicija na datum prestanka priznavanja;

Reklasifikacija

12-12A [Brisan]

12B Entitet obelodanjuje ako je, u tekućem ili prethodnim izveštajnim periodima, reklasifikovao bilo koje finansijsko sredstvo u skladu sa paragrafom 4.4.1 IFRS 9. Za svaki takav događaj, entitet obelodanjuje:

(a) datum reklasifikacije;

(b) detaljno objašnjenje promene poslovnog modela i kvalitativni opis efekata te promene na finansijske izveštaje entiteta;

12C Za svaki izveštajni period posle reklasifikacije do prestanka priznavanja, entitet treba da izvrši obelodanjivanje za reklasifikacije iz kategorije fer vrednosti kroz bilans uspeha tako da se odmeravanje vrši po amortizovanoj nabavnoj vrednosti ili fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 4.4.1 IFRS 9:

(a) efektivnu kamatnu stopu određenu na datum reklasifikacije; i

(b) priznati prihod od kamate.

12D Ako je, od datuma poslednjeg godišnjeg izveštaja, entitet reklasifikovao finansijska sredstva iz kategorije fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat tako da se odmeravanje vrši po amortizovanoj nabavnoj vrednosti ili iz kategorije fer vrednosti kroz bilans uspeha tako da se odmeravanje vrši po amortizovanoj nabavnoj vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, entitet treba da obelodani:

(a) fer vrednost finansijskog sredstva na kraju izveštajnog perioda; i

(b) fer vrednost dobitka ili gubitka koji bi bio prikazan u bilansu uspeha ili ostalom ukupnom rezultatu tokom izveštajnog perioda ako finansijska sredstva ne bi bila reklasifikovana.

13 [Brisan]

Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

13A Obelodanjivanja u paragrafima 13B-13E dopunjavaju druge zahteve za obelodanjivanjem u ovom IFRS i obavezna su za sve priznate finansijske instrumente koji se prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32. Ta obelodanjivanja se takođe primenjuju na priznate finansijske instrumente koji su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma, bez obzira na to da li se oni prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32.

13B Entitet obelodanjuje informacije koje omogućuju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da procene efekte ili potencijalne efekte aranžmana o poravnanju na finansijsku poziciju entiteta. To uključuje i efekte ili potencijalne efekte prava na prebijanje povezana sa priznatim finansijskim sredstvima i priznatim finansijskim obavezama entiteta koji su u delokrugu paragrafa 13A.

13C Da bi se ispunili ciljevi iz paragrafa 13B, entitet odvojeno obelodanjuje, na kraju izveštajnog perioda, sledeće kvantitativne informacije za priznata finansijska sredstva i priznate finansijske obaveze koji su u delokrugu paragrafa 13A:

(a) bruto iznose tih priznatih finansijskih sredstava i priznatih finansijskih obaveza;

(b) iznose koji su prebijeni u skladu sa kriterijumom iz paragrafa 42 u IAS 32, prilikom obračuna neto iznosa prikazanih u izveštaju o finansijskoj poziciji;

(d) iznose koji su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma, a koji nisu na drugi način obuhvaćeni paragrafom 13C(b), uključujući:

(i) iznose povezane sa priznatim finansijskim instrumentima koji ne ispunjavaju neke ili sve kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32; i

(ii) iznose povezane sa finansijskim kolateralom (uključujući gotovinski kolateral); i

(e) neto iznos posle odbitka iznosa pod (d) od iznosa pod (c) gore.

Informacije zahtevane u ovom paragrafu se prikazuju u tabelarnom formatu, odvojeno za finansijska sredstva i za finansijske obaveze, osim ako drugi format nije prikladniji.

13D Ukupan iznos obelodanjen u skladu sa 13C(d) za instrument je ograničen na iznos iz paragrafa 13C(c) za taj instrument.

13E Entitet uključuje opis u obelodanjivanju o pravima na prebijanje povezanim sa priznatim finansijskim sredstvima i priznatim finansijskim obavezama entiteta koji su predmet izvršivih master sporazuma o poravnanju i sličnih aranžmana obelodanjenih u skladu sa paragrafom 13C(d), uključujući i prirodu tih prava.

13F Ako su informacije zahtevane u paragrafu 13B-13E obelodanjene u više od jedne napomene uz finansijske izveštaje, entitet će naznačiti povezanost između napomena.

Kolateral

14 Entitet obelodanjuje:

(a) knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava koje jemči kao kolateral za obaveze ili potencijalne obaveze, uključujući i iznose koje je reklasifikovao u skladu sa paragrafom 3.2.23(a) IFRS 9; i

(b) uslove koji se odnose na to jemstvo.

15 Kada entitet drži kolateral (po osnovu finansijskih ili nefinansijskih sredstava) i kada mu je dozvoljeno da ga proda ili ponovo založi kolateral kao jemstvo kada nema neizvršenja obaveze od strane vlasnika kolaterala, on obelodanjuje:

(a) fer vrednost kolaterala koji drži;

(b) fer vrednost svih takvih kolaterala koji su prodati ili ponovo dati kao jemstvo, kao i to da li entitet ima obavezu da ih vrati; i

Račun rezervisanja za gubitke povezane sa kreditima

16 [Brisan]

16A Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava odmerenih po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2 IFRS 9 nije umanjena za rezervisanje za gubitke pa se u evidenciji entiteta ne prezentuje rezervisanje za gubitke zasebno u izveštaju o finansijskoj poziciji kao umanjenje knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva. Međutim, entitet treba da obelodani rezervisanje za gubitke u napomenama uz finansijske izveštaje.

Složeni finansijski instrumenti sa višestrukim ugrađenim derivatima

17 Ako je entitet emitovao instrument koji sadrži i komponentu obaveze i komponentu kapitala (videti paragraf 28 IAS 32) i ako taj instrument ima višestruke ugrađene derivate čije su vrednosti međusobno zavisne (kao što je otkupivi konvertibilni dužnički instrument), on obelodanjuje postojanje tih obeležja.

Neispunjenje i kršenje obaveza

18 Za obaveze po osnovu kredita koja se priznaju na kraju izveštajnog perioda, entitet obelodanjuje:

(a) detalje svih neispunjenja obaveza tokom perioda po osnovu glavnice, kamate, otplatnog fonda, ili uslova obaveza koje se evidentiraju po osnovu kredita;

(b) knjigovodstvenu vrednost obaveza koje se evidentiraju po osnovu kredita koje nisu izvršene na kraju izveštajnog perioda; i

(c) da li je neispunjena obaveza ispunjena, ili da li su ponovo dogovoreni uslovi otplate kredita, pre nego što je odobreno izdavanje finansijskih izveštaja.

19 Ako je, tokom perioda, bilo kršenja uslova ugovora o kreditu osim onih opisanih u paragrafu 18, entitet obelodanjuje iste informacije kao i one koje se zahtevaju u paragrafu 18 ako su ta kršenje dozvolila davaocu kredita da zahteva ubrzanu otplatu (osim ako su kršenja otklonjena, ili su ponovo dogovoreni uslovi otplate kredita, na dan ili pre kraja izveštajnog perioda).

Izveštaj o ukupnom rezultatu

Stavke prihoda, rashoda, dobitaka ili gubitaka

20 Entitet obelodanjuje sledeće stavke prihoda, rashoda, dobitaka ili gubitaka bilo kao stavke u izveštaju o ukupnom rezultatu bilo u napomenama:

(a) neto dobitke ili neto gubitke po osnovu:

(i) finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazujući odvojeno one neto dobitke ili neto gubitke od finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza označenih kao takvih posle početnog priznavanja ili naknadno u skladu sa paragrafom 6.7.1 IFRS 9, kao i one neto dobitke ili neto gubitke od finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koji se obavezno odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa IFRS 9 (na primer, finansijske obaveze koje su definisane kao one koje se drže radi trgovanja u IFRS 9. Za finansijske obaveze označene kao odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha, entitet treba zasebno da prikaže iznos dobitka ili gubitka priznat u ostalom ukupnom rezultatu i iznos priznat u bilansu uspeha;

(ii-iv) [brisan]

(v) finansijskih obaveza odmerenih prema amortizovanoj vrednosti;

(vi) finansijskih sredstava odmerenih prema amortizovanoj vrednosti;

(vii) investicija u instrumente kapitala označene po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 5.7.5. IFRS 9;

(viii) finansijska sredstva odmerena po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A IFRS 9, prikazujući odvojeno iznos dobitka ili gubitka koji se priznaje izveštaju o ostalom ukupnom rezultatu tokom perioda i iznos reklasifikovan po prestanku priznavanja iz akumuliranog ostalog ukupnog rezultata u bilans uspeha za period;

(b) ukupni prihod od kamate i ukupne troškove od kamate (izračunate korišćenjem metoda efektivne kamate) za finansijska sredstva koja su odmerena po amortizovanoj vrednosti ili koja su odmerena po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A IFRS 9 (prikazujući ove iznose odvojeno); ili finansijske obaveze koje se ne odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(i) finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje se ne evidentiraju po fer vrednosti kroz bilans uspeha; i

(ii) povereništava i drugih fiducijarnih aktivnosti koje imaju za rezultat držanje ili investiranje sredstava u ime pojedinaca, povereništava, penzionih planova i drugih institucija.

(d) [brisan]

(e) [brisan]

20A Entitet treba da obelodani analizu dobitka ili gubitka priznatog u izveštaju o ukupnom rezultatu koji proističe iz prestanka priznavanja finansijskih sredstava odmerenih po amortizovanoj vrednosti, prikazujući odvojeno iznos dobitka ili gubitka koji proističe iz prestanka priznavanja tih finansijskih sredstva. Ovo obelodanjivanje treba da uključi razloge za prestanak priznavanja ovih finansijskih sredstava.

Druga obelodanjivanja

Računovodstvene politike

21 U skladu sa paragrafom 117 IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja (revidiranom 2007. godine), entitet obelodanjuje svoje značajne računovodstvene politike uključujući osnovu (ili osnove) za odmeravanje korišćenu prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja i ostale računovodstvene politike koje su relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja.

Računovodstvo hedžinga

21A Entitet treba da primeni zahteve u pogledu obelodanjivanja iz paragrafa 21B-24F za one izloženosti riziku za koje entitet vrši hedžing i za koje je odabrao da primenjuje računovodstvo hedžinga. Računovodstvo hedžinga treba da pruža informacije o:

(a) strategiji upravljanja rizikom entiteta i kako se ona primenjuje na upravljanje rizikom;

(b) kako aktivnosti hedžinga entiteta mogu da utiču na iznos, rokove i neizvesnost njegovih budućih tokova gotovine; i

(c) efekat koji je računovodstvo hedžinga imalo na izveštaj o finansijskoj poziciji entiteta, izveštaju o ukupnom prihodu i izveštaju o promenama na kapitalu.

21B Entitet treba da prezentuje zahtevana obelodanjivanja u jednoj napomeni ili posebnom odeljku u svojim finansijskim izveštajima. Međutim, entitet ne mora da duplira informacije koje su već prezentovane na drugom mestu, pod uslovom da su informacije obuhvaćene unakrsnim upućivanjem iz finansijskih izveštaja na neki drugi izveštaj, kao što je komentar rukovodstva ili izveštaj o riziku, koji su dostupni korisnicima finansijskih izveštaja pod istim uslovima kao i finansijski izveštaji i u isto vreme. Bez informacija uključenih unakrsnim upućivanjem, finansijski izveštaji su nepotpuni.

21C Kada se u paragrafima 22A-24F od entiteta zahteva da odvoji obelodanjene informacije prema kategoriji rizika, entitet određuje svaku kategoriju rizika na osnovu izloženosti riziku za koju entitet odluči da vrši hedžing i za koju se primenjuje računovodstvo hedžinga. Entitet određuje kategorije rizika dosledno za sva obelodanjivanja računovodstva hedžinga.

21D U cilju ispunjavanja ciljeva iz paragrafa 21A, entitet (osim ako nije drugačije naznačeno u nastavku) određuje koliko detalja treba da se obelodani, koliko treba da se istaknu različiti aspekti zahteva koji se tiču obelodanjivanja, odgovarajući stepen agregiranja ili raščlanjivanja i da li korisnici finansijskih izveštaja zahtevaju dodatna objašnjenja za procenu obelodanjenih kvantitativnih informacija. Međutim, entitet treba da koristi isti stepen agregiranja ili raščlanjivanja koji koristi za zahteve u pogledu obelodanjivanja povezanih informacija u ovom IFRS i IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti.

Strategija upravljanja rizikom

22 [Brisan]

22A Entitet treba da objasni svoju strategiju upravljanja rizicima za svaku kategoriju izloženosti riziku za koju odluči da vrši hedžing i za koju se primenjuje računovodstvo hedžinga. Ovo objašnjenje treba da omogući korisnicima finansijskih izveštaja da procene (na primer):

(a) kako nastaje svaki rizik;

(b) kako entitet upravlja svakim pojedinim rizikom; to uključuje da li entitet vrši hedžing neke stavke u celini za sve rizike ili vrši hedžing rizika komponente (ili komponenti) stavke i zašto.

22B Da bi se ispunili uslovi iz paragrafa 22A, informacije treba da sadrže (ali nisu ograničene na) opis:

(a) instrumenata hedžinga koji se koriste (i kako se koriste) kako bi se izvršio hedžing izloženosti riziku;

(b) kako entitet određuje ekonomski odnos između stavke hedžinga i instrumenta hedžinga radi procene efektivnosti hedžinga; i

22C Kada entitet označi specifičnu komponentu rizika kao stavku hedžinga (videti paragraf 6.3.7 IFRS 9) treba da, pored obelodanjivanja zahtevanih paragrafima 22A i 22B, prikaže i kvalitativne ili kvantitativne informacije o:

(a) tome kako je entitet odredio komponentu rizika koja je označena kao stavka hedžinga (uključujući opis prirode odnosa između komponente rizika i stavke u celini);

(b) tome kako se komponenta rizika odnosi na stavku u celini (na primer, označena komponenta rizika koja je istorijski pokrivena u proseku 80 procenata promene fer vrednosti stavke u celini).

Iznos, vreme i neizvesnost budućih tokova gotovine

23 [Brisan]

23A Osim u slučaju primene izuzeća iz paragrafa 23C, entitet obelodanjuje po kategorijama rizika kvantitativne informacije da bi omogućio korisnicima finansijskih izveštaja da procene uslove instrumenata hedžinga i kako utiču na iznos, vreme i neizvesnost budućih tokova gotovine entiteta.

23B Da bi ispunio zahtev iz paragrafa 23A, entitet treba da prikaže detaljnu analizu u kojoj je obelodanjeno:

(a) profil vremenskih rokova nominalnog iznosa instrumenta hedžinga; i

(b) po potrebi, prosečnu cenu ili stopu (na primer, utvrđena ili forvard cena) instrumenta hedžinga.

23C U situacijama u kojima entitet često "resetuje" (to jest, prekida i ponovo pokreće) odnose hedžinga zato što se instrument hedžinga i stavka hedžinga često menjaju (to jest, entitet primenjuje dinamički proces u kome izloženost i instrumenti hedžinga koji se koriste za upravljanje izloženošću ne ostaju isti duže vreme - kao u primeru u paragrafu B6.5.24(b) IFRS 9) entitet:

(a) je izuzet od zahteva koji se tiču obelodanjivanja iz paragrafa 23A i 23B.

(b) obelodanjuje:

(i) informacije o tome kakva je osnovna strategija upravljanja rizikom u vezi sa tim odnosima hedžinga;

(ii) opis kako odražava svoju strategiju upravljanja rizikom primenom računovodstva hedžinga i označavanja tih određenih odnosa hedžinga; i

(iii) pokazatelj koliko često se odnos hedžinga prekida i ponovo pokreće kao deo procesa entiteta u vezi sa tim odnosima hedžinga.

23D Entitet obelodanjuje po kategorijama rizika opis izvora neefektivnosti hedžinga od kojih se očekuje da utiču na odnos hedžinga tokom njegovog trajanja.

23E Ako se pojave drugi izvori neefektivnosti hedžinga u odnosu hedžinga, entitet obelodanjuje te izvore po kategoriji rizika i objašnjava zbog čega je došlo do neefektivnosti hedžinga.

23F Za hedžing tokova gotovine, entitet obelodanjuje opis svih predviđenih transakcija za koje je korišćeno računovodstvo hedžinga u prethodnom periodu, ali koje se ne očekuje u budućnosti.

Efekti računovodstva hedžinga na finansijsku poziciju i performanse

24 [Brisan]

24A Entitet obelodanjuje, u formi tabele, sledeće iznose koji se odnose na stavke označene kao instrumenti hedžinga pojedinačno po kategorijama rizika za svaki tip hedžinga (hedžing fer vrednosti, hedžing gotovine ili hedžing neto investicija u inostrano poslovanje).

(a) knjigovodstvenu vrednost instrumenta hedžinga (finansijska sredstva odvojeno od finansijskih obaveza);

(b) bilansnu poziciju u izveštaju o finansijskoj poziciji koja uključuje instrument hedžinga;

(c) promenu fer vrednosti instrumenta hedžinga koja se koristi kao osnova za priznavanje neefikasnosti hedžinga za taj period; i

(d) nominalne iznose (uključujući količine kao što su tone ili kubni metri) instrumenta hedžinga.

24B Entitet obelodanjuje, u formi tabele, sledeće iznose koji se odnose na stavke hedžinga pojedinačno po kategorijama rizika za svaki tip hedžinga:

(a) za hedžing fer vrednosti:

(i) knjigovodstveni iznos stavke hedžinga priznat u izveštaju o finansijskoj poziciji (prezentacija sredstava odvojeno od obaveza);

(ii) akumulirani iznos korigovanja hedžinga fer vrednosti stavke hedžinga uključene u knjigovodstvenu vrednost stavke hedžinga priznate u izveštaju o finansijskoj poziciji (prezentacija sredstava odvojeno od obaveza);

(iii) bilansnu poziciju u izveštaju o finansijskoj poziciji koja uključuje stavku hedžinga;

(iv) promenu vrednosti stavke hedžinga koja se koristi kao osnova za priznavanje neefikasnosti hedžinga za taj period; i

(v) akumulirani iznos korigovanja hedžinga fer vrednosti koje ostanu u izveštaju o finansijskoj poziciji za sve stavke hedžinga koje su prestale da se koriguju za dobitke i gubitke u skladu sa paragrafom 6.5.10 IFRS 9;

(b) za hedžing tokova gotovine i hedžing neto investicija u inostrana poslovanja:

(i) promenu vrednosti stavke hedžinga koja se koristi kao osnova za priznavanje neefektivnosti hedžinga za period (to jest za hedžing tokova gotovine promenu vrednosti koja je korišćena za utvrđivanje neefektivnosti priznatog hedžinga u skladu sa paragrafom 6.5.11 (c) IFRS 9);

(ii) saldo rezerve hedžinga tokova gotovine i saldo rezerve za prevođenje strane valute za kontinuirani hedžing koji se obračunava u skladu sa paragrafima 6.5.11 i 6.5.13 (a) IFRS 9; i

(iii) ostala salda rezervi hedžinga tokova gotovine i rezervi za prevođenje strane valute iz bilo kog odnosa hedžinga za koji se više ne primenjuje računovodstvo hedžinga.

24C Entitet obelodanjuje, u formi tabele, sledeće iznose pojedinačno po kategorijama rizika za svaki tip hedžinga:

(a) za hedžing fer vrednosti:

(i) neefektivnost hedžinga - to jest, razliku između dobitaka ili gubitaka hedžinga instrumenta hedžinga i stavke hedžinga - priznatih u bilansu uspeha (ili ostalom ukupnom rezultatu za hedžing instrumenta kapitala za koji je entitet odabrao da prezentuje promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5 IFRS); i

(ii) bilansnu poziciju u izveštaju o ukupnom rezultatu koja uključuje priznatu neefektivnost hedžinga.

(b) za hedžing tokova gotovine i hedžing neto investicija u inostrana poslovanja:

(i) dobitke ili gubitke po osnovu hedžinga za izveštajni period koji su priznati u ostalom ukupnom rezultatu;

(ii) neefikasnost hedžinga priznata u dobitku ili gubitku;

(iii) bilansnu poziciju u izveštaju o ukupnom rezultatu koja uključuje priznatu neefektivnost hedžinga;

(iv) iznos reklasifikovan iz rezervi hedžinga gotovine ili rezervi za prevođenje strane valute u dobitak ili gubitak kao korekcija usled reklasifikacije (videti IAS 1) (pravljenje razlike između iznosa za koje je ranije korišćeno računovodstvo hedžinga, ali za koje se više ne očekuje hedžing budućih tokova gotovine, i iznosa koji su preneti jer je stavka hedžinga uticala na dobitak ili gubitak);

(v) bilansnu poziciju u izveštaju o ukupnom rezultatu koja uključuje korekciju usled reklasifikacije (videti IAS 1); i

(vi) za hedžinge neto pozicija, dobitke ili gubitke po osnovu hedžinga priznate u posebnoj stavci u bilansu uspeha (videti paragraf 6.6.4 IFRS 9).

24D Kada obim odnosa hedžinga za koji se primenjuje izuzeće iz paragrafa 23C ne predstavlja verno normalne količine u toku perioda (to jest, obim na dan izveštavanja ne odražava obim u toku perioda) entitet obelodanjuje tu činjenicu i razlog zbog kojeg smatra da količine nisu verno predstavljene.

24E Entitet treba da prikaže usklađivanje za svaku komponentu kapitala i analizu ostalog ukupnog rezultata u skladu sa IAS 1, koji kada se uzmu zajedno:

(a) u najmanjoj meri prikazuju razlike između iznosa koji se odnose na obelodanjivanja u paragrafu 24C(b)(i) i (b)(iv) kao i iznosa koji su računovodstveno obuhvaćeni u skladu sa paragrafom 6.5.11(d)(i) i (d)(iii) IFRS 9;

(b) prikazuju razlike između iznosa koji su povezani sa vremenskom vrednošću opcija za hedžing stavki hedžinga koje su povezane sa transakcijama i iznose povezane sa vremenskom vrednošću opcija za hedžing stavki hedžinga koje se odnose na vremenske periode kada entitet računovodstveno obuhvata vremensku vrednost opcije u skladu sa paragrafom 6.5.15 IFRS 9; i

(c) prikazuje razlike između iznosa koji su povezani sa forvard elementima forvard ugovora i raspona devizne osnovice finansijskih instrumenata koji se koriste za hedžing stavki hedžinga koje su povezane sa transakcijama i iznosa koji su povezani sa forvard elementima forvard ugovora i raspona devizne osnovice finansijskih instrumenata koji se koriste za hedžing stavki hedžinga koje se odnose na vremenske periode kada entitet računovodstveno obuhvata vremensku vrednost opcije u skladu sa paragrafom 6.5.16 IFRS 9.

24F Entitet obelodanjuje informacije koje se zahtevaju u paragrafu 24E pojedinačno po kategoriji rizika. Ovo raščlanjivanje na osnovu rizika može da se prikaže u napomenama uz finansijske izveštaje.

Opcija označavanja kreditne izloženosti kao odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha

24G Ako je entitet označio finansijski instrument ili jedan njegov deo, kao odmeren po fer vrednosti kroz bilans uspeha, zato što koristi kreditni derivat za upravljanje kreditnim rizikom tog finansijskog instrumenta, entitet treba da obelodani:

(a) za kreditne derivate koji su korišćeni za upravljanje kreditnim rizikom finansijskih instrumenata koji su označeni kao odmereni po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 6.7.1 IFRS 9, usklađivanje svih nominalnih iznosa i fer vrednosti na početku i na kraju perioda;

(b) dobitak ili gubitak priznat u bilansu uspeha pri označavanju finansijskog instrumenta ili nekog njegovog dela, kao odmerenog po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 6.7.1 IFRS 9; i

(c) prilikom prestanka odmeravanja finansijskog instrumenta ili nekog njegovog dela, po fer vrednosti kroz bilans uspeha, fer vrednost tog finansijskog instrumenta koja je postala nova knjigovodstvena vrednost u skladu sa paragrafom 6.7.4 IFRS 9 i povezani nominalni iznos ili iznos glavnice (osim za obezbeđivanje uporednih informacija u skladu sa IAS 1, entitet ne mora da nastavlja sa ovim obelodanjivanjem u narednim periodima).

Fer vrednost

25 Osim kako je izneto u paragrafu 29, za svaku grupu finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (videti paragraf 6), entitet obelodanjuje fer vrednost te grupe sredstava i obaveza na način koji omogućava poređenje sa knjigovodstvenom vrednošću.

26 Prilikom obelodanjivanja fer vrednosti, entitet grupiše finansijska sredstva i finansijske obaveze u grupe, ali treba da ih prebija samo u meri u kojoj su njihove knjigovodstvene vrednosti prebijene u izveštaju o finansijskoj poziciji.

27-27B [Brisan]

28 U nekim slučajevima entitet ne priznaje dobitak ili gubitak prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, zato što fer vrednost nije potkrepljena kotiranom cenom na aktivnom tržištu za istovetno sredstvo ili obavezu (tj. input nivoa 1), niti je zasnovana na tehnici procene vrednosti koja koristi samo uočljive podatke sa tržišta (videti paragrafe B5.1.2A u IFRS 9). U takvim slučajevima, entitet obelodanjuje po klasi finansijskog sredstva ili finansijske obaveze:

(a) svoju računovodstvenu politiku za priznavanje dobitka ili gubitka proizašlih iz razlike između fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i cene transakcije, čime se odražavaju faktori (uključujući vreme) koje bi tržišni učesnici uzeli u obzir prilikom formiranja cene sredstva ili obaveze (videti paragraf B5.1.2A(b) u IFRS 9);

(b) ukupnu razliku koja tek treba da se prizna u dobitke ili gubitke na početku i na kraju perioda i usklađivanje promena u bilansu ove razlike;

(c) zašto je entitet zaključio da cena transakcije nije najbolji dokaz fer vrednosti, uključujući i opis dokaza kojima se potkrepljuje fer vrednost.

29 Obelodanjivanja fer vrednosti se ne zahtevaju:

(a) kada je knjigovodstvena vrednost razumna aproksimacija fer vrednosti, na primer, za finansijske instrumente kao što su kratkoročna potraživanja od kupaca i obaveze prema dobavljačima;

(b) [brisan]

(c) za ugovor koji sadrži obeležje diskrecionog učešća (kao što je opisano u IFRS 4) ako se fer vrednost tog obeležja ne može pouzdano odmeriti; ili

(d) za obaveze po osnovu lizinga.

30 U slučajevima opisanim u paragrafu 29(c), entitet obelodanjuje informacije koje pomažu korisnicima finansijskih izveštaja da naprave sopstvene procene o obimu mogućih razlika između knjigovodstvene vrednosti tih ugovora i njihovih fer vrednosti, uključujući:

(a) činjenicu da informacija o fer vrednosti nije obelodanjena za ove instrumente zato što se njihova fer vrednost ne može pouzdano odmeriti;

(b) opis finansijskih instrumenata, njihovu knjigovodstvenu vrednost i objašnjenje zašto se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti;

(d) informacije o tome da li i kako entitet namerava da otuđi finansijske instrumente; i

(e) ako se finansijski instrumenti čija se fer vrednost nije mogla prethodno pouzdano odmeriti ne priznaju, tu činjenicu, njihovu knjigovodstvenu vrednost u vreme prestanka priznavanja i iznos dobitka ili gubitka koji je priznat.

Priroda i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata

31 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da procene prirodu i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata kojima je entitet izložen na kraju izveštajnog perioda.

32 Obelodanjivanja koja se zahtevaju u paragrafima 33-42 se fokusiraju na rizike koji potiču od finansijskih instrumenata i na to kako se njima upravlja. Ovi rizici obično obuhvataju, ali nisu ograničeni na, kreditni rizik, rizik likvidnosti i tržišni rizik.

32A Obezbeđivanje kvalitativnih obelodanjivanja u okviru kvantitativnih obelodanjivanja omogućuje korisnicima da povežu istorodna obelodanjivanja i da tako formiraju opštu sliku o prirodi i obimu rizika koji proističu iz finansijskih instrumenata. Međusobni odnos između kvalitativnih i kvantitativnih obelodanjivanja doprinosi obelodanjivanju informacija na način koji bolje omogućava korisnicima da procene izloženost entiteta rizicima.

Kvalitativna obelodanjivanja

33 Za svaku vrstu rizika koji potiče od finansijskih instrumenata, entitet obelodanjuje:

(a) izloženost riziku i kako on nastaje;

(b) svoje ciljeve, politike i procese za upravljanje rizikom i metode korišćene za odmeravanje tog rizika; i

Kvantitativna obelodanjivanja

34 Za svaku vrstu rizika koji potiče od finansijskih instrumenata, entitet obelodanjuje:

(a) kratki pregled kvantitativnih podataka o izloženosti riziku na kraju izveštajnog perioda. Ovo obelodanjivanje se zasniva na informacijama koje su date interno ključnom rukovodstvu entiteta (kako je definisano u IAS 24 Obelodanjivanja povezanih strana), na primer upravnom odboru entiteta ili generalnom direktoru;

(b) obelodanjivanja koja zahtevaju paragrafi 35A-42, u meri u kojoj ona nisu data pod (a);

35 Ako kvantitativni podaci obelodanjeni na kraju izveštajnog perioda ne predstavljaju verno izloženost entiteta riziku tokom perioda, entitet pruža više informacija koje su reprezentativne.

Kreditni rizik

Delokrug i ciljevi

35A Entitet treba da primenjuje zahteve u pogledu obelodanjivanja iz paragrafa 35F-35N na finansijske instrumente na koje se primenjuju zahtevi u pogledu umanjenja vrednosti iz IFRS 9. Međutim:

(a) za robna potraživanja, ugovorna sredstva i potraživanja po osnovu lizinga, paragraf 35J(a) primenjuje se na ona robna potraživanja, ugovorna sredstva i potraživanja po osnovu lizinga za koja se očekivani gubitak po osnovu kredita za vreme njegovog trajanja priznaje u skladu sa paragrafom 5.5.15 IFRS 9, ako se ta finansijska sredstva modifikuju 30 dana posle roka dospeća: i

(b) paragraf 35K(b) ne primenjuje se na potraživanja po osnovu lizinga.

35B Obelodanjivanja kreditnog rizika izvršena u skladu sa paragrafima 35F-35N omogućiće korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju efekat kreditnog rizika na iznos, vreme i neizvesnost budućih tokova gotovine. Da bi se postigao ovaj cilj, obelodanjivanja kreditnog rizika treba da sadrže:

(a) informacije o praksi upravljanja kreditnim rizikom entiteta i način na koji se odnose na priznavanje i odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka, uključujući metode, pretpostavke i informacije koje se koriste za odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka;

(b) kvantitativne i kvalitativne informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da procenjuju iznose u finansijskim izveštajima koji proizilaze iz očekivanih kreditnih gubitaka, uključujući promene u iznosu očekivanih kreditnih gubitaka i razloge za te promene; i

(c) informacije o izloženosti entiteta kreditnom riziku (to jest kreditnom riziku koji je sastavni deo finansijskih sredstava entiteta i obaveze produženja kredita) uključujući značajne koncentracije kreditnog rizika.

35C Entitet ne mora da duplira informacije koje su već prezentovane na drugom mestu, pod uslovom da su informacije obuhvaćene unakrsnim upućivanjem iz finansijskih izveštaja na neki drugi izveštaj, kao što je komentar rukovodstva ili izveštaj o riziku, koji su dostupni korisnicima finansijskih izveštaja pod istim uslovima kao i finansijski izveštaji i u isto vreme. Bez informacija uključenih unakrsnim upućivanjem, finansijski izveštaji su nepotpuni.

35D U cilju ispunjavanja ciljeva iz paragrafa 35B, entitet treba da (osim ako je drugačije naznačeno) razmotri koliko detalja treba obelodaniti, u kolikoj meri treba da se istaknu različiti aspekti zahteva u pogledu obelodanjivanja, odgovarajući nivo agregacije ili raščlanjivanja i da li su korisnicima finansijskih izveštaja potrebna dodatna objašnjenja za procenu obelodanjenih kvantitativnih informacija.

35E Ako obelodanjivanja izvršena u skladu sa paragrafima 35F-35N nisu dovoljna za ispunjavanje ciljeva iz paragrafa 35B, entitet treba da obelodani dodatne informacije koje su neophodne za ispunjavanje tih ciljeva.

Prakse upravljanja kreditnim rizikom

35F Entitet treba da objasni svoje prakse upravljanja kreditnim rizikom i način na koji se odnose na priznavanje i odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka. Za ispunjavanje ovog cilja entitet treba da obelodani informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da steknu razumevanje i vrše procene o tome:

(a) kako je entitet odredio da li se kreditni rizik finansijskih instrumenata značajno povećao od početnog priznavanja, uključujući i to da li i kako:

(i) se za finansijske instrumente smatra da imaju nizak kreditni rizik u skladu sa paragrafom 5.5.10 u IFRS 9, uključujući klase finansijskih instrumenata na koje se primenjuje; i

(ii) je osporena pretpostavka u paragrafu 5.5.11 IFRS 9, da je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja kada je rok dospeća finansijskih sredstava prošao više od 30 dana;

(b) definicije kršenja ugovornih obaveza i razlozi zbog kojih je entitet odabrao te definicije;

(d) kako je entitet odredio da li su finansijska sredstva ona kojima je vrednost umanjena po osnovu kredita;

(e) politika entiteta u pogledu otpisa sredstava, uključujući indikatore da nema razumnog očekivanja povraćaja sredstava i informacije o politici za finansijska sredstva koja su otpisana ali i dalje mogu da budu predmet prinudnog izvršenja; i

(f) kako su primenjeni zahtevi iz paragrafa 5.5.12 IFRS 9 za modifikaciju ugovornih tokova gotovine finansijskih sredstava, uključujući i to kako entitet:

(i) određuje da li se kreditni rizik za finansijsko sredstvo koje je modifikovano dok je rezervisanje za gubitak odmeravano u iznosu jednakom očekivanim kreditnim gubicima za vreme njegovog trajanja, poboljšao u meri u kojoj se rezervisanje za gubitke vraća na odmeravanje u iznosu koji je jednak dvanaestomesečnom očekivanom kreditnom gubitku u skladu sa paragrafom 5.5.5 IFRS 9; i

(ii) prati u kojoj meri se rezervisanje finansijskih sredstava koja ispunjavaju kriterijume iz (i) naknadno odmerava u iznosu jednakom očekivanim kreditnim gubicima za vreme njegovog trajanja u skladu sa paragrafom 5.5.3 IFRS 9.

35G Entitet objašnjava inpute (ulazne informacije), pretpostavke i tehnike procene koji se koriste za primenu zahteva iz Odeljka 5.5 IFRS 9. Za ovu svrhu entitet mora da obelodani:

(a) osnovu za inpute (ulazne informacije), pretpostavke i tehnike procene koji se koriste:

(i) za odmeravanje očekivanog kreditnog gubitka za dvanaest meseci i celo trajanje kredita;

(ii) za određivanje da li se kreditni rizik finansijskih instrumenata značajno povećao posle početnog priznavanja; i

(iii) za određivanje da li je dato finansijsko sredstvo finansijsko sredstvo sa vrednošću umanjenom po osnovu kredita;

(b) kako su informacije orijentisane prema budućnosti ugrađene u određivanje očekivanih kreditnih gubitaka, uključujući i upotrebu makroekonomskih informacija; i

(c) promene u tehnikama procene ili značajnim pretpostavkama sprovedenim tokom izveštajnog perioda i razloge za te promene.

Kvantitativne i kvalitativne informacije o iznosima koji su proistekli iz očekivanih kreditnih gubitaka

35H U cilju objašnjavanja promena u rezervisanju za gubitke i razloga za te promene, entitet treba da prikaže, po klasama finansijskih instrumenata, usklađivanje između početnog salda i završnog salda rezervisanja za gubitke, u tabeli, prikazujući odvojeno promene tokom perioda za:

(a) rezervisanje za gubitak odmereno po iznosu jednakom očekivanom kreditnom gubitku za dvanaest meseci;

(b) rezervisanje za gubitak odmereno po iznosu jednakom očekivanom kreditnom gubitku za celo trajanje kredita za:

(i) finansijske instrumente za koje se kreditni rizik značajno povećao od početnog priznavanja ali koji nisu finansijska sredstva čija je vrednost umanjena po osnovu kredita;

(ii) finansijska sredstva čija je vrednost umanjena po osnovu kredita na datum izveštavanja (ali koja nisu kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva);

(iii) potraživanja od prodaje, sredstva od ugovora ili potraživanja po osnovu lizinga za koja su rezervisanja za gubitke odmerena u skladu sa paragrafom 5.5.15 IFRS 9;

(c) kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva. Pored usklađivanja, entitet obelodanjuje ukupan iznos nediskontovanih očekivanih kreditnih gubitaka prilikom početnog priznavanja finansijskih sredstava početnog priznatih tokom izveštajnog perioda.

35I Da bi se korisnicima finansijskih izveštaja omogućilo da razumeju promene u rezervisanju za gubitke obelodanjene u skladu sa stavom 35H, entitet treba da navede objašnjenje o tome kako su značajne promene u bruto knjigovodstvenoj vrednosti finansijskih instrumenata tokom tog perioda doprinele promenama rezervisanja za gubitak. Informacije treba da se navedu posebno za finansijske instrumente koji predstavljaju rezervisanje za gubitak iz paragrafa 35H (a)-(c) i uključuju relevantne kvalitativne i kvantitativne informacije. Primeri promena u bruto knjigovodstvenoj vrednosti finansijskih instrumenata koji su doprineli promenama rezervisanja za gubitak mogu uključivati:

(a) promene koje su posledica toga što je finansijski instrument nastao ili je stečen tokom izveštajnog perioda;

(b) modifikacije ugovornih tokova gotovine za finansijska sredstva koja za posledicu nemaju prestanak priznavanja tih finansijskih sredstva u skladu sa IFRS 9;

(c) promene nastale usled prestanka priznavanja finansijskih instrumenata (uključujući i one koji su otpisani) tokom izveštajnog perioda; i

(d) promene koje proističu iz toga da li je rezervisanje za gubitak odmereno po iznosu koji je jednak očekivanom kreditnom gubitku za dvanaest meseci ili za celo trajanje kredita.

35J Da bi se korisnicima finansijskih izveštaja omogućilo da razumeju prirodu i efekte modifikacija ugovornih tokova gotovine od finansijskih sredstava koja za posledicu nemaju prestanak priznavanja i efekte takvih modifikacija na odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka, entitet obelodanjuje:

(a) amortizovanu nabavnu vrednost pre modifikacije i neto dobitak ili gubitak od modifikacije priznat za finansijska sredstva za koja su ugovoreni novčani tokovi izmenjeni u toku izveštajnog perioda, dok je rezervisanje za gubitak odmereno u iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom celog trajanja kredita; i

(b) bruto knjigovodstvena vrednost na kraju izveštajnog perioda za finansijska sredstva koja su modifikovana posle početnog priznavanja u trenutku kada je rezervisanje za gubitak odmereno po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom celog trajanja kredita i za koja se rezervisanje za gubitak promenilo tokom izveštajnog perioda po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom dvanaest meseci.

35K Da bi se korisnicima finansijskih izveštaja omogućilo da razumeju efekte kolaterala i drugih povećanja kreditnog boniteta koji proističu iz očekivanih kreditnih gubitaka, entitet treba da obelodani po klasi finansijskog instrumenta:

(b) narativni opis kolaterala koji se poseduje ili drugog povećanja kreditnog boniteta, uključujući:

(i) opis vrste i kvaliteta držanog kolaterala;

(ii) objašnjenje svih značajnih promena kvaliteta tih kolaterala ili povećanja kreditnog boniteta kao rezultat pogoršanja ili promena u kolateralnim politikama entiteta tokom izveštajnog perioda; i

(iii) informacije o finansijskim instrumentima za koje je entitet priznao rezervisanje za gubitak zbog kolaterala.

(c) kvantitativne informacije o kolateralu koji se drži kao obezbeđenje i drugih povećanja kreditnog boniteta (na primer, kvantifikacija obima u kom kolateral i druga povećanja kreditnog boniteta ublažavaju kreditni rizik) za kreditno obezvređena finansijska sredstva.

35L Entitet treba da obelodani neizmireni iznos ugovornih obaveza za finansijska sredstva koja su otpisana tokom izveštajnog perioda i koja i dalje mogu da budu predmet prinudnog izvršenja;

Izloženost kreditnom riziku

35M Da bi se omogućilo korisnicima finansijskih izveštaja da procene izloženost kreditnom riziku entiteta i da razumeju značajne koncentracije kreditnog rizika, entitet treba da, prema bonitetima za ocenu kreditnog rizika, obelodanjuje bruto knjigovodstvenu vrednost finansijske imovine i izloženost kreditnom riziku za obaveze po osnovu kredita i za ugovore o finansijskim garancijama. Ove informacije treba da se obezbeđuju odvojeno za finansijske instrumente:

(a) za koje se rezervisanje za gubitke odmerava u iznosu koji je jednak dvanaestomesečnom očekivanom kreditnom gubitku;

(b) za koje se rezervisanje za gubitak odmerava po iznosu jednakom očekivanom kreditnom gubitku za celo trajanje kredita za:

(i) finansijske instrumente za koje se kreditni rizik značajno povećao od početnog priznavanja ali koji nisu finansijska sredstva čija je vrednost umanjena po osnovu kredita;

(ii) kreditno obezvređena finansijska sredstva na datum izveštavanja (ali kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva);

(iii) potraživanja od prodaje, sredstva od ugovora ili potraživanja po osnovu lizinga za koja su rezervisanja za gubitke odmerene u skladu sa paragrafom 5.5.15 IFRS 9;

35N Za potraživanja od prodaje, sredstva od ugovora ili potraživanja po osnovu lizinga za koja entitet primenjuje paragraf 5.5.15 IFRS 9, informacije obezbeđene u skladu sa paragrafom 35M mogu da se zasnivaju na matrici rezervisanja (videti paragraf B5.5.35 IFRS 9).

36 Za sve finansijske instrumente u delokrugu ovog IFRS, ali za koje se ne primenjuju zahtevi u pogledu umanjenja vrednosti iz IFRS 9, entitet obelodanjuje prema vrsti finansijskog instrumenta:

(a) iznos koji najbolje predstavlja njegovu maksimalnu izloženost kreditnom riziku na kraju izveštajnog perioda bez uzimanja u obzir bilo kog kolaterala koji se poseduje ili drugog povećanja kreditnog boniteta (na primer, sporazumi o poravnanju koji se ne kvalifikuju za prebijanje u skladu sa IAS 32); ovo obelodanjivanje nije obavezno za finansijske instrumente čija knjigovodstvena vrednost najbolje prikazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku;

(b) opis kolaterala koji se poseduje kao obezbeđenje i drugih vrsta kreditne zaštite, i njihovih finansijskih efekata (npr. kvantifikovanje obima u kome kolateral ili druga kreditna zaštita ublažavaju kreditni rizik) vezano za iznos koji najbolje prikazuje maksimalnu izloženost kreditnom riziku (bilo da je to obelodanjeno pod (a) ili predstavljeno u knjigovodstvenoj vrednosti finansijskog instrumenta).

(d) [brisan]

37 [Brisan]

Kolateral i druga pribavljena povećanja kreditnog boniteta

38 Kada entitet pribavi finansijska ili nefinansijska sredstva tokom perioda uzimajući kolateral koji drži kao obezbeđenje ili se poziva na druga povećanja kreditnog boniteta (na primer, garancije), a takva sredstva zadovoljavaju kriterijume priznavanja iz drugih IFRS, entitet obelodanjuje za takva sredstva koja se drže na datum izveštavanja:

(a) prirodu i knjigovodstvenu vrednost sredstava; i

(b) kada se sredstva ne mogu odmah konvertovati u gotovinu, svoje politike za otuđenje takvih sredstava ili za njihovo korišćenje u svojim poslovanjima.

Rizik likvidnosti

39 Entitet obelodanjuje:

(a) analizu dospeća za nederivatne finansijske obaveze (uključujući i izdate ugovore o finansijskoj garanciji) koja prikazuje preostala ugovorna dospeća;

(b) analizu dospeća za derivatne finansijske obaveze. Analiza dospeća uključuje preostala ugovorna dospeća za one derivatne finansijske obaveze za koje su ugovorna dospeća ključna za razumevanje vremenske dinamike tokova gotovine (videti paragraf B11B);

Tržišni rizik

Analiza osetljivosti

40 Osim ako entitet nije usklađen sa paragrafom 41, on obelodanjuje:

(a) analizu osetljivosti za svaku vrstu tržišnog rizika kome je entitet izložen na kraju izveštajnog perioda, prikazujući kako bi na dobitke ili gubitke uticale promene relevantne varijable rizika koje su moguće na taj datum;

(b) metode i pretpostavke korišćene prilikom pripreme analize osetljivosti; i

41 Ako entitet priprema analizu osetljivosti, kao što je određivanje maksimalnog potencijalnog rizika, koja odražava međusobnu zavisnost između promenljivih rizika (na primer, kamatnih stopa i deviznih kurseva) i ako je koristi za upravljanje finansijskim rizicima, on može da koristi tu analizu osetljivosti umesto analize navedene u paragrafu 40. Entitet takođe obelodanjuje:

(a) objašnjenje metoda korišćenog u pripremi takve analize osetljivosti, kao i glavne parametre i pretpostavke koje leže u osnovi obezbeđenih podataka; i

(b) objašnjenje cilja korišćenog metoda i ograničenja koja mogu imati za rezultat da informacije ne odražavaju u potpunosti fer vrednost sredstava i obaveza o kojima je reč.

Druga obelodanjivanja tržišnog rizika

42 Kada analize osetljivosti obelodanjene u skladu sa paragrafom 40 ili 41 ne predstavljaju verno rizik svojstven finansijskom instrumentu (na primer, zato što izloženost na kraju godine ne odražava izloženost tokom godine), entitet obelodanjuje tu činjenicu i razlog zbog kog smatra da analize osetljivosti nisu reprezentativne.

Prenosi finansijskih sredstava

42A Zahtevi za obelodanjivanjem u paragrafima 42B-42H koji se odnose na prenose finansijskih sredstava dopunjuju ostale zahteve za obelodanjivanjem u ovom IFRS. Entitet prezentuje obelodanjivanja zahtevana u paragrafima 42B-42H u jednoj napomeni u svojim finansijskim izveštajima. Entitet pruža zahtevana obelodanjivanja za sve prenose finansijskih sredstava za koja nije došlo do prestanka priznavanja, i na nastavljanja povezanosti sa prenetim sredstvima koja postoje na datum izveštavanja, bez obzira na to kad se desila povezana transakcija prenosa. Za svrhe primene zahteva za obelodanjivanjem u tim paragrafima, entitet vrši prenos finansijskog sredstva (preneto finansijsko sredstvo) u celosti ili u delu ako, i samo ako, on ili:

(a) prenosi ugovorna prava na primanje tokova gotovine od tog finansijskog sredstva; ili

(b) zadržava ugovorna prava na primanje tokova gotovine od tog finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da isplaćuje tokove gotovine jednom ili više primalaca u aranžmanu.

42B Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja:

(a) da razumeju odnos između prenetih finansijskih sredstava čiji prestanak priznavanja nije potpun i povezane obaveze; i

(b) da procene prirodu i rizike povezane sa nastavljanjem entiteta u finansijskim sredstvima koja su predmet prestanka priznavanja.

42C Za svrhe primene zahteva za obelodanjivanjem iz paragrafima 42E-42H, entitet ima nastavljanje učešća u prenetom finansijskom sredstvu ako, u sklopu tog prenosa, entitet zadržava bilo koji deo ugovornih prava ili obaveza svojstvenih prenetom finansijskom sredstvu ili stiče bilo koja nova ugovorna prava ili obaveze koje se odnose na prenose finansijskog sredstva. Za svrhe primene zahteva za obelodanjivanjem u paragrafima 42E-42H, sledeće ne predstavlja nastavljanje učešća:

(a) uobičajene izjave i garancije koje se odnose na prenose koji su predmet kriminalnih radnji i koncepata razumnosti, poštene namere i dobre poslovne prakse koji bi mogli da ponište prenos kao rezultat pravne mere;

(b) forvard ugovori, ugovori o opcijama i drugi ugovori za ponovno sticanje prenetog finansijskog sredstva, za koje je ugovorena cena (ili cena izvršenja) fer vrednost prenetog finansijskog sredstva; ili

(c) sporazum prema kome entitet zadržava ugovorna prava da dobija tokove gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da plaća tokove gotovine jednom ili više entiteta, gde su uslovi iz paragrafa 3.2.5(a)-(c) u IFRS 9 ispunjeni.

Preneta finansijska sredstva koja nisu predmet potpunog prestanka priznavanja

42D Entitet može da izvrši prenos finansijskih sredstava na takav način da se deo ili sva finansijska sredstva ne kvalifikuju za prestanak priznavanja. Da bi se ispunili ciljevi utvrđeni paragrafom 42B(a), entitet obelodanjuje na svaki datum izveštavanja, za svaku klasu prenetih finansijskih sredstava koja nisu predmet potpunog prestanka priznavanja:

(a) prirodu prenetih sredstava;

(b) prirodu rizika i koristi po osnovu vlasništva kojima je entitet izložen;

(c) opis prirode odnosa između prenetih sredstava i povezanih obaveza, uključujući ograničenja za raspolaganje prenetim sredstvima od strane izveštajnog entiteta koja proističu iz samog prenosa;

(d) kada druga ugovorna strana (druge ugovorne strane) za povezane obaveze ima (imaju) samo pravo naknade od prenetih sredstava, tabelu koja prikazuje fer vrednosti prenetih sredstava, fer vrednosti povezanih obaveza i neto poziciju (razlika između fer vrednosti prenetih sredstava i povezanih obaveza);

(e) kada entitet nastavlja da priznaje preneta sredstva u celosti, knjigovodstvene vrednosti prenetih sredstava i povezanih obaveza;

(f) kada entitet nastavlja da priznaje sredstva do nivoa do koga je nastavljeno njegovo učešće (videti paragrafe 3.2.6(c)(ii) u 3.2.16 u IFRS 9), ukupnu knjigovodstvenu vrednost prvobitnih sredstava pre prenosa, knjigovodstvenu vrednost sredstava koje entitet nastavlja da priznaje, i knjigovodstvenu vrednost povezanih obaveza.

Preneta finansijska sredstva koja su predmet potpunog prestanka priznavanja

42E Da bi se ispunili ciljevi iz paragrafa 42B(b), kada entitete prestane da priznaje preneta finansijska sredstva u potpunosti (videti paragrafe 3.2.6(a) i (c)(i) u IFRS 9), ali nastavi da sa njima ima učešće, entitet obelodanjuje, kao minimum, za svaku vrstu nastavljanja učešća na datum izveštavanja:

(a) knjigovodstvenu vrednost sredstava i obaveza koji su priznati u izveštaju o finansijskoj poziciji entiteta i koji predstavljaju nastavljanje njegovog učešća u finansijskim sredstvima koja je on prestao da priznaje, kao i bilansne stavke u kojima su knjigovodstvene vrednosti tih sredstava i obaveza priznate;

(b) fer vrednost sredstava i obaveza koja predstavlja nastavljanje učešća entiteta u finansijskim sredstvima koja je on prestao da priznaje;

(c) iznos koji predstavlja maksimalnu izloženost entiteta gubicima od svog nastavljanja učešća u finansijskim sredstvima koja je prestao da priznaje, kao i informacije o načinu na koji je utvrđena maksimalna izloženost gubitku;

(d) nediskontovane odlive gotovine koji bi mogli ili će biti potrebni za ponovnu kupovinu finansijskih sredstava koje je entitet prestao da priznaje (npr. izvršna cena u ugovoru o opciji) ili druge iznose koji se plaćaju entitetu na koji je sredstvo preneto vezano za preneta sredstva. Ako je odliv gotovine varijabilan, onda se obelodanjuje iznos koji je zasnovan na uslovima važećim na svaki datum izveštavanja;

(e) analizu dospeća nediskontovanih odliva gotovine koji bi mogli ili će biti potrebni za ponovnu kupovinu finansijskih sredstava koje je entitet prestao da priznaje ili drugih iznosa koji se plaćaju entitetu na koji je sredstvo preneto vezano za preneta sredstva, sa prikazanim preostalim periodom do ugovorom definisanih dospeća vezanih sa entitetovim nastavljanjem učešća;

(f) kvalitativne informacije koje objašnjavaju i potkrepljuju kvantitativna obelodanjivanja zahtevana pod (a)-(e).

42F Entitet može zbirno da prikaže informacije zahtevane u paragrafu 42E vezano za pojedinačno sredstvo, ako entitet ima više od jedne vrste nastavljanja učešća u finansijskom sredstvu koje je prestao da priznaje, i da ga prikaže pod samo jednom vrstom nastavljanja učešća.

42G Pored toga, entitet obelodanjuje za svaku vrstu nastavljanja učešća:

(a) dobitak ili gubitak koji se priznaje na datum prenosa sredstava;

(b) priznate prihode i rashode, kako u izveštajnom periodu tako i kumulativno, po osnovu nastavljanja učešća entiteta u finansijskim sredstvima koje je entitet prestao da priznaje (npr. promene fer vrednosti derivatnih instrumenata);

(c) ako ukupan iznos priliva od aktivnosti prenosa (koji se kvalifikuje za prestanak priznavanja) u toku izveštajnog perioda nije ravnomerno raspodeljen tokom izveštajnog perioda (npr. ako se značajan deo ukupnog iznosa aktivnosti prenosa odvija u poslednjim danima izveštajnog perioda):

(i) kada je došlo do najveće aktivnosti prenosa u toku izveštajnog perioda (npr. poslednjih pet dana pred kraj izveštajnog perioda),

(ii) iznos (npr. povezani dobici ili gubici) priznat od aktivnosti prenosa u tom delu izveštajnog perioda, i

(iii) ukupan iznos priliva od aktivnosti prenosa u tom delu izveštajnog perioda.

Entitet prikazuje ove informacije za svaki period za koji se prezentuje izveštaj o ukupnom rezultatu.

Dopunske informacije

42H Entitet obelodanjuje sve dopunske informacije za koje smatra da su potrebne da bi se ispunili ciljevi obelodanjivanja iz paragrafa 42B.

Prva primena IFRS 9

42I U izveštajnom periodu koji uključuje datum početka primene IFRS 9, entitet treba da obelodani sledeće podatke za svaku klasu finansijskih sredstava i finansijskih obaveza na datum početka primene:

(a) originalnu kategoriju odmeravanja i knjigovodstvenu vrednost utvrđenu u skladu sa IAS 39 ili u skladu sa prethodnom verzijom IFRS 9 (ako je entitet odabrao pristup da primena IFRS 9 uključuje više od jednog datuma početka primene za različite zahteve);

(b) novu kategoriju odmeravanja i knjigovodstvenu vrednost u skladu sa IFRS 9;

(c) iznos svih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u izveštaju o finansijskoj poziciji koji su prethodno označavani kao odmeravani po fer vrednosti kroz bilans uspeha ali više nisu tako označeni, pri čemu se pravi razlika između onih koje IFRS 9 zahteva od entiteta da reklasifikuje i onih koje entitet bira da reklasifikuje na datum početka primene.

U skladu sa paragrafom 7.2.2. IFRS 9, u zavisnosti od odabranog pristupa primene IFRS 9, prelaz može da uključuje više od jednog datuma početka primene. Iz tog razloga, ovaj paragraf može za posledicu da ima obelodanjivanje na više od jednog datuma početka primene. Entitet treba da prezentuje ova kvantitativna obelodanjivanja u tabeli osim u slučaju da je prikladniji neki drugi format.

42J U izveštajnom periodu koji uključuje datum početka primene IFRS 9, entitet treba da obelodani kvalitativne informacije da bi omogućio korisnicima da razumeju:

(a) kako je primenio zahteve u pogledu klasifikacije iz IFRS 9 na ona finansijska sredstva čija je klasifikacija izmenjena kao rezultat primene IFRS 9.

(b) razloge za sva označavanja ili prestanak označavanja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje su odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha na datum početka primene.

U skladu sa paragrafom 7.2.2 IFRS 9, u zavisnosti od toga koji pristup je odabrao entitet za primenu IFRS 9, prelaz može da uključuje više od jednog datuma početka primene. Iz tog razloga, ovaj paragraf može za posledicu da ima obelodanjivanje na više od jednog datuma početka primene.

42K U izveštajnom periodu u kom entitet prvi put primenjuje zahteve klasifikacije i odmeravanja za finansijska sredstva u IFRS 9 (to jest, kada entitet prelazi sa IAS 39 na IFRS 9 za finansijska sredstva), entitet prezentuje obelodanjivanja navedena u paragrafima 42L-42O ovog IFRS u skladu sa zahtevima paragrafa 7.2.15 IFRS 9.

42L U skladu sa zahtevima iz paragrafa 42K, entitet treba da obelodani promene u klasifikaciji finansijskih sredstava i finansijskih obaveza na datum početka primene IFRS 9, prikazujući odvojeno:

(a) promene knjigovodstvenih vrednosti na osnovu kategorija odmeravanja u skladu sa IAS 39 (to jest, koje nisu rezultat promene u atributu odmeravanja prilikom prelaza na IFRS 9); i

(b) promene knjigovodstvenih vrednosti koje proističu iz promene atributa odmeravanja prilikom prelaska na IFRS 9.

Obelodanjivanja navedena u ovom paragrafu ne moraju da se vrše nakon godišnjeg izveštajnog perioda u kom entitet primenjuje zahteve u pogledu klasifikacije i odmeravanja finansijskih sredstava iz IFRS 9.

42M Kada se primenjuje zahtev iz paragrafa 42K, entitet treba da obelodani sledeće za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su reklasifikovane tako da se odmeravaju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti i, ako se radi o finansijskim sredstvima, koja su reklasifikovana iz fer vrednosti kroz bilans uspeha tako da se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, kao posledica prelaska na IFRS 9:

(a) fer vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza na kraju izveštajnog perioda; i

(b) fer vrednost dobitka ili gubitka koji bi bio priznat u bilansu uspeha ili ostalom ukupnom rezultatu tokom izveštajnog perioda ako finansijska sredstva ili finansijske obaveze ne bi bile reklasifikovane.

Obelodanjivanja u ovom paragrafu ne moraju da se vrše nakon godišnjeg izveštajnog perioda u kom entitet prvi put primenjuje zahteve koji se odnose na klasifikaciju i odmeravanje finansijskih sredstava u IFRS 9.

42N Kada ispunjava zahtev iz paragrafa 42K, entitet treba da obelodani sledeće za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su reklasifikovane iz kategorije fer vrednosti kroz bilans uspeha kao posledica prelaska na IFRS 9;

(a) efektivna kamatna stopa utvrđena na datum početka primene; i

(b) priznati prihod ili rashod od kamate.

Ako entitet tretira fer vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze kao novu bruto knjigovodstvenu vrednost na datum početka primene (pogledati paragraf 7.2.11 IFRS 9), obelodanjivanja navedena u ovom paragrafu treba da se vrše za svaki izveštajni period sve do prestanka priznavanja. U suprotnom, obelodanjivanja u ovom stavu ne moraju da se vrše nakon godišnjeg perioda izveštavanja u kojem entitet na početku primenjuje zahteve klasifikacije i odmeravanja za finansijska sredstva u IFRS 9.

42O Kada entitet prezentuje obelodanjivanja navedena u paragrafima 42K-42N, ova obelodanjivanja i obelodanjivanja iz paragrafa 25 ovog IFRS, moraju da dozvole usklađivanje između:

(a) kategorija odmeravanja prezentovanih u skladu sa IAS 39 i IFRS 9; i

(b) klase finansijskog instrumenta na datum početka primene.

42P Na dan početka primene Odeljka 5.5 IFRS 9, od entiteta se zahteva obelodanjivanje informacija koje bi dozvolile usklađivanje završnih rezervisanja za umanjenje vrednosti u skladu sa IAS 39 i rezervisanjima u skladu sa IAS 37 za početna rezervisanja za otpis gubitaka utvrđena u skladu sa IFRS 9. Za finansijska sredstva ovo obelodanjivanje će biti obezbeđeno od strane odgovarajućih kategorija finansijskih sredstava u skladu sa IAS 39 i IFRS 9 i pokazaće odvojeno efekat promena u kategoriji odmeravanja na rezervisanja za gubitke na taj datum.

42Lj U izveštajnom periodu koji uključuje datum početka primene IFRS 9, od entiteta se ne zahteva da se obelodanjuju iznosi stavki koje bi bile iskazane u skladu sa zahtevima za klasifikaciju i odmeravanje (koji uključuju zahteve vezane za odmeravanje amortizovane vrednosti finansijskih sredstava i umanjenja vrednosti u Odeljcima 5.4 i 5.5 IFRS 9) iz standarda:

(a) IFRS 9 za prethodne periode; i

(b) IAS 39 za tekući period.

42R U skladu sa paragrafom 7.2.4 IFRS 9, ako je neizvodljivo (kako je definisano u IAS 8) da na datum početka primene IFRS 9 entitet proceni modifikovanu vremensku vrednost elementa novca u skladu sa paragrafima B4.1.9B - B4.1.9D IFRS 9 na osnovu činjenica i okolnosti koje su postojale prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva, entitet treba da proceni karakteristike ugovorenih novčanih tokova tog finansijskog sredstva na osnovu činjenica i okolnosti koje su postojale prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva bez uzimanja u obzir uslova koji se odnose na modifikaciju vremenske vrednosti novčanog elementa u paragrafima B4.1.9B - B4.1.9D IFRS 9. Entitet obelodanjuje knjigovodstvenu vrednost na datum izveštavanja za finansijska sredstva čije su karakteristike ugovorenih novčanih tokova procenjene na osnovu činjenica i okolnosti koje su postojale prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva bez uzimanja u obzir zahteva vezanih za modifikaciju vremenske vrednosti novčanog elementa u paragrafima B4.1.9B - B4.1.9D IFRS 9 dok ne prestane priznavanje tih finansijskih sredstava.

42S U skladu sa paragrafom 7.2.5 IFRS 9, ako je neizvodljivo (kako je definisano u IAS 8) da na datum početka primene IFRS 9 entitet proceni fer vrednost plaćanja unapred u skladu sa paragrafima B4.1.12 (c) IFRS 9, na osnovu činjenica i okolnosti koje su postojale prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva, entitet treba da proceni karakteristike ugovorenih novčanih tokova tog finansijskog sredstva na osnovu činjenica i okolnosti koje su postojale prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva bez uzimanja u obzir izuzetka za karakteristike plaćanja unapred u paragrafu B4.1.12 IFRS 9. Entitet obelodanjuje knjigovodstvenu vrednost na datum izveštavanja za finansijska sredstva čije su karakteristike ugovorenih novčanih tokova procenjene na osnovu činjenica i okolnosti koje su postojale prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva bez uzimanja u obzir izuzetka za karakteristike plaćanja unapred u paragrafu B4.1.12 IFRS 9 dok ne prestane priznavanje tih finansijskih sredstava.

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe

43 Entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju 1. januara 2007. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

44 Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2006. godine, on ne mora da prezentuje uporedne informacije za obelodanjivanja koja zahtevaju paragrafi 31-42 o prirodi i stepenu rizika koji potiču od finansijskih instrumenata.

44A Objavljivanjem IAS 1 (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Pored toga, njime su izmenjeni paragrafi 20, 21, 23(c) i (d) i B5 Priloga B. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje period koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.

44B U IFRS 3 (revidiranom 2008. godine) je izbrisan paragraf 3(c). Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IFRS 3 (revidiran 2008. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmenu za taj raniji period. Međutim, izmena se ne primenjuje na potencijalnu naknadu koja proističe iz poslovne kombinacije za koju datum sticanja prethodi primeni IFRS 3 (revidiran 2008. godine). Umesto toga, entitet računovodstveno obuhvata takvu naknadu u skladu sa paragrafima 65A-65E u IFRS 3 (revidiran 2010. godine).

44C Entitet primenjuje izmene date u paragrafu 3 za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje Instrumenti sa pravom ponovne prodaje emitentu i obaveze nastali tokom likvidacije (izmene IAS 32 i IAS 1), objavljene u februaru 2008. godine, za raniji period, treba da primeni i izmene paragrafa 3 za taj raniji period.

44D Paragraf 3(a) je izmenjen u okviru Poboljšanja IFRS objavljena u maju 2008. godine. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu i za taj raniji period primenjuje i izmene paragrafa 1 standarda IAS 28, paragrafa 1 standarda IAS 31 i paragrafa 4 standarda IAS 32, objavljene u maju 2008. godine. Entitetu je dozvoljeno da izmene primeni prospektivno.

44E [Brisan]

44F [Brisan]

44G Objavljivanjem Poboljšanja obelodanjivanja o finansijskim instrumentima (Izmene IFRS 7) u martu 2009. godine, izmenjeni su paragrafi 27, 39 i B11 i dodati paragrafi 27A, 27B, B10A i B11A-B11F. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Entitet nije obavezan da obezbedi obelodanjivanja zahtevana izmenama za:

(a) bilo koji godišnji period ili međuperiod, uključujući i izveštaj o finansijskoj poziciji, prezentovan u okviru godišnjeg uporednog perioda koji se završava pre 31. decembra 2009. godine, ili

(b) bilo koji izveštaj o finansijskoj poziciji na datum najranijeg uporednog perioda za datum koji počinje pre 31. decembra 2009. godine.

Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.1

44H-44J [Brisan]

44K Paragraf 44B je izmenjen u okviru Poboljšanja IFRS objavljenih u maju 2010. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2010. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena.

44L Dodat je paragraf 32A i paragrafi 34 i 36-38 su izmenjeni u okviru Poboljšanja IFRS, objavljenih u maju 2010. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2011. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.

44M Objavljivanjem Obelodanjivanja-Prenosi finansijskih sredstava (Izmene IFRS 7), u oktobru 2010. godine, obrisan je paragraf 13 i dodati su paragrafi 42A-42H i B29-B39. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2011. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu. Entitet nije obavezan da obezbedi obelodanjivanja zahtevana tim izmenama za prezentovane periode koji počinju pre datuma početne primene tih izmena.

44N [Brisan]

44O Objavljivanjem IFRS 10 i IFRS 11 Zajednički aranžmani, u maju 2011. godine, izmenjen je paragraf 3. Entitet treba da primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 10 i IFRS 11.

44P Objavljivanjem IFRS 13 u maju 2011. godine izmenjeni su paragrafi 3, 28 i 29 i Prilog A, a obrisani su paragrafi 27-27B. Entitet treba da primenjuje te izmene kada primenjuje IFRS 13.

44Lj Objavljivanjem Prezentacije stavki u ostalom ukupnom rezultatu (izmene IAS 1), u junu 2011. godine, izmenjen je paragraf 27B. Entitet treba da primenjuje te izmene u primeni IAS 1 sa izmenama iz juna 2011. godine.

44R Objavljivanjem Obelodanjivanja-Prebijanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (Izmene IAS 7), u decembru 2011. godine, dodati su paragrafi 13A-13F i B40-B53. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2013. godine ili kasnije. Entitet obezbeđuje retrospektivno obelodanjivanja zahtevana ovim izmenama.

44S-44NJ [Brisan]

44Dž Objavljivanjem Investicionih entiteta (Izmene standarda IFRS 10, IFRS 12 i IAS 27) u oktobru 2012. godine, izmenjen je paragraf 3. Entitet treba da primenjuje ovu izmenu za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2014. i kasnije. Ranija primena Investicionih entiteta je dozvoljena. Ako entitet ranije primenjuje ove izmene, tada takođe treba da primenjuje i sve izmene uključene u Investicione entitete u isto vreme.

44Ѕ [Brisan]

44Z Objavljivanjem IFRS 9 u julu 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 2-5, 8-11, 14, 20, 28-30, 36, 42C-42E, Prilog A i paragrafi B1, B5, B9, B10, B22 i B27, obrisani su paragrafi 12, 12A, 16, 22-24, 37, 44E, 44F, 44H-44J, 44N, 44S-44Nj, 44Z, B4 i Prilog D, a dodati paragrafi 5A, 10A, 11A, 11B, 12B-12D, 16A, 20A, 21A-21D, 22A-22C, 23A-23F, 24A-24G, 35A-35N, 42I-42S, 44ЅA i B8A-B8J. Entitet treba da primenjuje ove izmene kada primenjuje IFRS 9. Ove izmene ne treba da se primenjuju na uporedne informacije koje se pripremaju za periode pre datuma početka primene IFRS 9.

_________
1 Objavljivanjem Ograničenog izuzeća za uporedna obelodanjivanja iz IFRS 7 za entitete koji primenjuju IFRS prvi put (Izmene IFRS 1) u januaru 2010. godine, izmenjen je paragraf 44G. Odbor je izmenio paragraf 44G u cilju pojašnjenja svojih zaključaka i planiranog prelaska za Poboljšanja obelodanjivanja o finansijskim instrumentima (Izmene IFRS 7).

44ZA U skladu sa paragrafom 7.1.2 IFRS 9, za godišnje izveštajne periode pre 1. januara 2018. godine, entitet može da odabere da ranije primenjuje samo zahteve za prezentaciju dobitaka i gubitaka za finansijske obaveze označene po fer vrednosti kroz bilans uspeha u paragrafima 5.7.1 (c), 5.7.7-5.7.9, 7.2.14 i B5.7.5-B5.7.20 IFRS 9 bez primene ostalih zahteva iz IFRS 9. Ako se entitet odluči da primeni samo ove paragrafe iz IFRS 9, on treba da obelodani tu činjenicu a na redovnoj osnovi vrši povezana obelodanjivanja koja su navedena u paragrafima 10-11 ovog IFRS (u skladu sa IFRS 9 (2010)).

44AA Objavljivanjem Ciklusa godišnjih poboljšanja 2012-2014, u septembru 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 44R i B30, i dodat je paragraf B30A. Entitet treba da primenjuje ove izmene retrospektivno u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške za godišnje periode koji počinju 1. januara 2016. godine ili kasnije, osim što entitet ne mora da primenjuje izmene paragrafa B30 i B30A za bilo koji prezentovani period koji počinje pre godišnjeg perioda za koji entitet prvo primenjuje te izmene. Ranija primena izmenjenih paragrafa 44R, B30 i B30A je dozvoljena. Ako entitet primeni ovu izmenu za neki raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

44BB Objavljivanjem Inicijative za obelodanjivanje (Izmene IAS 1), u decembru 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 21 i B5. Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju na dan 1. januar 2016. i kasnije. Ranija primena ovih izmena je dozvoljena.

44CC Objavljivanjem standarda IFRS 16 Lizing, u januaru 2016. godine, izmenjeni su paragrafi 29 i B11D. Entitet treba da primenjuje tu izmenu kada primenjuje IFRS 16.

44DD [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

Povlačenje IAS 30

45 Ovaj IFRS zamenjuje IAS 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija.

Prilog A

DEFINICIJE

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

kreditni rizik	Rizik da će jedna strana u finansijskom instrumentu neispunjenjem svoje obaveze prouzrokovati finansijski gubitak druge strane.
stopa za ocenjivanje kreditnog rizika	Ocenjivanje kreditnog rizika na osnovu rizika od neispunjenja obaveza po finansijskom instrumentu.
valutni rizik	Rizik od fluktuiranja fer vrednosti ili budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta usled promene deviznog kursa.
rizik od kamatne stope	Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih kamatnih stopa.
rizik likvidnosti	Rizik da entitet može da ima teškoće u ispunjenju obaveza povezanih sa finansijskim obavezama koje se izmiruju u gotovini ili davanjem drugog finansijskog sredstva.
obaveze po osnovu kredita	Obaveze po kreditima su finansijske obaveze, osim kratkoročnih obaveza prema dobavljačima, koje imaju uobičajene kreditne uslove.
tržišni rizik	Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih cena. Tržišni rizik se sastoji od tri vrste rizika: valutnog rizika, rizika kamatne stope i drugih rizika od promene cene.
drugi rizik od promene cene	Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati zbog promena tržišnih cena (koje nisu one koje nastaju od rizika kamatne stope ili valutnog rizika), bilo da su te promene prouzrokovane faktorima specifičnim za pojedinačni finansijski instrument ili njegovog emitenta, ili da faktori utiču na sve slične finansijske instrumente kojima se trguje na tržištu.
kome je isteklo dospeće	Finansijskom sredstvu je isteklo dospeće kada suprotna strana ne izvrši plaćanje kada je ono dospelo prema ugovoru.

Sledeći termini su definisani u paragrafu 11 IAS 32, paragrafu 9 IAS 39, Prilogu A IFRS 9 ili prilogu A IFRS 13 i koriste se u ovom IFRS sa značenjem određenim u IAS 32 i IAS 39.

• amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze

• ugovorna sredstva

• kreditno obezvređena finansijska sredstva

• prestanak priznavanja

• derivat

• dividende

• metod efektivne kamate

• instrument kapitala

• očekivani kreditni gubici

• fer vrednost

• finansijsko sredstvo

• ugovor o finansijskoj garanciji

• finansijski instrument

• finansijska obaveza

• finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha

• predviđena transakcija

• bruto knjigovodstvena vrednost finansijskog sredstva

• instrument hedžinga

• držanje radi prodaje

• dobitak ili gubitak po osnovu umanjenja vrednosti

• rezervisanje za gubitke

• kome je isteklo dospeće

• kupljeno ili stvoreno kreditno obezvređeno finansijsko sredstvo

• datum reklasifikacije

• redovan način kupovine ili prodaje

Prilog B

UPUTSTVO ZA PRIMENU

Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.

Grupe finansijskih sredstava i stepen obelodanjivanja
(paragraf 6)

B1 Paragraf 6 zahteva od entiteta da grupiše finansijske instrumente u grupe koje odgovaraju prirodi informacija koje se obelodanjuju uzimajući u obzir karakteristike tih finansijskih instrumenata. Grupe opisane u paragrafu 6 određuje entitet i one se, na taj način, razlikuju od kategorija finansijskih instrumenata navedenih u IFRS 9 (koji određuje kako se finansijski instrumenti odmeravaju i koje promene fer vrednosti se priznaju).

B2 Prilikom određivanja grupe finansijskog instrumenta, entitet, kao minimum:

(a) pravi razliku između instrumenata koji se odmeravaju prema amortizovanoj vrednosti i onih koji se odmeravaju po fer vrednosti;

(b) tretira kao posebnu grupu ili grupe one finansijske instrumente koji su van delokruga ovog IFRS.

B3 Entitet odlučuje, u svetlu pravih okolnosti, koliko detalja obezbeđuje da bi zadovoljio zahteve ovog IFRS, u kojoj meri ističe različite aspekte zahteva i kako zbirno prikazuje informacije da bi predstavio celokupnu sliku bez spajanja informacija sa različitim karakteristikama. Neophodno je pronaći ravnotežu između toga da se finansijski izveštaji opterete sa previše detalja koji neće pomoći korisni cima finansijskih izveštaja i koji će sakriti važne informacije (kao posledica previše sakupljenih detalja). Na primer, entitet ne treba da prikrije važnu informaciju time što će je uključiti među veliki broj beznačajnih detalja. Slično, entitet ne obelodanjuje informacije čiji je stepen agregiranja takav da prikriva važne razlike između pojedinačnih transakcija i rizika u vezi sa njima.

B4 [Brisan]

Druga obelodanjivanja - računovodstvene politike (paragraf 21)

B5 U paragrafu 21 se zahteva obelodanjivanje osnove (ili osnova) za odmeravanje korišćene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja i drugih računovodstvenih politika koje su korišćene i koje su relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja. Za finansijske instrumente, takvo obelodanjivanje može da obuhvati:

(a) za finansijske obaveze označene po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

(i) prirodu finansijskih obaveza koje je entitet označio po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(ii) kriterijume za takvo označavanje finansijskih obaveza posle početnog priznavanja; i

(iii) kako je entitet zadovoljio uslove iz paragrafa 4.2.2 IFRS 9 za takvo označavanje.

(aa) za finansijska sredstva označena kao odmerena po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

(i) vrstu finansijskih sredstava koje je entitet označio kao odmerena po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(ii) kako je entitet ispunio kriterijume iz paragrafa 4.1.5 IFRS 9 za takvo označavanje.

(b) [brisan]

(c) da li se redovne kupovine i prodaje finansijskih sredstava obračunavaju na datum transakcije ili na datum izmirenja (videti paragraf 3.1.2 IFRS 9)

(d) [brisan]

(e) kako se određuju neto dobici ili gubici od svake kategorije finansijskih instrumenata (videti paragraf 20(a)), na primer, da li neto dobici ili neto gubici od stavki po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju prihode od kamata ili dividendi.

(f) [brisan]

(g) [brisan]

Paragraf 122 IAS 1 (revidiranog 2007. godine) takođe zahteva od entiteta da obelodani, zajedno sa značajnim računovodstvenim politikama ili u drugim napomenama, objašnjenja, osim onih koja obuhvataju procene, rukovodstva tokom procesa primene računovodstvenih politika entiteta, kao i onih rasuđivanja koja su imala najznačajniji uticaj na iznose priznate u finansijskim izveštajima.

Priroda i stepen rizika koji potiče od finansijskih instrumenata
(paragrafi od 31 do 42)

B6 Obelodanjivanja koja se zahtevaju u paragrafima 31-42 se daju ili u finansijskim izveštajima ili su sadržana u upućivanjima finansijskih izveštaja na druge pojmove u drugom izveštaju, kao što je izveštaj rukovodstva ili izveštaj o riziku, koji je dostupan korisnicima finansijskih izveštaja pod istim uslovima i u isto vreme kao i finansijski izveštaji. Bez informacija sadržanih u upućivanju na drugi izveštaj, finansijski izveštaji bi bili nepotpuni.

Kvantitativna obelodanjivanja (paragraf 34)

B7 U paragrafu 34(a) se zahteva obelodanjivanje kratkog prikaza kvantitativnih podataka o izloženosti rizicima određenog entiteta na osnovu informacija koje su date interno ključnom rukovodstvu entiteta. Kada entitet koristi nekoliko metoda za upravljanje izloženošću riziku, taj entitet obelodanjuje informaciju koristeći metod ili metode koji daju najrelevantnije i najpouzdanije informacije. U IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške se razmatraju relevantnost i pouzdanost.

B8 U paragrafu 34(c) se zahtevaju obelodanjivanja o koncentracijama rizika. Koncentracije rizika se javljaju zbog finansijskih instrumenata koji imaju slične karakteristike i na koje slično utiču promene ekonomskih i drugih uslova. Utvrđivanje koncentracija rizika zahteva da se prilikom rasuđivanja uzimaju u obzir okolnosti u entitetu. Obelodanjivanja o koncentracijama rizika obuhvataju:

(a) opis toga kako rukovodstvo određuje koncentracije;

(b) opis zajedničkih karakteristika koje utvrđuju svaku koncentraciju (na primer, suprotne strane, geografska oblast, valuta ili tržište); i

Prakse upravljanja kreditnim rizikom (paragrafi 35F-35G)

B8A Paragraf 35F (b) zahteva obelodanjivanje informacija o tome kako je entitet definisao neispunjavanje ugovornih obaveza za različite finansijske instrumente i razloge za odabir tih definicija. U skladu sa paragrafom 5.5.9 IFRS 9, određivanje da li treba da se priznaju očekivani gubici za celo trajanje kredita zasniva se na povećanju rizika od neispunjenja ugovornih obaveza posle početnog priznavanja. Informacije o definicijama za neispunjavanje ugovornih obaveza koje primenjuje entitet, a koje će pomoći korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju kako je entitet primenio zahteve koji se tiču očekivanih kreditnih gubitaka iz IFRS 9 mogu da uključuju:

(a) kvalitativne i kvantitativne faktore koji se uzimaju u obzir prilikom definisanja neispunjavanja ugovornih obaveza;

(b) da li su različite definicije primenjene na različite vrste finansijskih instrumenata; i

(c) pretpostavke o "stopi izlečenja" (to jest, o broju finansijskih sredstava koja ponovo steknu funkcionalan status) nakon što je došlo do neispunjavanja ugovornih obaveza za finansijsko sredstvo.

B8B U cilju pružanja pomoći korisnicima finansijskih izveštaja pri vrednovanju entitetovih politika restrukturiranja i modifikacije, paragraf 35F(f)(ii) zahteva obelodanjivanje informacija o tome kako entitet nadzire obim u kom su rezervisanja za gubitke od finansijskih sredstava, koja su prethodno obelodanjena u skladu sa paragrafom 35F(f)(i), naknadno obelodanjena po iznosu jednakom očekivanim kreditnim gubicima za celo trajanje kredita u skladu sa paragrafom 5.5.3 IFRS 9. Kvantitativne informacije koje će pomoći korisnicima u razumevanju naknadnog povećanja kreditnog rizika modifikovanih finansijskih sredstava mogu da uključuju informacije o modifikovanim finansijskim sredstvima koja ispunjavaju kriterijume iz paragrafa 35F(f)(i) za koje je rezervisanje za gubitke vraćeno na odmeravanje po iznosu jednakom očekivanim kreditnim gubicima za celo trajanje kredita (to jest, stopa pogoršanja).

B8C Paragraf 35G(a) zahteva obelodanjivanje informacija o osnovama za inpute i pretpostavke, i o tehnikama procene koje su korišćene za primenu zahteva u vezi sa umanjenjem vrednosti iz IFRS 9. Pretpostavke i inputi entiteta koji se koriste za odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka ili određivanje obima povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja mogu da uključuju informacije dobijene iz internih istorijskih informacija ili izveštaja o ocenjivanju i pretpostavke o očekivanom veku trajanja finansijskih instrumenata i vremenu prodaje kolaterala.

Promena rezervisanja za gubitke (paragraf 35H)

B8D U skladu sa paragrafom 35H, od entiteta se zahteva da objasni razloge za promene rezervisanja za gubitke tokom perioda. Pored usklađivanja između početnog i završnog salda rezervisanja za gubitke, može biti neophodno da se uključi i narativno objašnjenje promena. Ovo narativno objašnjenje može da sadrži analizu razloga za promene rezervisanja za gubitke tokom perioda, uključujući:

(a) sastav portfelja;

(b) količinu finansijskih instrumenata koji su pribavljeni ili stvoreni; i

B8E Za obaveze po osnovu kredita i ugovore o finansijskim garancijama, rezervisanje za gubitke se priznaje kao rezervisanje. Entitet treba da obelodani informacije o promenama rezervisanja za gubitke za finansijska sredstva odvojeno od onih za obaveze po osnovu kredita i ugovore o finansijskim garancijama. Međutim, ako finansijski instrument uključuje i komponentu kredita (to jest, finansijsko sredstvo) i nepovučenu obavezu (to jest obavezu po osnovu kredita) i entitet ne može odvojeno da identifikuje očekivane kreditne gubitke komponente kredita od onih za komponente finansijskog sredstva, očekivani kreditni gubici za obaveze po osnovu kredita treba da se priznaju zajedno sa rezervisanjem za gubitke za finansijska sredstva. U meri u kojoj kombinovani očekivani gubici po osnovu kredita premašuju bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva, očekivani kreditni gubici treba da se priznaju kao rezervisanja.

Kolateral (paragraf 35K)

B8F Paragraf 35K zahteva obelodanjivanje informacija koje će korisnicima finansijskih izveštaja omogućiti razumevanje efekta kolaterala i drugih povećanja kreditnog boniteta koji proističu iz očekivanih kreditnih gubitaka. Od entiteta se ne zahteva obelodanjivanje informacija o fer vrednosti kolaterala i drugih povećanja kreditnog boniteta, niti se zahteva kvantifikovanje tačne vrednosti kolaterala koji je uključen u izračunavanje očekivanih kreditnih gubitaka (to jest, gubitak usled neispunjenja ugovornih obaveza).

B8G Narativni opis kolaterala i njegovog efekta na iznos očekivanih kreditnih gubitaka mogu uključivati informacije o:

(a) glavnim vrstama kolaterala koji se drže kao obezbeđenje i drugim povećanjima kreditnog boniteta (primeri za potonje su garancije, kreditni derivati i sporazumi o poravnanju koji se ne kvalifikuju za prebijanje u skladu sa IAS 32);

(b) obimu kolaterala koji se drži i drugim povećanjima kreditnog boniteta i njegovom značaju u smislu rezervisanja za gubitak;

(d) glavnim tipovima strana u ugovorima o kolateralima i drugim povećanjima kreditnog boniteta i njihovoj kreditnoj sposobnosti; i

(e) informacije o koncentraciji rizika unutar kolaterala i drugih povećanja kreditnog boniteta.

Izloženost kreditnom riziku (paragrafi 35M-35N)

B8H Paragraf 35M zahteva obelodanjivanje informacija o izloženosti kreditnom riziku entiteta i o značajnim koncentracijama kreditnog rizika na datum izveštavanja. Koncentracija kreditnog rizika postoji kada se jedan broj ugovornih strana nalazi u istoj geografskoj oblasti ili se bavi sličnim aktivnostima i imaju slične ekonomske karakteristike koje bi imale za posledicu da na njihovu sposobnost da ispune ugovorne obaveze u sličnoj meri utiču promene u ekonomskim ili drugim uslovima. Entitet treba da obezbedi informacije koje korisnicima finansijskih izveštaja omogućavaju da razumeju da li postoje grupe ili portfelji finansijskih instrumenata sa posebnim karakteristikama koje mogu da utiču na značajan deo te grupe finansijskih instrumenata, kao što je koncentracija na određene rizike. To bi moglo da uključi, na primer, grupisanje kredita prema vrednosti, ili koncentrisanje na osnovu geografske oblasti, privredne grane ili vrste entiteta koji emituje akcije.

B8J Ako je entitet odmeravao očekivane kreditne gubitke na kolektivnoj osnovi, entitet možda neće biti u stanju da alocira bruto knjigovodstvenu vrednost pojedinačnih finansijskih sredstava ili izloženost kreditnom riziku obaveza po osnovu kredita i ugovore o finansijskim garancijama na stope za ocenjivanje kreditnog rizika za koje se priznaju kreditni gubici za čitav vek trajanja kredita. U tom slučaju entitet treba da primenjuje zahteve iz paragrafa 35M na one finansijske instrumente koji mogu direktno da se alociraju na stopu za ocenjivanje kreditnog rizika i da zasebno obelodani bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskih instrumenata za koje su kreditni gubici za čitav vek trajanja kredita odmereni na kolektivnoj osnovi.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku (paragraf 36(a))

B9 U paragrafima 35K(a) i 36(a) se zahteva obelodanjivanje iznosa koji najbolje predstavlja maksimalnu izloženost entiteta kreditnom riziku. Za finansijsko sredstvo, ovo je obično bruto knjigovodstvena vrednost, neto od:

(a) svih prebijenih iznosa u skladu sa IAS 32; i

(b) svih rezervisanja za gubitke priznatih u skladu sa IFRS 9.

B10 Aktivnosti koje uzrokuju kreditni rizik i sa njima u vezi maksimalna izloženost kreditnom riziku obuhvataju, ali nisu ograničene na:

(a) garantovanje kredita kupcima i plasiranje depozita u drugim entitetima. U ovim slučajevima, maksimalna izloženost kreditnom riziku je knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava sa njima u vezi;

(b) sklapanje derivatnih ugovora, na primer deviznih ugovora, svopova kamatnih stopa i kreditnih derivata. Kada se rezultujuće sredstvo odmerava po fer vrednosti, maksimalna izloženost kreditnom riziku na kraju izveštajnog perioda će biti jednaka knjigovodstvenoj vrednosti.

(c) jemstvo finansijskih garancija. U ovom slučaju, maksimalna izloženost kreditnom riziku je maksimalan iznos koji bi entitet mogao da plati ako se garancija aktivira, a koji bi mogao da bude značajno viši od iznosa priznatog kao obaveza.

(d) stvaranje saglasnosti za odobravanje kredita po navedenoj stopi koja je neopoziva tokom trajanja olakšice ili je opoziva samo kao odgovor na materijalno značajnu štetnu promenu. Ako emitent ne može da izmiri obavezu po kreditu neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, maksimalna kreditna izloženost je pun iznos obaveze. Ovo je zato što je neizvesno da li iznos bilo kog nepovučenog dela može da se povuče u budućnosti. Ovo može biti značajno više od iznosa priznatog kao obaveza.

Kvantitativna obelodanjivanja za rizik likvidnosti
(paragrafi 34(a) i 39(a) i (b))

B10A U skladu sa paragrafom 34(a) entitet obelodanjuje sažete kvantitativne podatke o svojoj izloženosti riziku likvidnosti na osnovu informacija interno dostavljenim ključnom rukovodstvu. Entitet objašnjava kako su ti podaci utvrđeni. U slučaju da odliv gotovine (ili drugog finansijskog sredstva) koji je uključen u te podatke može ili:

(a) da se dogodi značajno ranije nego što to ukazuju podaci, ili

(b) bi mogao da bude u značajno drugačijem iznosu od onog na koji ukazuju podaci (npr. za derivat koji je prikazan u podacima po neto osnovi izmirenja, ali za koji druga ugovorna strana ima opciju da zahteva izmirenje na bruto osnovi),

entitet tu činjenicu obelodanjuje i pruža kvantitativne informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da ocene razmere tog rizika, sem kada su te informacije uključene u analize ugovornih dospeća iz paragrafa 39(a) ili (b).

B11 Prilikom pripreme analize dospeća koje zahteva paragraf 39(a) i (b), entitet koristi rasuđivanje radi određivanja odgovarajućeg broja vremenskih ograničenja. Na primer, entitet bi mogao da odredi da su sledeća vremenska ograničenja odgovarajuća:

(a) kraće od jednog meseca;

(b) kasnije od jednog meseca i ne kasnije od tri meseca;

(d) duže od jedne godine, kraće od pet godina.

B11A Pri ispunjavanju zahteva iz paragrafa 39(a) i (b), entitet ne odvaja ugrađen derivat od hibridnog (kombinovanog) finansijskog instrumenta. Za takav instrument entitet primenjuje paragraf 39(a).

B11B Paragraf 39(a) zahteva da entitet obelodani kvantitativnu analizu dospeća za derivatne finansijske obaveze koja prikazuje preostala ugovorna dospeća, ako su ugovorna dospeća od suštinskog značaja za razumevanje vremenske dinamike tokova gotovine. Na primer, to je slučaj za:

(a) kamatne svopove sa preostalim periodom do dospeća od pet godina kod hedžinga tokova gotovine za finansijsko sredstvo ili obavezu sa varijabilnom stopom;

(b) sve odobrene neiskorišćene kredite.

B11C Paragraf 39(a) i (b) zahteva da entitet obelodani kvantitativnu analizu dospeća za finansijske obaveze koja prikazuje preostala ugovorna dospeća za neke finansijske obaveze. U ovom obelodanjivanju:

(a) kada suprotna strana može da odabere kada da isplati iznos, obaveza se dodeljuje najranijem datumu kada se od entiteta može tražiti da ga plati. Na primer, finansijske obaveze za koje se može tražiti od entiteta da ih isplati po viđenju (na primer, depozit po viđenju) se uključuju u najraniji vremenski raspon;

(b) kada je entitet angažovan da obezbedi dostupne iznose u ratama, svaka rata se raspoređuje na najraniji period u kom se može zahtevati od entiteta da izvrši plaćanje. Na primer, nepovučena obaveza po kreditu se uključuje u vremenski raspon u kom je najraniji datum kada se obaveza može podići;

(c) za ugovore o izdatim finansijskim garancijama, maksimalni iznos garancije se dodeljuje najranijem periodu u kome garancija može biti aktivirana.

B11D Ugovorni iznosi koji se obelodanjuju u analizi dospeća, u skladu sa zahtevima iz paragrafa 39(a) i (b), su ugovorno diskontovani tokovi gotovine, na primer:

(a) bruto obaveze po osnovu lizinga (pre oduzimanja finansijskih opterećenja);

(b) cene određene u forvard ugovorima za kupovinu finansijskih sredstava za gotovinu;

(c) neto iznosi svopova kamatnih stopa sa fluktuirajućim plaćanjem i fiksnim primanjem koji se zamenjuju za neto tokove gotovine;

(d) ugovorni iznosi koji treba da se razmene u derivatnom finansijskom instrumentu (na primer, svop valuta) za koje su razmenjeni bruto tokovi gotovine; i

(e) bruto vrednost odobrenih neiskorišćenih kredita.

Takvi nediskontovani tokovi gotovine se razlikuju od iznosa uključenih u izveštaj o finansijskoj poziciji zato što se iznos u tom izveštaju zasniva na diskontovanim tokovima gotovine. Kada iznos koji treba da se plati nije fiksan, iznos koji se obelodanjuje treba da se odredi prema uslovima koji postoje na kraju izveštajnog perioda. Na primer, kada iznos koji treba da se plati varira sa promenama u indeksu, iznos koji se obelodanjuje može da se zasniva na nivou indeksa na kraju perioda.

B11E Paragraf 39(c) zahteva da entitet obelodani način upravljanja rizikom likvidnosti koji je svojstven stavkama obelodanjenim u kvantitativnim obelodanjivanjima zahtevanim u skladu sa paragrafom 39(a) i (b). Entitet obelodanjuje analizu dospeća finansijskih sredstava koja drži za upravljanje rizikom likvidnosti (npr. finansijska sredstva koja su lako utrživa ili od kojih se očekuje da generišu prilive gotovine za pokrivanje odliva gotovine za finansijske obaveze), ako su te informacije potrebne da omoguće korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da ocene prirodu i razmere rizika likvidnosti.

B11F Drugi faktori koje entitet može da uzme u obzir za obelodanjivanja zahtevana paragrafom 39(c) uključuju, ali nisu ograničeni na to da li entitet:

(a) ima odobrene neiskorišćene zajmovne aranžmane (npr. komercijalne zapise) ili druge izvore finansiranja (npr. neiskorišćene odobrene zajmove) koje može da povuče za namirenje potreba likvidnosti;

(b) ima depozite u centralnim bankama kojim može da namiri potrebe likvidnosti;

(d) ima značajne koncentracije rizika likvidnosti bilo u svojim sredstvima ili u izvorima finansiranja;

(e) ima ustanovljene procese interne kontrole i planove za upravljanje rizikom likvidnosti u neredovnim situacijama;

(f) ima instrumente koji imaju uslove ubrzane otplate (npr. usled pogoršanja kreditnog rejtinga entiteta);

(g) ima instrumente koji mogu da zahtevaju polaganje kolaterala (npr. pozivi za doplatu kod derivata);

(h) ima instrumente koji dozvoljavaju entitetu da bira između izmirenja finansijske obaveze u gotovini (ili davanjem drugog finansijskog sredstva) ili predajom sopstvenih akcija; ili

(i) ima instrumente koji su predmet master sporazuma o poravnanju.

B12-B16 [Brisan]

Tržišni rizik - analiza osetljivosti (paragrafi 40 i 41)

B17 U paragrafu 40(a) se zahteva analiza osetljivosti za svaku vrstu tržišnog rizika kom je entitet izložen. U skladu sa paragrafom B3, entitet odlučuje kako zbirno prikazuje informacije za prikazivanje celokupne slike bez kombinovanja informacija sa različitim izloženostima rizicima iz značajno različitih ekonomskih okruženja. Na primer:

(a) entitet koje posluje finansijskim instrumentima bi mogao da obelodani ovu informaciju zasebno za finansijske instrumente koji se drže radi trgovanja i za finansijske instrumente koji se ne drže radi trgovanja;

(b) entitet ne bi zbirno prikazivao informacije o svojoj izloženosti tržišnim rizicima iz oblasti sa hiperinflacijom zajedno sa svojom izloženošću istim tržišnim rizicima iz oblasti sa veoma niskom inflacijom.

Ako entitet ima izloženost samo jednoj vrsti tržišnog rizika u samo jednom ekonomskom okruženju, on ne prikazuje ove pojedinačne informacije.

B18 U paragrafu 40(a) se zahteva da analiza osetljivosti prikaže efekat na dobitak ili gubitak i kapital opravdano mogućih promena relevantnih varijabli rizika (na primer, prevladavajuće tržišne kamatne stope, devizni kursevi, cene kapitala ili cene robe). U svrhu ovoga:

(a) od entiteta se ne zahteva da određuju koji bi bio dobitak ili gubitak za taj period da su relevantne varijable rizika bile drugačije. Umesto toga, entiteti obelodanjuju efekat na dobitak ili gubitak i kapital na kraju izveštajnog perioda pretpostavljajući da se opravdano moguća promena relevantne varijable rizika dogodila na kraju izveštajnog perioda i da je ona primenjivana na izloženosti riziku koji su postojali na taj datum. Na primer, ako entitet ima obavezu sa fluktuirajućom stopom na kraju godine, entitet bi obelodanilo efekat na dobitak ili gubitak (to jest, troškove kamate) za tekuću godinu ako su kamatne stope varirale u opravdano mogućim iznosima;

(b) od entiteta se ne zahteva da obelodanjuju efekat na dobitak ili gubitak i kapital za svaku promenu u okviru opravdano razumnih promena relevantne varijable rizika. Obelodanjivanja o efektima promena u granicama opravdano mogućeg bi bila dovoljna.

B19 Prilikom određivanja šta je opravdano moguća promena relevantne varijable rizika, entitet razmatra:

(a) ekonomsko okruženje u kom posluje. Razumno moguća promena ne treba da obuhvata malo verovatne scenarije ili scenarije "najgoreg slučaja" ili "stres testove". Šta više, ako je stopa promene u osnovnoj varijabli rizika stabilna, entitet ne treba da menja odabranu opravdano moguću promenu u varijabli rizika. Na primer, pretpostavimo da su kamatne stope 5% i da entitet odredi da je fluktuiranje u kamatnim stopama od 50 osnovnih poena opravdano moguće. On bi obelodanio efekat na dobitak ili gubitak i kapital kad bi se kamatne stope menjale na 4,5% ili 5,5%. U sledećem periodu, kamatne stope su se povećale na 5,5%. Entitet nastavlja da veruje da se kamatne stope mogu fluktuirati za 50 osnovnih poena (to jest, da je stopa promene kamatnih stopa stabilna). Entitet bi obelodanio efekat na dobitak ili gubitak i kapital kad bi se kamatne stope menjale na 5% ili 6%. Od entiteta se ne bi zahtevalo da ponovo razmotri svoju procenu da bi kamatne stop mogle opravdano da fluktuiraju za 50 osnovnih poena, osim ako ne postoji dokaz da su kamatne stope postale više nestalne;

(b) vremenski okvir tokom kog je vršena procena. Analiza osetljivosti prikazuje efekte promena koje se smatraju opravdano mogućim tokom perioda dok entitet sledeći put ne prezentuje ova obelodanjivanja, što je obično sledeći godišnji izveštajni period.

B20 Paragraf 41 dozvoljava entitetu da koristi analizu osetljivosti koja odražava međusobne zavisnosti između promenljivih rizika, kao što je metodologija procene maksimalnog potencijalnog rizika, ako koristi ovu analizu za upravljanje svojom izloženošću finansijskim rizicima. Ovo se primenjuje čak i kada se pomoću takve metodologije odmerava samo mogućnost za gubitak, a ne odmerava se mogućnost za dobitak. Takav entitet bi mogao da se uskladi sa paragrafom 41(a) obelodanjivanjem vrste modela za procenu maksimalnog potencijalnog rizika koji koristi (na primer, da li se model oslanja na Monte Karlo simulacije), objašnjenja kako model funkcioniše i glavnih pretpostavki (na primer, period držanja i stepen poverenja). Entiteti bi takođe mogli da obelodane prethodni period posmatranja i prethodna odmeravanja koja su se primenjivala na posmatranja tokom tog perioda, objašnjenje kako se postupa u vezi sa opcijama u izračunavanjima, kao i to koje nestalnosti i korelacije (ili, kao alternativa, koje Monte Karlo simulacije raspodele verovatnoće) se koriste.

B21 Entitet vrši analizu osetljivosti za čitavo svoje poslovanje, ali može da izvrši različite vrste analize osetljivosti za različite grupe finansijskih instrumenata.

Rizik od kamatne stope

B22 Rizik od kamatne stope se javlja kod kamatonosnih finansijskih instrumenata priznatih u izveštaju o finansijskoj poziciji (na primer, stečeni ili emitovani dužnički instrumenti) i kod nekih finansijskih instrumenata koji nisu priznati u izveštaju o finansijskoj poziciji (na primer, nekim obavezama po kreditima).

Valutni rizik

B23 Valutni rizik (ili rizik od kursnih promena) se javlja kod finansijskih instrumenata koji su denominovani u stranoj valuti, to jest u valuti koja nije funkcionalna valuta u kojoj su oni odmereni. U svrhe ovog IFRS, valutni rizik se ne javlja od finansijskih instrumenata koji su nemonetarne stavke ili od finansijskih instrumenata denominovanim u funkcionalnoj valuti.

B24 Analiza osetljivosti se obelodanjuje za svaku valutu kojoj je entitet u značajnoj meri izložen.

Drugi rizik od promene cene

B25 Drugi rizik od promene cene se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cena kapitala. Da bi bio u skladu sa paragrafom 40, entitet bi mogao da obelodani efekat smanjenja određenog berzanskog indeksa, cene robe ili druge promenljive rizika. Na primer, ako entitet daje garancije rezidualne vrednosti koje su finansijski instrumenti, entitet obelodanjuje povećanje ili smanjenje vrednosti sredstava na koja se ta garancija primenjuje.

B26 Dva primera finansijskih instrumenata koji uzrokuju rizik od cene kapitala su (a) posedovanje kapitala u drugom entitetu, i (b) investicije u povereništvo, što zauzvrat nudi držanje investicija u instrumentima kapitala. Drugi primeri obuhvataju forvard ugovore i opcije za kupovinu ili prodaju određenih količina instrumenata kapitala i svopovi koji su indeksirani prema cenama kapitala. Na fer vrednost takvih finansijskih instrumenata utiču promene tržišne cene osnovnih instrumenata kapitala.

B27 U skladu sa paragrafom 40(a), osetljivost dobitaka ili gubitka (koja se javlja, na primer, od instrumenata odmerenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha) se obelodanjuje zasebno od osetljivosti ostalog ukupnog rezultata (koja se javlja, na primer, od investicije u instrumente kapitala) čije su promene fer vrednosti prezentovane u ostalom ukupnom rezultatu.

B28 Finansijski instrumenti koje entitet klasifikuje kao instrumente kapitala se ne odmeravaju ponovo. Niti će rizik od cene kapitala tih instrumenata uticati na dobitak ili gubitak ili na kapital. U skladu sa tim, nije potrebna nikakva analiza osetljivosti.

Prestanak priznavanja (paragrafi 42C-42H)

Nastavljanje učešća (paragraf 42C)

B29 Procena postojanja nastavljanja učešća u prenetom finansijskom sredstvu, za svrhe zahteva za obelodanjivanjem iz paragrafa 42E-42H, se vrši na nivou izveštajnog entiteta. Na primer, ako zavisni entitet prenese finansijsko sredstvo na treću stranu sa kojom nije povezan, u kojoj matični entitet zavisnog entiteta ima nastavljeno učešće, zavisni entitet u svojim pojedinačnim ili posebnim finansijskim izveštajima (tj. kada je izveštajni entitet zavisni entitet), ne uključuje učešće matičnog entiteta u procenu da li ima nastavljeno učešće u prenetom sredstvu. Međutim, matični entitet uključuje svoje nastavljeno učešće (ili nastavljeno učešće drugog člana grupe) u finansijskom sredstvu prenetom od strane svog zavisnog entiteta prilikom određivanja da li ima nastavljenu povezanost sa prenetim sredstvom u svojim konsolidovanim finansijskim izveštajima (tj. kada je izveštajni entitet grupa).

B30 Entitet nema nastavljenu povezanost sa prenetim finansijskim sredstvom ako, u sklopu tog prenosa, entitet niti zadržava bilo koji deo ugovornih prava ili obaveza svojstvenih prenetom finansijskom sredstvu, niti stiče bilo koja nova ugovorna prava ili obaveze vezano za preneto finansijsko sredstvo. Entitet nema nastavljenu povezanost sa prenetim finansijskim sredstvom ako nema niti udeo u budućim rezultatima prenetog finansijsko sredstva, niti ima obavezu pod bilo kojim okolnostima da u budućnosti izvrši plaćanja vezana za preneto finansijsko sredstvo. Izraz "plaćanje" u ovom kontekstu ne uključuje tokove gotovine prenetih finansijskih sredstava koje entitet naplaćuje i od njega se zahteva da ih reinvestira u lice na koje je sredstvo preneto.

B30A Kada entitet prenese finansijsko sredstvo, entitet može zadržati pravo da servisira to finansijsko sredstvo za naknadu koja je uključena, na primer, u ugovor o servisiranju. Entitet procenjuje ugovor o servisiranju u skladu sa smernicama iz paragrafa 42C i B30 kako bi se donela odluka da li entitet ima stalno učešće kao rezultat ugovora o servisiranju za svrhe ispunjavanja zahteva koji se tiču obelodanjivanja. Na primer, serviser će imati stalno učešće u prenetom finansijskom sredstvu za svrhe ispunjavanja zahteva koji se tiču obelodanjivanja ako naknada za servisiranje zavisi od iznosa ili vremena tokova gotovine prikupljenih od prenetog finansijskog sredstva. Slično tome, serviser ima stalno učešće za svrhe ispunjavanja zahteva koji se tiču obelodanjivanja ako fiksna naknada nije u potpunosti isplaćena zbog nefunkcionalnosti prenetog finansijskog sredstva. U ovim primerima, serviser ima učešće u budućim performansama prenetog finansijskog sredstva. Ova procena je nezavisna od toga da li se očekuje da će naknada koja treba da se primi biti adekvatna kompenzacija za izvršene usluge servisiranja.

B31 Nastavljena povezanost sa finansijskim sredstvom može da nastane iz ugovornih odredbi ugovora o prenosu ili iz odvojenog ugovora sa entitetom na koji je preneto sredstvo ili sa trećom stranom, zaključenim u vezi sa prenosom.

Preneta finansijska sredstva koja nisu su predmet potpunog prestanka priznavanja (paragraf 42D)

B32 Paragraf 42D zahteva obelodanjivanja kada se preneta finansijska sredstva ne kvalifikuju, delimično ili u celosti, za prestanak priznavanja. Takva obelodanjivanja su zahtevana na svaki datum izveštavanja na koji entitet nastavlja da priznaje preneta finansijska sredstva, bez obzira kada su se prenosi dogodili.

Vrste nastavljanja učešća (paragrafi 42E-42H)

B33 Paragrafi 42E-42H zahtevaju da se izvrše kvalitativna i kvantitativna obelodanjivanja o nastavljenoj povezanosti za svaku vrstu finansijskih sredstava koja prestaju da se priznaju. Entitet grupiše svoju nastavljenu povezanost po vrstama koje predstavljaju izloženost entiteta rizicima. Na primer, entitet može da grupiše svoje nastavljanje povezanosti po vrstama finansijskih instrumenata (npr. garancije ili opcije kupovine) ili po vrstama prenosa (npr. faktoring potraživanja, sekjuritizacije i kreditiranje kroz hartije od vrednosti).

Analiza dospeća za nediskontovane odlive gotovine za ponovnu kupovinu prenetih sredstava (paragraf 42E(e))

B34 Paragraf 42E(e) zahteva da entitet obelodani analizu dospeća nediskontovanih odliva gotovine za ponovnu kupovinu finansijskih sredstava ili drugih iznosa koji se plaćaju entitetu na koji je sredstvo preneto vezano za preneta sredstva koja se više ne priznaju, sa prikazanim preostalim periodom do ugovorom definisanih dospeća vezanih za nastavljenu povezanost entiteta. Ta analiza razlikuje tokove gotovine čije plaćanje je obavezno (npr. forvard ugovori), od tokova gotovine koje entitet bi mogao biti obavezan da plati (npr. pisane put opcije) i tokova gotovine koje entitet može da izabere da plati (npr. kupljena prava otkupa).

B35 Entitet koristi rasuđivanje radi određivanja odgovarajućeg broja vremenskih ograničenja prilikom pripreme analize dospeća zahtevane u paragrafu 42E(e). Na primer, entitet bi mogao da odredi da su sledeća vremenska ograničenja za dospeća odgovarajuća:

(a) kraće od jednog meseca;

(b) kasnije od jednog meseca i ne kasnije od tri meseca;

(d) kasnije od šest meseci i ne kasnije od jedne godine;

(e) kasnije od jedne godine i ne kasnije od pet godina;

(f) kasnije od tri godine i ne kasnije od pet godina; i

(g) duže od pet godina.

B36 Ako postoji raspon mogućih dospeća, tokovi gotovine se prikazuju na bazi najranijeg datuma na koji entitet može da ima obavezu ili pravo plaćanja.

Kvalitativne informacije (paragraf 42E(f))

B37 Kvalitativne informacije zahtevane u paragrafu 42E(f) uključuju opis finansijskih sredstava koja se više ne priznaju, kao i prirodu i svrhu zadržanog nastavljanja učešća posle prenosa tih sredstava. One takođe uključuju opis rizika kojima je entitet izložen, uključujući:

(a) opis načina kako entitet upravlja rizicima koji su svojstveni njegovom nastavljenom učešću u finansijskom sredstvu koje je prestao da priznaje;

(b) da li je entitet obavezan da snosi gubitke pre drugih strana, kao i rangiranje i iznosi gubitaka koje snose strane čija učešća su nižeg ranga od učešća entiteta u sredstvu (tj. njegovog nastavljenog učešća u sredstvu);

(c) opis na koji način se aktiviraju obaveze pružanja finansijske podrške ili ponovne kupovine prenetog finansijskog sredstva.

Dobitak ili gubitak po prestanku priznavanja (paragraf 42G(a))

B38 Paragraf 42G(a) zahteva da entitet obelodani dobitak ili gubitak po prestanku priznavanja vezano za finansijsko sredstvo u kome entitet nastavlja da ima učešće. Entitet obelodanjuje ako je dobitak ili gubitak po prestanku priznavanja nastao zato što su fer vrednosti komponenti prethodno priznatih sredstava (tj. učešća u sredstvu koje je entitet prestao da priznaje i učešća koje je entitet zadržao) različite od fer vrednosti prethodno priznatog sredstva u celini. U takvoj situaciji, entitet takođe obelodanjuje da li su odmeravanja fer vrednosti uključila i značajne ulazne podatke koji nisu zasnovani na uočljivim tržišnim podacima, kao što je opisano u paragrafu 27A.

Dopunske informacije (paragraf 42H)

B39 Obelodanjivanja zahtevana u paragrafima 42D-42G mogu biti nedovoljna da se ispune ciljevi obelodanjivanja iz paragrafa 42B. U tom slučaju, entitet obelodanjuje sve dopunske informacije potrebne da bi se ispunili ciljevi obelodanjivanja. Entitet odlučuje, s obzirom na sopstvene okolnosti, koju količinu dopunskih informacija treba da obezbedi da bi zadovoljio potrebe korisnika za informacijama, i koliki naglasak stavlja na različite aspekte dopunskih informacija. Potrebno je naći ravnotežu između prenatrpavanja finansijskih izveštaja sa prevelikom količinom detalja koji možda nisu od pomoći korisnicima finansijskih izveštaja i zamagljivanja informacija zbog njihovog prekomernog objedinjavanja.

Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (paragrafi 13A-13F)

Delokrug (paragraf 13A)

B40 Obelodanjivanja u paragrafima 13B-13E su obavezna za sve priznate finansijske instrumente koji se prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32. Pored toga, finansijski instrumenti su u delokrugu zahtevanih obelodanjivanja iz paragrafa 13B-13E ako su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma koji obuhvata slične finansijske instrumente i transakcije, bez obzira na to da li se finansijski instrumenti prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32.

B41 Slični sporazumi pomenuti u paragrafu 13A i B40 uključuju derivatne sporazume o kliringu, globalne okvirne ugovore o ponovnoj kupovini, globalne master ugovore o kreditiranju po osnovu hartija od vrednosti, i sva povezana prava na finansijski kolateral. Slični finansijski instrumenti i transakcije pomenute u paragrafu B40 uključuju derivate, ugovore o prodaji i ponovnoj kupovini, ugovore o povratnoj prodaji i ponovnoj kupovini, sporazume o zajmovima po osnovu hartija i kreditiranju po osnovu hartija od vrednosti. Primeri finansijskih instrumenata koji nisu u delokrugu paragrafa 13A su krediti i depoziti kupaca u istoj instituciji (osim ako se prebijaju u izveštaju o finansijskoj poziciji), i finansijski instrumenti koji su jedino predmet ugovora o kolateralu.

Obelodanjivanja kvantitativnih informacija za priznata finansijska sredstva i priznate finansijske obaveze u delokrugu paragrafa 13A (paragraf 13C)

B42 Finansijski instrumenti koji se obelodanjuju u skladu sa paragrafom 13C mogu biti predmet različitih zahteva za odmeravanjem (na primer, obaveza koja se odnosi na ugovor o ponovnoj kupovini se može odmeravati po amortizovanoj vrednosti, dok se derivat odmerava po fer vrednosti). Entitet uključuje instrumente po njihovim priznatim vrednostima i opisuje u odgovarajućim obelodanjivanjima sve razlike koje proizilaze iz odmeravanja.

Obelodanjivanja bruto iznosa priznatih finansijskih sredstava i priznatih finansijskih obaveza u delokrugu paragrafa 13A (paragraf 13C(a))

B43 Iznosi zahtevani u paragrafu 13C(a) se odnose na priznate finansijske instrumente koji se prebijaju u skladu sa paragrafom 42 u IAS 32. Iznosi zahtevani u paragrafu 13C(a) takođe se odnose na priznate finansijske instrumente koji su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma, bez obzira da li ispunjavaju kriterijume za prebijanje. Međutim, obelodanjivanja zahtevana u paragrafu 13C(a) se ne odnose na iznose priznate kao rezultat ugovora o kolateralu koji ne ispunjavaju kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32. Umesto toga, obelodanjivanje takvih iznosa je u skladu sa zahtevima iz paragrafa 13C(d).

Obelodanjivanja iznosa koji se prebijaju u skladu sa kriterijumima iz paragrafa 42 u IAS 32 (paragraf 13C(b))

B44 Paragraf 13C(b) zahteva da entitet prilikom utvrđivanja neto iznosa koje je prikazao u izveštaju o finansijskoj poziciji obelodani iznose koji se prebijaju u skladu sa kriterijumom iz paragrafa 42 u IAS 32. Iznosi i priznatih finansijskih sredstava i priznatih finansijskih obaveza koji su predmet prebijanja u skladu sa istim aranžmanom se prikazuju kako u okviru obelodanjivanja o finansijskim sredstvima tako i obelodanjivanja o finansijskim obavezama. Međutim, obelodanjeni iznosi (na primer, u tabeli) su ograničeni na iznose koji su predmet prebijanja. Na primer, entitet može imati priznato derivatno sredstvo i priznatu derivatnu obavezu koji ispunjavaju kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32. Ako je bruto iznos derivatnog sredstva veći od bruto iznosa derivatne obaveze, tabela za obelodanjivanje finansijskog sredstva će uključiti celokupan iznos derivatnog sredstva (u skladu sa paragrafom 13C(a)) i celokupan iznos derivatne obaveze (u skladu sa paragrafom 13C(b)). Međutim, iako će tabela za obelodanjivanje finansijske obaveze uključiti celokupan iznos derivatne obaveze (u skladu sa paragrafom 13C(a)), ona će uključiti samo iznos derivatnog sredstva (u skladu sa paragrafom 13C(b)) koji je jednak iznosu derivatne obaveze.

Obelodanjivanje neto iznosa prikazanih u izveštaju o finansijskoj poziciji (u skladu sa paragrafom 13C(c))

B45 Ako entitet ima instrumente koji su u okviru delokruga ovih obelodanjivanja (kao što je utvrđeno paragrafom 13A), ali koji ne ispunjavaju kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32, iznosi čije obelodanjivanje je zahtevano paragrafom 13C(c) će biti jednaki iznosima čije obelodanjivanje je zahtevano paragrafom 13C(a).

B46 Iznosi čije obelodanjivanje je zahtevano paragrafom 13C(c) moraju se uskladiti sa pojedinačnim bilansnim stavkama prikazanim u izveštaju o finansijskoj poziciji. Na primer, ako entitet utvrdi da grupisani ili razloženi iznosi pojedinačnih stavki u finansijskim izveštajima daju relevantnije informacije, on mora da uskladi grupisane ili izdvojene iznose obelodanjene u skladu sa paragrafom13C(c) sa iznosima pojedinačnih bilansnih stavki u izveštaju o finansijskoj poziciji.

Obelodanjivanje iznosa koji su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma koji nisu na drugi način obuhvaćeni paragrafom 13C(b) (paragraf 13C(d))

B47 Paragraf 13C(d) zahteva da entitet obelodani iznose koji su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma koji nisu na drugi način obuhvaćeni paragrafom 13C(b) Paragraf 13C(d)(i) se odnosi na iznose povezane sa priznatim finansijskim instrumentima koji ne ispunjavaju neke ili sve kriterijume za prebijanje iz paragrafa 42 u IAS 32 (na primer, sadašnja prava na prebijanje koja ne ispunjavaju kriterijum iz paragrafa 42(b) u IAS 32, ili uslovljena prava na prebijanje koja su jedino izvršiva i sprovodiva u slučaju događaja neizvršenja, ili jedino u slučaju nesolventnosti ili stečaja bilo koje druge ugovorne strane).

B48 Paragraf 13C(d)(ii) se odnosi na iznose povezane sa finansijskim kolateralom, uključujući i kolateral u gotovini, kako primljen tako i založen. Entitet obelodanjuje fer vrednost takvih finansijskih instrumenata koji su dati u zalog ili primljeni kao kolateral. Iznosi obelodanjeni u skladu sa paragrafom 13C(d)(ii) treba da se odnose na stvarno primljen ili založen kolateral, a ne na bilo koje rezultirajuće obaveze ili potraživanja priznate vezano za vraćanje ili primanje nazad takvog kolaterala.

Ograničenja za iznose obelodanjene u paragrafu 13C(d) (paragraf 13D)

B49 Prilikom obelodanjivanja iznosa u skladu sa 13C(d), entitet mora da uzme u obzir efekte prekomerne kolateralizacije putem finansijskog instrumenta. Da bi to uradio, entitet prvo mora da odbije iznose obelodanjene u skladu sa paragrafom 13C(d)(i) od iznosa obelodanjenog u skladu sa paragrafom 13C(c). Onda entitet ograničava iznos obelodanjen u skladu sa paragrafom 13C(d)(ii) na preostali iznos iz paragrafa 13C(c) za povezani finansijski instrument. Međutim, ako su prava na kolateral izvršiva sveobuhvatno za finansijske instrumente, takva prava se mogu uključiti u obelodanjivanje dato u skladu sa paragrafom 13D.

Opis prava na prebijanje koja su predmet izvršivog master sporazuma o poravnanju ili sličnog sporazuma (paragraf 13E)

B50 Entitet obelodanjuje sve vrste prava na prebijanje i slične aranžmane obelodanjene u skladu sa paragrafom 13C(d), uključujući i prirodu tih prava. Na primer, entitet obelodanjuje svoja uslovna prava. Za instrumente koji nose prava prebijanja koja nisu uslovljena budućim događajima, ali koja ne ispunjavaju ostale kriterijume iz paragrafa 42 u IAS 32, entitet opisuje razlog(e) iz kog(jih) kriterijumi nisu ispunjeni. Za svaki finansijski kolateral primljen ili založen, entitet opisuje uslove ugovora o kolateralu (na primer, kada postoji ograničenje na kolateral).

Obelodanjivanja po vrsti finansijskog instrumenta ili po ugovornoj strani

B51 Kvantitativna obelodanjivanja zahtevana paragrafom 13C(a)-(e) mogu se grupisati po vrsti finansijskog instrumenta ili transakcije (na primer, derivati, ugovori o ponovnoj kupovini ili povratnoj ponovnoj kupovini ili sporazumi o pozajmljivanju ili kreditiranju po osnovu hartija od vrednosti).

B52 Alternativno, entitet može da grupiše kvantitativna obelodanjivanja zahtevana paragrafom 13C(a)-(c) po vrsti finansijskog instrumenta, a kvantitativna obelodanjivanja zahtevana paragrafom 13C(c)-(e) po vrsti druge ugovorne strane. Ako entitet daje zahtevane informacije po drugim ugovornim stranama, entitet nije obavezan da označi druge ugovorne strane imenom. Međutim, oznaka druge ugovorne strane (Ugovorna strana A, Ugovorna strana B, Ugovorna strana C, itd.) ostaje dosledna iz godine u godinu, za prezentovane godine, da bi se obezbedila uporedivost. Kvalitativna obelodanjivanja se razmatraju na način da se dodatne informacije mogu dati o vrstama drugih ugovornih strana. Kada se obelodanjivanja iznosa iz paragrafa 13C(c)-(e) daju po ugovornim stranama, iznosi koji su pojedinačno značajni, u odnosu na ukupni iznos za druge ugovorne strane, obelodanjuju se odvojeno dok se preostali pojedinačno beznačajni iznosi za druge ugovorne strane zbirno prikazuju pod jednom stavkom.

Ostalo

B53 Posebna obelodanjivanja zahtevana paragrafima 13C-13E predstavljaju minimalne zahteve. Da bi se ispunili ciljevi iz paragrafa 13B, entitet može imati potrebu da ih dopuni sa dodatnim (kvalitativnim) obelodanjivanjima, u zavisnosti od uslova izvršivog master sporazuma o poravnanju i povezanih sporazuma, uključujući i prirodu prava na prebijanje i njihovog efekta ili potencijalnog efekta na finansijsku poziciju entiteta.