MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 9

Finansijski instrumenti

("Sl. glasnik RS", br. 123/2020)

Poglavlje 1 Cilj

Cilj ovog standarda je ustanovljavanje principa za finansijsko izveštavanje o finansijskim sredstvima i finansijskim obavezama kojim se prezentuju relevantne i korisne informacije korisnicima finansijskih izveštaja na osnovu kojih vrše procene iznosa, vremenskog rasporeda i neizvesnosti budućih tokova gotovine entiteta.

Poglavlje 2 Delokrug

2.1 Ovaj standard treba da primenjuju svi entiteti na sve vrste finansijskih instrumenata osim:

(a) onih učešća u zavisne entitete, pridružene entitete i zajedničke poduhvate koji se računovodstveno obuhvataju u skladu sa IFRS 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, IAS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji ili IAS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate. Međutim, u nekim slučajevima, IFRS 10, IAS 27 ili IAS 28 zahtevaju ili dozvoljavaju entitetu da računovodstveno obuhvata učešća u zavisne entitete, pridružene entitete ili zajedničke poduhvate u skladu sa nekim ili svim zahtevima ovog standarda. Entiteti takođe treba da primenjuju ovaj standard na derivate po osnovu učešća u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima osim ako derivat ne ispunjava definiciju instrumenta kapitala entiteta iz IAS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija.

(b) prava i obaveza pod lizingom na koje se primenjuje IFRS 16 Lizing. Međutim:

(i) potraživanja po osnovu finansijskog lizinga (tj. neto investicije u finansijski lizing) i potraživanja po osnovu poslovnog lizinga koje priznaje davalac lizinga podložna su zahtevima iz ovog standarda koji se odnose na prestanak priznavanja i umanjenje vrednosti;

(ii) obaveze po osnovu lizinga koje priznaje korisnik lizinga podložne su zahtevima iz paragrafa 3.3.1 ovog standarda koji se odnose na prestanak priznavanja; i

(iii) derivata koji su ugrađeni u lizinge podležu zahtevima iz ovog standarda koji se odnose na ugrađene derivate;

(c) prava i obaveza poslodavaca po osnovu planova definisanih primanja, na koje se primenjuje IAS 19 Primanja zaposlenih;

(d) finansijskih instrumenata koje je emitovao entitet koji zadovoljavaju definiciju instrumenta kapitala iz IAS 32 (uključujući opcije i varante) ili za koje se zahteva da se klasifikuju kao instrumenti kapitala u skladu sa paragrafima 16A i 16B ili paragrafima 16C i 16D standarda IAS 32. Međutim, imalac ovakvih instrumenata kapitala treba da primenjuje ovaj standard na te instrumente, osim ako ne ispunjavaju uslove izuzimanja pod (a);

(e) prava i obaveza koji nastaju pod (i) ugovorom o osiguranju kao što je definisano u IFRS 4 Ugovori o osiguranju, koji ne spadaju u prava i obaveze izdavaoca koji nastaju pod ugovorima o osiguranju, a koji zadovoljavaju definiciju ugovora o finansijskoj garanciji, ili (ii) ugovorom koji je u okviru delokruga IFRS 4 zato što sadrži obeležje diskrecionog učešća. Međutim, ovaj standard se primenjuje na derivat koji je ugrađen u ugovoru u okviru delokruga IFRS 4 ako derivat sam po sebi nije ugovor u okviru delokruga IFRS 4. Takođe, ako je izdavalac ugovora o finansijskoj garanciji prethodno eksplicitno tvrdio da tretira ovakve ugovore kao ugovore o osiguranju, izdavalac može da odabere da primenjuje bilo ovaj standard ili IFRS 4 na ovakve ugovore o finansijskoj garanciji (videti paragrafe B2.5-B2.6). Izdavalac može da vrši ovaj odabir od ugovora do ugovora, ali odabir za svaki ugovor je neopoziv;

(f) forvard ugovora između sticaoca i prodavca akcija o kupovini ili prodaji stečenog entiteta koji će rezultirati poslovnom kombinacijom u okviru delokruga IFRS 3 Poslovne kombinacije na budući datum sticanja. Period trajanja forvard ugovora ne treba da premašuje razumni period koji bi obično bio neophodan za sticanje zahtevanih odobrenja i za finaliziranje transakcije.

(g) obaveza po osnovu zajma koje ne spadaju u one obaveze po osnovu zajma koje su opisane u paragrafu 2.3. Međutim, emitent obaveza po osnovu zajma treba da primenjuje zahteve umanjenja vrednosti ovog standarda na obaveze po osnovu zajma koji inače nisu u delokrugu ovog standarda. Takođe, sve obaveze po osnovu zajma podležu zahtevima za prestanak priznavanja iz ovog standarda.

(h) finansijskih instrumenata, ugovora i obaveza pod transakcijama plaćanja na osnovu akcija na koje se primenjuje IFRS 2 Plaćanja na osnovu akcija, osim ugovora u okviru delokruga paragrafa 2.4-2.7 ovog standarda na koje se ovaj standard primenjuje;

(i) prava na plaćanja u cilju nadoknade entitetu izdataka koji su od njega zahtevani radi izmirenja obaveze koju priznaje kao rezervisanje u skladu sa IAS 37, Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, ili za koje je, u nekom ranijem periodu, priznao rezervisanje u skladu sa IAS 37;

(j) prava i obaveza u okviru delokruga IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima, koji su finansijski instrumenti, osim onih za koje je u IFRS 15 naznačeno da se računovodstveno obuhvataju u skladu sa ovim standardom.

2.2 Zahtevi za umanjenje vrednosti ovog standarda treba da se primenjuju na ona prava za koja IFRS 15 naznačava da se računovodstveno obuhvataju u skladu sa ovim standardom za svrhe priznavanja dobitaka ili gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti.

2.3 Sledeće obaveze po osnovu zajma (kredita) su u okviru delokruga ovog standarda:

(a) obaveze po osnovu zajma koje entitet označi kao finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha (videti paragraf 4.2.2). Entitet koji ima prethodnu praksu prodaje sredstava koja su rezultat njegovih obaveza po osnovu zajma ubrzo nakon nastanka treba da primenjuje ovaj standard na sve svoje obaveze po osnovu zajma u istoj klasi;

(b) obaveze po osnovu zajma koje se mogu izmiriti neto u gotovini ili isporukom ili emitovanjem drugog finansijskog instrumenta. Ove obaveze po osnovu zajma su derivati. Obaveza po osnovu zajma se ne smatra izmirenom neto samo zato što se zajam otplaćuje u ratama (na primer, zajam - kredit obezbeđen nekretninom u izgradnji se isplaćuje u ratama u skladu sa napredovanjem izgradnje);

2.4 Ovaj standard treba da se primenjuje na one ugovore za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke koji se mogu izmiriti neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, kao da su ugovori finansijski instrumenti, sa izuzetkom ugovora koji su zaključeni i koji nastavljaju da se drže u svrhu potvrde o prijemu ili isporuci nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanih za kupovinu, prodaju ili korišćenje. Međutim, ovaj standard treba da se primenjuje na one ugovore za koje entitet označi da su odmereni po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 2.5.

2.5 Ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke koji se može izmiriti neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, kao da su ugovori finansijski instrumenti, može neopozivo da se označi kao odmeren po fer vrednosti kroz bilans uspeha čak i ako je zaključen u svrhu prijema ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanjima tog entiteta, prodajom ili zahtevima za korišćenjem. Ovo označavanje je dostupno samo na početku trajanja ugovora i samo ako eliminiše ili značajno smanjuje nedoslednost odmeravanja ili priznavanja (što se ponekad naziva "računovodstvena neusaglašenost") koja bi se inače javila usled nepriznavanja tog ugovora zato što je isključen iz delokruga ovog standarda (videti paragraf 2.4).

2.6 Postoje različiti načini na koje ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke može da se izmiri neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata. Oni obuhvataju:

(a) kada uslovi ugovora dozvoljavaju svakoj strani neto izmirivanje u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom drugih finansijskih instrumenata;

(b) kada sposobnost neto izmirivanja u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, nije eksplicitna iz uslova ugovora, već entitet ima praksu neto izmirivanja sličnih ugovora u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata (bilo sa suprotnom stranom, zaključivanjem ugovora o otpisivanju ili prodajom ugovora pre izvršenja ili isteka);

(c) kada, za slične ugovore, entitet ima praksu isporuke osnovnog instrumenta i njegove prodaje ubrzo posle isporuke u svrhu stvaranja dobitka od kratkoročnih fluktuacija cene ili marže dilera; i

(d) kada se nefinansijska stavka koja je predmet ugovora može odmah konvertovati u gotovinu.

Ugovor na koji se primenjuje (b) ili (c) nije zaključen u svrhu prijema ili kao isporuka nefinansijske stavke u skladu sa očekivanom kupovinom entiteta, prodajom ili zahtevima za korišćenje i, u skladu sa tim, je pod delokrugom ovog standarda. Drugi ugovori na koje se primenjuje paragraf 2.4 se procenjuju da bi se odredilo da li su isplativi da se u kontinuitetu drže u svrhu potvrde o prijemu ili kao isporuka nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanim za kupovinu, prodaju ili korišćenje i u skladu sa tim, je pod delokrugom ovog standarda.

2.7 Prodata opcija da se kupi ili proda nefinansijska stavka koja se može izmiriti neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, u skladu sa paragrafom 2.6(a) ili 2.6(d), je pod delokrugom ovog standarda. Takav ugovor se ne može zaključiti u svrhu prijema ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanih za kupovinu, prodaju ili korišćenje.

Poglavlje 3 Priznavanje i prestanak priznavanja

3.1 Početno priznavanje

3.1.1 Entitet treba da prizna finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu u svom izveštaju o finansijskoj poziciji samo onda kada entitet postane jedna od strana na koju se odnose ugovorne odredbe instrumenta (videti paragrafe B3.1.1 i B3.1.2). Kada entitet prvi put priznaje finansijsko sredstvo, treba da ga klasifikuje u skladu sa paragrafima 4.1.1-4.1.5 i da ga odmerava u skladu sa paragrafima 5.1.1-5.1.3. Kada entitet prvi put priznaje finansijsku obavezu, treba da je klasifikuje u skladu sa paragrafima 4.2.1 i 4.2.2 i da je odmerava u skladu sa paragrafom 5.1.1.

Redovan način kupovine ili prodaje finansijskih sredstava

3.1.2 Redovan način kupovine ili prodaje finansijskih sredstava treba da se prizna i da se prestane sa priznavanjem, ako je primenljivo, primenom računovodstvenog obuhvatanja na datum trgovanja ili na datum izmirenja (videti paragrafe B3.1.3-B3.1.6).

3.2 Prestanak priznavanja finansijskih sredstava

3.2.1 U konsolidovanim finansijskim izveštajima paragrafi 3.2.2-3.2.9, B3.1.1-B3.1.2 i B3.2.1-B3.2.17 se primenjuju na konsolidovanom nivou. Stoga, entitet prvo konsoliduje finansijske izveštaje svih zavisnih entiteta u skladu sa IFRS 10, a zatim primenjuje te paragrafe na rezultujuću grupu.

3.2.2 Pre procenjivanja da li, i u kojoj meri, je prestanak priznavanja prikladan shodno paragrafima 3.2.3-3.2.9, entitet utvrđuje da li ti paragrafi treba da se primene na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava) ili na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini, kao što sledi.

(a) Paragrafi 3.2.3-3.2.9 se primenjuju na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava), samo kada deo koji se razmatra za prestanak priznavanja zadovoljava jedan od sledeća tri uslova.

(i) Deo uključuje samo posebno određene tokove gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi trostruku opciju kamatne stope prilikom čega druga strana stiče pravo na tokove gotovine po osnovu kamate, ali ne i na tokove gotovine po osnovu glavnice dužničkog instrumenta, paragrafi 3.2.3-3.2.9 se primenjuju na tokove gotovine po osnovu kamate.

(ii) Deo uključuje samo potpuno proporcionalno (pro rata) učešće u tokovima gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi sporazum prilikom kog druga strana dobije prava na 90% učešća u svim tokovima gotovine od dužničkog instrumenta, paragrafi 3.2.3-3.2.9 se primenjuju na 90% tih tokova gotovine. Ako postoji više drugih strana u ugovoru, ne zahteva se da svaka ugovorna strana ima proporcionalno učešće u tokovima gotovine, pod uslovom da entitet koji vrši prenos ima potpuno proporcionalan deo.

(iii) Deo uključuje samo potpuno proporcionalna (pro rata) učešća u posebno određenim tokovima gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi ugovor prilikom kog druga strana dobija prava na 90% tokova gotovine od kamate na finansijsko sredstvo, paragrafi 3.2.3-3.2.9 se primenjuju na 90% tih tokova gotovine od kamate. Ako postoji više drugih strana u ugovoru, ne zahteva se da svaka ugovorna strana ima proporcionalno učešće u posebno određenom toku gotovine pod uslovom da entitet koji vrši prenos ima potpuno proporcionalno učešće.

(b) U svim drugim slučajevima, paragrafi 3.2.3-3.2.9 se primenjuju na finansijsko sredstvo u celini (ili na grupu sličnih finansijskih sredstava u celini). Na primer, kada entitet vrši prenos (i) prava na prvih ili poslednjih 90% sakupljene gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe finansijskih sredstava), ili (ii) prava na 90% tokova gotovine od grupe potraživanja, ali obezbeđuje garanciju kupcu da će mu nadoknaditi kreditne gubitke do 8% od iznosa glavnice potraživanja, paragrafi 3.2.3-3.2.9 se primenjuju na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini.

U paragrafima 3.2.3-3.2.9, termin "finansijsko sredstvo" se odnosi ili na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava) kao što je utvrđeno pod (a) u prethodnom tekstu ili, u suprotnom, na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini.

3.2.3 Entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo samo kada:

(a) ugovorna prava na tokove gotovine od finansijskog sredstva prestanu da važe; ili

(b) prenese finansijsko sredstvo kako je izneto u paragrafima 3.2.4 i 3.2.5 i taj prenos se kvalifikuje za prestanak priznavanja u skladu sa paragrafom 3.2.6.

(Videti paragraf 3.2.1 za prodaje finansijskih sredstava na redovan način.)

3.2.4 Entitet vrši prenos finansijskog sredstva samo kada, ili:

(a) prenosi ugovorna prava na primanje tokova gotovine od finansijskog sredstva; ili

(b) zadržava ugovorna prava na primanje tokova gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da isplaćuje tokove gotovine jednom ili više primalaca prema ugovoru koji zadovoljava uslove u paragrafu 3.2.5.

3.2.5 Kada entitet zadrži ugovorna prava da prima tokove gotovine od finansijskog sredstva ("originalnog sredstva"), ali preuzima ugovornu obavezu za plaćanje tih tokova gotovine jednom ili više entiteta ("krajnjih primalaca"), entitet tretira tu transakciju kao prenos finansijskog sredstva samo ako su zadovoljena sva tri uslova navedena u daljem tekstu.

(a) Entitet nema obavezu da plaća iznose krajnjim primaocima osim ako ne sakupi ekvivalentne iznose od originalnog sredstva. Kratkoročni avansi, za koje entitet ima pravo na puni povraćaj pozajmljenog iznosa plus obračunata kamata po tržišnim stopama ne krše ovaj uslov.

(b) Prema ugovoru o prenosu, entitetu je zabranjeno da prodaje ili zalaže originalno sredstvo osim kao obezbeđenje krajnjim primaocima za obavezu da im plaća tokove gotovine.

(c) Entitet ima obavezu da doznači sve tokove gotovine koje sakupi u korist krajnjih primalaca bez većeg odlaganja. Pored toga, entitet nema ovlašćenja da reinvestira takve tokove gotovine, osim kada je reč o investicijama u gotovinu ili gotovinske ekvivalente (kako je definisano u IAS 7 Izveštaji o tokovima gotovine) tokom kratkog međuperioda od datuma sticanja gotovine do datuma zahtevane doznake krajnjim primaocima, i kamata dobijena od takvih investicija se takođe prenosi na krajnje primaoce.

3.2.6 Kada entitet izvrši prenos finansijskog sredstva (videti paragraf 3.2.4), on treba da proceni stepen do kog je zadržao rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom. U ovom slučaju:

(a) ako entitet u značajnoj meri prenosi sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo i da zasebno prizna kao sredstvo ili obaveze sva prava i obaveze stvorene ili zadržane prilikom prenosa;

(b) ako entitet u značajnoj meri zadrži sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje finansijsko sredstvo;

(c) ako entitet niti izvrši prenos niti u značajnoj meri zadrži sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da odredi da li je zadržao kontrolu nad finansijskim sredstvom. U ovom slučaju:

(i) ako entitet nije zadržao kontrolu, entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo i da zasebno prizna kao sredstva i obaveze sva prava i obaveze koje su stvorene ili zadržane u prilikom prenosa;

(ii) ako je entitet zadržao kontrolu, entitet treba da nastavi da priznaje finansijsko sredstvo do stepena svog stalnog učešća u finansijskom sredstvu (videti paragraf 3.2.16).

3.2.7 Prenos rizika i koristi (videti paragraf 3.2.6) se procenjuje poređenjem izloženosti entiteta riziku, pre i posle prenosa, sa promenama iznosa i vremena neto tokova gotovine od prenetog sredstva. Entitet je u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom ako se njegova izloženost promenama sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine od finansijskog sredstva ne menja u značajnoj meri kao rezultat prenosa (na primer, zato što je entitet prodao finansijsko sredstvo koje će po sporazumu da ponovo kupi po fiksnoj ceni ili prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca). Entitet je u značajnoj meri preneo sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, ako njegova izloženost takvim promenama više nije značajna u odnosu na ukupne promene sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine povezanih sa finansijskim sredstvom (na primer, zato što je entitet prodao finansijsko sredstvo, koje je samo predmet opcije za ponovnu kupovinu po fer vrednosti u vreme te kupovine ili je preneo potpuno proporcionalno učešće u tokovima gotovine za veće finansijsko sredstvo na osnovu ugovora, kao što je podučešće u zajmu (kreditu), koji zadovoljava uslove iz paragrafa 3.2.5).

3.2.8 Često će biti očigledno da li je entitet preneo ili zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva i neće biti potrebno da se vrše bilo kakva izračunavanja. U drugim slučajevima, biće potrebno da se izračuna i uporedi izloženost entiteta promenama sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine, pre i posle prenosa. Izračunavanje i poređenje se vrši korišćenjem odgovarajuće tekuće tržišne kamatne stope kao diskontne stope. Svaka razumno moguća promena neto tokova gotovine se razmatra, a veća težina se daje onim ishodima čije je odigravanje verovatnije.

3.2.9 To da li je entitet zadržao kontrolu (videti paragraf 3.2.6(c)) nad prenetim sredstvom zavisi od mogućnosti onoga kome je sredstvo preneto da to sredstvo proda. Ako lice na koje je sredstvo preneto ima praktičnu mogućnost da proda to sredstvo u celini nekoj trećoj strani koja nije sa njim povezana i ako može tu mogućnost da sprovede jednostrano i bez nametanja dodatnih ograničenja na prenos, onda entitet nije zadržao kontrolu. U svim drugim slučajevima, entitet je zadržao kontrolu.

Prenosi koji se kvalifikuju za prestanak priznavanja

3.2.10 Ako entitet izvrši prenos finansijskog sredstva u okviru prenosa koji se kvalifikuje za prestanak priznavanja u celini, a zadrži pravo da servisira finansijsko sredstvo uz nadoknadu, entitet treba da prizna ili sredstvo po osnovu servisiranja ili obavezu servisiranja za taj ugovor o pružanju usluga. Ako se ne očekuje da dobijena naknada čini adekvatnu kompenzaciju entitetu za pružanje usluga, obaveza servisiranja za pružanje usluga treba da se priznaje po fer vrednosti. Ako se očekuje da dobijena naknada bude veća od adekvatne kompenzacije za pružanje usluga, sredstvo po osnovu servisiranja treba da se prizna zbog prava na servisiranje po iznosu određenom na osnovu raspodele knjigovodstvene vrednosti većeg finansijskog sredstva u skladu sa paragrafom 3.2.13.

3.2.11 Ako, kao rezultat prenosa, neko finansijsko sredstvo prestane da se priznaje u celini, ali prenos ima za rezultat da entitet dobije novo finansijsko sredstvo ili preuzme novu finansijsku obavezu, ili obavezu za servisiranja, entitet treba da prizna novo finansijsko sredstvo, finansijsku obavezu ili obavezu servisiranja po fer vrednosti.

3.2.12 Pri prestanku priznavanja finansijskog sredstva u celini, razlika između:

(a) njegove knjigovodstvene vrednosti (odmerene na datum prestanka priznavanja) i

(b) dobijene naknade (uključujući i svako novo dobijeno sredstvo umanjeno za svaku novu preuzetu obavezu) treba da se prizna u bilansu uspeha.

3.2.13 Ako je preneto sredstvo deo većeg finansijskog sredstva (na primer, kada entitet prenese tokove gotovine od kamate koji su deo dužničkog instrumenta, videti paragraf 3.2.2(a)) i taj preneti deo se kvalifikuje za prestanak priznavanja u celini, prethodna knjigovodstvena vrednost većeg finansijskog sredstva treba da se raspodeli između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje, na osnovu relativnih fer vrednosti tih delova na dan prenosa. U svrhu ovoga, zadržano sredstvo po osnovu servisiranja treba da se tretira kao deo koji nastavlja da se priznaje. Razlika između:

(a) knjigovodstvene vrednosti (odmerene na datum prestanka priznavanja) raspodeljene na deo koji prestaje da se priznaje i

(b) dobijene naknade za deo koji prestaje da se priznaje (uključujući i svako novo dobijeno sredstvo umanjeno za svaku novu preuzetu obavezu)

treba da se prizna u bilansu uspeha.

3.2.14 Kada entitet raspodeljuje prethodnu knjigovodstvenu vrednost većeg finansijskog sredstva između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje, fer vrednost dela koji nastavlja da se priznaje treba da se odmeri. Kada je entitet u prošlosti prodavao delove slične delu koji nastavlja da se priznaje ili kada postoje druge tržišne transakcije za takve delove, poslednje cene tih transakcija obezbeđuju najbolju procenu njegove fer vrednosti. Kada nema kotiranih cena ili nedavnih tržišnih transakcija koje bi potvrdile fer vrednost dela koji nastavlja da se priznaje, najbolja procena fer vrednosti je razlika između fer vrednosti većeg finansijskog sredstva u celini i naknade dobijene od lica na koje je preneto sredstvo koje prestaje da se priznaje.

Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja

3.2.15 Ako prenos nema za rezultat prestanak priznavanja zato što je entitet zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje preneto sredstvo u celini i da priznaje finansijsku obavezu za primljenu naknadu. U narednim periodima, entitet treba da priznaje svaki prihod po osnovu prenetog sredstva i svaki rashod po osnovu finansijske obaveze.

Stalno učešće u prenetim sredstvima

3.2.16 Ako entitet nije preneo niti zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, a zadržava kontrolu nad prenetim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje preneto sredstvo do onog stepena do kog je zadržao svoje učešće u njemu. Stepen stalnog učešća entiteta u prenetom sredstvu predstavlja onaj stepen do kog je entitet izložen promenama vrednosti prenetog sredstva. Na primer:

(a) Kada stalno učešće entiteta bude u formi date garancije za preneto sredstvo stepen do kog je entitet zadržao učešće u prenetom sredstvu jednak je manjoj od sledeće dve navedene veličine: (i) knjigovodstveni iznos i (ii) maksimalni iznos dobijene naknade u prenosu, koji se može zahtevati od entiteta da ga isplati ("iznos garancije").

(b) Kada stalno učešće entiteta ima oblik prodate ili kupljene opcije (ili i jedne i druge) na preneto sredstvo, stepen stalnog učešća entiteta jednak je iznosu prenetog sredstva koji entitet može da otkupi. Međutim, u slučaju prodate prodajne opcije na sredstvo koje se odmerava po fer vrednosti, stepen stalnog učešća entiteta je ograničen na niži iznos od: fer vrednosti prenetog sredstva i cene izvršenja opcije (videti paragraf B3.2.13).

(c) Kada stalno učešće entiteta ima oblik opcije koja se izmiruje u gotovini ili slične odredbe za preneto sredstvo, stepen do kog je entitet zadržao učešće se odmerava na isti način kao i kada je rezultat opcija koje se ne izmiruju u gotovini, kako je izloženo pod (b) u prethodnom tekstu.

3.2.17 Kada entitet nastavlja da priznaje sredstvo do stepena svog stalnog učešća u njemu, entitet takođe treba da priznaje i obavezu koja je u vezi sa tim. Uprkos drugim zahtevima odmeravanja u ovom standardu, preneto sredstvo i sa njim povezana obaveza se odmeravaju prema osnovi, koja odražava prava i obaveze koje je entitet zadržao. Povezana obaveza se odmerava na takav način da je neto knjigovodstvena vrednost prenetog sredstva i povezane obaveze jednaka:

(a) amortizovanoj vrednosti prava i obaveza koje je entitet zadržao, ako se preneto sredstvo odmerava po amortizovanoj vrednosti; ili

(b) fer vrednosti prava i obaveza koje je entitet zadržao kada se odmeravaju samostalno, ako se preneto sredstvo odmerava po fer vrednosti.

3.2.18 Entitet treba da nastavi da priznaje svaki prihod koji se javlja od prenetog sredstva do nivoa svog stalnog učešća u njemu i da priznaje sve nastale rashode po osnovu povezanih obaveza.

3.2.19 U svrhe naknadnog odmeravanja, priznate promene fer vrednosti prenetog sredstva i sa njim povezane obaveze se računovodstveno obuhvataju u skladu sa paragrafom 5.7.1, i ne treba međusobno da se prebijaju.

3.2.20 Ako entitet ima stalno učešće samo u jednom delu finansijskog sredstva (na primer, kada entitet zadržava opciju za otkup dela prenetog sredstva, ili zadržava rezidualno učešće, koji ne vodi zadržavanju značajnog dela rizika i koristi od vlasništva i entitet zadržava kontrolu), entitet raspodeljuje prethodnu knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva između dela koji nastavlja da priznaje kao stalno učešće, i dela koji prestaje da priznaje na osnovu odnosa fer vrednosti tih delova na dan prenosa. U svrhu ovoga, primenjuju se zahtevi paragrafa 3.2.14. Razlika između:

(a) knjigovodstvene vrednosti (odmerene na datum prestanka priznavanja) koja je raspodeljena na deo koji prestaje da se priznaje; i

(b) naknade dobijene za deo koji prestaje da se priznaje

treba da se prizna u bilans uspeha.

3.2.21 Ako se preneto sredstvo odmerava po amortizovanoj vrednosti, mogućnost koju daje ovaj standard za iskazivanje finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, se ne može primeniti na sa njim povezanu obavezu.

Svi prenosi

3.2.22 Ako preneto sredstvo nastavlja da se priznaje, to sredstvo i sa njim povezana obaveza ne treba da se prebijaju. Slično, entitet ne treba da vrši prebijanje prihoda koji se mogu javiti od prenetog sredstva sa nastalim rashodima po osnovu povezanih obaveza (videti paragraf 42 IAS 32).

3.2.23 Ako lice koje vrši prenos obezbedi negotovinski kolateral (kao što su dužnički instrumenti ili instrumenti kapitala) licu kojem sredstvo prenosi, računovodstveno obuhvatanje kolaterala od strane lica koje prenosi i na koje se prenosi zavisi od toga da li lice na koje se prenosi ima pravo da proda ili ponovo založi taj kolateral i od toga da li lice koje vrši prenos ne izvršava svoje obaveze. Lice koje vrši prenos i lice na koje se prenosi sredstvo treba da računovodstveno obuhvate kolateral na sledeći način:

(a) Ako lice na koje se sredstvo prenosi ima pravo po ugovoru ili običajima da proda ili ponovo založi kolateral, onda lice koje vrši prenos treba da reklasifikuje to sredstvo u svom izveštaju o finansijskoj poziciji (na primer, kao pozajmljeno sredstvo, založeni instrumenti kapitala ili založena potraživanja sa pravom na otkup) odvojeno od drugih sredstava.

(b) Ako lice kojem se vrši prenos proda kolateral koji mu je dat u zalog, ono treba da prizna primanja od prodaje i odmerava obavezu po fer vrednosti, po osnovu svoje obaveze da vrati kolateral.

(c) Ako lice koje vrši prenos ne izvrši svoje obaveze prema uslovima ugovora i više nema pravo da dobije nazad kolateral, ono treba da prestane da priznaje kolateral, a lice kome se vrši prenos treba da prizna kolateral kao svoje sredstvo, koje će na početku odmeravati po fer vrednosti ili, ako je već prodalo kolateral, treba da prestane da priznaje obavezu njegovog vraćanja.

(d) Osim za ono što je rečeno pod (c), lice koje vrši prenos treba da nastavi da evidentira kolateral kao svoje sredstvo, a lice kome se vrši prenos ne treba da priznaje kolateral kao sredstvo.

3.3 Prestanak priznavanja finansijske obaveze

3.3.1 Entitet treba da ukloni finansijsku obavezu (ili deo finansijske obaveze) iz svog izveštaja o finansijskoj poziciji kada, i samo kada, je ona ugašena - to jest, kada je ugovorom određena obaveza ispunjena, otkazana, ili je istekla.

3.3.2 Razmena između postojećeg zajmoprimca i zajmodavca dužničkih instrumenata sa u značajnoj meri različitim uslovima treba da se računovodstveno obuhvata kao gašenje prvobitne finansijske obaveze i priznavanje nove finansijske obaveze. Slično, značajna izmena uslova postojeće finansijske obaveze ili njenog dela (bilo da se može ili ne može pripisati finansijskoj teškoći dužnika) treba da se računovodstveno obuhvata kao gašenje prvobitne finansijske obaveze i priznavanje nove finansijske obaveze.

3.3.3 Razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze (ili dela finansijske obaveze) koja je ugašena ili preneta drugoj strani i plaćene nadoknade, uključujući i sva preneta negotovinska sredstva ili preuzete obaveze, treba da se priznaje u bilansu uspeha.

3.3.4 Ako neki entitet ponovo kupi deo finansijske obaveze, taj entitet treba da raspodeli iznos prethodne knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje na osnovu relativnih fer vrednosti tih delova na datum ponovne kupovine. Razlika između (a) knjigovodstvene vrednosti koja je raspodeljena na deo koji je prestao da se priznaje i (b) plaćene nadoknade, uključujući i svako negotovinsko preneto sredstvo ili preuzetu obavezu, za deo koji je prestao da se priznaje treba da se priznaje u bilansu uspeha.

3.3.5 [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

Poglavlje 4 Klasifikacija

4.1 Klasifikacija finansijskih sredstava

4.1.1 Osim ukoliko primenjuje paragraf 4.1.5, entitet treba da klasifikuje finansijska sredstva kao naknadno odmerena po amortizovanoj vrednosti, fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat ili fer vrednosti kroz bilans uspeha na bazi oba od navedenog:

(a) poslovnog modela entiteta za upravljanje finansijskim sredstvima i

(b) karakteristika ugovornih tokova gotovine finansijskog sredstva.

4.1.2 Finansijsko sredstvo može da se odmerava po amortizovanoj vrednosti, ako su ispunjena oba navedena uslova:

(a) finansijsko sredstvo se drži u okviru poslovnog modela čiji cilj je držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine i

(b) uslovi ugovora finansijskog sredstva na naznačene datume uzrokuju tokove gotovine koji su isključivo otplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice.

Paragrafi B4.1.1-B4.1.26 sadrže uputstvo za primenu ovih uslova.

4.1.2A Finansijsko sredstvo treba da se odmerava po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat ako su ispunjena oba sledeća uslova:

(a) finansijsko sredstvo se drži u okviru poslovnog modela čiji cilj se postiže naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava i

(b) uslovi ugovora finansijskog sredstva na naznačene datume uzrokuju tokove gotovine koji su isključivo otplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice.

Paragrafi B4.1.1-B4.1.26 sadrže uputstvo za primenu ovih uslova.

4.1.3 Za svrhe primene paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b):

(a) glavnica je fer vrednost finansijskog sredstva pri početnom priznavanju. Paragraf B4.1.7B obezbeđuje dodatno uputstvo o značenju termina glavnice;

(b) kamata se sastoji iz naknade za vremensku vrednost novca, za kreditni rizik povezan sa neizmirenim iznosom glavnice tokom određenog vremenskog perioda i za druge osnovne rizike i troškove pozajmljivanja, kao i za profitnu maržu. Paragrafi B4.1.7A i B4.1.9A-B4.1.9E obezbeđuju dodatno uputstvo o značenju termina kamate, uključujući i značenje vremenske vrednosti novca.

4.1.4 Finansijsko sredstvo treba da se odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha osim ukoliko se ne odmerava po amortizovanoj vrednosti u skladu sa paragrafom 4.1.2 ili po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A. Međutim, entitet može da izvrši neopozivi odabir pri početnom priznavanju za određene investicije u instrumente kapitala koji bi se u suprotnom odmeravali po fer vrednosti kroz bilans uspeha da prezentuje naknadne promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu (videti paragrafe 5.7.5-5.7.6).

Opcija označavanja finansijskog sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

4.1.5 Uprkos paragrafima 4.1.1-4.1.4, entitet može, pri početnom priznavanju, neopozivo da označi finansijsko sredstvo kao odmereno po fer vrednosti ako se time eliminiše ili značajno smanjuje nedoslednost odmeravanja ili priznavanja (što se ponekad naziva "računovodstvena neusaglašenost") koja bi se inače javila usled odmeravanja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka i gubitaka za ta sredstva ili obaveze po različitim osnovama (videti paragrafe B4.1.29-B4.1.32).

4.2 Klasifikacija finansijskih obaveza

4.2.1 Entitet treba da klasifikuje sve finansijske obaveze naknadno odmerene po amortizovanoj vrednosti, osim za:

(a) finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Takve obaveze, uključujući derivate koji su obaveze, treba naknadno da se odmeravaju po fer vrednosti;

(b) finansijske obaveze koje nastaju kada se transfer finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja ili kada se primenjuje pristup stalnog učešća Paragrafi 3.2.15 i 3.2.17 se primenjuju za odmeravanje takvih finansijskih obaveza.

(c) ugovore o finansijskoj garanciji. Nakon početnog priznavanja, izdavalac takvog ugovora treba (osim ako se ne primenjuju paragraf 4.2.1(a) ili (b)) da ga odmerava prema višoj vrednosti između:

(i) iznosa rezervisanja za gubitke određenog u skladu sa Odeljkom 5.5. i

(ii) iznosa koji je priznavan na početku (videti paragraf 43) manje, kada je to prikladno, ukupni iznos prihoda priznat u skladu sa principima IFRS 15;

(d) obaveze obezbeđivanja zajma po kamatnoj stopi nižoj od tržišne. Emitent takve obaveze treba (osim ako se ne primenjuje paragraf 4.2.1(a)) da je odmerava prema višoj vrednosti između:

(i) iznosa rezervisanja za gubitke određenog u skladu sa Odeljkom 5.5; i

(ii) iznosa koji je priznavan na početku (videti paragraf 5.1.1) manje, kada je to prikladno, ukupni iznos prihoda priznat u skladu sa principima IFRS 15;

(e) potencijalne naknade koje priznaje sticalac u poslovnoj kombinaciji na koju se primenjuje IFRS 3. Takva potencijalna naknada treba naknadno da se odmerava po fer vrednosti sa promenama koje se priznaju u bilansu uspeha.

Opcija označavanja finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

4.2.2 Entitet može, pri početnom priznavanju, neopozivo da označi finansijsku obavezu kao odmerenu po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada je to dozvoljeno paragrafom 4.3.5, ili kada to ima za rezultat relevantnije informacije zato što:

(a) eliminiše ili značajno smanjuje nedoslednost odmeravanja ili priznavanja (što se ponekad naziva "računovodstvena neusaglašenost") koja bi se inače javila usled odmeravanja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka i gubitaka po njihovom osnovu na različitim osnovama (videti paragrafe B4.1.29-B4.1.32); ili

(b) grupom finansijskih obaveza ili finansijskih sredstava se upravlja i njihove performanse se vrednuju na bazi fer vrednosti, u skladu sa dokumentovanim strategijama upravljanja rizikom ili investiranja, a informacije o grupi se obezbeđuju interno na toj bazi ključnom rukovodećem osoblju entiteta (kao što je definisano u IAS 24 Obelodanjivanja povezanih strana), na primer, odbor direktora entiteta ili glavni izvršni direktor (videti paragrafe B4.1.33-B4.1.36).

4.3 Ugrađeni derivati

4.3.1 Ugrađeni derivat je komponenta hibridnog (kombinovanog) instrumenta sa takvim uticajem da neki tokovi gotovine kombinovanog instrumenta, koji pored ugrađenog derivata sadrži i nederivatni osnovni(matični) ugovor, variraju na sličan način kao što je to kod samostalnog derivata. Ugrađeni derivat uzrokuje da se neki ili svi tokovi gotovine, koje bi inače zahtevao ugovor, menjaju na osnovu određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa, ili druge varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije specifična za neku ugovornu stranu. Derivat koji je povezan sa finansijskim instrumentom, ali se prema ugovoru može preneti nezavisno od tog instrumenta, ili ima različitu drugu ugovornu stranu u odnosu na taj instrument, ne predstavlja ugrađeni derivat, već poseban finansijski instrument.

Hibridni ugovori sa matičnim ugovorom finansijskog sredstva

4.3.2 Ako hibridni ugovor sadrži matični ugovor koji je sredstvo u okviru delokruga ovog standarda, entitet treba da primenjuje zahteve iz paragrafa 4.1.1-4.1.5 na ceo hibridni ugovor.

Ostali hibridni ugovori

4.3.3 Ukoliko hibridni ugovor sadrži matični ugovor koji nije sredstvo u okviru delokruga ovog standarda, ugrađeni derivat treba da se odvoji od (osnovnog) matičnog ugovora i da se računovodstveno obuhvata kao derivat pod ovim standardom, samo ako:

(a) ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata nisu blisko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima matičnog ugovora (videti paragrafe B4.3.5 i B4.3.8);

(b) bi odvojeni instrument sa istim uslovima kao i ugrađeni derivat ispunjavao definiciju derivata; i

(c) hibridni (kombinovani) ugovor se ne odmerava po fer vrednosti sa promenama fer vrednosti priznatim u bilansu uspeha (to jest, derivat koji je ugrađen u finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha se ne odvaja).

4.3.4 Ako se ugrađeni derivat odvoji, osnovni ugovor se računovodstveno obuhvata u skladu sa odgovarajućim standardima. Ovaj standard se ne bavi time da li će ugrađeni derivat biti prezentovan kao zasebna stavka u izveštaju o finansijskoj poziciji.

4.3.5 Bez obzira na paragrafe 4.3.3 i 4.3.4, ukoliko ugovor sadrži jedan ili više ugrađenih derivata, a matični ugovor nije sredstvo u okviru delokruga ovog standarda, entitet može da označi ceo hibridni (kombinovani) ugovor po fer vrednosti kroz bilans uspeha osim ako:

(a) ugrađeni derivat(i) značajno ne menjaju tokove gotovine koji bi se inače zahtevali prema ugovoru; ili

(b) jasno je uz malo ili bez analize kada se sličan hibridni (kombinovani) instrument razmatra po prvi put da je odvajanje ugrađenog/ih derivata zabranjeno, kao što je opcija plaćanja unapred ugrađena u zajam koji dozvoljava imaocu da unapred isplati zajam približno za njegovu amortizovanu vrednost.

4.3.6 Ako ovaj standard zahteva od entiteta da odvoji ugrađeni derivat od svog osnovnog ugovora, ali entitet nije u stanju da odvojeno odmerava ugrađeni derivat, bilo na datum sticanja ili na kraju sledećeg perioda finansijskog izveštavanja, taj entitet treba da označi hibridni (kombinovani) ugovor u celini po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

4.3.7 Ako neki entitet nije u stanju da pouzdano odmeri fer vrednost ugrađenog derivata na osnovu njegovih uslova i odredaba fer vrednost ugrađenog derivata je razlika između fer vrednosti hibridnog (kombinovanog) instrumenta i fer vrednosti osnovnog ugovora. Ako entitet nije u stanju da odmeri fer vrednost ugrađenog derivata koristeći ovaj metod, primenjuje se paragraf 4.3.6 i hibridni (kombinovani) instrument se označava po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

4.4. Reklasifikacija

4.4.1 Kada i samo kada entitet menja svoj model poslovanja za upravljanje finansijskim sredstvima, treba da reklasifikuje sva finansijska sredstva na koja to utiče u skladu sa paragrafima 4.1.1-4.1.4. Videti paragrafe 5.6.1-5.6.7, B4.4.1-B4.4.3 i B5.6.1-5.6.2 za dodatno uputstvo o reklasifikaciji finansijskih sredstava.

4.4.2 Entitet ne treba da reklasifikuje finansijske obaveze.

4.4.3 Sledeće promene okolnosti ne zahtevaju reklasifikaciju za potrebe paragrafa 4.4.1-4.4.2:

(a) stavka koja je prethodno bila označena kao efikasan instrument zaštite od rizika novčanog toka ili neto investicija više se ne kvalifikuje tako;

(b) stavka postaje označena kao efektivan instrument hedžinga za hedžing rizika novčanog toka i neto investicija; i

Poglavlje 5 Odmeravanje

5.1 Početno odmeravanje

5.1.1 Osim potraživanja po osnovu prodaje, koja su u okviru delokruga paragrafa 5.1.3, pri početnom priznavanju, entitet treba da odmerava finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po njihovoj fer vrednosti uvećanoj ili umanjenoj, u slučaju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koji se ne odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, za troškove transakcije koji se mogu direktno pripisati sticanju ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

5.1.1A Međutim, ako se fer vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze pri početnom priznavanju razlikuje od troškova transakcije, entitet treba da primenjuje paragraf B5.1.2.A.

5.1.2 Kada entitet koristi računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja za sredstvo koje se naknadno odmerava po amortizovanoj vrednosti, to sredstvo se početno priznaje po njegovoj fer vrednosti na datum prodaje (videti paragrafe B3.1.3-B3.16).

5.1.3 Bez obzira na zahteve iz paragrafa 5.1.1, pri početnom priznavanju, entitet treba da odmerava potraživanja po osnovu prodaje po njihovoj ceni transakcije (kao što je definisano u IFRS 15) ako potraživanja po osnovu prodaje ne sadrže značajnu komponentu finansiranja u skladu sa IFRS 15 (ili kada entitet primenjuje praktični primer u skladu sa paragrafom 63 IFRS 15).

5.2 Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava

5.2.1 Nakon početnog odmeravanja, entitet treba da odmerava finansijsko sredstvo u skladu sa paragrafima 4.1.1-4.1.5 po:

(a) amortizovanoj vrednosti;

(b) fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat; ili

5.2.2 Entitet treba da primenjuje zahteve umanjenja vrednosti iz Odeljka 5.5. na finansijska sredstva koja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti u skladu sa paragrafom 4.1.2 i na finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A.

5.2.3 Entitet treba da primenjuje zahteve računovodstva hedžinga iz paragrafa 6.5.8-6.5.14 (i, ako je primenljivo, paragrafa 89-94 IAS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje za računovodstvo hedžinga po fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika po osnovu kamatne stope) na finansijsko sredstvo koje je označeno kao stavka hedžinga 1

_______________
1 U skladu sa paragrafom 7.2.21, entitet može odabrati kao svoju računovodstvenu politiku da nastavi da primenjuje zahteve koji se odnose na računovodstvo hedžinga iz IAS 39 umesto zahteva iz Poglavlja 6 ovog Standarda. Ako entitet izvrši ovakav odabir, pozivanja u ovom Standardu na određene zahteve računovodstva hedžinga iz Poglavlja 6 nisu relevantna. Umesto toga, entitet primenjuje relevantne zahteve računovodstva hedžinga iz IAS 39.

5.3 Naknadno odmeravanje finansijskih obaveza

5.3.1 Nakon početnog priznavanja, entitet treba da odmerava finansijsku obavezu u skladu sa paragrafima 4.2.1-4.2.2

5.3.2 Entitet treba da primenjuje zahteve računovodstva hedžinga iz paragrafa 6.5.8-6.5.14 (i, ako je primenljivo, paragrafa 89-94 IAS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje za računovodstvo hedžinga po fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika po osnovu kamatne stope) na finansijsku obavezu koja je označena kao stavka hedžinga.

5.4 Odmeravanje amortizovane vrednosti

Finansijska sredstva

Metod efektivne kamate

5.4.1 Prihod od kamate treba da se izračunava pomoću metode efektivne kamate (videti Prilog A i paragrafe B5.4.1-B5.4.7). Ovaj prihod treba da se izračunava primenom efektivne kamatne stope na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva osim za:

(a) kreditno obezvređena kupljena ili stvorena finansijska sredstva. Za ovakva finansijska sredstva, entitet treba da primenjuje efektivnu stopu korigovanu za kredit na amortizovanu vrednost finansijskog sredstva iz početnog priznavanja;

(b) finansijska sredstva koja nisu kupljena ili stvorena kreditno obezvređena ali su naknadno postala kreditno obezvređena finansijska sredstva. Za ovakva finansijska sredstva entitet treba da primenjuje efektivnu kamatnu stopu na amortizovanu vrednost finansijskog sredstva u naknadnim izveštajnim periodima.

5.4.2 Entitet koji, u izveštajnom periodu, izračunava prihode od kamate primenom metode efektivne kamate na amortizovanu vrednost finansijskog sredstva u skladu sa paragrafom 5.4.1(b), treba, u naknadim izveštajnim periodima, da izračunava prihod od kamate primenom efektivne kamatne stope na bruto knjigovodstvenu vrednost ako se kreditni rizik finansijskog instrumenta poboljša tako da finansijsko sredstvo više nije kreditno obezvređeno, a to poboljšanje može objektivno da se poveže sa događajem koji se desio nakon primene zahteva iz paragrafa 5.4.1(b) (kao što je poboljšanje u kreditnom rejtingu zajmoprimca).

Modifikacija ugovornih tokova gotovine

5.4.3 Kada ugovorni tokovi gotovine finansijskog sredstva ponovo dogovaraju ili se na drugi način modifikuju, a ponovno dogovaranje ili modifikovanje nemaju za rezultat prestanak priznavanja tog finansijskog sredstva u skladu sa ovim standardom, entitet treba ponovo da izračuna bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva i treba da prizna dobitak ili gubitak po osnovu modifikacije u bilansu uspeha. Bruto knjigovodstvena vrednost finansijskog sredstva treba da se izračuna ponovo kao sadašnja vrednost ponovo dogovorenih ili modifikovanih tokova gotovine koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi (ili po efektivnoj kamatnoj stopi korigovanoj za kredit za kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva), ili, kada je primenljivo, revidiranoj efektivnoj kamatnoj stopi izračunatoj u skladu sa paragrafom 6.5.10. Svi nastali troškovi ili naknade koriguju knjigovodstvenu vrednost modifikovanog finansijskog sredstva i amortizuju se tokom preostalog roka modifikovanog finansijskog sredstva.

Otpis

5.4.4 Entitet treba direktno da smanji bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva kada entitet nema opravdana očekivanja da će povratiti finansijsko sredstvo u celosti ili njegov deo. Otpis predstavlja događaj prestanka priznavanja (videti paragraf B3.2.16(r)).

5.5 Umanjenje vrednosti

Priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka

Opšti pristup

5.5.1 Entitet treba da prizna rezervisanje za gubitke za očekivane kreditne gubitke finansijskog sredstva koje se odmerava u skladu sa paragrafima 4.1.2 ili 4.1.2A, potraživanje po lizingu, ugovorno sredstvo ili obavezu po osnovu zajma i ugovor o finansijskoj garanciji na koje se primenjuju zahtevi umanjenja vrednosti u skladu sa paragrafima 2.1(g), 4.2.1(c) ili 4.2.1(d).

5.5.2 Entitet treba da primenjuje zahteve umanjenja vrednosti za priznavanje i odmeravanje rezervisanja za gubitke za finansijska sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A. Međutim, rezervisanje za gubitke treba da se prizna u ostalom ukupnom rezultatu i ne treba da smanji knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva u izveštaju o finansijskoj poziciji.

5.5.3 U skladu sa paragrafima 5.5.13-5.5.16, na svaki datum izveštavanja, entitet treba da odmerava rezervisanje za gubitke za finansijski instrument po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja ako se kreditni rizik za taj finansijski instrument značajno povećao od početnog priznavanja.

5.5.4 Cilj zahteva umanjenja vrednosti je priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja za sve finansijske instrumente za koje su postojala značajna povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja - bilo procenjenih na pojedinačnoj ili na zajedničkoj osnovi - uzimajući u obzir sve razumne i potkrepive informacije, uključujući one koje su orijentisane ka budućnosti.

5.5.5 U skladu sa paragrafima 5.5.13-5.5.16, ako se, na datum izveštavanja, kreditni rizik koji se odnosi na određeni finansijski instrument nije značajno povećao od početnog priznavanja, entitet treba da odmerava rezervisanje za gubitke za taj finansijski instrument po iznosu koji je jednak dvanaestomesečnim očekivanim kreditnim gubicima.

5.5.6 Za obaveze po kreditu i ugovore o finansijskim garancijama, datum na koji entitet postaje strana u neopozivoj obavezi treba da se smatra datumom početnog priznavanja za svrhe primene zahteva umanjenja vrednosti.

5.5.7 Ako je entitet u prethodnom izveštajnom periodu odmerio rezervisanje za gubitke za finansijski instrument po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja u prethodnom izveštajnom periodu, ali je utvrdio na tekući datum izveštavanja da paragraf 5.5.3 više nije ispunjen, entitet treba da odmerava rezervisanje za gubitke po iznosu koji je jednak dvanaestomesečnim očekivanim kreditnim gubicima na tekući datum izveštavanja.

5.5.8 Entitet treba da priznaje u bilansu uspeha, kao dobitak ili gubitak po osnovu umanjenja vrednosti, iznos očekivanih kreditnih gubitaka(ili storniranje) koji je neophodan za korigovanje rezervisanja za gubitke na datum izveštavanja na iznos koji je neophodno priznati u skladu sa ovim standardom.

Utvrđivanje značajnih povećanja kreditnog rizika

5.5.9 Na svaki datum izveštavanja, entitet treba da proceni da li se kreditni rizik određenog finansijskog instrumenta značajno povećao od početnog priznavanja. Prilikom vršenja procene, entitet treba da koristi promenu u riziku neispunjenja obaveze koja se dešava tokom očekivanog trajanja finansijskog instrumenta umesto promene u iznosu očekivanih kreditnih gubitaka. Za vršenje ove procene, entitet treba da poredi rizik neispunjenja obaveze koji se javlja kod finansijskog instrumenta od datuma izveštavanja sa rizikom neispunjenja obaveze koji se javlja kod finansijskog instrumenta od datuma početnog priznavanja i da razmotri razumne i potkrepive informacije, koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora, a koje ukazuju na značajna povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja.

5.5.10 Entitet može da pretpostavi da se kreditni rizik nije značajno povećao od početnog priznavanja ako je utvrđeno da finansijski instrument ima nizak kreditni rizik na datum izveštavanja (videti paragrafe B5.5.22-B5.5.24).

5.5.11 Ako su razumne i potkrepive informacije orijentisane ka budućnosti dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora, entitet ne može da se osloni na informacije iz prošlosti pri utvrđivanju da li se kreditni rizik značajno povećao od početnog priznavanja. Međutim, kada informacije koje su više orijentisane ka budućnosti od statusa nakon isteka roka (bilo na pojedinačnoj ili na zajedničkoj osnovi) nisu dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora, entitet može da koristi informacije iz prošlosti za utvrđivanje da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja. Bez obzira na način na koji entitet procenjuje značajna povećanja kreditnog rizika postoji osporiva pretpostavka da se kreditni rizik u pogledu finansijskog sredstva značajno povećao od početnog priznavanja kada ugovorna plaćanja prekorače rok dospeća više od 30 dana. Entitet može da ospori ovu pretpostavku ako entitet ima razumne i potkrepive informacije koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora, a koje dokazuju da se kreditni rizik nije značajno povećao od početnog priznavanja iako ugovorna plaćanja prekoračuju rok dospeća više od 30 dana. Kada entitet utvrdi da je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja pre nego što ugovorna plaćanja prekorače rok dospeća više od 30 dana, osporiva pretpostavka se ne primenjuje.

Modifikovana finansijska sredstva

5.5.12 Ako su ugovorni tokovi gotovine u pogledu finansijskog sredstva ponovo dogovoreni ili modifikovani, a finansijska sredstva nisu prestala da se priznaju, entitet treba da proceni da li je bilo značajnog povećanja kreditnog rizika u pogledu finansijskog instrumenta u skladu sa paragrafom 5.5.3 poređenjem:

(a) rizika od neispunjenja obaveza, koji se javlja na datum izveštavanja (na bazi modifikovanih ugovornih uslova); i

(b) rizika od neispunjenja obaveza koji se javlja na početnom priznavanju (na bazi prvobitnih, nemodifikovanih ugovornih uslova).

Kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva

5.5.13 Bez obzira na paragrafe 5.5.3 i 5.5.5, na datum izveštavanja, entitet treba da prizna samo kumulativne promene u očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja od početnog priznavanja kao rezervisanje za gubitke za kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva.

5.5.14 Na svaki datum izveštavanja, entitet treba da prizna u bilansu uspeha iznos promene u očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja, kao dobitak ili gubitak po osnovu umanjenja vrednosti. Entitet treba da prizna povoljne promene očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja kao dobitak po osnovu umanjenja vrednosti, čak i ako su očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja manji od iznosa očekivanih kreditnih gubitaka koji su bili uključeni u procenjene tokove gotovine pri početnom priznavanju.

Pojednostavljeni pristup za potraživanja iz poslovanja, ugovorna sredstva i potraživanja po osnovu lizinga

5.5.15 Bez obzira na paragrafe 5.5.3 i 5.5.5, entitet uvek treba da odmerava rezervisanje za gubitke po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja za sledeće:

(a) potraživanja iz poslovanja ili ugovorna sredstva koja su rezultat transakcija u okviru delokruga IFRS 15 i koja:

(i) ne sadrže značajnu finansijsku komponentu u skladu sa IFRS 15 (ili, kada entitet primenjuje praktično olakšanje u skladu sa paragrafom 63, IFRS 15); ili

(ii) sadrže značajnu finansijsku komponentu u skladu sa IFRS 15, ako entitet odabere kao svoju računovodstvenu politiku da odmerava rezervisanje za gubitke po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja. Ta računovodstvena politika treba da se primenjuje na sva ovakva potraživanja i ugovorna sredstva;

(b) potraživanja po osnovu lizinga koja su rezultat transakcija u okviru delokruga IFRS 16, ako entitet odabere kao svoju računovodstvenu politiku da odmerava rezervisanje za gubitke po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja. Ta računovodstvena politika treba da se primenjuje na sva potraživanja po osnovu lizinga ali može da se primenjuje zasebno na potraživanja po osnovu finansijskih i poslovnih lizinga.

5.5.16 Entitet može odabrati svoju računovodstvenu politiku za potraživanja iz poslovanja, potraživanja po osnovu lizinga i ugovorna sredstva nezavisno jedna od drugih.

Odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka

5.5.17 Entitet treba da odmerava očekivane gubitke od finansijskog instrumenta na način koji odražava:

(a) nepristrasan i iznos ponderisan verovatnoćom koji se utvrđuje vrednovanjem niza mogućih ishoda;

(b) vremensku vrednost novca; i

(c) razumne i potkrepive informacije koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora na datum izveštavanja o prethodnim događajima, trenutnim uslovima i prognozama budućih ekonomskih uslova.

5.5.18 Pri odmeravanju očekivanih kreditnih gubitaka, entitet ne mora nužno da identifikuje svaki mogući scenario. Međutim, treba da razmotri rizik ili verovatnoću da će se kreditni gubitak desiti i verovatnoću da neće doći do gubitka povezanog sa kreditima, čak i ako je verovatnoća dešavanja gubitka povezanog sa kreditima veoma mala.

5.5.19 Maksimalni period koji treba uzeti u obzir prilikom odmeravanja očekivanih kreditnih gubitaka, je maksimalni ugovorni period (uključujući opcije produžavanja) tokom kojeg je entitet izložen kreditnom riziku, a ne duži period, čak i ako je taj duži period u skladu sa poslovnom praksom.

5.5.20 Međutim, pojedini finansijski instrumenti uključuju i komponentu zajma i nepovučene obaveze, a ugovornu mogućnost entiteta da zahteva otplatu i otkaže povučenu obavezu ne ograničava izloženost entiteta kreditnim gubicima na ugovorni označeni period. Za ovakve finansijske instrumente i samo za njih, entitet treba da odmerava očekivane kreditne gubitke tokom perioda u kojem je entitet izložen kreditnom riziku i očekivani kreditni gubici ne bi bili ublaženi aktivnostima upravljanja kreditnim rizikom, čak i ako se taj period produži preko maksimalnog ugovornog perioda.

5.6 Reklasifikacija finansijskih sredstava

5.6.1 Ako entitet reklasifikuje finansijska sredstva u skladu sa paragrafom 4.4.1, treba da primenjuje reklasifikaciju prospektivno od datuma reklasifikacije. Entitet ne treba da preračuna prethodno priznate dobitke, gubitke (uključujući dobitke ili gubitke po osnovu umanjenja vrednosti) ili kamatu. U paragrafima 5.6.2-5.6.7 navedeni su zahtevi za reklasifikacije.

5.6.2 Ako, entitet reklasifikuje finansijsko sredstvo iz kategorije odmeravanja po amortizovanoj vrednosti u kategoriju odmeravanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha, njegova fer vrednost se odmerava na datum reklasifikacije. Dobici ili gubici koji nastaju usled razlike između prethodne amortizovane vrednosti finansijskog sredstva i fer vrednosti priznaje se u bilansu uspeha.

5.6.3 Ako, entitet reklasifikuje finansijsko sredstvo iz kategorije odmeravanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha u kategoriju odmeravanja po amortizovanoj vrednosti, njegova fer vrednost na datum reklasifikacije postaje njegova nova bruto knjigovodstvena vrednost. (Videti paragraf B5.6.2 za uputstvo za utvrđivanje efektivne kamatne stope i rezervisanje za gubitke na datum reklasifikacije).

5.6.4 Ako entitet reklasifikuje finansijsko sredstvo iz kategorije odmeravanja po amortizovanoj vrednosti u kategoriju odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, njegova fer vrednost se odmerava na datum reklasifikacije. Dobici ili gubici koji nastaju usled razlike između prethodne amortizovane vrednosti finansijskog sredstva i fer vrednosti priznaje se u ostalom ukupnom rezultatu. Efektivna kamatna stopa i odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka se ne koriguju kao rezultat reklasifikacije. (Videti paragraf B5.6.1).

5.6.5 Ako entitet reklasifikuje finansijsko sredstvo iz kategorije odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat u kategoriju odmeravanja po amortizovanoj vrednosti, to finansijsko sredstvo se reklasifikuje po fer vrednosti na datum reklasifikacije. Međutim, kumulativni dobitak ili gubitak prethodno priznat u ostalom ukupnom rezultatu, se uklanja iz kapitala i koriguje u odnosu na fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije. Kao rezultat, finansijsko sredstvo se odmerava na datum reklasifikacije kao da je oduvek bilo odmereno po amortizovanoj vrednosti. Ovo korigovanje utiče na ostali ukupni rezultat ali ne utiče na bilans uspeha i stoga ne predstavlja korigovanje po osnovu reklasifikacije (videti IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja). Efektivna kamatna stopa i odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka se ne koriguju kao rezultat reklasifikacije. (Videti paragraf B5.6.1).

5.6.6 Ako entitet reklasifikuje finansijsko sredstvo iz kategorije odmeravanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha u kategoriju odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, finansijsko sredstvo nastavlja da se odmerava po fer vrednosti. (Videti paragraf B5.6.2 za uputstvo o utvrđivanju efektivne kamatne stope i rezervisanja za gubitke na datum reklasifikacije).

5.6.7 Ako entitet reklasifikuje finansijsko sredstvo iz kategorije odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u kategoriju odmeravanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijsko sredstvo nastavlja da se odmerava po fer vrednosti. Kumulativni dobitak ili gubitak prethodno priznat u ostalom ukupnom rezultatu se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha kao korekcija po osnovu reklasifikacije (videti IAS 1) na datum reklasifikacije.

5.7. Dobici i gubici

5.7.1 Dobitak ili gubitak po osnovu finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koji se odmerava po fer vrednosti treba da se prizna u bilansu uspeha osim ako:

(a) je deo odnosa hedžinga (videti paragrafe 6.5.8-6.5.14 i, ako je primenljivo, paragrafe 89-94, IAS 39 za računovodstvo hedžinga po fer vrednosti za hedžinga rizika kamatne stope portfelja).

(b) je investicija u instrument kapitala i entitet je odlučio da prezentuje dobitke i gubitke po osnovu te investicije u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5;

(c) je finansijska obaveza označena po fer vrednosti kroz bilans uspeha i od entiteta se zahteva da prezentuje efekte promena kreditnog rizika obaveze u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.7.; ili

(d) je finansijsko sredstvo odmereno po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A i od entiteta se zahteva da prizna neke promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.10.

5.7.1A Dividende se priznaju u bilansu uspeha samo kada:

(a) je ustanovljeno pravo entiteta da mu se isplaćuje dividenda;

(b) je verovatno da će se ekonomske koristi povezane sa dividendom prilivati u entitet; i

5.7.2 Dobitak ili gubitak po osnovu finansijskog sredstva koji se odmerava po amortizovanoj vrednosti i nije deo odnosa hedžinga (videti paragrafe 6.5.8-6.5.14 i, ako je primenljivo, paragrafe 89-94, IAS 39 za računovodstvo hedžinga po fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika kamate stope) treba da se priznaje u bilansu uspeha kada finansijsko sredstvo prestaje da se prizna, reklasifikovano u skladu sa paragrafom 5.6.2, i kroz proces amortizacije, ili u cilju priznavanja dobitaka ili gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti. Entitet treba da primenjuje paragrafe 5.6.2 i 5.6.4 ako reklasifikuje finansijska sredstva iz kategorije odmeravanja po amortizovanoj vrednosti. Dobitak ili gubitak po osnovu finansijske obaveze koji se odmerava po amortizovanoj vrednosti i koji nije deo odnosa hedžinga (videti paragrafe 6.5.8-6.5.14 i, ako je primenljivo, paragrafe 89-94, IAS 39, za računovodstvo hedžinga po fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika kamatne stope) treba da se priznaju u bilansu uspeha kada finansijska obaveza prestaje da se priznaje i kroz proces amortizovane vrednosti. (Videti paragraf B5.7.2 za uputstvo o deviznim dobicima ili gubicima).

5.7.3 Dobitak ili gubitak po osnovu finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koji je stavka hedžinga u odnosu hedžinga treba da se prizna u skladu sa paragrafima 6.5.8-6.5.14 i ako je primenljivo, paragrafe 89-94, IAS 39, za računovodstvo hedžinga po fer vrednosti za hedžinga rizika kamatne stope portfelja.

5.7.4 Ako entitet priznaje finansijska sredstva primenom računovodstvenog obuhvatanja na datum izmirenja (videti paragrafe 3.1.2, B3.1.3 i B3.1.6), svaka promena fer vrednosti sredstva koje treba da se dobije u periodu između datuma trgovine i datuma izmirenja ne priznaje se za sredstva odmerena po amortizovanoj vrednosti. Za sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti, međutim, promena fer vrednosti se priznaje u bilansu uspeha ili u ostalom ukupnom rezultatu, po potrebi, u skladu sa paragrafom 5.7.1. Datumom trgovine treba da se smatra datum početnog priznavanja za svrhe primene zahteva umanjenja vrednosti.

Investicije u instrumente kapitala

5.7.5 Pri početnom priznavanju, entitet može doneti neopozivu odluku da prezentuje u ostalom ukupnom rezultatu naknadne promene fer vrednosti investicije u instrument kapitala u okviru delokruga ovog standarda koji se ne drži za trgovinu niti je potencijalna naknada koju priznaje sticalac u poslovnoj kombinaciji na koju se primenjuje IFRS 3. (Videti paragraf B5.7.3 za uputstvo o deviznim dobicima ili gubicima).

5.7.6 Ako entitet izvrši izbor iz paragrafa 5.7.5, treba da prizna u bilansu uspeha dividende od te investicije u skladu sa paragrafom 5.7.1A.

Obaveze označene po fer vrednosti kroz bilans uspeha

5.7.7 Entitet treba da prezentuje dobitak ili gubitak po osnovu finansijske obaveze koja je označena po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 4.2.2 ili paragrafom 4.3.5, kao što sledi:

(a) iznos promene fer vrednosti po osnovu finansijske obaveze koji može da se pripiše promenama kreditnog rizika te obaveze treba da se prezentuje u ostalom ukupnom rezultatu (videti paragrafe B5.7.13-B5.7.20), i

(b) preostali iznos promene fer vrednosti obaveze treba da se prezentuje u bilansu uspeha

osim ako bi tretman efekata promena kreditnog rizika obaveze opisan pod (a) kreirao ili povećao računovodstvenu neusaglašenost u bilansu uspeha (u kojem slučaju se primenjuje paragraf 5.7.8). Paragrafi B5.7.5-B5.7.7 i B5.7.10-B5.7.12 obezbeđuju uputstvo za utvrđivanje da li bi računovodstvena neusaglašenost nastala ili se povećala.

5.7.8. Ako bi zahtevi iz paragrafa 5.7.7 kreirali ili povećali računovodstvenu neusaglašenost u bilansu uspeha, entitet treba da prezentuje sve dobitke ili gubitke po osnovu te obaveze (uključujući efekte promena kreditnog rizika te obaveze) u bilansu uspeha.

5.7.9 Bez obzira na zahteve iz paragrafa 5.7.7 i 5.7.8, entitet treba da prezentuje u bilansu uspeha sve dobitke i gubitke po osnovu obaveze po kreditu i ugovore o finansijskim garancijama koji su označeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Sredstva odmerena po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat

5.7.10 Dobitak ili gubitak po osnovu finansijskog sredstva koji se odmerava po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2, treba da se prizna u ostalom ukupnom rezultatu, izuzev dobitaka ili gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti (videti Odeljak 5.5) i deviznih dobitaka i gubitaka (videti paragrafe B5.7.2-B5.7.2A), dok finansijsko sredstvo ne prestane da se priznaje ili dok se ne reklasifikuje. Kada finansijsko sredstvo prestaje da se priznaje, kumulativni dobitak ili gubitak prethodno priznat u ostalom ukupnom rezultatu se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha kao korekcija po osnovu reklasifikacije (videti IAS 1). Ako se finansijsko sredstvo reklasifikuje iz kategorije odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, entitet treba računovodstveno da obuhvati kumulativni dobitak ili gubitak koji je prethodno bio priznat u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafima 5.6.5 i 5.6.7. Kamata koja je izračunata pomoću metode efektivne kamate priznaje se u bilansu uspeha.

5.7.11 Kao što je opisano u paragrafu 5.7.10, ako se finansijsko sredstvo odmerava po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A, iznosi koji se priznaju u bilansu uspeha su isti kao iznosi koji bi bili priznati u bilansu uspeha da je finansijsko sredstvo bilo odmereno po amortizovanoj vrednosti.

Poglavlje 6 Računovodstvo hedžinga

6.1 Cilj i delokrug računovodstva hedžinga

6.1.1 Cilj računovodstva hedžinga je da predstavi, u finansijskim izveštajima, efekte aktivnosti upravljanja rizikom entiteta koji koriste finansijske instrumente za upravljanje izloženostima nastalim iz određenih rizika koji bi mogli da utiču na bilans uspeha (ili ostali ukupni rezultat, u slučaju investicija u instrumente kapitala za koje je entitet odabrao da prezentuje promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5). Ovaj pristup ima za cilj da prenese kontekst instrumenata hedžinga na koje se primenjuje računovodstvo hedžinga u cilju omogućavanja uvida u njihovu svrhu i efekat.

6.1.2 Entitet može odabrati da označi odnos hedžinga između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga u skladu sa paragrafima 6.2.1-6.3.7 i B6.2.1-B6.3.25. Za odnose hedžinga koji ispunjavaju kriterijume za kvalifikaciju, entitet treba računovodstveno da obuhvati dobitak ili gubitak po osnovu instrumenta hedžinga i stavke hedžinga u skladu sa paragrafima 6.5.1-6.5.14 i B6.5.1-B6.5.28. Kada je stavka hedžinga grupa stavki, entitet treba da poštuje dodatne zahteve iz paragrafa 6.6.1-6.6.6 i B6.6.1-B6.6.16.

6.1.3 Za hedžing fer vrednosti izloženosti kamatne stope portfelja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (i samo za takav hedžing), entitet može da primenjuje zahteve računovodstva hedžinga iz IAS 39 umesto onih iz ovog standarda. U tom slučaju, entitet takođe mora da primenjuje specifične zahteve za računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika kamatne stope i označava ih kao stavku hedžinga dela koji je iznos u stranoj valuti (videti paragrafe 81A, 89A i AG114-AG132, IAS 39).

6.2 Instrumenti hedžinga

Instrumenti koji se kvalifikuju

6.2.1 Derivat koji se odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha može da se označi kao instrument hedžinga, izuzev za određene prodate opcije (videti paragraf B6.2.4).

6.2.2 Nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatna finansijska obaveza odmereni po fer vrednosti kroz bilans uspeha mogu da se označe kao instrument hedžinga izuzev ako je u pitanju finansijska obaveza označena po fer vrednosti kroz bilans uspeha čiji iznos promene fer vrednosti može da se pripiše promenama kreditnog rizika te obaveze, prezentuje se u ostalom ukupnom rezultata u skladu sa paragrafom 5.7.7. Za hedžing od deviznih rizika, komponenta deviznog rizika nederivatnog finansijskog sredstva ili nederivatne finansijske obaveze može da se označi kao instrument hedžinga pod uslovom da nije investicija u instrument kapitala za koji je entitet odabrao da prezentuje promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5.

6.2.3 U svrhe računovodstva hedžinga, samo instrumenti koji uključuju spoljnu stranu u odnosu na entitet koji izveštava (to jest, spoljnu za grupu ili pojedinačni entitet o kom se izveštava) mogu da budu označeni kao instrumenti hedžinga.

Označavanje instrumenata hedžinga

6.2.4 Instrument koji se kvalifikuje mora u celini da bude označen kao instrument hedžinga. Jedini dozvoljeni izuzeci su:

(a) odvajanje unutrašnje vrednosti i vremenske vrednosti ugovora o opciji i označavanje kao instrumenta hedžinga samo promene unutrašnje vrednosti opcije i isključivanje promene vremenske vrednosti (videti paragrafe 6.5.15 i B6.5.29-B6.5.33);

(b) odvajanje forvard elementa i promptne cene forvard ugovora i označavanje kao instrumenta hedžinga samo promene vrednosti promptnog elementa forvard ugovora ali ne i forvard elementa; slično tome, raspon devizne osnovice može da se razdvoji i isključi iz označavanja finansijskog instrumenta kao instrumenta hedžinga (videti paragrafe 6.5.16 i B6.5.34-B6.5.39); i

(c) deo čitavog instrumenta hedžinga, kao što je 50% nominalnog iznosa, može biti označen kao instrument hedžinga u odnosu hedžinga. Međutim, odnos hedžinga ne mora da se označi za deo promene fer vrednosti koja je rezultat samo dela vremenskog perioda tokom kog instrument hedžinga ostaje neizmiren.

6.2.5 Entitet može da posmatra u kombinaciji, i zajednički da označava kao instrument hedžinga, bilo koju kombinaciju sledećeg (uključujući one okolnosti u kojima rizik ili rizici koji nastaju iz nekih instrumenata hedžinga prebijaju one koji nastaju iz drugih):

(a) derivati ili njihov deo; i

(b) nederivati ili njihov deo.

6.2.6 Međutim, derivatni instrument koji kombinuje prodatu opciju i kupljenu opciju (na primer, donja ili gornja granica kamatne stope) se ne kvalifikuje kao instrument hedžinga ako je on, u stvari, neto prodata opcija na datum označavanja (osim ako se ne kvalifikuje u skladu sa paragrafom B6.2.4). Slično, dva ili više instrumenata (ili njihovi delovi) mogu zajedno biti označeni kao instrument hedžinga samo ako nijedan od njih nije prodata opcija ili neto prodata opcija na datum označavanja (osim ako se ne kvalifikuje u skladu sa paragrafom B6.2.4).

6.3 Stavke hedžinga

Stavke koje se kvalifikuju

6.3.1 Stavka hedžinga može biti priznato sredstvo ili obaveza, nepriznata utvrđena obaveza, predviđena buduća transakcija, ili neto investicija u inostrano poslovanje. Stavka hedžinga može biti

(a) jedno sredstvo; ili

(b) grupa stavki (u skladu sa paragrafima 6.6.1-6.6.6 i B6.6.1-B6.6.16).

Stavka hedžinga takođe može biti komponenta ovakve stavke ili grupe stavki (videti paragrafe 6.3.7 i B6.3.7-B6.3.25).

6.3.2 Stavka hedžinga mora biti pouzdano merljiva.

6.3.3 Ako je stavka hedžinga predviđena buduća transakcija, (ili njena komponenta), ta transakcija mora biti vrlo verovatna.

6.3.4 Zbirna izloženost koja predstavlja kombinaciju izloženosti i koja bi mogla da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u skladu sa paragrafom 6.3.1 i kao derivat može da se označi kao stavka hedžinga (videti paragrafe B6.3.3-B6.3.4). Ovo obuhvata predviđenu buduću transakciju zbirne izloženosti (to jest, neizvršene ali očekivane buduće transakcije koje bi dovele do nastanka izloženosti ili derivata) ako je ta zbirna izloženost vrlo verovatna, i kada do nje dođe, i stoga više nije predviđena, kvalifikuje se za stavku hedžinga.

6.3.5 U svrhe računovodstva hedžinga, samo sredstva, obaveze, utvrđene obaveze i vrlo verovatne predviđene transakcije koje obuhvataju stranu koja je spoljašnja za entitet mogu da se označe kao stavke hedžinga. Računovodstvo hedžinga može da se primeni na transakcije između entiteta u istoj grupi samo u pojedinačnim ili zasebnim finansijskim izveštajima tih entiteta, a ne u konsolidovanim finansijskim izveštajima grupe, izuzev konsolidovanih finansijskih izveštaja investicionog entiteta kao što je definisano u IFRS 10, prema kojem se transakcije između investicionog entiteta i njegovih zavisnih entiteta koje se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha neće ukloniti iz konsolidovanih finansijskih izveštaja.

6.3.6 Međutim, kao izuzetak paragrafa 6.3.5, devizni rizik monetarne stavke unutar grupe (na primer, dugovanje/potraživanje između dva zavisna entiteta) može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima ako ima za rezultat izloženost dobicima ili gubicima od deviznih kurseva koji nisu u potpunosti eliminisani posle konsolidacije u skladu sa IAS 21 Efekti promena deviznih kurseva. U skladu sa IAS 21, dobici i gubici od monetarnih stavki unutar grupe se ne eliminišu u potpunosti posle konsolidovanja kada se monetarna stavka unutar grupe prenosi između dva entiteta iz grupe koja imaju različite funkcionalne valute. Pored toga, devizni rizik veoma verovatne i predvidive transakcije unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima pod uslovom da je transakcija denominovana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji učestvuje u toj transakciji i devizni rizik će uticati na konsolidovani bilans uspeha.

Označavanje stavki hedžinga

6.3.7 Entitet može da označi određenu stavku u celosti ili komponentu stavke kao stavku hedžinga u odnosu hedžinga. Cela stavka se sastoji iz svih promena tokova gotovine ili fer vrednosti stavke. Komponenta se sastoji iz manje od ukupne fer vrednosti promene ili promenljivosti toka gotovine stavke. U tom slučaju, entitet može označiti samo sledeće vrste komponenata (uključujući kombinacije) kao stavke hedžinga:

(a) samo promene tokova gotovine fer vrednosti stavke koje se mogu pripisati posebnom riziku ili rizicima (komponenta rizika), pod uslovom da, na bazi procene u okviru konteksta određene tržišne strukture, komponenta rizika može zasebno da se identifikuje i pouzdano da se odmeri (videti paragrafe B6.3.8-B6.3.15). Komponente rizika obuhvataju označavanje samo promena u tokovima gotovine ili fer vrednosti stavke hedžinga koje su iznad ili ispod određene cene ili druge promenljive (jednostrani rizik);

(b) jedan ili više odabranih tokova gotovine;

6.4 Kriterijumi kvalifikovanja za računovodstvo hedžinga

6.4.1 Odnos hedžinga se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga samo ako su ispunjeni svi sledeći kriterijumi:

(a) odnos hedžinga se sastoji samo iz prikladnih instrumenata hedžinga i prikladnih stavki hedžinga;

(b) na početku odnosa hedžinga, postoji formalno označavanje i dokumentovanje odnosa hedžinga i cilja upravljanja rizikom entiteta i strategije za preduzimanje hedžinga. Ova dokumentacija treba da obuhvata identifikovanje instrumenta hedžinga, stavke hedžinga i prirode rizika koji se podvrgava hedžingu i način na koji će entitet proceniti da li odnos hedžinga ispunjava zahteve efektivnosti (uključujući njegovu analizu izvora neefektivnosti hedžinga i način na koji utvrđuje koeficijent hedžinga);

(i) postoji ekonomski odnos između stavke hedžinga i instrumenta hedžinga (videti paragrafe B6.4.4-B6.4.6);

(ii) efekat kreditnog rizika ne dominira nad vrednošću promena koje su rezultat ekonomskog odnosa (videti paragrafe B6.4.7-B6.4.8); i

(iii) koeficijent hedžinga u odnosu hedžinga je isti kao i koeficijent koji je rezultat količine stavke hedžinga koju entitet štiti hedžingom i količine instrumenta hedžinga koji entitet koristi za zaštitu te količine stavke hedžinga. Međutim, ovo označavanje ne treba da odražava disbalans između ponderisanja stavke hedžinga i instrumenta hedžinga koji bi uzrokovao neefektivnost hedžinga (bez obzira na to da li je priznat ili ne) što bi moglo da rezultira računovodstvenim ishodom koji ne bi bio u skladu sa svrhom računovodstva hedžinga (videti paragrafe B6.4.9-B6.4.11).

6.5 Računovodstveno obuhvatanje odnosa hedžinga koji se kvalifikuju

6.5.1 Entitet primenjuje računovodstvo hedžinga na odnose hedžinga koji zadovoljavaju kriterijume iz paragrafa 6.4.1 (koji obuhvataju odluku entiteta da označi odnos hedžinga).

6.5.2 Postoje tri vrste odnosa hedžinga:

(a) hedžing fer vrednosti: hedžing izloženosti promenama u fer vrednosti priznatog sredstva ili obaveze ili nepriznate utvrđene obaveze, ili neke komponente takve stavke, koji može da se pripiše određenom riziku i mogao bi da utiče na bilans uspeha;

(b) hedžing tokova gotovine: hedžing izloženosti promenljivosti tokova gotovine koji se može pripisati određenom riziku povezanom sa celokupnim priznatim sredstvom ili obavezom ili nekom njihovom komponentom (kao što su cele buduće otplate kamate dugova sa promenljivom stopom u celosti ili njihov deo) ili vrlo verovatna predviđena buduća transakcija, i mogao bi da utiče na bilans uspeha;

6.5.3 Ako je stavka hedžinga instrument kapitala za koji je entitet odabrao da prezentuje promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5, izloženost koja je predmet hedžinga pomenuta u paragrafu 6.5.2(a) mora da bude takva da utiče na ostali ukupni rezultat. U tom slučaju, i samo tada, priznata neefektivnost hedžinga se prezentuje u ostalom ukupnom rezultatu.

6.5.4 Hedžing deviznog rizika utvrđene obaveze može računovodstveno da se obuhvata kao hedžing fer vrednosti ili hedžing tokova gotovine.

6.5.5 Ako odnos hedžinga prestane da ispunjava zahteve efektivnosti hedžinga koji se odnose na koeficijent hedžinga (videti paragraf 6.4.1(c)(iii) ali cilj upravljanja rizikom za taj označeni odnos hedžinga ostaje isti, entitet treba da koriguje koeficijent hedžinga odnosa hedžinga na takav način da ponovo ispunjava kriterijume za kvalifikovanje (to se u ovom standardu naziva "rebalansiranje" - videti paragrafe B6.5.7-B6.5.21).

6.5.6 Entitet treba da prekine računovodstvo hedžinga prospektivno samo kada odnos hedžinga (ili deo odnosa hedžinga) prestane da ispunjava kriterijume za kvalifikovanje (nakon razmatranja rebalansiranja odnosa hedžinga, ako je primenljivo). Ovo obuhvata slučajeve kada instrument hedžinga istekne ili se proda, zaključi ili izvrši. U ovu svrhu, zamena ili produženje dospeća instrumenta hedžinga drugim instrumentom hedžinga se ne smatra istekom ili zaključivanjem ako je takva zamena ili produženje dospeća deo, i usklađen je sa, dokumentovanim ciljem upravljanja rizikom tog entiteta. Pored toga, za ovu svrhu ne postoji istek ili ukidanje instrumenta hedžinga, ako:

(a) se kao posledica zakona i regulative, ili uvođenja novih zakona ili regulative, strane u instrumentu hedžinga dogovore da jedna ili više klirinških drugih strana ugovora zameni prvobitnu drugu stranu ugovora tako da postane nova druga ugovorna strana za svaku od strana. Za ovu svrhu, klirinška druga ugovorna strana, je centralna ugovorna strana (što se ponekad naziva "klirinška organizacija" ili "klirinška agencija") ili entitet, ili entiteti, na primer, član kliringa klirinške organizacije ili klijent člana kliringa klirinške organizacije, koji su u funkciji druge ugovorne strane u cilju sprovođenja kliringa od strane centralne ugovorne strane. Međutim, kada strane u instrumentu hedžinga zamene svoje prvobitne druge ugovorne strane, drugačijim ugovornom stranama, zahtev u ovom podparagrafu je ispunjen samo ako svaka od ovih strana sprovodi kliring sa istom centralnom ugovornom stranom;

(b) druge promene, ako ih ima, u instrumentu hedžinga ograničene su na one koje je neophodno sprovesti kao što je zamena druge ugovorne strane. Ovakve promene ograničene su na one koje su u skladu sa uslovima koji bi se očekivali da je instrument hedžinga prvobitno izmiren sa centralnom klirinškom stranom. Ove promene obuhvataju promene zahteva u pogledu kolaterala, prava na prebijanje salda potraživanja i dugovanja, i nametnute troškove.

Prekid računovodstva hedžinga može da utiče ili na odnos hedžinga u celosti ili samo na njegov deo (u kojem slučaju se računovodstvo hedžinga nastavlja za preostali odnos hedžinga).

6.5.7 Entitet treba da primenjuje:

(a) paragraf 6.5.10 kada prestane sa računovodstvom hedžinga za hedžing fer vrednosti za koji je stavka hedžinga (ili je komponenta) finansijski instrument odmeren po amortizovanoj vrednosti; i

(b) paragraf 6.5.12 kada prestane sa računovodstvom hedžinga za hedžinge tokova gotovine.

Hedžing fer vrednosti

6.5.8 Sve dok hedžing fer vrednosti ispunjava kriterijume za kvalifikovanje iz paragrafa 6.4.1, odnos hedžinga treba računovodstveno da se obuhvata kao što sledi:

(a) dobitak ili gubitak po osnovu instrumenta hedžinga treba da se priznaje u bilansu uspeha (ili ostalom ukupnom rezultatu, ako instrument hedžinga služi za zaštitu instrumenta kapitala za koji je entitet odabrao da prezentuje promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5);

(b) dobitak ili gubitak od hedžinga po osnovu stavke hedžinga treba da koriguje knjigovodstvenu vrednost stavke hedžinga (ako je primenljivo) i da se priznaje u bilansu uspeha. Ako je stavka hedžinga finansijsko sredstvo (ili njegova komponenta) koje se odmerava po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, u skladu sa paragrafom 4.1.2A, dobitak ili gubitak od hedžinga po osnovu stavke hedžinga treba da se priznaje u bilansu uspeha. Međutim, ako je stavka hedžinga instrument kapitala za koji je entitet odabrao da prezentuje promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5, ti iznosi treba da ostanu u ostalom ukupnom rezultatu. Kada je stavka hedžinga nepriznata utvrđena obaveza (ili njena komponenta), kumulativna promena fer vrednosti stavke hedžinga nakon njenog označavanja priznaje se kao sredstvo ili obaveza sa odgovarajućim dobitkom ili gubitkom priznatim u bilansu uspeha.

6.5.9 Kada je stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti utvrđena obaveza (ili njena komponenta) za sticanje sredstva ili preuzimanje obaveze, početna knjigovodstvena vrednost sredstva ili obaveze koja je rezultat ispunjavanja utvrđene obaveze od strane entiteta, koriguje se kako bi uključivala kumulativnu promenu fer vrednosti stavke hedžinga koja je bila priznata u izveštaju o finansijskoj poziciji.

6.5.10 Svako korigovanje koje proizilazi iz paragrafa 6.5.8(b) treba da se amortizuje u bilansu uspeha ili odmeri po amortizovanoj vrednosti. Amortizacija može da počne čim dođe do korigovanja i treba da počne najkasnije kada stavka hedžinga prestane da bude korigovana za dobitke i gubitke od hedžinga. Amortizacija je zasnovana na ponovno izračunatoj efektivnoj kamatnoj stopi na datum na koji počinje amortizacija. U slučaju finansijskog sredstva (ili njegove komponente) koje je stavka hedžinga i odmerava se po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A, amortizacija se primenjuje na isti način ali iznos koji predstavlja kumulativne dobitke ili gubitke prethodno priznate u skladu sa paragrafom 6.5.8(b) umesto korigovanjem knjigovodstvene vrednosti.

Hedžing tokova gotovine

6.5.11 Sve dok hedžing tokova gotovine ispunjava kriterijume za kvalifikovanje iz paragrafa 6.4.1, odnos hedžinga treba računovodstveno da se obuhvata kao što sledi:

(a) zasebna komponenta kapitala povezana sa stavkom hedžinga (rezerve za hedžing novčanih tokova) se koriguje prema manjem od sledećeg (u apsolutnim iznosima):

(i) ukupnom dobitku ili gubitku od instrumenta hedžinga od početka hedžinga; i

(ii) ukupnoj promeni fer vrednosti (sadašnja vrednost) očekivanih budućih tokova gotovine stavke hedžinga od početka hedžinga;

(b) deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga koji se određuje kao efektivni hedžing (to jest, deo koji se prebija promenom rezerve za hedžing tokova gotovine izračunat u skladu sa (a)) treba da se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu;

(c) svaki preostali dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga (ili dobitak ili gubitak koji su neophodni za balansiranje promene rezervi za hedžing tokova gotovine izračunati u skladu sa (a)) nije efektivan hedžing i priznaje se u bilansu uspeha;

(d) iznos koji je akumuliran u rezervama za hedžing tokova gotovine u skladu sa (a) treba računovodstveno da se obuhvata kao što sledi:

(i) ako predviđena transakcija koja je predmet hedžinga naknadno rezultira priznavanjem nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze, ili predviđena transakcija koja je predmet hedžinga za nefinansijsko sredstvo ili nefinansijsku obavezu postane utvrđena obaveza na koju se primenjuje računovodstvo hedžinga fer vrednosti, entitet treba da ukloni taj iznos iz rezervi za hedžing tokova gotovine i da ga uključi direktno u početnu cenu ili drugu knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze. Ovo nije korigovanje po osnovu klasifikacije (videti IAS 1) i stoga ne utiče na ostali ukupni rezultat;

(ii) za hedžinge tokova gotovine izuzev onih obuhvaćenih pod (i), taj iznos treba da se reklasifikuje iz rezervi za hedžing tokova gotovine u bilans uspeha kao korigovanje usled reklasifikacije (videti IAS 1) u istom periodu ili periodima tokom kog/kojih očekivani budući tokovi gotovine koji su predmet hedžinga utiču na bilans uspeha (na primer, u periodima tokom kojih se priznaju prihod ili rashod po osnovu kamate ili kada se predviđena transakcija dogodi);

(iii) međutim, ako je taj iznos gubitak, i entitet očekuje da se ceo taj gubitak ili njegov deo neće povratiti u jednom ili više budućih perioda, treba odmah da reklasifikuje iznos za koji ne očekuje da će biti povraćen u bilansu uspeha kao korigovanje usled reklasifikacije (videti IAS 1).

6.5.12 Kada entitet prekine sa računovodstvom hedžinga za hedžing tokova gotovine (videti paragrafe 6.5.6 i 6.5.7(b)), treba računovodstveno da obuhvata iznos koji je akumuliran u rezervama za hedžing tokova gotovine u skladu sa paragrafom 6.5.11(a) kao što sledi:

(a) ako se i dalje očekuje da će se desiti budući tokovi gotovine koji su predmet hedžinga, taj iznos treba da ostane u rezervama za hedžing tokova gotovine dok se ne dese budući tokovi gotovine ili dok ne počne da se primenjuje paragraf 6.5.11(d)(iii). Kada se budući tokovi gotovine dese, primenjuje se paragraf 6.5.11(d);

(b) ako se više ne očekuje da će se desiti budući tokovi gotovine koji su predmet hedžinga, taj iznos treba odmah da se reklasifikuje iz rezervi za hedžing tokova gotovine u bilans uspeha kao korigovanje usled reklasifikacije (videti IAS 1). Budući tokovi gotovine koji su predmet hedžinga za koje više nije vrlo verovatno da će se desiti, i dalje se može očekivati da će se desiti.

Hedžing neto investicija u inostrano poslovanje

6.5.13 Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje, uključujući i hedžing monetarne stavke koji se računovodstveno obuhvata kao deo neto investicije (videti IAS 21), treba da se računovodstveno obuhvata slično hedžingu tokova gotovine:

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga koji je određen da bude efektivni hedžing treba da se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu(videti paragraf 6.5.11); i

(b) neefektivan deo treba da se priznaje u bilansu uspeha.

6.5.14 Kumulativni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji se odnosi na efektivan deo hedžinga koji je akumuliran u rezervama za prevođenje strane valute treba da se priznaje u bilansu uspeha, kao reklasifikacija usled korigovanja (videti IAS 1) u skladu sa paragrafima 48-49 IAS 21 posle otuđenja ili periodičnog otuđenja inostranog poslovanja.

Računovodstveno obuhvatanje vremenske vrednosti opcija

6.5.15 Kada entitet odvaja unutrašnju vrednost i vremensku vrednost ugovora o opciji i označava kao instrumenta hedžinga samo promene unutrašnje vrednosti opcije (videti paragraf 6.2.4(a)), treba računovodstveno da obuhvati vremensku vrednost opcije kao što sledi (videti paragrafe B6.5.29-B6.5.33):

(a) entitet treba da razlikuje vremensku vrednost opcija po vrsti stavke hedžinga nad kojom se vrši hedžing opcijom (videti paragraf B6.5.29):

(i) stavka hedžinga povezana sa transakcijom; ili

(ii) stavka hedžinga koja je povezana sa vremenskim periodom.

(b) promena fer vrednosti vremenske opcije koja vrši hedžing stavke hedžinga povezane sa transakcijom treba da se priznaje u ostalom ukupnom rezultatu ukoliko se odnosi na stavku hedžinga i treba da se akumulira u zasebnoj komponenti kapitala. Kumulativna promena fer vrednosti koja proizilazi iz vremenske vrednosti opcije koja je akumulirana u zasebnoj komponenti kapitala ("iznos") treba računovodstveno da se obuhvati kao što sledi:

(i) ako stavka hedžinga naknadno rezultira priznavanjem nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze, ili utvrđenom obavezom za nefinansijsko sredstvo ili nefinansijsku obavezu na koju se primenjuje računovodstvo hedžinga fer vrednosti, entitet treba da ukloni iznos iz zasebne komponente kapitala i uključi ga direktno u početnu cenu ili drugu knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze. Ovo nije korigovanje usled reklasifikacije (videti IAS 1) i stoga ne utiče na ostali ukupni rezultat;

(ii) za odnose hedžinga izuzev onih koji su obuhvaćeni pod (i), iznos treba da se reklasifikuje iz zasebne komponente kapitala u bilans uspeha kao korigovanje usled reklasifikacije (videti IAS 1) u istom periodu ili periodima tokom kog/kojih očekivani budući tokovi gotovine koji su predmet hedžinga utiču na bilans uspeha (na primer, kada se predviđena transakcija dogodi);

(iii) međutim, ako se ne očekuje da će se ceo iznos ili deo povratiti u jednom ili više budućih perioda, iznos koji se ne očekuje da će se povratiti treba odmah da se reklasifikuje u bilansu uspeha kao korigovanje usled reklasifikacije (videti IAS 1);

(c) promena fer vrednosti vremenske vrednosti opcije koja vrši hedžing stavke hedžinga povezane sa vremenskim periodom, treba da se prizna u ostalom ukupnom rezultatu ukoliko se odnosi na stavku hedžinga i treba da se akumulira u zasebnoj komponenti kapitala. Vremenska vrednost na datum označavanja opcije kao instrumenta hedžinga, ukoliko se odnosi na stavku hedžinga, treba da se amortizuje na sistematskoj i racionalnoj osnovi u periodu tokom kojeg korigovanje hedžinga za unutrašnju vrednost opcije može da utiče na bilans uspeha (ili ostali ukupni rezultat ako je stavka hedžinga instrument kapitala za koji je entitet odabrao da prezentuje promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5). Stoga, u svakom izveštajnom periodu, iznos amortizacije treba da se reklasifikuje iz zasebne komponente kapitala u bilans uspeha kao reklasifikacija usled korigovanja (videti IAS 1). Međutim, ako se računovodstvo hedžinga prekine za odnos hedžinga koji obuhvata promenu unutrašnje vrednosti opcije kao instrumenta hedžinga, neto iznos (uključujući kumulativnu amortizaciju) koji je bio akumuliran u zasebnoj komponenti kapitala treba odmah da se reklasifikuje u bilans uspeha kao reklasifikacija usled korigovanja (videti IAS 1).

Računovodstveno obuhvatanje forvard elementa iz forvard ugovora i rasponi devizne osnovice finansijskih instrumenata

6.5.16 Kada entitet razdvaja forvard element i promptni element forvard ugovora i označava kao instrument hedžinga samo promenu vrednosti promptnog elementa forvard ugovora, ili kada entitet razdvaja raspon devizne osnovice od finansijskog instrumenta i isključuje ga iz označavanja tog finansijskog instrumenta kao instrumenta hedžinga (videti paragraf 6.2.4(b)), entitet može da primeni paragraf 6.5.15 na forvard element forvard ugovora ili na raspon devizne osnovice isto kao što se primenjuje na vremensku vrednost opcije. U tom slučaju, entitet treba da primenjuje uputstvo za primenu iz paragrafa B6.5.34-B6.5.39.

6.6 Hedžing grupe stavki

Prihvatljivost grupe stavki za stavku hedžinga

6.6.1 Grupa stavki (uključujući grupu stavki koje čine neto poziciju; videti paragrafe B6.6.1-B6.6.8) je prihvatljiva kao stavka hedžinga samo ako:

(a) se sastoji iz stavki (uključujući komponente stavki) koje su, pojedinačno, prihvatljive kao stavke hedžinga;

(b) stavkama u grupi se upravlja zajedno na grupnoj osnovi za svrhe upravljanja rizicima; i

(c) u slučaju hedžinga tokova gotovine grupe stavki za čije varijabilnosti tokova gotovine se ne očekuje da će biti približno srazmerne ukupnoj varijabilnosti tokova gotovine grupe tako da nastaju pozicije rizika koje se prebijaju;

(i) to je hedžing deviznog rizika; i

(ii) označavanjem te neto pozicije precizira se izveštajni period u kojem se očekuje da će predviđene transakcije uticati na bilans uspeha, kao i njihova priroda i obim (videti paragrafe B6.6.7-B6.6.8).

Označavanje komponente nominalnog iznosa

6.6.2 Komponenta koja je deo grupe stavki koje su prihvatljive kao stavka hedžinga je prihvatljiva stavka hedžinga ukoliko je to označavanje u skladu sa ciljem upravljanja rizikom entiteta.

6.6.3 Slojna komponenta ukupne grupe stavki (na primer, donji sloj) je prihvatljiva za računovodstvo hedžinga samo ako:

(a) može zasebno da se identifikuje i pouzdano odmeri;

(b) je cilj upravljanja rizikom vršenje hedžinga slojne komponente;

(c) stavke ukupne grupe iz koje je identifikovan sloj su izložene istom riziku hedžinga (tako da na odmeravanje sloja hedžinga značajno ne utiče to koje konkretne stavke iz ukupne grupe formiraju deo sloja hedžinga);

(d) za hedžing postojećih stavki (na primer, nepriznata utvrđena obaveza ili priznato sredstvo) entitet može da identifikuje i prati ukupnu grupu stavki iz koje je definisan sloj hedžinga (tako da entitet može da se uskladi sa zahtevima za računovodstveno obuhvatanje odnosa hedžinga koji se kvalifikuju); i

(e) stavke u grupi koje sadrže opcije plaćanja unapred ispunjavaju zahteve za komponente nominalnog iznosa (videti paragraf B6.3.20).

Prezentacija

6.6.4 Za hedžing grupe stavki sa pozicijama rizika koje se prebijaju (to jest, u hedžingu neto pozicije) čiji rizik hedžinga utiče na različite pozicije u izveštaju koji sadrži bilans uspeha i ostali ukupan rezultat, dobici ili gubici od hedžinga u tom izveštaju treba da se prezentuju u zasebnoj poziciji od onih na koje utiču stavke hedžinga. Stoga, u ovom izveštaju, iznos u bilansnoj poziciji koji se odnosi na samu stavku hedžinga (na primer, prihod ili troškovi prodaje) ostaje nepromenjen.

6.6.5 Za sredstva i obaveze koji su predmet hedžinga zajedno kao grupa u hedžingu fer vrednosti, dobitak ili gubitak u izveštaju o finansijskoj poziciji za pojedinačna sredstva i obaveze treba da se priznaju kao korigovanje knjigovodstvene vrednosti pojedinačnih stavki koje čine grupu u skladu sa paragrafom 6.5.8(b).

Nulte neto pozicije

6.6.6 Kada je stavka hedžinga grupa koja je nulta neto pozicija (to jest, stavke hedžinga među sobom u potpunosti prebijaju rizik kojim se upravlja na grupnoj osnovi), entitetu je dozvoljeno da je označi u odnosu hedžinga koji ne obuhvata instrument hedžinga, pod uslovom da:

(a) je hedžing deo strategije produžavanja hedžinga neto rizika, pri čemu entitet rutinski vrši hedžing novih pozicija iste vrste tokom vremena (na primer, kada se transakcije kreću u vremenskom okviru za koji entitet vrši hedžing);

(b) neto pozicija koja je predmet hedžinga se menja tokom trajanja strategije produžavanja hedžinga neto rizika i entitet koristi prihvatljive instrumente hedžinga za hedžing neto rizika (to jest, kada neto pozicija nije nula);

(c) računovodstvo hedžinga se obično primenjuje na ovakve neto pozicije kada neto pozicija nije nula i nad njima se vrši hedžing prihvatljivim instrumentima hedžinga; i

(d) neprimenjivanje računovodstva hedžinga na nultu neto poziciju bi uzrokovalo nedosledne računovodstvene ishode, zato što računovodstvo ne bi priznalo pozicije rizika koje se prebijaju a koje bi u suprotnom bile priznate u hedžingu neto pozicije.

6.7 Opcija označavanja kreditne izloženosti kao odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Prihvatljivost kreditne izloženosti za označavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha

6.7.1 Ako entitet koristi kreditni derivat koji se odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha za upravljanje kreditnim rizikom celog, ili dela finansijskog instrumenta (kreditna izloženost), može da označava taj finansijski instrument u meri u kojoj se njime tako upravlja (to jest, celim ili njegovim delom) kao odmeren po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako:

(a) se naziv te kreditne izloženosti (na primer, zajmoprimac, ili nosilac obaveze zajma) podudara sa referentnim entitetom kreditnog derivata ("podudaranje naziva"); i

(b) se starosna struktura finansijskog instrumenta podudara sa strukturom instrumenata koji se mogu isporučiti u skladu sa kreditnim derivatom.

Entitet može da izvrši označavanje bez obzira na to da li je finansijski instrument kojim se upravlja u pogledu kreditnog rizika u okviru delokruga ovog standarda (na primer, entitet može označiti obaveze zajma koje su izvan delokruga ovog standarda). Entitet može označiti taj finansijski instrument prilikom, ili nakon, početnog priznavanja, ili dok je nepriznat. Entitet treba istovremeno da dokumentuje to označavanje.

Računovodstveno obuhvatanje kreditnih izloženosti označenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha

6.7.2 Ako je finansijski instrument označen u skladu sa paragrafom 6.7.1 kao odmeren po fer vrednosti kroz bilans uspeha nakon početnog priznavanja, ili prethodno nije bio priznat, razlika vremena označavanja između knjigovodstvene vrednosti, ako je ima, i fer vrednosti treba odmah da se prizna u bilansu uspeha. Za finansijska sredstva odmerena po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A, kumulativni dobitak ili gubitak prethodno priznat u ostalom ukupnom rezultatu treba odmah da se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha kao korekcija usled reklasifikacije (videti IAS 1).

6.7.3 Entitet treba da prestane da odmerava finansijski instrument koji je uzrokovao nastanak kreditnog rizika, ili deo tog finansijskog instrumenta, po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako:

(a) kriterijumi kvalifikovanja iz paragrafa 6.7.1 više nisu ispunjeni, na primer:

(i) kreditni derivat ili povezani finansijski instrument koji je uzrokovao nastanak kredinog rizika ističe ili je prodat, ukinut ili izmiren; ili

(ii) kreditnim rizikom finansijskog instrumenta se više ne upravlja pomoću kreditnih derivata. Na primer, ovo može da se desi zbog poboljšanja kreditnog kvaliteta zajmoprimca ili nosioca obaveze zajma ili promena u zahtevima u pogledu kapitala koje su entitetu nametnute; i

(b) se ne zahteva da se finansijski instrument koji uzrokuje nastanak kreditnog rizika odmerava po fer vrednosti kroz bilans uspeha (to jest, poslovni model entiteta se nije promenio u međuvremenu tako da je bila neophodna reklasifikacija u skladu sa paragrafom 4.4.1.)

6.7.4 Kada entitet prestane sa odmeravanjem finansijskog instrumenta koji uzrokuje nastanak kreditnog rizika, ili dela tog finansijskog instrumenta, p fer vrednosti kroz bilans uspeha, fer vrednost tog finansijskog instrumenta po datum prestanka postaje njegova nova knjigovodstvena vrednost. Nakon toga, treba da se primenjuje isto odmeravanje koje je bilo korišćeno pre označavanja finansijskog instrumenta po fer vrednosti kroz bilans uspeha (uključujući amortizaciju koja je rezultat nove knjigovodstvene vrednosti). Na primer, finansijsko sredstvo koje je prvobitno bilo klasifikovano kao odmereno po amortizovanoj vrednosti, vratilo bi se na to odmeravanje i njegova efektivna kamatna stopa bi se ponovo izračunavala na bazi nove bruto knjigovodstvene vrednosti prestanka odmeravanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Poglavlje 7 Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe

7.1 Datum stupanja na snagu

7.1.1 Entitet treba da primenjuje ovaj standard na godišnje periode koji počinju 1. januara 2018. godine ili kasnije. Dozvoljena je ranija primena. Ako entitet odluči da primenjuje ovaj standard ranije, treba da obelodani ovu činjenicu i da primenjuje sve zahteve iz ovog standarda u isto vreme (ali, videti takođe paragrafe 7.1.2, 7.2.21 i 7.3.2). Takođe treba, u isto vreme, da primenjuje izmene Priloga C.

7.1.2 Bez obzira na zahteve iz paragrafa 7.1.1, za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2018. godine, entitet može da odluči da primenjuje ranije samo zahteve za prezentovanje dobitaka i gubitaka od finansijskih obaveza označenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha iz paragrafa 5.7.1(c), 5.7.7-5.7.9, 7.2.14 i B5.7.5-B5.7.20 bez primene ostalih zahteva iz ovog standarda. Ako entitet odluči da primenjuje samo te zahteve, treba da obelodani tu činjenicu, i da obezbedi na kontinuiranoj bazi, povezana obelodanjivanja navedena u paragrafima 10-11, IFRS 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja (izmenjen na osnovu standarda IFRS 9 (2010)). (Videti takođe paragrafe 7.2.2 i 7.2.15).

7.1.3 Godišnjim poboljšanjima IFRS, Ciklus 2010-2012, objavljenim u decembru 2013. godine, izmenjeni su paragrafi 4.2.1 i 5.7.5 kao posledična izmena koja je proizašla iz izmene IFRS 3. Entitet treba da primenjuje tu izmenu prospektivno na poslovne kombinacije na koje se primenjuje IFRS 3.

7.1.4 Standardom IFRS 5 objavljenim u maju 2014. godine, izmenjeni su paragrafi 3.1.1, 4.2.1, 5.1.1, 5.2.1, 5.7.6, B3.2.13, B5.7.1, C5 i C42, i obrisan je paragraf C16 i njegov naslov. Paragrafi 5.1.13 i 5.7.1A, kao i definicija Priloga A, su dodati. Entitet treba da primeni ove izmene kada primenjuje IFRS 15.

7.1.5 Standardom IFRS 16 objavljenim u januaru 2016. godine, izmenjeni su paragrafi 2.1, 5.5.15, B4.3.8, B5.5.34 i B5.5.46. Entitet treba da primeni ove izmene kada primenjuje IFRS 16.

7.1.6 [Ovaj paragraf se odnosi na izmene koje još nisu stupile na snagu i stoga nije uključen u ovom izdanju.]

7.1.7 Objavljivanjem Obeležja prevremene otplate sa negativnom naknadom (Izmene i dopune IFRS 9), u oktobru 2017, dodati su paragrafi 7.2.29-7.2.34 i B4.1.12A i izmenjeni paragrafi B4.1.11(b) i B4.1.12(b). Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2019. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ako entitet primenjuje ove izmene za raniji period, on treba da obelodani tu činjenicu

7.2 Prelazak na IFRS 9

7.2.1 Entitet treba da primenjuje ovaj standard retrospektivno, u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške, osim kao što je označeno u paragrafima 7.2.4-7.2. 26 i 7.2.28. Ovaj standard ne treba da se primenjuje na stavke koje su već prestale da se priznaju na datum početne primene.

7.2.2 Za svrhe prelaznih odredbi iz paragrafa 7.2.1, 7.2.3-7.2.28 i 7.2.3, datum početne primene je datum kada entitet prvi put primenjuje te zahteve, ovog standarda i mora da bude početak izveštajnog perioda nakon objavljivanja ovog standarda. U zavisnosti od odabranog pristupa entiteta da primenjuje IFRS 9, prelazni period može da obuhvata jedan ili više datuma početne primene za različite zahteve.

Prelazni period za klasifikaciju i odmeravanje (Poglavlja 4 i 5)

7.2.3 Na datum početne primene, entitet treba da proceni da li finansijsko sredstvo ispunjava uslov iz paragrafa 4.1.2(a) ili 4.1.2A(a) na bazi činjenica i okolnosti koje postoje na taj datum. Rezultirajuća klasifikacija treba da se primeni retrospektivno bez obzira na poslovni model entiteta u prethodnim izveštajnim periodima.

7.2.4 Ako na datum početne primene, nije izvodljivo (kao što je definisano u IAS 8) da entitet proceni modifikovanu vremensku vrednost novčanog elementa u skladu sa paragrafima B4.1.9B-B4.1.9D na bazi činjenica i okolnosti koje su postojale pri početnom priznavanju finansijskog sredstva, entitet treba da proceni karakteristike ugovornih tokova gotovine tog finansijskog sredstva na bazi činjenica i okolnosti koje su postojale pre početnog priznavanja finansijskog sredstva bez uzimanja u obzir zahteva povezanih sa modifikovanjem vremenske vrednosti novčanog elementa iz paragrafa B4.1.9B-B4.1.9D. (Videti takođe paragraf 42R, IFRS 7.)

7.2.5 Ako, na datum početne primene, nije izvodljivo (kao što je definisano u IAS 8) da entitet proceni da li je fer vrednost obeležja plaćanja unapred bila beznačajna u skladu sa paragrafom B4.1.12(c) na bazi činjenica i okolnosti koje su postojale pri početnom priznavanju finansijskog sredstva, entitet treba da proceni karakteristike ugovornih tokova gotovine tog finansijskog sredstva na bazi činjenica i okolnosti koje su postojale pre početnog priznavanja finansijskog sredstva bez uzimanja u obzir izuzeća za obeležja plaćanja unapred iz paragrafa B4.1.12. (Videti takođe paragraf 42S, IFRS 7).

7.2.6 Ako entitet odmerava hibridni ugovor po fer vrednosti u skladu sa paragrafima 4.1.2A, 4.1.4 ili 4.1.5, ali fer vrednost hibridnog ugovora nije odmerena u uporednim izveštajnim periodima, fer vrednost hibridnog ugovora u uporednim izveštajnim periodima treba da bude zbir fer vrednosti komponenata (to jest, nederivatnog matičnog ugovora i ugrađenog derivata)na kraju svakog uporednog izveštajnog perioda ako entitet preračuna prethodne periode (videti paragraf 7.2.15).

7.2.7 Ako je entitet primenjivao paragraf 7.2.6 na datum početne primene, entitet treba da prizna razliku između fer vrednosti celog hibridnog ugovora na datum početne primene i zbira fer vrednosti komponenata hibridnog ugovora na datum početne primene u početnoj neraspoređenoj dobiti (ili drugu komponentu kapitala, po potrebi) izveštajnog perioda koji obuhvata datum početne primene.

7.2.8 Na datum početne primene entitet može da označi:

(a) finansijsko sredstvo odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 4.1.5; ili

(b) investiciju u instrument kapitala po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 5.7.5.

Ovakvo označavanje treba da se izvrši na bazi činjenica i okolnosti koje postoje na datum početne primene. Ova klasifikacija treba da se primenjuje retrospektivno.

7.2.9 Na datum početne primene, entitet:

(a) treba da opozove svoje prethodno označavanje finansijskog sredstva kao odmerenog po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to finansijsko sredstvo ne zadovoljava uslov iz paragrafa 4.1.5.;

(b) može da opozove svoje prethodno označavanje finansijskog sredstva kao odmerenog po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to finansijsko sredstvo ne zadovoljava uslov iz paragrafa 4.1.5.

Ovakav opoziv treba da se izvrši na bazi činjenica i okolnosti koje postoje na datum početne primene. Ova klasifikacija treba da se primenjuje retrospektivno.

7.2.10 Na datum početne primene, entitet:

(a) može da označi finansijsku obavezu kao odmerenu po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 4.2.2(a);

(b) treba da opozove prethodno označavanje finansijske obaveze kao odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako je takvo označavanje izvršeno pri početnom priznavanju u skladu sa uslovom koji je sada u paragrafu 4.2.2(a), a ovakvo označavanje ne zadovoljava taj uslov na datum početne primene;

(c) može da opozove prethodno označavanje finansijske obaveze kao odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako je takvo označavanje izvršeno pri početnom priznavanju u skladu sa uslovom koji je sada u paragrafu 4.2.2(a), a ovakvo označavanje zadovoljava taj uslov na datum početne primene.

Ovakvo označavanje treba da se izvrši na bazi činjenica i okolnosti koje postoje na datum početne primene. Ova klasifikacija treba da se primenjuje retrospektivno.

7.2.11 Ako je neizvodljivo (kao što je definisano u IAS 8) da entitet primenjuje retrospektivno metod efektivne kamatne stope, entitet treba da tretira:

(a) fer vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze na kraju svakog uporednog perioda prezentovanu kao bruto knjigovodstvenu vrednost tog finansijskog sredstva ili amortizovanu vrednost te finansijske obaveze ako entitet preračuna prethodne periode; i

(b) fer vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze na datum početne primene kao novu bruto knjigovodstvenu vrednost tog finansijskog sredstva ili novu amortizovanu vrednost te finansijske obaveze na datum početne primene ovog standarda.

7.2.12 Ako je entitet prethodno računovodstveno obuhvatao po nabavnoj vrednosti (u skladu sa IAS 39) za investiciju u instrument kapitala (koja nema kotiranu cenu na aktivnom tržištu za identični instrument (to jest, input Nivoa 1) (ili za derivatno sredstvo sa kojim je povezan i mora da se izmiri isporukom takvog instrumenta kapitala), treba da ga odmerava po fer vrednosti na datum početne primene. Svaka razlika između prethodne knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti treba da se priznaje u početnoj neraspoređenoj dobiti (ili drugoj komponenti kapitala, po potrebi) izveštajnog perioda koji obuhvata datum početne primene.

7.2.13 Ako je entitet prethodno računovodstveno obuhvatao derivatnu obavezu sa kojom je povezan i koja mora da se izmiri isporukom instrumenta kapitala koji nema kotiranu cenu na aktivnom tržištu za identični instrument kapitala (to jest, input Nivoa 1) po nabavnoj vrednosti u skladu sa IAS 39, treba da odmerava tu derivatnu obavezu po fer vrednosti na datum početne primene. Svaka razlika između prethodne knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti treba da se priznaje u početnoj neraspoređenoj dobiti izveštajnog perioda koji obuhvata datum početne primene.

7.2.14 Na datum početne primene, entitet treba da utvrdi da li bi tretman iz paragrafa 5.7.7 kreirao ili povećao računovodstvenu neusaglašenost bilansa uspeha na bazi činjenica i okolnosti koje postoje na datum početne primene. Ovaj standard treba da se primenjuje retrospektivno na bazi tog utvrđivanja.

7.2.14A Na datum početne primene, entitetu je dozvoljeno da izvrši označavanje iz paragrafa 2.5 za ugovore koji već postoje na taj datum, ali samo ako označava sve slične ugovore. Promena neto sredstva koja je rezultat ovakvih označavanja treba da se prizna u neraspoređenoj dobiti na datum početne primene.

7.2.15 Bez obzira na zahtev iz paragrafa 7.2.1, entitet koji usvoji zahteve klasifikacije i odmeravanja ovog standarda (što obuhvata zahteve povezane sa odmeravanjem amortizovane vrednosti za finansijska sredstva i umanjenje vrednosti iz odeljaka 5.4 i 5.5) treba da obezbedi obelodanjivanja navedena u paragrafima 42L-42O, IFRS 7, ali ne treba da preračunava prethodne periode. Entitet može da preračuna prethodne periode samo ako je to moguće bez upotrebe kasnije stečenih saznanja. Ako entitet ne preračuna prethodne periode, treba da prizna razliku između prethodne knjigovodstvene vrednosti i knjigovodstvene vrednosti na početku godišnjeg izveštajnog perioda koji obuhvata datum početne primene u početnoj neraspoređenoj dobiti (ili drugoj komponenti kapitala, po potrebi) godišnjeg izveštajnog perioda koji obuhvata datum početne primene. Međutim, ako entitet preračuna prethodne periode, preračunati finansijski izveštaji moraju da odražavaju sve zahteve iz ovog standarda. Ako odabrani pristup entiteta da primenjuje IFRS 9 ima za rezultat više od jednog datuma početne primene, ovaj paragraf se primenjuje na svaki datum početne primene (videti paragraf 7.2.2). Ovo bi bio slučaj, na primer, ako se entitet odluči na ranu primenu samo zahteva za prezentaciju dobitaka i gubitaka od finansijskih obaveza označenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 7.1.2 pre primene drugih zahteva iz ovog standarda.

7.2.16 Ako entitet priprema periodične finansijske izveštaje u skladu sa IAS 34 Periodično finansijsko izveštavanje, entitet ne treba da primenjuje zahteve iz ovog standarda na periodične periode pre datuma početne primene ako je neizvodljivo (kao što je definisano u IAS 8).

Umanjenje vrednosti (Odeljak 5.5)

7.2.17 Entitet treba da primenjuje zahteve koji se tiču umanjenja vrednosti iz Odeljka 5.5 retrospektivno u skladu sa IAS 8, u skladu sa paragrafima 7.2.15 i 7.2.18-7.2.20.

7.2.18 Na datum početne primene, entitet treba da koristi razumne i potkrepive informacije koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora radi utvrđivanja kreditnog rizika na datum na koji je finansijski instrument početno priznat (ili za obaveze zajma i ugovore o finansijskim garancijama na datum na koji je entitet postao strana u neopozivoj obavezi u skladu sa paragrafom 5.5.6 i uporedi ih sa informacijama o kreditnom riziku na datum početne primene ovog standarda.

7.2.19 Pri utvrđivanju da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja, entitet može da primeni:

(a) zahteve u paragrafima 5.5.10 i B5.22-B5.5.24; i

(b) osporivu pretpostavku iz paragrafa 5.5.11 za ugovorna plaćanja čije kašnjenje je veće od 30 dana ako će entitet primenjivati zahteve umanjenja vrednosti putem identifikovanja značajnih povećanja kreditnog rizika od početne primene za ove finansijske instrumente na bazi informacija o kašnjenju iz prošlosti.

7.2.20 Ukoliko bi, na datum početne primene, utvrđivanje da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja zahtevalo nepotrebne troškove ili napore, entitet treba da prizna rezervisanje za gubitke po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja na svaki datum izveštavanja sve dok se ne prestane sa priznavanjem tog finansijskog instrumenta (osim ukoliko taj finansijski instrument ima nizak kreditni rizik na datum izveštavanja, u kojem slučaju se primenjuje paragraf 7.2.19(a)).

Prelazne odredbe za računovodstvo hedžinga (Poglavlje 6)

7.2.21 Kada entitet prvi put primenjuje ovaj standard, može odabrati kao svoju računovodstvenu politiku da nastavi da primenjuje zahteve računovodstva hedžinga iz IAS 39, umesto zahteva iz Poglavlja 6 ovog standarda. Entitet treba da primenjuje tu politiku na sve svoje odnose hedžinga. Entitet koji odabere tu politiku takođe treba da primenjuje IFRIC 16 Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje bez izmena koje su usklađene sa Tumačenjem zahteva iz Poglavlja 6 ovog standarda.

7.2.22 Osim u slučajevima koji su navedeni u paragrafu 7.2.26, entitet može da primenjuje zahteve računovodstva hedžinga ovog standarda prospektivno.

7.2.23 Za primenu računovodstva hedžinga od datuma početne primene zahteva računovodstva hedžinga iz ovog standarda, svi kriterijumi kvalifikovanja moraju biti zadovoljeni na taj datum.

7.2.24 Odnosi hedžinga koji su se kvalifikovali za računovodstvo hedžinga u skladu sa IAS 39 koji se takođe kvalifikuju za računovodstvo hedžinga u skladu sa kriterijumima ovog standarda (videti paragraf 6.4.1), nakon uzimanja u obzir rebalansiranja odnosa hedžinga prilikom prelaska (videti paragraf 7.2.25(b)), treba da se posmatraju kao odnosi hedžinga koji se nastavljaju.

7.2.25 Pri početnoj primeni zahteva računovodstva hedžinga iz ovog standarda, entitet:

(a) može da počne da primenjuje te zahteve od istog trenutka kao i kada prestane da primenjuje zahteve računovodstva hedžinga iz IAS 39; i

(b) treba da razmotri koeficijent hedžinga u skladu sa IAS 39 kao početnu tačku za rebalansiranje koeficijenta hedžinga odnosa hedžinga koji se nastavlja, ako je primenljivo. Dobitak ili gubitak od takvog rebalansiranja treba da se prizna u bilansu uspeha.

7.2.26 Kao izuzetak od prospektivne primene zahteva računovodstva hedžinga iz ovog standarda, entitet:

(a) treba da primenjuje računovodstvo za vremensku vrednost opcija u skladu sa paragrafom 6.5.15 retrospektivno, ako je, u skladu sa IAS 39 samo promena unutrašnje vrednosti opcije bila označena kao instrument hedžinga u odnosu hedžinga. Ova retrospektivna primena primenjuje se samo na one odnose hedžinga koji su postojali na početku najranijeg uporednog perioda ili su označeni nakon toga;

(b) može da primenjuje računovodstveno obuhvatanje forvard elementa forvard ugovora u skladu sa paragrafom 6.5.16 retrospektivno, ako je, u skladu sa IAS 39, samo promena promptnog elementa forvard ugovora označena kao instrument hedžinga u odnosu hedžinga. Ova retrospektivna primena primenjuje se samo na one odnose hedžinga koji su postojali na početku najranijeg uporednog perioda ili su označeni nakon toga. Pored toga, ako entitet odabere retrospektivnu primenu ovog računovodstvenog obuhvatanja, treba da ga primenjuje na sve odnose hedžinga koji se kvalifikuju za tu opciju (to jest, prilikom prelaska na IFRS 9 ova opcija nije dostupna za odnose na bazi "jedan po jedan" odnos hedžinga). Računovodstveno obuhvatanje raspona deviznih osnovica (videti paragraf 6.5.16) može da se primeni retrospektivno za one odnose hedžinga koji su postojali na početku najranijeg uporednog perioda ili su označeni nakon toga;

(c) treba da primenjuje retrospektivno zahtev iz paragrafa 6.5.6 da ne postoji istek ili ukidanje instrumenta hedžinga ako:

(i) kao posledica zakona ili regulative ili uvođenja novih zakona ili regulative, strane u instrumentu hedžinga se dogovore da jedna ili više klirinških drugih strana ugovora zameni prvobitnu drugu stranu ugovora tako da postane nova druga ugovorna strana za svaku od strana; i

(ii) su druge promene, ako ih ima, u instrumentu hedžinga ograničene na one koje su neophodne za sprovođenje takve zamene druge strane ugovora.

Entiteti koji su ranije primenjivali IFRS 9 (2009), IFRS 9 (2010) ili IFRS 9 (2013)

7.2.27 Entitet treba da primenjuje prelazne zahteve iz paragrafa 7.2.1-7.2.26 na relevantan datum početne primene. Entitet treba da primenjuje svaku prelaznu odredbu iz paragrafa 7.2.3-7.2.14A i 7.2.17-7.2.26 samo jednom (to jest, ako entitet odabere pristup primene IFRS 9 koji obuhvata više od jednog datuma početne primene, ne može da primenjuje nijednu od tih odredbi ponovo ako su one već primenjene na neki raniji datum). (Videti paragrafe 7.2.2 i 7.3.2).

7.2.28 Entitet koji je primenjivao IFRS 9 (2009), IFRS 9 (2010) ili IFRS 9 (2013) i naknadno primenjuje ovaj standard:

(a) treba da opozove svoje prethodno označavanje finansijskog sredstva kao odmerenog po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako je to označavanje prethodno izvršeno u skladu sa uslovom u paragrafu 4.1.5, ali taj uslov više nije zadovoljen kao rezultat primene ovog standarda;

(b) može da označi finansijsko sredstvo kao odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to označavanje prethodno ne bi zadovoljavalo uslov iz paragrafa 4.1.5, ali je taj uslov sada zadovoljen kao rezultat primene ovog standarda;

(c) treba da opozove svoje prethodno označavanje finansijske obaveze kao odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha, ako je to označavanje prethodno izvršeno u skladu sa uslovom iz paragrafa 4.2.2(a), ali taj uslov više nije zadovoljen kao rezultat primene ovog standarda; i

(d) može da označi finansijsku obavezu kao odmerenu po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to označavanje prethodno ne bi zadovoljavalo uslov iz paragrafa 4.2.2(a), ali je taj uslov sada zadovoljen kao rezultat primene ovog standarda.

Ovakvo označavanje i opozivanje treba vršiti na bazi činjenica i okolnosti koje postoje na datum početne primene ovog standarda. Ta klasifikacija treba da se primenjuje retrospektivno.

Prelazne odredbe za Obeležja prevremene otplate sa negativnom naknadom

7.2.29 Entitet treba da primenjuje Obeležja prevremene otplate sa negativnom naknadom (Izmene i dopune IFRS 9) retrospektivno u skladu sa IAS 8, izuzev u slučajevima navedenim u paragrafima 7.2.30-7.2.34.

7.2.30 Entitet koji navedene izmene i dopune prvi put primeni u isto vreme kada počne sa primenom ovog standarda treba da primenjuje paragrafe 7.2.1-7.2.28 umesto paragrafa 7.2.31-7.2.34.

7.2.31 Entitet koji navedene izmene i dopune prvi put primeni nakon početka primene ovog standarda treba da primenjuje paragrafe 7.2.32-7.2.34. Takav entitet treba da primenjuje i druge prelazne zahteve iz ovog standarda koji su neophodni za primenu predmetnih izmena i dopuna. U tu svrhu, svako pozivanje na datum početne primene treba da se čita kao pozivanje na početak izveštajnog perioda u kom entitet prvi put primeni navedene izmene i dopune (u daljem tekstu: datum prve primene izmena i dopuna).

7.2.32 U pogledu označavanja finansijskog sredstva, odnosno finansijske obaveze kao odmerenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha, entitet :

(a) treba da poništi svoje prethodno označavanje finansijskog sredstva kao odmerenog po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako je to označavanje prethodno izvršeno u skladu sa uslovom iz paragrafa 4.1.5, pri čemu taj uslov više nije ispunjen zbog primene ovih izmena i dopuna;

(b) može da označi finansijsko sredstvo kao odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to označavanje nije prethodno ispunjavalo uslov iz paragrafa 4.1.5, ali je taj uslov sada ispunjen zbog primene ovih izmena i dopuna;

(c) treba da poništi svoje prethodno označavanje finansijske obaveze kao odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako je takvo označavanje prethodno izvršeno u skladu sa uslovom iz paragrafa 4.2.2 podparagraf (a), pri čemu taj uslov više nije ispunjen zbog primene ovih izmena i dopuna; i

(d) može da označi finansijsku obavezu kao odmerenu po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to označavanje nije prethodno ispunjavalo uslov iz paragrafa 4.2.2 podparagraf (a), ali je taj uslov sada ispunjen zbog primene ovih izmena i dopuna.

Takvo označavanje i poništavanje označavanja treba da se vrši na osnovu činjenica i okolnosti koje postoje na datum prve primene izmena i dopuna. Ta klasifikacija se primenjuje retrospektivno.

7.2.33 Od entiteta se ne zahteva da preračunava prethodne periode kako bi odražavali primenu ovih izmena i dopuna. Entitet može da preračunava prethodne periode ako i samo ako je to moguće bez naknadnog posmatranja i ako finansijski izveštaji odražavaju sve zahteve iz ovog standarda. Entitet koji ne preračunava prethodne periode treba da prizna svaku razliku između prethodne knjigovodstvene vrednosti i knjigovodstvene vrednosti na početku godišnjeg izveštajnog perioda koji uključuje datum prve primene ovih izmena i dopuna u okviru početne neraspoređene dobiti (ili druge komponente kapitala, ako je prikladno) godišnjeg izveštajnog perioda koji uključuje datum prve primene ovih izmena i dopuna.

7.2.34 U izveštajni period koji uključuje datum prve primene ovih izmena i dopuna, za svaku grupu finansijskih sredstava i finansijskih obaveza obuhvaćenih tim izmenama i dopunama entitet treba da obelodani sledeće informacije kakve su postojale na datum prve primene:

(a) prethodnu kategoriju odmeravanja i knjigovodstvenu vrednost određenu neposredno pre početka primene ovih izmena i dopuna;

(b) novu kategoriju odmeravanja i knjigovodstvenu vrednost određenu nakon početka primene ovih izmena i dopuna;

(c) knjigovodstvenu vrednost svakog finansijskog sredstva i finansijske obaveze iz izveštaja o finansijskoj poziciji koje su prethodno označene da se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, ali se više ne označavaju tako; i

(d) obrazloženje svakog označavanja, odnosno poništenja označavanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze kao odmerene po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

7.3 Povlačenje IFRIC 9, IFRS 9 (2009), IFRS 9 (2010) i IFRS 9 (2013)

7.3.1 Ovaj standard zamenjuje IFRIC 9 Ponovna procena ugrađenih derivata. Zahtevi koji su dodati u IFRS 9 u oktobru 2010. godine, sadržali su zahteve koji su prethodno postavljeni u paragrafima 5 i 7, IFRIC 9. Kao posledična izmena, IFRS 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. sadržao je zahteve koji su prethodno postavljeni u paragrafu 8, IFRIC 9.

7.3.2 Ovaj standard zamenjuje IFRS 9 (2009), IFRS 9 (2010) i IFRS 9 (2013). Međutim, za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2018. godine, entitet može odabrati da primenjuje ove ranije verzije IFRS 9 umesto primene ovog standarda samo ako je relevantni datum početne primene entiteta pre 1. februara 2015. godine.

Prilog A

DEFINICIJE

Ovaj Prilog je sastavni deo ovog standarda.

dvanaestomesečni očekivani kreditni gubici	Deo očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja koji predstavljaju očekivane gubitke povezane sa kreditima koji su rezultat događaja neispunjenja obaveza u pogledu finansijskog instrumenta koji su mogući u okviru 12 meseci nakon datuma izveštavanja.
amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze	Iznos po kome se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za isplate glavnice, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i, za finansijska sredstva, korigovan za rezervisanje za gubitke.
ugovorna sredstva	Ona prava koja IFRS 15 Prihod od ugovora sa kupcima označava za računovodstveno obuhvatanje u skladu sa ovim standardom za svrhe priznavanja i odmeravanje dobitaka ili gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti.
kreditno obezvređeno finansijsko sredstvo	Finansijskom sredstvu je umanjena vrednost kada se desi jedan ili više događaja koji imaju štetan uticaj na procenjene buduće tokove gotovine tog finansijskog sredstva. Dokazi da finansijsko sredstvo ima umanjenu vrednost usled kredita obuhvataju uočljive podatke o sledećim događajima: (a) značajna finansijska teškoća emitenta ili zajmoprimca; (b) kršenje ugovora, kao što je neispunjenje obaveze ili prekoračenje roka dospeća; (c) ustupci odobreni od strane zajmodavca(zajmodavaca) zajmoprimcu, zbog ekonomskih ili ugovornih razloga koji se odnose na finansijske teškoće zajmoprimca, povlastice zajmoprimcu koju zajmodavac(i) ne bi uzimao u obzir u nekim drugim okolnostima; (d) visoka verovatnoća bankrota ili druge finansijske reorganizacije zajmoprimca; (e) nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća; ili (f) kupovina ili stvaranje finansijskog sredstva po velikom popustu koji odražava pretrpljene kreditne gubitke.
	Možda neće biti moguće identifikovati pojedinačni odvojeni događaj - umesto toga, kombinovani efekat nekoliko događaja je možda uzrokovao kreditno obezvređenje finansijskih sredstava.
kreditni gubitak	Razlika između svih ugovornih tokova gotovine entiteta koji su prekoračili rok dospeća u skladu sa ugovorom i svih tokova gotovine koje entitet očekuje da će dobiti (to jest, svi gotovinski manjkovi (deficiti), diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi (ili efektivnoj kamatnoj stopi korigovanoj za kredit za kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva). Entitet treba da proceni tokove gotovine putem razmatranja svih ugovornih uslova finansijskog instrumenta (na primer, plaćanje unapred, produženje, kupovna ili slične opcije) kroz očekivani vek trajanja tog finansijskog instrumenta. Tokovi gotovine koji su uzeti u razmatranje treba da obuhvataju tokove gotovine od prodaje ili kolaterala koji se drži ili druga povećanja kreditnog boniteta koji su sastavni deo ugovornih uslova. Postoji pretpostavka da očekivano trajanje finansijskog instrumenta može pouzdano da se proceni. Međutim, u onim retkim slučajevima kada je nemoguće pouzdano proceniti očekivani vek trajanja finansijskog instrumenta, entitet treba da koristi preostali ugovorni uslov finansijskog instrumenta.
efektivna kamatna stopa korigovana za kredit	Stopa koja tačno diskontuje procenjene buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog sredstva na amortizovanu vrednost finansijskog sredstva koje je kupljeno ili stvoreno kreditno obezvređeno finansijsko sredstvo. Kada izračunava efektivnu kamatnu stopu, entitet treba da proceni tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorne uslove finansijskog sredstva (na primer, plaćanje unapred, produženje, kupovne i slične opcije) i očekivane kreditne gubitke. Izračunavanje treba da uključi sve naknade i stavke plaćene ili primljene između ugovornih strana koje su sastavni deo efektivne kamatne stope (videti paragrafe B5.4.1-B5.4.3), troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte. Postoji pretpostavka da se tokovi gotovine i očekivano trajanje grupe sličnih finansijskih instrumenata mogu pouzdano proceniti. Međutim u onim retkim slučajevima kada nije moguće pouzdano proceniti tokove gotovine ili očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata) entitet treba da koristi ugovorne tokove gotovine tokom celog ugovornog perioda finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata).
prestanak priznavanja	Uklanjanje prethodno priznatog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze iz izveštaja o finansijskoj poziciji entiteta.
derivat	Finansijski instrument ili drugi ugovor pod delokrugom ovog standarda koji ima sve tri sledeće karakteristike: (a) njegova vrednost se menja kao odgovor na promene određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa ili stope cene, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije određena za jednu od ugovornih strana (nekad se naziva "osnovnim"); (b) ne zahteva početnu neto investiciju ili početnu neto investiciju koja je manja nego što bi to zahtevale druge vrste ugovora za koje se očekuje da slično reaguju na promene faktora tržišta; (c) izmiruje se na budući datum.
dividende	Raspodele dobiti vlasnicima učešća u kapitalu proporcionalno njihovom vlasništvu nad određenim oblikom kapitala
metod efektivne kamatne stope	Metod koji se koristi za izračunavanje amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i raspodelu i priznavanje prihoda od kamate ili rashoda od kamate tokom relevantnog perioda.
efektivna kamatna stopa	Stopa koja tačno diskontuje očekivane buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili na amortizovanu vrednost finansijske obaveze. Kada izračunava efektivnu kamatnu stopu, entitet treba da proceni tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorne uslove finansijskog instrumenta (na primer, plaćanje unapred, produženje, kupovne i slične opcije), ali ne treba da razmatra očekivane kreditne gubitke. Izračunavanje treba da uključi sve naknade i stavke plaćene ili primljene između ugovornih strana koje su sastavni deo efektivne kamatne stope (videti paragrafe B5.4.1-B5.4.3), troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte. Postoji pretpostavka da se tokovi gotovine i očekivano trajanje grupe sličnih finansijskih instrumenata mogu pouzdano proceniti. Međutim u onim retkim slučajevima kada nije moguće pouzdano proceniti tokove gotovine ili očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata) entitet treba da koristi ugovorne tokove gotovine tokom celog ugovornog perioda finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata).
očekivani kreditni gubici	Ponderisani prosečni kreditni gubici sa rizicima od neispunjenja obaveze koji se koriste kao ponderi.
ugovor o finansijskoj garanciji	Ugovor kojim se od emitenta zahtevaju određene isplate kojima se nadoknađuje gubitak vlasnika nastao usled neizvršenja plaćanja određenog dužnika koje je dospelo u skladu sa prvobitnim ili izmenjenim uslovima dužničkog instrumenta.
finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha	Finansijska obaveza koja zadovoljava jedan od sledećih uslova: (a) zadovoljava definiciju držanja radi trgovanja. (b) posle početnog priznanja označen je od strane entiteta po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 4.2.2 ili 4.3.5 (c) označava se bilo pri početnom priznavanju ili naknadno po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 6.7.1.
utvrđena obaveza	Obavezujući sporazum za razmenu određene količine resursa po određenoj ceni na određeni budući datum ili datume.
predviđena transakcija	Neizvršena, ali očekivana buduća transakcija.
bruto knjigovodstvena vrednost finansijskog sredstva	Amortizovana vrednost finansijskog sredstva, pre korigovanja za rezervisanje za gubitke.
koeficijent hedžinga	Odnos između količine instrumenta hedžinga i količine stavke hedžinga u smislu njihovog relativnog ponderisanja.
koje se drži radi trgovanja	Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza koje je: (a) stečeno ili nastalo prvenstveno radi prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti; (b) pri početnom priznavanju deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i za koje postoji dokaz o nedavnom aktuelnom modelu kratkoročnog ostvarenja dobiti; ili (c)derivat (osim derivata koji je ugovor o finansijskoj garanciji ili označen i efektivan instrument hedžinga).
dobitak ili gubitak po osnovu umanjenja vrednosti	Dobici ili gubici koji se priznaju u bilansu uspeha u skladu sa paragrafom 5.5.8 i koji nastaju usled primene zahteva koji se odnose na umanjenje vrednosti iz Odeljka 5.5.
očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja	Očekivani kreditni gubici mogu biti rezultat svih mogućih događaja neispunjenja obaveza tokom očekivanog trajanja finansijskog instrumenta.
rezervisanje za gubitke	Rezervisanje za očekivane kreditne gubitke po osnovu finansijskih sredstava odmerenih u skladu sa paragrafom 4.1.2, potraživanja po lizingu i ugovorna sredstva, akumulirane iznose umanjenja vrednosti za finansijska sredstva odmerena u skladu sa paragrafom 4.1.2A i rezervisanje za očekivane gubitke po osnovu saglasnosti za odobravanje kredita i ugovora o finansijskim garancijama.
dobitak ili gubitak po osnovu modifikacija	Iznos koji nastaje iz korigovanja bruto knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva u cilju odražavanja ugovornih tokova gotovine koji su bili predmet ponovnog pregovaranja ili modifikovanja. Entitet ponovo izračunava bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva kao sadašnju vrednost procenjenih budućih gotovinskih isplata ili primanja tokom očekivanog trajanja finansijskog sredstva koje je bilo predmet ponovnog pregovaranja ili modifikovanja diskontovanog po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog sredstva (ili prvobitnoj kamatnoj stopi korigovanoj za kredit za kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva) ili, kada je primenljivo, revidiranoj efektivnoj kamatnoj stopi izračunatoj u skladu sa paragrafom 6.5.10. Kada izračunava očekivane tokove gotovine od finansijskog sredstva, entitet treba da razmotri sve ugovorne uslove finansijskog instrumenta (na primer, plaćanje unapred, kupovne i slične opcije), ali ne treba da razmatra očekivane kreditne gubitke osim u slučaju kada je finansijsko sredstvo kupljeno ili stvoreno kreditno obezvređeno finansijsko sredstvo, u kom slučaju entitet takođe treba da razmotri početne kreditne gubitke koji su razmatrani pri izračunavanju prvobitne efektivne kamatne stope korigovane za kredit.
kome je isteklo dospeće	Finansijskom sredstvu je isteklo dospeće kada suprotna strana ne izvrši plaćanje kada je ono dospelo prema ugovoru.
kupljeno ili stvoreno kreditno obezvređeno finansijsko sredstvo	Kupljeno ili stvoreno kreditnog obezvređeno finansijsko sredstvo (sredstva) pri početnom priznavanju.
datum reklasifikacije	Prvi dan prvog izveštajnog perioda nakon promene poslovnog modela koji ima za rezultat reklasifikaciju finansijskih sredstava od strane entiteta.
redovan način kupovine ili prodaje	Kupovina ili prodaja finansijskog sredstva prema ugovoru čiji uslovi zahtevaju isporuku sredstva u okviru vremenskog ograničenja koje je opšte uspostavljeno propisima ili konvencijama na tržištu o kome je reč.
troškovi transakcije	Inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju, emitovanju ili otuđenju nekog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (videti paragraf B5.4.8). Inkrementalni trošak je onaj koji ne bi nastao da entitet nije stekao, emitovao ili otuđio finansijski instrument.

Sledeći termini su definisani u paragrafu 11 IAS 32, Prilogu A, IFRS 7, Prilogu A, IFRS 13 ili Prilogu A, IFRS 15 i koriste se u ovom standardu sa značenjima koja su označena u IAS 32, IFRS 7, IFRS 13 ili IFRS 15:

(a) kreditni rizik;2

________________
2 Ovaj termin (kao što je definisano u IFRS 7) koristi se u zahtevima za prezentovanje efekata promena kreditnog rizika na obaveze naznačene po fer vrednosti kroz bilans uspeha (videti paragraf 5.7.7).

(b) instrument kapitala;

(d) finansijsko sredstvo;

(e) finansijski instrument;

(f) finansijska obaveza;

(g) cena transakcije.

Prilog B

UPUTSTVO ZA PRIMENU

Ovaj prilog je sastavni deo ovog standarda.

Delokrug (Poglavlje 2)

B2.1 Neki ugovori zahtevaju isplatu na osnovu klimatskih, geoloških ili drugih fizičkih varijabli. (Oni ugovori koji se zasnivaju na klimatskim varijablama se ponekad nazivaju "vremenskim derivatima"). Ako ovi ugovori nisu pod delokrugom IFRS 4 Ugovori o osiguranju, oni su pod delokrugom ovog standarda.

B2.2 Ovaj standard ne menja zahteve koji se odnose na planove o primanjima zaposlenih u skladu sa IAS 26 Računovodstvo i izveštavanje o penzijskim planovima i na tantijeme koje se zasnivaju na obimu prodaje ili prihoda od usluga koji se računovodstveno obuhvataju prema IAS 15 Prihod od ugovora sa kupcima.

B2.3 Ponekad, entitet čini ono što smatra "strateškom investicijom" u instrumente kapitala koje emituje drugi entitet, sa namerom da uspostavi ili održi dugoročni poslovni odnos sa entitetom u koji je investirano. Entitet - investitor ili učesnik u zajedničkom poduhvatu koristi IAS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate za određivanje da li je računovodstveni metod udela prikladan za takvu investiciju.

B2.4 Ovaj standard se primenjuje na finansijska sredstva i finansijske obaveze osiguravača, koje nisu prava i obaveze koje se izbacuju prema paragrafu 2.1(e) zato što one nastaju prema ugovorima koji su pod delokrugom IFRS 4.

B2.5 Ugovori o finansijskim garancijama mogu imati različite pravne oblike, kao što su garancija, neki oblici akreditiva, ugovor o neispunjenju obaveze otplate kredita ili ugovor o osiguranju. Njihov računovodstveni postupak ne zavisi od njihovog pravnog oblika. Ovo što sledi su primeri odgovarajućeg postupka (videti paragraf 2(e)):

(a) Mada ugovor o finansijskoj garanciji zadovoljava definiciju ugovora o osiguranju iz IFRS 4 ako je preneti rizik značajan, izdavalac primenjuje ovaj standard. Ipak, ako je izdavalac prethodno eksplicitno potvrdio da on smatra takve ugovore ugovorima o osiguranju i ako je koristio računovodstvo koje se može primeniti na ugovore o osiguranju, izdavalac može odabrati da primenjuje bilo ovaj standard, bilo IFRS 4 na takve ugovore o finansijskoj garanciji. Ako se primenjuje ovaj standard, paragraf 5.1.1 zahteva od izdavaoca da prizna ugovor o finansijskoj garanciji na početku po fer vrednosti. Ako je ugovor o finansijskoj garanciji izdat nepovezanoj strani u izolovanoj nezavisnoj transakciji, njegova fer vrednost na početku će verovatno biti jednaka dobijenoj premiji, osim ako ne postoji dokaz za suprotno. Nakon toga, osim ako ugovor o finansijskoj garanciji nije na početku označen po fer vrednosti kroz bilans uspeha ili osim ako se ne primenjuju paragrafi od 3.2.15-3.2.23 i od B3.2.12-B3.2.17 (kada se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja ili kada se primenjuje pristup stalnog učešća), izdavalac ga odmerava prema višem iznosu između:

(i) iznosa određenog u skladu sa Odeljkom 5.5; i

(ii) iznosa koji je priznat na početku umanjen, kada je to prikladno, za ukupnu amortizaciju priznatu u skladu sa principima IAS 15 (videti paragraf 4.2.1(c)).

(b) Neke garancije u vezi sa kreditom ne zahtevaju, kao preduslov za isplatu, da je imalac izložen, ili da je pretrpeo gubitak zato što dužnik nije na vreme izvršio isplatu sredstva koje se garantuje. Primer takve garancije je garancija koja zahteva isplate kao odgovor na promene određenog kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa. Takve garancije nisu ugovori o finansijskoj garanciji, koje definiše ovaj standard, i nisu ugovori o osiguranju, koji su definisani u IFRS 4. Takve garancije su derivati i emitent na njih primenjuje ovaj standard.

(c) Ako je ugovor o finansijskoj garanciji izdat u vezi sa prodajom robe, izdavalac primenjuje IAS 15 prilikom određivanja da li priznaje prihode od garancije i od prodaje robe.

B2.6 Tvrdnje da izdavalac smatra ugovore ugovorima o osiguranju se obično mogu naći u komunikaciji izdavaoca sa kupcima i regulatornim telima, u ugovorima, poslovnoj dokumentaciji i finansijskim izveštajima. Štaviše, ugovori o osiguranju su često predmet računovodstvenih zahteva koji se razlikuju od zahteva za druge vrste transakcija, kao što su ugovori koje izdaju banke ili komercijalne kompanije. U takvim slučajevima, finansijski izveštaji izdavaoca obično obuhvataju izjavu da je izdavalac koristio te računovodstvene zahteve.

Priznavanje i prestanak priznavanja (Poglavlje 3)

Početno priznavanje (odeljak 3.1)

B3.1.1 Kao posledica principa u paragrafu 3.1.1, entitet priznaje sva svoja ugovorna prava i obaveze prema derivatima u svom izveštaju o finansijskoj poziciji kao sredstva i obaveze, tim redom, osim za derivate koji sprečavaju da se prenos finansijskih sredstava računovodstveno obuhvata kao prodaja (videti paragraf B3.2.14). Ako se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, lice na koje se prenosi ne priznaje preneto sredstvo kao svoje sredstvo (videti paragraf B3.2.15).

B3.1.2 Ovo što sledi su primeri primene principa iz paragrafa 3.1.1:

(a) Bezuslovna potraživanja i dugovanja se priznaju kao sredstva ili obaveze kada entitet postane ugovorna strana i, kao posledica toga, ima pravnu dozvolu da dobija ili pravnu obavezu da isplaćuje gotovinu;

(b) Sredstva koja treba da se steknu i obaveze koje treba da se izmire kao rezultat utvrđene obaveze za kupovinu ili prodaju robe ili usluga se obično ne priznaju dok bar jedna od strana nije delovala u skladu sa sporazumom. Na primer, entitet koje dobija sigurnu narudžbinu obično ne priznaje sredstvo (i entitet koji vrši narudžbinu ne priznaje obavezu) u vreme obaveze već, umesto toga, odlaže priznavanje dok se naručena roba ili usluge ne otpreme, isporuče ili predaju. Ako je utvrđena obaveza za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki pod delokrugom ovog standarda prema paragrafima 2.4-2.7, njena neto fer vrednost se priznaje kao sredstvo ili obaveza na datum obaveze (videti paragraf B4.1.30(c)). Pored toga, ako je prethodno nepriznata utvrđena obaveza označena kao stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti, svaka promena neto fer vrednosti koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom se priznaje kao sredstvo ili obaveza posle početka hedžinga (videti paragrafe 6.5.8 (b) i 6.5.9).

(c) Forvard ugovor koji je pod delokrugom ovog standarda (videti paragraf 2.1) se priznaje kao sredstvo ili obaveza na datum obaveze, umesto na datum kada se vrši izmirenje. Kada entitet postane jedna od strana u forvard ugovoru, fer vrednosti prava i obaveze su često jednake, tako da je neto fer vrednost forvarda nula. Ako neto fer vrednost prava i obaveze nije nula, ugovor se priznaje kao sredstvo ili obaveza.

(d) Ugovori o opcijama koji su pod delokrugom ovog standarda (videti paragraf 2.1) se priznaju kao sredstva ili obaveze kada imalac ili emitent postane ugovorna strana.

(e) Planirane buduće transakcije, bez obzira na to koliko su verovatne, nisu neto sredstva i obaveze zato što entitet nije postao ugovorna strana.

Redovni način kupovine ili prodaje finansijskih sredstava

B3.1.3 Redovni način kupovine ili prodaje finansijskih sredstava se priznaje korišćenjem bilo računovodstvenog obuhvatanja na datum trgovine bilo računovodstvenog obuhvatanja na datum izmirenja kako je opisano u paragrafima B3.1.5 i B3.1.6. Isti metod entitet primenjuje dosledno za sve kupovine i prodaje finansijskih sredstava koja pripadaju istoj kategoriji finansijskih sredstava u skladu sa ovim standardom. Iz ovog razloga sredstva koja se obavezno odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha čine zasebnu kategoriju od sredstava koja su označena kao odmerena po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Pored toga, investicije u instrumente kapitala koje se računovodstveno obuhvataju pomoću opcije definisane u paragrafu 5.7.5 čine zasebnu kategoriju.

B3.1.4 Ugovor koji zahteva ili dozvoljava neto izmirenje promene vrednosti ugovora nije ugovor o redovnom načinu. Umesto toga, takav ugovor se računovodstveno obuhvata kao derivat u periodu između datuma trgovanja i datuma izmirenja.

B3.1.5 Datum trgovanja je datum kada se entitet obaveže na kupovinu ili prodaju nekog sredstva. Računovodstveno obuhvatanje na datum trgovanja se odnosi na (a) priznavanje sredstva koje treba da se dobije i obaveze koja treba da se plati za to sredstvo na datum trgovanja, i (b) prestanak priznavanja sredstva koje je prodato, priznavanje svakog dobitka ili gubitka koji su na raspolaganju i priznavanje potraživanja od kupca za isplatu na datum trgovanja. Uopšte, kamata ne počinje da se pripisuje sredstvu i obavezi koja je sa njim u vezi do datuma izmirivanja kada dođe do prenosa vlasništva.

B3.1.6 Datum izmirivanja je datum kada se sredstvo isporučuje entitetu ili kada entitet isporučuje sredstvo. Računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja se odnosi na (a) priznavanje sredstva na datum kada ga entitet dobije, i (b) prestanak priznavanja sredstva i priznavanje svakog dobitka i gubitka koji su na raspolaganju na datum kada ih entitet isporuči. Kada se primenjuje računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja, entitet računovodstveno obuhvata svaku promenu fer vrednosti sredstva koje treba da se dobije tokom perioda između datuma trgovanja i datuma izmirenja na isti način na koji računovodstveno obuhvata stečeno sredstvo. Drugim rečima, promena vrednosti se ne priznaje za sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti ili amortizovanoj vrednosti; ona se priznaje u bilansu uspeha za sredstva klasifikovana kao finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha; i priznaje se u ukupnom ostalom rezultatu za finansijska sredstva odmerena po fer vrednosti kroz ukupni ostali rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A i za investicije u instrumente kapitala koje se računovodstveno obuhvataju u skladu sa paragrafom 5.7.5.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava (odeljak 3.2)

B3.2.1 Sledeći dijagram ilustruje procenu da li i u kojoj meri treba prestati sa priznavanjem finansijskog sredstva.

Sporazumi prema kojima entitet zadržava ugovorna prava da dobija tokove gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da plaća tokove gotovine jednom ili više primalaca (paragraf 3.2.4 (b))

B3.2.2 Situacija opisana u paragrafu 3.2.4(b) (kada entitet zadržava ugovorna prava da dobija tokove gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da plaća tokove gotovine jednom ili više primalaca) se dešava, na primer, ako je entitet povereništvo, i daje investitorima povoljne kamate u osnovnim finansijskim sredstvima koja poseduje i obezbeđuje usluge za ta finansijska sredstva. U tom slučaju, finansijska sredstva se kvalifikuju za prestanak priznavanja ako su zadovoljeni uslovi u paragrafima 3.2.5 i 3.2.6.

B3.2.3 Prilikom primene paragrafa 3.2.5, entitet bi mogao da bude, na primer, tvorac finansijskog sredstva, ili bi to mogla da bude grupa koja obuhvata zavisni entitet koji je stekao finansijsko sredstvo i koji prenosi tokove gotovine investitorima koji pripadaju trećoj strani.

Procena prenosa rizika i koristi od vlasništva (paragraf 3.2.6)

B3.2.4 Primeri toga kada je entitet preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi svojstvene vlasništvu su:

(a) bezuslovna prodaja finansijskog sredstva;

(b) prodaja finansijskog sredstva zajedno sa opcijom za ponovnu kupovinu finansijskog sredstva po fer vrednosti u vreme ponovne kupovine; i

(c) prodaja finansijskog sredstva zajedno sa prodajnom ili kupovnom opcijom koja će rezultirati negativnim novčanim tokom (to jest opcije koja će u tolikoj meri rezultirati negativnim novčanim tokom da je malo verovatno da će rezultirati pozitivnim novčanim tokom pre isteka).

B3.2.5 Primeri toga kada je entitet zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva su:

(a) transakcija prodaje ili ponovne kupovine tamo gde je cena ponovne kupovine fiksna cena ili cena prodaje plus prihod zajmodavca;

(b) sporazum o ustupanju hartija od vrednosti;

(c) prodaja finansijskog sredstva zajedno sa svopom ukupnog prihoda kojim se izloženost tržišnom riziku vraća nazad entitetu;

(d) prodaja finansijskog sredstva zajedno sa prodajnom ili kupovnom opcijom koja će rezultirati velikim novčanim tokovima (to jest opcija koja je će u tolikoj meri rezultirati pozitivnim novčanim tokom da je malo verovatno da će rezultirati negativnim novčanim tokom pre isteka); i

(e) prodaja kratkoročnih potraživanja u kojima entitet garantuje da nadoknadi licu na koje se prenosi kreditne gubitke za koje je verovatno da će se dogoditi.

B3.2.6 Ako entitet odredi da je kao rezultat prenosa, preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, ne priznaje preneto sredstvo ponovo u budućem periodu, osim ako ponovo ne stekne preneto sredstvo u nekoj novoj transakciji.

Procena prenosa kontrole

B3.2.7 Entitet nije zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom ako lice na koje je preneto ima praktičnu pravnu sposobnost da proda preneto sredstvo. Entitet je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom ako lice na koje je preneto nema praktičnu moć da proda preneto sredstvo. Lice na koje se prenosi ima praktičnu pravnu sposobnost da proda preneto sredstvo ako se njim trguje na aktivnom tržištu zato što bi lice na koje je preneto moglo ponovo da kupi preneto sredstvo na tržištu ako mora da vrati sredstvo entitetu. Na primer, lice na koje je preneto može imati praktičnu pravnu sposobnost da proda preneto sredstvo ako je preneto sredstvo predmet opcije koja dozvoljava entitetu da ga ponovo kupi, ali lice na koje je preneto može odmah da nabavi preneto sredstvo na tržištu ako se ta opcija izvrši. Lice na koje je preneto nema praktičnu pravnu sposobnost da proda preneto sredstvo ako entitet zadrži takvu opciju i lice na koje je preneto ne može odmah da nabavi preneto sredstvo na tržištu ako entitet izvrši tu opciju.

B3.2.8 Lice na koje je preneto ima praktičnu pravnu sposobnost da proda preneto sredstvo samo ako lice na koje je preneto može da proda preneto sredstvo u celini nekoj nepovezanoj trećoj strani i ako je sposobno da izvrši tu pravnu sposobnost jednostrano i bez nametanja dodatnih ograničenja na prenos. Kritično pitanje je šta je lice na koje je preneto sposobno da uradi u praksi, a ne koja ugovorna prava lice na koje je preneto ima u pogledu toga šta može uraditi sa prenetim sredstvom ili koje ugovorne zabrane postoje. Naročito:

(a) ugovorno pravo za otuđenje prenetog sredstva ima malo praktičnog uticaja ako nema tržišta za to preneto sredstvo; i

(b) sposobnost za otuđenje prenetog sredstva ima malo praktičnog uticaja ako se ne može slobodno izvršiti. Iz tog razloga:

(i) sposobnost lica na koje je preneto da otuđi preneto sredstvo mora da bude nezavisna od postupaka drugih (to jest mora da bude jednostrana sposobnost); i

(ii) pravna sposobnost lica na koje je preneto mora da bude sposobno da otuđi preneto sredstvo bez potrebe da nametne dodatne ograničavajuće uslove u prenosu (na primer, uslove u pogledu toga kako se servisira sredstvo zajma ili opcija koja daje licu na koje je preneto pravo da ponovo kupi to sredstvo).

B3.2.9 To da je malo verovatno da lice na koje je preneto proda preneto sredstvo ne znači, samo po sebi, da je prenosilac zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom. Međutim, ako prodajna opcija ili garancija ograničava lice na koje je preneto da proda preneto sredstvo, onda je prenosilac zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom. Na primer, ako su prodajna opcija ili garancija dovoljno vredni onda oni ograničavaju lice na koje je preneto da proda preneto sredstvo zato što lice na koje je preneto ne bi, u praksi, prodalo preneto sredstvo trećoj strani bez dodavanja slične opcije ili drugih ograničavajućih uslova. Umesto toga, lice na koje je preneto bi držalo preneto sredstvo tako da nabavi isplate prema garanciji ili prodajnoj opciji. U ovim okolnostima prenosilac sredstva je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom.

Prenosi koji se kvalifikuju za prestanak priznavanja

B.3.2.10 Entitet može da zadrži pravo na deo isplata kamate na preneta sredstva kao kompenzaciju za servisiranje tih sredstava. Deo isplata kamate kojih bi se entitet odrekao nakon isteka ili prenosa ugovora o servisiranju se raspodeljuje na sredstvo ili obavezu. Deo isplata kamate kojih se entitet ne bi odrekao je potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu. Na primer, ako se entitet ne bi odrekao nijedne kamate nakon isteka ili prenosa ugovora o servisiranju, čitav raspon kamate je potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu. U svrhe primene paragrafa 3.2.13, fer vrednost sredstva za servisiranje i potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu se koriste za raspodelu knjigovodstvene vrednosti potraživanja između dela sredstva koji prestaje da se priznaje i dela koji nastavlja da se priznaje. Ako ne postoji određena nadoknada za servisiranje ili ako se ne očekuje da dobijena nadoknada bude adekvatna kompenzacija entitetu za servisiranje, obaveza po osnovu servisiranja se priznaje po fer vrednosti.

B3.2.11 Pri odmeravanju fer vrednosti dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje u svrhu primene paragrafa 3.2.13, entitet primenjuje zahteve odmeravanja fer vrednosti iz IFRS 13 Odmeravanje fer vrednosti, pored onih iz paragrafa 3.2.14.

Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja

B.3.2.12 Ono što sledi je primena principa predstavljenog u paragrafu 3.2.15. Ako garancija koju obezbedi entitet za gubitke zbog neizvršenja obaveze po osnovu prenetog sredstva sprečava da preneto sredstvo prestane da se priznaje zato što je entitet u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, to preneto sredstvo nastavlja da se priznaje u celini i dobijene nadoknade se priznaju kao obaveza.

Stalno učešće u prenetim sredstvima

B3.2.13 Ovo što sledi su primeri toga kako entitet odmerava preneto sredstvo i obavezu koja je u vezi sa njim prema paragrafu 3.2.16.

Sva sredstva

(a) Ako garancija koju entitet obezbedi za plaćanje gubitaka zbog neizvršenja obaveze po osnovu prenetog sredstva sprečava da to sredstvo prestane da se priznaje do stepena stalnog učešća, preneto sredstvo na datum prenosa se odmerava prema nižem iznosu od (i) knjigovodstvene vrednosti sredstva i (ii) maksimalnog iznosa nadoknade dobijene u prenosu koju bi entitet možda morao ponovo da plati ("iznos garancije"). Obaveza u vezi sa tim se inicijalno odmerava prema iznosu garancije plus fer vrednost garancije (što je obično nadoknada dobijena za garanciju). Nakon toga, početna fer vrednost garancije se priznaje u bilans uspeha kada je obaveza zadovoljena (u skladu sa principima IFRS 15) i knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje za bilo koji iznos rezervisanja za gubitke.

Sredstva koja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti

(b) Ako obaveza prodajne opcije prodate od strane entiteta ili pravo na kupovnu opciju koje drži neki entitet sprečava da preneto sredstvo prestane da se priznaje i ako entitet odmerava preneto sredstvo po bruto knjigovodstvenoj vrednosti, obaveza koja je u vezi sa njom se odmerava po nabavnoj vrednosti (to jest dobijenoj nadoknadi) korigovanoj za amortizaciju svake razlike između cene i amortizovane vrednosti prenetog sredstva na datum isteka opcije. Na primer, pretpostavimo da je bruto knjigovodstvena vrednost sredstva na datum prenosa n.j.98 i da je dobijena nadoknada n.j.95. Bruto knjigovodstvena vrednost sredstva na datum izvršenja opcije će biti n.j.100. Početna knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.95 i razlika između n.j.95 i n.j.100 se priznaje u bilansu uspeha korišćenjem metoda efektivne kamate. Ako se opcija izvrši, svaka razlika između knjigovodstvene vrednosti obaveze koja je u vezi sa njom i cene prilikom izvršenja se priznaje u bilans uspeha.

Sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti

(c) Ako pravo na kupovnu opciju koje je entitet zadržao sprečava da preneto sredstvo prestane da se priznaje i da entitet odmerava to sredstvo po fer vrednosti, to sredstvo nastavlja da se odmerava po fer vrednosti. Obaveza koja je u vezi sa njim se odmerava po (i) ceni izvršenja opcije manje vremenska vrednost opcije ako će opcija rezultirati pozitivnim ili nultim novčanim tokom, ili (ii) fer vrednost prenetog sredstva manje vremenska vrednost opcije ako će opcija rezultirati negativnim novčanim tokom. Korigovanje odmeravanja obaveze koja je u vezi sa tim obezbeđuje da je neto knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost prava na kupovnu opciju. Na primer, ako je fer vrednost osnovnog sredstva n.j.80, cena izvršenja opcije je n.j.95 i vremenska vrednost opcije je n.j.5, knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.75 (n.j.80 - n.j.5) i knjigovodstvena vrednost prenetog sredstva je n.j.80 (to jest njegova fer vrednost).

(d) Ako prodajna opcija prodata od strane entiteta sprečava da preneto sredstvo prestaje da se priznaje i ako entitet odmerava preneto sredstvo po fer vrednosti, obavezu koja je u vezi sa njim se odmerava po nabavnoj vrednosti izvršenja opcije plus vremenska vrednost opcije. Odmeravanje sredstva po fer vrednosti je ograničeno na niži iznos između fer vrednosti i cene izvršenja opcije zato što entitet nema pravo da poveća fer vrednost prenetog sredstva iznad cene izvršenja opcije. Ovo obezbeđuje da je neto knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost obaveze prodajne opcije. Na primer, ako je fer vrednost osnovnog sredstva n.j.120, cena izvršenja opcije n.j.100 i vremenska vrednost opcije n.j.5, knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.105 (n.j.100 + n.j.5) i knjigovodstvena vrednost sredstva je n.j.100 (u ovom slučaju cena izvršenja opcije).

(e) Ako odstupanje, u obliku kupljene kupovne opcije ili prodate prodajne opcije, sprečava da preneto sredstvo prestaje da se priznaje i da entitet odmerava to sredstvo po fer vrednosti, on nastavlja da odmerava to sredstvo po fer vrednosti. Obaveza koja je u vezi sa njim se odmerava po (i) zbiru cene izvršenja kupovne opcije i fer vrednosti prodajne opcije manje vremenska vrednost kupovne opcije, ako će kupovna opcija rezultirati pozitivnim ili nultim novčanim tokom, ili (ii) zbira između fer vrednosti sredstva i fer vrednosti prodajne opcije manje vremenska vrednost kupovne opcije ako će kupovna opcija rezultirati negativnim novčanim tokom. Korigovanje obaveze koja je u vezi sa sredstvom obezbeđuje da je knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost opcije koju entitet drži ili koja je prodata od strane entiteta. Na primer, pretpostavimo da entitet prenosi finansijsko sredstvo koje se odmerava po fer vrednosti dok istovremeno kupuje kupovnu opciju sa cenom izvršenja od n.j.120 i prodaje prodajnu opciju sa cenom izvršenja od n.j.80. Takođe pretpostavimo da je fer vrednost sredstva n.j.100 na dan prenosa. Vremenska vrednost prodajne i kupovne opcije je n.j.1 i n.j.5, tim redosledom. U ovom slučaju, entitet priznaje sredstvo od n.j.100 (fer vrednost sredstva) i obavezu od n.j.96 ((n.j.100+n.j.1) - n.j.5). Ovo daje neto vrednost sredstva od n.j.4, što je fer vrednost opcija koje drži i prodaje entitet.

Svi prenosi

B3.2.14 Do stepena u kom se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, ugovorna prava ili obaveze koje su u vezi sa prenosom se računovodstveno ne obuhvataju zasebno kao derivati ako bi priznavanje i derivata i prenetog sredstva ili obaveze koji nastaju od prenosa imalo za rezultat priznavanje istih prava i obaveza dva puta. Na primer, kupovna opcija koju prenosilac zadrži može da spreči da se prenos finansijskih sredstava računovodstveno obuhvata kao prodaja. U ovom slučaju, kupovna opcija se ne priznaje zasebno kao derivatno sredstvo.

B3.2.15 Do stepena u kom se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, lice na koje se prenosi ne priznaje preneto sredstvo kao sredstvo. Lice na koje se prenosi prestaje da priznaje gotovinu ili druge isplaćene nadoknade i priznaje potraživanje od prenosioca. Ako prenosilac ima i pravo i obavezu da ponovo stekne kontrolu nad čitavim prenetim sredstvom za određeni fiksni iznos (kao na primer, prema sporazumu o ponovnoj kupovini), lice na koje se prenosi može da odmerava svoja potraživanja po amortizovanoj vrednosti ako zadovoljavaju kriterijume u paragrafu 4.1.2

Primeri

B3.2.16 Sledeći primeri ilustruju primenu principa prestanka priznavanja ovog standarda.

(a) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti. Ako se finansijsko sredstvo proda prema sporazumu za ponovnu kupovinu po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca ili, ako je dato u zajam, prema sporazumu o prinosu prenosiocu, ono nije prestalo da se priznaje zato što prenosilac u značajnoj meri zadržava sve rizike i koristi vlasništva. Ako lice na koje se prenosi nabavi pravo da proda ili založi to sredstvo, prenosilac reklasifikuje to sredstvo u izveštaju o finansijskoj poziciji, na primer, kao pozajmljeno sredstvo ili kao potraživanje po osnovu ponovne kupovine.

(b) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti - sredstva koja su suštinski ista. Ako se finansijsko sredstvo proda prema sporazumu o ponovnoj kupovini istog ili suštinski istog sredstva po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca ili ako je finansijsko sredstvo uzeto ili dato u zajam prema sporazumu o ponovnoj kupovini istog ili suštinski istog sredstva prenosiocu, ono ne prestaje da se priznaje zato što prenosilac zadržava u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(c) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti - pravo na zamenu. Ako sporazum o ponovnoj kupovini sa fiksnom cenom ponovne kupovine ili cenom jednakom prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca, ili slična transakcija pozajmljivanja hartija od vrednosti, obezbeđuju licu na koje se prenosi pravo na zamenu sredstava koja su slična i koja imaju jednaku fer vrednost kao i preneto sredstvo na datum ponovne kupovine, sredstvo koje je prodato ili pozajmljeno prema sporazumu o ponovnoj kupovini ili transakciji pozajmljivanja hartija od vrednosti, ono ne prestaje da se priznaje zato što prenosilac zadržava u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(d) Pravo ponovne kupovine za prvo odbijanje po fer vrednosti. - Ako entitet proda finansijsko sredstvo i zadrži samo pravo prvog odbijanja za ponovnu kupovinu prenetog sredstva po fer vrednosti ako ga lice na koje je sredstvo preneto ponovo proda, entitet prestaje da priznaje to sredstvo zato što je u značajnoj meri preneo sve rizike i koristi vlasništva.

(e) Transakcija kupovine i prodaje akcije po visokoj ceni da bi se stvorio utisak da je potražnja za tom akcijom velika. Ponovna kupovina finansijskog sredstva ubrzo nakon što je ono bilo prodato se ponekad naziva transakcija kupovine i prodaje akcije po visokoj ceni da bi se stvorio utisak da je potražnja za tom akcijom velika. Takva ponovna kupovina ne isključuje prestanak priznavanja pod uslovom da prvobitna transakcija zadovoljava zahteve prestanka priznavanja. Međutim, ako je sporazum za prodaju finansijskog sredstva zaključen istovremeno sa sporazumom za ponovnu kupovinu istog sredstva po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca, onda sredstvo prestaje da se priznaje.

(f) Prodajne i kupovne opcije koje će rezultirati pozitivnim novčanim tokom. Ako se preneto finansijsko sredstvo može opozvati od strane prenosioca i ako će kupovna opcija rezultirati pozitivnim novčanim tokom, prenos se ne kvalifikuje za prestanak priznavanja zato što je prenosilac u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi vlasništva. Slično, ako se finansijsko sredstvo može opet prodati od strane lica na koje se prenosi i ako će prodajna opcija rezultirati pozitivnim novčanim tokom, prenos se ne kvalifikuje za prestanak priznavanja zato što je prenosilac zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(g) Prodajne i kupovne opcije koje će rezultirati negativnim novčanim tokom. Finansijsko sredstvo koje je preneto isključivo kao predmet prodajne opcije koja će rezultirati negativnim novčanim tokom koju drži lice na koje se prenosi ili kao predmet kupovne opcije koja će rezultirati negativnim novčanim tokom koju drži prenosilac prestaje da se priznaje. Ovo je zbog toga što je prenosilac preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(h) Sredstva koja se mogu odmah nabaviti i koja su predmet kupovne opcije koja neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom. Ako neki entitet drži kupovnu opciju na sredstvo koje se odmah može nabaviti na tržištu i ako opcija neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom, to sredstvo prestaje da se priznaje. Ovo je zbog toga što entitet (i) nije niti zadržao niti preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva, i (ii) nije zadržao kontrolu. Međutim, ako se sredstvo ne može odmah nabaviti na tržištu, prestanak priznavanja se isključuje do stepena u kom je iznos sredstva predmet kupovne opcije zato što je entitet zadržao kontrolu nad sredstvom.

(i) Sredstvo koje se ne može odmah nabaviti na tržištu koje je predmet prodajne opcije koju prodaje entitet, a koja neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom. Ako entitet prenosi finansijsko sredstvo koje se ne može odmah nabaviti na tržištu, i proda prodajnu opciju koja neće rezultirati negativnim novčanim tokom, entitet niti zadržava niti u značajnoj meri prenosi sve rizike i koristi vlasništva zbog prodate prodajne opcije. Entitet zadržava kontrolu nad sredstvom ako je prodajna opcija dovoljno vredna da spreči lice na koje je sredstvo preneto da proda to sredstvo, u kom slučaju sredstvo nastavlja da se priznaje do stepena stalnog učešća prenosioca (videti paragraf B3.2.9). Entitet prenosi kontrolu nad sredstvom ako prodajna opcija nije dovoljno vredna da spreči lice ne koje je sredstvo preneto da proda to sredstvo, u kom slučaju se sredstvo prestaje da priznaje.

(j) Sredstva koja su predmet prodajne ili kupovne opcije sa fer vrednošću ili forvard ugovora o ponovnoj kupovini. Prenos finansijskog sredstva koje je predmet samo prodajne ili kupovne opcije ili forvard ugovora o ponovnoj kupovini koji ima cenu izvršenja ili cenu ponovne kupovine jednaku fer vrednosti finansijskog sredstva u vreme ponovne kupovine imaju za rezultat prestanak priznavanja zbog prenošenja u značajnoj meri svih rizika i koristi vlasništva.

(k) Kupovne ili prodajne opcije koje se izmiruju u gotovini. Entitet procenjuje prenos finansijskog sredstva koje je predmet prodajne ili kupovne opcije ili forvard ugovora o ponovnoj prodaji koji će biti izmiren u gotovini da bi odredio da li je u značajnoj meri zadržao ili preneo sve rizike i koristi vlasništva. Ako entitet nije u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom, on određuje da li je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom. To da se prodajna ili kupovna opcija ili forvard ugovor o ponovnoj kupovini ne izmiruju neto u gotovini ne znači automatski i da je entitet preneo kontrolu (videti paragrafe B3.2.9 i (g), (h) i (i) u prethodnom tekstu).

(l) Uklanjanje odredbi u vezi sa računom. Uklanjanje odredbi u vezi sa računom je bezuslovna (kupovna) opcija o ponovnoj kupovini koja daje entitetu pravo da ponovo zahteva preneta sredstva koja su bila predmet nekih ograničenja. Pod uslovom da takva opcija ima za rezultat da entitet niti zadrži niti prenese u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva, on isključuje prestanak priznavanja samo do nivoa iznosa koji je predmet ponovne kupovine (pod pretpostavkom da lice na koje se prenosi ne može da proda sredstva). Na primer, ako su knjigovodstvena vrednost i prihodi od prenosa sredstava za pozajmljivanje n.j. 100 000 i ako bi svaki pojedinačni zajam mogao da se opozove, ali ako ukupni iznos zajmova koji bi mogli ponovo da se kupe ne prelazi n.j. 10 000, onda bi se n.j. 90 000 od zajmova kvalifikovalo za prestanak priznavanja.

(m) Kupovna opcija koja ostavlja neto nultu poziciju. Entitet, koji može biti prenosilac, koje vrši usluge nad prenetim sredstvima može da drži kupovnu opciju koja ostavlja neto nultu poziciju za kupovinu ostatka prenetih sredstava kada iznos neizmirenih sredstava padne ispod određenog nivoa na kom cena servisiranja tih sredstava postane teret u odnosu na dobiti od servisiranja. Pod uslovom da takva kupovna opcija koja ostavlja neto nultu poziciju ima za rezultat to da entitet niti zadržava niti prenosi u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva i to da lice na koje se prenosi ne može da proda sredstva, on isključuje prestanak priznavanja samo do nivoa iznosa sredstva koje je predmet kupovne opcije.

(n) Podređena zadržana učešća i kreditne garancije. Entitet može da obezbedi licu kome prenosi sredstva kreditno pojačanje time što će podrediti deo ili celokupno učešće zadržano u prenetom sredstvu. Ili, entitet može da obezbedi licu kome prenosi kreditno pojačanje u obliku kreditne garancije koja može biti neograničena ili ograničena na određeni iznos. Ako entitet zadrži u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom, to sredstvo nastavlja da se priznaje u potpunosti. Ako entitet zadrži neke, a ne suštinski sve, rizike i koristi vlasništva i ako zadrži kontrolu, prestanak priznavanja se isključuje do nivoa iznosa u gotovini ili u drugim sredstvima koja bi taj entitet morao da plati.

(o) Svop ukupnih prihoda. Entitet može da proda finansijsko sredstvo licu na koje ga prenosi i da zaključi svop ukupnih prihoda sa licem na koje prenosi, dok su svi tokovi gotovine od isplata kamata za osnovno sredstvo isplaćeni entitetu u zamenu za fiksnu isplatu ili isplate sa promenljivom stopom, a svako povećanje ili smanjenje fer vrednosti osnovnog sredstva će integrisati entitet. U takvom slučaju, zabranjen je prestanak priznavanja celog sredstva.

(p) Svop kamatne stope. Entitet može da izvrši prenos finansijskog sredstva sa fiksnom stopom licu na koje ga prenosi i da sa njim zaključi svop kamatne stope u kom će lice na koje prenosi dobijati fiksnu kamatnu stopu i plaćati fluktuirajuću kamatnu stopu na osnovu hipotetičkog iznosa koji je jednak iznosu glavnice prenetog finansijskog sredstva. Svop kamatne stope ne isključuje prestanak priznavanja prenetog sredstva pod uslovom da isplate po osnovu svopa nisu uslovljene time da se moraju vršiti samo za preneto sredstvo.

(lj)Svop amortizacione kamatne stope. Entitet može da izvrši prenos finansijskog sredstva sa fiksnom stopom koja se isplaćuje tokom vremena licu na koje prenosi, i da zaključi svop amortizacione kamatne stope u kojoj će lice na koje prenosi primati fiksnu kamatnu stopu i plaćati fluktuirajuću kamatnu stopu zasnovanu na hipotetičkom iznosu. Ako hipotetički iznos svopa vrši amortizaciju na takav način da izjednačava iznos glavnice prenetog sredstva koji je bilo kada neizmiren, svop će obično imati za rezultat to da entitet zadrži značajan rizik od plaćanja unapred, u kom slučaju entitet ili nastavlja da priznaje celo preneto sredstvo ili nastavlja da priznaje preneto sredstvo do stepena stalnog učešća. U suprotnom, ako amortizacija hipotetičkog iznosa svopa nije povezana sa neizmirenim iznosom glavnice prenetog sredstva, takav svop ne bi imao za rezultat da entitet zadrži rizik plaćanja unapred za to sredstvo. Stoga, ne bi isključio prestanak priznavanja prenetog sredstva pod uslovom da isplate svopa nisu uslovljene time da se isplate glavnice vrše na preneto sredstvo i svop ne bi imao za rezultat to da entitet zadrži bilo koje druge značajne rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom.

(r) Otpis. Entitet nema opravdana očekivanja da će povratiti ugovorne tokove gotovine od finansijskog sredstva u potpunosti ili njegov deo.

B3.2.17 Ovaj paragraf ilustruje primenu pristupa stalnog učešća onda kada se radi o stalnom učešću entiteta u delu finansijskog sredstva.

Pretpostavimo da entitet ima portfelj zajmova za plaćanje unapred čija je kuponska i efektivna kamatna stopa 10 procenata i čiji iznos glavnice i amortizovana vrednost iznose n.j. 10.000. On zaključuje transakciju u kojoj, u zamenu za isplatu od n.j. 9.115, lice na koje se prenosi dobija pravo na n.j. 9.000 od svih naplata glavnice plus kamata na to od 9,5 procenata. Entitet zadržava prava na n.j. 1.000 od svih naplata glavnice plus kamata na to od 10 procenata, plus raspon viška od 0,5 procenata na preostalih n.j. 9.000 glavnice. Naplate od isplata unapred se alociraju u razmeri 1:9 između entiteta i lica na koje se prenosi, ali svako neispunjenje obaveza po osnovu zajma oduzima se od učešća entiteta od n.j. 1.000 sve dok se učešće ne potroši. Fer vrednost zajmova na datum transakcije je n.j. 10.100 i fer vrednost raspona viška od 0,5 procenata je n.j. 40. Entitet određuje da je preneo neke značajne rizike i koristi vlasništva (na primer, značajan rizik plaćanja unapred), ali je takođe zadržao neke druge značajne rizike i koristi vlasništva (zbog podređenog zadržanog učešća) i zadržao je kontrolu. On stoga primenjuje pristup stalnog učešća. Da bi primenio ovaj standard, entitet analizira transakciju kao (a) zadržavanje potpuno proporcionalnog zadržanog učešća od n.j. 1 000, plus (b) podređivanje tog zadržanog učešća da bi se obezbedilo pojačanje kredita za kreditne gubitke lica na koje se prenosi. Entitet izračunava da n.j. 9 090 (90% h n.j. 10.100) dobijene nadoknade od n.j. 9.115 predstavlja nadoknadu za potpuno proporcionalan udeo od 90 procenata. Preostali deo dobijene nadoknade (n.j. 25) predstavlja nadoknadu dobijenu za podređivanje njegovog zadržanog učešća da bi obezbedio kreditno pojačanje za kreditne gubitke lica na koje prenosi. Pored toga, raspon viška od 0,5 procenata predstavlja nadoknadu dobijenu za kreditno pojačanje. U skladu sa tim, ukupna dobijena nadoknada za kreditno pojačanje je n.j. 65 (n.j. 25 + n.j. 40). Entitet izračunava dobitak ili gubitak od prodaje 90 procenata učešća u tokovima gotovine. Pretpostavljajući da zasebne fer vrednosti 10 procenata dela prenetog sredstva i 90 procenata zadržanog dela nisu raspoložive na datum prenosa, entitet alocira knjigovodstvenu vrednost sredstva u skladu sa paragrafom 3.2.14, IFRS 9 na sledeći način:
	Fer vrednost		Procenat		Alocirana knjigovodstvena vrednost
Preneti deo	9.090		90%		9.000
Zadržan deo	1.010		10%		1.000
Ukupno	10.100				10.000
nastavlja se...
Entitet izračunava svoj dobitak ili gubitak od prodaje 90 procenata udela u tokovima gotovine oduzimanjem alocirane knjigovodstvene vrednosti prenetog dela od dobijene nadoknade, to jest n.j. 90 (n.j. 9.090 - n.j. 9.000). Knjigovodstvena vrednost dela koji je entitet zadržao je n.j. 1.000. Pored toga, entitet priznaje stalno učešće koje je rezultat podređivanja njegovih kreditnih gubitaka od zadržanog učešća. U skladu sa tim, on priznaje sredstvo od n.j. 1.000 (maksimalni iznos toka gotovine koji ne bi dobio prema podređivanju) i obavezu koja je u vezi sa njim od n.j. 1.065 (što je maksimalni iznos toka gotovine koje ne bi dobio prema podređivanju, to jest n.j. 1.000 plus fer vrednost podređivanja od n.j. 65). Entitet koristi sve gore navedene informacije za računovodstveno obuhvatanje transakcije na sledeći način:
		Duguje		Potražuje
Prvobitno sredstvo		-		9.000
Sredstvo priznato za podređivanje ili rezidualno učešće		1.000		-
Sredstvo za nadoknadu dobijenu u obliku raspona viška		40		-
Dobitak ili gubitak (dobitak od prenosa)		-		90
Obaveza		-		1.065
Dobijena gotovina		9.115		-
Ukupno		10.155		10.155
Odmah nakon transakcije, knjigovodstvena vrednost sredstva je n.j. 2.040 i sastoji se od n.j. 1.000 što predstavlja alocirane troškove zadržanog dela, i n.j. 1.040 što predstavlja dodatno stalno učešće entiteta od podređivanja zadržanog učešća usled kreditnih gubitaka (što uključuje raspon viška od n.j. 40). U narednim periodima entitet priznaje nadoknadu dobijenu za kreditno pojačanje (n.j. 65) prema vremenskoj proporcionalnoj osnovi, računovodstveno obuhvata kamatu na priznato sredstvo koristeći metod efektivne kamate i priznaje svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti priznatih sredstava. Kao primer ovog drugog, pretpostavimo da će sledeće godine postojati gubitak zbog umanjenja vrednosti osnovnih zajmova od n.j. 300. Entitet smanjuje svoje priznato sredstvo za n.j. 600 (n.j. 300 koji se odnose na njegovo zadržano učešće i n.j. 300 koje se odnose na dodatno stalno učešće koje se javlja od podređivanja zadržanog učešća za gubitke zbog umanjenja vrednosti), i smanjuje svoju priznatu obavezu za n.j. 300. Neto rezultat je potraživanje u bilansu uspeha za gubitke zbog umanjenja vrednosti od n.j. 300.

Prestanak priznavanja finansijskih obaveza (Odeljak 3.3)

B3.3.1 Finansijska obaveza (ili njen deo) se gasi kada se dužnik ili:

(a) Oslobodi obaveze (ili njenog dela) time što isplati poverioca, obično u gotovini, drugim finansijskim sredstvima, robi ili uslugama; ili

(b) Pravno oslobodi primarne odgovornosti za tu obavezu (ili njen deo) bilo zakonskim procesom bilo od strane poverioca. (Ako je dužnik dao garanciju ovaj uslov bi ipak mogao biti zadovoljen.)

B3.3.2 Ako emitent dužničkog instrumenta ponovo kupi taj instrument, dug nestaje čak i ako je emitent onaj ko pravi tržište za taj instrument ili namerava da ga proda u bliskoj budućnosti.

B3.3.3 Isplata trećoj strani, uključujući povereništvo (što se ponekad naziva "suštinsko poništavanje"), ne oslobađa, sama po sebi, dužnika njegove primarne obaveze prema poveriocu, u nedostatku pravnog oslobađanja.

B3.3.4 Ako dužnik plati trećoj strani da preuzme obavezu i obavesti svog poverioca da je treća strana preuzela obavezu duga, dužnik ne prestaje da priznaje obaveze duga osim ako nije zadovoljen uslov iz paragrafa B3.3.1(b). Ako dužnik plati trećoj strani da preuzme obavezu i nabavi pravno oslobođenje od svog poverioca, onda je dužnik ugasio svoj dug. Međutim, ako se dužnik složi da vrši isplate duga trećoj strani i da ih usmerava ka prvobitnom poveriocu, onda dužnik priznaje novu dužničku obavezu trećoj strani.

B3.3.5 Mada pravno oslobođenje, bilo od strane suda, bilo od strane poverioca, ima za rezultat prestanak priznavanja obaveze, entitet može da prizna novu obavezu ako nisu zadovoljeni kriterijumi prestanka priznavanja za preneta finansijska sredstva u paragrafima 15-37. Ako ti kriterijumi nisu zadovoljeni, ne dolazi do prestanka priznavanja prenetih sredstava, i entitet priznaje novu obavezu koja se odnosi na preneta sredstva.

B3.3.6 U svrhu paragrafa 3.3.2, uslovi su u velikoj meri različiti ako je diskontovana sadašnja vrednost toka gotovine prema novim uslovima, uključujući i sve neto plaćene nadoknade od svih dobijenih nadoknada i diskontovane korišćenjem prvobitne efektivne kamatne stope, bar 10 procenata različita od diskontovane sadašnje vrednosti preostalih tokova gotovine od prvobitne finansijske obaveze. Ako se razmena dužničkih instrumenata ili izmena uslova računovodstveno obuhvataju kao gašenje, svi pretrpljeni troškovi ili nadoknade se priznaju kao deo dobitka ili gubitka od gašenja. Ako se razmena ili modifikacija računovodstveno ne obuhvataju kao gašenje, svi pretrpljeni troškovi ili nadoknade koriguju knjigovodstvenu vrednost obaveze i amortizuju se tokom preostalog trajanja izmenjene obaveze.

B3.3.7 U nekim slučajevima, poverilac oslobađa dužnika njegove sadašnje obaveze da vrši isplate, ali dužnik preuzima obavezu iz garancije da izvrši isplatu ako ta strana koja preuzima primarnu odgovornost ne ispuni svoju obavezu. U ovom slučaju dužnik:

(a) Priznaje novu finansijsku obavezu na osnovu fer vrednosti svoje obaveze iz garancije; i

(b) Priznaje dobitak ili gubitak na osnovu razlike između (i) svih isplaćenih prihoda i (ii) knjigovodstvene vrednosti prvobitne finansijske obaveze umanjene za fer vrednost nove finansijske obaveze.

Klasifikacija (4. poglavlje)

Klasifikacija finansijskih sredstava (odeljak 4.1)

Model poslovanja entiteta za upravljanje finansijskim sredstvima

B4.1.1 Paragraf 4.1.1(a) zahteva od entiteta da klasifikuje finansijska sredstva na bazi modela poslovanja entiteta za upravljanje finansijskim sredstvima, osim ukoliko se ne primenjuje paragraf 4.1.5. Entitet procenjuje da li njegova finansijska sredstva zadovoljavaju uslov iz paragrafa 4.1.2 ili uslov iz paragrafa 4.1.2(a) na bazi modela poslovanja koji su odredili ključni rukovodioci entiteta (kao što je definisano u IAS 24 Obelodanjivanja povezanih strana).

B4.1.2 Model poslovanja entiteta određuje se na nivou koji odražava kako se grupama finansijskih sredstava upravlja zajedno radi ostvarivanja određenog poslovnog cilja. Model poslovanja entiteta ne zavisi od planova rukovodstva za pojedinačni instrument. Shodno tome, ovaj uslov nije pristup klasifikaciji na bazi instrument-po-instrument i treba da bude određen na višem nivou agregiranja. Međutim jedan entitet može imati više modela poslovanja za upravljanje svojim finansijskim instrumentima. Stoga, klasifikacija ne mora da bude određena na nivou izveštajnog entiteta. Na primer, entitet može da drži portfelj investicija kojima upravlja sa ciljem naplate ugovornih tokova gotovine i drugi portfelj investicija kojima upravlja radi trgovine kako bi realizovao promene fer vrednosti. Slično tome, u pojedinim okolnostima, može biti prikladno podeliti portfelj finansijskih sredstava na podportfelje u cilju odražavanja nivoa na kojem entitet upravlja tim finansijskim sredstvima. Na primer, to može biti slučaj ako entitet stvori ili kupi portfelj hipotekarnih zajmova i upravlja nekim od tih zajmova sa ciljem naplate ugovornih tokova gotovine, a drugim zajmovima upravlja sa ciljem da ih proda.

B4.1.2A Model poslovanja entiteta odnosi se na način na koji entitet upravlja svojim finansijskim sredstvima radi generisanja tokova gotovine. Odnosno, model poslovanja entiteta određuje da li će tokovi gotovine rezultirati iz naplate ugovornih tokova gotovine, prodaje finansijskih sredstava ili oba. Shodno tome, ova procena se ne sprovodi na bazi scenarija za koja entitet opravdano ne očekuje da će se desiti, kao što su takozvani "najgori" ili "najstresniji" scenario. Na primer, ako entitet očekuje da će prodati određeni portfelj finansijskih sredstava samo pod "najstresnijim" scenariom, taj scenario verovatno ne bi uticao na procenu modela poslovanja za ta sredstva od strane entiteta ako entitet opravdano očekuje da se ovakav scenario neće dogoditi. Ako se tokovi gotovine realizuju na način koji se razlikuje od očekivanja entiteta na datum na koji je entitet procenio poslovni model (na primer, ako entitet proda više ili manje finansijskih sredstava nego što je očekivao kada je klasifikovao sredstva), to ne uzrokuje grešku iz prethodnog perioda u finansijskim izveštajima entiteta (videti IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške) niti menja klasifikaciju preostalih finansijskih sredstava koja se drže u tom poslovnom modelu (to jest, ona sredstva koja je entitet priznao u prethodnim periodima i koja još uvek drži) dokle god je entitet razmotrio sve relevantne informacije koje su mu bile dostupne prilikom vršenja procene modela poslovanja. Međutim, kada entitet procenjuje model poslovanja za novostvorena ili tek kupljena finansijska sredstva, mora da uzme u obzir informacije o načinu na koji su tokovi gotovine realizovani u prošlosti, zajedno sa svim ostalim relevantnim informacijama.

B4.1.2B Model poslovanja entiteta za upravljanje finansijskim sredstvima je pitanje činjenice, a ne samo tvrdnja. Obično je uočljiv kroz aktivnosti koje entitet preduzima da bi ostvario cilj modela poslovanja. Entitet mora da koristi prosuđivanje prilikom procenjivanja svog modela poslovanja za upravljanje finansijskim sredstvima i ta procena se ne određuje samo na osnovu pojedinačnog faktora ili aktivnosti. Umesto toga, entitet mora da razmotri sve relevantne dokaze koji su mu dostupni na datum procene. Ovakvi relevantni dokazi obuhvataju, ali nisu ograničeni na:

(a) način na koji se performanse modela poslovanja i finansijska sredstva koja se drže u okviru tog modela vrednuju i prikazuju u izveštaju ključnom rukovodećem osoblju entiteta;

(b) rizici koji utiču na performanse modela poslovanja (i finansijska sredstva koja se drže u okviru tog modela) i, naročito, način na koji se tim rizicima upravlja; i

(c) način na koji se rukovodiocima poslovanja plaća naknada (na primer, da li je naknada zasnovana na fer vrednosti sredstava kojima se upravlja ili na bazi naplaćenih tokova gotovine).

Model poslovanja koji ima za cilj držanje sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine

B4.1.2C Finansijskim sredstvima koja se drže u okviru modela poslovanja koji ima za cilj držanje sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine se upravlja u cilju realizovanja tokova gotovine putem naplate ugovornih plaćanja tokom trajanja instrumenta. Odnosno, entitet upravlja sredstvima koja se drže u okviru portfelja u cilju naplate tih određenih tokova gotovine (umesto upravljanja ukupnim prihodom od portfelja putem i držanja i prodaje sredstava). Pri utvrđivanju da li će tokovi gotovine biti realizovani naplatom ugovornih tokova gotovine od finansijskih sredstava, neophodno je razmotriti učestalost, vrednost i vreme prodaje u prethodnim periodima, razloge te prodaje i očekivanja o budućoj prodajnoj aktivnosti. Međutim, prodaja sama po sebi ne određuje model poslovanja i stoga ne može da posmatra izolovano. Umesto toga, informacije o prethodnoj prodaji i očekivanja o budućoj prodaji obezbeđuju dokaze o načinu na koji se ostvaruje označeni cilj entiteta za upravljanje finansijskim sredstvima i, konkretno, način na koji se realizuju tokovi gotovine. Entitet mora da razmotri informacije o prethodnoj prodaji u okviru konteksta razloga te prodaje i uslova koji su postojali u to vreme, u poređenju sa trenutnim uslovima.

B4.1.3 Iako cilj modela poslovanja određenog entiteta može da bude držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine, entitet ne mora da drži sve te instrumente do dospeća. Stoga, model poslovanja entiteta može da bude takav da drži finansijska sredstva radi naplate ugovornih tokova gotovine čak i kada dođe do prodaje finansijskih sredstava ili se očekuje da će do prodaje doći u budućnosti.

B4.1.3A Model poslovanja može da bude držanje sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine čak i kada entitet proda finansijska sredstva kada postoji povećanje kreditnog rizika sredstava. Radi utvrđivanja da li je došlo do povećanja kreditnog rizika sredstava, entitet razmatra razumne i potkrepive informacije, uključujući informacije koje su orijentisane ka budućnosti. Bez obzira na njihovu učestalost i vrednost, prodaja usled povećanja kreditnog rizika sredstava nije u suprotnosti sa modelom poslovanja koji ima za cilj držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine zato što je kreditni kvalitet finansijskih sredstava relevantan za sposobnost entiteta da naplati ugovorne tokove gotovine. Aktivnosti upravljanja kreditnim rizikom koje imaju za cilj minimiziranje potencijalnih kreditnih gubitaka usled pogoršanja kredita su sastavni deo ovakvog modela poslovanja. Prodaja finansijskog sredstva zato što više ne zadovoljava kreditne kriterijume navedene u dokumentovanoj investicionoj politici entiteta primer je prodaje koja se dogodila usled povećanja kreditnog rizika. Međutim, u odsustvu ovakve politike, entitet može da pokaže na druge načine da je do prodaje došlo usled povećanja kreditnog rizika.

B4.1.3B Prodaja koja se desi iz drugih razloga, kao što je prodaja izvršena radi upravljanja rizikom od koncentracije rizika (bez povećanja kreditnog rizika sredstava), takođe može da bude u skladu sa modelom poslovanja koji ima za cilj držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine. Konkretno, ovakva prodaja može biti u skladu sa modelom poslovanja koji ima za cilj držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine ako je ta prodaja retka (čak i značajne vrednosti) ili beznačajne vrednosti bilo pojedinačno, tako i zbirno (čak i ako je česta). Ako se iz portfelja obavi veći broj ovakvih prodaja, i te prodaje imaju vrednost veću od beznačajne (bilo pojedinačno ili zbirno), entitet treba da proceni da li i na koji način su takve prodaje u skladu sa ciljem naplate ugovornih tokova gotovine. Da li treća strana nameće zahtev prodaje finansijskih sredstava, ili je ta aktivnost sloboda odlučivanja entiteta, nije relevantno za ovu procenu. Povećanje učestalosti ili vrednosti prodaje u određenom periodu nije nužno u neskladu sa ciljem držanja finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine, ako entitet može da objasni razloge te prodaje i pokaže zašto ta prodaja ne odražava promenu modela poslovanja entiteta. Pored toga, prodaja mora da bude u skladu sa ciljem držanja finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine ako je prodaja izvršena blizu dospeća finansijskih sredstava a prihodi od prodaje su približno jednaki naplati preostalih tokova gotovine.

B4.1.4 Slede primeri slučajeva kada ciljevi modela poslovanja entiteta mogu da budu držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine. Ova lista primera nije konačna. Štaviše, primeri nemaju za cilj da razmatraju faktore koji mogu biti relevantni za procenu modela poslovanja entiteta, niti naznačavaju relativni značaj faktora.

Primer	Analiza
Primer 1 Entitet drži investicije radi naplate ugovornih tokova gotovine. Potrebe za finansiranjem entiteta su predvidive i dospeće njegovih finansijskih sredstava se podudara sa procenjenim potrebama entiteta u pogledu finansiranja. Entitet sprovodi aktivnosti upravljanja kreditnim rizikom sa ciljem minimiziranja gubitaka povezanih sa kreditom. U prošlosti, prodaja se obično dešavala kada se kreditni rizik finansijskih sredstava povećavao tako da sredstva više nisu ispunjavala kreditne kriterijume naznačene u dokumentovanoj investicionoj politici entiteta. Pored toga, retka prodaja se dogodila kao rezultat nepredviđenih potreba u pogledu finansiranja. Izveštaji ključnom rukovodećem osoblju usmereni su ka kreditnom kvalitetu finansijskih sredstava i ugovornom prinosu. Entitet takođe nadgleda fer vrednosti finansijskih sredstava, među drugim informacijama.	Iako entitet može da razmotri, među drugim informacijama, fer vrednost sredstava iz perspektive likvidnosti (tj. iznos gotovine koji bi bio realizovan ukoliko bi entitet morao da proda sredstva), cilj entiteta je držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine. Prodaje ne bi bile suprotne tom cilju ako bi bile odgovor na povećanje kreditnog rizika sredstava, na primer, ako sredstva više ne ispunjavaju kreditne kriterijume naznačene u dokumentovanoj investicionoj politici entiteta. Retka prodaja koja je rezultat nepredviđenih potreba u pogledu finansiranja (na primer, "najstresniji" scenario) takođe ne bi bilo u suprotnosti sa tim ciljem, čak i ako bi ovakva prodaja bila značajne vrednosti.
Primer 2 Model poslovanja entiteta je kupovina portfelja finansijskih sredstava, kao što su zajmovi. Ovi portfelji mogu, ali ne moraju da uključuju kreditno obezvređena finansijska sredstva. Ako uplata po osnovu zajma nije obavljena blagovremeno, entitet pokušava da realizuje ugovorne tokove gotovine na razne načine - na primer, sklapanjem ugovora sa dužnikom putem pošte, telefona ili drugih metoda. Cilj entiteta je da naplati ugovorne tokove gotovine i entitet ne upravlja zajmovima iz ovog portfelja sa ciljem realizovanja tokova gotovine putem njihove prodaje. U nekim slučajevima, entitet ulazi u svopove kamatnih stopa kako bi promenio kamatnu stopu na određena finansijska sredstva u portfelju iz fluktuirajuće kamatne stope u fiksnu kamatnu stopu.	Cilj modela poslovanja entiteta je držanje finansijskih sredstava i naplata ugovornih tokova gotovine. Ista analiza bi se primenjivala čak i ako entitet ne očekuje da dobije sve ugovorne tokove gotovine (na primer, neka finansijska sredstva su kreditno obezvređena na početnom priznavanju). Osim toga, činjenica da je entitet sklopio derivatni ugovor radi modifikovanja tokova gotovine portfelja, ne menja, samo po sebi, model poslovanja entiteta.
Primer 3 Entitet ima model poslovanja sa ciljem kreiranja zajmova za kupce i naknadno prodavanja tih zajmova nosiocu sekjuritizacije. Nosilac sekjuritizacije emituje instrumente investitorima. Izvorni vlasnik (entitet) kontroliše nosioca sekjuritizacije i na taj način ga konsoliduje. Nosilac sekjuritizacije naplaćuje ugovorne tokove gotovine iz zajmova i prenosi ih na svoje investitore. U svrhu ovog primera pretpostavlja se da zajmovi nastavljaju da se priznaju u konsolidovanom izveštaju o finansijskoj poziciji zato što nosilac sekjuritizacije ne prestaje da ih priznaje.	Konsolidovana grupa je kreirala zajmove sa ciljem njihovog držanja radi naplate ugovornih tokova gotovine. Međutim, izvorni vlasnik (entitet) ima za cilj da realizuje tokove gotovine od portfelja zajmova prodajom zajmova nosiocu sekjuritizacije, tako da se za potrebe njegovih pojedinačnih finansijskih izveštaja ne bi smatralo da entitet upravlja ovim portfeljem radi naplate ugovornih tokova gotovine.
Primer 4 Finansijska institucija drži finansijska sredstva za svrhe ispunjavanja potreba u pogledu likvidnosti prema "najstresnijem" scenariju (na primer, napad na depozite banke). Entitet ne predviđa prodaju ovih sredstava osim pod ovakvim scenariom. Entitet nadgleda kreditni kvalitet finansijskih sredstava i njegov cilj u upravljanju finansijskim sredstvima je da naplati ugovorne tokove gotovine. Entitet vrednuje performanse sredstava na bazi ostvarenog prihoda od kamate i realizovanih kreditnih gubitaka. Međutim, entitet takođe nadgleda fer vrednost finansijskih sredstava iz perspektive likvidnosti kako bi obezbedio da iznos gotovine koji bi bio realizovan ako bi entitet morao da proda sredstva pod "najstresnijim" scenariom bude dovoljan da ispuni potrebe entiteta u pogledu likvidnosti. Periodično, entitet obavlja prodaje koje su beznačajne vrednosti da bi pokazale likvidnost.	Cilj modela poslovanja entiteta je držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine. Analiza se ne bi promenila čak i ako je tokom prethodnog "najstresnijeg" scenarija entitet imao prodaju koja je bila značajne vrednosti kako bi ispunio svoje potrebe u pogledu likvidnosti. Slično tome, aktivnosti ponovljene prodaje koje su beznačajne vrednosti nisu u neskladu sa držanjem finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine. Suprotno tome, ako entitet drži finansijska sredstva radi ispunjavanja svojih svakodnevnih potreba u pogledu likvidnosti, a ispunjavanje tog cilja obuhvata čestu prodaju koja je značajne vrednosti, cilj modela poslovanja entiteta nije držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine. Slično tome, ako regulatorno telo od entiteta zahteva da rutinski proda finansijska sredstva kako bi dokazao da su sredstva likvidna, a vrednost prodatih sredstava je značajna, poslovni model entiteta nije držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine. To da li treća strana nameće zahtev prodaje finansijskih sredstava, ili je ta aktivnost sloboda odlučivanja entiteta, nije relevantno za analizu.

Model poslovanja čiji cilj se ostvaruje i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava

B4.1.4A Entitet može da drži finansijska sredstva u modelu poslovanja čiji cilj se ostvaruje i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava. U ovoj vrsti modela poslovanja, ključno rukovodeće osoblje entiteta je donelo odluku da su i naplata ugovornih tokova gotovine i prodaja finansijskih sredstava sastavni deo ostvarivanja cilja poslovnog modela. Postoje različiti ciljevi koji mogu biti u skladu sa ovom vrstom modela poslovanja. Na primer, cilj modela poslovanja može biti upravljanje svakodnevnim potrebama u pogledu likvidnosti, radi održavanja određenog profila prinosa od kamate ili uklapanja trajanja finansijskih sredstava sa trajanjem obaveza koje ta sredstva finansiraju. Za ostvarivanje ovakvog cilja, entitet će i naplatiti ugovorne tokove gotovine i prodati finansijska sredstva.

B4.1.4B U poređenju sa modelom poslovanja koji ima za cilj držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine, ovaj model poslovanja obično obuhvata veću učestalost i vrednost prodaje. Razlog je u tome što je prodaja finansijskih sredstava sastavni deo ostvarenja cilja poslovnog modela umesto da samo proizilazi iz njega. Međutim, ne postoji granica za učestalost ili vrednost prodaje koja mora da se dogodi u ovom modelu poslovanja zato što su i naplata ugovornih tokova gotovine i prodaja finansijskih sredstava sastavni deo ostvarenja cilja ovog modela.

B4.1.4C Slede primeri slučajeva kada cilj modela poslovanja entiteta može da se ostvari i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava. Ova lista primera nije konačna. Štaviše, primeri nemaju za cilj da opišu sve faktore koji mogu biti relevantni za procenu modela poslovanja entiteta niti naznačavaju relativni značaj faktora.

Primer

Analiza

Primer 5

Entitet predviđa kapitalne izdatke u periodu od nekoliko godina. Entitet investira viškove gotovine u kratkoročna i dugoročna finansijska sredstva da bi mogao da finansira rashode kada se javi potreba. Veliki broj finansijskih sredstava ima ugovorni period trajanja koji premašuje očekivani investicioni period entiteta.
Entitet će držati finansijska sredstva radi naplate ugovornih tokova gotovine, i, kada se javi prilika, prodaće finansijska sredstva u cilju reinvestiranja gotovine u finansijska sredstva sa većim prinosom.
Rukovodioci koji su odgovorni za portfelj primaju naknadu na bazi ukupnog prinosa koji generiše portfelj.

Cilj modela poslovanja se ostvaruje i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava. Entitet će doneti odluke na kontinuiranoj osnovi o tome da li će naplata ugovornih tokova gotovine ili prodaja finansijskih sredstava maksimizirati prihod od portfelja dok se ne javi potreba za investiranom gotovinom.
Suprotno tome, razmotrimo entitet koji predviđa odliv gotovine u periodu od pet godina u cilju finansiranja kapitalnih izdataka i investira višak gotovine u kratkoročna finansijska sredstva. Kada su investicije dospele, entitet ponovo investira gotovinu u nova kratkoročna finansijska sredstva. Entitet održava ovu strategiju sve dok je neophodno finansiranje, kada entitet koristi prilive od dospelih finansijskih sredstava za finansiranje kapitalnih izdataka. Samo prodaje koje su beznačajne vrednosti obavljaju se pre dospeća (osim ukoliko ne postoji povećanje kreditnog rizika). Cilj ovog uporednog modela poslovanja je držanje finansijskih sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine.

Primer	Analiza
Primer 6 Finansijska institucija drži finansijska sredstva radi ispunjavanja svojih svakodnevnih potreba u pogledu likvidnosti. Entitet nastoji da minimizira troškove upravljanja tim potrebama vezanim za likvidnost i stoga aktivno upravlja prihodom od portfelja. Ovaj prihod sastoji se iz naplate ugovornih tokova gotovine, kao i dobitaka i gubitaka od prodaje finansijskih sredstava. Kao rezultat, entitet drži finansijska sredstva radi naplate ugovornih tokova gotovine i prodaje finansijska sredstva radi ponovnog investiranja u finansijska sredstva sa većim prinosom ili boljeg podudaranja trajanja njegovih obaveza. U prošlosti, ova strategija je rezultirala čestim prodajnim aktivnostima i ovakva prodaja je bila značajne vrednosti. Očekuje se da će se ova aktivnost nastaviti u budućnosti.	Cilj modela poslovanja je maksimiziranje prihoda od portfelja radi ispunjavanja svakodnevnih potreba u pogledu likvidnosti i entitet ostvaruje taj cilj i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava. Drugim rečima, i naplata ugovornih tokova gotovine i prodaja finansijskih sredstava su sastavni deo ostvarenja cilja poslovnog modela.
Primer 7 Osiguravajuće društvo drži finansijska sredstva u cilju finansiranja obaveza po osnovu ugovora o osiguranju. Osiguravajuće društvo koristi prihode od ugovornih tokova gotovine kada dospeju na naplatu. Da bi obezbedio da su ugovorni tokovi gotovine od finansijskih sredstava dovoljni za izmirenje ovih obaveza, osiguravajuće društvo preduzima značajne aktivnosti kupovine i prodaje na redovnoj osnovi, kako bi doveo u ravnotežu svoj portfelj sredstava i ispunio potrebe u pogledu tokova gotovine kada se jave.	Cilj modela poslovanja je finansiranje obaveza po osnovu ugovora o osiguranju. Da bi se ostvario ovaj cilj, entitet naplaćuje ugovorne tokove gotovine kada oni dospeju na naplatu i prodaje finansijska sredstva u cilju održavanja željenog profila portfelja sredstava. Stoga su, i naplata ugovornih tokova gotovine i prodaja finansijskih sredstava sastavni deo ostvarenja cilja modela poslovanja.

Ostali modeli poslovanja

B4.1.5 Finansijska sredstva se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako se ne drže u okviru modela poslovanja koji ima za cilj držanje sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine ili u okviru modela poslovanja čiji cilj se ostvaruje i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava (ali videti takođe paragraf 5.7.5). Jedan model poslovanja koji rezultira odmeravanjem po fer vrednosti kroz bilans uspeha je onaj u kojem entitet upravlja finansijskim sredstvima sa ciljem realizovanja tokova gotovine kroz prodaju sredstava. Entitet donosi odluke na bazi fer vrednosti i upravlja sredstvima radi realizovanja tih fer vrednosti. U ovom slučaju, cilj entiteta će obično imati za rezultat aktivnu kupovinu i prodaju. Iako će entitet naplatiti ugovorne tokove gotovine dok drži finansijska sredstva, cilj ovakvog modela poslovanja se ne ostvaruje i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava. Razlog je u tome što naplata ugovornih tokova gotovine nije sastavni deo ostvarivanja cilja poslovnog modela; već, proizilazi iz njega.

B4.1.6 Portfelj finansijskih sredstava kojim se upravlja i čije performanse se vrednuju na bazi fer vrednosti (kao što je opisano u paragrafu 4.2.2(b)) se ne drži radi naplate ugovornih tokova gotovine, niti se drži i radi naplate ugovornih tokova gotovine i radi prodaje finansijskih sredstava. Entitet je prvenstveno usmeren na informacije o fer vrednosti i koristi te informacije za procenu performansi sredstava i za donošenje odluka. Pored toga, portfelj finansijskih sredstava koji zadovoljava definiciju držanja radi prodaje se ne drži radi naplate ugovornih tokova gotovine niti se drže i radi naplate ugovornih tokova gotovine i radi prodaje finansijskih sredstava. Za ovakve portfelje, naplata ugovornih tokova gotovine samo proizilazi iz ostvarenja cilja poslovnog modela. Shodno tome, ovakvi portfelji finansijskih sredstava moraju da se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Ugovorni tokovi gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice

B4.1.7 Paragraf 4.1.1(b) zahteva da entitet klasifikuje finansijsko sredstvo na bazi karakteristika njegovih ugovornih tokova gotovine ako finansijsko sredstvo koje se drži u okviru modela poslovanja koji ima za cilj držanje sredstava radi naplate ugovornih tokova gotovine ili u okviru modela poslovanja čiji cilj se ostvaruje i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava, osim ako se ne primenjuje paragraf 4.1.5. U te svrhe, uslov iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b) zahteva od entiteta da utvrdi da li su ugovorni tokovi gotovine sredstva isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice.

B4.1.7A Ugovorni tokovi gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice su u skladu sa osnovnim aranžmanom o pozajmici. U osnovnom aranžmanu o pozajmici, razmatranje vremenske vrednosti novca (videti paragrafe B4.19A-B4.19E) i kreditnog rizika obično su najznačajniji elementi kamate. Međutim, u ovakvom aranžmanu, kamata takođe može da obuhvata naknadu za druge osnovne rizike pozajmljivanja (na primer, rizik po osnovu likvidnosti) i troškova (na primer, administrativni troškovi) povezane sa držanjem finansijskog sredstva na određeni vremenski period. Pored toga, kamata može da obuhvata profitnu maržu koja je u skladu sa osnovnim aranžmanom o pozajmici. U ekstremnim ekonomskim okolnostima, kamata može biti negativna, na primer, nosilac finansijskog sredstva eksplicitno ili implicitno plaća deponovanje svog novca u određenom vremenskom periodu (i ta naknada je veća od naknade koju nosilac dobija za vremensku vrednost novca, kreditni rizik i druge osnovne rizike i troškove). Međutim, ugovorni uslovi koji uvode izloženost rizicima ili promenljivost ugovornih tokova gotovine koji nisu povezani sa osnovnim aranžmanom o pozajmljivanju, kao što su izloženost promenama u cenama kapitala ili cenama robe, ne uzrokuju nastanak ugovornih tokova gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Stvoreno ili kupljeno finansijsko sredstvo može da bude osnovni aranžman o pozajmici bez obzira na to da li je u svom pravnom obliku zajam.

B4.1.7B U skladu sa paragrafom 4.1.3(a), glavnica je fer vrednost finansijskog sredstva pri početnom priznavanju. Međutim, iznos glavnice može da se menja tokom vremena trajanja finansijskog sredstva (na primer, ako postoje isplate glavnice).

B4.1.8 Entitet treba da proceni da li su ugovorni tokovi gotovine isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice za valutu u kojoj je označeno finansijsko sredstvo.

B4.1.9 Leveridž je karakteristika ugovornih tokova gotovine nekih finansijskih sredstava. Leveridž povećava varijabilnost ugovornih tokova gotovine što rezultira time da nemaju ekonomsku karakteristiku kamate. Samostalna opcija, forvard i svop ugovori su primeri finansijskih sredstava koja uključuju ovakav leveridž. Stoga, ovakvi ugovori ne ispunjavaju uslov iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b) i ne mogu se naknadno odmeriti po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat.

Naknada za vremensku vrednost novca

B4.1.9A Vremenska vrednost novca je element kamate koji obezbeđuje naknadu samo za protok vremena. Odnosno, element vremenske vrednosti novca ne obezbeđuje naknadu za druge rizike povezane sa držanjem finansijskog sredstva. U cilju procenjivanja da li element obezbeđuje naknadu samo za protok vremena, entitet primenjuje prosuđivanje i razmatra relevantne faktore kao što su valuta u kojoj je finansijsko sredstvo označeno i period u kojem je određena kamatna stopa.

B4.1.9B Međutim, u pojedinim slučajevima, element vremenske vrednosti novca može da se modifikuje (to jest, nije perfektan). Ovo bi bio slučaj, na primer, ako se kamatna stopa finansijskog sredstva periodično ponovo menja, ali učestalost tog menjanja nije u skladu sa vremenskim periodom dospeća kamatne stope (na primer, kamatna stopa se menja svakog meseca za jednogodišnju stopu) ili ako se kamatna stopa finansijskog sredstva periodično ponovo menja na prosečne vrednosti određenih kratkoročnih ili dugoročnih kamatnih stopa. U ovakvim slučajevima, entitet mora da proceni modifikaciju kako bi utvrdio da li ugovorni tokovi gotovine predstavljaju isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. U pojedinim okolnostima, entitet može biti u mogućnosti da ovo utvrdi putem obavljanja kvalitativne procene elementa vremenske vrednosti novca, dok, u drugim okolnostima, može biti neophodno obavljanje kvantitativne procene.

B4.1.9C Prilikom procene modifikovanog elementa vremenske vrednosti novca, cilj je utvrditi koliko različiti ugovorni (nediskontovani) tokovi gotovine mogu da se razlikuju od (nediskontovanih) tokova gotovine koji bi nastali da element vremenske vrednosti novca nije modifikovan (referentni tokovi gotovine). Na primer, ako finansijsko sredstvo koje je predmet procene sadrži varijabilnu kamatnu stopu koja se menja svakog meseca na jednogodišnju kamatnu stopu, entitet će uporediti to finansijsko sredstvo sa finansijskim instrumentom sa istim ugovornim uslovima i identičnim rizikom osim što se varijabilna kamatna stopa menja mesečno na jednomesečnu kamatnu stopu. Ako bi modifikovani element vremenske vrednosti novca mogao da rezultira ugovornim (nediskontovanim) tokovima gotovine koji se značajno razlikuju od nediskontovanih (referentnih) tokova gotovine, finansijsko sredstvo ne ispunjava uslov iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b). Da bi se ovo utvrdilo, entitet mora da razmotri efekat modifikovanog elementa vremenske vrednosti novca u svakom izveštajnom periodu i kumulativno tokom perioda trajanja finansijskog instrumenta. Razlog za određivanje kamatne stope na ovaj način nije relevantan za analizu. Ukoliko je jasno, sa vrlo malo ili bez analize, da li se ugovorni (nediskontovani) tokovi gotovine finansijskog sredstva koje je predmet procene značajno razlikuju od (nediskontovanih) referentnih tokova gotovine, entitet ne mora da obavlja detaljnu procenu.

B4.1.9D Pri proceni modifikovanog elementa vremenske vrednosti novca, entitet mora da razmotri faktore koji bi mogli da utiču na buduće ugovorne tokove gotovine. Na primer, ako entitet procenjuje obveznicu sa petogodišnjim rokom trajanja a varijabilna kamatna stopa se ponovo menja na svakih šest meseci na petogodišnju stopu, entitet ne može da zaključi da su ugovorni tokovi gotovine isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice samo zato je što kriva kamatne stope u trenutku procene takva da razlika između petogodišnje kamatne stope i šestomesečne kamatne stope nije značajna. Umesto toga, entitet takođe mora da razmotri da li odnos između petogodišnje kamatne stope i šestomesečne kamatne stope može da se promeni tokom trajanja instrumenta na takav način da ugovorni (nediskontovani tokovi gotovine) tokom trajanja instrumenta mogu značajno da se razlikuju od (nediskontovanih) referentnih tokova gotovine. Međutim, entitet mora da razmatra samo razumno moguća scenarija umesto svakog mogućeg scenarija. Ako entitet zaključi da ugovorni (nediskontovani) tokovi gotovine mogu značajno da se razlikuju od (nediskontovanih) referentnih tokova gotovine, finansijsko sredstvo ne ispunjava uslov iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b) i stoga ne može da se odmerava po amortizovanoj vrednosti niti po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat.

B4.1.9E U nekim pravnim sistemima, vlada ili regulatorni organ određuju kamatne stope. Na primer, takva državna regulacija kamatnih stopa može biti deo široke makroekonomske politike ili se može uvesti kako bi se podstakli entiteti da ulažu u određeni privredni sektor. U nekim od ovih slučajeva, svrha elementa vremenske vrednosti novca nije da se obezbedi naknada samo za protok vremena. Međutim, bez obzira na paragrafe B4.1.9A - B4.1.9D, regulisana kamatna stopa smatra se zamenom za element vremenske vrednosti novca za svrhe primene zahteva u paragrafima 4.1.2 (b) i 4.1.2A (b) ako ta regulisana kamatna stopa obezbeđuje naknadu koja je najvećoj meri u skladu sa protokom vremena i za rezultat nema izloženost rizicima ili promenljivost u ugovornim tokovima gotovine koji nisu u skladu sa osnovnim aranžmanom o pozajmljivanju.

Uslovi ugovora koji menjaju vreme ili iznos ugovornih tokova gotovine

B4.1.10 Ukoliko ugovor o finansijskom sredstvu sadrži uslov koji bi mogao da promeni vreme ili iznos ugovornih tokova gotovine (na primer, ako sredstvo može da se plati unapred pre dospeća ili njegov vremenski rok može da se produži), entitet mora da utvrdi da li su ugovorni tokovi gotovine koji bi mogli da nastanu tokom trajanja instrumenta usled tog uslova ugovora isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Da bi to utvrdio, entitet mora da proceni ugovorne tokove gotovine koji bi mogli da nastanu i pre, i posle, promene ugovornih tokova gotovine. Entitet će takođe možda morati da proceni prirodu potencijalnog događaja (to jest, uzroka) koji bi mogao da promeni vreme ili iznos ugovornih tokova gotovine. Iako priroda potencijalnog događaja sama po sebi nije odlučujući faktor u procenjivanju da li su ugovorni tokovi gotovine isključivo isplate glavnice i kamate, može biti jedan od pokazatelja. Na primer, uporedite finansijski instrument sa kamatnom stopom koja je promenjena na višu stopu ako dužnik propusti određeni broj plaćanja na finansijski instrument sa kamatnom stopom koja je promenjena na višu stopu ako označeni indeks kapitala dostigne određeni nivo. Veća je verovatnoća da će prvi slučaj da će ugovorni tokovi gotovine tokom trajanja instrumenta biti isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice zbog odnosa između propuštenih isplata i povećanja kreditnog rizika. (Videti takođe paragraf B4.1.18).

B4.1.11 Slede primeri uslova ugovora koji rezultiraju ugovornim tokovima koji su isključivo plaćanja glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice.

(a) varijabilna kamatna stopa koja se sastoji iz naknade za vremensku vrednost novca, kreditni rizik povezan sa neizmirenim iznosom glavnice tokom određenog vremenskog perioda (naknada za kreditni rizik može da se odredi samo na početnom priznavanju i zato mora da ostane fiksna) i druge osnovne rizike i troškove pozajmljivanja, kao i profitne marže.

(b) uslov ugovora koji dozvoljava emitentu (to jest, dužniku) da unapred plati dužnički instrument ili dozvoljava imaocu (to jest, poveriocu) da vrati dužnički instrument emitentu pre dospeća i unapred plaćeni iznos u značajnoj meri predstavlja neplaćene iznose glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice, što može da uključuje razumnu dodatnu naknadu za rani raskid ugovora; i

(c) uslov ugovora koji dozvoljava emitentu ili imaocu da produže uslov ugovora dužničkog instrumenta (to jest, opciju produžavanja), a uslovi opcije produžavanja rezultiraju ugovornim tokovima gotovine tokom perioda produžavanja koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmerni iznos glavnice, što može da obuhvata razumnu dodatnu naknadu za produženje ugovora.

B4.1.12 Bez obzira na paragraf B4.1.10, finansijsko sredstvo koje bi u suprotnom ispunilo uslov iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2(a) ali ga ne ispunjava samo kao rezultat ugovornog uslova koji dozvoljava (ili zahteva) emitentu da plati unapred dužnički instrument ili dozvoljava (ili zahteva) imaocu da vrati dužnički instrument emitentu pre dospeća se kvalifikuje za odmeravanje po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat (u skladu sa ispunjavanjem uslova iz paragrafa 4.1.2(a) ili uslova iz paragrafa 4.1.2A(a)) ako:

(a) entitet stiče ili stvara finansijsko sredstvo po premiji ili diskontu ugovornog nominalnog iznosa;

(b) iznos plaćanja unapred u značajnoj meri predstavlja ugovorni nominalni iznos i obračunatu (ali neplaćenu) ugovornu kamatu, što može obuhvatati razumnu dodatnu naknadu za prevremeni prekid ugovora; i

B4.1.12AU svrhu primene paragrafa B4.1.11. tačke (b) i paragrafa B4.1.12. tačke (b), nezavisno od događaja ili okolnosti koje uzrokuju raniji raskid ugovora, strana može da plati ili primi razumnu naknadu za taj raniji raskid ugovora. Na primer, strana može da plati ili primi razumnu naknadu kada donese odluku da ranije raskine ugovor (ili na drugi način uzrokuje raniji raskid ugovora).

B4.1.13 Sledeći primeri ilustruju ugovorne tokove gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Ova lista primera nije konačna.

Instrument	Analiza
Instrument A Instrument A je obveznica sa navedenim datumom dospeća. Isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice su povezani sa indeksom inflacije valute u kojoj je instrument emitovan. Veza sa indeksom inflacije nije pod uticajem leveridža i glavnica je zaštićena.	Ugovorni tokovi gotovine su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Povezivanje isplata glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice sa indeksom inflacije bez efekta leveridža vraća vremensku vrednost novca na tekući nivo. Drugim rečima, kamatna stopa instrumenta odražava "realnu" kamatu. Stoga, iznosi kamate predstavljaju naknade za vremensku vrednost novca neizmirenog iznosa glavnice. Međutim, ako su isplate kamate bile indeksirane prema drugoj varijabli kao što su performanse dužnika (na primer, neto dobitak dužnika) ili indeks kapitala, ugovorni tokovi gotovine nisu isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice (osim ako indeksiranje na performanse dužnika ne rezultira korigovanjem koje samo kompenzuje imaocu promene kreditnog rizika instrumenta, na takav način da su ugovorni tokovi gotovine isključivo isplate glavnice i kamate). Razlog je u tome što ugovorni tokovi gotovine odražavaju prihod koji nije u skladu sa osnovnim aranžmanima o pozajmicama (videti paragraf B4.1.7A).
Instrument B Instrument B je instrument sa varijabilnom kamatnom stopom sa navedenim datumom dospeća koji dozvoljava zajmoprimcu da izabere tržišnu kamatnu stopu na kontinuiranoj osnovi. Na primer, na svaki datum usklađivanja kamate zajmoprimac može da izabere tromesečni LIBOR za period od tri meseca ili jednomesečni LIBOR za period od mesec dana.	Ugovorni tokovi gotovine su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice sve dok kamata koja se plaća tokom veka trajanja instrumenta odražava naknadu za vremensku vrednost novca za kreditni rizik povezan sa instrumentom i za druge osnovne rizike i troškove pozajmljivanja, kao i za profitnu maržu (videti paragraf B4.1.7A). Činjenica da se kamatna stopa LIBOR-a usklađuje tokom veka trajanja instrumenta samo po sebi ne diskvalifikuje instrument. Međutim, ako je zajmoprimac u mogućnosti da odabere jednomesečnu kamatnu stopu koja se menja na svaka tri meseca, kamatna stopa se menja sa učestalošću koja nije u skladu sa trajanjem kamatne stope. Kao posledica toga, vremenska vrednost novčanog elementa se menja. Slično tome, ako instrument ima ugovornu kamatnu stopu koja je bazirana na roku koji može da premaši preostali vek trajanja instrumenta (na primer, ako instrument sa petogodišnjim dospećem koje se periodično usklađuje, ali uvek odražava petogodišnju dospelost)vremenska vrednost elementa novca se modifikuje. Razlog je u tome što su obaveze po osnovu kamate u svakom periodu isključene iz perioda obračuna kamate. U ovakvim slučajevima, entitet mora kvalitativno ili kvantitativno da proceni ugovorne tokove gotovine u odnosu na ugovorne tokove gotovine instrumenta koji je u svakom pogledu identičan osim što se period kamatne stope podudara sa periodom obračuna kamate radi utvrđivanja da li su tokovi gotovine isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. (Ali videti paragraf B4.1.9E za uputstvo o zakonski regulisanim kamatnim stopama)
	Na primer, pri proceni obveznice sa petogodišnjim rokom trajanja uz plaćanje varijabilne stope koja se usklađuje na svakih šest meseci ali uvek odražava petogodišnje dospeće, entitet razmatra ugovorne tokove gotovine za instrument koji se usklađuje na svakih šest meseci na šestomesečnu kamatnu stopu, ali je u suprotnom identična. Ista analiza bi se primenjivala ukoliko bi zajmoprimac bio u mogućnosti da bira između različitih objavljenih kamatnih stopa zajmodavca (na primer, zajmoprimac može da bira između objavljene jednomesečne varijabilne kamatne stope zajmodavca i objavljene tromesečne varijabilne kamatne stope zajmodavca.)
Instrument C Instrument C je obveznica sa navedenim datumom dospeća i plaća varijabilnu tržišnu kamatnu stopu. Ovoj varijabilnoj kamatnoj stopi je određena gornja granica.	Ugovorni tokovi gotovine: (a) instrumenta koji ima fiksnu kamatnu stopu i (b) instrumenta koji ima varijabilnu kamatnu stopu su isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice sve dok kamata odražava naknadu za vremensku vrednost novca i za kreditni rizik povezan sa instrumentom za vreme trajanja instrumenta i za ostale osnovne rizike i troškove pozajmljivanja kao i profitnu maržu. (Videti paragraf B4.1.7A) Shodno tome, instrument koji je kombinacija (a) i (b) (na primer, obveznica sa kamatnom stopom kojoj je određena gornja granica) može da ima tokove gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Ovakav uslov ugovora može da umanji varijabilnost tokova gotovine postavljanjem ograničenja na varijabilnu kamatnu stopu (na primer, donja ili gornja granica kamatne stope) ili da poveća varijabilnost tokova gotovine zato što fiksna stopa postaje varijabilna.
Instrument D Instrument D je zajam sa mogućnošću poveriočeve naplate u celosti i obezbeđen je kolateralom.	Činjenica da je zajam sa mogućnošću poveriočeve naplate u celosti obezbeđen kolateralom sama po sebi ne utiče na analizu da li su ugovorni tokovi gotovine isključivo isplate glavnice ili kamate na neizmireni iznos glavnice.

nastavlja se...

nastavak

Instrument

Analiza

Instrument E
Instrument E emituje banka koja je regulisana zakonom i ima naznačeni datum dospeća. Instrument plaća fiksnu kamatnu stopu i svi ugovorni tokovi gotovine su nediskrecioni.
Međutim, emitent podleže zakonima koji dozvoljavaju ili zahtevaju od nacionalnih tela da nametnu gubitke imaocima određenih instrumenata, uključujući instrument E, u određenim okolnostima. Na primer, nacionalno telo ima ovlašćenje da otpiše nominalnu vrednost instrumenta E ili da je konvertuje u fiksni broj običnih akcija emitenta ako nacionalno telo utvrdi da emitent ima ozbiljnih finansijskih teškoća, da mu je potreban dodatni regulatorni kapital ili "je neuspešan".

Imalac treba da analizira uslove ugovora kako bi utvrdio da li oni uzrokuju nastanak tokova gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice i stoga su u skladu sa osnovnim aranžmanom o pozajmljivanju.
Ova analiza ne bi uzimala u obzir isplate koje nastaju samo kao rezultat ovlašćenja nacionalnog tela za nametanje gubitaka imaocima instrumenta E. Razlog je u tome što ovlašćenje, i rezultirajuće isplate, nisu uslovi ugovora finansijskog sredstva.
Suprotno tome, ugovorni tokovi gotovine ne bi isključivo bili isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice ako uslovi ugovora finansijskog instrumenta dozvoljavaju ili zahtevaju od emitenta ili drugog entiteta da nametne gubitke imaocu (na primer, otpisivanjem nominalne vrednosti ili konvertovanjem instrumenta u fiksni broj običnih akcija emitenta) sve dok su ti uslovi ugovora stvarni, čak i ako je mala verovatnoća da će ovakvi gubici biti nametnuti.

B4.1.14 Naredni primeri ilustruju ugovorne tokove gotovine koji nisu isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Ova lista primera nije konačna.

Instrument	Analiza
Instrument F Instrument F je obveznica koja može da se konvertuje u fiksni broj instrumenata kapitala emitenta.	Imalac bi analizirao konvertibilnu obveznicu u celosti. Ugovorni tokovi gotovine nisu isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice zato što odražavaju prihod koji nije u skladu sa osnovnim aranžmanom o pozajmljivanju (videti paragraf B4.1.7A); to jest, prihod je povezan sa vrednošću kapitala emitenta.
Instrument G Instrument G je zajam sa inverznom fluktuirajućom kamatnom stopom (to jest, kamatna stopa ima inverzni odnos sa tržišnim kamatnim stopama).	Ugovorni tokovi gotovine nisu isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Iznosi kamate nisu naknada za vremensku vrednost novca neizmirenog iznosa glavnice.
Instrument H Instrument H je stalni instrument ali emitent može da otkupi instrument u bilo kom trenutku i da plati imaocu nominalnu vrednost plus obračunatu dospelu kamatu. Instrumentom H se isplaćuje tržišna kamatna stopa, ali kamata ne može da se realizuje ako emitent nije u mogućnosti da odmah nakon toga ostane solventan. Na odloženu kamatu se ne obračunava dodatna kamata.	Ugovorni tokovi gotovine nisu isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Razlog je u tome što se od emitenta može zahtevati da odloži isplate kamate, a dodatna kamata se ne obračunava na te iznose odložene kamate. Kao rezultat, iznosi kamate nisu naknada za vremensku vrednost novca neizmirenog iznosa glavnice. Ako bi se obračunavala kamata na odložene iznose, ugovorni tokovi gotovine bi mogli da budu isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Činjenica da je Instrument H stalan samo po sebi ne znači da ugovorni tokovi gotovine nisu isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. U suštini, stalni instrument ima kontinuirane (višestruke) opcije produženja. Ovakve opcije mogu imati za rezultat ugovorne tokove gotovine koji su isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice ako su isplate kamate obavezne i moraju stalno da se plaćaju. Takođe, činjenica da Instrument H može da se kupi, ne znači da ugovorni tokovi gotovine nisu isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice osim ako može da se otkupi po iznosu koji suštinski ne odražava isplatu neizmirene glavnice i kamatu na taj neizmireni iznos glavnice. Čak i ako otkupivi iznos uključuje iznos koji u razumnoj meri nadoknađuje imaocu prevremeno ukidanje tog instrumenta, ugovorni tokovi gotovine bi mogli da budu isplate glavnice i kamata na neizmireni iznos glavnice. (Videti takođe paragraf B4.1.12)

B4.1.15 U pojedinim slučajevima, finansijsko sredstvo može da ima ugovorne tokove gotovine koji ne predstavljaju isplatu glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice kao što je opisano u paragrafima 4.1.2(b), 4.1.2A(b) i 4.1.3 ovog standarda.

B4.1.16 Ovo može biti slučaj ako finansijsko sredstvo predstavlja investiciju u određena sredstva ili tokove gotovine i stoga ugovorni tokovi gotovine nisu isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Na primer, ako uslovi ugovora propisuju da se ugovorni tokovi gotovine finansijskog sredstva povećavaju sa većim brojem automobila koji koriste određeni put sa naplatom putarine, ovi ugovorni tokovi gotovine nisu u skladu sa osnovnim aranžmanom o pozajmljivanju. Kao rezultat toga, instrument ne bi ispunio uslov iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b). Ovo može biti slučaj kada je potraživanje poverioca ograničeno na označena sredstva dužnika ili na tokove gotovine od označenih sredstava (na primer, "neregresirano" finansijsko sredstvo).

B4.1.17 Međutim, činjenica da je finansijsko sredstvo neregresirano, samo po sebi ne isključuje finansijsko sredstvo od ispunjavanja uslova iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b). U takvim slučajevima, od poverioca se zahteva da proceni ("pregleda") određena osnovna sredstva ili tokove gotovine da bi utvrdio da li su ugovorni tokovi gotovine finansijskog sredstva koje se klasifikuje isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Ako uslovi finansijskog sredstva uzrokuju nastanak drugih tokova gotovine ili ograničavaju tokove gotovine na način koji nije u skladu sa isplatama koje predstavljaju glavnicu i kamatu, finansijsko sredstvo ne ispunjava uslov iz paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b). To da li su osnovna sredstva finansijska ili nefinansijska sredstva, samo po sebi ne utiče na ovu procenu.

B4.1.18 Karakteristika toka gotovine ne utiče na klasifikaciju finansijskog sredstva, ako bi mogla da ima samo beznačajan uticaj na ugovorne tokove gotovine finansijskog sredstva. Da bi ovo utvrdio, entitet mora da razmotri mogući efekat karakteristike ugovornog toka gotovine u svakom izveštajnom periodu i kumulativno tokom trajanja finansijskog instrumenta. Pored toga, ako bi karakteristika ugovornog toka gotovine mogla da ima efekat na ugovorne tokove koji je veći od beznačajnog (bilo u pojedinačnom izveštajnom periodu ili kumulativno) ali ta karakteristika tokova gotovine nije stvarna, ona ne utiče na klasifikaciju finansijskog sredstva. Karakteristika toka gotovine nije stvarna ako utiče na ugovorne tokove gotovine samo pri javljanju događaja koji je ekstremno redak, izrazito neuobičajen ili postoji vrlo mala verovatnoća da će se dogoditi.

B4.1.19 U skoro svakoj transakciji pozajmljivanja, instrument poverioca se kategorizuje u odnosu na instrumente drugih poverilaca dužnika. Instrument koji je podređen u odnosu na druge instrumente može imati ugovorne tokove gotovine koji su isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice ako neplaćanje dužnika predstavlja kršenje ugovora a nosilac ima ugovorno pravo na neisplaćene iznose glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice čak i u slučaju bankrota dužnika. Na primer, potraživanje iz poslovanja koje kategorizuje svog poverioca kao generalnog poverioca kvalifikovalo bi se kao isplata glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. To je slučaj čak i ako je poverilac emitovao zajmove koji su obezbeđeni kolateralom, što bi u slučaju bankrota dalo nosiocu tog zajma prioritet nad potraživanjima generalnog poverioca u pogledu kolaterala, ali ne utiče na ugovorno pravo generalnog poverioca na neplaćene dospele iznose glavnice i druge dospele iznose.

Ugovorno povezani instrumenti

B4.1.20 U nekim vrstama transakcija, emitent može da kategorizuje po prioritetu isplate imaocima finansijskih sredstava pomoću ugovorno povezanih instrumenata koji generišu koncentracije kreditnog rizika (tranše). Svaka tranša je kategorizovana na bazi podređenosti čime se određuje redosled po kojem se tokovi gotovine koje je generisao emitent alociraju na tranše. U ovakvim slučajevima, nosioci tranše imaju pravo na isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice samo ako emitent generiše dovoljno tokova gotovine da zadovolji tranše višeg ranga.

B4.1.21 U ovakvim transakcijama, tranša ima karakteristike ugovornih tokova gotovine koji su isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice samo ako:

(a) uslovi ugovora tranše koji su procenjeni u pogledu klasifikacije (bez analize osnovnog skupa finansijskih instrumenata) uzrokuju nastanak tokova gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice (na primer, kamatna stopa na tranšu nije povezana sa indeksom u robi);

(b) osnovni skup finansijskih instrumenata ima karakteristike tokova gotovine navedene u paragrafima B4.1.23 i B4.1.24; i

(c) izloženost kreditnom riziku u osnovnom skupu finansijskih instrumenata svojstvena tranši je jednaka ili manja od izloženosti kreditnom riziku osnovnog skupa finansijskih instrumenata (na primer, kreditni rejting tranše koja se procenjuje u pogledu klasifikacije jednak je ili veći od kreditnog rejtinga koja bi se primenjivao na pojedinačnoj tranši kojom je finansiran osnovni skup finansijskih instrumenata).

B4.1.22 Entitet mora da istražuje sve dok ne identifikuje osnovni skup instrumenata koji kreiraju (a ne koji prolaze kroz) tokove gotovine. Ovo je osnovni skup finansijskih instrumenata.

B4.1.23 Osnovni skup finansijskih instrumenata mora da sadrži jedan ili više instrumenata koji imaju ugovorne tokove gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice.

B4.1.24 Osnovni skup finansijskih instrumenta takođe može da obuhvata instrumente koji:

(a) smanjuju varijabilnost instrumenata tokova gotovine iz paragrafa B4.1.23 i, kada su u kombinaciji sa instrumentima iz paragrafa B4.1.23, rezultiraju tokovima gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice (na primer, gornja ili donja granica kamatne stope ili ugovor kojim se smanjuje kreditni rizik nekih ili svih instrumenata iz paragrafa B4.1.23; ili

(b) usklađuju tokove gotovina tranši sa tokovima gotovine skupa osnovnih finansijskih instrumenata iz paragrafa B4.1.23 kao odgovor na razlike samo u pogledu:

(i) toga da li je kamatna stopa fiksna ili fluktuirajuća;

(ii) valute u kojoj su označeni tokovi gotovine, uključujući inflaciju te valute; ili

(iii) vremena tih tokova gotovine.

B4.1.25 Ako bilo koji instrument iz skupa ne ispunjava uslove bilo iz paragrafa B4.1.23 ili iz paragrafa B4.1.24, uslov iz paragrafa B4.1.21(b) nije ispunjen. Pri sprovođenju ove procene, možda neće biti neophodna detaljna analiza skupa na bazi instrument-po-instrument. Međutim, entitet mora da primenjuje prosuđivanje i da sprovede dovoljno analiza za utvrđivanje da li instrumenti skupa ispunjavaju uslove iz paragrafa B4.1.23-B4.1.24. (Videti takođe paragraf B4.1.18 za uputstvo o karakteristikama ugovornih tokova gotovine koje imaju samo beznačajan efekat).

B4.1.26 Ako imalac ne može da proceni uslove iz paragrafa B4.1.21 pri početnom priznavanju, tranša mora da se odmeri po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Ako osnovni skup instrumenata može da se promeni nakon početnog priznavanja na takav način da možda neće ispuniti uslove iz paragrafa B4.1.23-B4.1.24, tranša ne ispunjava uslove iz paragrafa B4.1.21 i mora da se odmeri po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Međutim, ako osnovni skup obuhvata instrumente koji se obezbeđuju kolateralom od strane sredstava koja ne ispunjavaju uslove iz paragrafa B4.1.23-B4.1.24, sposobnost sticanja poseda nad ovakvim sredstvima treba odbaciti za svrhe primene ovog paragrafa osim ako entitet ne stiče tranšu sa namerom kontrole kolaterala.

Opcija označavanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Odeljci 4.1 i 4.2)

B4.1.27 U skladu sa uslovima iz paragrafa 4.1.5 i 4.2.2, ovaj standard dozvoljava entitetu da označi finansijsko sredstvo, finansijsku obavezu ili grupu finansijskih instrumenata (finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oba) po fer vrednosti kroz bilans uspeha pod uslovom da to ima za rezultat relevantnije informacije.

B4.1.28 Odluka entiteta da označava finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha slična je izboru računovodstvene politike (iako, za razliku od izbora računovodstvene politike, ne zahteva se dosledna primena na sve slične transakcije). Kada entitet ima ovakav izbor, paragraf 14(b) IAS 8 zahteva da izabrana politika ima za rezultat finansijske izveštaje koji obezbeđuju pouzdane i relevantnije informacije o efektima transakcija, drugim događajima i uslovima vezanim za finansijsku poziciju, finansijske performanse ili tokove gotovine entiteta. Na primer, u slučaju označavanja finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, paragraf 4.2.2 navodi dve vrste okolnosti u kojima će zahtev za relevantnijim informacijama biti ispunjen. U skladu sa tim, da bi izabrao ovakvo označavanje u skladu sa paragrafom 4.2.2, entitet treba da dokaže da spada u jednu (ili obe) ove vrste okolnosti.

Označavanje eliminiše ili u značajnoj meri smanjuje računovodstvenu neusaglašenost

B4.1.29 Odmeravanje finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i klasifikacija priznatih promena njihove fer vrednosti određuje se prema klasifikaciji stavke i prema tome da li je stavka deo označenog odnosa hedžinga. Ovi zahtevi mogu da uzrokuju nedoslednost u pogledu odmeravanja ili priznavanja (što se ponekad naziva "računovodstvena neusaglašenost") kada bi se, na primer, u odsustvu označavanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijsko sredstvo klasifikovalo kao naknadno odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha, a obaveza koju entitet smatra povezanom bi bila naknadno odmerena po amortizovanoj vrednosti (pri čemu se promene fer vrednosti ne priznaju). U ovakvim okolnostima, entitet može da zaključi da bi njegovi finansijski izveštaji obezbedili više relevantnih informacija ako bi se i sredstvo i obaveza odmeravali po fer vrednosti kroz bilansa uspeha.

B4.1.30 Sledeći primeri pokazuju kada ovaj uslov može da bude ispunjen. U svim slučajevima, entitet može da koristi ovaj uslov za označavanje finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza po fer vrednost kroz bilans uspeha samo ako ispunjava princip iz paragrafa 4.1.5 ili 4.2.2(a).

(a) entitet ima obaveze prema ugovorima o osiguranju čije odmeravanje kombinuje aktuelne informacije (kao što dozvoljava paragraf 24, standarda IFRS 4) i finansijska sredstva koja smatra povezanim i koja bi se inače odmeravala ili po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat ili po amortizovanoj vrednosti.

(b) entitet ima finansijska sredstva, finansijske obaveze ili oboje, koji imaju zajednički rizik, kao što je rizik po osnovu kamatne stope i koji uzrokuje suprotstavljene promene fer vrednosti koje imaju tendenciju da se međusobno prebijaju. Međutim, samo bi se neki od instrumenata odmeravali po fer vrednosti kroz bilans uspeha (na primer, oni koji su derivati, ili su klasifikovani kao oni koji se drže radi trgovanja). Takođe može biti slučaj da zahtevi računovodstva hedžinga nisu ispunjeni, na primer, zbog toga što nisu zadovoljeni zahtevi efektivnosti hedžinga iz paragrafa 6.4.1.

(c) entitet ima finansijska sredstva, finansijske obaveze ili oboje koji imaju zajednički rizik, kao što je rizik od kamatne stope, koji uzrokuje suprotne promene fer vrednosti koje imaju tendenciju da se međusobno prebijaju, i nijedno finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se ne kvalifikuju za označavanje kao instrument hedžinga zato što se ne odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Štaviše, u odsustvu računovodstva hedžinga, postoji značajna nedoslednost u pogledu priznavanja dobitaka i gubitaka. Na primer, entitet finansira određenu grupu zajmova emitovanjem prenosivih obveznica čije promene fer vrednosti imaju tendenciju da se međusobno prebijaju. Ako, pored toga, entitet redovno kupuje i prodaje obveznice, ali retko, ako ikada, kupuje i prodaje zajmove, izveštavanje i zajmova i obveznica po fer vrednosti kroz bilans uspeha eliminiše nedoslednost u vremenu priznavanja dobitaka i gubitaka koji bi inače bili rezultat odmeravanja po amortizovanoj vrednosti i priznavanja dobitka ili gubitka svakog puta kada se obveznica otkupi.

B4.1.31 U slučajevima kao što su oni opisani u prethodnom paragrafu, označavanje, prilikom početnog priznavanja, finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje inače nisu tako odmeravane po fer vrednosti kroz bilans uspeha može da eliminiše ili značajno da smanji nedoslednost pri odmeravanju ili priznavanju i da obezbedi relevantnije informacije. Iz praktičnih razloga, entitet ne mora da unese sva sredstva i obaveze koje uzrokuju nedoslednost pri odmeravanju ili priznavanju u potpuno isto vreme. Dozvoljeno je opravdano odlaganje pod uslovom da je svaka transakcija označena po fer vrednosti kroz bilans uspeha prilikom početnog priznavanja i da se, u to vreme, očekuje da se dogode sve preostale transakcije.

B4.1.32 Ne bi bilo prihvatljivo označiti samo neka finansijska sredstva i finansijske obaveze, što bi uzrokovalo nedoslednost, po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to ne bi eliminisalo ili značajno smanjilo nedoslednost i ako stoga ne bi imalo za rezultat relevantnije informacije. Međutim, bilo bi prihvatljivo označiti samo određeni broj sličnih finansijskih sredstava ili sličnih finansijskih obaveza ako bi se time postiglo značajno smanjenje (i verovatno veće smanjenje nego kod drugih dozvoljenih označavanja) nedoslednosti. Na primer, pretpostavimo da entitet ima određeni broj sličnih finansijskih obaveza u ukupnom iznosu od n.j.100 i određeni broj sličnih finansijskih sredstava u ukupnom iznosu od n.j.50, ali se one odmeravaju po različitom osnovu. Entitet može značajno da smanji nedoslednost pri odmeravanju time što će prilikom početnog odmeravanja da označi sva sredstva, ali samo neke obaveze (na primer, pojedinačne obaveze u ukupnom zbiru od n.j.45) po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Međutim, zato što označavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha može da se primeni samo na ceo finansijski instrument, entitet u ovom primeru mora da označi jednu ili više obaveza u celini. On ne može da označi bilo komponentu obaveze (na primer, promene vrednosti koje se mogu pripisati samo jednom riziku, kao što je promena benčmark (referentne) kamatne stope) ili deo (to jest, procenat) obaveze.

Grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza se upravlja i njihove performanse se procenjuje na osnovu fer vrednosti

B4.1.33 Entitet može da upravlja i procenjuje performanse grupe finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboje na takav način da odmeravanje te grupe po fer vrednosti kroz bilans uspeha ima za rezultat relevantnije informacije. Centralna tačka u ovom primeru je način na koji entitet upravlja i procenjuje performanse, a ne priroda njegovih finansijskih instrumenata.

B4.1.34 Na primer, entitet može da koristi ovaj uslov za označavanje finansijskih obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako zadovoljava princip iz paragrafa 4.2.2(b) i entitet ima finansijska sredstva i finansijske obaveze koje imaju jedan ili više zajedničkih rizika i tim rizicima se upravlja i oni se procenjuju na osnovu fer vrednosti u skladu sa dokumentovanom politikom upravljanja sredstvima i obavezama. Primer bi mogao da bude entitet koji je emitovao "strukturisane proizvode" koji sadrže višestruke ugrađene derivate i koji upravlja rezultujućim rizicima na osnovu fer vrednosti koristeći mešavinu derivatnih i nederivatnih finansijskih instrumenata.

B4.1.35 Kao što je primećeno u prethodnom tekstu, ovaj uslov se oslanja na način na koji entitet upravlja i procenjuje performanse grupe finansijskih instrumenata o kojima je reč. U skladu sa tim, (kao predmet zahteva u pogledu označavanja prilikom početnog priznavanja) entitet koji označi finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha na osnovu ovog uslova treba takođe da označi sve prihvatljive finansijske obaveze kojima se zajedno upravlja i koji se zajedno procenjuju.

B4.1.36 Dokumentacija o strategiji entiteta ne mora da bude opširna, ali treba da bude dovoljna da prikaže usklađenost sa paragrafom 4.2.2(b). Takva dokumentacija nije potrebna za svaku pojedinačnu stavku, ali može da bude na osnovu portfelja. Na primer, ako sistem upravljanja performansama za jedno odeljenje - kako odobri ključno rukovodeće osoblje entiteta - jasno pokazuje da se njegove performanse procenjuju na ovoj osnovi, nije potrebna nikakva dalja dokumentacija da bi se prikazala usklađenost sa paragrafom 4.2.2(b).

Ugrađeni derivati (Odeljak 4.3)

B4.3.1 Kada entitet postane jedna od strana u hibridnom ugovoru sa osnovnim ugovorom koji nije sredstvo u okviru delokruga ovog standarda, paragraf 4.3.3 zahteva da entitet utvrdi sve ugrađene derivate, proceni da li se zahteva da se odvoje od osnovnog ugovora i, za one za koje se zahteva da budu odvojeni, odmeri derivate po fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i naknadno po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

B4.3.2 Ako osnovni ugovor nema izrečeno ili unapred određeno dospeće i ako predstavlja rezidualno učešće u neto sredstvima entiteta, onda su njegove ekonomske karakteristike i rizici oni koji pripadaju dužničkom instrumentu, i ugrađeni derivat bi trebalo da poseduje karakteristike kapitala koje se odnose na isti entitet da bi se moglo smatrati da je u uskoj vezi sa njim. Ako osnovni ugovor nije instrument kapitala i ako zadovoljava definiciju finansijskog instrumenta, onda su njegove ekonomske karakteristike i rizici - karakteristike i rizici dužničkog instrumenta.

B4.3.3 Ugrađeni neopcioni derivat (kao što je ugrađeni forvard ili svop) je odvojen od svog osnovnog ugovora na osnovu njegovih navedenih ili podrazumevanih suštinskih uslova, tako da rezultira time da on ima fer vrednost nula prilikom početnog priznavanja. Ugrađeni derivat koji se zasniva na opciji (kao što je ugrađena prodajna i kupovna opcija, instrumenti za garantovanje gornje i donje granice kredita ili svop opcije) je odvojen od svog osnovnog ugovora na osnovu označenih uslova obeležja opcije. Početna knjigovodstvena vrednost osnovnog instrumenta je iznos preostao posle odvajanja ugrađenog derivata.

B4.3.4 Uopšte, višestruki ugrađeni derivati u jednom hibridnom ugovoru se tretiraju kao jedan složeni ugrađeni derivat. Međutim, ugrađeni derivati koji se klasifikuju kao kapital (videti IAS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija) se računovodstveno obuhvataju zasebno od onih koji su klasifikovani kao sredstva ili obaveze. Pored toga, ako instrument ima više od jednog ugrađenog derivata i ako se ti derivati odnose na različite izloženosti riziku, ako se mogu odmah odvojiti i ako su nezavisni jedan od drugog, oni se računovodstveno obuhvataju zasebno jedan od drugog.

B4.3.5 Ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata nisu usko povezani sa osnovnim ugovorom (paragraf 4.3.3(a)) u sledećim primerima. U ovim primerima, pod pretpostavkom da su zadovoljeni uslovi iz paragrafa 4.3.3(b) i (c), entitet računovodstveno obuhvata ugrađeni derivat zasebno od osnovnog ugovora.

(a) Prodajna opcija ugrađena u instrument koja omogućava imaocu da zahteva od emitenta da ponovo stekne instrument za neki iznos u gotovini ili za drugo sredstvo koje varira na osnovu promene u kapitalu ili ceni ili indeksu robe nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom.

(b) Opcija ili automatska odredba da se produži preostalo vreme do dospeća dužničkog instrumenta nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom osim ako ne postoji istovremeno korigovanje aktuelne tržišne stope kamate u vreme produženja. Ako entitet emituje dužnički instrument i ako imalac tog dužničkog instrumenta upiše kupovnu opciju na dužnički instrument trećoj strani, emitent smatra kupovnu opciju onom koja produžava vreme do dospeća dužničkog instrumenta pod uslovom da se od emitenta može zahtevati da učestvuje ili da omogući ponovni izlazak na tržište dužničkog instrumenta kao rezultat toga što je kupovna opcija izvršena.

(c) Isplate kamate ili glavnice sa indeksom u kapitalu ugrađene u osnovni dužnički instrument ili ugovor o osiguranju - kojim je iznos kamate ili glavnice indeksiran za vrednost instrumenata kapitala - nisu usko povezane sa osnovnim instrumentom zato što rizici svojstveni osnovnom i ugrađenom derivatu nisu slični.

(d) Isplate kamate ili glavnice sa indeksom u robi ugrađene u osnovni dužnički instrument ili ugovor o osiguranju - kojim je iznos kamate ili glavnice indeksiran za cenu robe (kao što je zlato) - nisu usko povezane sa osnovnim instrumentom zato što rizici svojstveni osnovnom i ugrađenom derivatu nisu slični.

(e) Kupovna, prodajna ili opcija plaćanja unapred ugrađena u osnovni dužnički instrument ili osnovni ugovor o osiguranju nije usko povezana sa osnovnim ugovorom osim ako:

(i) cena izvršenja opcije nije približno jednaka na svaki datum izvršenja amortizovanoj vrednosti osnovnog dužničkog instrumenta ili knjigovodstvenoj vrednosti osnovnog ugovora o osiguranju; ili

(ii) cena izvršenja opcije plaćanja unapred nadoknađuje zajmodavcu iznos do približne sadašnje vrednosti izgubljene kamate za preostalo vreme trajanja osnovnog ugovora. Izgubljena kamata je proizvod unapred plaćenog iznosa glavnice pomnoženog sa razlikom u kamatnim stopama. Razlika u kamatnim stopama je višak efektivne kamatne stope osnovnog ugovora nad efektivnom kamatnom stopom koju bi entitet dobio na datum plaćanja unapred da je ponovo investirao unapred plaćeni iznos glavnice u sličnom ugovoru za preostalo vreme trajanja osnovnog ugovora.

Procena toga da li je kupovna ili prodajna opcija usko povezana sa osnovnim dužničkim ugovorom se vrši pre odvajanja elementa kapitala prema IAS 32.

(f) Kreditni derivati koji su ugrađeni u osnovni dužnički instrument i koji dozvoljavaju jednoj strani ("korisniku") da vrši prenos kreditnog rizika određenog sredstva, koje ne mora posedovati, drugoj strani ("garantu") nisu usko povezani sa osnovnim dužničkim instrumentom. Takvi kreditni derivati omogućavaju garantu da preuzme kreditni rizik u vezi sa sredstvom, a da ga direktno ne poseduje.

B4.3.6 Primer hibridnog instrumenta je finansijski instrument koji daje imaocu pravo da proda finansijski instrument nazad emitentu u zamenu za neki iznos u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu koji varira na osnovu promene indeksa kapitala ili robe koji se može povećati ili smanjiti ("instrument sa pravom ponovne prodaje entitetu "). Osim ako emitent prilikom početnog priznavanja ne označi instrument sa pravom ponovne prodaje entitetu kao finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha, zahteva se da se odvoji ugrađeni derivat (to jest, indeksirana isplata glavnice) prema paragrafu 4.3.3 zato što je osnovni ugovor - dužnički instrument prema paragrafu B4.3.2 i indeksirana isplata glavnice nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom prema paragrafu B4.3.5(a). Zato što se isplata glavnice može povećati ili smanjiti, ugrađeni derivat je neopcioni derivat čija je vrednost indeksirana prema osnovnoj varijabli.

B4.3.7 U slučaju instrumenta sa pravom ponovne prodaje entitetu koji se može ponovo prodati u bilo koje vreme za gotovinu jednaku proporcionalnom udelu u vrednosti neto sredstva entiteta (kao što su jedinice otvorenog zajedničkog fonda ili neki investicioni proizvodi povezani sa jedinicom), značaj odvajanja ugrađenog derivata i računovodstvenog obuhvatanja svake komponente je da se odmeri hibridni ugovor po iznosu isplate koji se plaća na kraju izveštajnog perioda ako je imalac izvršio svoje pravo da proda taj instrument nazad emitentu.

B4.3.8 Ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata su usko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima osnovnog ugovora u sledećim primerima. U ovim primerima, entitet računovodstveno ne obuhvata ugrađeni derivat zasebno od osnovnog ugovora.

(a) Ugrađeni derivat u kom je osnova kamatna stopa ili indeks kamatne stope koji može izmeniti iznos kamate koja bi se inače platila ili dobila od osnovnog dužničkog ugovora koji sadrži kamatu ili ugovora o osiguranju je usko povezan sa osnovnim ugovorom osim ako se hibridni ugovor ne može izmiriti na takav način da imalac ne bi u značajnoj meri povratio svoju celokupnu priznatu investiciju u značajnoj meri ili ako ugrađeni derivat ne bi bar udvostručio početnu stopu prinosa od osnovnog ugovora imaoca i ako ne bi imao za rezultat stopu prinosa koja je bar duplo veća od onoga što bi tržišni prinos bio za ugovor sa istim uslovima koje ima i osnovni ugovor.

(b) Ugrađeni instrumenti za garantovanje donje ili gornje granice kredita za kamatnu stopu na dužnički ugovor ili ugovor o osiguranju su usko povezani sa osnovnim instrumentom, pod uslovom da je instrument za garantovanje gornje granice kredita isti ili veći od tržišne stope kamate i da je instrument za garantovanje donje granice kredita isti ili manji od tržišne stope kredita kada se ugovor izda, kao i da za instrumente za garantovanje donje ili gornje granice kredita nije izvršen leveridž u odnosu na osnovni ugovor. Slično, odredbe koje su uključene u ugovor za kupovinu ili prodaju sredstva (na primer, robe) koje uspostavljaju instrumente za garantovanje donje ili gornje granice kredita na cenu koja treba da se plati ili koja treba da se dobije od tog sredstva su usko povezane sa osnovnim ugovorom ako su oba instrumenta za garantovanje donje ili gornje granice kredita rezultirala negativnim novčanim tokom na početku i ako nisu bili predmet leveridža.

(c) Ugrađeni devizni derivat koji obezbeđuje protok isplata glavnice ili kamate koje su označene u stranoj valuti i koje su ugrađene u osnovni dužnički instrument (na primer, obveznica sa dve valute) je usko povezan sa osnovnim dužničkim instrumentom. Takav derivat se ne odvaja od osnovnog instrumenta zato što IAS 21 Efekti promena deviznih kurseva zahteva da se devizni dobici i gubici od monetarnih stavki priznaju kroz bilans uspeha.

(d) Ugrađeni devizni derivat u osnovnom ugovoru koji je ugovor o osiguranju i nije finansijski instrument (kao što je ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke tamo gde je cena označena u stranoj valuti) je usko povezan sa osnovnim ugovorom pod uslovom da nije izvršen leveridž, da ne sadrži obeležje opcije, i da zahteva isplate označene u jednoj od sledećih valuta:

(i) funkcionalnoj valuti bilo koje značajne strane u ugovoru;

(ii) valuti u kojoj se cena stečene ili isporučene robe ili usluge rutinski označena u komercijalnim transakcijama širom sveta (kao što je američki dolar za transakcije sa sirovom naftom); ili

(iii) valuti koja se obično koristi u ugovorima za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki u ekonomskom okruženju u kom se obavlja transakcija (na primer, relativno stabilnoj i likvidnoj valuti koja se obično koristi u lokalnim poslovnim transakcijama ili u spoljnoj trgovini).

(e) Ugrađena opcija plaćanja unapred u otplati koja nosi samo kamatu ili samo glavnicu je usko povezana sa osnovnim ugovorom pod uslovom da je osnovni ugovor (i) početni rezultat odvajanja prava za dobijanje ugovornih tokova gotovine od finansijskog instrumenta koji, sam po sebi, nije sadržao ugrađeni derivat, i (ii) ne sadrži nikakve uslove koji nisu prisutni u originalnom osnovnom dužničkom ugovoru.

(f) Ugrađeni derivat je osnovni ugovor o lizingu koji je usko povezan sa osnovnim ugovorom ako je ugrađeni derivat (i) indeks koji se odnosi na inflaciju kao što je indeks isplata lizinga za indeks potrošačke cene (pod uslovom da lizing nije predmet leveridža i da se indeks odnosi na inflaciju u ekonomskom okruženju samog entiteta), (ii) varijabilna plaćanja po osnovu lizinga koja se zasnivaju na prodajama ili (iii) varijabilna plaćanja po osnovu lizinga koja koje se zasnivaju na varijabilnim kamatnim stopama.

(g) Obeležje koje povezuje jedinice ugrađeno u osnovni finansijski instrument ili osnovni ugovor o osiguranju je usko povezano sa osnovnim instrumentom ili osnovnim ugovorom ako se isplate označene u jedinici odmeravaju po aktuelnim vrednostima jedinice koje odražavaju fer vrednosti sredstava fonda. Obeležje koje povezuje jedinice je ugovorna obaveza koja zahteva isplate označene u jedinicama internog ili eksternog investicionog fonda.

(h) Derivat ugrađen u ugovor o osiguranju je usko povezan sa osnovnim ugovorom o osiguranju ako su ugrađeni derivat i osnovni ugovor o osiguranju toliko međusobno zavisni da entitet ne može da odmeri ugrađeni derivat zasebno (to jest, bez razmatranja osnovnog ugovora).

Instrumenti koji sadrže ugrađene derivate

B4.3.9 Kao što je navedeno u paragrafu B4.3.1, kada entitet postane jedna od strana u hibridnom ugovoru sa osnovnim ugovorom koji nije sredstvo u okviru delokruga ovog standarda, i sa jednim ili više ugrađenih derivata, paragraf 4.3.3 zahteva da entitet utvrdi sve takve ugrađene derivate, proceni da li se zahteva da se odvoje od osnovnog ugovora i, za one za koje se zahteva da budu odvojeni, odmeri derivate po fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i naknadno. Ovi zahtevi mogu biti složeniji, ili mogu da imaju za rezultat manje pouzdana odmeravanja, nego što je odmeravanje čitavog instrumenta po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Iz tog razloga ovaj standard dozvoljava da se čitav hibridni ugovor označi po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

B4.3.10 Takvo označavanje može da se koristi bilo da paragraf 4.3.3 zahteva da se ugrađeni derivati odvoje od osnovnog ugovora ili zabranjuje takvo odvajanje. Međutim, paragraf 4.3.5 ne bi opravdao označavanje hibridnog instrumenta po fer vrednosti kroz bilans uspeha u slučajevima izloženim u paragrafu 4.3.5 (a) i (b) zato što to ne bi smanjilo složenost ili povećalo pouzdanost.

Ponovna procena ugrađenih derivata

B4.3.11 U skladu sa paragrafom 4.3.3, entitet procenjuje da li je potrebno odvojiti ugrađeni derivat od osnovnog ugovora i obračunavati ga kao derivat kada entitet prvi put postane ugovorna strana. Naknadna ponovna procena je zabranjena osim ako ne postoji promena uslova ugovora koja značajno menja tokove gotovine koji bi se inače zahtevali prema ugovoru, u kom slučaju se ponovna procena zahteva. Entitet određuje da li je izmena tokova gotovine značajna razmatranjem stepena u kom su se promenili očekivani budući tokovi gotovine povezani sa ugrađenim derivatom, osnovni ugovor ili oboje, kao i da li je promena značajna u odnosu na prethodno očekivane tokove gotovine od ugovora.

B4.3.12 Paragraf B4.3.11 se ne primenjuje na ugrađene derivate u ugovorima koji su stečeni u:

(a) poslovnoj kombinaciji (kao što je definisano u IFRS 3 Poslovne kombinacije);

(b) kombinaciji entiteta ili poslovanja pod zajedničkom kontrolom kao što je opisano u paragrafima B1-B4 IFRS 3; ili

ili na njihovu ponovnu procenu na datum sticanja.3

_________________
3 IFRS 3 se bavi pitanjem sticanja ugovora sa ugrađenim derivatima u poslovnoj kombinaciji.

Reklasifikacija finansijskih sredstava (Odeljak 4.4)

Reklasifikacija finansijskih sredstava

B4.4.1 Paragraf 4.4.1 zahteva od entiteta da reklasifikuje finansijska sredstva ako entitet promeni svoj model poslovanja za upravljanje tim finansijskim sredstvima. Očekuje se da će ovakve promene biti veoma retke. Ovakve promene utvrđuje više rukovodstvo entiteta kao rezultat eksternih ili internih promena i moraju biti značajne za poslovne aktivnosti entiteta i dokazive eksternim stranama. Shodno tome, promena u modelu poslovanja entiteta će se desiti samo kada entitet ili počne ili prestane da sprovodi određenu aktivnost koja je značajna za njegovo poslovanje: na primer, kada je entitet stekao, otuđio ili ukinuo određenu liniju poslovanja. Primeri promena poslovnog modela obuhvataju sledeće:

(a) Entitet ima portfelj komercijalnih zajmova koje drži radi prodaje u kratkom roku. Entitet stiče kompaniju koja upravlja komercijalnim zajmovima i ima model poslovanja koji drži zajmove u cilju naplate ugovornih tokova gotovine. Portfelj komercijalnih zajmova više nije na prodaju, i portfeljem se sada upravlja zajedno sa stečenim komercijalnim zajmovima i svi se drže radi naplate ugovornih tokova gotovine.

(b) Firma koja pruža finansijske usluge odlučuje da ugasi svoje poslovanje komercijalnih hipotekarnih zajmova. Ovo poslovanje više ne prihvata nove poslove i firma koja pruža finansijske usluge aktivno izlazi na tržište sa svojim portfeljem hipotekarnih zajmova na prodaju.

B4.4.2 Promena cilja modela poslovanja entiteta mora da bude ostvarena pre datuma reklasifikacije. Na primer, ako firma koja pruža finansijske usluge odluči 15. februara da ugasi svoje poslovanje komercijalnih hipotekarnih zajmova i stoga mora da reklasifikuje sva finansijska sredstva na koja to utiče 1. aprila (to jest, prvog dana sledećeg izveštajnog perioda entiteta), entitet ne sme da prihvati nove poslove komercijalnih hipotekarnih zajmova ili da učestvuje u aktivnostima koje su u skladu sa njegovim prethodnim modelom poslovanja nakon 15. februara.

B4.4.3 Sledeće ne spada u promene modela poslovanja:

(a) promena namene povezane sa određenim finansijskim sredstvima (čak i u okolnostima značajnih promena uslova na tržištu);

(b) privremeni nestanak određenog tržišta za finansijska sredstva;

Odmeravanje (Poglavlje 5)

Početno odmeravanje (Odeljak 5.1)

B5.1.1 Fer vrednost finansijskog instrumenta prilikom početnog priznavanja je obično cena transakcije (to jest fer vrednost date ili dobijene nadoknade, videti takođe paragraf B5.1.2A i IFRS 13). Međutim, ako je deo date ili dobijene nadoknade za nešto drugo osim finansijskog instrumenta, entitet treba da odmerava fer vrednost finansijskog instrumenta. Na primer, fer vrednost dugoročnog zajma ili potraživanja koje ne nosi kamatu može da se odmerava po sadašnjoj vrednosti svih budućih dobitaka u gotovini diskontovanih korišćenjem preovlađujućih(e) tržišnih(e) kamatnih(e) stopa(e) za slične instrumente (slične u pogledu valute, uslova, vrste kamatne stope i drugih faktora) sa sličnim kreditnim rejtingom. Svaki dodatni pozajmljeni iznos je rashod ili smanjenje prihoda osim ako se ne kvalifikuje za priznavanje kao neka druga vrsta sredstva.

B5.1.2 Ako entitet stvori zajam koji nosi vantržišnu kamatnu stopu (na primer, 5 procenata kada je tržišna stopa za slične zajmove 8 procenata), i unapred dobije nadoknadu kao kompenzaciju, entitet priznaje zajam po njegovoj fer vrednosti, to jest neto od nadoknade koju dobija. Entitet dodaje diskont u bilans uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.

B5.1.2A Najbolji dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta prilikom početnog priznavanja je cena transakcije (to jest, fer vrednost date ili dobijene nadoknade, videti takođe IFRS 13). Ako entitet utvrdi da se fer vrednost prilikom početnog priznavanja razlikuje od cene transakcije kao što je navedeno u paragrafu 5.1.1A, entitet računovodstveno obuhvata taj instrument na taj datum kao što sledi:

(a) prilikom odmeravanja koje se zahteva paragrafom 5.1.1 ako je ta fer vrednost dokazana kotiranom cenom na aktivnom tržištu za identično sredstvo ili obavezu (to jest, input Nivoa 1) ili zasnovana na tehnici procene koja koristi samo podatke sa uočljivih tržišta. Entitet treba da prizna razliku između fer vrednosti na početnom priznavanju i cene transakcije kao dobitak ili gubitak;

(b) u svim ostalim slučajevima, prilikom odmeravanja koje se zahteva paragrafom 5.1.1, korigovanu za odlaganje razlike između fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i cene transakcije. Nakon početnog priznavanja, entitet treba da prizna tu odloženu razliku kao dobitak ili gubitak samo ukoliko ona nastaje iz promene u faktoru (uključujući vreme) koju bi učesnici na tržištu uzeli u obzir prilikom određivanja cene sredstva ili obaveze.

Naknadno odmeravanje (Odeljci 5.2 i 5.3)

B5.2.1 Ako je finansijsko sredstvo koje je ranije priznavano kao finansijsko sredstvo odmereno po fer vrednosti kroz bilans uspeha i njegova fer vrednost padne ispod nule, to je finansijska obaveza odmerena u skladu sa paragrafom 4.2.1. Međutim, hibridni ugovori sa osnovnim ugovorima koji su sredstva u okviru delokruga ovog standarda, uvek se odmeravaju u skladu sa paragrafom 4.3.2.

B5.2.2 Sledeći primer ilustruje računovodstveno obuhvatanje troškova transakcije prilikom početnog i naknadnih odmeravanja finansijskog sredstva odmerenog po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 5.7.5 ili sa paragrafom 4.1.2A. Entitet stiče finansijsko sredstvo za 100 n.j. plus nadoknada za kupovinu od 2 n.j. Na početku, entitet priznaje sredstvo po 102 n.j.. Kraj izveštajnog perioda se dešava dan kasnije, kada je kotirana tržišna cena sredstva 100 n.j. Ako se sredstvo proda, platila bi se nadoknada od 3 n.j. Na taj datum, entitet odmerava sredstvo po n.j.100 (bez razmatranja moguće nadoknade posle prodaje) i gubitak od 2 n.j. se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu. Ako je finansijsko sredstvo odmereno po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A, troškovi transakcije se amortizuju u bilansu uspeha pomoću metode efektivne kamatne stope.

B5.2.2A Naknadno odmeravanje finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i naknadno priznavanje dobitaka i gubitaka opisanih u paragrafu B5.1.2A treba da bude u skladu sa zahtevima ovog standarda.

Investicije u instrumente kapitala i ugovori o tim investicijama

B5.2.3 Sve investicije u instrumente kapitala i ugovori o tim instrumentima moraju da se odmeravaju po fer vrednosti. Međutim, u ograničenom broju okolnosti, nabavna vrednost može da bude odgovarajuća procena fer vrednosti. To može biti slučaj ako je dostupno nedovoljno skorijih informacija za odmeravanje fer vrednosti, ili ako postoji širok raspon mogućih odmeravanja fer vrednosti i nabavna vrednost predstavlja najbolju procenu fer vrednosti u tom rasponu.

B5.2.4 Pokazatelji da nabavna vrednost možda neće biti reprezentativna za fer vrednost obuhvataju:

(a) značajna promena performansi entiteta u koji se investira u poređenju sa budžetima, planovima i određenim prekretnicama;

(b) promene u očekivanju da će biti ostvarene određene prekretnice tehničkog proizvoda entiteta u koji se investira;

(c) značajna promena na tržištu u pogledu kapitala entiteta u koji se investira ili njegovih proizvoda ili potencijalnih proizvoda;

(d) značajna promena u globalnoj ekonomiji ili ekonomskom okruženju u kojem posluje entitet u koji se investira;

(e) značajna promena u performansama uporedivih entiteta, ili u procenama vrednosti koje implicira opšte tržište;

(f) interna pitanja entiteta u koji se investira, kao što su kriminalne radnje, privredni sporovi, sudske parnice, promene rukovodstva ili strategije;

(g) dokazi iz eksternih transakcija u kapitalu entiteta u koji se investira, bilo od strane entiteta u koji se investira (kao što je sveže emitovanje kapitala), ili putem prenosa instrumenata kapitala između trećih strana.

B5.2.5 Lista u paragrafu B5.2.4 nije konačna. Entitet treba da koristi sve informacije o performansama i poslovnim aktivnostima entiteta u koji se investira koje postaju dostupne na datum početnog priznavanja. Ukoliko postoje takvi relevantni faktori, oni mogu da ukazuju na to da nabavna vrednost možda nije reprezentativna za fer vrednost. U takvim slučajevima, entitet mora da odmeri fer vrednost.

B5.2.6 Nabavna vrednost nikada nije najbolja procena fer vrednosti za investicije u kotirane instrumente kapitala (ili ugovore o kotiranim instrumentima kapitala).

Odmeravanje amortizovane vrednosti (Odeljak 5.4)

Metod efektivne kamatne stope

B5.4.1 Prilikom primene metode efektivne kamatne stope, entitet identifikuje naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope finansijskog instrumenta. Opis naknada za finansijske usluge možda neće biti pokazatelj prirode i suštine pruženih usluga. Naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope finansijskog instrumenta se tretiraju kao korigovanje za efektivnu kamatnu stopu, osim ako se finansijski instrument ne odmerava po fer vrednosti, pri čemu se promena fer vrednosti priznaje u bilansu uspeha. U tim slučajevima, naknade se priznaju kao prihod ili rashod kada se instrument početno priznaje.

B5.4.2 Naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope finansijskog instrumenta obuhvataju:

(a) Startne naknade koje je entitet primio za stvaranje ili sticanje finansijskog sredstva. Ove naknade mogu uključiti nadoknade za aktivnosti kao što je procenjivanje finansijskog stanja zajmoprimca, procenjivanje i evidentiranje garancija (jemstava), kolaterala i drugih garancijskih aranžmana, ugovaranje uslova za dati instrument, pripremanje i obrada dokumentacije i zaključivanje te transakcije. Te naknade su sastavni deo nastanka učešća sa rezultujućim finansijskim instrumentom;

(b) provizije za angažovanje koje je entitet primio radi započinjanja kreditnog procesa kada se obaveza davanja zajma ne odmerava u skladu sa paragrafom 4.2.1(a) i ako je verovatno da će entitet stupiti u specifični zajmovni aranžman. Ove naknade se smatraju kompenzacijom za tekuće učešće u sticanju finansijskog instrumenta. Ako obaveza istekne, a da entitet nije dao zajam, ta naknada se po isteku priznaje kao prihod;

(c) Startne naknade koje se primaju po emitovanju finansijskih obaveza odmerenih po amortizovanoj vrednosti. Ove naknade su sastavni deo nastanka učešća u finansijskim obavezama. Entitet pravi razliku između naknada i troškova koji su sastavni deo efektivne kamatne stope za finansijsku obavezu i startnih naknada i troškova transakcije koji se odnose na prava pružanja usluga, kao što su usluge upravljanja investicijama.

B5.4.3 Naknade koje nisu sastavni deo efektivne kamatne stope finansijskog instrumenta i računovodstveno se obuhvataju u skladu sa IFRS 15 obuhvataju:

(a) naknade naplaćene za servisiranje zajma;

(b) provizije za angažovanje radi započinjanja kreditnog procesa kada se obaveza davanja zajma ne odmerava u skladu sa paragrafom 4.2.1(a) i ako nije verovatno da će entitet stupiti u specifični zajmovni aranžman; i

(c) Naknada za konzorcijalni zajam (zajam gde ima više učesnika) koju je entitet primio kao proviziju za uređenje zajma bez zadržavanja dela zajmovnog paketa za sebe (ili uz zadržavanje dela zajma uz istu efektivnu kamatnu stopu za uporedivi rizik kao i drugi učesnici).

B5.4.4 Kada primenjuje metod efektivne kamate, entitet obično amortizuje svaku nadoknadu, isplaćene ili dobijene stavke, troškove transakcije ili druge premije ili diskonte koji su uključeni u izračunavanje efektivne kamatne stope tokom očekivanog trajanja instrumenta. Međutim, koristi se kraći period ako je ovo period na koji se odnose nadoknade, isplaćene ili dobijene stavke, troškovi transakcije ili druge premije ili diskonti. Ovo će biti slučaj onda kada se za varijable na koje se odnose nadoknade, isplaćene ili dobijene stavke, troškovi transakcija ili druge premije ili diskonti, ponovno određuje cena prema tržišnim stopama pre očekivanog dospeća instrumenta. U takvom slučaju, odgovarajući period amortizacije je do sledećeg takvog datuma ponovnog određivanja cene. Na primer, ako premija ili diskont od instrumenta sa fluktuirajućom stopom odražava kamatu koja je prispela od instrumenta od datuma plaćanja poslednje kamate, on će biti amortizovan do sledećeg datuma kada se fluktuirajuća kamata uskladi prema tržišnim stopama. Ovo će biti zbog toga što se premija ili diskont odnose na period do datuma sledećeg usklađivanja kamate zato što se, na taj datum, varijabla na koju se odnose premija ili diskont (to jest kamatne stope) usklađuje prema tržišnim stopama. Ako su, međutim, premija ili diskont rezultat promene u kreditnom rasponu tokom fluktuirajuće stope određene u instrumentu, ili u drugim varijablama koje nisu usklađene prema tržišnim stopama, one se amortizuju tokom očekivanog trajanja instrumenta.

B5.4.5 Za finansijska sredstva i finansijske obaveze sa fluktuirajućom stopom, periodična ponovna procena tokova gotovine da bi se odrazila kretanja u tržišnim stopama kamata menja efektivnu kamatnu stopu. Ako se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza sa fluktuirajućom stopom priznaju na početku u iznosu koji je jednak potraživanju ili dugovanju po osnovu glavnice prilikom dospeća, ponovna procena budućih tokova gotovine obično nema značajnog efekta na knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze.

B5.4.6 Ako entitet izmeni svoje procene vezane za isplate ili primanja (isključujući modifikacije u skladu sa paragrafom 6.4.3 i promene u procenama očekivanih kreditnih gubitaka), entitet treba da koriguje bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili amortizovanu vrednost finansijske obaveze (ili grupe finansijskih instrumenata) da bi prikazao stvarne i izmenjene procene tokova gotovine. Entitet ponovo izračunava bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili amortizovanu vrednost finansijske obaveze kao sadašnju vrednost procenjenih budućih ugovornih tokova gotovine koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta (ili efektivnoj kamatnoj stopi korigovanoj za kredit za kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva), ili gde je to primenljivo, po revidiranoj efektivnoj kamatnoj stopi izračunatoj u skladu sa paragrafom 6.5.10. Ovo korigovanje se priznaje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

B5.4.7 U nekim slučajevima finansijsko sredstvo se prilikom početnog priznavanja smatra kreditno obezvređenim, jer je kreditni rizik vrlo visok, a u slučaju kupovine, to sredstvo je stečeno sa velikim popustom. Od entiteta se zahteva da uključi početne očekivane kreditne gubitke u procenjene tokove gotovine prilikom izračunavanja efektivne kamatne stope usklađene sa kreditnim rizikom za finansijsku imovinu za koju se prilikom početnog priznavanja smatra da je kreditno obezvređena u trenutku sticanja ili stvaranja. Međutim, to ne znači da se efektivna kamatna stopa prilagođena kreditu treba primenjivati samo zato što finansijsko sredstvo ima visok kreditni rizik prilikom početnog priznavanja.

Troškovi transakcije

B5.4.8 Troškovi transakcije obuhvataju nadoknade i provizije koje se isplaćuju agentima koji rade za proviziju (uključujući i zaposlene koji rade kao agenti prodaje), savetnicima, brokerima i dilerima, dažbine kontrolnih organa i berzi hartija od vrednosti, i poreze i takse prenosa. Troškovi transakcije ne obuhvataju dužničke premije ili diskonte, troškove finansiranja ili interne administrativne ili troškove vlasništva.

Otpis

B5.4.9 Otpisi mogu da se odnose na finansijsko sredstvo u celosti ili na njegov deo. Na primer, entitet planira da izvrši kolateral na finansijskom sredstvu i očekuje da će povratiti više od 30 procenata finansijskog sredstva iz kolaterala. Ako ne postoje opravdani izgledi da će entitet povratiti dalje tokove gotovine od finansijskog sredstva, treba da otpiše preostalih 70 procenata finansijskog sredstva.

Umanjenje vrednosti (Odeljak 5.5)

Zajednička i pojedinačna osnova procene

B5.5.1 Da bi se ispunio cilj priznavanja očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja za značajna povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja, može biti neophodno sprovesti procenu značajnih povećanja kreditnog rizika na zajedničkoj osnovi putem razmatranja informacija koje ukazuju na značajna povećanja kreditnog rizika na, na primer, grupu ili podgrupu finansijskih instrumenata. Ovo je da bi se obezbedilo da će entitet ispuniti svoj cilj priznavanja očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja kada postoje značajna povećanja kreditnog rizika, čak i ako dokazi o takvom značajnom povećanju kreditnog rizika na nivou pojedinačnog instrumenta još uvek nisu dostupni.

B5.5.2 U načelu se očekuje da očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja budu priznati pre nego finansijski instrument prekorači rok dospeća. Obično, kreditni rizik se povećava značajno pre nego što finansijski instrument prekorači rok dospeća, ili se posmatraju drugi faktori kašnjenja specifični za zajmoprimca (na primer, modifikacija ili restrukturiranje). Shodno tome, kada su dostupne razumne i potkrepive informacije koje su više orijentisane ka budućnosti nego informacije o prekoračenju roka dospeća, one moraju da se koriste za procenu promena kreditnog rizika.

B5.5.3 Međutim, u zavisnosti od prirode finansijskih instrumenata i informacija o kreditnom riziku koje su dostupne za određenu grupu finansijskih rizika, entitet možda neće biti u mogućnosti da identifikuje značajne promene kreditnog rizika za pojedinačne finansijske instrumente kao što su krediti za stanovništvo za koje postoji vrlo malo ili nimalo ažuriranih informacija o kreditnom riziku koje se redovno dobijaju i prate u pogledu pojedinačnog instrumenta dok kupac ne prekrši uslove ugovora. Ako se promene kreditnog rizika za pojedinačne finansijske instrumente ne evidentiraju pre nego što prekorače rok dospeća, rezervisanje za gubitke zasnovano samo na kreditnim informacijama na nivou pojedinačnog finansijskog instrumenta ne bi verno predstavile promene kreditnog rizika nakon početnog priznavanja.

B5.5.4 U pojedinim okolnostima, entitet nema razumne i potkrepive informacije koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora za odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja na bazi pojedinačnog instrumenta. U tom slučaju, očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja treba da se priznaju na zajedničkoj osnovi koja uzima u obzir sveobuhvatne informacije o kreditnom riziku. Ove sveobuhvatne informacije o kreditnom riziku moraju da sadrže ne samo informacije o prekoračenom roku dospeća, već i sve relevantne kreditne informacije, uključujući makroekonomske informacije usmerene ka budućnosti, u cilju približne procene rezultata priznavanja očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja kada je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja na nivou pojedinačnog instrumenta.

B5.5.5 Za svrhe utvrđivanja značajnih povećanja kreditnog rizika i priznavanja rezervisanja za gubitke na zajedničkoj osnovi, entitet može da grupiše finansijske instrumente na bazi zajedničkih karakteristika kreditnog rizika sa ciljem omogućavanja analize čija je namena da omogući blagovremeno identifikovanje značajnih povećanja kreditnog rizika. Entitet ne treba da prikriva ove informacije grupisanjem finansijskih informacija sa različitim karakteristikama rizika. Primeri zajedničkih karakteristika kreditnog rizika mogu da obuhvataju, ali nisu ograničene na:

(a) vrstu instrumenta;

(b) ocene kreditnog rizika;

(d) datum početnog priznavanja;

(e) preostalo vreme do dospeća;

(f) industrijsku granu;

(g) geografsku lokaciju zajmoprimca; i

(h) vrednost kolaterala koji se odnosi na finansijsko sredstvo ako ima uticaj na verovatnoću dešavanja neispunjenja obaveze (na primer, neregresni zajmovi u nekim pravnim sistemima ili koeficijenti zajam-vrednost).

B5.5.6 Paragrafom 5.5.4 se zahteva da se kreditni gubici tokom veka trajanja priznaju za sve finansijske instrumente za koje je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika od početnog priznavanja. Da bi se ovaj cilj ispunio, ako entitet nije u mogućnosti da grupiše finansijske instrumente za koje se smatra da se kreditni rizik značajno povećao nakon početnog priznavanja na bazi zajedničkih karakteristika kreditnog rizika, entitet treba da prizna očekivane gubitke povezane sa kreditima tokom veka trajanja za onaj deo finansijskih sredstava za koji se smatra da im se kreditni rizik značajno povećao. Agregiranje finansijskih instrumenata radi procene da li postoje promene kreditnog rizika na kolektivnoj osnovi može da se menja tokom vremena kada postaju dostupne nove informacije o grupama, ili o pojedinačnim, finansijskim sredstvima.

Vreme priznavanja očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja

B5.5.7 Procena da li očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja treba da se priznaju bazirana je na značajnom povećanju verovatnoće ili rizika dešavanja neispunjenja obaveze nakon početnog priznavanja (bez obzira na to da li je ponovo određena cena finansijskog instrumenta kako bi se odrazilo povećanje kreditnog rizika) umesto na dokazima o kreditnom obezvređenju finansijskog sredstva na datum izveštavanja ili na stvarnom događaju neispunjenja obaveze. U načelu, doći će do značajnog povećanja kreditnog rizika pre nego što dođe do kreditnog obezvređenja finansijskog sredstva ili dok ne dođe do stvarnog događaja neispunjenja obaveze.

B5.5.8 Za obaveze po osnovu zajma, entitet razmatra promene rizika neispunjenja obaveze u pogledu zajma na koji se obaveza odnosi. Za ugovore o finansijskoj garanciji, entitet razmatra promene rizika da označeni dužnik neće ispuniti obaveze u pogledu ugovora.

B5.5.9 Značaj promena kreditnog rizika od početnog priznavanja zavisi od rizika neispunjenja obaveze koji se javlja na početnom priznavanju. Stoga će, data promena, u apsolutnom smislu, rizika od neispunjenja obaveze biti značajnija za finansijski instrument sa nižim početnim rizikom od neispunjenja obaveze u poređenju sa finansijskim instrumentom sa višim početnim rizikom od neispunjenja obaveze.

B5.5.10 Rizik od neispunjenja obaveze u pogledu finansijskih instrumenata koji imaju uporedivi kreditni rizik je veći kada je duži očekivani period trajanja instrumenta; na primer, rizik od neispunjenja obaveze u pogledu obveznice koja je ocenjena AAA sa očekivanim periodom trajanja od 10 godina je veći nego za obveznicu koja je ocenjena AAA sa očekivanim periodom trajanja od pet godina.

B5.5.11 Zbog odnosa između očekivanog trajanja i rizika od događanja neispunjenja obaveze, promena kreditnog rizika ne može da se proceni jednostavnim poređenjem promene apsolutnog rizika od događanja neispunjenja obaveze tokom vremena. Na primer, ako je rizik od događanja neispunjenja obaveze za finansijski instrument sa očekivanim periodom trajanja od 10 godina prilikom početnog priznavanja, identičan riziku od događanja neispunjenja obaveze u pogledu tog finansijskog instrumenta kada je očekivani period trajanja u naknadnom periodu samo pet godina, to može ukazivati na povećanje kreditnog rizika. Razlog je u tome što rizik od događanja neispunjenja obaveze tokom očekivanog veka trajanja uglavnom opada sa odmicanjem vremena, kada je rizik od događanja neispunjenja obaveze nepromenjen, a finansijski instrument je bliži dospeću. Međutim, za finansijske instrumente koji imaju samo značajne obaveze isplate koje su blizu dospeća finansijskog instrumenta rizik od događanja neispunjenja obaveze ne mora nužno da se smanjuje sa odmicanjem vremena. U ovakvom slučaju, entitet takođe treba da razmotri druge kvalitativne faktore koji bi pokazali da li se kreditni rizik značajno povećao nakon početnog priznavanja.

B5.5.12 Entitet može da primenjuje različite pristupe pri procenjivanju da li se kreditni rizik u pogledu finansijskog instrumenta značajno povećao od početnog priznavanja ili prilikom odmeravanja očekivanih kreditnih gubitaka. Entitet može da primenjuje različite pristupe za različite finansijske instrumente. Pristup koji ne uključuje eksplicitnu verovatnoću neispunjenja obaveze kao input sam po sebi, kao što je pristup stope kreditnih gubitaka, može biti u neskladu sa zahtevima ovog standarda, pod uslovom da je entitet u mogućnosti da odvoji promene rizika od događanja neispunjenja obaveze od promena drugih pokretača očekivanih kreditnih gubitaka, kao što je kolateral i razmatra sledeće prilikom vršenja procene:

(a) promena rizika od događanja neispunjenja obaveze nakon početnog priznavanja;

(b) očekivano trajanje finansijskog instrumenta; i

(c) razumne i potkrepive informacije koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora koje mogu uticati na kreditni rizik.

B5.5.13 Metode koje se koriste za utvrđivanje da li se kreditni rizik značajno povećao u pogledu finansijskog sredstva nakon početnog priznavanja treba da uzimaju u obzir karakteristike finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata) i šablone neispunjenja obaveze u prošlosti za uporedive finansijske instrumente. Bez obzira na zahtev iz paragrafa 5.5.9, za finansijske instrumente za koje šabloni neispunjenja obaveza nisu koncentrisani oko određene tačke tokom očekivanog trajanja finansijskog instrumenta, promene rizika od događanja neispunjenja obaveze tokom narednih 12 meseci može biti razumna aproksimacija promena rizika od događanja neispunjenja obaveze tokom veka trajanja. U takvim slučajevima, entitet može da koristi promene rizika od događanja neispunjenja obaveze tokom 12 meseci za utvrđivanje da li se kreditni rizik značajno povećao nakon početnog priznavanja, osim ako okolnosti ne ukazuju da je neophodna procena tokom veka trajanja.

B5.5.14 Međutim, za neke finansijske instrumente, ili u nekim okolnostima, možda neće biti prikladno koristiti promene rizika od događanja neispunjenja obaveza tokom narednih 12 meseci za utvrđivanje da li očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja treba da se priznaju. Na primer, promena rizika od događanja neispunjenja obaveze tokom narednih 12 meseci možda neće biti adekvatna osnova za utvrđivanje da li se kreditni rizik povećao u pogledu finansijskog instrumenta sa dospećem od preko 12 meseci kada:

(a) finansijski instrument ima samo značajne obaveze isplate izvan narednih 12 meseci;

(b) događaju se promene relevantnih makroekonomskih ili drugih faktora povezanih sa kreditima koje se nisu adekvatno odrazile na rizik od događanja neispunjenja obaveze u narednih 12 meseci; ili

(c) promene faktora povezanih sa kreditima samo imaju uticaj na kreditni rizik finansijskog instrumenta (ili imaju izraženiji efekat) izvan 12 godina.

Utvrđivanje da li se kreditni rizik značajno povećao nakon početnog priznavanja

B5.5.15 Pri određivanju da li je neophodno priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja, entitet treba da razmotri razumne i potkrepive informacije koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora i koje mogu da utiču na kreditni rizik finansijskog instrumenta u skladu sa paragrafom 5.5.17(c). Entitet ne mora da preduzima obimno istraživanje informacija prilikom utvrđivanja da li se kreditni rizik značajno povećao nakon početnog priznavanja.

B5.5.16 Analiza kreditnog rizika je višefaktorska i holistička analiza; pitanje da li je određeni faktor relevantan i njegova težina u poređenju sa drugim faktorima, zavisiće od vrste proizvoda, karakteristika finansijskih instrumenata i zajmoprimca kao i od geografskog regiona. Entitet treba da razmotri razumne i potkrepive informacije koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora i koje su relevantne za određeni finansijski instrument koji se procenjuje. Međutim, neki faktori ili pokazatelji možda ne mogu da se identifikuju na nivou pojedinačnog finansijskog instrumenta. U takvom slučaju, faktori ili pokazatelji treba da se procenjuju za odgovarajuće portfelje, grupe portfelja ili delove portfelja finansijskih instrumenata za utvrđivanje da li su zahtevi iz paragrafa 5.5.3 za priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja ispunjeni.

B5.5.17 Sledeća lista informacija koja nije konačna može biti relevantna prilikom procene promena kreditnog rizika:

(a) značajne promene internih indikatora kreditnog rizika kao rezultat promene kreditnog rizika od početka, uključujući, ali ne ograničavajući se na, kreditni raspon koji bi rezultirao ako bi određeni finansijski instrument ili slični finansijski instrument sa istim uslovima i istom drugom ugovornom stranom bili novostvoreni ili emitovani na datum izveštavanja;

(b) druge promene u stopama ili uslovima postojećeg finansijskog instrumenta koji bi se značajno razlikovali ako je instrument novostvoren ili emitovan na datum izveštavanja (kao što su strože klauzule u ugovoru o zajmu, veći iznosi kolaterala ili garancija ili veća pokrivenost prihodima) zbog promena kreditnog rizika finansijskog sredstva nakon početnog priznavanja;

(c) značajne promene eksternih tržišnih pokazatelja kreditnog rizika za određeni finansijski instrument ili slične finansijske instrumente sa istim očekivanim vremenom trajanja. Promene tržišnih pokazatelja kreditnog rizika obuhvataju, ali nisu ograničene na:

(i) kreditni raspon;

(ii) svop cene neispunjenja obaveze otplate kredita za zajmoprimca;

(iii) dužina vremena ili mera u kojoj je fer vrednost finansijskog sredstva bila manja od njegove amortizovane vrednosti; i

(iv) druge tržišne informacije koje se odnose na dugovanje zajmoprimca i na instrumente kapitala;

(d) stvarna ili očekivana značajna promena eksternog kreditnog rejtinga finansijskog instrumenta;

(e) stvarno ili očekivano opadanje kreditnog rejtinga za zajmoprimca ili smanjenje bihejvioralnog rezultata koje se koristi za internu procenu kreditnog rizika. Interni kreditni rejting i interni bihejvioralni rezultat su pouzdaniji kada se mapiraju prema eksternim ocenama ili kada su potkrepljeni referentnim studijama;

(f) postojeće ili prognozirane negativne posledice u poslovanju, finansijskim ili ekonomskim uslovima za koje se očekuje da će uzrokovati značajnu promenu sposobnosti zajmoprimca da ispuni svoje obaveze vezane za dugovanje, kao što je stvarno ili očekivano povećanje kamatnih stopa ili stvarno ili očekivano značajno povećanje stopa nezaposlenosti;

(g) stvarna ili očekivana značajna promena poslovnih rezultata zajmoprimca. Primeri obuhvataju stvarno ili očekivano opadanje prihoda ili marži, povećanje operativnih rizika, nedostatke obrtnog kapitala, manji kvalitet sredstava, veći leveridž bilansa stanja, likvidnost, problemi upravljanja ili promene u obimu poslovanja ili organizacione strukture (kao što je ukidanje segmenta poslovanja) koje rezultira značajnim promenama sposobnosti zajmoprimca da ispuni svoje obaveze vezane za dugovanje;

(h) značajna povećanja kreditnog rizika povezanog sa drugim finansijskim instrumentima istog zajmoprimca;

(i) stvarna ili očekivana značajna negativna promena u regulatornom, ekonomskom ili tehnološkom okruženju zajmoprimca koja rezultira značajnom promenom sposobnosti zajmoprimca da ispuni svoje obaveze vezane za dugovanje, kao što je opadanje potražnje za proizvodom koji prodaje zajmoprimac zbog promene tehnologije;

(j) značajne promene vrednosti kolaterala koji podržava obavezu ili kvaliteta garancija treće strane ili kreditnih poboljšanja kreditnog boniteta, za koje se očekuje da će smanjiti ekonomski podsticaj zajmoprimca da izvrši predviđene ugovorne isplate ili će imati uticaj na verovatnoću događanja neispunjenja obaveze. Na primer, ako vrednost kolaterala opadne, zbog opadanja cena nekretnina, zajmoprimci u pojedinim pravnim sistemima imaju veći podsticaj neispunjenja obaveze po osnovu svojih hipoteka;

(k) značajna promena kvaliteta garancije koju obezbeđuje akcionar (ili matični entitet pojedinca) ukoliko akcionar (ili matični entiteti) imaju podsticaj i finansijsku sposobnost da spreče neispunjenje obaveze putem "injekcije" kapitala ili gotovine;

(l) značajne promene, kao što su smanjenja finansijske podrške matičnog entiteta ili drugog pridruženog entiteta, ili stvarna ili očekivana značajna promena kvaliteta povećanja kreditnog boniteta, za koje se očekuje da će smanjiti ekonomski podsticaj zajmoprimca da izvrši predviđene ugovorne isplate. Podrška ili povećanja kreditnog boniteta uključuju razmatranje finansijskog stanja garanta i/ili, za učešća izdata prilikom emitovanja hartija od vrednosti, da li se od podređenih učešća očekuje da budu u stanju da apsorbuju očekivane kreditne gubitke (na primer, od zajmova koji su u osnovi predmetne hartije od vrednosti);

(m) očekivane promene u zajamskoj dokumentaciji uključujući očekivanu povredu ugovora koja može dovesti do klauzula o odricanju u ugovoru o zajmu ili izmena ugovora, period oslobađanja od plaćanja kamate, postepeno povećanje kamatne stope, zahtevanje dodatnog kolaterala ili dodatnih garancija ili druge promene ugovornog okvira datog instrumenta;

(n) značajne promene očekivanih performansi i ponašanja zajmoprimca, uključujući promene statusa plaćanja zajmoprimaca u grupi (na primer, povećanje očekivanog broja ili obima zakasnelih ugovornih isplata ili značajna povećanja očekivanog broja zajmoprimaca sa kreditnim karticama za koje se očekuje da će dostići ili prekoračiti svoj kreditni limit ili od kojih se očekuje da isplaćuju minimalni mesečni iznos);

(o) promene pristupa upravljanja kreditom entiteta u odnosu na finansijski instrument; to jest, na bazi novonastalih pokazatelja promena kreditnog rizika finansijskog instrumenta, očekuje se da će praksa upravljanja kreditnim rizikom entiteta postati aktivnija ili da će biti usmerena ka upravljanju instrumentom, uključujući i to da će se početi sa bližim praćenjem ili kontrolom instrumenta, ili konkretnu intervenciju entiteta kod zajmoprimca;

(p) informacije o prekoračenju roka dospeća, uključujući osporivu pretpostavku kao što je navedeno u paragrafu 5.1.11.

B5.5.18 U pojedinim slučajevima, dostupne kvalitativne i nestatističke kvantitativne informacije mogu biti dovoljne za utvrđivanje da li je finansijsko sredstvo ispunilo kriterijum za priznavanje rezervisanja za gubitke po iznosu koji je jednak očekivanim kreditnim gubicima tokom veka trajanja. Odnosno, informacije ne moraju da prolaze kroz statistički model ili proces ocene kreditnog rejtinga u cilju utvrđivanja da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika finansijskog instrumenta. U drugim slučajevima, entitet će možda morati da razmotri ostale informacije, uključujući informacije iz njegovih statističkih modela ili procesa procene kreditnog rejtinga. Alternativno, entitet može da zasnuje procenu na obe vrste informacija, to jest, kvalitativnim faktorima koji nisu evidentirani preko procesa interne ocene i specifične kategorije interne ocene na datum izveštavanja, uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika prilikom početnog priznavanja, ako su obe vrste informacija relevantne.

Osporiva pretpostavka od preko 30 dana prekoračenja roka dospeća

B5.5.19 Osporiva pretpostavka iz paragrafa 5.5.11 nije apsolutni pokazatelj da očekivani kreditni gubici treba da se priznaju čak i kada se koriste informacije orijentisane ka budućnosti (uključujući makroekonomske faktore na nivou portfelja).

B5.5.20 Entitet može da ospori ovu pretpostavku, Međutim, to može da učini samo kada su mu dostupne razumne i potkrepive informacije koje pokazuju da čak i ako ugovorne isplate prekorače rok dospeća više od 30 dana, to ne predstavlja značajno povećanje kreditnog rizika finansijskog instrumenta. Na primer, kada je neplaćanje bilo administrativni previd, umesto rezultat finansijskih teškoća zajmoprimca, ili kada entitet ima pristup istorijskim dokazima koji pokazuju da ne postoji korelacija između značajnih povećanja rizika od događanja neispunjenja obaveze i finansijskih sredstava za koja je rok plaćanja prekoračen više od 30 dana, ali ti dokazi ipak identifikuju ovakvu korelaciju kada je rok plaćanja prekoračen više od 60 dana.

B5.5.21 Entitet ne može da uskladi vreme značajnih povećanja kreditnog rizika i priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja sa momentom kada se finansijsko sredstvo smatra kreditno obezvređenim ili po internoj definiciji entiteta o neispunjenju obaveze.

Finansijski instrumenti koji imaju nizak kreditni rizik na datum izveštavanja

B5.5.22 Kreditni rizik u pogledu finansijskog instrumenta smatra se niskim za svrhe paragrafa 5.5.10, ako finansijski instrument ima nizak rizik od neispunjenja obaveze, zajmoprimac ima veliki kapacitet da ispuni svoje ugovorne tokove gotovine u bliskoj budućnosti, a negativne promene u ekonomskim i poslovnim uslovima na duži rok mogu, ali neće nužno, smanjiti sposobnost zajmoprimca da ispuni svoje ugovorne obaveze. Ne smatra se da finansijski instrumenti imaju nizak kreditni rizik kada se smatra da je rizik od gubitka nizak samo zbog vrednosti kolaterala, a bez tog kolaterala ne bi se smatralo da finansijski instrument ima nizak kreditni rizik. Ne smatra se takođe da finansijski instrumenti imaju nizak kreditni rizik samo zbog toga što imaju niži rizik od neispunjenja obaveze od ostalih finansijskih instrumenata entiteta ili u odnosu na kreditni rizik pravnog sistema u okviru kojeg entitet posluje.

B5.5.23 Za utvrđivanje da li finansijski instrument ima nizak kreditni rizik, entitet može da primenjuje svoje interne ocene kreditnog rizika ili druge metodologije koje su u skladu sa globalno prihvaćenom definicijom niskog kreditnog rizika i koje uzimaju u obzir rizike i vrstu finansijskih instrumenata koji se procenjuju. Eksterna ocena "obveznica sa visokim prinosom" primer je finansijskog instrumenta za koji može da se smatra da ima nizak kreditni rizik. Međutim, ne zahteva se eksterno ocenjivanje finansijskih instrumenata da bi se smatralo da imaju nizak kreditni rizik. Treba da se smatra, međutim, da imaju nizak kreditni rizik iz perspektive učesnika na tržištu uzimajući u obzir sve uslove finansijskog instrumenta.

B5.5.24 Očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja ne priznaju se za finansijski instrument iz jednostavnog razloga što se smatralo da ima nizak kreditni rizik u prethodnom izveštajnom periodu, a ne smatra se da ima nizak kreditni rizik na datum izveštavanja. U ovakvom slučaju, entitet treba da utvrdi da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika nakon početnog priznavanja i stoga, da li se zahteva da očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja budu priznati u skladu sa paragrafom 5.5.3.

Modifikacije

B5.5.25 U pojedinim okolnostima, ponovno pregovaranje ili modifikovanje ugovornih tokova gotovine određenog finansijskog sredstva može da dovede do prestanka priznavanja postojećeg finansijskog sredstva u skladu sa ovim standardom. Kada modifikacija finansijskog sredstva rezultira prestankom priznavanja postojećeg finansijskog sredstva i naknadnim priznavanjem modifikovanog finansijskog sredstva, modifikovano finansijsko sredstvo se smatra "novim" finansijskim sredstvom za svrhe ovog standarda.

B5.5.26 Shodno tome, datum modifikacije treba da se tretira kao datum početnog priznavanja tog finansijskog sredstva prilikom primene zahteva umanjenja vrednosti na modifikovano finansijsko sredstvo. Ovo obično podrazumeva odmeravanje rezervisanja za gubitke po iznosu koji je jednak dvanaestomesečnim očekivanim kreditnim gubicima dok se ne ispune zahtevi za priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja iz paragrafa 5.5.3. Međutim, u pojedinim neočekivanim okolnostima nakon modifikacije koja rezultira prestankom priznavanja prvobitnog finansijskog sredstva, mogu postojati dokazi da je modifikovano finansijsko sredstvo kreditno obezvređeno prilikom početnog priznavanja, i, samim tim, finansijsko sredstvo treba da se priznaje kao stvoreno kreditno obezvređeno finansijsko sredstvo. Ovo može da se dogodi, na primer, u slučaju kada je postojala značajna modifikacija ugroženog sredstva koja je rezultirala prestankom priznavanja prvobitnog finansijskog sredstva. U ovakvom slučaju, može biti moguće da modifikacija rezultira novim kreditno obezvređenim finansijskim sredstvom prilikom početnog priznavanja.

B5.5.27 Ako su ugovorni tokovi gotovine po osnovu finansijskog sredstva ponovo dogovoreni ili modifikovani, ali finansijsko sredstvo nije prestalo da se priznaje, ne smatra se automatski da to finansijsko sredstvo ima nizak kreditni rizik. Entitet treba da proceni da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika nakon početnog priznavanja na bazi svih razumnih i potkrepivih informacija koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora. Ovo obuhvata istorijske i informacije usmerene ka budućnosti i procenu kreditnog rizika tokom očekivanog trajanja finansijskog sredstva, što obuhvata informacije o okolnostima koje su dovele do modifikacije. Dokazi da kriterijumi za priznavanje očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja više nisu ispunjeni, mogu da obuhvataju istorijat najaktuelnijih i blagovremenih plaćanja u odnosu na modifikovane ugovorne uslove. Obično, kupac treba da pokaže dosledno dobro ponašanje u vezi sa plaćanjem tokom vremenskog perioda pre nego što se smatra da se kreditni rizik smanjio. Na primer, istorijat propuštenih ili nepotpunih isplata obično se neće izbrisati ukoliko se jednostavno izvrši jedna uplata na vreme nakon modifikovanja ugovornih uslova.

Odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka

Očekivani kreditni gubici

B5.5.28 Očekivani kreditni gubici su procena ponderisana u pogledu verovatnoće kreditnih gubitaka (to jest, sadašnja vrednost svih gotovinskih manjkova(deficita)) tokom očekivanog trajanja finansijskog instrumenta. Gotovinski manjak je razlika između tokova gotovine koji su dospeli entitetu u skladu sa ugovorom i tokova gotovine koje entitet očekuje da će dobiti. Budući da očekivani kreditni gubici uzimaju u obzir vreme isplata, kreditni gubitak nastaje čak i ako entitet očekuje da će biti isplaćen u potpunosti ali kasnije od ugovornog dospeća.

B5.5.29 Za finansijska sredstva, kreditni gubitak je sadašnja vrednost razlike između:

(a) ugovornih tokova gotovine koji su dospeli entitetu prema ugovoru; i

(b) tokova gotovine koje entitet očekuje da će dobiti.

B5.5.30 Za nepovučene obaveze po kreditu, kreditni gubitak je sadašnja vrednost razlike između:

(a) ugovornih tokova gotovine koji su dospeli entitetu ako imalac obaveze po kreditu povuče kredit; i

(b) tokova gotovine koje entitet očekuje da će dobiti ako se kredit povuče.

B5.5.31 Procena od strane entiteta očekivanih kreditnih gubitaka za obaveze po kreditu treba da bude u skladu sa očekivanjima na osnovu povlačenja te obaveze po kreditu, to jest, treba da uzme u obzir očekivani deo obaveze po kreditu koji će biti povučen u roku od 12 meseci od datuma izveštavanja prilikom procene dvanaestomesečnih očekivanih kreditnih gubitaka i očekivani deo obaveze po kreditu koji će biti povučen tokom očekivanog trajanja obaveze po kreditu prilikom procene očekivanih kredita povezanih sa gubicima tokom veka trajanja.

B5.5.32 Za ugovore o finansijskoj garanciji od entiteta se zahteva da izvrši plaćanja samo u slučaju neispunjenja obaveze od strane dužnika u skladu sa uslovima instrumenta koji je garantovan. Shodno tome, gotovinski manjkovi su očekivane isplate kojima se imaocu nadoknađuje kreditni gubitak koji snosi umanjene za iznose koje entitet očekuje da će dobiti od imaoca, dužnika ili neke druge strane. Ako je sredstvo u potpunosti zagarantovano, procena gotovinskih manjkova za ugovor o finansijskoj garanciji ne bi bila u skladu sa procenama gotovinskih manjkova za sredstvo koje podleže garanciji.

B5.5.33 Za kreditno obezvređeno finansijsko sredstvo na datum izveštavanja, ali koje nije kupljeno ili stvoreno kreditno obezvređeno finansijsko sredstvo, entitet treba da odmeri očekivane kreditne gubitke kao razliku između bruto knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine diskontovanih po efektivnoj kamatnoj stopi prvobitnog finansijskog sredstva. Svako korigovanje se priznaje u bilansu uspeha kao dobitak ili gubitak po osnovu umanjenja vrednosti.

B5.5.34 Prilikom odmeravanja rezervisanja za gubitke, za potraživanja po osnovu lizinga, tokovi gotovine koji se koriste za utvrđivanje očekivanih kreditnih gubitaka treba da budu u skladu sa tokovima gotovine koji se koriste pri odmeravanju potraživanja po osnovu lizinga u skladu sa IFRS 16 Lizing.

B5.5.35 Entitet može da koristi praktične primere prilikom odmeravanja očekivanih kreditnih gubitaka ako su oni u skladu sa principima iz paragrafa 5.5.17. Primer praktičnog primera je izračunavanje očekivanih kreditnih gubitaka za potraživanja iz poslovanja pomoću matrice rezervisanja. Entitet bi koristio svoje iskustvo istorijskih kreditnih gubitaka (uz korekciju po potrebi u skladu sa paragrafima B5.5.51-B5.5.52) za potraživanja iz poslovanja u cilju procene dvanaestomesečnih očekivanih kreditnih gubitaka ili očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja za finansijska sredstva kada je relevantno. Matrica rezervisanja može, na primer, da označi fiksne stope rezervisanja u zavisnosti od toga koliko dana potraživanje iz poslovanja prekoračuje rok dospeća (na primer, 1 procenat ako ne prekoračuje rok dospeća, 2 procenta ako je rok dospeća prekoračen manje od 30 dana, 3 procenta ako je prekoračen više od 30 dana, ali manje od 90 dana, 20 procenata ako je rok dospeća prekoračen od 90-180 dana, i tako dalje). U zavisnosti od raznovrsnosti baze kupaca, entitet bi koristio adekvatna grupisanja ako njegova iskustva istorijskih kreditnih gubitaka prikazuju značajno različite šablone gubitaka za različite vrste klijenata po segmentima. Primeri kriterijuma koji bi mogli da se koriste za grupisanje sredstava obuhvataju geografski region, vrstu proizvoda, ocenu klijenata, kolateral ili osiguranje robnog kredita i vrstu kupca (kao što je veleprodavac ili maloprodavac).

Definicija neispunjenja obaveze

B5.5.36 Paragraf 5.5.9 zahteva da prilikom utvrđivanja da li se kreditni rizik određenog finansijskog instrumenta značajno povećao, entitet treba da razmotri promenu rizika od događanja neispunjenja obaveze nakon početnog priznavanja.

B5.5.37 Prilikom definisanja neispunjenja obaveze za svrhe utvrđivanja rizika od događanja neispunjenja obaveze, entitet treba da primenjuje definiciju neispunjenja obaveze koja je u skladu sa definicijom koja se koristi za svrhe upravljanja kreditnim rizikom za relevantni finansijski instrument i da razmotri kvalitativne faktore (na primer, finansijske klauzule u ugovoru o zajmu) ako je prikladno. Međutim, postoji osporiva pretpostavka da se neispunjenje obaveze ne događa kasnije od 90 dana od isteka roka dospeća osim ukoliko entitet nema razumne i potkrepive informacije da dokaže da je prikladniji kriterijum neispunjenja obaveze sa većim kašnjenjem. Definicija neispunjenja obaveze koja se koristi za ove svrhe treba da se primenjuje dosledno na sve finansijske instrumente osim ako ne postanu dostupne informacije koje pokazuju da je neka druga definicija neispunjenja obaveza prikladnija za određeni finansijski instrument.

Period tokom kojeg treba procenjivati očekivane kreditne gubitke

B5.5.38 U skladu sa paragrafom 5.5.19, maksimalni period tokom kojeg očekivani kreditni gubici treba da se odmeravaju je maksimalni ugovorni period tokom kojeg je entitet izložen kreditnom riziku. Za obaveze po osnovu zajma i ugovore o finansijskoj garanciji, ovo je maksimalni ugovorni period tokom kojeg entitet ima ugovornu obavezu da obezbedi zajam.

B5.5.39 Međutim, u skladu sa paragrafom 5.5.20, neki finansijski instrumenti obuhvataju i zajam i komponentu nepovučene obaveze po kreditu, a ugovorna obaveza entiteta da zahteva otplatu i da otkaže nepovučenu obavezu ne ograničava izloženost entiteta kreditnim gubicima na ugovorno naznačeni period. Na primer, pogodnosti revolving kredita, kao što su kreditne kartice i prekoračenja po bankovnom računu, mogu ugovorno da se povuku od strane zajmodavca uz najavu samo dan ranije. Međutim, u praksi, zajmodavci nastavljaju da produžavaju kredit na duže periode i mogu da povuku datu pogodnost tek nakon što se kreditni rizik zajmoprimca poveća, što bi moglo da bude prekasno za sprečavanje dela ili očekivanih kreditnih gubitaka u celosti. Ovi finansijski instrumenti generalno imaju sledeće karakteristike kao rezultat prirode finansijskog instrumenta, načina na koji se upravlja finansijskim instrumentima i prirode dostupnih informacija o značajnim povećanjima kreditnog rizika:

(a) finansijski instrumenti nemaju fiksni period ili strukturu otplate i obično imaju kratak ugovorni period otkazivanja (na primer, jedan dan);

(b) ugovorna obaveza otkazivanja ugovora se ne izvršava i uobičajenom svakodnevnom upravljanju finansijskim instrumentom i može da se otkaže samo kada entitet postane svestan povećanja kreditnog rizika na nivou tog instrumenta; i

B5.5.40 Prilikom utvrđivanja perioda tokom kojeg se očekuje da će entitet biti izložen kreditnom riziku, ali za koji očekivani kreditni gubici ne bi bili ublaženi uobičajenim aktivnostima upravljanja kreditnim rizikom entiteta, entitet treba da razmotri faktore kao što su istorijske informacije i iskustvo o:

(a) periodu tokom kojeg je entitet bio izložen kreditnom riziku za slične finansijske instrumente;

(b) vremenskom periodu za povezana neispunjenja obaveza u pogledu sličnih finansijskih instrumenata nakon značajnog povećanja kreditnog rizika; i

(c) aktivnosti upravljanja kreditnim rizikom koje entitet očekuje da će preduzeti kada se kreditni rizik za finansijski instrument poveća, kao što je smanjenje ili uklanjanje neiskorišćenih limita.

Ishodi ponderisani verovatnoćom

B5.5.41 Svrha procene očekivanih kreditnih gubitaka nije ni procena najgoreg scenarija, niti procena najboljeg scenarija. Umesto toga, procena očekivanih kreditnih gubitaka uvek treba da odražava mogućnost da će se kreditni gubitak desiti i mogućnost da se kreditni gubitak neće desiti čak i ako je najverovatniji ishod da neće biti kreditnih gubitaka.

B5.5.42 Paragraf 5.5.17(a) zahteva procenu očekivanih kreditnih gubitaka u cilju odražavanja nepristrasnog iznosa ponderisanog verovatnoćom koji se utvrđuje vrednovanjem raspona mogućih ishoda. U praksi, ovo možda neće morati da bude kompleksna analiza. U pojedinim slučajevima, relativno jednostavan model može biti dovoljan, bez potrebe za velikim brojem detaljnih simulacija ili scenarija. Na primer, prosečni kreditni gubici velike grupe finansijskih instrumenata sa zajedničkim karakteristikama mogu biti razumna procena iznosa ponderisanog verovatnoćom. U drugim slučajevima, verovatno će biti neophodno identifikovanje scenarija koji naznačavaju iznos i vreme tokova gotovine za određene ishode i procenjena verovatnoća tih ishoda. U tim slučajevima, očekivani kreditni gubici treba da odražavaju najmanje dva ishoda u skladu sa paragrafom 5.5.18.

B5.5.43 Za očekivane gubitke povezane sa kreditima tokom veka trajanja, entitet treba da proceni rizik od dešavanja neispunjenja obaveze za finansijski instrument tokom njegovog očekivanog trajanja. Dvanaestomesečni očekivani kreditni gubici su deo očekivanih kreditnih gubitaka tokom veka trajanja i predstavljaju gotovinske manjkove za vreme trajanja koji će rezultirati neispunjenjem obaveze u periodu od 12 meseci nakon datuma izveštavanja (ili u kraćem periodu ako je očekivano trajanje finansijskog instrumenta manje od 12 meseci), ponderisanih verovatnoćom dešavanja tog neispunjenja obaveze. Stoga, dvanaestomesečni očekivani kreditni gubici nisu ni očekivani kreditni gubici tokom veka trajanja koji će nastati za entitet u pogledu finansijskih instrumenata za koje je predvideo neispunjenje obaveze u narednih 12 meseci, niti gotovinske manjkove koji su predviđeni tokom narednih 12 meseci.

Vremenska vrednost novca

B5.5.44 Očekivani kreditni gubici treba da se diskontuju na datum izveštavanja, ne na datum očekivanog neispunjenja obaveze ili neki drugi datum. primenom efektivne kamatne stope utvrđene prilikom početnog priznavanja ili njene približne vrednosti. Ako finansijski instrument ima varijabilnu kamatnu stopu očekivani kreditni gubici treba da se diskontuju primenom aktuelne efektivne kamatne stope utvrđene u skladu sa paragrafom B5.4.5.

B5.5.45 Za kupljena ili stvorena kreditno obezvređena finansijska sredstva, očekivani kreditni gubici treba da se diskontuju pomoću efektivne kamatne stope korigovane za kreditne osobine, utvrđene prilikom početnog priznavanja.

B5.5.46 Očekivani kreditni gubici za potraživanja po osnovu lizinga treba da se diskontuju primenom iste stope diskontovanja koja je korišćena za odmeravanje potraživanja po osnovu lizinga u skladu sa IFRS 16.

B5.5.47 Očekivani kreditni gubici za obavezu po osnovu kredita treba da se diskontuju primenom efektivne kamatne stope, ili njene približne vrednosti, koja će se primenjivati prilikom priznavanja finansijskog sredstva koje je rezultat obaveze po kreditu. Razlog je u tome što za svrhe primene zahteva umanjenja vrednosti, finansijsko sredstvo koje se priznaje nakon povlačenja obaveze po kreditu treba da se tretira kao nastavak te obaveze umesto kao novi finansijski instrument. Očekivani kreditni gubitak za finansijsko sredstvo stoga treba da se odmerava uzimajući u obzir početni kreditni rizik obaveze po kreditu od datuma na koji je entitet postao strana u neopozivoj obavezi.

B5.5.48 Očekivani kreditni gubici za ugovore o finansijskoj garanciji ili obaveze po kreditu za koje efektivna kamatna stopa ne može da se utvrdi, treba da se diskontuju primenom diskontne stope koja odražava trenutnu tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i rizike koji su specifični za tokove gotovine, ali samo ako, i u meri u kojoj, se rizici uzimaju u obzir korigovanjem diskontne stope umesto korigovanjem gotovinskih manjkova koji se diskontuju.

Razumne i potkrepive informacije

B5.5.49 Za svrhe ovog standarda, razumne i potkrepive informacije su one koje su razumno dostupne na datum izveštavanja bez nepotrebnih troškova ili napora, uključujući informacije o prošlim događajima, tekućim uslovima i prognozama budućih ekonomskih uslova. Informacije koje su dostupne za svrhe finansijskog izveštavanja se smatraju onim koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora.

B5.5.50 Od entiteta se ne zahteva da uvrsti prognoze o budućim uslovima tokom celog očekivanog trajanja finansijskog instrumenta. Stepen prosuđivanja koji je neophodan za procenu očekivanih kreditnih gubitaka zavisi od dostupnosti detaljnih informacija. Sa povećanjem perioda predviđanja, smanjuje se dostupnost detaljnih informacija, a stepen prosuđivanja koji je neophodan za procenu očekivanih kreditnih gubitaka se povećava. Procena očekivanih kreditnih gubitaka ne zahteva detaljnu procenu za periode koji su daleko u budućnosti - za takve periode, entitet može da ekstrapolira projekcije iz dostupnih, detaljnih informacija.

B5.5.51 Entitet ne mora da preduzima detaljno istraživanje informacija, ali treba da razmotri sve razumne i potkrepive informacije koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora i koje su relevantne za procenu očekivanih kreditnih gubitaka, uključujući efekat očekivanih plaćanja unapred. Informacije koje se koriste treba da obuhvataju faktore koji su specifični za zajmoprimca, opšte ekonomske uslove i procenu kako tekućeg, tako i prognoziranog kretanja uslova na datum izveštavanja. Entitet može da koristi različite izvore podataka, koji mogu biti i interni (specifični za entitet) i eksterni. Mogući izvori podataka obuhvataju interno iskustvo kreditnih gubitaka, interne ocene, iskustvo kreditnih gubitaka drugih entiteta i eksterne ocene, izveštaje i statističke podatke. Entiteti koji nemaju uopšte ili imaju nedovoljno izvora podataka specifičnih za entitet, mogu da koriste zajedničko iskustvo sličnih entiteta za uporedivi finansijski instrument (ili grupe finansijskih instrumenata).

B5.5.52 Istorijske informacije su važan oslonac ili osnova za odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka. Međutim, entitet treba da koriguje istorijske podatke, kao što je iskustvo kreditnih gubitaka, na bazi trenutnih uočljivih podataka radi odražavanja efekata trenutnih uslova i njegovih prognoza budućih uslova koji nisu uticali na period na kojem su zasnovani istorijski podaci, i radi uklanjanja efekata uslova u istorijskom periodu koji nisu relevantni za buduće ugovorne tokove gotovine. U pojedinim slučajevima, najbolje razumne i potkrepive informacije mogle bi da budu nekorigovane istorijske informacije, u zavisnosti od prirode istorijskih informacija i vremena kada su izračunate, upoređene sa okolnostima na datum izveštavanja i karakteristikama finansijskog instrumenta koji se razmatra. Procene promena očekivanih kreditnih gubitaka treba da odražavaju, i da po smeru budu u skladu sa promenama povezanih uočljivih podataka iz perioda u period (kao što su promene stopa nezaposlenosti, cena nekretnina, cena robe, statusa plaćanja ili drugih faktora koji ukazuju na gubitke povezane sa kreditima za finansijski instrument ili grupu finansijskih instrumenata kao i razmera tih promena). Entitet treba redovno da vrši pregled metodologije i pretpostavki koje se koriste za procenu očekivanih kreditnih gubitaka radi smanjenja razlika između procena i stvarnog iskustva kreditnih gubitaka.

B5.5.53 Prilikom korišćenja istorijskog iskustva kreditnih gubitaka, važno je da se informacije o istorijskim kreditnim gubicima primenjuju na grupe koje su definisane na način koji je u skladu sa grupama za koje su posmatrane istorijske stope kreditnih gubitaka. Shodno tome, korišćeni metod treba da omogući svakoj grupi finansijskih sredstava da na bazi informacija o prethodnom iskustvu kreditnih gubitaka bude povezana sa grupama finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama rizika i sa relevantnim uočljivim podacima koji odražavaju trenutne uslove.

B5.5.54 Očekivani kreditni gubici održavaju sopstvena očekivanja entiteta u pogledu kreditnih gubitaka. Međutim, prilikom razmatranja svih razumnih i potkrepivih informacija koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora u proceni očekivanih kreditnih gubitaka, entitet takođe treba da razmatra uočljive tržišne informacije o kreditnom riziku određenog finansijskog instrumenta ili sličnih finansijskih instrumenata.

Kolateral

B5.5.55 Za svrhe odmeravanja očekivanih kreditnih gubitaka, procena očekivanih gotovinskih manjkova treba da odražava tokove gotovine koji se očekuju od kolaterala i druga povećanja kreditnog boniteta koji su deo ugovornih uslova i entitet ih ne priznaje zasebno. Procena očekivanih gotovinskih manjkova za finansijski instrument obezbeđen kolateralom odražava iznos i vreme tokova gotovine koji se očekuju od zaplene kolaterala umanjen za troškove sticanja i prodaje kolaterala, bez obzira na to da li je zaplena verovatna (to jest, procena očekivanih tokova gotovine uzima u obzir verovatnoću zaplene i tokove gotovine koji bi iz nje rezultirali). Shodno tome, tokovi gotovine koji se očekuju iz realizacije kolaterala izvan ugovornog dospeća ugovora treba da budu uključeni u ovu analizu. Kolateral koji je dobijen kao rezultat zaplene ne priznaje se kao sredstvo koje je odvojeno od finansijskog instrumenta obezbeđenog kolateralom osim ako ne ispunjava relevantne kriterijume priznavanja za sredstvo iz ovog ili drugih standarda.

Reklasifikacija finansijskih sredstava (Odeljak 5.6)

B5.6.1 Ako entitet reklasifikuje finansijska sredstva u skladu sa paragrafom 4.4.1, paragraf 5.6.1 zahteva da se reklasifikacija primenjuje prospektivno od datuma reklasifikacije. I kategorija odmeravanja po amortizovanoj vrednosti i kategorija odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat zahtevaju da se efektivna kamatna stopa utvrdi prilikom početnog priznavanja. Obe kategorije odmeravanja takođe zahtevaju da se zahtevi umanjenja vrednosti primenjuju na isti način. Shodno tome, kada entitet reklasifikuje finansijska sredstva između kategorije odmeravanja po amortizovanoj vrednosti i kategorije odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat:

(a) priznavanje prihoda od kamate se neće promeniti i stoga entitet nastavlja da koristi istu efektivnu kamatnu stopu;

(b) odmeravanje očekivanih kreditnih gubitaka neće se promeniti zato što obe kategorije odmeravanja primenjuju isti pristup umanjenja vrednosti. Međutim, ako se finansijsko sredstvo reklasifikuje iz kategorije odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u kategoriju odmeravanja po amortizovanoj vrednosti, rezervisanje za gubitke bi se priznavalo kao korigovanje bruto knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva od datuma reklasifikacije. Ako se finansijsko sredstvo reklasifikuje iz kategorije odmeravanja po amortizovanoj vrednosti u kategoriju odmeravanja po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat, rezervisanje za gubitke bi prestalo da se priznaje (i samim tim se više ne bi priznavalo kao korigovanje bruto knjigovodstvene vrednosti), već bi se priznalo kao akumulirani iznos umanjenja vrednosti (jednakog iznosa) u ostalom ukupnom rezultatu i bilo bi obelodanjeno od datuma reklasifikacije.

B5.6.2 Međutim, od entiteta se ne zahteva da zasebno priznaje prihod od kamate ili dobitke ili gubitke po osnovu umanjenja vrednosti za finansijska sredstva odmerena po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Shodno tome, kada entitet reklasifikuje finansijsko sredstvo iz kategorije odmeravanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha efektivna kamatna stopa se utvrđuje na bazi fer vrednosti sredstva na datum reklasifikacije. Pored toga, za svrhe primene Odeljka 5.5 na finansijsko sredstvo od datuma reklasifikacije, datum reklasifikacije se tretira kao datum početnog priznavanja.

Dobici i gubici (Odeljak 5.7)

B5.7.1 Paragraf 5.7.5 dozvoljava entitetu da donese neopozivu odluku da prezentuje u ostalom ukupnom rezultatu promene fer vrednosti investicije u instrument kapitala koji se ne drži radi trgovanja. Ova odluka se donosi na bazi instrument-po-instrument (to jest, akcija-po-akcija). Iznosi koji su prezentovani u ostalom ukupnom rezultatu ne treba naknadno da se prenose u bilans uspeha. Međutim, entitet može da prenosi kumulativne dobitke ili gubitke unutar kapitala. Dividende na ovakvim investicijama se priznaju u bilansu uspeha u skladu sa, paragrafom 5.7.6, osim ukoliko dividenda očigledno ne predstavlja povraćaj dela troškova investicije.

B5.7.1A Osim ukoliko se ne primenjuje paragraf 4.1.5, paragraf 4.1.2A zahteva da se finansijsko sredstvo odmerava po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat ako ugovorni uslovi finansijskog sredstva uzrokuju nastanak tokova gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice a sredstvo se drži u modelu poslovanja čiji cilj se ostvaruje i naplatom ugovornih tokova gotovine i prodajom finansijskih sredstava. Ova kategorija odmeravanja priznaje informacije u bilansu uspeha kao da je finansijsko sredstvo odmereno po amortizovanoj vrednosti, dok se finansijsko sredstvo odmerava u izveštaju o finansijskoj poziciji po fer vrednosti. Dobici ili gubici, osim onih koji se priznaju u bilansu uspeha u skladu sa paragrafima 5.7.10-5.7.11, priznaju se u ostalom ukupnom rezultatu. Kada ta finansijska sredstva prestanu da se priznaju, kumulativni dobici ili gubici koji su prethodno bili priznati u ostalom ukupnom rezultatu reklasifikuju se u bilans uspeha. Ovo odražava dobitak ili gubitak koji bi bio priznat u bilansu uspeha po prestanku priznavanja da je finansijsko sredstvo bilo odmereno po amortizovanoj vrednosti.

B5.7.2 Entitet primenjuje IAS 21 na finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su monetarne stavke u skladu sa IAS 21 i označene su u stranoj valuti. IAS 21 zahteva da se dobici i gubici usled kursnih razlika za monetarna sredstva i monetarne obaveze priznaju u bilansu uspeha. Izuzetak je monetarna stavka koja je označena kao instrument hedžinga u hedžingu tokova gotovine (videti paragraf 6.5.11), hedžingu neto investicije (videti paragraf 6.5.13) ili hedžingu fer vrednosti instrumenta kapitala za koji je entitet odlučio da prezentuje promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5 (videti paragraf 6.5.8).

B5.7.2A Za svrhe priznavanja dobitaka ili gubitaka usled kursnih razlika, u skladu sa IAS 21, finansijsko sredstvo odmereno po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A tretira se kao monetarna stavka. Shodno tome, ovakvo finansijsko sredstvo se tretira kao sredstvo odmereno po amortizovanoj vrednosti u stranoj valuti. Kursne razlike koje se odnose na amortizovanu vrednost priznaju se u bilansu uspeha, a ostale promene knjigovodstvene vrednosti se priznaju u skladu sa paragrafom 5.7.10.

B5.7.3 Paragraf 5.7.5 dozvoljava entitetu da donese neopozivu odluku da prezentuje u ostalom ukupnom rezultatu naknadne promene fer vrednosti određenih investicija u instrumente kapitala. Ovakva investicija nije monetarna stavka. Shodno tome, dobitak ili gubitak koji se prezentuje u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5 obuhvata svaku povezanu deviznu komponentu.

B5.7.4 Ako postoji odnos hedžinga između nederivatnog monetarnog sredstva i nederivatne monetarne obaveze, promene devizne komponente tih finansijskih instrumenata se priznaju u bilansu uspeha.

Obaveze označene po fer vrednosti kroz bilans uspeha

B5.7.5 Kada entitet označava finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha, on mora da utvrdi da li bi prezentovanje u ostalom ukupnom rezultatu efekata promena kreditnog rizika obaveze uzrokovalo ili povećalo računovodstvenu neusaglašenost u bilansu uspeha. Računovodstvena neusaglašenost bi nastala ili bi se povećala ako bi prezentovanje efekata promena kreditnog rizika obaveze u ostalom ukupnom rezultatu rezultiralo većom neusaglašenošću u bilansu uspeha nego da su ovi iznosi prezentovani u bilansu uspeha.

B5.7.6 Da bi se ovo utvrdilo, entitet mora da proceni da li očekuje da će efekti promena kreditnog rizika obaveze biti prebijene u bilansu uspeha promenom fer vrednosti drugog finansijskog instrumenta odmerenog po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Ovakvo očekivanje mora da bude zasnovano na ekonomskom odnosu između karakteristika obaveze i karakteristika drugog finansijskog instrumenta.

B5.7.7 Ovo se utvrđuje prilikom početnog priznavanja i ne procenjuje se ponovo. Iz praktičnih razloga, entitet ne mora da unese sva sredstva i obaveze koje uzrokuju računovodstvenu neusaglašenost u potpuno isto vreme. Dozvoljeno je opravdano odlaganje pod uslovom da se očekuje da se dogode sve preostale transakcije. Entitet mora dosledno da primenjuje svoju metodologiju za utvrđivanje da li bi prezentovanje u ostalom ukupnom rezultatu efekata promena kreditnog rizika obaveze uzrokovalo ili povećalo računovodstvenu neusaglašenost u bilansu uspeha. Međutim, entitet može da koristi različite metodologije kada postoje različiti ekonomski odnosi između karakteristika obaveza označenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha i karakteristika drugih finansijskih instrumenata. IFRS 7 zahteva da entitet obezbedi kvalitativna obelodanjivanja u napomenama finansijskih izveštaja o svojoj metodologiji za obavljanje ovog utvrđivanja.

B5.7.8 Ako bi ovakva neusaglašenost nastala ili se povećala, od entiteta se zahteva da prezentuje sve promene fer vrednosti (uključujući efekte promena kreditnog rizika obaveze) u bilansu uspeha. Ako ovakva neusaglašenost ne bi nastala ili se ne bi povećala, od entiteta se zahteva da prezentuje efekte promena kreditnog rizika obaveze u ostalom ukupnom rezultatu.

B5.7.9 Iznosi koji su prezentovani u ostalom ukupnom rezultatu ne treba naknadno da se prenose u bilans uspeha. Međutim, entitet može da prenosi kumulativne dobitke ili gubitke unutar kapitala.

B5.7.10 Sledeći primer opisuje slučaj u kojem bi nastala računovodstvena neusaglašenost u bilansu uspeha ako se efekti promena kreditnog rizika obaveze prezentuju u ostalom ukupnom rezultatu. Hipotekarna banka obezbeđuje zajmove kupcima i finansira te zajmove prodajom obveznica sa odgovarajućim karakteristikama (na primer, neizmireni iznos, profil otplate, period i valuta) na tržištu. Ugovorni uslovi zajma dozvoljavaju kupcu koji ima hipoteku da unapred otplati svoj zajam (to jest, da ispuni svoju obavezu prema banci) kupovinom odgovarajuće obveznice po fer vrednosti na tržištu i isporukom te obveznice hipotekarnoj banci. Kao rezultat tog ugovornog prava otplate unapred, ako se kreditni kvalitet obveznice pogorša (i, samim tim se smanji fer vrednost obaveze hipotekarne banke), fer vrednost sredstva za pozajmljivanje hipotekarne banke se takođe smanjuje. Promena fer vrednosti sredstva odražava ugovorno pravo kupca koji ima hipoteku da unapred otplati hipotekarni zajam kupovinom osnove obveznice po fer vrednosti (koja se, u ovom primeru, smanjila) i isporukom obveznice hipotekarnoj banci. Shodno tome, efekti promena kreditnog rizika obaveze (obveznice) biće prebijeni u bilansu uspeha odgovarajućom promenom fer vrednosti finansijskog sredstva (zajma). Ako su efekti promena kreditnog rizika obaveze bili prezentovani u ostalom ukupnom rezultatu nastala bi računovodstvena neusaglašenost u bilansu uspeha. Shodno tome, zahteva se da hipotekarna banka prezentuje sve promene fer vrednosti obaveze (uključujući promene kreditnog rizika obaveze) u bilansu uspeha.

B5.7.11 U primeru iz paragrafa B5.7.10, postoji ugovorna povezanost između efekata promena kreditnog rizika obaveze i promena fer vrednosti finansijskog sredstva (to jest, rezultat ugovornog prava kupca koji ima hipoteku da otplati unapred zajam kupovinom obveznice po fer vrednosti i isporukom obveznice hipotekarnoj banci). Međutim, računovodstvena neusaglašenost takođe može da nastane u nedostatku ugovorne povezanosti.

B5.7.12 Za svrhe primene zahteva iz paragrafa 5.7.7 i 5.7.8, računovodstvena neusaglašenost nije uzrokovana isključivo metodom odmeravanja koji entitet koristi za utvrđivanje efekata promena kreditnog rizika obaveze. Računovodstvena neusaglašenost u bilansu uspeha nastala bi samo kada se očekuje da efekti promena kreditnog rizika obaveze (kao što je definisano u IFRS 7) budu prebijeni promenama fer vrednosti nekog drugog finansijskog instrumenta. Neusaglašenost koja nastaje isključivo kao rezultat metoda odmeravanja (to jest, zato što entitet ne izoluje promene kreditnog rizika obaveze iz nekih drugih promena svoje fer vrednosti) ne utiče na utvrđivanje koje se zahteva paragrafima 5.7.7 i 5.7.8. Na primer, entitet možda neće izolovati promene kreditnog rizika obaveze iz promena rizika likvidnosti. Ako entitet prezentuje kombinovani efekat oba faktora u ostalom ukupnom rezultatu, neusaglašenost može da se dogodi zato što promene rizika likvidnosti mogu biti uključene u odmeravanje fer vrednosti finansijskih sredstava entiteta, a ukupna promena fer vrednosti tih sredstava se prezentuje u bilansu uspeha. Međutim, ovakva neusaglašenost je uzrokovana nepreciznošću odmeravanja, a ne odnosom prebijanja koji je opisan u paragrafu B5.7.6 i stoga, ne utiče na utvrđivanje koje se zahteva paragrafima 5.7.7 i 5.7.8.

Značenje "kreditnog rizika" (paragrafi 5.7.7 i 5.7.8)

B5.7.13 U IFRS 7 kreditni rizik je definisan kao "rizik da će jedna strana u finansijskom instrumentu neispunjenjem svoje obaveze prouzrokovati finansijski gubitak druge strane". Zahtev iz paragrafa 5.7.7(a) odnosi se na rizik da emitent neće ispuniti svoju obavezu u pogledu te određene obaveze. To se nužno ne odnosi na kreditni rejting emitenta. Na primer, ako entitet emituje obavezu obezbeđenu kolateralom i neobezbeđenu obavezu koje su osim toga identične, kreditni rizik ove dve obaveze će biti različit, čak i ako ih je emitovao isti entitet. Kreditni rizik obaveze obezbeđene kolateralom biće manji od kreditnog rizika neobezbeđene obaveze. Kreditni rizik za obezbeđenu obavezu može biti blizu nule.

B5.7.14 Za svrhe primene zahteva iz paragrafa 5.7.7(a), kreditni rizik se razlikuje od rizika performansi specifičnog za sredstvo. Rizik performansi specifičan za sredstvo nije povezan sa rizikom tog entiteta da neće uspeti da ispuni određenu svoju obavezu, već je povezan sa rizikom da će pojedinačno sredstvo ili grupa sredstava imati loše performanse (ili da će performanse u celosti izostati).

B5.7.15 Slede primeri rizika performansi specifičnih za sredstvo:

(a) obaveza sa obeležjem koje povezuje jedinicu pri čemu je iznos koji dospeva za naplatu investitorima utvrđen ugovorom na bazi performansi označenih sredstava. Efekat tog obeležja koje povezuje jedinicu na fer vrednost obaveze je rizik performanse specifičan za sredstvo, a ne kreditni rizik;

(b) obaveza koju emituje strukturirani entitet sa sledećim karakteristikama. Entitet je zakonski izolovan tako da su sredstva entiteta zaštićena isključivo za korist njegovih investitora, čak i u slučaju bankrota. Entitet ne zaključuje druge transakcije i sredstva u entitetu ne mogu da se stave pod hipoteku. Iznosi dospevaju na naplatu investitorima entiteta samo ako zaštićena sredstva generišu tokove gotovine. Stoga, promene fer vrednosti obaveze prvenstveno odražavaju potrebe fer vrednosti sredstava. Efekat performansi sredstava na fer vrednost obaveze je rizik performansi specifičan za sredstvo, a ne kreditni rizik.

Utvrđivanje efekata promena kreditnog rizika

B5.7.16 Za svrhe primene zahteva iz paragrafa 5.7.7(a), entitet treba da utvrdi iznos promene fer vrednosti finansijske obaveze koji može da se pripiše promenama kreditnog rizika te obaveze bilo:

(a) kao iznos promene njene fer vrednosti koja ne može da se pripiše promenama tržišnih uslova koji uzrokuju tržišni rizik (videti paragrafe B5.7.17 i B5.7.18); ili

(b) primenom alternativnog metoda za koji entitet smatra da vernije predstavlja iznos promene fer vrednosti obaveze koja može da se pripiše promenama njenog kreditnog rizika.

B5.7.17 Promene tržišnih uslova koje uzrokuju tržišni rizik obuhvataju promene referentne kamatne stope, cene finansijskog instrumenta drugog entiteta, cene robe, deviznog kursa ili indeksa cena ili stopa.

B5.7.18 Ako su jedine značajne relevantne promene tržišnih uslova za obavezu promene posmatrane (referentne) kamatne stope, iznos iz paragrafa B5.7.16(a) može da se proceni kao što sledi:

(a) Prvo, entitet izračunava internu stopu povraćaja obaveze na početku perioda koristeći fer vrednost obaveze i ugovorne tokove gotovine obaveze na početku perioda. Od ove stope povraćaja oduzima se referentna (osnovna) kamatna stopa na početku perioda, da bi se dobila komponenta interne stope povraćaja specifična za instrument.

(b) Sledeće, entitet izračunava sadašnju vrednost tokova gotovine u vezi sa obavezom koristeći ugovorne tokove gotovine obaveze na kraju perioda i diskontnu stopu jednaku zbiru (i) referentne osnovne kamatne stope na kraju perioda i (ii) komponente interne stope povraćaja specifične za instrument utvrđene pod (a);

(c) Razlika između fer vrednosti obaveze na kraju perioda i iznosa utvrđenog pod (b) je promena fer vrednosti koja se ne može pripisati promenama referentne (osnovne) kamatne stope. Ovo je iznos koji treba da se prezentuje u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.7(a).

B5.7.19 U primeru iz paragrafa B5.7.18 se pretpostavlja da promene fer vrednosti koje nastaju usled faktora koji nisu promene kreditnog rizika instrumenta ili da promene referentnih (osnovnih) kamatnih stopa nisu značajne. Ovaj metod ne bi bio adekvatan ako su promene fer vrednosti koje nastaju iz drugih faktora značajne. U takvim slučajevima, od entiteta se zahteva da koristi alternativni metod koji verodostojnije odmerava efekte promena kreditnog rizika obaveze (videti paragraf B5.7.16(b)). Na primer, ako instrument iz primera sadrži ugrađeni derivat, promena fer vrednosti ugrađenog derivata se isključuje iz utvrđivanja iznosa koji treba da se prezentuje u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.7(a).

B5.7.20 Kao i kod svih odmeravanja fer vrednosti metod odmeravanja entiteta za utvrđivanje dela promene fer vrednosti obaveze koji može da se pripiše promenama njegovog kreditnog rizika, mora maksimalno da se oslanja na relevantne uočljive informacije i da se u najmanjoj mogućoj meri oslanja na neuočljive informacije.

Računovodstvo hedžinga (poglavlje 6)

Instrumenti hedžinga (odeljak 6.2)

Instrumenti koji se kvalifikuju

B6.2.1 Derivati koji su ugrađeni u hibridne ugovore, ali se računovodstveno ne obuhvataju zasebno, ne mogu da se označe kao zasebni instrumenti hedžinga.

B6.2.2 Sopstveni instrumenti kapitala entiteta nisu finansijska sredstava ili finansijske obaveze entiteta te stoga ne mogu da se označe kao instrumenti hedžinga.

B6.2.3 Za hedžing deviznog rizika, komponenta deviznog rizika koja je deo nederivatnog finansijskog instrumenta određuje se u skladu sa standardom IAS 21.

Prodate opcije

B6.2.4 Ovaj standard ne ograničava okolnosti u kojima derivat koji je odmeren po fer vrednosti kroz bilans uspeha može da se označi kao instrument hedžinga, osim za neke prodate opcije. Prodata opcija ne kvalifikuje se kao instrument hedžinga izuzev ako je označena za prebijanje kupljene opcije, uključujući i onu koja je ugrađena u drugi finansijski instrument (na primer, prodata kupovna opcija koja se koristi za hedžing otkupive obaveze).

Označavanje instrumenata hedžinga

B6.2.5 Za hedžinge koji nisu hedžing deviznog rizika, kada entitet označava nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatnu finansijsku obavezu odmerenu po fer vrednost kroz bilans uspeha kao instrument hedžinga, tada može da označi nederivatni finansijski instrument u celini ili jedan njegov deo.

B6.2.6 Instrument hedžinga može da se označi kao instrument hedžinga za više od jedne vrste rizika, pod uslovom da postoji specifično označavanje instrumenta hedžinga i različitih pozicija rizika, kao stavki hedžinga. Te stavke hedžinga mogu da budu u različitim odnosima hedžinga.

Stavke hedžinga (odeljak 6.3)

Instrumenti koji se kvalifikuju

B6.3.1 Utvrđena obaveza za sticanje poslovanja u poslovnoj kombinaciji ne može biti stavka hedžinga, osim za devizni rizik, zato što nijedan drugi rizik koji je predmet hedžinga ne može posebno da se utvrdi i odmeri. Ti drugi rizici su opšti poslovni rizici.

B6.3.2 Investicija po metodu udela ne može da bude stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti. To je zbog toga što metod udela priznaje u bilansu uspeha udeo investitora u dobitku ili gubitku partnera, a ne promene fer vrednosti investicije. Iz sličnog razloga, investicija u konsolidovani zavisni entitet ne može da bude stavka hedžinga prilikom hedžinga fer vrednosti. To je zbog toga što je prilikom konsolidovanja priznata u bilansu uspeha zavisnog entiteta, a ne kao promena fer vrednosti investicije. Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje je različit zato što je to hedžing devizne izloženosti, a ne hedžing fer vrednosti promene vrednosti investicije.

B6.3.3 Paragraf 6.3.4 dozvoljava da entitet označi kao stavke hedžinga ukupnu (agregiranu) izloženost koja predstavlja kombinaciju izloženosti i derivata. Kada označava takvu stavku hedžinga, entitet procenjuje da li ukupna (agregirana) izloženost predstavlja kombinaciju izloženosti i derivata tako da stvara drugačiju ukupnu izloženost kojom se upravlja kao da je jedna izloženost za neki određeni rizik (ili rizike). U tom slučaju, entitet može da označi stavku hedžinga na osnovu ukupne (agregirane) izloženosti. Na primer:

(a) entitet može da vrši hedžing date količine visoko verovatne nabavke kafe u periodu od 15 meseci naspram rizika cene (na osnovu američkih dolara) koristeći fjučers ugovor sa periodom od 15 meseci za nabavku kafe. Visoko verovatna nabavka kafe i fjučers ugovor za kafu u kombinaciji mogu da se posmatraju kao izloženost deviznom riziku fiksnog iznosa u američkim dolarima sa periodom od 15 meseci za potrebe upravljanja rizikom (to jest, kao bilo koji odliv gotovine u fiksnom iznosu u američkim dolarima u periodu od 15 meseci);

(b) entitet može da vrši hedžing deviznog rizika za ceo period od deset godina za dugovanje sa fiksnom stopom denominovano u stranoj valuti. Međutim entitet zahteva izloženost sa fiksnom stopom u svojoj funkcionalnoj valuti samo za kratki i srednji period (na primer dve godine) i fluktuirajuću stopu izloženosti u svojoj funkcionalnoj valuti za preostali period do dospeća. Na kraju svakog dvogodišnjeg perioda (to jest, na dvogodišnjoj kontinuiranoj osnovi) entitet određuje izloženost kamatne stope za sledeće dve godine (ako je nivo kamatne stope takav da entitet želi da odredi fiksnu kamatnu stopu). U takvoj situaciji, entitet može da zaključi svop ugovor u trajanju od 10 godina sa fiksnom na fluktuirajuću međuvalutnu kamatnu stopu kojim se dugovanje u stranoj valuti sa fiksnom kamatnom stopom u izloženost u funkcionalnoj valuti sa varijabilnom kamatnom stopom. Ovo se dopunjava svopom sa dvogodišnjom kamatnom stopom koji - na osnovu funkcionalne valute - menja dugovanje sa varijabilnom stopom u dugovanje sa fiksnom stopom. U stvari, dugovanje u stranoj valuti sa fiksnom stopom u kombinaciji sa svopom u trajanju od 10 godina sa fiksnom na fluktuirajuću međuvalutnu kamatnu stopu, posmatraju se za svrhe upravljanja rizikom, kao izloženost dugovanju u funkcionalnoj valuti sa varijabilnom kamatnom stopom u periodu od 10 godina.

B6.3.4 Kada se vrši označavanje stavke hedžinga na osnovu ukupne (agregirane) izloženosti, entitet razmatra kombinovani efekat stavki koje čine ukupnu izloženost za svrhe procene efektivnosti hedžinga i odmeravanje neefektivnosti hedžinga. Međutim, stavke koje sačinjavaju ukupnu izloženost i dalje se zasebno računovodstveno obuhvataju. To znači da, na primer:

(a) derivati koji su deo ukupne (agregirane) izloženosti, priznaju se kao posebne stavke imovine ili obaveze odmerene po fer vrednosti; i

(b) ako je odnos hedžinga označen između stavki koje čine ukupnu (agregiranu) izloženost, način na koji je derivat uključen kao deo ukupne (agregirane) izloženosti mora biti u skladu sa označavanjem tog derivata kao instrumenta hedžinga na nivou ukupne (agregirane) izloženosti. Na primer, ako entitet izostavi forvard element derivata iz njegovog označavanja kao instrumenta hedžinga za odnos hedžinga između stavki koje čine ukupnu (agregiranu) izloženost, on takođe mora da izostavi element forvarda kada uključuje taj derivat kao stavku hedžinga u ukupnu (agregiranu) izloženost. U suprotnom, ukupna (agregirana) izloženost treba da uključi derivat, bilo u celosti ili jednim delom.

B6.3.5 U paragrafu 6.3.6 se navodi da u konsolidovanim finansijskim izveštajima devizni rizik vrlo verovatne predviđene transakcije unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u hedžingu tokova gotovine, pod uslovom da je transakcija denominovana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji učestvuje u transakciji i da devizni rizik utiče na konsolidovani bilans uspeha. U svrhu ovoga, entitet može da bude matični entitet, zavisni entitet, pridruženi entitet, zajednički poduhvat ili podružnica. Ako devizni rizik predviđene transakcije unutar grupe ne utiče na konsolidovani bilans uspeha, transakcija unutar grupe ne može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga. Ovo je obično slučaj kod isplata tantijema, isplate kamata ili troškova rukovodstva među članicama iste grupe osim ako ne postoji odgovarajuća spoljna transakcija. Međutim, kada devizni rizik predviđene transakcije unutar grupe utiče na konsolidovani bilans uspeha, transakcija unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga. Primer su predviđene prodaje ili kupovine zaliha između članica iste grupe ako je u toku prodaja zaliha spoljnoj strani. Slično, predviđena prodaja unutar grupe postrojenja i opreme od strane entiteta koje ih je proizveo entitetu koje će koristiti postrojenja i opremu za svoje poslovanje može da utiče na konsolidovani bilans uspeha. Ovo bi moglo da se dogodi, na primer, zato što će postrojenje i oprema biti amortizovani od strane entiteta koji ih kupuje i iznos priznat na početku za postrojenje i opremu može da se promeni ako je predviđena transakcija unutar grupe denominovana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji kupuje.

B6.3.6 Ako se hedžing predviđene transakcije unutar grupe kvalifikuje za računovodstvo hedžinga, svaki dobitak ili gubitak se priznaje u ukupnom ostalom rezultatu ili se izuzima iz njega u skladu sa paragrafom 6.5.11. Relevantan period ili periodi tokom kojih devizni rizik transakcije koja je predmet hedžinga utiče bilans uspeha je kada on utiče na konsolidovani bilans uspeha.

Označavanje stavki hedžinga

B6.3.7 Komponenta je stavka hedžinga koja je manja od cele stavke. Shodno tome, komponenta odražava samo neke od rizika stavke čiji je deo ili odražava rizike samo u izvesnoj meri (na primer, kada označava srazmerni deo neke stavke).

Komponente rizika

B6.3.8 Da bi se ispunili uslovi za označavanje neke stavke kao stavke hedžinga, komponenta rizika mora biti komponenta finansijske ili ne-finansijske stavke koja može odvojeno da se identifikuje, i mora da postoji mogućnost pouzdanog odmeravanja promena u tokovima gotovine ili promena fer vrednosti stavke nastalih usled promena u toj komponenti rizika.

B6.3.9 Prilikom određivanja koje komponente rizika se kvalifikuju da bi mogle da budu označene kao stavke hedžinga, entitet procenjuje te komponente rizika u kontekstu konkretne tržišne strukture na koju se rizik ili rizici odnose, i u kojoj se odvija aktivnost hedžinga. Takva odluka zahteva procenu relevantnih činjenica i okolnosti, koje se razlikuju po riziku i tržištu.

B6.3.10 Kada označava komponente rizika kao stavke hedžinga, entitet razmatra da li su komponente rizika eksplicitno navedene u ugovoru (komponente rizika određene ugovorom) ili su implicirane u fer vrednosti ili novčanim tokovima stavke čiji su deo (komponente rizika koje nisu određene ugovorom). Komponente rizika koje nisu određene ugovorom mogu da se odnose na stavke koje nisu ugovor (na primer, predviđene transakcije) ili ugovore u kojima komponenta nije eksplicitno navedena (na primer, utvrđena obaveza koja uključuje samo jednu cenu umesto formule za određivanje cene koja upućuje na različite osnove). Na primer:

(a) Entitet A ima dugoročni ugovor o snabdevanju prirodnim gasom čija cena se određuje na osnovu ugovorom određene formule koja sadrži robu i druge faktore (na primer, lož ulje, mazut i druge komponente, kao što su transportni troškovi). Entitet A vrši hedžing komponente lož ulja u tom ugovoru o snabdevanju koristeći forvard ugovor za lož ulje. Pošto je komponenta lož ulja definisana uslovima ugovora o snabdevanju, to je komponenta rizika određena ugovorom. Stoga, pošto postoji formula za određivanje cene, entitet A zaključuje da izloženost cene lož ulja može posebno da se identifikuje. Istovremeno, postoji tržište za forvard ugovore za lož ulje. Stoga, entitet A zaključuje da izloženost cene lož ulja može pouzdano da se odmeri. Prema tome, izloženost cene lož ulja u ugovoru o snabdevanju je komponenta rizika koja ispunjava uslove za označavanje stavke kao stavke hedžinga.

(b) Entitet B vrši hedžing svojih budućih nabavki kafe na osnovu svojih predviđanja proizvodnje. Hedžing počinje do 15 meseci pre isporuke za deo predviđene količine koja se nabavlja. Entitet B povećava obim hedžinga tokom vremena (kako se približava datum isporuke). Entitet B koristi dve različite vrste ugovora za upravljanje rizikom cene kafe:

(i) fjučers ugovori za kafu kojim se trguje na berzi; i

(ii) ugovori o snabdevanju Arabika kafom iz Kolumbije koja se isporučuje na određenu lokaciju za preradu. U ovim ugovorima cena za jednu tonu kafe zasnovana je na ceni kafe iz fjučers ugovora za kafu kojima se trguje na berzi, plus fiksna razlika u ceni, plus varijabilni troškovi logističkih usluga, određeni formulom za izračunavanje cena. Ugovor o snabdevanju kafom je izvršni ugovor u skladu sa kojim entitet B preuzima stvarnu isporuku kafe.

Za isporuke koje se odnose na tekuću žetvu, sklapanje ugovora o snabdevanju kafom omogućava entitetu B da odredi razliku u ceni između stvarnog kvaliteta pribavljene kafe (Arabika kafa iz Kolumbije) i utvrđenog referentnog kvaliteta koji je u osnovi fjučers ugovora kojim se trguje na berzi. Međutim, za isporuke koje se odnose na sledeću žetvu, ugovori o snabdevanju kafe još nisu dostupni, tako da ne može da se odredi razlika u ceni. Entitet B koristi fjučers ugovore za kafu kojima se trguje na berzi da izvrši hedžing referentnog kvaliteta kao komponente rizika cene kafe za isporuke koje se odnose za tekuću žetvu kao i za sledeću žetvu. Entitet B je utvrdio da je izložen trima različitim rizicima: riziku cene kafe koji odražava referentni kvalitet, riziku cene kafe koji odražava razliku (opseg) između cene referentnog kvaliteta kafe i konkretne Arabika kafe iz Kolumbije koju dobija, i riziku varijabilnih logističkih troškova. Za isporuke koje se odnose na tekuću žetvu, pošto entitet B sklopi ugovor o snabdevanju kafom, rizik cene kafe koji odražava referentni kvalitet je komponenta rizika određena ugovorom zato što formula za određivanje cene sadrži indeks cene iz fjučers ugovora za kafu kojima se trguje na berzi. Entitet B zaključuje da ova komponenta rizika može zasebno da se identifikuje i pouzdano odmeri. Za isporuke koje se odnose na sledeću žetvu, entitet B još nije sklopio nijedan ugovor o snabdevanju kafom (to jest, te isporuke su predviđene transakcije). Stoga, rizik cene kafe koji odražava referentni kvalitet je komponenta rizika koja nije određena ugovorom. Analiza strukture tržišta sprovedena od strane entiteta B uzima u obzir kako se određuje cena eventualnih isporuka kafe koje entitet primi. Prema tome, na osnovu ove analize strukture tržišta, entitet B zaključuje da predviđene transakcije takođe uključuju rizik cene kafe koji odražava referentni kvalitet kao komponentu rizika koja može zasebno da se identifikuje i pouzdano odmeri iako nije određena ugovorom. Kao posledica toga, entitet B može da označava odnos hedžinga na osnovu komponenti rizika (za rizik cene kafe u kom se odražava referentni kvalitet) za ugovore o snabdevanju kafom kao i za predviđene transakcije.

(c) Entitet C vrši hedžing jednog dela svojih budućih nabavki avionskog goriva na osnovu predviđene potrošnje do 24 meseca pre isporuke i tokom vremena povećava iznos koji je predmet hedžinga. Entitet C vrši hedžing ove izloženosti koristeći različite vrste ugovora u zavisnosti od vremenskog perioda hedžing, što utiče na tržišnu likvidnost derivata. Za duže vremenske periode (12-24 meseca) entitet C koristi ugovore o snabdevanju sirovom naftom zato što su oni dovoljno likvidni. Za vremenske periode do 6 meseci, entitet C koristi ugovore o snabdevanju avionskim gorivom. Analiza koju je sproveo entitet C u pogledu tržišne strukture za naftu u naftne derivate, i njegova procena relevantnih činjenica i okolnosti glasi ovako:

(i) Entitet C radi u geografskom području u kojem je Brent referentna vrednost za sirovu naftu. Sirova nafta je referentna vrednost za sirovine koja utiče na cenu različitih naftnih proizvoda kao njihov osnovni input. Lož ulje je referentna vrednost za naftne derivate, koja se koristi kao nešto opštija referenca za cene naftnih proizvoda. To se takođe reflektuje u tipovima derivata finansijskih instrumenata za tržišta nafte i naftnih proizvoda u okruženju u kojem entitet C posluje, kao što su:

• referentni fjučers ugovor za sirovu naftu, koji se odnosi na Brent sirovu naftu;

• referentni fjučers ugovor za lož ulje, koji se koristi kao cenovna referenca za derivate - na primer, opseg derivata za avionsko gorivo pokriva razliku u ceni između avionskog goriva i te referentne vrednosti za lož ulje; i

• derivat referentne vrednosti za relativni odnos cene lož ulja u odnosu na cenu sirove nafte ("crack spread"), ili marže za rafinisanje, koja je indeksirana za Brent sirovu naftu;

(ii) određivanje cene za rafinisane naftne proizvode ne zavisi od toga koja sirova nafta se prerađuje u kojoj rafineriji zato što su pomenuti naftni proizvodi (kao što je lož ulje ili avionsko gorivo) standardizovani proizvodi.

Zbog toga, entitet C je zaključio da njegov rizik cene za nabavku avionskog goriva uključuje komponentu rizika cene sirove nafte koja se zasniva na Brent sirovoj nafti i komponenti rizika cene lož ulja, uprkos tome što sirova nafta i lož ulje nisu navedeni ni u jednom ugovornom sporazumu. Entitet C je zaključio da ove dve komponente rizika mogu zasebno da se identifikuju i da mogu pouzdano da se odmere i pored toga što nisu navedene u ugovoru. Kao posledica toga, Entitet C može da označi odnose hedžinga za predviđene nabavke avionskog goriva na bazi komponente rizika (za sirovu naftu i lož ulje). Ova analiza takođe znači da ako bi, na primer, entitet C koristio derivate sirove nafte na bazi sirove nafte kompanije West Texas Intermediate (WTI), promene u relativnom odnosu cene između Brent sirove nafte i WTI sirove nafte, posledica bi bila neefektivnost hedžinga.

(d) Entitet D drži dužnički instrument sa fiksnom stopom. Ovaj instrument se izdaje u okruženju tržišta u kome se veliki broj sličnih dužničkih instrumenata poredi prema razlici sa stopom koja služi kao referentna vrednost (na primer, LIBOR) i instrumenti sa varijabilnom stopom u tom okruženju se obično indeksiraju na tu stopu koja služi kao referentna vrednost. Svopovi za kamatne stope se često koriste za upravljanje rizikom kamatne stope na bazi te stope koja služi kao referentna vrednost, bez obzira na razliku između dužničkih instrumenata i te stope koja služi kao referentna vrednost. Cena dužničkih instrumenata sa fiksnom stopom direktno varira kao odgovor na promene stope koja se uzima kao referentna vrednost. Entitet D je zaključio da je stopa koja se uzima kao referentna vrednost komponenta koja može zasebno da se identifikuje i pouzdano odmeri. U skladu sa tim entitet D može da označi odnos hedžinga za dužnički instrument sa fiksnom stopom na osnovu komponente rizika za referentni rizik kamatne stope.

B6.3.11 Kada se komponenta rizika označava kao stavka hedžinga, primenjuju se zahtevi računovodstva hedžinga za tu komponentu rizika na isti način kao što se primenjuju na druge stavke hedžinga koje nisu komponente rizika. Na primer, primenjuju se kvalifikujući kriterijumi, uključujući i zahtev da odnos hedžinga mora da zadovolji zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga, i da svaka neefektivnost hedžinga mora da se odmeri i prizna.

B6.3.12 Entitet takođe može da označi samo promene u tokovima gotovine ili fer vrednosti stavke hedžinga koje su iznad ili ispod određene cene ili druge promenljive (jednostrani rizik). Sopstvena vrednost kupljene opcije instrumenta hedžinga (pretpostavljajući da ima iste osnovne uslove kao i označeni rizik), ali ne i vrednost posmatrana u vremenskom periodu, odražava jednostrani rizik stavke hedžinga. Na primer, entitet može da označi promenljivost ishoda budućih tokova gotovine koji nastaju kao rezultat povećanja cene predviđenih nabavki nekretnina. U takvoj situaciji, samo su označeni gubici tokova gotovine koji su rezultat povećanja cena iznad specificiranog nivoa. Hedžing rizika ne uključuje vremensku vrednost kupljene opcije budući da vremenska vrednost nije komponenta predviđene transakcije koja utiče na dobitak ili gubitak.

B6.3.13 Osporiva je pretpostavka da osim u slučaju da je rizik inflacije naveden u ugovoru, on ne može zasebno da se identifikuje i pouzdano odmeri, te stoga ne može da se označi kao komponenta rizika finansijskog instrumenta. Međutim, u ograničenim slučajevima, moguće je identifikovati komponentu rizika za rizik inflacije koja može zasebno da se identifikuje i pouzdano odmeri usled određenih okolnosti u inflatornom okruženju i relevantnom tržištu dužničkih instrumenata.

B6.3.14 Na primer, entitet emituje dužnički instrument u okruženju u kom za inflaciju vezane obveznice imaju obim i ročnu strukturu realnih kamatnih stopa državnih nula-kupona. To znači da za valutu na koju se odnosi, inflacija predstavlja relevantan faktor koji se zasebno razmatra na tržištima dužničkih instrumenata. U takvim okolnostima, komponenta rizika koja se odnosi na inflaciju može da se odredi diskontovanjem tokova gotovine dužničkog instrumenta koji je predmet hedžinga uz primenu ročne strukture realnih kamatnih stopa državnih nula-kupona (to jest, na način sličan kao kada može da se odredi kamatna stopa oslobođena rizika (nominalna)). Nasuprot tome, u velikom broju slučajeva, komponenta rizika koja se odnosi na inflaciju ne može zasebno da se identifikuje i pouzdano odmeri. Na primer, entitet emituje samo dug po osnovu nominalne kamatne stope za okruženje u kom postoji tržište za inflaciju vezanih obveznica koje nisu dovoljno likvidne da dozvole izradu ročne strukture realnih kamatnih stopa nula-kupona. U tom slučaju analiza strukture tržišta i činjenica i okolnosti ne podržava zaključak entiteta da je inflacija relevantan faktor koji se zasebno razmatra od strane tržišta dužničkih instrumenata. Iz tog razloga, entitet ne može da prevaziđe diskutabilnu pretpostavku da rizik inflacije koji nije specifikovan u ugovoru ne može zasebno da se identifikuje i pouzdano odmeri. Kao posledica toga, komponenta rizika koja se odnosi na inflaciju ne bi mogla da se označi kao stavka hedžinga. Ovo se primenjuje na bilo koji instrument hedžinga koji se odnosi na inflaciju, a koji je entitet aktivirao. Konkretno, entitet ne može jednostavno da uračuna uslove i zahteve stvarnog instrumenta hedžinga koji se odnosi na inflaciju tako što će projektovati svoje uslove i zahteve na dugovanje sa nominalnom kamatnom stopom.

B6.3.15 Ugovorom specifikovana komponenta rizika koja se odnosi na inflaciju za tokove gotovine priznate za inflaciju vezane obveznice (pod pretpostavkom da ne postoji zahtev da se ugrađeni derivati zasebno računovodstveno obuhvataju), može da se zasebno identifikuje i pouzdano odmeri, sve dok na ostale tokove gotovine tog instrumenta ne utiče komponenta rizika koja se odnosi na inflaciju.

Komponente nominalnog iznosa

B6.3.16 Postoje dve vrste komponenti nominalnih iznosa koje mogu da se označe kao stavke hedžinga u odnosu hedžinga: komponenta koja je srazmeran deo kompletne stavke ili slojna komponenta. Vrsta komponente menja računovodstveni ishod. Entitet označava komponentu za računovodstvene svrhe dosledno ciljevima upravljanja rizikom.

B6.3.17 Primer komponente koja je srazmeran deo kompletne stavke je 50 procenata ugovorom određenih tokova gotovine nekog zajma.

B6.3.18 Slojna komponenta može da se odredi iz definisane ali otvorene populacije, ili iz definisanog nominalnog iznosa. Primeri za to su:

(a) deo iznosa monetarne transakcije, na primer, sledeći tokovi gotovine od FC10 koji su rezultat prodaje denominovanu i stranoj valuti (FC) posle prvih FC20 u martu 201X;4

(b) deo fizičke količine, na primer, donji sloj, koji iznosi 5 miliona kubnih metara zemnog gasa pohranjenog na lokaciji XYZ;

(c) deo fizičke ili druge količine transakcije, na primer, prvih 100 barela kupljene nafte u junu 201X, ili prvih 100 MWh prodate električne energije u junu 201X; ili

(d) jedan sloj nominalnog iznosa stavke hedžinga, na primer, poslednjih n.j.80 miliona od n.j.100 miliona utvrđene obaveze, pri čemu donji sloj iznosi 20 miliona novčanih jedinica od obveznice od n.j.100 miliona sa fiksnom kamatnom stopom, ili gornji sloj u iznosu od n.j.30 miliona od ukupnog iznosa dugovanja od 100 miliona sa fiksnom kamatnom stopom koje može da se plati unapred po fer vrednosti (definisani nominalni iznos je n.j.100 miliona).

_____________
4 U ovom standardu novčani iznosi su denominovani u novčanim jedinicama (n.j.) i stranim novčanim jedinicama (FC)

B6.3.19 Ako se slojna komponenta označi u hedžingu fer vrednosti, entitet to treba da specifikuje iz definisanog nominalnog iznosa. U cilju postizanja usklađenosti sa zahtevima za kvalifikaciju hedžinga fer vrednosti, entitet treba ponovo da odmerava stavke hedžinga za promene fer vrednost (to jest da ponovo odmerava stavke hedžinga za promene fer vrednosti koje mogu da se pripišu riziku koji je predmet hedžinga). Korekcije hedžinga fer vrednosti treba da se priznaju u bilansu uspeha najkasnije kada prestane priznavanje stavki. Zbog toga je potrebno da se prati stavka na koju se odnosi korekcija hedžinga fer vrednosti. Za slojnu komponentu hedžinga fer vrednosti, to zahteva od entiteta da prati nominalni iznos iz kog je definisana. Na primer, u paragrafu B6.3.18 (d), ukupan definisan nominalni iznos od n.j.100 miliona mora da se prati kako bi mogao da se prati donji sloj od n.j.20 miliona ili gornji sloj od n.j.30 miliona.

B6.3.20 Slojna komponenta koja uključuje opciju plaćanja unapred ne ispunjava uslove da bude označena kao stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti ako na fer vrednost opcije plaćanja unapred utiču promene rizika koji je predmet hedžinga, osim u slučaju kada označeni sloj uključuje efekte povezane opcije plaćanja unapred kada se određuje promena fer vrednosti stavke hedžinga.

Odnos između komponenti i ukupnih tokova gotovine neke stavke

B6.3.21 Ako je komponenta tokova gotovine za neku finansijsku ili nefinansijsku stavku označena kao stavka hedžinga, ta komponenta mora biti manja od ili jednaka ukupnim tokovima gotovine za celu tu stavku. Međutim, svi tokovi gotovine cele te stavke mogu da se označe kao stavke hedžinga i da se hedžing vrši za samo jedan konkretan rizik (na primer, samo za one promene koje se mogu pripisati promenama LIBOR-a ili referentne cene robe).

B6.3.22 Na primer, u slučaju finansijske obaveze čija je efektivna kamatna stopa niža od LIBOR-a, entitet ne može da označi:

(a) komponentu obaveze koja je jednaka kamatnoj stopi LIBOR-a (plus iznos glavnice u slučaju hedžinga fer vrednosti); i

(b) negativnu rezidualnu komponentu.

B6.3.23 Međutim, u slučaju finansijske obaveze sa fiksnom kamatnom stopom čija je efektivna kamatna stopa (na primer) 100 osnovnih poena ispod LIBOR-a, entitet može da označi kao stavku hedžinga čitavu obavezu (to jest glavnicu plus kamatu po LIBOR-u minus 100 osnovnih poena) koja se može pripisati promenama u LIBOR-u. Ako je finansijski instrument sa fiksnom stopom podvrgnut hedžingu neko vreme posle svog nastanka i ako su se u međuvremenu promenile kamatne stope, entitet može da označi deo jednak referentnoj stopi koji je veći od ugovorne stope plaćene za tu stavku. Entitet može to da uradi pod uslovom da je referentna stopa manja od efektivne kamatne stope izračunate pod pretpostavkom da je entitet kupio instrument na dan kada je po prvi put označio stavku hedžinga. Na primer, pretpostavimo da entitet stvara finansijsko sredstvo sa fiksnom stopom od n.j.100 koje ima efektivnu kamatnu stopu od 6 procenata u vreme kada je LIBOR 4 procenta. On počinje da štiti hedžingom to sredstvo neko vreme pošto LIBOR poraste na 8 procenata i fer vrednost sredstva se smanji na n.j.90. Entitet izračunava da ako je kupio sredstvo na datum kada ga je po prvi put označio kao stavku hedžinga za njegovu tadašnju vrednost od n.j.90, efektivni prinos bi bio 9,5 procenata. Zato što je LIBOR manji od ovog efektivnog prinosa, entitet može da označi deo LIBOR-a od 8 procenata koji se sastoji delimično od ugovornih tokova gotovine od kamate i delimično od razlike između sadašnje fer vrednosti (to jest, n.j.90) i iznosa koji se može ponovo platiti po dospeću (to jest, n.j.100).

B6.3.24 Ako je kamatna stopa na finansijsku obavezu sa promenljivom stopom (na primer) tromesečni LIBOR minus 20 baznih poena (pri čemu je donja granica nula baznih poena), entitet može da označi kao stavku hedžinga promenu u tokovima gotovine za tu celu obavezu (tromesečni LIBOR minus 20 baznih poena -uključujući donju granicu) koja može da se pripiše promenama LIBOR-a). Stoga, dokle god kriva predviđanja tromesečnog LIBOR-a za preostali period te obaveze ne pada ispod 20 baznih poena, stavka hedžinga ima istu varijabilnost tokova gotovine kao obaveza sa kamatnom stopom u iznosu tromesečnog LIBOR-a sa razlikom koja je jednaka nuli ili pozitivna. Međutim, ako kriva predviđanja tromesečnog LIBOR-a za preostali period te obaveze (ili za jedan njen deo) padne ispod 20 baznih poena, stavka hedžinga ima nižu varijabilnost tokova gotovine nego obaveza sa kamatnom stopom u iznosu tromesečnog LIBOR-a sa razlikom koja je jednaka nuli ili pozitivna.

B6.3.25 Sličan primer nefinansijske stavke je specifična vrsta sirove nafte sa posebnog nalazišta čija se cena određuje na osnovu cene relevantne referentne cene sirove nafte. Ako entitet prodaje tu sirovu naftu na osnovu ugovora koristeći ugovorom određenu formulu za izračunavanje cene po kojoj je cena za barel jednaka referentnoj ceni sirove nafte minus n.j.10 i donjom granicom n.j.15, entitet može da odredi kao stavku hedžinga celu varijabilnost tokova gotovine po osnovu kupoprodajnog ugovora koja se pripisuje promenama referentne cene sirove nafte. Međutim, entitet ne može da označi komponentu koja je jednaka punoj promeni referentne cene sirove nafte. Stoga, sve dok forvard cena (za svaku isporuku) ne padne ispod n.j.25, stavka hedžinga ima istu varijabilnost novčanih tokova kao referentna cena sirove nafte (ili sa pozitivnom razlikom). Međutim, ako forvard cena za bilo koju isporuku padne ispod n.j.25, stavka hedžinga ima manju varijabilnost novčanih tokova od prodaje sirove nafte po referentnoj ceni sirove nafte (ili sa pozitivnom razlikom).

Kriterijumi kvalifikovanja za računovodstvo hedžinga (odeljak 6.4)

Efektivnost hedžinga

B6.4.1 Efektivnost hedžinga je stepen do koga se promene fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga koje se mogu pripisati riziku hedžinga kompenzuju sa promenama fer vrednosti ili tokovima gotovine instrumenta hedžinga (na primer, kada je stavka hedžinga komponenta rizika, relevantna promena fer vrednosti ili tokova gotovine neke stavke jeste promena koja može da se pripiše riziku koji je predmet hedžinga). Neefektivnost hedžinga je stepen do koga su promene fer vrednosti ili tokova gotovine instrumenta hedžinga veće ili manje od promena stavke hedžinga.

B6.4.2 Prilikom označavanja odnosa hedžinga i na kontinuiranoj osnovi, entitet treba da analizira uzroke neefektivnosti hedžinga za koje se očekuje da utiču na odnos hedžinga tokom njegovog trajanja. Ova analiza (uključujući sva ažuriranja u skladu sa paragrafom B6.5.21, koja proističu iz rebalansa odnosa hedžinga) je osnova za procenu entiteta koja se odnosi na ispunjavanje zahteva u pogledu efektivnosti hedžinga.

B6.4.3 Da bi se izbegla sumnja, efekti zamene druge ugovorne strane klirinškom ugovornom stranom i povezanih promena koje su opisane u paragrafu 6.5.6 treba da se reflektuju u odmeravanju instrumenta hedžinga, a prema tome i u proceni efektivnosti hedžinga i odmeravanja efektivnosti hedžinga.

Ekonomski odnos između stavke hedžinga i instrumenta hedžinga

B6.4.4 Zahtev da postoji ekonomski odnos znači da instrument hedžinga i stavka hedžinga imaju vrednosti koje se obično kreću u suprotnom smeru zbog istog rizika, koji je predmet hedžinga. Stoga, mora da se očekuje da će vrednost instrumenta hedžinga i vrednost stavke hedžinga sistematski da se menjaju usled kretanja iste osnove ili osnova koje su ekonomski povezane na takav način da reaguju na sličan način na rizik koji je predmet hedžinga (na primer, sirova nafta kompanija Brent i WTI).

B6.4.5 Ako osnove nisu iste ali su ekonomski srodne, može doći do situacije u kojoj se vrednosti instrumenta hedžinga i stavke hedžinga kreću u istom smeru, na primer, zato što se menja razlika u ceni između dveju srodnih osnova dok se same osnove ne kreću značajno. To je i dalje dosledno ekonomskom odnosu između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga ako se očekuje da će vrednosti instrumenta hedžinga i stavke hedžinga da se tipično kreću u suprotnom smeru kada se osnove pomeraju.

B6.4.6 Procena da li postoji ekonomski odnos sadrži analizu mogućeg ponašanja odnosa hedžinga tokom njegovog trajanja da bi se odredilo da li se može očekivati da se ispuni cilj upravljanja rizikom. Samo postojanje statističke korelacije između dve varijable ne znači, samo po sebi, da može da se zaključi da postoji ekonomski odnos.

Efekat kreditnog rizika

B6.4.7 Pošto je računovodstveni model hedžinga zasnovan na načelnom stavu o prebijanju između dobitaka i gubitaka na instrument hedžinga i stavku hedžinga, efektivnost hedžinga se određuje na samo preko ekonomskog odnosa između ovih stavki (t.j. promena u njihovim osnovama), već i preko efekta kreditnog rizika na vrednost instrumenta hedžinga i stavke hedžinga. Efekat kreditnog rizika znači da čak i kada postoji ekonomski odnos između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga, stepen prebijanja može da postane nestalan. To može da bude posledica promene kreditnog rizika za instrument hedžinga ili stavke hedžinga koja je tolika da kreditni rizik dominira nad promenama vrednosti koje su posledica ekonomskog odnosa (t.j. efekat promena u osnovama). Stepen veličine koji dovodi do dominantnosti jeste onaj koji bi doveo do gubitka (ili dobitka) od kreditnog rizika koji poništava efekte promena u osnovama na vrednost instrumenta hedžinga ili stavke hedžing, čak i ako su te promene značajne. Nasuprot tome, ako tokom određenog perioda dođe to malih promena u osnovama, činjenica da čak i male promene vrednosti instrumenta hedžinga ili stavke hedžing ako su u vezi sa kreditnim rizikom mogu da utiču na vrednost više nego osnove, za posledicu nema dominantnost.

B6.4.8 Primer kreditnog rizika koji dominira u odnosu hedžinga je kada entitet vrši hedžing izloženosti riziku cene robe pomoću derivata koji nema kolateral. Ako ugovorna strana za taj derivat doživi značajno pogoršanje kreditnog rejtinga, efekat promena na kreditni rejting ugovorne strane može da poništi efekat promena cene robe na fer vrednost instrumenta hedžinga, dok promene vrednosti stavke hedžinga značajno zavise od promena cene robe.

Koeficijent hedžinga

B6.4.9 U skladu sa zahtevima efektivnosti hedžinga, koeficijent hedžinga za odnos hedžinga mora biti isti kao koeficijent koji proizilazi iz količine stavke hedžinga za koju entitet zapravo vrši hedžing i količine instrumenta hedžinga koji entitet zapravo koristi za hedžing te količine stavke hedžinga. U skladu sa tim, ako entitet štiti hedžingom manje od 100 procenata izloženosti neke stavke, kao što je 85 procenata, on će označiti stavku hedžinga kao 85 procenata izloženosti i odmeravaće neefektivnost na osnovu promene tih označenih 85 procenata izloženosti. Slično tome, ako, na primer, entitet štiti hedžingom izloženost koristeći nominalni iznos od 40 jedinica nekog finansijskog instrumenta, treba da označi odnos hedžinga koristeći koeficijent hedžinga koji je isti kao odnos zasnovan na toj količini od 40 jedinica (to jest, entitet ne sme da koristi koeficijent hedžinga zasnovan na većoj količini jedinica koje može da ima ukupno, ili na manjem broju jedinica), i količini od stavke hedžinga koju štiti hedžingom sa tih 40 jedinica.

B6.4.10 Međutim, označavanje odnosa hedžinga na osnovu istog koeficijenta hedžinga kao što je onaj koji se dobija od količine stavke hedžing i instrumenta hedžinga koji entitet zapravo koristi ne mora da odražava neravnotežu između pondera stavke hedžinga i instrumenta hedžinga koji bi sa svoje strane uzrokovali neefektivnost hedžinga (bez obzira na to da li je priznata ili nije) koja može da dovede do računovodstvenog ishoda koji ne bi bio u skladu sa ciljem računovodstva hedžinga. Stoga, u cilju označavanja odnosa hedžinga, entitet mora da koriguje koeficijent hedžinga koji nastaje na osnovu količina stavke hedžinga i instrumenta hedžinga koji entitet zapravo koristi ako je cilj da se izbegne ta neravnoteža.

B6.4.11 Primeri relevantnih razmatranja prilikom procenjivanja da li je računovodstveni ishod nedosledan cilju računovodstva hedžinga su:

(a) da li je određen željeni koeficijent hedžinga da bi se izbeglo priznavanje neefektivnosti za hedžinge tokova gotovine, ili za postizanje korekcija hedžinga fer vrednosti za više stavki hedžinga u cilju povećanja upotrebe računovodstva fer vrednosti, ali bez prebijanja promena fer vrednosti instrumenta hedžinga; i

(b) ako postoji komercijalni razlog za konkretna ponderisanja stavke hedžinga i instrumenta hedžinga, uprkos tome što je posledica toga neefektivnost hedžinga. Na primer, entitet zaključuje i označava količinu instrumenta hedžinga koja nije ista kao količina koja je određena kao najbolja za hedžing stavke hedžinga zato što standardna količina instrumenta hedžinga ne dozvoljava da se zaključi ta potpuno ista količina instrumenta hedžinga ("pitanje veličine robe"). Primer za to je entitet koji vrši hedžing nabavke kafe u količini od 100 tona, putem standardnog fjučers ugovora za kafu koji uključuje količinu od 37,500 funti. Entitet bi mogao da koristi samo pet ili šest ugovora (ekvivalentno za 85, odnosno 102,1 tonu) za hedžing nabavke količine od 100 tona. U tom slučaju, entitet označava odnos hedžinga primenjujući koeficijent hedžinga koji je rezultat broja fjučers ugovora za kafu koje entitet zapravo koristi, zato što neefektivnost hedžinga do koje dolazi usled nepodudaranja u ponderima stavke hedžinga i instrumenta hedžinga ne bi za rezultat dala računovodstveni ishod koji nije dosledan cilju računovodstva hedžinga.

Učestalost procenjivanja da li su ispunjeni zahtevi u pogledu efektivnosti hedžinga

B6.4.12 Entitet treba da proceni na početku odnosa hedžinga, i na kontinuiranoj osnovi, da li odnos hedžinga ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga. Kao minimum, entitet treba da vrši kontinuirane procene na svaki izveštajni datum ili posle svake promene koja utiče na okolnosti u vezi sa zahtevima u pogledu efektivnosti hedžinga, šta bude pre. Procene se odnose na očekivanja od efektivnosti hedžinga i usled toga su orijentisane prema budućnosti.

Metode procenjivanja da li su ispunjeni zahtevi u pogledu efektivnosti hedžinga

B6.4.13 Ovaj standard ne obrađuje metod koji se koristi za procenjivanje da li odnos hedžinga ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga. Međutim, entitet treba da koristi metod koji hvata relevantne karakteristike odnosa hedžinga uključujući izvore neefektivnosti hedžinga. U zavisnosti od tih faktora, metod može da bude kvalitativna ili kvantitativna procena.

B6.4.14 Na primer, kada se presudni uslovi (kao što nominalni iznos, dospeće i osnove) instrumenta hedžinga i stavke hedžinga podudaraju ili su veoma bliski, može biti moguće da entitet zaključi na osnovu kvalitativne procene tih presudnih uslova da instrument hedžinga i stavka hedžinga imaju vrednosti koje se u načelu kreću u suprotnom smeru zbog istog rizika i da stoga postoji ekonomska veza između stavke hedžinga i instrumenta hedžinga (videti paragrafe B6.4.4-B6.4.6).

B6.4.15 Činjenica da je derivat po tržišnoj ceni ili iznad nje, kada je označen kao instrument hedžinga, ne znači samo po sebi da je kvalitativna procena neprikladna. Zavisiće od okolnosti da li će neefektivnost hedžinga koja proističe iz te činjenice biti tolikog obima da ga kvalitativna procena ne bi adekvatno obuhvatila.

B6.4.16 Nasuprot tome, ako presudni uslovi instrumenta hedžinga i stavke hedžinga nisu usklađeni, postoji povećan nivo nesigurnosti u vezi sa obimom prebijanja. Stoga bi bilo teže predvideti efektivnost hedžinga tokom trajanja odnosa hedžinga. U takvoj situaciji entitet bi mogao samo da zaključi na osnovu kvantitativne procene da postoji ekonomski odnos između stavke hedžinga i instrumenta hedžinga (videti paragrafe B6.4.4-B6.4.6). U nekim situacijama može biti neophodna kvantitativna procena da se utvrdi da li koeficijent hedžinga koji je korišćen za označavanje odnosa hedžinga ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga (videti paragrafe B6.4.9-B6.4.11). Entitet može da koristi iste ili različite metode za ove dve različite namene.

B6.4.17 Ako dođe do promena u okolnostima koje utiču na efektivnost hedžinga, entitet će možda morati da promeni metod procenjivanja da li odnos hedžinga ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga kako bi se obezbedilo da su i dalje obuhvaćene relevantne karakteristike odnosa hedžinga, uključujuću izvore neefektivnosti hedžinga.

B6.4.18 Entitetovo upravljanje rizikom je glavni izvor informacija za izvođenje procene da li odnos hedžinga ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga. To znači da informacije rukovodstva (ili analize) koje se koriste za svrhe odlučivanja mogu da se koriste kao osnova za procenu da li odnos hedžinga ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga.

B6.4.19 Dokumentacija entiteta koja se odnosi na hedžing uključuje i to kako će se procenjivati zahtevi u pogledu efektivnosti hedžinga, uključujući i metod ili metode koje se koriste. Dokumentacija o odnosu hedžinga treba da se ažurira za sve promene u vezi sa metodama (videti paragraf B6.4.17).

Računovodstveno obuhvatanje odnosa hedžinga koji se kvalifikuju (odeljak 6.5)

B6.5.1 Primer hedžinga fer vrednosti je hedžing izloženosti promenama fer vrednosti dužničkog instrumenta sa fiksnom stopom kao rezultat promena kamatnih stopa. Takav hedžing bi mogao da zaključi emitent ili imalac.

B6.5.2 Svrha hedžinga tokova gotovine je da odloži dobitak ili gubitak po osnovu instrumenta hedžinga za period ili periode u kojima hedžingom zaštićeni očekivani budući tokovi gotovine utiču na dobitak ili gubitak. Primer hedžinga tokova gotovine je korišćenje svopa da se promeni dug sa fluktuirajućom stopom (bez obzira na to da li se odmerava po amortizovanoj nabavnoj vrednosti ili fer vrednosti) u dug sa fiksnom stopom (to jest hedžing buduće transakcije u kojoj su budući tokovi gotovine koji se štite hedžingom buduće isplate kamate). Suprotno tome, predviđena kupovina instrumenta kapitala koji, kada se jednom pribavi, biće računovodstveno obuhvaćen po fer vrednosti kroz bilans uspeha, predstavlja primer stavke koja ne može biti stavka hedžinga u hedžingu tokova gotovine, jer svaki dobitak ili gubitak po osnovu instrumenta koji će biti odložen, ne može da se adekvatno reklasifikuje na dobitak ili gubitak u periodu u kojem bi se postiglo prebijanje. Iz istog razloga, predviđena kupovina instrumenta kapitala koji će, nakon što je stečen, biti računovodstveno obuhvaćen po fer vrednosti sa promenama u fer vrednosti prezentovanim u izveštaju o ostalom ukupnom rezultatu, takođe ne može da bude standard hedžinga u hedžingu tokova gotovine.

B6.5.3 Hedžing utvrđene obaveze (na primer hedžing promene cene goriva koja se odnosi na nepriznatu ugovornu obavezu elektrodistribucije da kupuje gorivo po fiksnoj stopi) je hedžing izloženosti promenama fer vrednosti. U skladu sa tim, takav hedžing je hedžing fer vrednosti. Međutim, prema paragrafu 6.5.4 hedžing deviznog rizika utvrđene obaveze bi mogao alternativno da se računovodstveno obuhvata i kao hedžing tokova gotovine.

Odmeravanje neefektivnosti hedžinga

B6.5.4 Pri odmeravanju neefektivnosti hedžinga, entitet treba da razmotri vremensku vrednost novca. U skladu sa tim, entitet određuje vrednost stavke hedžinga na osnovu sadašnje vrednosti, a samim tim promene u vrednosti stavke hedžinga takođe uključuju efekat vremenske vrednosti novca.

B6.5.5 Da bi se izračunala promena vrednosti stavke hedžinga u svrhu odmeravanja neefektivnosti hedžinga, entitet može da koristi derivat koji će imati uslove koji se podudaraju sa presudnim uslovima stavke hedžinga (ovo se obično naziva "hipotetički derivatni metod"), i, na primer za hedžing predviđene transakcije, kalibracija bi se izvršila uz pomoć nivoa cene (ili stope) zaštićene hedžingom. Na primer, ako se hedžing vrši za dvostrani rizik na postojećem nivou tržišta, hipotetički derivat će predstavljati hipotetički forvard ugovor koji je kalibrisan na vrednosti nula u vreme označavanja odnosa hedžinga. Ako je hedžing vršen za, na primer, jednostrani rizik, hipotetički derivat bi predstavljao stvarnu vrednost hipotetičke opcije koja je u trenutku označavanja odnosa hedžinga na nivou tržišne cene ako je nivo cene hedžinga na trenutnom tržišnom nivou, ili iznad tržišne cene ako je nivo cene hedžinga iznad (ili, za hedžing kupovine i čuvanja akcija radi prodaje ("long position")) trenutnog nivoa na tržištu. Korišćenje hipotetičkog derivata je jedan od mogućih načina izračunavanja promena vrednosti stavke hedžinga. Hipotetički derivat predstavlja kopiju stavke hedžinga tako da se za rezultat dobija isti ishod kao kada bi promena vrednosti bila određena drugačijim pristupom. Prema tome, "hipotetički derivat" nije metoda sama po sebi, već matematičko sredstvo koje može da se iskoristi samo za izračunavanje vrednosti stavke hedžinga. Shodno tome, "hipotetički derivat" ne može da se koristi za uključivanje funkcija u vrednost stavke hedžinga koje postoje samo u instrumentu hedžinga (ali ne i u stavci hedžinga). Primer za ovo je dugovanje denominovano u stranoj valuti (bez obzira na to da li je u pitanju dugovanje sa fiksnom stopom ili promenljivom stopom). Kada se koristi hipotetički derivat za izračunavanje vrednosti takvog dugovanja ili sadašnje vrednosti kumulativnih promena u novčanim tokovima, hipotetički derivat ne može jednostavno da pripiše naknadu za razmenu različitih valuta, iako stvarni derivati pod kojima se razmenjuju različite valute mogu sadržati takvu naknadu (na primer, unakrsni devizni svop).

B6.5.6 Promena vrednosti stavke hedžinga određena pomoću hipotetičkog derivata takođe može da se koristi za procenjivanje da li odnos hedžinga ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga.

Rebalans odnosa hedžinga i promene koeficijenta hedžinga

B6.5.7 Rebalans se odnosi na korekcije označenih vrednosti stavke hedžinga ili instrumenta hedžinga u već postojećem odnosu hedžinga za svrhe održavanja koeficijenta hedžinga koji je usklađen sa zahtevima u pogledu efektivnosti hedžinga. Promene označenih vrednosti stavke hedžinga ili instrumenta hedžinga za druge svrhe ne predstavljaju rebalansiranje za svrhe ovog standarda.

B6.5.8 Rebalansiranje se računovodstveno obuhvata kao nastavak odnosa hedžinga u skladu sa paragrafima B6.5.9-B6.5.21. Prilikom rebalansa, neefektivnost hedžinga u odnosu hedžinga se određuje i priznaje neposredno pre korekcije odnosa hedžinga.

B6.5.9 Prilagođavanje koeficijenta hedžinga omogućava entitetu da reaguje na promene u odnosu između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga koje proizilaze iz njihovih osnova ili varijabli rizika. Na primer, odnos hedžinga u kome instrument hedžinga i stavka hedžinga imaju različite ali povezane osnove, menja se srazmerno promenama u odnosu između tih dveju osnova (na primer, različiti, ali povezani referentni indeksi, cene ili stope). Stoga, rebalans omogućava nastavak odnosa hedžinga u situacijama u kojima se odnos između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga promeni na takav način da to može da se kompenzuje podešavanjem koeficijenta hedžinga.

B6.5.10 Na primer, entitet vrši hedžing za izloženost stranoj valuti A koristeći derivat koji se odnosi na stranu valutu B, a strana valuta A i strana valuta B su vezane valute (to jest, njihov kurs se održava u određenom rasponu ili ga određuje centralna banka ili neko drugo nadležno telo). Ako se kurs između strane valute A i strane valute B promeni (to jest, uvede se novi raspon ili stopa), rebalansiranjem odnosa hedžinga da bi se uzeo u obzir novi kurs i obezbedilo bi se da odnos hedžinga nastavi da ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga za koeficijent hedžinga u novim okolnostima. Nasuprot tome, ukoliko devizni derivat prestane da ispunjava svoje zahteve, promena koeficijenta hedžinga neće moći da obezbedi da odnos hedžinga nastavi da ispunjava zahteve u pogledu efektivnosti hedžinga. To znači da rebalansiranje ne obezbeđuje nastavak odnosa hedžinga u situacijama u kojima se odnos između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga menja na takav način da promena ne može da se kompenzuje prilagođavanjem koeficijenta hedžinga.

B6.5.11 Ne predstavlja svaka promena obima prebijanja između promena fer vrednosti instrumenta hedžinga i fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga, promenu odnosa između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga. Entitet analizira izvore neefektivnosti hedžinga za koje očekuje da utiču na odnos hedžinga tokom njegovog trajanja i procenjuje da li su promene u obimu prebijanja:

(a) fluktuacije oko koeficijenta hedžinga, koji ostaje validan (to jest, nastavlja da adekvatno odslikava odnos između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga); ili

(b) pokazatelj da koeficijent hedžinga više ne odražava adekvatno odnos između instrumenta hedžinga i stavke hedžinga.

Entitet izvodi ovu procenu primenjujući zahtev u pogledu efektivnosti hedžinga za koeficijent hedžinga, to jest, da bi se uverio da odnos hedžinga ne odražava neravnotežu između pondera stavke hedžinga i instrumenta hedžinga koja bi dovela do neefektivnosti hedžinga (bez obzira na to da li je priznata ili nije) koja bi mogla za rezultat da ima računovodstveni ishod koji ne bi bio dosledan cilju računovodstva hedžinga. Stoga, ova procena zahteva prosuđivanje.

B6.5.12 Fluktuacije oko stalnog koeficijenta hedžinga (pa, prema tome, i povezana neefektivnost hedžinga) ne mogu da se smanje prilagođavanjima koeficijenta hedžinga kao odgovor na svaki konkretan ishod. Zbog toga, u takvim okolnostima, promena u obimu prebijanja predstavlja pitanje odmeravanja i priznavanja neefektivnosti hedžinga, ali ne zahteva rebalansiranje.

B6.5.13 Nasuprot tome, ako promene u obimu prebijanja ukazuju na to da je fluktuacija oko koeficijenta hedžinga koji se razlikuje od koeficijenta hedžinga koji se trenutno koristi za taj odnos hedžinga, ili da postoji trend koji vodi od tog koeficijenta hedžinga, neefektivnost hedžinga može da se smanji prilagođavanjem koeficijenta hedžinga, dok bi zadržavanje koeficijenta hedžinga povećalo neefektivnost hedžinga. Stoga, u takvim okolnostima, entitet mora da proceni da li odnos hedžinga odražava neravnotežu između pondera stavke hedžinga i instrumenta hedžinga koja bi dovela do neefektivnosti hedžinga (bez obzira na to da li je priznata ili nije) koja bi mogla za rezultat da ima računovodstveni ishod koji ne bi bio dosledan cilju računovodstva hedžinga. Ako je koeficijent hedžinga korigovan, to takođe utiče na odmeravanje i priznavanje neefektivnosti zato što, prilikom rebalansiranja, mora da se vrši određivanje i priznavanje neefektivnosti hedžinga u odnosu hedžinga neposredno pre korigovanja odnosa hedžinga u skladu sa paragrafom B6.5.8.

B6.5.14 Rebalansiranje znači da, za svrhe računovodstva hedžinga, po nastanku odnosa hedžinga, entitet koriguje količine instrumenta hedžinga ili stavke hedžinga kao odgovor na promene okolnosti koje utiču na koeficijent hedžinga tog odnosa hedžinga. U tipičnom slučaju, to korigovanje treba da odražava prilagođavanja količina instrumenta hedžinga i stavke hedžinga koje zapravo koristi. Međutim, entitet mora da koriguje koeficijent hedžinga koji nastaje od količina instrumenta hedžinga i stavke hedžinga koje zapravo koristi ako:

(a) koeficijent hedžinga koji nastaje kao posledica promena količina instrumenta hedžinga ili stavke hedžinga koje zapravo koristi, odražava neravnotežu koja će uzrokovati neefektivnost hedžinga koja bi mogla da za rezultat ima računovodstveni ishod koji ne bi bio dosledan cilju računovodstva hedžinga; ili

(b) entitet zadržava količine instrumenta hedžinga i stavke hedžinga koje zapravo koristi, što za rezultat daje koeficijent hedžinga koji će, u novim okolnostima odražavati neravnotežu koja će uzrokovati neefektivnost hedžinga koja bi mogla da za rezultat ima računovodstveni ishod koji ne bi bio dosledan cilju računovodstva hedžinga (to jest, entitet ne sme da stvori neravnotežu time što neće korigovati koeficijent hedžinga).

B6.5.15 Rebalansiranje se ne primenjuje ako se promenio cilj upravljanja rizikom za odnos hedžinga. Umesto toga, računovodstvo hedžinga za taj odnos hedžinga treba da se prekine (uprkos tome što entitet može da označi novi odnos hedžinga koji obuhvata instrument hedžinga ili stavku hedžinga prethodnog odnosa hedžinga kao što je opisano u paragrafu B6.5.28).

B6.5.16 Ako je izvršeno rebalansiranje odnosa hedžinga, prilagođavanje koeficijenta hedžinga može da se izvede na različite načine:

(a) ponderisanje stavke hedžinga može da se poveća (čime se u isto vreme smanjuje ponderisanje instrumenta hedžinga) tako što se:

(i) poveća obim (količina) stavke hedžinga; ili

(ii) smanji obim (količina) instrumenta hedžinga;

(b) ponderisanje instrumenta hedžinga može da se poveća (čime se u isto vreme smanjuje ponderisanje stavke hedžinga) tako što se:

(i) poveća obim (količina) instrumenta hedžinga; ili

(ii) smanji obim (količina) stavke hedžinga.

Promene u obimu odnose se na količine koje su deo odnosa hedžinga. Prema tome, smanjenje obima ne znači nužno da stavke ili transakcije više ne postoje, ili se ne očekuje da će do njih ponovo doći, već da one nisu deo odnosa hedžinga. Na primer, smanjenje obima instrumenta hedžinga može da dovede do toga da entitet zadrži derivat, ali samo jedan njegov deo može da ostane instrument hedžinga datog odnosa hedžinga. To bi moglo da se desi ako rebalansiranje može da se izvede samo smanjenjem obima instrumenta hedžinga, ali ako entitet zadrži obim koji više nije potreban. U tom slučaju, deo derivata koji nije označen bi se računovodstveno obuhvatao po fer vrednosti kroz bilans uspeha (osim u slučaju da je označen kao instrument hedžinga u nekom drugom odnosu hedžinga).

B6.5.17 Prilagođavanje koeficijenta hedžinga povećanjem obima stavke hedžinga ne utiče na to kako se odmeravaju promene fer vrednosti instrumenta hedžinga. Uticaj takođe ne postoji ni na odmeravanje promena vrednosti stavke hedžinga u vezi sa prethodno označenim obimom (količinom). Međutim, od datuma rebalansiranja, promene vrednosti stavke hedžinga takođe uključuju i promene vrednosti dodatnog obima (količine) stavke hedžinga. Ove promene se odmeravaju počinjući od datuma rebalansiranja i uz upućivanje na taj datum umesto na datum na koji je odnos hedžinga označen. Na primer, ako je entitet izvršio prvobitni hedžing količine od 100 tona robe po forvard ceni od n.j.80 (forvard cena u trenutku nastanka odnosa hedžinga) i dodao količinu od 10 tona prilikom rebalansiranja kada je forvard cena bila 90 n.j., stavka hedžinga nakon rebalansiranja sastojala bi se od dva sloja: 100 tona sa hedžingom na 80 n.j. i 10 tona sa hedžingom na 90 n.j.

B6.5.18 Prilagođavanje koeficijenta hedžinga smanjenjem obima (količine) instrumenta hedžinga ne utiče na to kako se odmeravaju promene vrednosti stavke hedžinga. Uticaj takođe ne postoji ni na odmeravanje promena fer vrednosti stavke hedžinga u vezi sa obimom (količinom) koji je i dalje označen. Međutim, od datuma rebalansiranja, obim za koji je instrument hedžinga umanjen više nije deo odnosa hedžinga. Na primer, ako je entitet izvršio prvobitni hedžing rizika cene robe primenom derivata količine od 100 tona kao instrument hedžinga i umanjio tu količinu za 10 tona rebalansiranjem, nominalni iznos od 90 tona količine instrumenta hedžinga bi ostao (videti paragraf B6.5.16 za posledice količine derivata (to jest 10 tona) koja više nije deo odnosa hedžinga).

B6.5.19 Prilagođavanje koeficijenta hedžinga povećavanjem obima instrumenta hedžinga ne utiče na to kako se odmeravaju promene vrednosti stavke hedžinga. Uticaj takođe ne postoji ni na odmeravanje promena fer vrednosti stavke hedžinga u vezi sa prethodno označenim obimom (količinom). Međutim, od datuma rebalansiranja, promene vrednosti stavke hedžinga takođe uključuju i promene vrednosti dodatnog obima (količine) stavke hedžinga. Ove promene se odmeravaju počinjući od datuma rebalansiranja i uz upućivanje na taj datum umesto na datum na koji je odnos hedžinga označen. Na primer, ako je entitet izvršio prvobitni hedžing rizika cene robe primenom derivata količine od 100 tona kao instrumenta hedžinga i dodao na tu količinu od 10 tona rebalansiranjem, instrument hedžinga bi nakon rebalansiranja sadržao ukupnu količinu derivata od 110 tona. Promena u fer vrednosti instrumenta hedžinga je ukupna promena fer vrednosti derivata koji čini ukupnu količinu od 110 tona. Ovi derivati mogu (i verovatno će) imati različite presudne uslove, kao što su njihove stope forvarda, zato što su zaključene u različitim trenucima u vremenu (uključujući mogućnost označavanja derivata u odnos hedžinga nakon njihovog početnog priznavanja).

B6.5.20 Prilagođavanje koeficijenta hedžinga smanjenjem obima (količine) stavke hedžinga ne utiče na to kako se odmeravaju promene fer vrednosti instrumenta hedžinga. Uticaj takođe ne postoji ni na odmeravanje promena vrednosti stavke hedžinga u vezi sa obimom (količinom) koji nastavlja da bude označen. Međutim, od datuma rebalansiranja, obim (količina) za koji je stavka hedžinga umanjena više nije deo odnosa hedžinga. Na primer, ako je entitet izvršio prvobitni hedžing količine od 100 tona robe po forvard ceni od 80 n.j. i smanjio tu količinu za 10 tona prilikom rebalansiranja, stavka hedžinga nakon rebalansiranja imala bi 90 tona sa hedžingom na n.j. 10 tona stavke hedžinga koje više nisu deo odnosa hedžinga bi se računovodstveno obuhvatile u skladu sa zahtevima u pogledu prestanka računovodstva hedžinga (videti paragrafe 6.5.6-6.5.7 i B6.5.22-B6.5.28).

B6.5.21 Prilikom rebalansiranja odnosa hedžinga, entitet treba da ažurira svoju analizu izvora neefektivnosti hedžinga za koje se očekuje da utiču na odnos hedžinga tokom njegovog (preostalog) trajanja (videti paragraf B6.4.2). Dokumentacija o odnosu hedžinga se ažurira po potrebi.

Prekid računovodstva hedžinga

B6.5.22 Prekid računovodstva hedžinga primenjuje se prospektivno od datuma kada više nisu ispunjeni kriterijumi za kvalifikaciju.

B6.5.23 Entitet ne treba da prestane sa označavanjem i samim tim prekine odnos hedžinga koji:

(a) i dalje ispunjava cilj upravljanja rizikom na bazi kojeg je kvalifikovan za računovodstvo hedžinga (to jest, entitet se i dalje trudi da ostvari taj cilj upravljanja rizikom); i

(b) nastavlja da ispunjava sve ostale kriterijume za kvalifikaciju (nakon uzimanja u obzir sva rebalansiranja odnosa hedžinga, po potrebi).

B6.5.24 Za svrhe ovog standarda, strategija upravljanja rizikom entiteta razlikuje se od njegovih ciljeva upravljanja rizikom. Strategija upravljanja rizikom se ustanovljava na najvišem nivou na kom entitet određuje kako upravlja svojim rizikom. Strategija upravljanja rizikom obično identifikuje rizike kojima je entitet izložen i određuje kako odgovara na njih. Strategija upravljanja rizikom obično se uspostavlja na neko duže vreme i može da uključuje određenu fleksibilnost kako bi moglo da se reaguje na promene u okolnostima do kojih dolazi dok je ta strategija u primeni (na primer, različite kamatne stope ili nivoi cena robe koji za rezultat imaju različit obim hedžinga). To je obično navedeno u jednom opštem dokumentu koji se kaskadno prenosi na ostale delove entiteta kroz politike koje sadrže specifičnije smernice. Nasuprot tome, cilj upravljanja rizikom za odnos hedžinga primenjuje se na nivo određenog odnosa hedžinga. Odnosi se na to kako je određeni instrument hedžinga koji je označen, korišćen za hedžing određene izloženosti koja je označena kao stavka hedžinga. Stoga, strategija upravljanja rizikom može da obuhvati više različitih odnosa hedžinga čiji se ciljevi upravljanja rizikom odnose na upravljanje ukupnom strategijom upravljanja rizikom. Na primer:

(a) entitet ima strategiju upravljanja izloženošću riziku po osnovu kamatne stope na finansiranje dugovanja kojom se određuju opsezi za ceo entitet za mešavinu finansiranja sa varijabilnom stopom i fiksnom stopom. Strategija je da se održi između dvadeset i četrdeset procenata dugovanja po fiksnim stopama. Entitet odlučuje s vremena na vreme kako da sprovodi ovu strategiju (to jest, gde da se pozicionira u opsegu između dvadeset i četrdeset procenata za izloženost riziku po osnovu fiksne stope) u zavisnosti od nivoa kamatnih stopa. Ako su kamatne stope niske, entitet određuje kamatnu stopu za više dugovanja nego kada su kamatne stope visoke. Dugovanje entiteta je 100 n.j. koje predstavlja dugovanje sa varijabilnom kamatnom stopom za koje je 30 novčanih jedinica svopom pretvoreno u izloženost sa fiksnom kamatnom stopom. Entitet koristi niske kamatne stope da emituje dodatnih 50 n.j. dugovanja radi finansiranja ključne investicije, što entitet čini emitovanjem obveznice sa fiksnom kamatnom stopom. Imajući u vidu niske kamatne stope, entitet odlučuje da postavi izloženost riziku fiksne kamatne stope na 40 procenata ukupnog duga umanjujući za 20 n.j. iznos za koji je prethodno vršio hedžing izloženosti riziku varijabilne kamatne stope, dobijajući tako izloženost riziku fiksne kamatne stope u iznosu od 60 n.j. U ovoj situaciji sama strategija upravljanja rizikom ostaje nepromenjena. Međutim, nasuprot tome, sprovođenje strategije od strane entiteta se promenilo, a to znači da je za izloženost riziku varijabilne kamatne stope u iznosu od 20 n.j. koji je ranije zaštićen hedžingom, promenjen cilj upravljanja rizikom (to jest, na nivou odnosa hedžinga). Kao posledica toga, u ovoj situaciji, računovodstvo hedžinga mora da se prekine za izloženost riziku varijabilne kamatne stope u iznosu od 20 n.j. koji je ranije zaštićen hedžingom. To bi moglo da uključuje i umanjenje svop pozicije za nominalni iznos od 20 n.j., ali u zavisnosti od okolnosti, entitet može da zadrži taj obim svopa i da ga, na primer, upotrebi za hedžing druge izloženosti ili može da ga prenese u deo za trgovanje. Nasuprot tome, ako je entitet umesto toga deo novog duga sa fiksnom kamatnom stopom svopom preneo u izloženost riziku varijabilne kamatne stope, računovodstvo hedžinga će morati da se nastavi za izloženost riziku varijabilne kamatne stope koja je prethodno zaštićena hedžingom;

(b) neke izloženosti su posledica pozicija koje se često menjaju, na primer rizik kamatne stope ili otvoreni portfelj dužničkih instrumenata. Dodavanje novih dužničkih instrumenata i prestanak priznavanja dužničkih instrumenata kontinuirano menjaju tu izloženost (to jest, razlikuje se od običnog kopiranja dospele pozicije). Ovo je dinamički proces u kome ni izloženost niti instrumenti hedžinga koji se koriste za upravljanje izloženošću ne ostaju isti duže vremena. Kao posledica toga, entitet sa takvom izloženošću često prilagođava instrumente hedžinga koji se koriste za upravljanje rizikom kako se menja izloženost. Na primer, dužnički instrumenti sa preostalim rokom dospeća od 24 meseca označavaju se kao stavka hedžinga za rizik kamatne stope za 24 meseca. Isti postupak se primenjuje za druge vremenske periode ili rokove dospeća. Nakon kraćeg vremenskog perioda, entitet prestaje da priznaje sve, neke ili deo prethodno označenih odnosa hedžinga za rokove dospeća, i označava nove odnose hedžinga za rokove dospeća na osnovu njihove veličine i instrumenata hedžinga koji postoje u tom trenutku. Prekidanje računovodstva hedžinga u ovoj situaciji pokazuje da su ti odnosi hedžinga ustanovljeni na takav način da entitet posmatra novi instrument hedžinga i novu stavku hedžinga umesto instrumenta hedžinga i stavke hedžinga koji su označeni ranije. Strategija upravljanja rizikom ostaje ista, ali ne postoji cilj upravljanja rizikom koji se nastavlja za te ranije označene odnose hedžinga, koji kao takvi više ne postoje. U takvoj situaciji, prekidanje računovodstva hedžinga primenjuje se u meri i kojoj je promenjen cilj upravljanja rizikom. To zavisi od situacije u kojoj se nalazi entitet i može, na primer, da utiče na sve ili samo neke odnose hedžinga za neki rok dospeća, ili samo za deo odnosa hedžinga;

(c) Entitet ima strategiju upravljanja rizikom u kojoj upravlja deviznim rizikom za predviđene prodaje i nastala potraživanja. U okviru te strategije entitet upravlja deviznim rizikom kao određenim odnosom hedžinga do trenutka priznavanja potraživanja. Posle toga, entitet više ne upravlja deviznim rizikom na osnovu tog konkretnog odnosa hedžinga. Umesto toga, zajedno upravlja deviznim rizikom potraživanja, obaveza i derivata (koji se ne odnose na predviđene transakcije koje se očekuju) denominovane u istoj valuti. Za računovodstvene svrhe, to funkcioniše kao "prirodni" hedžing zato što se gubici ili dobici od deviznog rizika odmah priznaju u dobitku ili gubitku. Na osnovu toga, za računovodstvene svrhe, ako je odnos hedžinga označen za period do datuma plaćanja, mora da se prekine kada se prizna potraživanje zato što se više ne primenjuje cilj prvobitnog odnosa hedžinga. Deviznim rizikom se sada upravlja u okviru iste strategije ali na drugačijoj osnovi. Nasuprot tome, ukoliko je entitet imao drugačiji cilj upravljanja rizikom i upravljao je rizikom kao da je u pitanju jedan kontinuirani odnos hedžinga specifikovan za taj predviđeni iznos prodaje i rezultujuće potraživanje do datuma izmirenja, računovodstvo hedžinga bi se nastavilo do tog datuma.

B6.5.25 Prekid računovodstva hedžinga može da utiče na:

(a) odnos hedžinga u celini; ili

(b) deo odnosa hedžinga (što znači da se računovodstvo hedžinga nastavlja za preostali deo trajanja odnosa hedžinga).

B6.5.26 Odnos hedžinga u potpunosti prestaje da se priznaje kada, posmatran u celini, prestane da ispunjava kriterijume za kvalifikaciju. Na primer:

(a) odnos hedžinga više ne ispunjava cilj upravljanja rizikom na osnovu kog je kvalifikovan za računovodstvo hedžinga (to jest, entitet više ne teži da ispuni taj cilj upravljanja rizikom);

(b) instrument ili instrumenti hedžinga su prodati ili zaključeni (u odnosu na ceo obim (količinu) koji je bio deo odnosa hedžinga); ili

(c) ne postoji više ekonomski odnos između stavke hedžinga i instrumenta hedžinga ili efekat kreditnog rizika počinje da dominantno utiče na promene vrednosti koji su rezultat tog ekonomskog odnosa.

B6.5.27 Deo odnosa hedžinga prestaje da se priznaje (a računovodstvo hedžinga se nastavlja za preostali deo) kada samo jedan deo odnosa hedžinga prestane da ispunjava kriterijume za kvalifikaciju. Na primer:

(a) posle rebalansiranja odnosa hedžinga, koeficijent hedžinga može da se prilagodi na takav način da jedan deo obima (količine) stavke hedžinga više nije deo odnosa hedžinga (videti paragraf B6.5.20); stoga, računovodstvo hedžinga se prekida samo za onu količinu stavke hedžinga koja više nije deo odnosa hedžinga; ili

(b) kada više nije vrlo verovatna pojava jednog dela obima (količine) stavke hedžinga koji je predviđena transakcija (ili predstavlja njen deo), računovodstvo hedžinga se prekida samo za onaj deo stavke hedžinga čija pojava više nije vrlo verovatna. Međutim, ako je entitet u prošlosti vršio označavanja hedžinga predviđenih transakcija i naknadno odredio da se više ne očekuje pojava predviđenih transakcija, sposobnost entiteta da tačno predvidi predviđene transakcije se dovodi u pitanje prilikom predviđanja sličnih predviđenih transakcija. Ovo utiče na procenu da li su slične predviđene transakcije vrlo verovatne (videti paragraf 6.3.3) i na osnovu toga da li su prihvatljive kao stavke hedžinga.

B6.5.28 Entitet može da označi novi odnos hedžinga koji uključuje instrument hedžinga ili stavku hedžinga prethodnog odnosa hedžinga za koji je računovodstvo hedžinga (delom ili u potpunosti) prekinuto. Na primer:

(a) dolazi do tako značajnog kreditnog pogoršanja za instrument hedžinga da ga entitet menja novim instrumentom hedžinga. To znači da originalni odnos hedžinga nije uspeo da postigne cilj upravljanja rizikom i zato je prekinut u celini. Novi instrument hedžinga je označen kao hedžing za istu izloženost koja je prethodno zaštićena hedžingom i formira se novi odnos hedžinga. Iz tog razloga, promene fer vrednosti tokova gotovine stavke hedžinga se odmeravaju počinjući od datuma rebalansiranja i uz upućivanje na taj datum umesto na datum na koji je odnos hedžinga označen;

(b) odnos hedžinga se prekida pre isteka njegovog roka trajanja. Instrument hedžinga u tom odnosu hedžinga može da se označi kao instrument hedžinga u drugom odnosu hedžinga (na primer, kada se na osnovu rebalansiranja prilagođava koeficijent hedžinga tako što se povećava obim instrumenta hedžinga ili kada se označava potpuno novi odnos hedžinga).

Računovodstveno obuhvatanje vremenske vrednosti opcije

B6.5.29 Za opciju može da se smatra da je povezana sa vremenskim periodom zato što njena vremenska vrednost predstavlja trošak za pružanje zaštite imaocu opcije tokom nekog vremenskog perioda. Međutim, relevantan aspekt za svrhu procene da li su hedžing transakcije opcijom ili stavka hedžinga koja se odnosi na vremenski period karakteristike te stavke hedžinga, uključujući i to kako i kada ona utiče na bilans uspeha. Zbog toga, entitet treba da proceni vrstu stavke hedžinga (videti paragraf 6.5.15(a)) na osnovu prirode stavke hedžinga (bez obzira na to da li je odnos hedžinga zapravo hedžing tokova gotovine ili hedžing fer vrednosti):

(a) vremenska vrednost opcije odnosi se na stavku hedžinga koja se odnosi na transakciju ako je stavka hedžinga po svojoj prirodi transakcija za koju vremenska vrednost ima karakter troškova te transakcije. Primer za to je kada se vremenska vrednost opcije odnosi na stavku hedžinga koja za rezultat daje priznavanje stavke čije početno odmeravanje uključuje troškove transakcije (na primer, entitet vrši hedžing kupovine robe, bilo da je u pitanju predviđena transakcija ili utvrđena obaveza, naspram rizika cene robe, i uključuje troškove transakcije prilikom početnog odmeravanja zaliha). Kao posledica uključivanja vremenske vrednosti opcije u početnom odmeravanju određene stavke hedžinga, vremenska vrednost utiče na dobitak ili gubitak u isto vreme kada i ta stavka hedžinga. Slično tome, entitet koji hedžingom štiti prodaju robe, bilo da je u pitanju predviđena transakcija ili utvrđenoj obavezi, uključio bi i vremensku vrednost opcije kao deo troškova povezanih sa tom prodajom (otuda, vremenska vrednost bi bila priznata u bilansu uspeha za isti period kao u prihod od prodaje zaštićene hedžingom);

(b) vremenska vrednost opcije odnosi se na stavku hedžinga koja se odnosi na vremenski period ako je stavka hedžinga po svojoj prirodi takva da vremenska vrednost ima karakter troškova za obezbeđivanje zaštite od rizika tokom određenog vremenskog perioda (ali stavka hedžinga za rezultat ne daje transakciju koja obuhvata pojam troškova transakcije u skladu sa (a)). Na primer ako se vrši hedžing zaliha robe naspram smanjenja fer vrednosti tokom šest meseci primenom robne opcije koja ima odgovarajući životni vek, vremenska vrednost opcije bi se alocirala na dobitak ili gubitak (to jest, amortizovala na sistematičnoj i racionalnoj osnovi) tokom tog šestomesečnog perioda. Još jedan primer je hedžing neto investicije u inostrano poslovanje za koje se hedžing vrši za period od 18 meseci primenom devizne opcije, što bi za rezultat dalo vremensku vrednost opcije za taj period od 18 meseci.

B6.5.30 Karakteristike stavke hedžinga, uključujući i to kako i kada stavka hedžinga utiče na bilans uspeha, takođe utiču na period tokom kog se amortizuje vremenska vrednost opcije koja hedžingom štiti stavku hedžinga vezanu za vremenski period, koji je dosledan periodu tokom kog unutrašnja vrednost opcije može da utiče na dobitak ili gubitak u skladu sa računovodstvom hedžinga. Na primer, ako se koristi opcija kamatne stope (gornja granica) da bi se pružila zaštita protiv povećanja troškova po osnovu kamatne stope za obveznice sa fluktuirajućom kamatnom stopom, vremenska vrednost te gornje granice se amortizuje u bilansu uspeha tokom istog perioda tokom kog bi bilo koja unutrašnja vrednost gornje granice uticala na bilans uspeha:

(a) ako se gornja granica koristi za hedžing povećanja kamatne stope za prve tri godine od ukupnog života petogodišnje obveznice sa fluktuirajućom kamatnom stopom, vremenska vrednost te gornje granice se amortizuje tokom prve tri godine; ili

(b) ako je gornja granica polazna forvard opcija koja se koristi za hedžing povećanja kamatne stope za drugu i treću godinu od ukupnog života petogodišnje obveznice sa fluktuirajućom kamatnom stopom, vremenska vrednost te gornje granice se amortizuje tokom druge i treće godine.

B6.5.31 Računovodstveno obuhvatanje za vremensku vrednost opcije u skladu sa paragrafom 6.5.15 takođe se primenjuje na kombinaciju kupljene i prodate opcije (pri čemu je jedna prodajna, a druga kupovna opcija) koja na datum označavanja instrumenta hedžinga ima neto nultu vremensku vrednost (ili kamatni raspon sa vrednošću nula). U tom slučaju entitet treba da priznaje sve promene vremenske vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu, čak i u slučaju kada je kumulativna promena vremenske vrednosti tokom ukupnog perioda odnosa hedžinga nula. Stoga, ako se vremenska vrednost opcije odnosi na:

(a) stavku hedžinga koja se odnosi na transakciju, iznos vremenske vrednosti na kraju odnosa hedžinga koji koriguje stavku hedžinga ili koji se reklasifikuje u bilansu uspeha (videti paragraf 6.5.15(b)) će biti nula;

(b) stavku hedžinga koja se odnosi na vremenski period, trošak amortizacije koji se odnosi na vremensku vrednost će biti nula.

B6.5.32 Računovodstveno obuhvatanje vremenske vrednosti opcija u skladu sa paragrafom 6.5.15 primenjuje se samo do one mere do koje se vremenska vrednost odnosi na stavku hedžinga (usklađena vremenska vrednost). Vremenska vrednost opcije odnosi se na stavku hedžinga ako su presudni uslovi opcije (kao što su nominalni iznos, životni vek i osnove) usklađeni sa stavkom hedžinga. Stoga, ako presudni uslovi opcije nisu u potpunosti usklađeni sa stavkom hedžinga, entitet treba da odredi usklađenu vremensku vrednost, to jest, koliki deo vremenske vrednosti uključen u premiju (stvarna vremenska vrednost) se odnosi na stavku hedžinga (pa prema tome treba da se tretira u skladu sa paragrafom 6.5.15). Entitet određuje usklađenu vremensku vrednost primenjujući vrednovanje opcije koja bi imala presudne uslove koji se savršeno poklapaju sa stavkom hedžinga.

B6.5.33 Ako se stvarna vremenska vrednost i usklađena vremenska vrednost razlikuju, entitet treba da odredi iznos koji se akumulira u posebnoj komponenti kapitala u skladu sa paragrafom 6.5.15 kao što sledi:

(a) ako je, pri nastanku odnosa hedžinga, stvarna vremenska vrednost veća od usklađene vremenske vrednosti, entitet treba da:

(i) odredi iznos koji je akumuliran u posebnoj komponenti kapitala na osnovu usklađene vremenske vrednosti; i

(ii) računovodstveno obuhvati razlike u promenama fer vrednosti između dve vremenske vrednosti u bilansu uspeha;

(b) ako je, pri nastanku odnosa hedžinga, stvarna vremenska vrednost manja od usklađene vremenske vrednosti, entitet treba da odredi iznos koji se akumulira kao zasebna komponenta kapitala na osnovu niže kumulativne promene fer vrednosti između:

(i) stvarne vremenske vrednosti; i

(ii) usklađene vremenske vrednosti.

Svaka preostala promena fer vrednosti stvarne vremenske vrednosti treba da se prizna u bilansu uspeha.

Računovodstveno obuhvatanje elementa forvarda u forvard ugovorima i u rasponima finansijskih instrumenata sa deviznim osnovama

B6.5.34 Za forvard ugovor može da se smatra da je u vezi sa vremenskim periodom zato što njegov element forvarda predstavlja troškove za vremenski period (trajanje za koje se određuje). Međutim, relevantan aspekt za svrhu procene da li instrument hedžinga štiti stavku hedžinga koja se odnosi na transakciju ili vremenski period su karakteristike te stavke hedžinga, uključujući i to kako i kada to utiče na bilans uspeha. Stoga, entitet treba da proceni vrstu stavke hedžinga (videti paragrafe 6.5.16 i 6.5.15 (a),) na osnovu prirode stavke hedžinga (bez obzira na to da li je odnos hedžinga hedžing tokova gotovine ili hedžing fer vrednosti):

(a) element forvarda u forvard ugovoru odnosi se na stavku hedžinga koja se odnosi na transakciju ako je stavka hedžinga po prirodi transakcija za koju element forvarda ima karakter troškova te transakcije. Primer za to je kada se element forvarda odnosi na stavku hedžinga koja za rezultat ima priznavanje stavke čije početno odmeravanje uključuje troškove transakcije (na primer, entitet vrši hedžing nabavke zaliha denominovanih u stranoj valuti, bilo da se radi o predviđenoj transakciji ili utvrđenoj obavezi, za devizni rizik i uključuje troškove transakcije u početno odmeravanje zaliha). Kao posledica uključivanja elementa forvarda u početno odmeravanje konkretne stavke hedžinga, element forvarda utiče na bilans uspeha u istom trenutku kao i stavka hedžinga. Slično tome, entitet koji vrši hedžing prodaje robu denominovanu u stranoj valuti za devizni rizik, bilo da se radi o predviđenoj transakciji ili utvrđenoj obavezi, uključuje element forvarda kao deo troškova koji su povezani sa tom prodajom (stoga, element forvarda se priznaje u bilansu uspeha u istom periodu kao i prihod od prodaje zaštićene hedžingom);

(b) element forvarda u forvard ugovoru odnosi se na stavku hedžinga koja se odnosi na vremenski period ako je stavka hedžinga po prirodi takva da element forvarda ima karakter troškova obezbeđivanja zaštite od rizika tokom određenog vremenskog perioda (ali stavka hedžinga za rezultat nema transakciju koja obuhvata pojam troška transakcije u skladu sa (a)). Na primer ako se vrši hedžing robnih zaliha za promene u fer vrednosti na period od 6 meseci korišćenjem robnog forvard ugovora koji ima odgovarajući životni vek, element forvarda u forvard ugovoru se alocira na dobitak ili gubitak (to jest, amortizuje se na sistematičnoj i racionalnoj osnovi) za taj šestomesečni period. Još jedan primer je hedžing neto investicije u inostrano poslovanje za koje se hedžing vrši za period od 18 meseci primenom deviznog forvard ugovora, što bi za rezultat dalo alociranje elementa forvarda za taj forvard ugovor tokom datog perioda od 18 meseci.

B6.5.35 Karakteristike stavke hedžinga, uključujući i to kako i kada stavka hedžinga utiče na bilans uspeha, takođe utiču na period tokom kog se amortizuje element forvarda iz forvard ugovora koji hedžingom štiti stavku hedžinga vezanu za vremenski period, što se vrši tokom perioda na koji se odnosi element forvarda. Na primer, ako forvard ugovor hedžingom štiti izloženost varijabilnosti tromesečnih kamatnih stopa za tromesečni period koji počinje za šest meseci, element forvarda se amortizuje tokom perioda koji obuhvata mesece od sedmog zaključno sa devetim.

B6.5.36 Računovodstveno obuhvatanje elementa forvarda u forvard ugovoru u skladu sa paragrafom 6.5.16 takođe se primenjuje ako, na datum na koji se forvard ugovor označava kao instrument hedžinga, element forvarda je nula. U tom slučaju, entitet treba da priznaje sve promene fer vrednosti koje mogu da se pripišu elementu forvarda u ostalom ukupnom rezultatu, čak i ako je kumulativna promena fer vrednosti koja se pripisuje elementu forvarda tokom ukupnog perioda trajanja odnosa hedžinga jednaka nuli. Prema tome, ako se element forvarda iz forvard ugovora odnosi na:

(a) stavku hedžinga koja se odnosi na transakciju, iznos u vezi sa elementom fer vrednosti na kraju perioda trajanja odnosa hedžinga kojim se koriguje stavka hedžinga ili koja se reklasifikuje u bilansu uspeha (videti paragrafe 6.5.15(b) i 6.5.16) biće jednaka nuli;

(b) stavku hedžinga koja se odnosi na vremenski period, iznos amortizacije koji se odnosi na element forvarda biće jednak nuli.

B6.5.37 Računovodstveno obuhvatanje elementa forvarda u forvard ugovoru u skladu sa paragrafom 6.5.16 primenjuje se samo do one mere do koje se element forvarda odnosi na stavku hedžinga (usklađeni element forvarda). Element forvarda u forvard ugovoru odnosi se na stavku hedžinga ako su presudni elementi forvard ugovora (kao što je nominalni iznos, životni vek i osnove) usklađeni sa stavkom hedžinga. Iz toga sledi da ako presudni elementi forvard ugovora nisu potpuno usklađeni sa stavkom hedžinga, entitet treba da odredi usklađeni element forvarda, to jest koliki se deo elementa forvarda uključenog u forvard ugovor (stvarni element forvarda) odnosi na stavku hedžinga (i stoga treba da se tretira u skladu sa paragrafom 6.5.16). Entitet određuje usklađeni element forvarda primenjujući vrednovanje opcije koja bi imala presudne uslove koji se savršeno poklapaju sa stavkom hedžinga.

B6.5.38 Ako se stvarni element forvarda i usklađeni element forvarda razlikuju, entitet treba da odredi iznos koji je akumuliran u zasebnoj komponenti kapitala u skladu sa paragrafom 6.5.16, na sledeći način:

(a) ako je, prilikom nastanka odnosa hedžinga, apsolutni iznos stvarnog elementa forvarda veći od usklađenog elementa forvarda, entitet treba da:

(i) odredi iznos koji je akumuliran u zasebnoj komponenti kapitala na osnovu usklađenog elementa forvarda; i

(ii) računovodstveno obuhvati sve razlike u promenama fer vrednosti između dva elementa forvarda u bilansu uspeha.

(b) ako je, prilikom nastanka odnosa hedžinga, apsolutni iznos stvarnog elementa forvarda manji od usklađenog elementa forvarda, entitet treba da odredi iznos koji se akumulira kao zasebna komponenta kapitala na osnovu niže kumulativne promene fer vrednosti između:

(i) apsolutnog iznosa stvarnog elementa forvarda; i

(ii) apsolutnog iznosa usklađenog elementa forvarda.

Svaka preostala promena fer vrednosti stvarnog elementa forvarda treba da se prizna u bilansu uspeha.

B6.5.39 Kada entitet odvaja raspon devizne osnove od finansijskog instrumenta i isključi ga iz označavanja tog finansijskog instrumenta kao instrumenta hedžinga (videti paragraf 6.2.4(b)), uputstvo za primenu u paragrafima B6.5.34-B6.5.38 se primenjuje na raspon devizne osnove na isti način kao što se primenjuje na element forvarda u forvard ugovoru.

Hedžing grupe stavki (odeljak 6.6)

Hedžing neto pozicije

Prihvatljivost za računovodstvo hedžinga i označavanje neto pozicije

B6.6.1 Neto pozicija je prihvatljiva za računovodstvo hedžinga samo ako entitet vrši hedžing na neto osnovi za svrhe upravljanja rizikom. Da li će entitet vršiti hedžing na ovaj način pitanje je činjenica (ne samo pitanje tvrdnji ili dokumentacije). Stoga, entitet ne može da primenjuje računovodstvo hedžinga na neto osnovi samo da bi postigao određeni računovodstveni ishod ako se time ne bi odražavao njegov pristup upravljanju rizikom. Hedžing neto pozicije mora da bude deo ustanovljene strategije upravljanja rizikom. Ovo se obično odobrava od strane ključnog rukovodstva kao što je definisano u standardu IAS 24.

B6.6.2 Na primer, entitet A, čija je funkcionalna valuta lokalna valuta, ima utvrđenu obavezu da plati FC 150.000 za troškove oglašavanja za devet meseci i utvrđenu obavezu da proda gotove proizvode za FC 150.000 za 15 meseci. Entitet A zaključuje devizni derivat sa dospećem za devet meseci u okviru kog prima FC100 i plaća n.j.70. Entitet A nema druge izloženosti za FC. Entitet A ne upravlja deviznim rizikom na neto osnovi. Stoga, entitet A ne može da primeni računovodstvo hedžinga za odnos hedžinga između deviznog derivata i neto pozicije od FC100 (koja se sastoji od FC150.000 po osnovu utvrđene obaveze kupovine - to jest usluge oglašavanja - i FC149.900 (od FC150.000) po osnovu utvrđene obaveze prodaje) za period od devet meseci.

B6.6.3 Ako bi entitet A upravljao deviznim rizikom na neto osnovi i ne bi sklopio devizni derivatni ugovor(zato što to povećava izloženost deviznom riziku umesto da ga umanji), entitet bi se našao u prirodnoj poziciji hedžinga u periodu od devet meseci. Ova pozicija hedžinga se obično ne bi odražavala u finansijskim izveštajima zato što se transakcije priznaju u različitim izveštajnim periodima u budućnosti. Nulta neto pozicije bi bila prihvatljiva za računovodstvo hedžinga samo ukoliko su ispunjeni uslovi u paragrafu 6.6.6.

B6.6.4 Kada je grupa stavki koje čine neto poziciju označena kao stavka hedžinga, entitet treba da označi ukupnu grupu stavki koja obuhvata stavke koje sačinjavaju neto poziciju. Entitetu nije dozvoljeno da označi nespecifikovan apstraktan iznos neto pozicije. Na primer, entitet ima grupu utvrđenih obaveza po osnovu prodaje za devet meseci za FC100 i grupu utvrđenih obaveza po osnovu kupovine za 18 meseci za FC120. Entitet ne može da označi nespecifikovan apstraktan iznos neto pozicije do FC20. Umesto toga, mora da označi bruto iznos za nabavke i bruto iznos za prodaje koji zajedno predstavljaju neto poziciju zaštićenu hedžingom. Entitet treba da označi bruto pozicije koje dovode do neto pozicije tako da je entitet u stanju da postigne usklađenost sa zahtevima koji se odnose na računovodstveno obuhvatanje kvalifikujućih odnosa hedžinga.

Primena zahteva u pogledu efektivnosti hedžinga na hedžing neto pozicije

B6.6.5 Kada entitet odredi da li su zahtevi u pogledu efektivnosti hedžinga iz paragrafa 6.4.1(c) ispunjeni kada se vrši hedžing neto pozicije, entitet treba da razmatra promene vrednosti stavki neto pozicije koje imaju sličan efekat kao instrument hedžinga u sadejstvu sa promenama fer vrednosti instrumenta hedžinga. Na primer, entitet ima grupu utvrđenih obaveza po osnovu prodaje za devet meseci sa iznosom FC100 i grupu utvrđenih obaveza po osnovu kupovine za 18 meseci sa iznosom FC120. Entitet vrši hedžing deviznog rizika neto pozicije od FC20 primenjujući forvard devizni ugovor za FC20. Prilikom određivanja da li su zadovoljni zahtevi u pogledu efektivnosti hedžinga iz paragrafa 6.4.1(c), entitet treba da razmatra odnos između:

(a) promene fer vrednosti deviznog forvard ugovora zajedno sa promenama vrednosti utvrđenih obaveza prodaje, koje se odnose na devizni rizik; i

(b) promene vrednosti utvrđenih obaveza kupovine, koje se odnose na devizni rizik.

B6.6.6 Slično tome, ako u primeru navedenom u paragrafu B6.6.5 entitet ima nultu neto poziciju, entitet razmatra odnos između promena vrednosti utvrđenih obaveza po osnovu prodaje, koje se odnose na devizni rizik i promena vrednosti utvrđenih obaveza po osnovu kupovine, koje se odnose na devizni rizik, kada određuje da li su ispunjeni zahtevi u pogledu efektivnosti hedžinga iz paragrafa 6.4.1(c).

Hedžing tokova gotovine koji čini neto poziciju

B6.6.7 Kada entitet vrši hedžing grupe stavki sa pozicijama rizika koje se prebijaju (to jest, neto pozicija), prihvatljivost za računovodstvo hedžinga zavisi od vrste hedžinga. Ako je u pitanju hedžing fer vrednosti, onda neto pozicija može da bude prihvatljiva kao stavka hedžinga. Ako se, međutim, radi o hedžingu tokova gotovine, onda neto pozicija može da bude prihvatljiva kao stavka hedžinga samo ako je u pitanju hedžing deviznog rizika i ako se u označavanju te neto pozicije specifikuje izveštajni period u kome se očekuje da predviđene transakcije utiču na bilans uspeha, i specifikuje njihova priroda i obim.

B6.6.8 Na primer, entitet ima neto poziciju koja se sastoji od donjeg sloja prodaje od FC100 i donjeg sloja nabavke od FC150. Prodaja i nabavka su denominovane u istoj stranoj valuti. Da bi se na zadovoljavajući način specifikovalo označavanje neto pozicije hedžinga, entitet u originalnoj dokumentaciji za odnos hedžinga specifikuje da prodaja može da bude prodaja Proizvoda A ili Proizvoda B, a da nabavka može da bude nabavka Mašina tipa A, Mašina tipa B ili Sirovina A. Entitet takođe specifikuje obim transakcija po prirodi svake od njih. Entitet dokumentuje da je donji sloj prodaje (FC100) sačinjen od obima predviđene prodaje za prvih FC70 Proizvoda A i prvih FC30 Proizvoda B. Ako se očekuje da će ovaj obim prodaje uticati na bilans uspeha u različitim izveštajnim periodima, entitet to uključuje u dokumentaciju, na primer, očekuje se da će prvih FC70 od prodaje Proizvoda A uticati na bilans uspeha u prvom izveštajnom periodu, a prvih FC30 od prodaje Proizvoda B uticati na bilans uspeha u drugom izveštajnom periodu. Entitet takođe dokumentuje da je donji sloj nabavke (FC150) sačinjen od prvih FC60 za nabavku Mašina tipa A, prvih FC60 za nabavku Mašina tipa B, i prvih FC50 za nabavku Sirovina A. Ako se očekuje da ovi obimi nabavke utiču na bilans uspeha u različitim izveštajnim periodima, entitet treba da u dokumentaciju uključi raščlanjivanje obima nabavke po izveštajnim periodima za koje se očekuje da će uticati na bilans uspeha (slično načinu na koji je dokumentovao obime prodaje). Na primer, predviđena transakcija bi bila specifikovana na sledeći način:

(a) prvih FC60 za nabavku Mašina tipa A, za koje se očekuje da će uticati na bilans uspeha od trećeg izveštajnog perioda i tokom narednih deset izveštajnih perioda;

(b) prvih FC40 za nabavku Mašina tipa B, za koje se očekuje da će uticati na bilans uspeha od četvrtog izveštajnog perioda i tokom narednih dvadeset izveštajnih perioda; i

(c) prvih FC50 nabavku Sirovina tipa B, za koje se očekuje da će biti primljene u trećem izveštajnom periodu i prodate, to jest, da će uticati na bilans uspeha u tom i sledećem izveštajnom periodu.

Specifikovanje prirode obima predviđenih transakcija uključuje aspekte kao što su obrazac amortizacije za stavke nekretnina, postrojenja i oprema iste vrste, ako je priroda tih stavki takva da obrazac amortizacije može da varira u zavisnosti od toga kako entitet koristi te stavke. Na primer, ako entitet koristi stavke Mašine tipa A u dva različita proizvodna procesa što rezultira pravolinijskom amortizacijom tokom deset izveštajnih perioda odnosno amortizacijom funkcionalnim metodom, entitet u dokumentaciji obima predviđene kupovine za Mašine tipa A raščlanjuje taj obim po tome koji od obrazaca amortizacije će se primenjivati.

B6.6.9 Za hedžing tokova gotovine za neto poziciju, iznosi određeni u skladu sa paragrafom 6.5.11 treba da uključe promene vrednosti stavki na neto pozicije koje imaju sličan efekat kao instrument hedžinga u sprezi sa promenom fer vrednosti instrumenta hedžinga. Međutim, promene vrednosti stavki na neto poziciji koje imaju sličan efekat kao instrument hedžinga, priznaju se samo kada se priznaju transakcije na koje se one odnose, kao kada se predviđena prodaja priznaje kao prihod. Na primer, entitet ima grupu vrlo verovatnih predviđenih prodaja za devet meseci za FC100 i grupu vrlo verovatnih predviđenih prodaja za 18 meseci za FC120. Entitet vrši hedžing deviznog rizika neto pozicije od FC20 primenjujući devizni forvard ugovor za FC20. Prilikom određivanja iznosa koji se priznaju u rezerve za hedžing tokova gotovine u skladu sa paragrafom 6.5.11(a)-6.5.11(b), entitet upoređuje:

(a) promenu fer vrednosti deviznog forvard ugovora zajedno sa promenama vrednosti utvrđenih obaveza prodaje, koje se odnose na devizni rizik; i

(b) promene vrednosti utvrđenih obaveza kupovine, koje se odnose na devizni rizik.

Međutim, entitet priznaje samo iznose koji se odnose na devizni forvard ugovor dok se transakcije za vrlo verovatne predviđene prodaje ne priznaju u finansijskim izveštajima, kada se priznaju dobici ili gubici po osnovu ovih predviđenih transakcija (to jest, promena vrednosti koja se pripisuje promeni deviznog kursa između označavanja odnosa hedžinga i priznavanja prihoda).

B6.6.10 Slično tome, kada bi u primeru entitet imao nultu neto poziciju, poredio bi promene vrednosti vrlo verovatnih utvrđenih obaveza prodaje, koje se odnose na devizni rizik sa promenama vrednosti vrelo verovatnih utvrđenih obaveza kupovine, koje se odnose na devizni rizik. Međutim, ovi iznosi se priznaju samo kada se povezane predviđene transakcije priznaju u finansijskim izveštajima.

Slojevi grupa stavki označenih kao stavke hedžinga

B6.6.11 Iz istog razloga koji je naveden u paragrafu B6.3.19, označavanje slojnih komponenti grupa postojećih stavki zahteva specifičnu identifikaciju nominalnog odnosa grupe stavki na osnovu kojih je slojna komponenta stavke hedžinga definisana.

B6.6.12 Odnos hedžinga može da uključuje slojeve iz nekoliko različitih grupa stavki. Na primer, u hedžingu neto pozicije grupe stavki imovine i grupe stavki obaveza, odnos hedžinga može da obuhvati, u kombinaciji, slojne komponente grupe stavki imovine i slojne komponente grupe stavki obaveza.

Prezentacija dobitaka ili gubitaka po osnovu instrumenata hedžinga

B6.6.13 Ako se vrši hedžing više stavki kao grupe primenom hedžinga tokova gotovine, te stavke mogu da utiču na različite bilansne pozicije u bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu. Prezentacija dobitaka ili gubitaka po osnovu hedžinga zavisi od grupe stavki.

B6.6.14 Ako grupa stavki nema pozicije rizika koje se prebijaju (na primer, grupa deviznih troškova koji utiču na različite bilansne pozicije u bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu koje se štite hedžingom za devizni rizik), onda reklasifikovani dobici ili gubici po osnovu hedžinga treba da se podele na bilansne pozicije na koje utiču stavke hedžinga. Ova podela treba da se izvrši na sistematičnoj i racionalnoj osnovi i ne treba da rezultira uvećanjem neto dobitaka ili gubitaka koji nastaju od jednog instrumenta hedžinga.

B6.6.15 Ako grupa stavki ima pozicije rizika koje se prebijaju (na primer, grupa stavki prihoda od prodaje i troškova denominovanih u stranoj valuti zajedno zaštićenih hedžingom od deviznog rizika) entitet onda treba da prezentuje dobitke ili gubitke po osnovu hedžinga na posebnoj poziciji u bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu. Razmotrimo na primer, hedžing deviznog rizika neto pozicije prodaje za devizni iznos od FC100, i deviznog troška u iznosu od FC80, primenom deviznog forvard ugovora za iznos od FC20. Dobitak ili gubitak po osnovu deviznog forvard ugovora koji se reklasifikuje iz rezerve za hedžing tokova gotovine u bilans uspeha (kada neto pozicija utiče na bilans uspeha) treba da se prezentuje u posebnoj bilansnoj poziciji koja je odvojena od stavke hedžinga koja se odnosi na prihod od prodaje ili na troškove. Dalje, ako do prodaje dođe u ranijem periodu u odnosu na troškove, prihod od prodaje se i dalje odmerava po zaključnom kursu u skladu sa standardom IAS 21. Povezani gubitak ili dobitak po osnovu hedžinga prezentuje se u okviru posebne bilansne pozicije, tako da bilans uspeha odražava efekte hedžinga neto pozicije, uz odgovarajuće korekcije rezerve za hedžing tokova gotovine. Kada troškovi zaštićeni hedžingom utiču na bilans uspeha u kasnijem periodu, dobitak ili gubitak po osnovu hedžinga prethodno priznat u rezervi za hedžing tokova gotovine za prodaju, reklasifikuje se u bilansu uspeha i prezentuje u posebnoj bilansnoj poziciji koja je odvojena od stavke koja se odnosi na troškove zaštićene hedžingom, koji se odmeravaju po zaključnom kursu u skladu sa standardom IAS 21.

B6.6.16 Za neke vrste hedžinga fer vrednosti, cilj hedžinga nije primarno prebijanje promene fer vrednosti stavke hedžing već transformacija tokova gotovine stavke hedžinga. Na primer entitet vrši hedžing izloženosti riziku od kamatnih stopa fer vrednosti za dužnički instrument sa fiksnom kamatnom stopom primenjujući svop kamatne stope. Cilj hedžinga je transformacija tokova gotovine sa fiksnom kamatnom stopom u tokove gotovine sa fluktuirajućom kamatnom stopom. Ovaj cilj se odražava u računovodstvenom obuhvatanju odnosa hedžinga tako što se za obračun neto kamate povećava svop kamatne stope u bilansu uspeha. U slučaju hedžinga neto pozicije (na primer, neto pozicija imovine sa fiksnom stopom i obaveze za fiksnom stopom), ovaj obračun neto kamate mora da se prezentuje kao posebna bilansna pozicija u bilansu uspeha i ostalom ukupnom rezultatu. Cilj je da se izbegne uvećanje neto dobitaka ili gubitaka pojedinačnog instrumenta u ukupne iznose za prebijanje i njihovo priznavanje u različitim bilansnim pozicijama (na primer, na ovaj način se izbegava uvećanje neto priliva po osnovu kamate za pojedinačni svop kamatne stope na bruto prihod po osnovu kamate i bruto rashod po osnovu kamate).

Datum stupanja na snagu (Poglavlje 7)

Prelazni period (Odeljak 7.2)

Finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja

B 7.2.1 Na datum početne primene ovog standarda, entitet mora da utvrdi da li cilj modela poslovanja entiteta za upravljanje njegovim finansijskim sredstvima ispunjava uslov iz paragrafa 4.1.2(a) ili uslov iz paragrafa 4.1.2A(a) ili da li se finansijsko sredstvo kvalifikuje za odabir iz paragrafa 5.7.5 Za te svrhe, entitet treba da utvrdi da li finansijsko sredstvo zadovoljava definiciju držanja radi trgovanja ako je entitet kupio sredstva na datum početne primene.

Umanjenje vrednosti

B7.2.2 U prelaznom periodu, entitet treba da nastoji da utvrdi približni kreditni rizik prilikom početnog priznavanja razmatranjem svih razumnih i potkrepivih informacija koje su dostupne bez nepotrebnih troškova ili napora. Od entiteta se ne zahteva da preduzima iscrpnu istragu informacija prilikom utvrđivanja, na datum transakcije, prelaska na ovaj standard, u pogledu da li je došlo do značajnih povećanja kreditnog rizika nakon početnog priznavanja. Ako entitet ne može ovo da utvrdi bez nepotrebnih troškova ili napora, primenjuje se paragraf 7.2.20.

B7.2.3 U cilju utvrđivanja rezervisanja za gubitke za finansijske instrumente koji su početno priznati (ili obaveze po kreditu ili ugovore o finansijskoj garanciji koje je entitet zaključio) pre datuma početne primene, kako u prelaznom periodu, tako i do prestanka priznavanja tih stavki, entitet treba da razmotri informacije koje su relevantne za utvrđivanje ili približno utvrđivanje kreditnog rizika pri početnom priznavanju. U cilju utvrđivanja ili približnog utvrđivanja početnog kreditnog rizika, entitet može da razmotri interne i eksterne informacije, uključujući informacije o portfelju, u skladu sa paragrafima B5.5.1-B5.5.6.

B7.2.4 Entitet sa vrlo malo istorijskih informacija može da koristi informacije iz internih izveštaja i statističkih podataka (koje su mogle da budu generisane prilikom odlučivanja da li da se uvede novi proizvod), informacije o sličnim proizvodima ili iskustvo grupe sličnih entiteta za uporedive finansijske instrumente, ako je relevantno.

Definicije

(Prilog A)

Derivati

BA.1 Tipični primeri derivata su fjučers i forvard ugovori, svop ugovori i ugovori o opcijama. Derivat obično ima hipotetički iznos, koji je iznos valute, broj deonica, broj jedinica težine ili obima ili drugih jedinica određenih u ugovoru. Međutim, derivatni instrument ne zahteva od imaoca ili potpisnika da investira ili dobija hipotetički iznos na početku ugovora. Alternativno, derivat može da zahteva fiksnu isplatu ili isplatu iznosa koji se može menjati (ali ne proporcionalno sa promenom osnovnog instrumenta) kao rezultat nekog budućeg događaja koji nije u vezi sa hipotetičkim iznosom. Na primer, ugovor može zahtevati fiksnu isplatu od 1000 n.j. ako se šestomesečni LIBOR poveća za 100 osnovnih poena. Takav ugovor je derivat čak i ako nije određen hipotetički iznos.

BA.2 Definicija derivata u ovom standardu obuhvata ugovore koji se izmiruju bruto po isporuci osnovne stavke (na primer, forvard ugovor za kupovinu dužničkog instrumenta sa fiksnom stopom). Entitet može imati ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke koja se može izmiriti neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata (na primer, ugovor za kupovinu ili prodaju robe po fiksnoj ceni u budućnosti). Takav ugovor je pod delokrugom ovog standarda osim ako on nije zaključen i ako se ne drži u svrhu isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanom kupovinom, prodajom ili zahtevima za korišćenje tog entiteta. Međutim, ovaj standard se primenjuje na ovakve ugovore za očekivanu kupovinu, prodaju ili zahtevima za korišćenje entiteta ako entitet izvrši označavanje u skladu sa paragrafom 2.5 (videti paragrafe 2.4-2.7).

BA.3 Jedna od karakteristika koje definišu derivat je ta da on ima početnu neto investiciju koja je manja nego što bi to zahtevali drugi tipovi ugovora za koje bi se očekivalo da imaju sličan odgovor na promene faktora tržišta. Ugovor o opciji zadovoljava definiciju zato što je premija manja od investicije koja bi se zahtevala za nabavku osnovnog finansijskog instrumenta sa kojim bi se opcija povezala. Valutni svop koji zahteva početnu razmenu različitih valuta jednakih fer vrednosti zadovoljava definiciju zato što ima početnu neto investiciju nula.

BA.4 Redovan način kupovine ili prodaje uzrokuje da obaveza sa fiksnom cenom između datuma poslovanja i datuma izmirenja zadovoljava definiciju derivata. Međutim, zbog kratkog trajanja obaveze, ona se ne priznaje kao derivatni finansijski instrument. Umesto toga, ovaj standard obezbeđuje posebno računovodstveno obuhvatanje za takve ugovore koji se tiču redovnog načina ugovaranja (videti paragrafe 3.1.2 i B3.1.3-B3.1.6).

BA.5 Definicija derivata se odnosi na nefinansijske varijable koje nisu specifične za određenu ugovornu stranu. One obuhvataju indeks gubitaka od zemljotresa u određenoj regiji i indeks temperatura u određenom gradu. Nefinansijske varijable specifične za ugovornu stranu obuhvataju činjenicu da li se dogodio ili ne požar koji oštećuje ili uništava sredstvo te ugovorne strane. Promena fer vrednosti nefinansijskog sredstva je specifična za vlasnika ako fer vrednost odražava ne samo promene tržišnih cena za takva sredstva (finansijsku varijablu), već i uslov određenog nefinansijskog sredstva koje se drži (nefinansijska varijabla). Na primer, ako garancija rezidualne vrednosti određenog automobila izlaže garanta riziku od promena fizičkog stanja vozila, promena te rezidualne vrednosti je specifična za vlasnika automobila.

Finansijska sredstva i obaveze koji se drže radi trgovanja

BA.6 Trgovanje obično odražava aktivnu i čestu kupovinu i prodaju, i finansijski instrumenti koji se drže radi trgovanja se obično koriste u cilju ostvarivanja dobitaka od kratkoročnih fluktuacija cene dilerove marže.

BA.7 Finansijske obaveze koje se drže radi trgovanja obuhvataju:

(a) derivatne (izvedene) obaveze koje se računovodstveno ne obuhvataju kao instrumenti hedžinga;

(b) obaveze za isporuku finansijskih sredstava pozajmljenih od strane prodavca koji ih prodaje bez pokrića (to jest entiteta koji prodaje finansijska sredstva koja je pozajmio i još uvek ih ne poseduje);

(c) finansijske obaveze koje su nastale sa namerom da se ponovo kupe u bliskoj budućnosti (na primer, kotirani dužnički instrument koji emitent može ponovo kupiti u bliskoj budućnosti u zavisnosti od promena njegove fer vrednosti); i

(d) finansijske obaveze koje su deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajednički upravlja i za koje postoji dokaz nedavnog modela kratkoročnog ostvarenja profita.

BA.8 Činjenica da se obaveza koristi za finansiranje aktivnosti trgovanja ne čini sama po sebi da obaveza postane obaveza koja se drži radi trgovanja.