PRAVILNIKO ZAJEDNIČKOJ BEZBEDNOSNOJ METODI ZA PRAĆENJE EFIKASNOSTI UPRAVLJANJA BEZBEDNOŠĆU U TOKU EKSPLOATACIJE I ODRŽAVANJA ŽELEZNIČKOG SISTEMA("Sl. glasnik RS", br. 124/2020) |
Ovim pravilnikom propisuje se zajednička bezbednosna metoda za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) praćenje je skup mera koje preduzimaju železnički prevoznik, upravljač železničke infrastrukture i lice zaduženo za održavanje radi provere ispravne primene i efikasnosti njihovog sistema upravljanja;
2) sistem upravljanja je sistem upravljanja bezbednošću železničkog prevoznika i upravljača železničke infrastrukture ili sistem upravljanja održavanjem lica zaduženog za održavanje;
3) interfejs su sve tačke interakcije tokom životnog veka sistema ili podsistema, uključujući njegovu upotrebu i održavanje, pri čemu različiti učesnici u železničkom sektoru sarađuju radi upravljanja rizikom.
Zajedničku bezbednosnu metodu iz člana 1. ovog pravilnika primenjuju železnički prevoznik i upravljač železničke infrastrukture posle dobijanja sertifikata o bezbednosti za prevoz, odnosno sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, kao i lice zaduženo za održavanje.
Zajednička bezbednosna metoda iz člana 1. ovog pravilnika primenjuje se radi:
1) provere ispravne primene i efikasnosti svih procesa i postupaka predviđenih u sistemu upravljanja, uključujući tehničke, operativne i organizacione mere kontrole rizika. U slučaju železničkog prevoznika i upravljača železničke infrastrukture, provera obuhvata tehničke, operativne i organizacione elemente koji su potrebni za izdavanje sertifikata o bezbednosti za prevoz odnosno sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost železnice;
2) provere ispravne primene sistema upravljanja u celini i provere da li se sistemom upravljanja postižu očekivani rezultati;
3) identifikovanja i primene odgovarajućih preventivnih, korektivnih ili preventivnih i korektivnih mera ako se otkrije neusaglašenost sa tač. 1 i 2. ovog stava.
Železnički prevoznik, upravljač železničke infrastrukture i lice zaduženo za održavanje:
1) primenjuju proces praćenja čiji su elementi dati u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
2) prate mere za kontrolu rizika koje primenjuju njihovi izvođači radova ili zahtevaju od svojih izvođača radova, kroz ugovore koje imaju sa njima, da oni primenjuju proces praćenja.
Proces praćenja obuhvata sledeće aktivnosti:
1) definisanje strategije, prioriteta i plana(ova) praćenja;
2) prikupljanje i analizu informacija;
3) izradu akcionog plana za slučajeve neusaglašenosti sa zahtevima utvrđenim u sistemu upravljanja, koje su neprihvatljive sa aspekta bezbednosti;
4) sprovođenje akcionog plana, ako je takav plan izrađen;
5) procenu delotvornosti mera akcionog plana, ako je takav plan izrađen.
Proces praćenja se ponavlja, kao što je prikazano na dijagramu datom u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Železnički prevoznik, upravljač železničke infrastrukture i lice zaduženo za održavanje, uključujući i njihove izvođače radova, preko ugovornih aranžmana obezbeđuju uzajamnu razmenu svih relevantnih informacija iz oblasti bezbednosti koje proističu iz primene procesa praćenja datog u Prilogu 1 ovog pravilnika, kako bi omogućili drugoj strani da preduzme sve neophodne korektivne mere i na taj način obezbedi kontinuirano ostvarivanje bezbednosti železničkog sistema.
Ako kroz primenu procesa praćenja železnički prevoznik, upravljač železničke infrastrukture ili lice zaduženo za održavanje uoče rizike koji utiču na bezbednost u vezi sa nedostacima i konstrukcijskim neusaglašenostima ili kvarovima tehničke opreme, uključujući i strukturne podsisteme, oni o tim rizicima izveštavaju druge uključene strane (proizvođače, izvođače i podizvođače radova, održavaoce i dr.) kako bi im omogućili da preduzmu sve neophodne korektivne mere i na taj način obezbede kontinuirano ostvarivanje bezbednosti železničkog sistema.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o zajedničkoj bezbednosnoj metodi za praćenje efikasnosti upravljanja bezbednošću u toku eksploatacije i održavanja železničkog sistema ("Službeni glasnik RS", broj 80/15).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
ELEMENTI PROCESA PRAĆENJA
Ulazni podaci praćenja su svi procesi i postupci sadržani u sistemu upravljanja, uključujući tehničke, operativne i organizacione mere za kontrolu rizika.
2. Definisanje strategije, prioriteta i plana(ova) praćenja
2.1. Železnički prevoznik, upravljač železničke infrastrukture i lice zaduženo za održavanje, na osnovu svog sistema upravljanja, definišu svoju strategiju, prioritete i plan(ove) za praćenje.
2.2. Prilikom odlučivanja o određivanju prioriteta uzimaju se u obzir informacije iz oblasti u kojima se pojavljuje najviše rizika i koje, ako se ne prate delotvorno, mogu dovesti do štetnih posledica po bezbednost. Potrebno je uspostaviti redosled prioriteta za aktivnosti praćenja i naznačiti vreme, trud i potrebna sredstva. Određivanje prioriteta takođe uzima u obzir rezultate prethodnih primena procesa praćenja.
2.3. Proces praćenja identifikuje, što je pre moguće, slučajeve neusaglašenosti u primeni sistema upravljanja koji bi mogli da dovedu do nesreća, incidenata i drugih opasnih događaja. To treba da dovede do sprovođenja određenih mera kako bi se ispravili takvi slučajevi neusaglašenosti.
2.4. Strategija i plan(ovi) praćenja definišu kvantitativne i/ili kvalitativne pokazatelje koji mogu:
1) blagovremeno upozoriti na svako odstupanje od očekivanog rezultata ili ukazati na to da se očekivani rezultat postiže po planu;
2) pružiti informacije o neželjenim rezultatima;
3) podržati postupak odlučivanja.
3. Prikupljanje i analiza informacija
3.1. Prikupljanje i analiza informacija vrši se u skladu sa strategijom, prioritetima i planom(ovima) definisanim za praćenje.
3.2. Za svaki pokazatelj definisan u odeljku 2.4. ovog priloga obavljaju se sledeće radnje:
1) prikupljanje potrebnih informacija;
2) procena kako bi se utvrdilo da li se procesi, postupci, tehničke, operativne i organizacione mere kontrole rizika pravilno sprovode;
3) provera kako bi se utvrdilo da li su procesi, postupci, tehničke, operativne i organizacione mere kontrole rizika efektivne i da li se njima postižu očekivani rezultati;
4) procena kako bi se utvrdilo da li se sistem upravljanja u celini pravilno primenjuje i da li postiže očekivane rezultate;
5) analiza i procena otkrivenih slučajeva neusaglašenosti sa tač. 2 do 4. kao i identifikovanje njihovih uzroka.
4.1. Za otkrivene slučajeve neusaglašenosti koji se smatraju neprihvatljivim sa aspekta bezbednosti, izrađuje se akcioni plan kojim se:
1) dovodi do primene pravilno primenjenih procesa, postupaka, tehničkih, operativnih i organizacionih mera kontrole rizika;
2) poboljšavaju postojeći procesi, postupci, tehničke, operativne i organizacione mere kontrole rizika;
3) identifikuju i primenjuju dodatne mere kontrole rizika.
4.2. Akcioni plan sadrži naročito:
1) ciljeve i očekivane rezultate;
2) potrebne korektivne i/ili preventivne mere;
3) lice koje je odgovorno za sprovođenje aktivnosti;
4) datum do kog se moraju sprovesti aktivnosti;
5) lice koje je odgovorno za procenu delotvornosti mera akcionog plana;
6) pregled uticaja akcionog plana na strategiju, prioritete i plan(ove) praćenja.
4.3. U svrhu upravljanja bezbednošću na interfejsima, železnički prevoznik, upravljač železničke infrastrukture ili lice zaduženo za održavanje odlučuje, u dogovoru sa ostalim uključenim učesnicima, ko je nadležan za sprovođenje potrebnog akcionog plana ili njegovih delova.
Akcioni plan se sprovodi da bi se ispravili otkriveni slučajevi neusaglašenosti.
6. Procena delotvornosti mera akcionog plana
6.1. Pravilno sprovođenje, prikladnost i efektivnost mera identifikovanih u akcionom planu se proverava koristeći isti proces praćenja opisan u ovom prilogu.
6.2. Procena efektivnosti akcionog plana sadrži naročito:
1) proveru pravilnog sprovođenja akcionog plana i njegovog izvršenja u skladu sa planom;
2) proveru ostvarivanja očekivanih rezultata;
3) proveru da li su se u međuvremenu početni uslovi promenili i da li su mere kontrole rizika definisane u akcionom planu odgovarajuće u datim okolnostima;
4) proveru da li su potrebne druge mere kontrole rizika.
7. Dokumentovanje postupka praćenja
7.1. Postupak praćenja se dokumentuje kako bi se dokazalo da je pravilno primenjen. Dokumentacija se koristi prvenstveno za potrebe interne procene.
7.2. Na zahtev, železnički prevoznik, upravljač železničke infrastrukture i lice zaduženo za održavanje stavlja dokumentaciju na raspolaganje Direkciji za železnice. Ako se interfejsima upravlja putem ugovora, lice zaduženo za održavanje stavlja dokumentaciju na raspolaganje železničkom prevozniku i upravljaču železničke infrastrukture.
7.2. Dokumentacija o primeni postupka praćenja obuhvata naročito:
1) opis organizacije i osoblja određenog za sprovođenje procesa praćenja;
2) rezultate različitih aktivnosti procesa praćenja propisanih članom 3. stav 2. ovog pravilnika a naročito donete odluke;
3) kod otkrivenih slučajeva neusaglašenosti koji se smatraju neprihvatljivim, spisak svih potrebnih mera koje treba sprovesti da bi se postigli potrebni rezultati.
DIJAGRAM PROCESA PRAĆENJA