POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA JAGODINE ("Sl. glasnik grada Jagodine", br. 3/2019 i 20/2020) |
Poslovnikom Skupštine grada Jagodine (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Jagodine (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština je najviši organ koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom grada (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
2. Jezik, pismo i rodna neutralnost izraza
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.
Svi pojmovi u ovom Poslovniku, upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, prečnika 30 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini.
Tekst pečata na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, ispisan je u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
U prvom, spoljašnjem krugu, ispisan je naziv "Republika Srbija".
U sledećem, unutrašnjem krugu, ispisan je tekst: "Grad Jagodina - Skupština grada".
U dnu pečata ispisano je sedište -Jagodina.
1. Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine, posle sprovedenih izbora za odbornike Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana, od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, to može učiniti najstariji odbornik iz prethodnog saziva koji to prihvati, koji je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
2. Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvata te dužnosti (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i najmlađi kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti.
Pre početka sednice, sekretar Skupštine iz prethodnog saziva prozivkom utvrđuje ukupan broj prisutnih i obaveštava predsedavajućeg da li je prisutan potreban broj kandidata za odbornike za rad i odlučivanje.
Odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine, shodno se primenjuju i na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
3. Dnevni red konstitutivne sednice
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika i postavljenje sekretara Skupštine.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Konstitutivna sednica Skupštine ima sledeće tačke dnevnog reda:
- izveštaj Izborne komisije o sprovedenim izborima;
- imenovanje članova Verifikacionog odbora;
- razmatranje izveštaja Verifikacionog odbora;
- donošenje odluke o potvrđivanju mandata odbornika;
- polaganje zakletve izabranih odbornika;
- izbor predsednika Skupštine;
- postavljenje sekretara Skupštine;
- izbor zamenika predsednika Skupštine.
Osim obaveznih tačaka iz stava 3. ovog člana, konstitutivna sednica može imati sledeće tačke dnevnog reda
- izbor izvršnih organa grada - Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća,
- izbor članova Komisije za mandatno administrativna pitanja.
4. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike.
Potvrđivanjem mandata novoizabranih odbornika prestaju funkcije predsednika i zamenika predsednika Skupštine iz prethodnog saziva.
Na početku konstitutivne sednice, na predlog predsedavajućeg, Skupština većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike imenuje Verifikacioni odbor od 3 člana, koje predlažu izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuju svi članovi odbora i odlučuje većinom glasova članova odbora.
Kada Skupština potvrdi mandate odbornika, Verifikacioni odbor prestaje sa radom.
Po imenovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine najduže do 30 minuta, kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Verifikacioni odbor na osnovu izveštaja Izborne komisije i uverenja o izboru za svakog kandidata za odbornika utvrđuje da li su podaci iz uverenja istovetni sa podacima iz izveštaja Izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa, o čemu podnosi pisani izveštaj Skupštini.
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži predlog za potvrđivanje mandata odbornika ili suprotno predlog da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju smrti kandidata za odbornika ili nastupanja drugog razloga za nedodeljivanje mandata novom odborniku), kao i predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Izveštaj iz stava 2. ovog člana Verifikacioni odbor donosi većinom glasova.
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi Skupštini izveštaj o kome Skupština raspravlja i odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno pojedini kandidat za odbornika na samoj sednici predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, Skupština o tome posebno glasa.
6. Potvrđivanje mandata i zakletva
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika može se izjaviti žalba nadležnom Višem sudu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od 1/2 odbornika.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog kandidata za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od 8 dana.
Po izvršenoj proveri iz stava 2. ovog člana, kandidatu za odbornika kome je verifikacija mandata odložena, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa liste, u skladu sa zakonom.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika Skupštine iz prethodnog saziva.
Odbornici kojima je mandat potvrđen polažu zakletvu, potpisivanjem teksta zakletve koji glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Jagodine pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Jagodine i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana".
Nakon date zakletve, svi odbornici potpisuju svečanu izjavu.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici ili im je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, zakletvu daju pojedinačno na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora, posle konstituisanja, vrši Komisija za mandatno administrativna pitanja.
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
1. Izbor i razrešenje predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se na konstitutivnoj sednici iz reda odbornika, na predlog najmanje 1/3 odbornika, na mandatni period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, podatak o stranačkoj pripadnosti kandidata, kraću biografiju, obrazloženje, potpise predlagača, ime i prezime izvestioca u ime predlagača i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da u ime predlagača usmeno obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi u vidu kraćeg obraćanja Skupštini.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se rasprava na kojoj odbornici mogu izneti mišljenje o predloženom kandidatu u obraćanju koje ne može biti duže od tri minuta.
Posle rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine i to po azbučnom redu prezimena.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja od najmanje tri člana u koju obavezno ulaze predstavnici predlagača kandidata za predsednika Skupštine.
Komisiji u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva iz člana 8. ovog Poslovnika.
Članove Komisije bira Skupština javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Predsednika Komisije biraju međusobno članovi Komisije.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da rukovodi glasanjem niti da u istom pomaže.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine, pristupa se glasanju.
Izbor predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem u prostoriji gde se održava konstitutivna sednica.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje koriste se listići u drugoj boji.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika, uz dodatak jednog glasačkog listića, kojim se obeležava glasačka kutija.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata prema redosledu utvrđenom na listi kandidata i njegova stranačka pripadnost, kao i način glasanja.
Glasati se može za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, na glasačkom listiću ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Predsednik Komisije objavljuje početak glasanja, proziva odbornike prema spisku izabranih odbornika, uručuje im glasački listić i zaokružuje redni broj ispred imena i prezimena odbornika, kao dokaz da je odborniku uručen glasački listić, a odbornik svojim potpisom na spisku odbornika potvrđuje da je listić primio.
Za glasanje se obezbeđuje glasačka kutija kakva je propisana za izbor odbornika, od providnog materijala, prazna i pre početka glasanja zapečaćena.
Kad odbornik popuni glasački listić, presavija ga tako da se ne vidi za koga je glasao, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i lično ubacuje u nju glasački listić.
Glasanje se zaključuje onda kada glasa i poslednji odbornik koji želi da glasa, a najkasnije 15 minuta, nakon što je glasački listić uručen poslednjem prozvanom odborniku.
Kada je glasanje završeno, predsednik Komisije konstatuje da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju i zaključuje postupak glasanja.
4. Utvrđivanje rezultata glasanja
Komisija utvrđuje rezultate glasanja sledećim redom:
1. utvrđuje se broj pripremljenih glasačkih listića;
2. utvrđuje se broj odbornika koji prisustvuju sednici;
3. utvrđuje se broj uručenih listića;
4. utvrđuje se broj odbornika koji su glasali;
5 utvrđuje se broj neupotrebljenih, a neuručenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat;
6. otvara se glasačka kutija i ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u kutiji veći od broja odbornika koji su glasali, postupak se poništava i sprovodi se ponavljanje glasanja, a upotrebljeni glasački listići se pečate u poseban koverat;
7. ako se utvrdi da u glasačkoj kutiji ima jednak ili manji broj glasačkih listića od broja odbornika koji su glasali, nastavlja se postupak tako što se nevažeći glasački listići odvajaju i pečate u poseban koverat;
8. sa svakog važećeg glasačkog listića čita se ime kandidata koji je dobio glas, što se evidentira na posebnom obrascu,
9. utvrđuje se broj glasova koji je dobio svaki od predloženih kandidata.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, kao i glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U zapisnik se obavezno unosi datum i vreme glasanja.
Predsednik Komisije je dužan da pročita zapisnik iz stava 1. ovog člana i objavi koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasaće se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja, s tim što se više ne mogu predložiti kandidati koji u dotadašnjem glasanju nisu dobili potreban broj glasova.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima dalje vođenje sednice.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući odbornik nastavlja sa predsedavanjem do izbora zamenika predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji je biran, podnošenjem ostavke ili razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, koja mora biti u pisanom obliku, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo između dve sednice. O podnetoj ostavci ne otvara se pretres niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.
Predlog za razrešenje predsednika Skupštine pre isteka mandata može podneti najmanje 1/3 odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanom obliku i mora biti obrazložen. Ukoliko predlog nije obrazložen smatraće se da isti nije ni bio podnet.
Razrešenje predsednika se vrši na način i po postupku koji je previđen za njegov izbor.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama Poslovnika.
Do izbora novog predsednika, Skupštinom predsedava zamenik predsednika Skupštine, a ukoliko je isti sprečen ili odbija da to čini, Skupštinom će predsedavati najstariji prisutan odbornik.
5. Izbor i razrešenje zamenika predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim Poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom ovim Poslovnikom za podnošenje ostavke, odnosno razrešenje predsednika Skupštine.
6. Postavljenje i razrešenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine postavlja se na konstitutivnoj sednici, na predlog predsednika Skupštine javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika na period od četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine podnosi se Skupštini usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata datu u pisanom obliku.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine ponovo će predložiti kandidata za sekretara Skupštine.
Do postavljenja sekretara Skupštine, poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Postavljenjem sekretara Skupštine prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen. Predlog za razrešenje se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku. U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u periodu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
IV IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA
Izvršni organi grada Jagodine su gradonačelnik i Gradsko veće.
Izvršne organe Skupština, po pravilu, bira na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
2. Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika
Gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost i bira se iz reda odbornika na period od 4 godine po istom postupku kao gradonačelnik.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika grada.
Predlog kandidata za gradonačelnika podnosi se Skupštini u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao i gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini grada.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika na stalnom su radu u Gradu.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i 9 članova koje bira Skupština grada na period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika Grada.
Predlog iz stava 3. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća, a zamenik gradonačelnika član Gradskog veća po funkciji.
Članovi Gradskog veća ne mogu istovremeno biti i odbornici u Skupštini grada, a mogu biti resorno zaduženi za jednu ili više oblasti rada iz nadležnosti Grada.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
O predloženim kandidatima za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća Skupština odlučuje tajnim glasanjem, zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga u celini, neposrednom primenom postupka koji je utvrđen zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom za izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine.
U cilju efikasnosti rada Skupštine Komisija iz člana 20. ovog Poslovnika sprovodi i postupak izbora za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća.
4. Razrešenje i ostavka izvršnih organa
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice, u skladu sa zakonom i Statutom Grada.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje pre isteka roka od 6 meseci, od odbijanja prethodnog predloga.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika o njihovom izboru.
Razrešenjem, odnosno ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća mogu podneti ostavku.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika odnosno člana Gradskog veća, predsednik Skupštine grada obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
U slučaju prestanka mandata razrešenjem ili ostavkom zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine grada podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća se ne otvara rasprava, već se prestanak funkcije zbog podnete ostavke samo konstatuje, bez glasanja, tako što to čini predsednik Skupštine u ime Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
1. Obrazovanje odborničke grupe
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja ima najmanje 4 odbornika u Skupštini.
Odborničku grupu sačinjavaju odbornici koji pripadaju istoj političkoj stranci.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koje imaju manje od 4 odbornika.
O obrazovanju odborničke grupe obaveštava se predsednik Skupštine, kome se podnosi spisak sa potpisima članova odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava šef odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja, predlaže donošenje opštih akata Skupštine i preduzima i druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe koji zamenjuje šefa u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu šef odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik šefa, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja šefa odborničke grupe.
Šef odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
O obrazovanju nove ili o promeni sastava u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja organizaciona jedinica gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Skupština osniva stalna i povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i obavljaju druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela biraju se samo iz reda odbornika, a članovi mogu biti iz reda građana, reda stručnjaka ili iz drugih oblasti društvenog života.
Članove radnih tela Skupštine predlaže Komisija za mandatno administrativna pitanja, uz konsultacije sa odborničkim grupama, a srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Radno telo ima predsednika i zamenika predsednika.
Predsednik radnog tela saziva sednice i njima predsedava, predlaže dnevni red, potpisuje zapisnik sa sednice radnog tela i obavlja druge poslove u vezi sa radom radnog tela.
Zamenik predsednika radnog tela zamenjuje predsednika u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja ovu dužnost, pomaže predsedniku radnog tela i obavlja druge poslove u vezi rada radnog tela za koje ga ovlasti predsednik radnog tela.
U izvršenju poslova iz svog delokruga, radno telo može preko svog predsednika tražiti od Gradske uprave podatke i informacije od značaja za njegov rad, a Gradska uprava je dužna da podatke dostavi ukoliko njima raspolaže.
Po završenoj sednici, radna tela podnose Skupštini svoja mišljenja i predloge.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik u koji se unose imena prisutnih, pitanja koja su razmatrana, mišljenja i predlozi radnih tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela i lice koje je vodilo zapisnik.
Zapisnik sa prethodne sednice radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red nove sednice.
Radno telo određuje izvestioca za sednicu Skupštine.
Stalno radno telo prati stanje u oblasti za koju je obrazovano, izveštava Skupštinu o tome i predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti za koju je osnovano.
Stalna radna tela su Saveti koji imaju predsednika, zamenika predsednika i 5 članova i Komisije koje imaju predsednika, zamenika predsednika i 3 člana, osim Komisije za socijalna pitanja koja ima predsednika i 6 članova.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana na mandatni period za koji su izabrani i odbornici Skupštine.
Odbornik može biti član najviše 3 stalna radna tela Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
Pored odbornika, članovi stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i građani, stručnjaci za pojedine oblasti.
Članove stalnih radnih tela iz reda građana, stručnjake za pojedine oblasti, odborničkim grupama mogu predlagati mesne zajednice, javne službe, kao i udruženja građana osnovana u oblasti za koju se radno telo obrazuje.
O predloženoj listi za izbor članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako stalno radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja sa novim kandidatima.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje 1/3 članova stalnog radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine.
Ako to ne učini predsednik stalnog radnog tela u zahtevanom roku, sednicu stalnog radnog tela može sazvati predsednik Skupštine ili zamenik predsednika radnog tela.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Skupština može i pre isteka vremena na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog predlaganja i izbora.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog taj član i izabran.
Član stalnog radnog tela razrešen je kada za to glasa većina odbornika koji prisustvuju sednici Skupštine.
2. Sednice stalnih radnih tela
Radna tela Skupštine rade u sednicama kojima prisustvuje većina članova, a odlučuju većinom glasova od broja prisutnih članova.
Obaveštenje o datumu održavanja, dnevnom redu i materijali za sednicu stalnog radnog tela, dostavljaju se članovima stalnog radnog tela najkasnije 48 sati pre održavanja sednice.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, obaveštenje o datumu, dnevnom redu i materijali za sednicu mogu se dostaviti i u kraćem roku, u kom slučaju je predsednik radnog tela dužan da na sednici radnog tela obrazloži takav postupak.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, sednica radnog tela može se sazvati i neposredno pre početka ili u pauzi zasedanja Skupštine, osim u slučaju kada je na dnevnom redu sednice radnog tela predlog opšteg akta.
Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača, kao i obrađivača akta koji se na sednici razmatra.
U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici stalnog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Na predlog sekretara Skupštine, u cilju bolje saradnje i koordinacije i zavisno od srodnosti tačaka dnevnog reda, dva ili više radnih tela mogu održati zajedničku sednicu radnih tela.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik, u koji se obavezno unose imena prisutnih, predlozi izneti na sednici, stavovi stalnog radnog tela, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini svoja mišljenja i predloge.
Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu u predlogu tog radnog tela.
Član radnog tela Skupštine koji je izdvojio mišljenje ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja rasprave na sednici Skupštine.
Stalno radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima opštih akata koje donosi Skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti stalnog radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja koji sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana, može da podnese svaki član stalnog radnog tela.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo, o čemu predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 5. ovog člana.
Stalna radna tela Skupštine grada Jagodine obrazuju se kao Saveti i Komisije:
1. Savet za budžet, finansije i privredu,
2. Savet za poljoprivredu i prehrambenu industriju,
3. Savet za zaštitu životne sredine,
4. Savet za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti,
5. Savet za podsticaj razvoja privrede,
6. Savet za društvene delatnosti,
7. Savet za zdravlje,
8. Savet za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja,
9. Lokalni savet za zapošljavanje,
10. Komisija za statutarna pitanja i normativna akta,
11. Komisija za mandatno administrativna pitanja,
12. Komisija za predstavke i žalbe,
13. Komisija za rad sa mesnim zajednicama,
14. Komisija za stambena pitanja,
15. Komisija za društvena priznanja,
16. Komisija za pitanja lokalne samouprave,
17. Komisija za socijalna pitanja.
SAVET ZA BUDŽET, FINANSIJE I PRIVREDU
Savet za budžet, finansije i privredu razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge lokalne javne prihode, budžet i završni račun o izvršenju budžeta Grada, zajmove i imovinu Grada, razmatra predloge odluka o osnivanju fondova i predloge finansijskih programa o obezbeđivanju sredstava za finansiranje javnih rashoda, kao i druga pitanja iz oblasti imovinsko pravnih odnosa i finansija Grada. Predlaže - Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
SAVET ZA POLJOPRIVREDU I PREHRAMBENU INDUSTRIJU
Savet za poljoprivredu i prehrambenu industriju razmatra pitanja iz oblasti razvoja, planiranja, usmeravanja i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
SAVET ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
Savet za zaštitu životne sredine prati i razmatra pitanja vezana za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i vazduha od zagađenja, razmatra mogućnosti razvoja ekološke svesti i podizanja nivoa kvaliteta života stanovništva, prati aktivnosti na sprečavanju nastajanja i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu i prati realizaciju srednjoročnih i kratkoročnih programa Grada u oblasti zaštite životne sredine, predlaže Skupštini grada mere za unapređenje zaštite životne sredine i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
SAVET ZA URBANIZAM I STAMBENO-KOMUNAJNE DELATNOSTI
Savet za urbanizam i stambeno-komunalne delatnosti razmatra predloge odluka, drugih opštih akata i ostala pitanja iz oblasti urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti i uređivanja građevinskog zemljišta, razmatra pitanja vezana za korišćenje građevinskog zemljišta, njegovog uređivanja i korišćenja poslovnog prostora. Pokreće inicijativu i predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i drugih opštih akata koji se odnose na obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, stambenu izgradnju i stambene odnose, prostornog planiranja na teritoriji Grada, javni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski i vanlinijski), izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, kao i druga pitanja iz ove oblasti, daje mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovan.
SAVET ZA PODSTICAJ RAZVOJA PRIVREDE
Savet za podsticaj razvoja privrede razmatra i daje mišljenje na predlog programa razvoja Grada i pojedinih delatnosti i predlaže mere za njegovo sprovođenje, razmatra strateške planove i druga dokumenta od značaja za ekonomski razvoj Grada, razmatra predloge odluka iz oblasti privrede i njenog daljeg unapređenja, zanatstva, turizma, ugostiteljstva i trgovine, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
SAVET ZA DRUŠTVENE DELATNOSTI
Savet za društvene delatnosti razmatra godišnje programe i izveštaje o radu ustanova čiji je osnivač Grad iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, sporta, zdravstva, društvene brige o deci, socijalne zaštite, informisanja, razmatra pitanja i probleme u oblastima umetničkog stvaralaštva, brige o mladima, maloletničke delikvencije, brige o osobama sa posebnim potrebama, zaštite porodice i slično.
Savet razmatra predlog budžeta Grada, posebno u delu koji se odnosi na finansiranje programa društvenih delatnosti, a svoje mišljenje, stavove, zaključke i sugestije dostavlja Skupštini radi donošenja odgovarajućih odluka.
Savet je dužan da razmatra eventualne prigovore ustanova čije programe finansira Grad iz svog budžeta, a koji se odnose na realizaciju usvojenog programa i finansijskog plana određene delatnosti, ustanove ili organizacije i da o tome obavesti Skupštinu. Savet za društvene delatnosti daje predloge i inicijative Skupštini za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovan, kao i mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
SAVET ZA ZDRAVLJE
Savet za zdravlje prati i koordinira rad ustanova primarne zdravstvene zaštite, čiji je osnivač lokalna samouprava, sprovodi mere u oblasti zaštite prava pacijenata i razmatra prigovore o povredi pojedinačnih prava pacijenata na osnovu dostavljenih i prikupljenih dokaza i utvrđenih činjenica, o čemu obaveštava podnosioca prigovora i direktora zdravstvene ustanove na koju se prigovor odnosi.
Savet za zdravlje daje odgovarajuće preporuke, razmatra izveštaje savetnika pacijenata, prati ostvarivanje prava pacijenata i predlaže mere za zaštitu i promociju prava pacijenata, podnosi godišnji izveštaj o radu o preduzetim merama za zaštitu pacijenata Skupštini grada i Ministarstvu zdravlja, a radi informisanja i ostvarivanja potrebne saradnje, izveštaj dostavlja i zaštitniku građana.
Podstiče saradnju svih zdravstvenih ustanova sa teritorije Grada i međusektorsku saradnju, prati zdravstveno stanje stanovništva i donosi strategiju javnog zdravlja Grada, unapređuje odnose sa republičkim i regionalnim institucijama u oblasti zdravstva, ustanovama i organizacijama, preduzima i druge aktivnosti u cilju unapređenja sistema zdravstvene zaštite i zdravlja stanovništva u skladu sa odredbama zakona i drugih važećih propisa iz oblasti zdravlja.
Savet daje predloge i inicijative Skupštini za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovan, kao i mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
SAVET ZA KOORDINACIJU POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
Savet za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja ostvaruje saradnju sa organima i organizacijama iz oblasti bezbednosti saobraćaja i usklađuje poslove u funkciji unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada, inicira i prati preventivne i druge aktivnosti u oblasti bezbednosti saobraćaja, učestvuje u izradi strategije i godišnjeg plana bezbednosti saobraćaja na putevima.
Savet izveštava Gradsko veće o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima, pokreće preventivno-promotivne aktivnosti i inicijative za unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja, inicijativu za tehničko opremanje jedinica saobraćajne policije koje kontrolišu i regulišu saobraćaj na putevima, usmerava i prati realizaciju utvrđenih programa.
Informiše javnost i organe lokalne samouprave o aktivnostima Saveta, predlaže Gradskom veću program korišćenja sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima i vrši druge aktivnosti u vezi sa unapređenjem bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada, daje predloge i inicijative Skupštini za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovan, kao i mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
LOKALNI SAVET ZA ZAPOŠLJAVANJE
Lokalni savet za zapošljavanje prati ekonomsku i društvenu situaciju na lokalnom nivou i inicira mere, daje mišljenja i preporuke u pogledu intervencija i programa organa lokalne samouprave u cilju kreiranja politike zapošljavanja, smanjenja nezaposlenosti i pomoći potencijalnim viškovima zaposlenih, razvoja ljudskih resursa u smislu obrazovanja i obučavanja, daje podršku razvoju malih i srednjih preduzeća i uzima aktivno učešće na planu pripreme i implementacije programa zapošljavanja.
Savet daje predloge i inicijative Skupštini za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovan, kao i mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
KOMISIJA ZA STATUTARNA PITANJA I NORMATIVNA AKTA
Komisija za statutarna pitanja i normativna akta razmatra usklađenost predloga odluka i drugih opštih akata koje usvaja Skupština sa Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima i daje svoje predloge i mišljenja Skupštini.
Komisija prati stanje u oblasti normativne delatnosti Skupštine i ukazuje na potrebu donošenja, odnosno usaglašavanja odluka i drugih opštih akata, razmatra i utvrđuje predloge autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština.
Daje mišljenje o predlogu Statuta, njegovoj izmeni i dopuni, prati sprovođenje Statuta i daje predlog autentičnog tumačenja njegovih odredbi, a razmatra i pitanja vezana za promenu Statuta preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Grad i o tome dostavlja Skupštini svoje mišljenje, daje mišljenje o predlogu Poslovnika o radu Skupštine, odnosno predlogu o izmeni i dopuni ovog akta, razmatra predloge akata upućenih Skupštini, predlaže Skupštini donošenje opštih akata i odluka i utvrđuje prečišćene tekstove odluka i drugih propisa po zaključku Skupštine.
Komisija, u skladu sa zakonom, utvrđuje predlog mišljenja ili odgovora Ustavnom sudu Republike Srbije u postupku za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti Statuta, odluka i drugih opštih akata koje je donela Skupština.
KOMISIJA ZA MANDATNO ADMINISTRATIVNA PITANJA
Komisija za mandatno administrativna pitanja radi na način utvrđen ovim Poslovnikom vezano za rad Verifikacionog odbora na konstitutivnoj sednici Skupštine, razmatra izveštaj Izborne komisije i uverenja o izboru odbornika i podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata odbornika, predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima odbornika i lica koja bira, imenuje i postavlja Skupština, razmatra predloge za prestanak mandata pojedinih odbornika i o tome podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom za utvrđivanje prestanka mandata odbornika i dodele mandata novom odborniku na način propisan zakonom, razmatra pitanja primene ili uskraćivanja imuniteta odbornika u slučajevima predviđenim Ustavom i zakonom.
U skladu sa članom 49. ovog Poslovnika predlaže sastav radnih tela, predlaže imenovanje i razrešenje predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora i imenovanje i razrešenje direktora ustanova čiji je osnivač Grad, predlaže imenovanje i razrešenje direktora, predsednika i članova nadzornih odbora u javnim komunalnim i drugim javnih preduzećima čiji je osnivač Grad i obavlja druge poslove u oblasti kadrovske politike Grada, učestvuje u pripremi, predlaže i sprovodi propise o naknadama i drugim primanjima odbornika u Skupštini i izabranih, imenovanih i postavljenih lica u Skupštini, Gradskom veću, gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, donosi pojedinačna akta o naknadama, platama i drugim primanjima odbornika, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u Skupštini, Gradskom veću, gradonačelnika i zamenika gradonačelnika i obavlja druge poslove u vezi sa ostvarivanjem statusnih pitanja izabranih, imenovanih i postavljenih lica, odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada lica koja bira, imenuje ili postavlja Skupština i daje predloge i mišljenja Skupštini o ispunjenosti uslova za sprovođenje postupka razrešenja tih lica.
Komisija daje predloge i inicijative Skupštini za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovana, kao i mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I ŽALBE
Komisija za predstavke i žalbe razmatra predstavke i pritužbe koje građani upućuju Skupštini, gradonačelniku i Gradskom veću, kao i predstavke ustupljene od strane republičkih organa i ispituje njihovu osnovanost, predlaže Skupštini donošenje odgovarajuće odluke i mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u radu organa Grada, o čemu obaveštava podnosioce.
U postupku razmatranja predstavki i pritužbi, Komisija pribavlja izveštaje od organa i organizacija na koje se navedeni podnesci odnose, u roku koji sam određuje.
Ako organ ili organizacija iz stava 2. ovog člana ne dostave izveštaj u određenom roku, Komisija o tome obaveštava Skupštinu, odnosno organ koji je ustupio predstavku.
KOMISIJA ZA RAD SA MESNIM ZAJEDNICAMA
Komisija za rad sa mesnim zajednicama razmatra pitanja od značaja za rad sa mesnim zajednicama, podstiče razvoj infrastrukture na području mesnih zajednica, podstiče rad mesnih zajednica, razmatra i druga pitanja od interesa za građane u mesnim zajednicama, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
KOMISIJA ZA STAMBENA PITANJA
Komisija za stambena pitanja razmatra zahteve za rešavanje stambenih potreba lica izabranih i postavljenih od strane Skupštine i zaposlenih u Gradskoj upravi i nadležnom organu predviđenom Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstva u državnoj svojini i predlaže mere za rešavanje zahteva.
Stručne poslove za rad ove Komisije obavlja Gradska uprava za urbanizam, građevinske, stambene i imovinsko pravne poslove.
KOMISIJA ZA DRUŠTVENA PRIZNANJA
Komisija za društvena priznanja inicira i koordinira aktivnosti za obeležavanje državnih praznika, jubileja i drugih značajnih događaja iz prošlosti Grada, razmatra predloge za nagrade, pohvale i druga gradska priznanja, podnosi predloge odluka Skupštini za dodelu priznanja u skladu sa postupkom utvrđenim odlukama Skupštine i stara se o njihovom uručenju, predlaže proglašenje istaknutih ličnosti za počasne građane Grada, obezbeđuje odgovarajući publicitet u sredstvima javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način, vrši poslove koji se odnose na nagrade i priznanja.
KOMISIJA ZA PITANJA LOKALNE SAMOUPRAVE
Komisija za pitanja lokalne samouprave razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika Srbija poveri gradu, razmatra pitanja organizacije rada uprave i daje mišljenje o predlogu Odluke o reorganizaciji Gradskih uprava, razmatra pitanja saradnje sa gradovima i opštinama i podnosi predloge nadležnom organu za uspostavljanje, održavanje i dalje razvijanje odnosa i veza sa drugim gradovima i opštinama u zemlji i inostranstvu, razmatra pitanja ostvarivanja sloboda, prava i dužnosti građana, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave, daje predloge i inicijative Skupštini za rešavanje određenih pitanja iz oblasti za koje je osnovana, kao i mišljenja o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
KOMISIJA ZA SOCIJALNA PITANJA
Komisija za socijalna pitanja daje mišljenja u prethodnom postupku na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština grada iz oblasti socijalne zaštite, predlaže mere i aktivnosti koje imaju za cilj rešavanje socijalnih problema građana i porodica na teritoriji grada Jagodine, neposredno sarađuje i koordinira rad sa Gradskim centrom za socijalni rad i organizacijom Crvenog krsta.
Komisija podnosi Skupštini izveštaj o radu po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Pored stalnih radnih tela predviđenih ovim Poslovnikom, Skupština osniva posebna stalna radna tela u skladu sa zakonom i Statutom i to:
1. Savet za unapređenje bezbednosti na teritoriji grada Jagodine
2. Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa
3. Savet za mlade
4. Savet za borbu protiv korupcije
5. Korisnički savet javnih službi
6. Komisiju za rodnu ravnopravnost
7. Gradsku izbornu komisiju
8. Izbornu komisiju za sprovođenje izbora za članove Saveta mesnih zajednica
9. Drugostepenu izbornu komisiju
10. Komisiju za sprovođenje konkursa za davanje gradskog građevinskog zemljišta na korišćenje
11. Komisiju za planove
12. Komisiju za određivanje naziva ulica
SAVET ZA UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI NA TERITORIJI GRADA JAGODINE
Savet za unapređenje bezbednosti na teritoriji Grada u saradnji sa relevantnim institucijama, analizom stanja bezbednosti koja se zasniva na prikupljanju i proceni svih raspoloživih i javno dostupnih podataka, radi na identifikaciji problema sa kojima se suočavaju stanovnici lokalne zajednice, kao i na određivanju prioriteta za njihovo rešavanje.
Savet ima predsednika i četiri (4) člana koji se imenuju na period od četiri godine i mogu biti ponovo imenovani.
Članovi Saveta biraju se iz redova predstavnika lokalne samouprave i Policijske uprave, a mogu ga činiti i pojedinci koji poseduju znanja i veštine relevantne za bezbednost i koji svojim autoritetom mogu da utiču na stavove građana.
SAVET ZA PRAĆENJE PRIMENE ETIČKOG KODEKSA
Savet za praćenje primene Etičkog kodeksa:
1) prati da li se funkcioneri pridržavaju odredaba Etičkog kodeksa;
2) prikuplja informacije koje se odnose na ponašanje funkcionera u vezi sa Etičkim kodeksom;
3) prati i analizira događaje i pojave od značaja za uspešnu primenu Etičkog kodeksa;
4) promoviše primenu Etičkog kodeksa u Gradu i šire;
5) predlaže i samostalno sprovodi radnje koje vode unapređenju primene Etičkog kodeksa;
6) pruža savete i mišljenja funkcionerima, građanima, sredstvima javnog informisanja, organima i organizacijama u vezi sa primenom Etičkog kodeksa;
7) ostvaruje saradnju sa institucijama koje rade u srodnim delatnostima;
8) obavlja druge poslove određene ovim Statutom i drugim propisima.
Savet broji pet (5) članova koji se biraju na period od četiri godine, a po isteku mandata mogu biti ponovo birani.
Članovi Saveta ne mogu biti odbornici niti izabrana, postavljena i imenovana lica u Gradu.
Način rada i ovlašćenja Saveta uređuju se aktom Skupštine Grada.
SAVET ZA MLADE
Savet za mlade:
1) inicira i učestvuje u izradi lokalne omladinske politike u oblasti obrazovanja, sporta, korišćenja slobodnog vremena, povećanja zaposlenosti, informisanja, aktivnog učešća, obezbeđivanju jednakih šansi, zdravstva, kulture, ravnopravnosti polova, sprečavanju nasilja i kriminaliteta, pristupa pravima održivog razvoja i životne sredine i drugim oblastima od značaja za mlade;
2) učestvuje u izradi posebnih lokalnih akcionih planova, programa i politika u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom za mlade i prati njihovo ostvarivanje;
3) daje mišljenje o pitanjima od značaja za mlade i o njima obaveštava organe Grada;
4) daje mišljenje na nacrte propisa i odluka koje donosi Skupština grada u oblastima značajnim za mlade;
5) usvaja godišnje i periodične izveštaje o ostvarivanju lokalne omladinske politike i lokalnih akcionih planova i programa za mlade i podnosi ih Skupštini grada, gradonačelniku i Gradskom veću;
6) inicira pripremu projekata ili učešće Grada u programima i projektima za mlade u cilju unapređenja položaja mladih i obezbeđenja ostvarivanja njihovih prava koja su u nadležnosti Grada;
7) podstiče saradnju između Grada i omladinskih organizacija i udruženja i daje podršku realizaciji njihovih aktivnosti;
8) podstiče ostvarivanje saradnje sa gradovima i opštinama, koja se odnosi na omladinu i o tome obaveštava organe Grada;
9) daje mišljenje o predlozima projekata od značaja za mlade koji se delimično ili potpuno finansiraju iz budžeta Grada, prati njihovo ostvarivanje i daje svoje mišljenje nadležnom organu Grada.
Savet za mlade ima jedanaest (11) članova koji se biraju na period od četiri godine, a po isteku mandata mogu biti ponovo izabrani.
Predsednika i članove Saveta za mlade bira Skupština grada na predlog gradonačelnika, predsednika Skupštine grada, odborničkih grupa, mesnih zajednica, udruženja građana, omladinskih organizacija i udruženja, škola i drugih javnih službi, vodeći računa o ravnopravnosti polova i zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u nacionalno mešovitim sredinama.
Najmanje polovinu članova Saveta za mlade čine pojedinci uzrasta od 15 do 30 godina koji su aktivnostima i postupcima značajno afirmisali pozitivnu ulogu i značaj mladih u lokalnoj zajednici, odnosno koji su dobitnici školske, fakultetske, naučne ili druge nagrade od značaja za različite oblasti interesovanja mladih, dok se ostali članovi biraju na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa problemima mladih, dokazane stručnosti ili aktivnog učešća u većem broju aktivnosti od važnosti za mlade.
KORISNIČKI SAVET JAVNIH SLUŽBI
Korisnički savet javnih službi razmatra planove, programe i izveštaje javnih službi i o svom stavu obaveštava Skupštinu grada i javnost. Korisnički savet javnih službi naročito razmatra ostvareni nivo kvaliteta i obima usluga javnih službi, kao i cene komunalnih proizvoda i usluga, odnosno visinu naknade za usluge javnih službi.
Korisnički savet ima sedam (7) članova.
Članove Korisničkog saveta bira Skupština grada na predlog radnih tela Skupštine grada, odborničkih grupa i udruženja građana.
Predsednik i najmanje polovina članova Korisničkog saveta ne mogu biti iz sastava odbornika, funkcionera i zaposlenih u Gradu, odnosno u javnim službama čiji je osnivač Grad.
Prestankom mandata Skupštine grada prestaje mandat članovima Korisničkog saveta.
KOMISIJA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST
Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština sa stanovišta unapređivanja rodne ravnopravnosti, sagledava rezultate vođenja politike i izvršavanja akata Skupštine od strane izvršnih organa Grada i drugih organa i funkcionera odgovornih Skupštini u pogledu poštovanja rodne ravnopravnosti, posebno onih kojima se ostvaruje politika jednakih mogućnosti na nivou Grada, razmatra Lokalne akcione planove iz oblasti rodne ravnopravnosti i primene standarda o ravnomernoj zastupljenosti žena i muškaraca na mestima odlučivanja u javnom i političkom životu Grada.
Komisija ima predsednika i jedanaest (11) članova, s tim da najmanje 4 člana Komisije moraju biti pripadnici manje zastupljenog pola.
Aktom o obrazovanju Komisije uređuje se sastav, nadležnost, način rada, prava i dužnosti predsednika i članova Komisije i druga pitanja od značaja za rad Komisije, u skladu sa zakonom.
GRADSKA IZBORNA KOMISIJA
Gradska izborna komisija je posebno telo čiji je zadatak da organizuje lokalne izbore i obezbedi zakonit i pravilan tok lokalnih izbora.
Zadaci izborne komisije su organizacija tehničke pripreme za sprovođenje lokalnih izbora, utvrđivanje da li su izborne liste sačinjene i podnete u skladu sa propisima o izboru odbornika i proglašenje izbornih lista, određivanje biračkih mesta, obrazovanje biračkih odbora i nadzor nad radom biračkih odbora, utvrđivanje i objavljivanje ukupnih rezultata lokalnih izbora.
Izborna komisija radi u stalnom sastavu (imenovani članovi) i u proširenom sastavu (opunomoćeni članovi).
Komisija u stalnom sastavu ima predsednika i šest (6) članova, sekretara bez prava odlučivanja i njihove zamenike, koji se biraju na period od četiri godine.
Članove izborne komisije imenuje Skupština grada na predlog odborničkih grupa, srazmerno broju odbornika.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara Gradske izborne komisije imenuju se lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje tri godina radnog iskustva u struci.
Izbornu komisiju u proširenom sastavu, osim imenovanih, čine još i opunomoćeni članovi, kao predstavnici podnosilaca proglašenih izbornih lista čiji je mandat u izbornoj komisiji vezan za sprovođenje konkretnih izbora i prestaje kada se lokalni izbori završe.
IZBORNA KOMISIJA ZA SPROVOĐENJE IZBORA U MESNIM ZAJEDNICAMA
Izborna komisija za sprovođenje izbora u mesnim zajednicama stara se o zakonitosti sprovođenja izbora za članove Saveta mesne zajednice, određuje biračka mesta, određuje biračke odbore i imenuje njihove članove, daje uputstva biračkim odborima u pogledu sprovođenja postupka izbora za članove Saveta mesne zajednice, propisuje obrasce i organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora, utvrđuje da li su izborne liste sačinjene i podnete u skladu sa Uputstvom za sprovođenje izbora za članove Saveta mesne zajednice, proglašava listu kandidata, utvrđuje oblik i izgled glasačkih listića, broj glasačkih listića za biračka mesta i zapisnički ih predaje biračkim Odborima, odlučuje o prigovorima podnetim u postupku izbora za članove Saveta mesne zajednice, utvrđuje i objavljuje rezultate izbora za članove Saveta mesne zajednice i podnosi izveštaj Skupštini grada o sprovedenim izborima za članove Saveta mesne zajednice.
Izbornu komisiju čine predsednik i šest (6) članova koje imenuje Skupština grada.
Izborna komisija ima sekretara koga imenuje Skupština grada i koji učestvuje u radu Izborne komisije bez prava odlučivanja.
Predsednik, članovi Izborne komisije i sekretar, imenuju se na četiri godine, a po isteku mandata mogu biti ponovo imenovani.
Predsednik, članovi Izborne komisije i njen sekretar imaju zamenike.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara Izborne komisije imenuju se lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje tri godina radnog iskustva u struci.
Izborna komisija sprovodi izbore za članove Saveta mesne zajednice isključivo u stalnom sastavu.
Članovi Izborne komisije i njihovi zamenici mogu biti samo građani koji imaju izborno pravo, kao i prebivalište na teritoriji Grada.
Zadaci i ovlašćenja Izborne komisije, kao i način rada i odlučivanja, bliže se utvrđuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
DRUGOSTEPENA IZBORNA KOMISIJA
Drugostepena izborna komisija je organ za sprovođenje izbora koji u drugom stepenu odlučuje o prigovorima na odluke Izborne komisije
Drugostepenu izbornu komisiju čine predsednik i četiri (4) člana.
Drugostepena izborna komisija ima sekretara koga imenuje Skupština grada i koji učestvuje u radu Izborne komisije bez prava odlučivanja.
Drugostepena izborna komisija odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.
Predsednik, najmanje jedan član i sekretar Drugostepene izborne komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Predsednik, članovi Drugostepene izborne komisije i sekretar, imenuju se na četiri godine i mogu ponovo da budu imenovani.
Zadaci i ovlašćenja Drugostepene izborne komisije, kao i način rada i odlučivanja, bliže se utvrđuju odlukom Skupštine grada kojom se uređuju mesne zajednice.
KOMISIJA ZA UTVRĐIVANJE PREDLOGA NAZIVA ULICA, TRGOVA, ZASELAKA I DELOVA NASELJENIH MESTA
Komisija za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta utvrđuje predloge naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta na teritoriji grada, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova koji se biraju na period od četiri godine.
Članovi Komisije biraju se iz redova predstavnika lokalne samouprave i ustanova kulture i obrazovanja, koji poseduju stručna znanja iz oblasti istorije grada Jagodine i znamenitih ličnosti koje su svojim radom dale doprinos razvoju društvene zajednice.
Članovima Komisije u radu mogu pomagati predstavnici Službe za katastar nepokretnosti, PTT Srbije, Policijske uprave i predstavnici drugih institucija koje primenjuju podatke iz adresnog registra.
KOMISIJA ZA PLANOVE
Komisija za planove obavlja stručne poslove u postupku izrade i sprovođenja planskih dokumenata, stručne provere usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom, Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima i daje stručno mišljenje po zahtevu nadležnih organa uprave.
Komisija za planove ima predsednika, šest (6) članova i sekretara Komisije bez prava odlučivanja.
1/3 članova imenuje se na predlog ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja, uređenja prostora i izgradnje, sa odgovarajućom licencom, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Mandat predsednika i članova Komisije traje četiri godine i mogu biti imenovani najviše dva puta.
KOMISIJA ZA SPROVOĐENJE KONKURSA ZA OTUĐENJE GRADSKOG GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA
Komisija za sprovođenje konkursa za otuđenje gradskog građevinskog zemljišta obavlja poslove predviđene Odlukom o građevinskom zemljištu, razmatra prispele zahteve, vrši izbor najpovoljnijeg ponuđača i predlaže Odluku o otuđenju zemljišta.
Komisija ima predsednika i četiri (4) člana, koji se imenuju na period od četiri (4) godine i mogu biti ponovo imenovani.
Stručne poslove za rad ove Komisije obavlja Gradska uprava za urbanizam, građevinske, stambene i imovinsko pravne poslove.
SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
Savet za borbu protiv korupcije vrši analizu pojavnih oblika korupcije na lokalnom nivou, razmatra i daje Skupštini mišljenje na predlog Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: LAP), aktivno učestvuje u edukaciji o antikorupcijskim mehanizmima, načinu i značaju nadzora nad sprovođenjem LAP-a, pomaže u sprovođenju kampanja za informisanje građana o mehanizmima LAP-a, prati i razmatra stanje i pojavu korupcije u svim oblastima društvenog života i sagledava aktivnosti u borbi protiv korupcije, predlaže Skupštini mere koje treba preduzeti, prati njihovo sprovođenje i daje inicijative za donošenje odgovarajućih akata i mera u ovoj oblasti, kako bi organi Grada i nosioci javnih ovlašćenja na lokalnom nivou svoja ovlašćenja vršili u skladu sa načelima vladavine prava, nulte tolerancije na korupciju, odgovornosti, efikasnosti i transparentnosti.
Savet ima predsednika i četiri (4) člana koji se imenuju na period od četiri godine, i mogu biti ponovo imenovani.
Skupština po potrebi, na predlog odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih, pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuje naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika.
Broj članova povremenog radnog tela koji se biraju iz reda građana može biti i veći od broja članova izabranih iz reda odbornika.
Na rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o radu stalnih radnih tela.
Skupština može iz reda odbornika obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Skupština obavezno obrazuje anketni odbor ako to zatraži najmanje 1/3 odbornika.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi, kao i građani, dostavljaju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja o radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi i odlučuje u sednicama.
Sednice Skupštine mogu biti:
- redovne, koje se održavaju po potrebi, a obavezno jednom u 3 meseca;
- svečana sednica, koja se održava povodom 17. oktobra - Dana oslobođenja grada.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje 3 dana pre dana za koji se saziva sednica.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana, od dana podnošenja zahteva.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom.
O pripremanju sednica Skupštine stara se predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine, koji obavlja stručne poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica.
Pre zakazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine može da sazove zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi upoznavanja i dogovora o predloženom dnevnom redu i radu na sednici Skupštine. Na sastanak se mogu pozvati i odbornici koji ne pripadaju ni jednoj odborničkoj grupi.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine.
Predlozi koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine mogu podneti: Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata, koji su sačinjeni u skladu sa Statutom i odredbama ovog Poslovnika i koji su predsedniku Skupštine dostavljeni najkasnije 7 dana pre dana održavanja sednice.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz člana 96. ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine kako bi bili uvršteni u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi, u 2 primerka sa obrazloženjem ili u elektronskom obliku.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama člana 144. ovog Poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
Materijali koji su uvršteni u predlog dnevnog reda sednice, kao i materijali koji su u skladu sa odredbama ovog Poslovnika upućeni kao predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, izuzev predloga za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku, razmatraju se na nadležnom radnom telu Skupštine.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice u pisanoj formi ili elektronskim putem.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal za pitanja koja se predlažu za dnevni red, kao i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od tri dana, a dnevni red za ovu sednicu mora biti dostavljen odbornicima najkasnije 24 sata pre početka sednice.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 3. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Kada se sednica održava shodno stavu 3. ovog člana, na samoj sednici mogu se podnositi samo amandmani u pisanoj formi, a ne može se tražiti izmena i dopuna predloženog dnevnog reda.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Na sednicu Skupštine, pored odbornika, pozivaju se gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, načelnici gradskih uprava i rukovodioci osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave, direktori javnih preduzeća i ustanova.
Po potrebi, na sednicu se mogu pozvati i druga lica.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim ili elektronskim putem.
Poziv za sednicu obavezno sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika i pečat Skupštine.
Poziv i materijal za sednicu obavezno se dostavlja svim odbornicima, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, pomoćnicima gradonačelnika, Lokalnom ombudsmanu, načelnicima i zamenicima načelnika Gradskih uprava, rukovodiocima unutrašnjih organizacionih jedinica Gradskih uprava, direktorima javnih preduzeća i ustanova, kao i predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Uz poziv za sednicu odbornicima se obavezno dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Materijal za sednicu, kao i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti i u elektronskom obliku, po prethodnom dogovoru sa šefovima odborničkih grupa ili sa pojedinim odbornicima.
Izuzetno, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, saglasno članu 100. ovog Poslovnika, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti i na samoj sednici Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, u kom slučaju je predsednik Skupštine dužan da obrazloži razloge za takvo postupanje.
Materijali koji se iz tehničkih razloga ne mogu na ekonomičan i celishodan način umnožiti i dostaviti odbornicima uz poziv za sednicu (prostorni plan, urbanistički planovi sa grafičkim prilozima, skice u većoj razmeri, obimnije studije i izveštaji i slično), stavljaju se na uvid kod sekretara Skupštine najkasnije 3 dana pre dana određenog za održavanje sednice, a kada je to tehnički moguće, ovakav materijal se može odbornicima dostaviti u elektronskoj formi.
4. Promene predloženog dnevnog reda
Na predloženi dnevni red sednice Skupštine, ovlašćeni predlagači iz člana 97. stav 2. ovog Poslovnika, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanoj formi, neposredno na pisarnici Gradske uprave.
Predlozi za dopunu dnevnog reda sa predlozima materijala koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 48 sati pre određenog termina početka sednice Skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, postavljenje, razrešenja i prestanak funkcije, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 sata pre određenog termina početka sednice Skupštine.
Ako je predlagač odbornička grupa, odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine ili usmeno na sednici Skupštine, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava, a samo ih predlagač može obrazlagati, najduže 3 minuta.
5. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednice Skupštine i njenih radnih tela su javne.
Skupština može da odluči da sednica Skupštine bude zatvorena za javnost, a obrazloženi predlog o tome daje predsednik Skupštine.
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Sednici Skupštine prisustvuju pozvana lica.
Predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad pozivaju se na sednicu kada se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga.
Na sednicu Skupštine mogu se pozivati poslanici, načelnik upravnog Okruga, predstavnici drugih državnih organa, predstavnici verskih zajednica i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu sednice, o čijem učešću će se izjasniti Skupština.
Po otvaranju sednice, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Sekretar utvrđuje prisutnost odbornika prozivkom po azbučnom redu.
Za punovažno odlučivanje i rad na sednici potrebno je prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Ako se utvrdi da sednici nije prisutna potrebna većina odbornika za rad Skupštine, odnosno da nema kvoruma, predsednik Skupštine odlaže početak sednice dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 30 minuta.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat, a o odlaganju sednice pismeno se obaveštavaju odbornici koji su odsutni.
Nastavak prekinute sednice održaće se najkasnije u roku od 10 dana od dana prekida.
Ako predsednik Skupštine u toku sednice pre glasanja posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje pre glasanja izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, sledećim redosledom predloga:
- za hitan postupak;
- za izmenu dnevnog reda;
- za dopunu dnevnog reda;
- za promenu redosleda pojedinih tačaka;
- za spajanje rasprave.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač ili predsednik Skupštine predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
Po odlučivanju o dnevnom redu u celini, predsednik Skupštine otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine, uređeno da o njima Skupština odlučuje bez rasprave.
Odbornici su tokom rasprave dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i odredbe Etičkog kodeksa.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća, kao i rukovodioci organa Grada, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podneti sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje, u usmenoj ili pisanoj formi.
Predsednik Skupštine daje reč govornicima po redosledu prijave, osim gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, šefovima odborničkih grupa, predstavniku predlagača i Sekretaru, kojima daje reč odmah pošto je zatraže.
Svaki učesnik u raspravi o istom pitanju može govoriti samo jedanput, osim lica iz stava 4. ovog člana.
Trajanje govora svakog učesnika u raspravi ograničava se na 5 minuta, a može se udvostručiti po odluci Skupštine pre otvaranja rasprave po tački dnevnog reda.
Ako želi da učestvuje u pretresu, predsednik Skupštine prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača, ima pravo da govori 5 minuta odmah po otvaranju rasprave po tački dnevnog reda čiji je predlagač, odnosno predstavnik predlagača, odnosno izvestilac, kao i da bude poslednji govornik pre zaključenja rasprave po toj tački, u trajanju od 5 minuta.
Ukoliko predlagač, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odredi više od jednog lica za predstavnika predlagača, vreme za njihovo ukupno izlaganje ne može biti duže od vremena utvrđenog stavom 1. ovog člana.
Šef svake odborničke grupe, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća, ima pravo da govori ukupno 10 minuta po svakoj tački dnevnog reda.
Govor odbornika u raspravi po tački dnevnog reda može trajati do 5 minuta, s tim što odbornik o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Skupština može da odluči da po određenim pitanjima govori predstavnik pojedinih preduzeća, ustanova i drugih oblika organizovanja, kao i pojedini građani, najviše do 5 minuta.
Izuzetno, na predlog predsednika Skupštine, Skupština može da odluči da vreme trajanja govora pojedinih predstavnika iz stava 5. ovog člana traje i duže od utvrđenog vremena.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena izlaganja utvrđenog odredbama ovog člana, opomenuti govornika da je vreme isteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Raspravu po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine, kada se iscrpi lista prijavljenih govornika izlaganjem predlagača, ukoliko predlagač to pravo želi da iskoristi.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine je dužan da se stara da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda o kojoj traje rasprava ili od definisanja povrede Poslovnika, predsednik će ga opomenuti.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori čineći povredu iz stava 5. ovog člana, predsednik će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu sednice radi obavljanja potrebnih konsultacija ili neophodnih priprema, a najduže u trajanju do 20 minuta.
Predsednik Skupštine prekida rad Skupštine i radi pribavljanja mišljenja kao i u drugim slučajevima ako to Skupština zaključi.
Nastavak prekinute sednice održaće se najkasnije u roku od 10 dana od dana prekida.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe.
Odbornik ima pravo na repliku ako su u prethodnoj diskusiji njegove reče pogrešno shvaćene ili navedene.
Postojanje osnova za repliku procenjuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stava 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Replika ne može trajati duže od 3 minuta.
Nije dozvoljena replika na repliku.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu Skupštine, predstavlja povredu Poslovnika Skupštine.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik daje reč odmah po izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik može da ukaže na povredu Poslovnika u svakom trenutku i pre otvaranja rasprave.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede navede koja je odredba Poslovnika prema njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže 3 minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član Poslovnika koji je prema njegovom mišljenju povređen, predsednik je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 4. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine može da da objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da odluče o izrečenoj povredi navedenog člana Poslovnika.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi Poslovnika većinom glasova prisutnih odbornika.
11. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu Skupštine kada utvrdi nedostatak potrebne većine odbornika za početak sednice Skupštine dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 30 minuta.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja u slučaju iz stava 1. ovog člana sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine obavestiće odbornike i druga lica koja su po odredbama ovog Poslovnika pozvana, o početku sednice koja je odložena, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Sednica Skupštine može se odložiti i kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava ili odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju rad Skupštine, kao i iz drugih opravdanih razloga.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine ili šef odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine odloži.
O odlaganju sednice Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine u slučajevima nastanka incidentnih okolnosti zbog kojih Skupština ne može da nastavi rad.
O danu i času nastavka prekinute sednice iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine obaveštava odbornike odmah po prekidu sednice ili naknadno, pisanim putem.
Nastavak sednice počinje tačkom dnevnog reda kod koje je prekid i nastupio.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice, ne dužu od 20 minuta, kako bi održao zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda, kao i radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini. O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike u nastavku sednice Skupštine.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine ili na predlog šefa odborničke grupe da odluči da radi bez pauze, o čemu odlučuje odmah po iznošenju predloga.
12. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine, zbog povrede reda na sednici, bez pretresa, izriče mere: opomenu ilu meru oduzimanja reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, izriče i meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika bez pretresa.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu iz člana 128. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 128. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale i galerije u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da sa udalji se sednica Skupštine, predsednik Skupštine će naložiti službi fizičko-tehničkog obezbeđenja, ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi grada, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće prekid u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene i oduzimanja reči primenjuju se za sednicu Skupštine na kojoj su izrečene.
Mera udaljenja sa sednice se primenjuje za sednicu sa koje je odbornik udaljen i za prvu narednu.
U prostoriji u kojoj se održava sednica Skupštine zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava i predmeta koji mogu ometati rad Skupštine.
Na sednicu nije dozvoljen dolazak lica koja su pod dejstvom narkotika ili su u alkoholisanom stanju.
Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike i prisutne na sednici kao i na građane na galeriji.
Skupština odluke donosi većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije utvrđeno drugačije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Skupština, većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi Statut;
2) donosi budžet i usvaja završni račun budžeta;
3) donosi plan razvoja Grada i strategije kojima se utvrđuju pravci delovanja grada u određenoj oblasti;
4) donosi prostorni plan;
5) donosi urbanističke planove;
6) odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
7) odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
8) odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje, promeni područja i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave;
9) odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
10) utvrđuje praznik Grada;
11) odlučuje o dodeli zvanja počasni građanin Grada;
12) usvaja Etički kodeks i
13) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, na način, po postupku i većinom utvrđenom zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovim Poslovnikom.
Odbornik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim kada je zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom uređeno drugačije.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog ili "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke.
Predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim odbornici koji glasaju "protiv", a potom oni koji se uzdržavaju od glasanja.
Na zahtev odbornika ili odborničke grupe, Skupština može bez rasprave odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim Poslovnikom.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po spisku odbornika, utvrđuje da li je neko odsutan, a svaki prisutni prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Nakon završenog izjašnjavanja iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine saopštava rezultate glasanja.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja, na osnovu čega se objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno zakonom, Statutom ili odlukom Skupštine utvrđena većina za njeno donošenje.
Ako najmanje 1/3 prisutnih odbornika izrazi sumnju u utvrđen rezultat glasanja, pristupa se ponovljenom glasanju i to se može učiniti samo jednom po istom pitanju.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Tok sednice Skupštine beleži se tonskim ili digitalnim zapisom i trajno se čuva.
Sa sednice se pravi izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Izvod iz zapisnika obavezno sadrži: datum i redni broj sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, imena odsutnih odbornika, naziv svake tačke dnevnog reda, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika, da li je predlog usvojen i na koji način (jednoglasno ili većinom glasova - iskazati rezultate glasanja brojčano), ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvajanje mišljenja unese u zapisnik) i naziv svih akata donetih na sednici.
Ako je predlog akta ili predloženi zaključak izmenjen, u izvodu iz zapisnika treba da se vidi na čiji predlog su izmene izvršene i u čemu se one sastoje.
Usvojeni izvod iz zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
Usvojenom izvodu iz zapisnika prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.
O zapisniku i izvodu iz zapisnika sa sednice stara se sekretar Skupštine.
IX POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
1. Akta Skupštine i postupak predlaganja akata
Skupština kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluke, Poslovnik o radu Skupštine, rešenja, zaključke, preporuke, planove, programe i daje autentična tumačenja akata koje donosi.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz oblasti koje su u nadležnosti Grada.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine.
Rešenjem se imenuje, obrazuje, utvrđuje, odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se preciziraju stavovi, odnosno opredeljenja, mišljenja, konstatacije, zaduženja i ovlašćenja povodom razmatranja određenih pitanja, odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Autentičnim tumačenjem se daje tumačenje akata ili pojedinih njihovih odredbi koje donosi Skupština.
Predlog za donošenje ili promenu Statuta Grada može podneti najmanje 5% građana sa biračkim pravom na teritoriji Grada, 1/3 odbornika, gradonačelnik i nadležno radno telo Skupštine.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata imaju Gradsko veće, odbornik, odnosno odbornička grupa, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Nacrt akta za usvajanje na sednici Skupštine pripremaju Gradska uprava i drugi nadležni organi u zavisnosti od oblasti na koju se nacrt akta odnosi i dostavljaju ih Gradskom veću koje utvrđuje predlog akta.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 96. ovog Poslovnika podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje bi trebalo da sadrži urađenu analizu efekata propisa, a u svakom slučaju ono mora da sadrži:
- pravni osnov;
- razloge za donošenje akta;
- objašnjenje cilja koji se donošenjem akta želi postići;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i obrazloženje konkretnih rešenja;
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta;
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Predlog akta koji je utvrđen nakon sprovedene javne rasprave obavezno sadrži i izveštaj koji sadrži prikaz svih predloga i sugestija datih u javnoj raspravi, sa obrazloženjem razloga zbog kojih pojedini predlozi ili sugestije nisu prihvaćeni.
Predlog akta koji je upućen Skupštini, odmah po prijemu obavezno se dostavlja Gradskom veću i nadležnim radnim telima.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, zatražiće se od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika, pri čemu će se precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima odlučuje na kojoj sednici će se materijali, odnosno akti upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine u skladu sa odredbama ovog Poslovnika uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim Poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, obavezno razmatraju Gradsko veće i nadležna radna tela koji u svojim izveštajima mogu predložiti Skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog akta.
Ukoliko Gradsko veće i nadležna radna tela predlože prihvatanje akta, dužni su da navedu da li akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Skupština o predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle pretresa, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Predlagač akta odnosno njegov predstavnik, mogu na početku pretresa da daju dopunsko obrazloženje predloga. Oni imaju pravo da učestvuju u pretresu sve do zaključenja pretresa o predlogu, da daju objašnjenja i iznose svoje mišljenje.
Predlagač ima pravo da povuče predlog sve do završetka pretresa o predlogu na sednici Skupštine.
Predlog za izmenu i dopunu predloga akata koje donosi Skupština, podnosi se putem amandmana.
Amandman mogu podneti Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik, predlagač odluke i nadležno radno telo Skupštine.
Amandman sadrži naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, pun tekst izmene, odnosno dopune predloga koji se želi postići amandmanom, obrazloženje sa naznačenim razlozima za podnošenje amandmana i naziv, odnosno ime podnosioca amandmana.
Predlagač odluka i drugih akata može podnositi amandmane sve do zaključenja pretresa.
Predlog za promenu člana predloga opšteg akta kojim se ispravljaju očigledne, odnosno štamparske greške na koje u toku sednice skupštine ukaže odbornik ili nadležno radno telo skupštine, ne podnosi se u formi amandmana i predlagač akta ga može odmah prihvatiti u kom slučaju postaje sastavni deo opšteg akta.
Amandman se podnosi u pisanom obliku, najkasnije tri dana pre održavanja sednice, a kada je sednica sazvana po hitnom postupku, amandman se može podneti na samoj sednici do početka rasprave o aktu na koji se amandman odnosi.
Podnosilac amandmana ne može da sam ili zajedno sa drugim odbornicima, podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Podneti amandmani upućuju se predlagaču akta, nadležnom radnom telu i Gradskom veću radi davanja mišljenja.
Predlagač akta, nadležno radno telo i Gradsko veće, dužni su da pre sednice Skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač akta postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ukoliko predlagač akta podnese amandman na akt čiji je predlagač, amandman postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ako se predlagač odluke u načelu složi sa podnesenim amandmanom, ali se ne složi sa njegovom formulacijom, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predmetne odluke. Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju onda Skupština prvo glasa o amandmanu onakvim kakvim ga je formulisao podnosilac, a zatim glasa o amandmanu prema formulaciji predlagača.
Podnosilac amandmana može od amandmana odustati sve dok se amandman ne stavi na glasanje.
O podnetom amandmanu otvara se rasprava.
Izlaganje o podnetom amandmanu ne može trajati duže od 3 minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
Prihvaćeni amandmani postaju sastavni deo odluke.
3. Glasanje o predlogu u celini i usvajanje predloga
Kad se završi pretres predloga odluke i kad je završeno glasanje o predloženim amandmanima, ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu odluke u celini.
Predlog odluke usvojen je u Skupštini kada ga Skupština, prema odredbama ovog Poslovnika, izglasa u celini.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog organa, mogu se donositi na sednici tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja i u skladu sa istima.
4. Donošenje akata po hitnom postupku
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i Gradsko veće mogu predložiti da se po hitnom postupku donese akt kojim se regulišu pitanja i odnosi za čije uređivanje postoji neodložna potreba ili ako bi donošenje takvog akta u redovnom postupku moglo da izazove štetne posledice, s tim da su u obavezi da takav predlog obrazlože.
Predlog odluke za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine, ako je podnet najkasnije 24 časa pre određenog termina za početak te sednice.
O predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku Skupština prethodno odlučuje bez pretresa, prilikom utvrđivanja dnevnog reda. Kad Skupština prihvati predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, ona određuje rok u kome će nadležna radna tela podneti izveštaje o usvojenim mišljenjima, sugestijama i predlozima za donošenje tog akta.
Ako nadležna radna tela ne podnesu izveštaje u utvrđenom roku, pretres akta i njegovo usvajanje može se obaviti u Skupštini bez njihovih izveštaja.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem, a Skupština se odmah izjašnjava o tome da li prihvata predlog.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta, koji je predmet razmatranja, rasprave i odlučivanja na sednici Skupštine zakazanoj po hitnom postupku, ne razmatraju nadležni odbori.
O predlogu akta posebno se izjašnjava Gradsko veće u pisanoj ili usmenoj formi.
Amandman na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku može biti dat u pisanoj ili usmenoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O amandmanu iz stava 2. ovog člana Skupština odlučuje bez izjašnjavanja nadležnih odbora.
5. Postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku
U skraćenom postupku Skupština odlučuje bez prethodne rasprave.
U skraćenom postupku Skupština može da odlučuje o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz stava 1. ovog člana, u predlogu dnevnog reda sednice Skupštine posebno grupisani i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu, mora se u propisanoj formi dostaviti predlog akta o kome se odlučuje po skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
6. Izrada, potpisivanje i objavljivanje akata
Akta Skupštine izrađuju se na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine. Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata Skupštine i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama, stara se nadležna organizaciona jedinica za skupštinske i normativne poslove.
Akta Skupštine objavljuju se u "Službenom glasniku grada Jagodine", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine povodom 17. oktobra, obeležavanja Dana oslobođenja Grada od fašizma.
Sednica Skupštine sazvana povodom Dana oslobođenja je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine grada.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine svečanom pozivnicom.
Svečana pozivnica sadrži program svečanosti povodom obeležavanja praznika Grada i u njoj je obavezno naznačen dan i čas održavanja sednice, odnosno sala u kojoj će sednica biti održana.
Na svečanoj sednici Skupštine uručuju se Oktobarska nagrada zaslužnim pojedincima i kolektivima, kao i nosiocima priznanja počasnog građanina.
Za održavanje svečane sednice Skupštine nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici Skupštine ne otvara se rasprava.
Na svečanu sednicu Skupštine obavezno se pozivaju dobitnici Oktobarskih nagrada i priznanja počasnog građanina.
Svečanoj sednici, pored gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, predsednika i zamenika predsednika Skupštine, sekretara, odbornika i članova Gradskog veća, prisustvuju i predstavnici Ambasade Rusije u Beogradu, direktori javnih preduzeća i ustanova, direktori škola, kao i predstavnici crkve, vojske, policije, pravosuđa, sredstava javnog informisanja i druge zvanice iz javnog života.
Na svečanoj sednici Skupštine, pored predsednika Skupštine, odnosno gradonačelnika koji uručuju priznanja i nagrade, mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, kao i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim gostima.
XI POSTUPAK ZA RASPISIVANJE GRADSKOG REFERENDUMA
Skupština može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti Skupština je dužna da raspiše na predlog koji podnese najmanje 10% birača od ukupnog biračkog tela u jedinici lokalne samouprave, na način utvrđen zakonom i Statutom.
XII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika, beležaka i drugih dokumenata Skupštine i njenih organa, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
- odlučuje o načinu rada i izvršavanju zadataka stručnih službi u cilju što uspešnijeg ostvarivanja poslova i zadataka u nastalim okolnostima.
U slučaju ratnog stanja Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog ili vanrednog stanja, predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata koje razmatra Skupština mogu se izneti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
XIII JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA SKUPŠTINE
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Sednici Skupštine i njenih radnih tela mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici medija.
Pre ulaska u salu za sednice akreditovani predstavnici medija dužni su da pokažu ovlašćenom licu svoju novinarsku karticu i dužni su da je nose na vidnom mestu.
Akreditovanom novinaru stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada skupštine i njenih radnih tela.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje i drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Obrazloženi predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje 1/3 odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 4. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju i zainteresovani građani, odnosno predstavnici preduzeća, ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač Grad, mesnih zajednica, udruženja i slično, koji svoje prisustvo najave nadležnoj Gradskoj upravi, najkasnije 48 sati pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoje tehničke mogućnosti ili za to potreban prostor da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine može, u cilju obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, ograničiti ukupan broj građana i odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu i istovremeno će pozvati ostale prijavljene građane i predstavnike udruženja da svoje predloge i komentare dostave u pisanoj formi, koje će predsednik Skupštine dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
Građanin kome je omogućeno da prisustvuje sednici Skupštine, u obavezi je da na ulazu u salu za sednice ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije i unošenja u evidenciju prisutnih na sednici.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Skupštine ili lice koje predsednik odredi.
Konferenciju za novinare, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, odbornička grupa ili odbornik koga ovlasti Skupština, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
U cilju obaveštavanja javnosti o radu Skupštine i njenih radnih tela, na zvaničnoj internet prezentaciji Grada objavljuju se:
- informator o radu Skupštine;
- obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednica Skupštine, sa predlogom dnevnog reda;
- odluke i druga akta doneta na sednici Skupštine;
- nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi javna rasprava, sa obaveštenjem o vremenu i mestu održavanja javne rasprave;
- "Službeni glasnik grada Jagodine" u elektronskoj formi;
- predlozi akata, kao i akta doneta od strane Skupštine, za koja je javnost posebno zainteresovana.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine.
XIV PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE
Odbornik ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njihovom radu i odlučivanju, da podnosi amandmane na predlog opšteg akta, da traži informacije koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od funkcionera Skupštine i nadležne Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da prisustvuje sednicama drugih radnih tela Skupštine i ako nije njihov član i da učestvuje u njihovom radu bez prava odlučivanja.
Odborniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Skupštine.
Odbornik ima pravo da koristi prostorije koje su mu određene za sastanak sa građanima.
U slučaju opravdane sprečenosti da prisustvuje sednici Skupštine, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
Ukoliko je odbornik naknadno pristupio sednici dužan je da svoj dolazak prijavi sekretaru Skupštine, radi evidentiranja prisutnosti.
Ukoliko odbornik napusti sednicu Skupštine pre njenog završetka, dužan je da to prijavi sekretaru Skupštine, radi pravilnog utvrđivanja kvoruma.
Odbornici su dužni da sekretaru Skupštine u pisanom obliku dostave svaku promenu adrese i broja telefona, radi uredne dostave materijala.
Odbornik je dužan da odmah po saznanju, a najkasnije prvog narednog radnog dana, Savetu za praćenje primene Etičkog kodeksa pismeno prijavi postojanje privatnog interesa, u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, u pogledu predmeta predloga odluke ili drugog opšteg akta o kojem će biti raspravljano i da o tome obavesti javnost.
Smatraće se da privatni interes odbornika ne postoji ukoliko se radi o predlogu odluke ili drugom opštem aktu koji se odnosi na sve građane na teritoriji Grada.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine ili radnih tela.
Odbornik ima pravo da predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da mu se redovno dostavljaju službene publikacije, informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu Skupštine, kao i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine, ostalih funkcionera Skupštine i načelnika Gradske uprave traži podatke, obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine grada, a načelnik Gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da postavlja odbornička pitanja na kraju sednice, pošto Skupština završi rad po svim tačkama dnevnog reda, s tim što je dužan da pitanje dostavi neposredno predsedniku Skupštine u pisanom obliku.
Izuzetno, odborničko pitanje može se postaviti i usmeno na kraju sednice, s tim što je odbornik dužan naknadno dostaviti odborničko pitanje u pisanoj formi u roku od tri dana od održane sednice. U suprotnom, takvo pitanje se ne uzima u dalji postupak.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave, sekretar Skupštine upućuje načelniku Gradske uprave koji ima obavezu da preko organizacionih jedinica Gradske uprave, obezbedi blagovremeno davanje odgovora na postavljena pitanja.
Odbornička pitanja moraju biti jasno formulisana.
Lica kojima su upućena odbornička pitanja moraju odborniku dati odgovor.
Objašnjenja, obaveštenja i odgovori na postavljena odbornička pitanja daju se, ako je moguće na istoj sednici, a ako to nije moguće, na prvoj narednoj sednici.
Kada se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se po pravilu daje u pisanom obliku odborniku koji je odborničko pitanje postavio, najkasnije do prve naredne sednice Skupštine.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora iz stava 3. ovog člana potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana.
Na zahtev odbornika koji je pitanje postavio, odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor na odborničko pitanje treba biti kratak, jasan i direktan i po pravilu treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Ako odbornik nije zadovoljan odgovorom, može predložiti Skupštini da se lice kome je pitanje postavljeno pozove na narednu sednicu Skupštine, a može tražiti i da se o odgovoru otvori rasprava na jednoj od narednih sednica Skupštine.
O predlogu odbornika Skupština se izjašnjava bez pretresa.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše 2 minuta komentariše odgovor na svoje pitanje, da postavi dopunsko pitanje u trajanju od najviše 2 minuta ili da predloži otvaranje pretresa na jednoj od narednih sednica Skupštine u vezi sa odgovorom.
O predlogu odbornika da se otvori pretres povodom odgovora na odborničko pitanje Skupština se izjašnjava bez pretresa.
Gradska uprava obezbeđuje u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje, po nalogu načelnika:
- pruža im stručnu i administrativno-tehničku pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog glasnika grada Jagodine", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđenju uslova za rad odborničkih grupa, u skladu sa prostornim mogućnostima.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje odbornička legitimacija, u roku od 15 dana od dana kompletiranja dokumentacije. Odborničku legitimaciju potpisuje predsednik Skupštine.
Mandatno imunitetna komisija propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.
4. Prestanak mandata odbornika
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1. podnošenjem ostavke;
2. donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3. ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci;
4. ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5. preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6. ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada;
7. gubljenjem državljanstva i
8. ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz člana 184. tačke 2. do 8. Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat novog odbornika utvrđuje se u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
Odbornik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa predsedniku Skupštine, u roku od 3 dana, od dana overe.
Predsednik Skupštine je dužan da podnetu ostavku stavi na dnevni red Skupštine na prvoj narednoj sednici, sa predlogom da to bude prva tačka dnevnog reda.
XV OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i administrativno tehničke i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa vrši odgovarajuća organizaciona jedinica, što se posebno uređuje Odlukom o gradskim upravama.
Održavanje reda u zgradi Skupštine i u drugim prostorijama u kojima Skupština radi, obezbeđuje Služba fizičko-tehničkog obezbeđenja, koju angažuje Gradska uprava.
XVI SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa Skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih opština i gradova u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje u skladu sa programom koji Skupština donosi svake godine na predlog predsednika Skupštine i šefova odborničkih grupa.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera skupštinama drugih opština i gradova, davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke svake posete utvrđuju predsednik Skupštine i šefovi odborničkih grupa. Delegacija mora odražavati sastav Skupštine.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da u roku od 15 dana od završetka posete Skupštini podnese izveštaj o obavljenoj poseti.
XVII AUTENTIČNO TUMAČENJE AKTA SKUPŠTINE, TUMAČENJE, DONOŠENJE, PROMENA I PRIMENA POSLOVNIKA
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akta Skupštine može podneti svako pravno ili fizičko lice. Predlog mora biti podnet u pisanom obliku i obrazložen.
Skupština na predlog Komisije za statutarna pitanja i normativna akta, donosi autentično tumačenje akta čiji je donosilac.
Kada se na sednici Skupštine postavi pitanje pravilne primene odredbi Poslovnika, stručno tumačenje daje sekretar Skupštine.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti 1/3 odbornika, odbornička grupa, Komisija za statutarna pitanja i normativna akta, kao i predsednik Skupštine.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko se donošenju ili promeni Poslovnika pristupa pre konstituisanja radnih tela u čijoj je nadležnosti razmatranje istog, Skupština može usvojiti Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika, bez razmatranja Poslovnika na nadležnom radnom telu.
Na sve što nije regulisano odredbama ovog Poslovnika, primenjuju se posebne odluke Skupštine i važeći propisi kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine grada Jagodine ("Službeni glasnik grada Jagodine" broj 8/16).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Jagodine".
Samostalni član Odluke
o izmeni
Poslovnika Skupštine grada Jagodine
("Sl. glasnik grada Jagodine", br. 20/2020)
Član 2
Ova Odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Jagodine".