PRAVILNIK O POSEBNIM DELATNOSTIMA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU I NEKOMERCIJALNOM LETENJU VAZDUHOPLOVIMA KOJI NEMAJU POTVRDU O TIPU KOJU JE IZDALA ILI PRIZNALA AGENCIJA EVROPSKE UNIJE ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA (EASA) ("Sl. glasnik RS", br. 142/2020)

 

I UVODNE ODREDBE

Predmet Pravilnika

Član 1

Ovim pravilnikom se bliže određuju vrste posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu, pojam i vrste posebnih delatnosti visokog rizika, uslovi i način obavljanja tih delatnosti, uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti, izgled i sadržaj te potvrde, kao i uslovi koje mora da ispuni operater vazduhoplova koji obavlja nekomercijalno letenje.

Ovim pravilnikom se propisuju uslovi pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću vazduhoplovnog operatera, bliže određuju uslovi pod kojima se izdaje prethodna saglasnost na zaključenje ugovora o zakupu vazduhoplova, broj članova i sastav posade vazduhoplova, kao i način sprovođenja provere ispunjenosti uslova za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju.

Ovim pravilnikom se propisuju uslovi pod kojima avion koji nije složeni motorni vazduhoplov i helikopter mogu da za poletanje i sletanje koriste mesta koja se nalaze izvan aerodroma.

Ovim pravilnikom se propisuju isprave i knjige koje moraju da se nalaze u vazduhoplovu u letu, kao i sadržina i način vođenja tih knjiga.

Odredbe ovog pravilnika se primenjuju na obavljanje posebnih delatnosti uz naknadu i nekomercijalnog letenja avionima, helikopterima, jedrilicama i balonima koji nemaju potvrdu o tipu koju je izdala ili priznala Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA), ali poseduju potvrdu o tipu koju je izdala država članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

Odredbe ovog pravilnika o nekomercijalnom letenju se primenjuju i na avione, helikoptere, jedrilice i balone koji ne poseduju potvrdu o tipu, a koriste se isključivo u vazdušnom prostoru Republike Srbije.

Značenje izraza

Član 2

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) avion je vazduhoplov sa pogonom, teži od vazduha, koji svoj uzgon u svim fazama leta uglavnom proizvodi aerodinamičkim reakcijama na njegovim površinama;

2) aerodrom sa povoljnim meteorološkim uslovima je odgovarajući aerodrom za koji meteorološki izveštaji ili prognoze ili njihova kombinacija ukazuju da će u toku vremena predviđenog za korišćenje meteorološki uslovi biti na zahtevanom aerodromskom operativnom minimumu ili iznad njega, kao i da izveštaji o stanju površine poletno-sletne staze ukazuju da je moguće bezbedno sletanje;

3) alternativni aerodrom za aerodrom poletanja je alternativni aerodrom na koji, ako je potrebno, vazduhoplov može da sleti ubrzo posle poletanja, ako nije moguće da to učini na aerodromu sa koga je poleteo;

4) baza oblaka je visina baze najniže osmotrenog ili prognoziranog elementa oblačnosti u blizini aerodroma ili operativnog mesta ili unutar određenog područja letenja, koja se uobičajeno meri u odnosu na nadmorsku visinu aerodroma ili, u slučaju letova iznad mora, u odnosu na srednji nivo mora;

5) bezbedno prinudno sletanje je neizbežno sletanje vazduhoplova na kopno ili na vodu, pri čemu se ne očekuje da će doći do povređivanja lica u vazduhoplovu ili na površini na koju se sleće;

6) vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;

7) vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) je rastojanje sa koga pilot vazduhoplova na osi poletno-sletne staze može da vidi oznake površine poletno-sletne staze ili svetla koja obeležavaju poletno-sletnu stazu ili njenu osu;

8) vreme dejstva je očekivano vreme u kome će sredstvo za sprečavanje zaleđivanja sprečiti formiranje leda i inja, kao i nagomilavanje snega na tretiranim površinama aviona;

9) "V1" označava najveću brzinu pri poletanju, pri kojoj je pilot dužan da obavi prvi postupak u cilju zaustavljanja aviona u okviru dužine poletno-sletne staze predviđene za zaustavljanje nakon ubrzavanja aviona. "V1" takođe, predstavlja minimalnu brzinu pri poletanju nakon otkaza kritičnog motora pri brzini "VEF", pri kojoj pilot može da nastavi poletanje i da dostigne zahtevanu visinu iznad površine za poletanje u okviru dužine poletno-sletne staze predviđene za poletanje;

10) "VEF" je brzina pri kojoj se pretpostavlja da dolazi do otkaza kritičnog motora tokom poletanja;

11) gusto naseljeno područje je, u odnosu na grad, mesto ili naselje, svako područje koje se uglavnom koristi u stambene, poslovne ili rekreativne svrhe;

12) GBAS sistem za sletanje (GLS) je sistem za prilaz i sletanje koji koristi informacije Globalnog navigacionog satelitskog sistema sa pomoćnim sistemom na zemlji (GNSS/GBAS), radi vođenja vazduhoplova na osnovu njegove bočne i vertikalne GNSS pozicije;

13) elektronski pokazivač podataka na čeonom staklu (HUD) je sistem prikaza podatka o letu koji omogućava pilotu da uzdignute glave upravlja vazduhoplovom, a pri tom ne ograničava pogled iz pilotske kabine ka spoljašnjosti;

14) završni prilaz uz stalno snižavanje (CDFA) je tehnika koja odgovara postupku stabilnog prilaza za letenje u segmentu završnog prilaza, pri nepreciznom instrumentalnom prilazu, sa stalnim snižavanjem, bez horizontalnog leta, sa apsolutne visine/visine koja je jednaka ili veća od fiksne apsolutne visine/visine završnog prilaza do tačke koja se nalazi približno 15 m (50 ft) iznad praga poletno-sletne staze ili do tačke na kojoj treba započeti ravnanje, u zavisnosti od tipa vazduhoplova;

15) zakup vazduhoplova sa posadom je, u slučaju komercijalnih delatnosti koji ne spadaju u javni avio-prevoz, ugovor koji zaključuju operateri vazduhoplova, na osnovu koga se vazduhoplov koristi pod odgovornošću zakupodavca;

16) zona završnog prilaza i poletanja (FATO) je definisana površina iznad koje se završava faza prilaznog manevra lebdenja ili prizemljenja i sa koje započinje manevar poletanja. U slučaju kada zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) koriste helikopteri performansi klase 1, definisana površina uključuje raspoloživu dužinu prekinutog poletanja;

17) kontaminirana poletno-sletna staza je poletno-sletna staza na kojoj je više od 25% površine, u okviru zahtevane dužine i širine koja se koristi, pokriveno:

(1) površinskom vodom dubine veće od 3 mm (0,125 in), lapavicom ili rastresitim snegom, koji odgovaraju dubini vode većoj od 3 mm (0,125 in);

(2) utabanim snegom, koji ne može više da ce sabije i koji, pri podizanju, ostaje u komadu ili se lomi u grudve (čvrsti sneg); ili

(3) ledom, uključujući i vlažan led;

18) kontrolna lista za prihvat je pomoćni dokument koji se koristi pri spoljašnjem pregledu paketa sa opasnom robom i pratećih dokumenata u cilju provere ispunjenosti neophodnih zahteva;

19) kopneni avion je vazduhoplov sa fiksnim krilima, koji je projektovan za poletanje sa zemlje i sletanje na zemlju, uključujući i amfibije kada se one koriste kao kopneni avioni;

20) kritične faze leta aviona su zalet za poletanje, uzletna putanja leta, završni prilaz, neuspeli prilaz, sletanje, uključujući i usporavanje i bilo koja druga faza leta koju odredi pilot koji upravlja vazduhoplovom;

21) kritične faze leta helikoptera su rulanje, lebdenje, poletanje, završni prilaz, neuspeli prilaz, sletanje ili druga faza leta koju odredi pilot koji upravlja vazduhoplovom;

22) kruženje je vizuelna faza instrumentalnog prilaza koja ima za cilj da dovede vazduhoplov u poziciju za sletanje na poletno-sletnu stazu, odnosno zonu završnog prilaza i poletanja (FATO), koja nije odgovarajuće smeštena za prilaz iz pravca;

23) let iznad vode je let helikoptera pri kojem se veći deo leta obavlja iznad površine otvorenog mora, prema lokacijama na vodi ili od lokacija na vodi;

24) lokacija na vodi je objekat namenjen za letove helikoptera na fiksnoj ili plutajućoj strukturi na vodi ili na plovilu;

25) maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) je maksimalan broj putničkih sedišta pojedinog vazduhoplova koji je određen za korišćenje, izuzev sedišta za posadu, a koji je naveden u operativnom priručniku;

26) masa na poletanju je masa vazduhoplova, uključujući sav teret i sva lica na početku poletanja, za helikoptere, odnosno zaleta na poletanju, za avione;

27) mokra poletno-sletna staza je poletno-sletna staza čija je površina pokrivena vodom ili sličnim sredstvom u količini koja je manja od one koja je propisana za kontaminiranu poletno-sletnu stazu ili kada vlažnost poletno-sletne staze izaziva pojavu refleksije, ali bez većih površina na kojima se nalazi stajaća voda;

28) nezgoda povezana sa opasnom robom je:

(1) događaj koji nije udes, povezan sa transportom opasne robe vazdušnim putem, koji ne mora obavezno da nastane u vazduhoplovu, a koji za posledicu ima povredu lica, materijalnu štetu, požar, lom, prosipanje, curenje tečnosti ili radioaktivno zračenje ili drugu pojavu koja ukazuje da nije očuvana celovitost ambalaže;

(2) svaki događaj koji je povezan sa transportom opasne robe koji ozbiljno ugrožava vazduhoplov ili lica u njemu;

29) neometana pilotska kabina je bilo koji vremenski period u kome se letačka posada ne sme uznemiravati ili ometati, izuzev ako se radi o pitanjima koja su kritična za bezbedan let vazduhoplova ili bezbednost lica koja se u njemu nalaze;

30) nepogodna sredina je:

(1) sredina u kojoj:

- nije moguće obaviti bezbedno prinudno sletanje usled neodgovarajuće površine; ili

- lica u helikopteru ne mogu biti na odgovarajući način zaštićena od spoljašnjeg uticaja; ili

- odziv/sposobnost u pogledu traganja i spasavanja ne odgovaraju očekivanoj izloženosti opasnosti; ili

- postoji neprihvatljiv rizik od ugrožavanja lica ili imovine na zemlji;

(2) u svakom slučaju, sledeća područja:

- za letove iznad vode, područje otvorenog mora, severno od 45N i južno od 45S, izuzev ako je određeni deo označen kao pogodna sredina od strane nadležnog organa određene države; i

- oni delovi gusto naseljenih područja na kojima nema odgovarajućih površina za bezbedno prinudno sletanje;

31) noć je vremenski period između kraja građanskog sumraka i početka građanskog svitanja;

32) odgovarajući aerodrom je aerodrom na kojem vazduhoplov može da se koristi, uzimajući u obzir zahtevane performanse vazduhoplova i karakteristike poletno-sletne staze;

33) odleđivanje je postupak na zemlji kojim se inje, led, sneg ili lapavica uklanjaju sa vazduhoplova kako bi se obezbedilo da površina vazduhoplova bude očišćena;

34) opasna roba su predmeti ili materije koji mogu da predstavljaju rizik za zdravlje, bezbednost, imovinu ili životnu sredinu i koji su navedeni u listi opasne robe u Tehničkim instrukcijama ili su klasifikovani u skladu sa tim instrukcijama;

35) operativna kontrola je odgovornost za početak, nastavak, završetak leta ili skretanje sa rute u interesu bezbednosti;

36) operativno mesto je mesto koje nije aerodrom, a koje je odabrao operater vazduhoplova ili pilot koji upravlja vazduhoplovom za sletanje ili poletanje;

37) pilot koji upravlja vazduhoplovom je pilot koji je određen da upravlja vazduhoplovom i koji je odgovoran za bezbedno obavljanje leta;

38) pogodna sredina je sredina:

(1) u kojoj je moguće da se bezbedno obavi prinudno sletanje;

(2) u kojoj lica u helikopteru mogu da budu zaštićena od nepovoljnog delovanja spoljnog uticaja; i

(3) u kojoj je traganje i spasavanje obezbeđeno u skladu sa očekivanom izloženošću opasnosti. U svakom slučaju, oni delovi gusto naseljenih područja koji imaju odgovarajuću površinu za bezbedno prinudno sletanje smatraju se za pogodnu sredinu;

39) područje otvorenog mora je površina vode od obale prema moru;

40) poletanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVTO) je poletanje pri kome je vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) manja od 400 m, ali nije manja od 75 m;

41) postupak nepreciznog prilaza (NPA) je instrumentalni prilaz sa minimalnom relativnom visinom snižavanja (MDH), odnosno visinom odluke (DH) pri letenju tehnikom završnog prilaza uz stalno snižavanje (CDFA), koje nisu manje od 250 ft i RVR/CMV koja nije manja od 750 m za avione, odnosno 600 m za helikoptere;

42) postupak prilaženja sa vertikalnim navođenjem (APV) je instrumentalni prilaz pri kome se koristi horizontalno i vertikalno vođenje, ali koji ne ispunjava zahteve za precizni prilaz i sletanje, sa visinom odluke (DH) koja nije niža od 250 ft i vidljivošću duž poletno-sletne staze (RVR) koja nije manja od 600 m;

43) postupci pri smanjenoj vidljivosti (LVP) su postupci koji se primenjuju na aerodromu radi bezbednog obavljanja prilaza u uslovima koji su niži od uslova za standardnu kategoriju I, u uslovima koji se razlikuju od uslova za standardnu kategoriju II, u uslovima kategorije II i III, kao i pri poletanjima u uslovima smanjene vidljivosti;

44) preračunata meteorološka vidljivost (CMV) je vrednost koja odgovara vrednosti RVR, izvedena na osnovu objavljene meteorološke vidljivosti;

45) pretpolje je definisana pravougaona površina na zemlji ili na vodi, pod kontrolom odgovarajućeg tela, koja je odabrana ili pripremljena kao odgovarajuća površina iznad koje avion može da izvede deo početnog penjanja do određene visine;

46) prilaz i sletanje u uslovima koji su niži od uslova za standardnu kategoriju I (LTS CAT I) je instrumentalni prilaz i sletanje u uslovima kategorije I, sa visinom odluke (DH) za kategoriju I, ali sa vidljivošću duž poletno-sletne staze (RVR) manjom od one koja odgovara visini odluke za kategoriju I, ali ne manjom od 400 m;

47) prilaz i sletanje u uslovima koji se razlikuju od uslova za standardnu kategoriju II (OTS CAT II) je precizni instrumentalni prilaz i sletanje, pri kome se koristi ILS ili MLS, kada neka ili sva svetla koja su neophodna za prilaz i sletanje u uslovima kategorije II nisu na raspolaganju i ako je:

(1) DH manja od 200 ft, ali ne manja od 100 ft; i

(2) RVR najmanje 350 m;

48) prilaz i sletanje u uslovima kategorije I (CAT I) je precizni instrumentalni prilaz i sletanje uz korišćenje sistema za instrumentalno sletanje (ILS), mikrotalasnog sistema za sletanje (MLS), GLS (sistem sletanja zasnovan na zemaljski proširenom globalnom navigacionom satelitskom sistemu (GNSS/GBAS)), radara za precizno prilaženje (PAR) ili GNSS, koji koristi satelitski sistem pojačavanja signala (SBAS), sa visinom odluke (DH) koja nije niža od 200 ft i vidljivošću duž poletno-sletne staze (RVR) koja nije manja od 550 m za avione, odnosno 500 m za helikoptere;

49) prilaz i sletanje u uslovima kategorijeII (CAT II) je precizni instrumentalni prilaz i sletanje korišćenjem ILS ili MLS sa:

(1) DH ispod 200 ft, ali ne nižom od 100 ft; i

(2) RVR koja nije manja od 300 m;

50) prilaz i sletanje u uslovima kategorije IIIA (CAT IIIA) je precizni instrumentalni prilaz i sletanje korišćenjem ILS ili MLS sa:

(1) DH ispod 100 ft; i

(2) RVR koja nije manja od 200 m;

51) prilaz i sletanje u uslovima kategorije IIIB (CAT IIIB) je precizni instrumentalni prilaz i sletanje korišćenjem ILS ili MLS sa:

(1) DH ispod 100 ft ili bez DH; i

(2) RVR manjom od 200 m, ali ne manjom od 75 m;

52) putanja leta pri poletanju je vertikalna i horizontalna putanja sa otkazom kritičnog motora, od određene tačke u toku poletanja do visine 1.500 ft iznad površine, za avione, odnosno 1.000 ft iznad površine, za helikoptere;

53) raspoloživa dužina za poletanje aviona (TODA) je dužina koja je na raspolaganju za zalet, uvećana za dužinu pretpolja, ako postoji;

54) raspoloživa dužina za poletanje helikoptera (TODAH) je dužina zone završnog prilaza i poletanja (FATO) uvećana za dužinu pretpolja (ako postoji), objavljena kao raspoloživa i pogodna za završetak poletanja helikoptera;

55) raspoloživa dužina za sletanje (LDA) je dužina poletno-sletne staze koju je, kao raspoloživu, odredio nadležni organ države na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom, a koja je pogodna za kretanje aviona po zemlji nakon sletanja;

56) raspoloživa dužina prekinutog poletanja (ASDA) je raspoloživa dužina zaleta za poletanje, koja je uvećana za dužinu produžetka predviđenog za zaustavljanje, ako je dostupnost takvog produžetka za zaustavljanje objavila država na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom, pod uslovom da produžetak poletno-sletne staze u datim operativnim uslovima može da podnese masu aviona;

57) raspoloživa dužina prekinutog poletanjahelikoptera (RTODAH) je dužina zone završnog prilaza i poletanja (FATO) objavljena kao raspoloživa i pogodna za završetak prekinutog poletanja helikoptera performansi klase 1;

58) rezervno gorivo je gorivo koje se zahteva za slučaj nepredviđenih okolnosti koje mogu da utiču na potrošnju goriva do aerodroma odredišta;

59) rok za otklanjanje neispravnosti je određeni period u kome vazduhoplov može da se koristi sa neispravnom opremom;

60) sistem za poboljšanje vidljivosti (EVS) je sistem elektronskog prikaza spoljašnjeg prizora, u realnom vremenu, korišćenjem senzora;

61) sistem navođenja pri sletanju koji omogućava držanje uzdignute glave (HUDLS) je celovit sistem koji omogućava pilotu da uzdignute glave upravlja vazduhoplovom tokom prilaza i sletanja i/ili prekinutog prilaza. On obuhvata sve senzore, računare, električna napajanja, indikatore i kontrole;

62) sprečavanje zaleđivanja je, u okviru postupaka na zemlji, postupak zaštite od formiranja inja ili leda i nagomilavanja snega na tretiranoj površini vazduhoplova u ograničenom vremenskom periodu (vreme dejstva);

63) stručno lice za obavljanje zadatka je lice koje je odredio operater vazduhoplova ili treće lice, a koje obavlja zadatke na zemlji koji su u direktnoj vezi sa specijalizovanim zadatkom ili obavlja zadatke u vazduhoplovu ili sa njega;

64) suva operativna masa je ukupna masa vazduhoplova spremnog za određenu vrstu leta, bez iskoristivog goriva i putnog tereta;

65) suva poletno-sletna staza je staza koja nije mokra ili kontaminirana i koja obuhvata one čvrste poletno-sletne staze koje su posebno izrađene sa žljebovima ili poroznom podlogom i koje se održavaju tako da omogućavaju efektivno kočenje koje odgovara suvoj poletno-sletnoj stazi, iako je prisutna vlaga;

66) tačka donošenja odluke o nastavku poletanja (TDP) je tačka koja se koristi za određivanje mogućnosti poletanja, a od koje se, ako je ustanovljen otkaz motora, može prekinuti poletanje ili se poletanje može bezbedno nastaviti;

67) teret koji se prevozi je ukupna masa putnika, prtljaga, robe i prenosive posebne opreme koja se unosi u vazduhoplov i koja, izuzev za balone, uključuje i balast;

68) Tehničke instrukcije su poslednje važeće izdanje Tehničkih instrukcija za bezbedan transport opasne robe vazdušnim putem, uključujući dodatke i priloge, koje je odobrila i objavila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva;

69) ugovor o zakupu vazduhoplova bez posade je ugovor između subjekata na osnovu koga se vazduhoplov koristi u skladu sa sertifikatom vazduhoplovnog operatera (AOC) zakupca ili, u slučaju komercijalnih delatnosti koje ne spadaju u javni avio-prevoz (CAT), pod odgovornošću zakupca;

70) udes povezan sa opasnom robom je događaj koji je povezan sa transportom opasne robe vazdušnim putem, koji ima za posledicu smrt ili tešku telesnu povredu lica ili prouzrokuje veliku materijalnu štetu;

71) uređaj za simuliranje leta (FSTD) je uređaj za obuku koji podrazumeva:

(1) za avione: uređaj za potpuno simuliranje letenja (FFS), trenažer letenja (FTD), uređaj za vežbanje letačko-navigacionih procedura (FNPT) ili uređaj za osnovnu obuku instrumentalnog letenja (BITD);

(2) za helikoptere: uređaj za potpuno simuliranje letenja (FFS), trenažer letenja (FTD) ili uređaj za vežbanje letačko-navigacionih procedura (FNPT);

72) helikopter je vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u vazduhu uglavnom na osnovu aerodinamičke reakcije vazduha na jednom ili više pokretnih rotora na odgovarajućoj vertikalnoj osi;

73) helikopter kategorije A je helikopter sa više motora koji je projektovan tako da ima mogućnost nezavisnog rada motora i sistema, što je određeno pravilima o plovidbenosti i koji može da se koristi uz upotrebu podataka za poletanje i sletanje u slučaju otkaza kritičnog motora uz obezbeđenu, odgovarajuće određenu površinu i odgovarajuće performanse za bezbedan nastavak leta ili bezbedno prekinuto poletanje;

74) helikopter kategorije B je helikopter sa jednim motorom ili sa više motora, koji ne ispunjava propisane zahteve za kategoriju A. Helikopter kategorije B nema sigurnu mogućnost da nastavi bezbedan let u slučaju otkaza motora, što može da dovede do neplaniranog sletanja;

75) hidroavion je vazduhoplov sa fiksnim krilima koji je projektovan za poletanje sa vode i sletanje na vodu, uključujući i amfibije ako se one koriste kao hidroavioni;

76) član posade je lice koga je operater vazduhoplova odredio za obavljanje dužnosti u vazduhoplovu.

II ORGANIZACIONI USLOVI ZA OBAVLJANJE POSEBNIH DELATNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU I OBAVLJANJE NEKOMERCIJALNOG LETENJA SLOŽENIM MOTORNIM VAZDUHOPLOVIMA

1. Opšti uslovi

Izjava

Član 3

Operater vazduhoplova koji obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu ili obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom je dužan da pre započinjanja letenja dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti.

Izjava iz stava 1. ovog člana se dostavlja na obrascu iz Priloga 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Operater vazduhoplova mora da obavlja delatnost u skladu sa datom izjavom, da obavesti Direktorat o svakoj promeni koja se odnosi na datu izjavu koristeći obrazac iz Priloga 1. ovog pravilnika, kao i da obavesti Direktorat ako prestane da obavlja delatnost.

Dužnosti operatera vazduhoplova

Član 4

Operater vazduhoplova iz člana 1. stav 5. ovog pravilnika je dužan da:

1) vazduhoplov koristi u skladu sa ovim pravilnikom, potvrdom o ispunjavanju uslova za obavljanje posebne delatnosti visokog rizika i izjavom o osposobljenosti za obavljanje posebnih delatnosti, odnosno nekomercijalnog letenja složenim motornim vazduhoplovima (u daljem tekstu: izjava);

2) obezbedi da se svaki let vazduhoplova obavlja u skladu sa operativnim priručnikom;

3) utvrdi sistem operativne kontrole nad svim letovima koji se obavljaju pod uslovima navedenim u potvrdi o ispunjavanju uslova za obavljanje posebnih delatnosti visokog rizika ili u izjavi i da taj sistem održava;

4) obezbedi da svaki vazduhoplov koji koristi bude opremljen, a njegova posada osposobljena, u skladu sa zahtevima područja u kojem obavlja delatnost i zahtevima za vrstu delatnosti;

5) obezbedi da su licima koja su uključena u zemaljske i letačke delatnosti data odgovarajuća uputstva, da su ona dokazala svoje sposobnosti u vršenju pojedinih dužnosti, kao i da su ona svesna svojih odgovornosti i povezanosti tih dužnosti sa delatnošću operatera u celini;

6) za sve vrste delatnosti koje obavlja na zemlji i u letu utvrdi procedure i uputstva za bezbedno korišćenje svakog tipa vazduhoplova, u kojima su navedene dužnosti i odgovornosti zemaljskog osoblja i članova posade, uključujući procedure koje se odnose na neometanu pilotsku kabinu;

7) lica koja angažuje upozna sa zakonima, drugim propisima i procedurama onih država u kojima se vazduhoplov koristi, a koje su značajne za vršenje njihovih dužnosti;

8) za svaki tip vazduhoplova utvrdi liste provere namenjene članovima posade, koje sadrže postupke za sve faze leta u uobičajenim uslovima, vanrednim uslovima i u slučaju opasnosti, kako bi obezbedio sprovođenje operativnih procedura iz operativnog priručnika, pri čemu te liste moraju da budu usklađene sa važećom dokumentacijom proizvođača vazduhoplova;

9) u operativnom priručniku navede procedure za planiranje leta, zasnovane na performansama vazduhoplova, drugim operativnim ograničenjima i odgovarajućim očekivanim uslovima na ruti koju sledi, na aerodromima ili operativnim mestima;

10) utvrdi i održava ažurnim programe obuke iz oblasti transporta opasne robe za sva lica koja angažuje, a za koja se zahteva obuka na osnovu Tehničkih instrukcija za bezbedan transport opasne robe vazdušnim putem (u daljem tekstu: Tehničke instrukcije), kao i da za te programe obuke pribavi odobrenje Direktorata.

U slučaju obavljanja posebne delatnosti uz naknadu, operateri sledećih kategorija vazduhoplova moraju da obezbede da je letačka posada odgovarajuće obučena ili informisana kako bi bila u mogućnosti da otkrije neprijavljenu opasnu robu koju su u vazduhoplov unela lica koja se prevoze ili koja je uneta kao teret:

1) jedrilica;

2) balon;

3) jednomotorni avion na elisni pogon, koji ima maksimalnu sertifikovanu masu na poletanju 5.700 kg ili manju i čiji maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) iznosi pet ili manje, ako se poletanje i sletanje obavlja danju, sa istog aerodroma ili operativnog mesta, po pravilima za vizuelno letenje (VFR);

4) jednomotorni helikopter, koji nije složeni motorni helikopter, čiji maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) iznosi pet ili manje, ako se poletanje i sletanje obavlja danju, sa istog aerodroma ili operativnog mesta, po pravilima za vizuelno letenje (VFR).

Sistem upravljanja

Član 5

Operater vazduhoplova je dužan da utvrdi, primeni i održava sistem upravljanja koji odgovara složenosti i veličini njegove organizacije i koji obuhvata:

1) jasno definisane linije odgovornosti i nadležnosti u organizaciji operatera vazduhoplova, uključujući neposrednu odgovornost odgovornog rukovodioca u pogledu bezbednosti;

2) politiku bezbednosti operatera vazduhoplova, koju utvrđuje odgovorni rukovodilac;

3) uočavanje opasnosti po bezbednost u vazduhoplovstvu koje proizilaze iz delatnosti operatera vazduhoplova, njihovu procenu i upravljanje povezanim rizicima, uključujući preduzimanje mera za umanjenje rizika i proveru njihove efikasnosti;

4) stalnu obuku i osposobljavanje osoblja za obavljanje njihovih zadataka;

5) dokumentaciju svih ključnih procesa sistema upravljanja, uključujući i proces ukazivanja osoblju na njegove odgovornosti, kao i procedure za izmene i dopune ove dokumentacije;

6) funkciju praćenja usaglašenosti operatera vazduhoplova sa odgovarajućim zahtevima.

Ugovorene aktivnosti

Član 6

Ako ugovori obavljanje bilo kog dela svoje aktivnosti, operater vazduhoplova je dužan da obezbedi da ugovorena usluga ispunjava uslove iz ovog pravilnika.

Ako imalac potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje posebnih delatnosti visokog rizika ugovori neki deo svojih aktivnosti sa organizacijom koja nije odgovarajuće ovlašćena za vršenje tih aktivnosti, ta ugovorna organizacija je dužna da obavlja poslove na osnovu odobrenja operatera vazduhoplova i u njegovo ime.

Imalac potvrde iz stava 2. ovog člana mora da omogući da Direktorat ima pristup organizaciji koja je angažovana, kako bi utvrdio ispunjenost uslova propisanih ovim pravilnikom.

Ljudski resursi operatera vazduhoplova

Član 7

Operater vazduhoplova je dužan da imenuje odgovornog rukovodioca koji je ovlašćen da obezbedi finansiranje svih aktivnosti i njihovo sprovođenje u skladu sa uslovima iz ovog pravilnika i koji je nadležan za utvrđivanje i održavanje efikasnog sistema upravljanja.

Operater vazduhoplova imenuje jedno ili više lica koja obezbeđuju da operater vazduhoplova bude u skladu sa uslovima iz ovog pravilnika i koja su odgovorna odgovornom rukovodiocu.

Operater vazduhoplova mora da raspolaže dovoljnim brojem osposobljenog osoblja za obavljanje planiranih aktivnosti u skladu sa uslovima iz ovog pravilnika i dužan je da vodi evidenciju o iskustvu, osposobljenosti i obukama tog osoblja, kao i da to osoblje upozna sa procedurama koje se odnose na vršenje njihovih dužnosti.

Uslovi koji se odnose na opremu

Član 8

Operater vazduhoplova mora da raspolaže opremom koja omogućava obavljanje svih planiranih aktivnosti u skladu sa uslovima iz ovog pravilnika.

Vođenje evidencije

Član 9

Operater vazduhoplova je dužan da ustanovi sistem vođenja evidencije koji omogućava odgovarajuće čuvanje i pouzdanost praćenja svih izvršenih aktivnosti, kao i da oblik vođenja evidencije navede u svojim procedurama.

Čuvanje evidencije

Član 10

Sledeća evidencija se čuva najmanje pet godina:

1) kopija izjave operatera vazduhoplova, podaci o odobrenjima koje poseduje i operativni priručnik, ako je reč o operateru koji podleže dostavljanju izjave;

2) evidencija koja se odnosi na procenu rizika koja se obavlja u skladu sa članom 245. ovog pravilnika i odgovarajuće standardne operativne procedure, ako je reč o imaocu potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje posebne delatnosti visokog rizika.

Podaci koji su korišćeni za pripremu i izvršenje leta, kao i sa njima povezani izveštaji, čuvaju se najmanje tri meseca, i to:

1) operativni plan leta, ako je primenljivo;

2) hitna vazduhoplovna obaveštenja (NOTAM) za određenu rutu i dokumentacija koja je korišćena za potrebe vazduhoplovnog informisanja (AIS), ako ih je izdao operater vazduhoplova;

3) dokumentacija o masi i položaju težišta vazduhoplova;

4) obaveštenje o posebnom teretu, uključujući pisanu informaciju namenjenu pilotu koji upravlja vazduhoplovom o opasnoj robi, ako je primenljivo;

5) putna knjiga ili drugi odgovarajući dokument;

6) izveštaji sa leta u kojima su navedeni podaci o događaju ili pojavi za koje pilot koji upravlja vazduhoplovom smatra da je neophodno da ih prijavi ili zabeleži.

Evidencija koja se odnosi na osoblje se čuva u sledećim rokovima:

1) kopija dozvole letačkog osoblja - sve dok član posade koristi prava iz dozvole za potrebe operatera vazduhoplova;

2) podaci o obuci, proveri i osposobljenosti člana posade - tri godine;

3) evidencija o skorašnjem iskustvu člana posade - 15 meseci;

4) odgovarajuća osposobljenost za rute, aerodrome/zadatke i područja letenja - tri godine;

5) obuka iz oblasti transporta opasne robe - tri godine;

6) evidencija o obuci/osposobljenosti drugih lica za koje se zahteva program obuke - evidencija o poslednje dve obuke.

Operater vazduhoplova je dužan da:

1) vodi evidenciju o svim obukama, proverama i osposobljenosti svakog člana posade, kako je propisano u glavi II. ovog pravilnika;

2) na zahtev člana posade dozvoli uvid u ove evidencije.

Rokovi iz st. 2. i 3. ovog člana se primenjuju i u slučaju da operater vazduhoplova prestane da bude korisnik vazduhoplova ili poslodavac članu posade.

Ako član posade postane član posade drugog operatera, operater vazduhoplova je dužan da omogući drugom operateru vazduhoplova uvid u evidenciju o članu posade, poštujući rokove propisane u stavu 3. ovog člana.

Evidencija se čuva na način koji obezbeđuje zaštitu od oštećenja, izmene ili krađe.

Prijavljivanje događaja, udesa i ozbiljnih nezgoda

Član 11

Ako prema propisu kojim se uređuje prijavljivanje događaja u civilnom vazduhoplovstvu događaj podleže prijavljivanju, operater vazduhoplova je dužan da takav događaj prijavi Direktoratu.

Ako ima saznanje da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda, operater vazduhoplova je dužan da o tome bez odlaganja obavesti Direktorat i Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje istraživanje nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Operater vazduhoplova je dužan da obavesti Direktorat i organizaciju odgovornu za projektovanje vazduhoplova, o svakoj nezgodi, neispravnosti, tehničkom otkazu, prekoračenju tehničkih ograničenja, događaju koji ukazuje na netačnost, nepotpunost ili dvosmislenost informacija sadržanih u priručniku za upravljanje vazduhoplovom ili drugom odgovarajućem dokumentu, kao i o drugoj neregularnosti koja je ugrozila ili je mogla da ugrozi bezbedno korišćenje vazduhoplova, a koja nije dovela do udesa ili ozbiljne nezgode.

Prijave iz stava 1. i obaveštenja iz st. 2. i 3. ovog člana se dostavljaju u obliku i na način koji su utvrđeni u propisima kojima se uređuje prijavljivanje događaja u civilnom vazduhoplovstvu i istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju i moraju da sadrže sve značajne informacije koje su poznate operateru vazduhoplova.

Ako je potrebno, operater vazduhoplova izrađuje naknadni izveštaj u kome navodi detalje mera koje namerava da preduzme kako bi sprečio slične događaje u budućnosti.

Operativni priručnik - opšte odredbe

Član 12

Operater vazduhoplova je dužan da izradi operativni priručnik, čija sadržina mora da odgovara uslovima iz ovog pravilnika i koji mora da bude u skladu sa uslovima koji su sadržani u potvrdi o ispunjavanju uslova za obavljanje posebne delatnosti visokog rizika ili izjavi o osposobljenosti i listi posebnih odobrenja, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Operativni priručnik može da se sastoji iz više delova i mora da bude ažuran.

Operativno osoblje mora da ima jednostavan pristup onim delovima operativnog priručnika koji se odnose na njihove dužnosti i mora da bude upoznato sa izmenama operativnog priručnika koje se odnose na te dužnosti.

Svaki član posade vazduhoplova mora da ima lični primerak delova operativnog priručnika koji se odnose na njegove dužnosti.

Imalac operativnog priručnika ili njegovih odgovarajućih delova je odgovoran za njegovo ažuriranje u pogledu izmena i dopuna koje mu dostavi operater vazduhoplova.

Imalac potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje posebne delatnosti visokog rizika je dužan da pribavi prethodno odobrenje Direktorata za sve izmene koje se odnose na odobrene standardne operativne procedure, pre nego što izmene stupe na snagu.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, ako je u interesu bezbednosti neophodna hitna izmena ili dopuna operativnog priručnika, ona može da bude objavljena i primenjena odmah, pod uslovom da je operater vazduhoplova podneo Direktoratu zahtev za njeno odobrenje.

Operater vazduhoplova je dužan da u operativni priručnik unese izmene i dopune koje Direktorat zahteva.

Podaci preuzeti iz odobrenih dokumenata, uključujući sve njihove izmene, moraju da budu odgovarajuće prikazani u operativnom priručniku, s tim da operater vazduhoplova može u operativnom priručniku da navede strože podatke.

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi da njegovo osoblje razume jezik na kome su napisani oni delovi operativnog priručnika koji se odnose na njegove dužnosti i odgovornosti.

Sadržaj operativnog priručnika mora da bude u obliku koji je lak za korišćenje, uzimajući u obzir ljudske mogućnosti i ograničenja.

Lista minimalne opreme (MEL)

Član 13

Lista minimalne opreme (MEL) se izrađuje u skladu sa odgovarajućom glavnom listom minimalne opreme (MMEL).

Ako glavna lista minimalne opreme (MMEL) nije utvrđena, lista minimalne opreme (MEL) može da se zasniva na odgovarajućoj glavnoj listi minimalne opreme (MMEL) koju je prihvatio Direktorat ili država registracije, u zavisnosti od slučaja.

Operater vazduhoplova je dužan da u roku od 90 dana od izmene glavne liste minimalne opreme (MMEL) izmeni listu minimalne opreme (MEL), ako je ta izmena za njega relevantna.

Pored spiska opreme, lista minimalne opreme (MEL) sadrži:

1) uvod, uključujući uputstvo i definicije za letačku posadu i lica koja obavljaju poslove održavanja vazduhoplova, a koriste listu minimalne opreme (MEL);

2) podatak o izmeni glavne liste minimalne opreme (MMEL), na osnovu koje je izrađena lista minimalne opreme (MEL) i podatak o izmeni liste minimalne opreme (MEL);

3) obim, delokrug i svrhu liste minimalne opreme (MEL).

Operater vazduhoplova je dužan da:

1) utvrdi rokove za otklanjanje neispravnosti instrumenata, dela opreme ili funkcije koji su navedeni u listi minimalne opreme (MEL), pri čemu rok za otklanjanje neispravnosti koji je naveden u listi minimalne opreme (MEL) ne sme da bude duži od roka za otklanjanje neispravnosti koji je naveden u glavnoj listi minimalne opreme (MMEL);

2) utvrdi efikasan program otklanjanja neispravnosti;

3) po isteku roka za otklanjanje neispravnosti koristi vazduhoplov koji je naveden u listi minimalne opreme (MEL) samo ako je:

(1) neispravnost otklonjena; ili je

(2) rok za otklanjanje neispravnosti produžen u skladu sa stavom 6. ovog člana.

Operater vazduhoplova može da primeni proceduru kojom se jednokratno produžava rok za otklanjanje neispravnosti kategorije B, C ili D, ako je tu proceduru odobrio Direktorat i ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) produženje roka za otklanjanje neispravnosti je u okviru roka iz glavne liste minimalne opreme (MMEL) za tip, odnosno klasu vazduhoplova;

2) produženje roka za otklanjanje neispravnosti ne sme da traje duže od roka navedenog u listi minimalne opreme (MEL);

3) produženje roka za otklanjanje neispravnosti opreme se ne koristi kao uobičajen način za otklanjanje neispravnosti opreme navedene u listi minimalne opreme (MEL), već samo u slučaju događaja koji su izvan kontrole operatera vazduhoplova, a koji sprečavaju otklanjanje neispravnosti;

4) operater vazduhoplova je utvrdio posebne dužnosti i odgovornosti za kontrolu produženja rokova za otklanjanje neispravnosti;

5) Direktorat je obavešten o svakom produženju rokova za otklanjanje neispravnosti;

6) utvrđen je plan za otklanjanje neispravnosti u najkraćem roku.

Operater vazduhoplova je dužan da u listi minimalne opreme (MEL) uputi na operativne procedure i procedure održavanja koje je utvrdio uzimajući u obzir operativne procedure i procedure održavanja na koje upućuje glavna lista minimalne opreme (MMEL).

Procedure iz stava 7. ovog člana čine deo priručnika operatera vazduhoplova ili deo liste minimalne opreme (MEL).

Operater vazduhoplova je dužan da izmeni operativne procedure i procedure održavanja na koje upućuje lista minimalne opreme (MEL) posle svake izmene u operativnim procedurama i procedurama održavanja na koje upućuje glavna lista minimalne opreme (MMEL).

Ako nije drugačije navedeno u listi minimalne opreme (MEL), operater vazduhoplova je dužan da primeni:

1) operativne procedure na koje upućuje lista minimalne opreme (MEL) ako planira da koristi i/ili koristi vazduhoplov sa neispravnom opremom;

2) procedure održavanja na koje upućuje lista minimalne opreme (MEL), pre korišćenja vazduhoplova sa neispravnom opremom.

Pod uslovom da je u svakom pojedinačnom slučaju Direktorat izdao odobrenje, operater vazduhoplova može da koristi vazduhoplov sa neispravnim instrumentima, delovima opreme ili neispravnim funkcijama izvan ograničenja navedenih u listi minimalne opreme (MEL), ali u okviru ograničenja navedenih u glavnoj listi minimalne opreme (MMEL), ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) da se na predmetne instrumente, delove opreme ili funkcije odnosi glavna lista minimalne opreme (MMEL), na način koji je definisan u st. 1. i 2. ovog člana;

2) da se izdato odobrenje ne koristi kao uobičajeni postupak kojim se omogućava korišćenje vazduhoplova izvan okvira odobrene liste minimalne opreme (MEL), već samo u slučaju događaja koji su izvan kontrole operatera vazduhoplova, a koji sprečavaju usaglašenost sa listom minimalne opreme (MEL);

3) da je operater vazduhoplova utvrdio posebne dužnosti i odgovornosti za kontrolu korišćenja vazduhoplova na osnovu izdatog odobrenja;

4) da je utvrđen plan za otklanjanje neispravnosti instrumenata, delova opreme ili funkcija ili ponovnog korišćenja vazduhoplova u okviru ograničenja liste minimalne opreme (MEL) odmah kad to bude moguće.

Putna knjiga

Član 14

Podaci o vazduhoplovu, njegovoj posadi i svakom letu ili seriji letova čuvaju se u obliku putne knjige ili drugog odgovarajućeg dokumenta.

Obezbeđivanje pilotske kabine

Član 15

Ako su na avionu ili helikopteru ugrađena vrata pilotske kabine, ona moraju da imaju mogućnost zaključavanja sa unutrašnje strane, kako bi se sprečio neovlašćeni pristup pilotskoj kabini.

Sastav letačke posade

Član 16

Sastav i broj članova letačke posade na predviđenim mestima za posadu ne sme da bude manji od minimalnog broja navedenog u priručniku za upravljanje vazduhoplovom ili u operativnim ograničenjima propisanim za vazduhoplov.

Letačka posada obuhvata i dodatne članove letačke posade ako to zahteva vrsta leta i ne sme da ima manji broj članova nego što je predviđeno u operativnom priručniku.

Član letačke posade mora da ima dozvolu i ovlašćenje koji su izdati ili prihvaćeni u skladu sa propisom kojim se uređuju dozvole, centri za obuku i zdravstvena sposobnost letačkog osoblja i koji odgovaraju dužnostima koje su mu dodeljene.

Član letačke posade može u toku leta da bude oslobođen dužnosti koje obavlja za komandama i zamenjen drugim odgovarajuće osposobljenim članom letačke posade.

U slučaju angažovanja člana letačke posade koji radi honorarno ili sa nepunim radnim vremenom, operater vazduhoplova je dužan da se uveri da su ispunjeni svi odgovarajući uslovi propisani ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuju dozvole, centri za obuku i zdravstvena sposobnost letačkog osoblja, uključujući i uslove koji se odnose na skorašnje iskustvo, uzimajući pri tome u obzir sve poslove koje je član letačke posade obavljao kod drugog operatera, kako bi posebno odredio:

1) ukupan broj tipova ili varijanti vazduhoplova u kojima je član posade obavljao dužnosti;

2) odgovarajuće ograničenje u pogledu vremena letenja, radnog vremena i vremena odmora.

Određivanje pilota koji upravlja vazduhoplovom

Član 17

Za pilota koji upravlja vazduhoplovom operater vazduhoplova mora da odredi jednog pilota u letačkoj posadi koji je osposobljen za obavljanje tih poslova u skladu sa propisom kojim se uređuju dozvole, centri za obuku i zdravstvena sposobnost letačkog osoblja i koji ima:

1) najmanje onaj nivo iskustva koji je naveden u operativnom priručniku;

2) odgovarajuće znanje o rutama ili područjima u kojima leti, o aerodromima, uključujući i alternativne aerodrome, kao i o sredstvima i procedurama koji se koriste.

U slučaju posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu avionima i helikopterima, pilot koji upravlja vazduhoplovom ili pilot kome može da bude dodeljeno obavljanje leta mora da obavi početnu obuku za upoznavanje sa rutama ili područjima letenja i aerodromima, kao i sredstvima i procedurama koji se koriste.

Znanje stečeno kroz obuku iz stava 2. ovog člana se održava obavljanjem najmanje jednog leta na odgovarajućoj ruti, području ili aerodromu u periodu od 12 meseci.

Inženjer letač

Član 18

Ako je avion projektovan tako da ima predviđeno zasebno mesto za inženjera letača, letačka posada mora da obuhvati i jednog člana posade koji je odgovarajuće osposobljen u skladu sa propisom kojim se uređuje dozvola inženjera letača i centri za obuku.

Obuka za unapređenje rada posade (CRM)

Član 19

Pre nego što počne da obavlja letačku dužnost, član letačke posade mora da završi odgovarajuću obuku za unapređenje rada posade (CRM), na način koji je određen u operativnom priručniku.

Elementi obuke za unapređenje rada posade (CRM) su sastavni deo obuke za tip ili klasu vazduhoplova i periodične obuke.

Prelazna obuka koju sprovodi operater vazduhoplova

Član 20

Pre nego što započne letenje bez nadzora član letačke posade aviona ili helikoptera mora da završi prelaznu obuku koju sprovodi operater vazduhoplova, i to:

1) ako prelazi na vazduhoplov za koji se zahteva novo ovlašćenje za tip, odnosno klasu;

2) ako započinje rad kod operatera vazduhoplova.

Prelazna obuka iz stava 1. ovog člana obuhvata i obuku o opremi koja je ugrađena u vazduhoplov.

Obuka za razlike i obuka za upoznavanje

Član 21

Član letačke posade mora da završi obuku za razlike ili obuku za upoznavanje ako se to zahteva propisom kojim se uređuju dozvole, centri za obuku i zdravstvena sposobnost letačkog osoblja i ako promena opreme ili procedura za tipove ili varijante vazduhoplova koji se koriste zahteva sticanje dodatnog znanja.

U operativnom priručniku se navodi kada je potrebno obaviti obuku za razlike ili obuku za upoznavanje.

Periodična obuka i provera

Član 22

Član letačke posade svake godine obavlja periodičnu letačku obuku i obuku na zemlji, koja odgovara tipu ili varijanti vazduhoplova na kojem obavlja letačku dužnost, uključujući i obuku o upotrebi i mestu na kome je smeštena oprema koja se koristi u slučaju opasnosti i bezbednosna oprema koja se nalazi u vazduhoplovu.

Član letačke posade podleže periodičnoj proveri, kako bi pokazao osposobljenost za sprovođenje uobičajenih postupaka, vanrednih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti.

Osposobljenost pilota za obavljanje dužnosti sa bilo kog pilotskog sedišta

Član 23

Član letačke posade kome može da bude dodeljeno obavljanje dužnosti sa bilo kog pilotskog sedišta mora da završi odgovarajuću obuku i proveru, na način koji je određen u operativnom priručniku.

Letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova

Član 24

Član letačke posade koji obavlja letačku dužnost na više tipova ili varijanti vazduhoplova mora da ispuni uslove propisane u ovoj glavi pravilnika za svaki tip ili varijantu vazduhoplova.

Odgovarajuće procedure i/ili operativna ograničenja za letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova se navode u operativnom priručniku.

Sprovođenje obuke

Član 25

Obuka koja se zahteva u ovom odeljku pravilnika se sprovodi od strane odgovarajuće osposobljenog osoblja, po planu i programu obuke koje je operater vazduhoplova utvrdio u operativnom priručniku.

U slučaju obuke u letu ili obuke na uređaju za simuliranje letenja i odgovarajuće provere, osoblje koje vrši obuku i sprovodi proveru mora da bude osposobljeno u skladu sa propisom kojim se uređuju dozvole, centri za obuku i zdravstvena sposobnost letačkog osoblja.

Uređaj za simuliranje letenja (FSTD) mora, u što većoj meri, da odgovara vazduhoplovu koji koristi operater vazduhoplova, a razlike između uređaja za simuliranje letenja (FSTD) i vazduhoplova moraju da budu opisane i predstavljene u toku informisanja ili obuke, u zavisnosti šta je odgovarajuće.

Operater vazduhoplova je dužan da utvrdi sistem za praćenje izmena uređaja za simuliranje letenja (FSTD) i da obezbedi da izvršene izmene ne utiču na adekvatnost programa obuke.

Periodična obuka i provera - provera stručnosti koju sprovodi operater vazduhoplova

Član 26

Svaki član letačke posade mora da završi proveru stručnosti koju sprovodi operater vazduhoplova, kako bi pokazao osposobljenost za vršenje uobičajenih postupaka, vanrednih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti.

Period važenja provere stručnosti koju sprovodi operater vazduhoplova je 12 kalendarskih meseci i računa se od kraja meseca kada je provera izvršena.

Ako je provera stručnosti sprovedena u poslednja tri meseca perioda važenja prethodne provere, novi period važenja se računa od datuma isticanja važenja prethodne provere.

2. Posebni uslovi za operatere koji obavljaju posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju

Uslovi koji se odnose na osoblje

Član 27

Operater vazduhoplova koji obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju je dužan da odredi lica koja su odgovorna za upravljanje i nadzor u sledećim oblastima:

1) letačka delatnost;

2) obuka posade;

3) zemaljska delatnost;

4) kontinuirana plovidbenost.

Operater vazduhoplova je dužan da angažuje dovoljan broj lica za planiranu zemaljsku i letačku delatnost, koja su odgovarajuće obučena i koja su dokazala osposobljenost za obavljanje poverenih dužnosti.

Operater vazduhoplova je dužan da odredi dovoljan broj lica za vršenje nadzora nad osobljem, uzimajući u obzir strukturu organizacije operatera i ukupan broj angažovanih lica, kao i da precizno definiše dužnosti i odgovornosti lica koje vrše nadzor.

Nadzor nad članovima posade i osobljem koje je uključeno u korišćenje vazduhoplova moraju da vrše lica koja imaju odgovarajuće iskustvo i sposobnosti, kako bi se obezbedilo održavanje standarda navedenih u operativnom priručniku.

Uslovi koji se odnose na opremu

Član 28

Da bi omogućio bezbedno opsluživanje letova, operater vazduhoplova koji obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju je dužan da koristi odgovarajuću opremu koja je neophodna za opsluživanje na zemlji.

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi objekte za operativnu podršku u glavnoj operativnoj bazi, koji odgovaraju vrsti letova operatera i području u kome se letovi obavljaju.

Raspoloživi radni prostor u svakoj operativnoj bazi mora da bude dovoljan za osoblje čije radnje mogu da utiču na bezbednost letačke delatnosti.

Uslovi koji se odnose na dokumentaciju

Član 29

Operater vazduhoplova koji obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju je dužan da izradi operativni priručnik i drugu potrebnu dokumentaciju, da vrši, po potrebi, njihovu izmenu i dopunu, kao i da bez odlaganja dostavlja operativna uputstva i ostale informacije svim angažovanim licima.

3. Dodatni uslovi za operatere koji obavljaju posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu

Zakup vazduhoplova

Član 30

U slučaju uzimanja vazduhoplova u zakup operater koji obavlja posebne delatnosti uz naknadu mora prethodno da pribavi saglasnost Direktorata, kao i da ispuni sledeće uslove:

1) u slučaju uzimanja u zakup vazduhoplova sa posadom iz treće zemlje:

(1) da su bezbednosni standardi operatera iz treće zemlje, koji se odnose na kontinuiranu plovidbenost i obavljanje delatnosti u vazdušnom saobraćaju, najmanje jednaki odgovarajućim zahtevima sadržanim u propisu kojim se uređuje obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda;

(2) da period trajanja zakupa ne prelazi sedam meseci u bilo kojih 12 uzastopnih meseci;

2) u slučaju uzimanja u zakup vazduhoplova bez posade koji je registrovan u trećoj zemlji:

(1) da je obezbeđena usaglašenost sa odgovarajućim zahtevima propisa kojim se uređuje obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda;

(2) da je vazduhoplov opremljen u skladu sa glavom V. ovog pravilnika.

Postupak izdavanja potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje posebnih delatnosti visokog rizika uz naknadu

Član 31

Određena delatnost se smatra delatnošću visokog rizika u sledećim slučajevima:

1) ako se ta delatnost vrši iznad područja u kome postoji mogućnost da, u slučaju opasnosti, dođe do ugrožavanja bezbednosti trećih lica na zemlji;

2) ako nadležni organ mesta gde se letovi obavljaju utvrdi da ta delatnost, usled svoje specifične prirode i lokalnog okruženja u kome se odvija, predstavlja visok rizik, posebno za treća lica na zemlji.

Pre nego što započne obavljanje posebne delatnosti visokog rizika uz naknadu operater vazduhoplova koji namerava da vrši tu delatnost je dužan da pribavi od Direktorata potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje posebnih delatnosti visokog rizika.

Operater vazduhoplova je dužan da uz zahtev za izdavanje potvrde iz stava 2. ovog člana Direktoratu dostavi sledeće podatke:

1) zvanični i poslovni naziv operatera vazduhoplova, adresu i adresu za dostavljanje pošte;

2) opis sistema upravljanja, uključujući organizacionu strukturu;

3) opis nameravane delatnosti, broj vazduhoplova koje namerava da koristi i njihov tip;

4) dokumentaciju o izvršenoj proceni rizika, kao i standardne operativne procedure iz člana 245. ovog pravilnika;

5) izjavu kojom podnosilac zahteva potvrđuje da je proverio svu dostavljenu dokumentaciju i da je utvrdio da je ona u skladu sa uslovima iz ovog pravilnika.

Zahtev za sticanje potvrde iz stava 2. ovog člana, kao i zahtev za njenu izmenu ili dopunu se podnosi na obrascu čiji izgled i sadržaj utvrđuje Direktorat.

Važenje potvrde

Član 32

Operater vazduhoplova koji poseduje potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje posebne delatnosti visokog rizika je dužan da se pridržava prava koja su sadržana u potvrdi.

Potvrda o ispunjavanju uslova za obavljanje posebne delatnosti visokog rizika ostaje na snazi pod uslovom:

1) da operater vazduhoplova u svakom trenutku ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom, uzimajući u obzir odredbe koje se odnose na postupanje sa nalazima;

2) da Direktorat ima pristup vazduhoplovu i operateru vazduhoplova, kako bi mogao da utvrdi stalnu usaglašenost sa odredbama ovog pravilnika;

3) da se operater vazduhoplova nije odrekao potvrde ili da potvrda nije stavljena van snage.

U slučaju da je Direktorat stavio van snage potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje posebne delatnosti visokog rizika ili da se operater vazduhoplova odrekao potvrde, potvrda se mora odmah vratiti Direktoratu.

Promene

Član 33

Za promene koje utiču na obim potvrde ili odobrene delatnosti operater vazduhoplova mora prethodno da pribavi odobrenje Direktorata.

Uz zahtev za odobrenje promene operater vazduhoplova podnosi odgovarajuću dokumentaciju kako bi omogućio da Direktorat proveri usaglašenost sa ovim pravilnikom i, ako je to neophodno, izmeni potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje posebnih delatnosti visokog rizika.

Ako promene iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćene početnom procenom rizika, operater vazduhoplova dostavlja Direktoratu dopunjenu procenu rizika i odgovarajuće standardne operativne procedure.

III POSEBNA ODOBRENJA

1. Opšti uslovi

Podnošenje zahteva za izdavanje posebnog odobrenja

Član 34

Operater vazduhoplova koji prvi put podnosi Direktoratu zahtev za izdavanje posebnog odobrenja podnosi dokumentaciju propisanu u odgovarajućem odeljku ove glave pravilnika, uključujući i sledeće podatke:

1) naziv podnosioca zahteva, adresu i adresu za dostavu pošte;

2) opis delatnosti koju namerava da obavlja.

Operater vazduhoplova je dužan da Direktoratu podnese isprave kojima dokazuje usklađenost sa uslovima propisanim u odgovarajućem odeljku ove glave pravilnika.

Operater vazduhoplova je dužan da evidenciju koja se odnosi na st. 1. i 2. ovog člana čuva sve vreme obavljanja delatnosti za koju je potrebno posebno odobrenje ili, ako je primenljivo, u skladu sa odredbama glave II. ovog pravilnika.

Prava operatera kome je izdato posebno odobrenje

Član 35

Obim aktivnosti koje je operater vazduhoplova ovlašćen da obavlja mora da bude naveden u listi posebnih odobrenja.

Promene koje utiču na posebno odobrenje

Član 36

Ako operater vazduhoplova namerava da izvrši promene koje utiču na uslove pod kojima je izdato posebno odobrenje, dužan je da Direktoratu dostavi odgovarajuću dokumentaciju i pribavi odobrenje za planiranu promenu.

Važenje posebnog odobrenja

Član 37

Posebno odobrenje se izdaje na neodređeno vreme i važi sve dok je operater vazduhoplova usaglašen sa uslovima koji se odnose na to odobrenje.

2. Letovi na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN)

Letovi na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN)

Član 38

Operater vazduhoplova je dužan da pribavi odobrenje Direktorata za svaku od sledećih PBN specifikacija:

1) RNP AR APCH;

2) RNP 0.3 za letove helikoptera.

Odobrenjem RNP AR APCH prilaza dozvoljava se upotreba javno dostupnih procedura instrumentalnog prilaza koje ispunjavaju odgovarajuće ICAO kriterijume u pogledu izrade procedura.

Posebno odobrenje za RNP AR APCH ili RNP 0.3 prilaze je potrebno za upotrebu postupaka instrumentalnog prilaza koje je utvrdio operater vazduhoplova ili bilo kojih javno dostupnih procedura instrumentalnog prilaza koje ne ispunjavaju odgovarajuće ICAO kriterijume ili ako se to zahteva u Zborniku vazduhoplovnih informacija (AIP) ili ako to zahteva Direktorat.

Posebno odobrenje za letove na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN)

Član 39

U cilju pribavljanja posebnog odobrenja Direktorata za letove na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN), operater vazduhoplova je dužan da dostavi dokaz:

1) da poseduje ovlašćenje u pogledu plovidbenosti za letove na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN) koje je navedeno u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugom dokumentu koji je odobren od strane nadležnog organa za sertifikaciju kao deo procene plovidbenosti ili je zasnovan na takvom odobrenju;

2) da je utvrdio program obuke za članove letačke posade koji obavljaju ove letove i za odgovarajuće osoblje koje učestvuje u pripremi ovakvih letova;

3) da je izvršio procenu bezbednosti;

4) da je utvrdio operativne procedure koje obuhvataju:

(1) obaveznu opremu, uključujući operativna ograničenja i odgovarajuće stavke u listi minimalne ispravnosti opreme (MEL);

(2) uslove u pogledu sastava letačke posade i iskustva;

(3) uobičajene situacije, vanredne situacije i situacije u slučaju opasnosti;

(4) upravljanje bazom vazduhoplovnih podataka;

5) da je utvrdio spisak događaja koji podležu obaveznom prijavljivanju;

6) da je, ako je to primenjivo na RNP AR APCH prilaze, uspostavio program upravljanja za praćenje RNP.

3. Letenje u vazdušnom prostoru sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama (MNPS)

Letenje u vazdušnom prostoru sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama (MNPS)

Član 40

U određenom vazdušnom prostoru za koji su utvrđene minimalne navigacione performanse (MNPS), vazduhoplov može da leti u skladu sa dodatnim regionalnim procedurama u kojima su definisane minimalne navigacione performanse samo ako je operater vazduhoplova pribavio odobrenje Direktorata za obavljanje ovih letova.

Posebno odobrenje za letenje u vazdušnom prostoru sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama (MNPS)

Član 41

U cilju pribavljanja posebnog odobrenja Direktorata za letenje u vazdušnom prostoru sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama (MNPS), operater vazduhoplova je dužan da dostavi dokaze:

1) da navigaciona oprema ispunjava uslove koji se odnose na performanse;

2) da su navigacioni ekrani, indikatori i komande vidljivi i da ih može koristiti svaki pilot sa bilo kog pilotskog sedišta;

3) da je utvrdio program obuke za članove letačke posade koji obavljaju ove letove;

4) da je utvrdio operativne procedure koje obuhvataju:

(1) obaveznu opremu, uključujući njena operativna ograničenja i odgovarajuće stavke u listi minimalne ispravnosti opreme (MEL);

(2) uslove u pogledu sastava letačke posade i iskustva;

(3) uobičajene procedure;

(4) procedure za slučaj nepredviđenih okolnosti, uključujući one koje su određene od strane nadležnog organa odgovornog za taj vazdušni prostor;

(5) praćenje i izveštavanje o događajima.

4. Letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)

Letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)

Član 42

U vazdušnom prostoru u kome su minimumi vertikalnog razdvajanja smanjeni na 300 m (1.000 ft), a koji se primenjuju između nivoa leta (FL) 290 i (FL) 410, uključujući i ove nivoe leta, vazduhoplov sme da leti samo ako je operater vazduhoplova pribavio odobrenje od Direktorata za obavljanje ovih letova.

Posebno odobrenje za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)

Član 43

Za pribavljanje posebnog odobrenja za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM), operater vazduhoplova mora da podnese Direktoratu dokaz:

1) da poseduje ovlašćenje u pogledu plovidbenosti za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM);

2) da je utvrdio procedure za praćenje i izveštavanje o greškama u održavanju visine;

3) da je utvrdio program obuke za članove letačke posade koji obavljaju ove letove;

4) da je utvrdio operativne procedure koje obuhvataju:

(1) obaveznu opremu, uključujući i operativna ograničenja i odgovarajuće stavke u listi minimalne ispravnosti opreme (MEL);

(2) uslove u pogledu sastava letačke posade i iskustva;

(3) planiranje leta;

(4) postupke pre leta;

(5) postupke pre ulaska u vazdušni prostor sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja;

(6) postupke u toku leta;

(7) postupke nakon leta;

(8) izveštavanje o događajima;

(9) specifične, regionalne operativne procedure.

Uslovi u pogledu opreme za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)

Član 44

Vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM) mora da ima:

1) dva nezavisna sistema za merenje visine;

2) sistem za upozoravanje o odstupanju od zadate visine;

3) automatski sistem za kontrolu visine;

4) sekundarni nadzorni radar (SSR) sa sistemom izveštavanja o visini, koji može da bude povezan sa sistemom za merenje visine, ako se koristi za kontrolu visine.

Greške u održavanju visine pri letovima koji se obavljaju sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)

Član 45

Operater vazduhoplova mora da prijavi zabeležene ili saopštene greške u vezi sa održavanjem visine koje su nastale kao rezultat neispravnosti rada opreme vazduhoplova ili su operativne prirode, a koje su jednake ili veće od:

1) ukupne vertikalne greške (TVE), koja je ± 90 m (± 300 ft);

2) greške sistema za merenje visine (ASE), koja je ± 75 m (± 245 ft);

3) greške u odstupanju od zadate visine leta (AAD), koja je ± 90 m (± 300 ft).

Izveštaj o događaju iz stava 1. ovog člana se dostavlja Direktoratu u roku od 72 sata i mora da obuhvati početnu analizu uzročnih faktora i mere koje će se preduzeti da se spreči ponavljanje ovakvih događaja.

Ako evidentira grešku u održavanju visine ili o njoj bude obavešten, operater vazduhoplova mora odmah da reaguje kako bi se otklonili uzroci koji su doveli do greške i mora da dostavi naknadne izveštaje, ako to zahteva Direktorat.

5. Letovi u uslovima smanjene vidljivosti (LVO)

Letovi u uslovima smanjene vidljivosti (LVO)

Član 46

Operater vazduhoplova je dužan da pribavi odobrenje Direktorata za letenje u uslovima smanjene vidljivosti ako namerava da obavi:

1) poletanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVTO);

2) prilaz i sletanje u uslovima koji su niži od uslova za standardnu kategoriju I (LTS CAT I);

3) prilaz i sletanje u uslovima standardne kategorije II (CAT II);

4) prilaz i sletanje u uslovima koji se razlikuju od uslova za standardnu kategoriju II (OTS CAT II);

5) prilaz i sletanje u uslovima standardne kategorije III (CAT III);

6) letenje uz korišćenje sistema za poboljšanje vidljivosti (EVS) za koji se primenjuju operativne olakšice u cilju smanjenja minimalne vrednosti vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR), ali najviše do jedne trećine objavljene vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR).

Opšti operativni uslovi

Član 47

Operater vazduhoplova može da obavlja letove u uslovima koji su niži od uslova za standardnu kategoriju I (LTS CAT I) samo:

1) ako je svaki vazduhoplov koji se koristi sertifikovan za letenje u CAT II;

2) ako se prilaz obavlja:

(1) korišćenjem auto-pilota, u cilju automatskog sletanja, koji mora da bude odobren za prilaz u uslovima CAT IIIA; ili

(2) korišćenjem odobrenog HUDLS sistema najmanje 150 ft iznad praga poletno-sletne staze.

Operater vazduhoplova može da obavlja prilaz u uslovima CAT II, OTS CAT II ili CAT III samo:

1) ako je svaki vazduhoplov koji se koristi sertifikovan za letenje sa visinom odluke (DH) nižom od 200 ft ili bez visine odluke (DH), kao i ako je opremljen u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti;

2) ako je ustanovljen i ako se održava sistem za beleženje uspešnih i neuspešnih prilaza i/ili automatskog sletanja, u cilju praćenja bezbednosti obavljanja letova;

3) ako se visina odluke (DH) određuje radio-visinomerom;

4) ako se letačka posada sastoji od najmanje dva pilota;

5) ako se sve izgovorene visine niže od 200 ft, računajući od nadmorske visine praga poletno-sletne staze, određuju radio-visinomerom.

Operater vazduhoplova može da obavlja prilaz koristeći EVS samo:

1) ako je EVS sertifikovan i ako kombinuje senzor infra-crvene svetlosti za prikaz slike i podatke o letu prikazane na elektronskom pokazivaču podataka na čeonom staklu (HUD);

2) ako letačku posadu čine najmanje dva pilota, u slučaju prilaza koji se obavljaju pri vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) manjoj od 550 m;

3) ako su za letove u uslovima CAT I prirodni vizuelni orijentiri koji označavaju poletno-sletnu stazu uočljivi najmanje sa 100 ft iznad nadmorske visine praga poletno-sletne staze;

4) ako su za prilaz uz upotrebu postupka prilaženja sa vertikalnim navođenjem (APV) i postupka nepreciznog prilaza (NPA), pri kojima se primenjuje završni prilaz uz stalno snižavanje (CDFA), prirodni vizuelni orijentiri koji označavaju poletno-sletnu stazu uočljivi najmanje sa 200 ft iznad nadmorske visine praga poletno-sletne staze i ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) prilaz se vrši uz upotrebu odobrenog moda za vertikalno navođenje;

(2) deo prilaza od završne tačke prilaza (FAF) do praga poletno-sletne staze je pravolinijski, a razlika između kursa za završni prilaz i ose poletno-sletne staze nije veća od 2o;

(3) putanja završnog prilaza je objavljena i nije pod uglom većim od 3,7o;

(4) bočna komponenta vetra nije veća od maksimalne bočne komponente vetra, utvrđene prilikom sertifikacije EVS.

Uslovi koji se odnose na aerodrome

Član 48

Operater vazduhoplova ne sme da koristi aerodrom u uslovima smanjene vidljivosti (LVO), izuzev u slučaju:

1) da je država u kojoj se aerodrom nalazi odobrila da se aerodrom koristi u uslovima smanjene vidljivosti;

2) da su utvrđene procedure za postupanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVP).

Ako operater vazduhoplova odabere aerodrom gde se ne koristi izraz LVP, dužan je da se uveri da postoje druge odgovarajuće procedure koje ispunjavaju uslove u pogledu postupanja u uslovima smanjene vidljivosti (LVP) na tom aerodromu.

Situacija iz stava 2. ovog člana mora da bude jasno navedena u operativnom priručniku ili u priručniku koji sadrži procedure, uključujući i uputstvo letačkoj posadi za određivanje da li su na snazi odgovarajući postupci u uslovima smanjene vidljivosti.

Obuka i osposobljenost letačkog osoblja

Član 49

Pre započinjanja letenja u uslovima smanjene vidljivosti (LVO), operater vazduhoplova je dužan da obezbedi:

1) da svaki član letačke posade:

(1) ispuni uslove iz operativnog priručnika koji se odnose na obuku i proveru, uključujući i obuku na uređaju za simuliranje letenja (FSTD), za korišćenje vazduhoplova pri graničnim vrednostima vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR)vidljivosti (VIS) i visine odluke (DH) koja odgovara vrsti leta i tipu vazduhoplova;

(2) bude osposobljen u skladu sa standardima navedenim u operativnom priručniku;

2) da su obuka i provera izvršene u skladu sa detaljnim programom obuke.

Operativne procedure

Član 50

Operater vazduhoplova je dužan da ustanovi procedure koje se primenjuju u uslovima smanjene vidljivosti (LVO).

Procedure iz stava 1. ovog člana se navode u operativnom priručniku i sadrže dužnosti letačke posade u toku rulanja, poletanja, prilaza, ravnanja, sletanja, održavanja pravca i neuspelog prilaza, ako je to odgovarajuće.

Pre započinjanja letenja u uslovima smanjene vidljivosti (LVO), pilot koji upravlja vazduhoplovom dužan je da se uveri:

1) da je status vizuelnih i nevizuelnih sredstava dovoljan;

2) da su, na osnovu informacija dobijenih od pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS), na snazi odgovarajuće procedure za postupanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVP);

3) da su članovi letačke posade odgovarajuće osposobljeni.

Minimalna oprema

Član 51

Operater vazduhoplova je dužan da u operativnom priručniku navede minimalnu opremu koja, u skladu sa priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugim odobrenim dokumentom, mora da bude ispravna na početku primene postupaka u uslovima smanjene vidljivosti (LVO).

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se uveri da stanje vazduhoplova i njegovih sistema odgovara posebnostima leta koji se obavlja.

6. Transport opasne robe

Transport opasne robe

Član 52

Izuzev u slučajevima navedenim u glavama IV. i V. ovog pravilnika, operater vazduhoplova može da transportuje opasnu robu vazdušnim putem samo ako poseduje odobrenje Direktorata.

Odobrenje za transport opasne robe

Član 53

Za sticanje odobrenja za transport opasne robe operater vazduhoplova je dužan:

1) da utvrdi i održava program obuke za angažovano osoblje i da dokaže Direktoratu da je osoblje završilo odgovarajuću obuku;

2) u cilju osiguranja bezbednog rukovanja opasnom robom u svim fazama transporta vazdušnim putem, da utvrdi operativne procedure koje sadrže informacije i uputstva o:

(1) opredeljenju operatera vazduhoplova u pogledu transporta opasne robe;

(2) uslovima za prihvat, rukovanje, utovar, smeštaj i razdvajanje opasne robe;

(3) merama koje se preduzimaju u slučaju udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova, ako se njime prevozi opasna roba;

(4) reagovanju na opasnu situaciju povezanu sa opasnom robom;

(5) uklanjanju svake moguće kontaminacije;

(6) dužnostima angažovanog osoblja, posebno osoblja koje učestvuje u zemaljskom opsluživanju;

(7) proveri oštećenja, curenja ili kontaminacije;

(8) izveštavanju o događajima povezanim sa opasnom robom.

Informacije i dokumentacija o opasnoj robi

Član 54

Operater vazduhoplova je dužan da:

1) dostavi pilotu koji upravlja vazduhoplovom pisano obaveštenje o opasnoj robi koja se prevozi vazduhoplovom i o postupanju pri reagovanju na opasnosti nastale u toku leta;

2) koristi kontrolnu listu za prihvat;

3) obezbedi da opasnu robu prati zahtevana transportna dokumentacija za transport opasne robe, koju su sačinila lica koja šalju opasnu robu na prevoz vazdušnim putem, izuzev u slučajevima kada su informacije podnete elektronskim putem;

4) u slučajevima kada se dokument o transportu opasne robe prilaže u pisanoj formi, obezbedi da kopija tog dokumenta ostane na zemlji, uz mogućnost da joj se pristupi u razumnom vremenskom periodu, pre nego što roba stigne do krajnjeg odredišta;

5) obezbedi da se kopija informacija datih pilotu koji upravlja vazduhoplovom čuva na zemlji i da je ta kopija ili informacija koju ona sadrži lako dostupna na aerodromu poslednjeg odlaska i prvog sledećeg planiranog dolaska, sve do završetka leta na koji se informacije odnose;

6) najmanje tri meseca posle završetka leta čuva kontrolnu listu za prihvat, transportnu dokumentaciju i informacije date pilotu koji upravlja vazduhoplovom;

7) najmanje tri godine čuva evidenciju o obuci osoblja.

IV TEHNIČKI USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU OPERATERI VAZDUHOPLOVA KOJI OBAVLJAJU NEKOMERCIJALNO LETENJE

Oblast primene

Član 55

Ova glava pravilnika određuje tehničke uslove koje moraju da ispunjavaju operateri vazduhoplova kada koriste vazduhoplov za sopstvene potrebe ili prevoze, bez naknade, svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari, kao i kada obavljaju posebne delatnosti bez naknade vazduhoplovima koji nisu složeni motorni vazduhoplovi.

Ova glava pravilnika se primenjuje i na sledeće letove vazduhoplova koji nisu složeni motorni vazduhoplovi:

1) takmičarske letove i vazduhoplovne manifestacije, pod uslovom da je naknada ili druga protivvrednost koja se dodeljuje za takve letove ograničena na povraćaj direktnih troškova i da je proporcionalna godišnjim troškovima, kao i da nagrade nisu veće od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;

2) letove za iskakanje padobranom, vuču jedrilice ili akrobatske letove koje obavlja organizacija za obuku koja ima sedište u Republici Srbiji i koja je odobrena u skladu sa propisom kojim se uređuju dozvole, centri za obuku i zdravstvena sposobnost letačkog osoblja ili organizacija osnovana s ciljem promocije letačkog sporta ili rekreativnog letenja, pod uslovom:

(1) da se vazduhoplov koristi na osnovu vlasništva ili zakupa bez posade;

(2) da se letom ne ostvaruje dobit koja se raspodeljuje izvan te organizacije;

(3) da, u slučaju da su u te letove uključena lica koja nisu članovi te organizacije, takvi letovi predstavljaju sporedne aktivnosti te organizacije.

1. Opšti uslovi

Motorne jedrilice - TMG, motorne jedrilice i mešoviti baloni

Član 56

Motorne jedrilice - TMG se koriste u skladu sa uslovima koji se primenjuju:

1) na avione, ako su pokretane motorom;

2) na jedrilice, ako nisu pokretane motorom.

Motorne jedrilice - TMG moraju da budu opremljene u skladu sa uslovima koji se primenjuju na avione, izuzev ako je drugačije propisano u Odeljku 4. ove glave.

Motorne jedrilice, izuzev motornih jedrilica - TMG, moraju da se koriste i da budu opremljene u skladu sa uslovima koji se primenjuju na jedrilice.

Mešoviti baloni se koriste u skladu sa uslovima za balone koji lete pomoću toplog vazduha.

Pokazni letovi

Član 57

Pokazni letovi operatera vazduhoplova koji obavljaju nekomercijalno letenje moraju:

1) da se započnu i završe na istom aerodromu ili operativnom mestu, izuzev u slučaju balona i jedrilica;

2) da se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR);

3) da budu nadzirani od strane imenovanog lica za njihovu bezbednost.

Prava i dužnosti pilota koji upravlja vazduhoplovom

Član 58

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je odgovoran:

1) za bezbednost vazduhoplova, svih članova posade, lica koja se prevoze i tereta koji se nalaze u vazduhoplovu u toku leta;

2) za početak, tok, prekid ili preusmeravanje leta u interesu bezbednosti;

3) da su sve operativne procedure i liste provere usklađene sa podacima dobijenim od proizvođača vazduhoplova;

4) da obavi let samo ako se uverio:

(1) da je vazduhoplov plovidben;

(2) da je vazduhoplov propisno registrovan;

(3) da su instrumenti i oprema koji su neophodni za obavljanje leta ugrađeni u vazduhoplov i ispravni, osim ako je dozvoljeno da se let obavi sa neispravnom opremom na osnovu liste minimalne opreme (MEL);

(4) da su položaj težišta vazduhoplova, izuzev ako je reč o balonima, kao i masa vazduhoplova takvi da let može da se obavi u skladu sa ograničenjima navedenim u dokumentima o plovidbenosti;

(5) da su sva oprema, prtljag i teret adekvatno utovareni i obezbeđeni, tako da je moguća evakuacija u slučaju opasnosti;

(6) da operativna ograničenja vazduhoplova navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ne budu prekoračena u bilo kom trenutku leta;

5) da odustane od leta, ako bilo koji član letačke posade nije sposoban da obavlja svoje dužnosti zbog povrede, bolesti, umora ili dejstva psihoaktivne supstance;

6) da završi let na najbližem aerodromu ili operativnom mestu na kome meteorološki uslovi dozvoljavaju bezbedno sletanje, u situacijama kada je sposobnost bilo kog člana letačke posade da obavlja dužnosti značajno smanjena usled uzroka kao što su umor, bolest ili nedostatak kiseonika;

7) za donošenje odluke o prihvatanju vazduhoplova sa neispravnostima koje su dopuštene listom odstupanja od konfiguracije (CDL) ili listom minimalne opreme (MEL), u zavisnosti šta je primenljivo;

8) da, po završetku leta ili serije letova, u tehničku knjigu vazduhoplova ili u putnu knjigu vazduhoplova, evidentira podatke o korišćenju vazduhoplova i sve uočene ili očekivane kvarove vazduhoplova.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi da u kritičnim fazama leta ili kada to smatra neophodnim u interesu bezbednosti, svi članovi posade sede na svojim dodeljenim mestima i ne obavljaju druge aktivnosti, osim onih koje se zahtevaju za bezbedno korišćenje vazduhoplova.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom ima pravo da ne dozvoli ulazak ili da iskrca svako lice, prtljag ili teret koji mogu da predstavljaju potencijalnu opasnost po bezbednost vazduhoplova i lica u njemu.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da, što je pre moguće, prijavi odgovarajućoj jedinici za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS) sve opasne meteorološke uslove ili uslove leta koji mogu da utiču na bezbednost leta drugog vazduhoplova.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da, u slučaju opasnosti koja zahteva trenutno odlučivanje i postupanje, preduzme svaku radnju koju smatra neophodnom u datim okolnostima i u tom slučaju on može da, u interesu bezbednosti, odstupi od utvrđenih pravila i operativnih procedura.

U toku leta pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da:

1) bude vezan sigurnosnim pojasom dok sedi na svom sedištu, izuzev ako je reč o balonima;

2) ostane za komandama vazduhoplova, izuzev ako komande preuzme drugi pilot.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da Direktoratu odmah podnese izveštaj o eventualnoj radnji nezakonitog ometanja, kao i da o tome obavesti nadležnu lokalnu vlast.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi je dužan da o tome, bez odlaganja, obavesti Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, a u slučaju udesa ili ozbiljne nezgode u stranoj državi, da o tome na najbrži dostupan način obavesti nadležni organ te države.

Prava i dužnosti pilota koji upravlja balonom

Član 59

Pored dužnosti iz člana 58. ovog pravilnika, pilot koji upravlja balonom je dužan da:

1) izvrši pretpoletno informisanje lica koja učestvuju u naduvavanju i izduvavanju kupole balona;

2) obezbedi da nijedno lice ne puši u balonu ili njegovoj blizini;

3) obezbedi da lica koja učestvuju u naduvavanju i izduvavanju kupole balona nose odgovarajuću zaštitnu odeću.

Usklađenost sa propisima i procedurama

Član 60

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se pridržava propisa i procedura onih država u kojima se obavljaju letovi.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom mora da bude upoznat sa propisima i procedurama koji se odnose na obavljanje njegovih dužnosti, a koji se primenjuju na područja koja se preleću, na aerodrome ili operativna mesta koja će koristiti, kao i na navigacionu opremu.

Rulanje aviona

Član 61

Rulanje aviona po površini aerodroma koja je predviđena za kretanje aviona je dozvoljeno samo ako je lice za komandama odgovarajuće osposobljeni pilot.

Korišćenje rotora - helikopteri

Član 62

Rotor helikoptera u svrhu leta može da pokrene samo odgovarajuće osposobljeni pilot za komandama.

Prenosivi elektronski uređaji

Član 63

Pilot koji upravlja vazduhoplovom ne sme da dozvoli nijednoj osobi u vazduhoplovu da koristi prenosive elektronske uređaje (PED) koji bi mogli negativno da utiču na rad sistema i opreme vazduhoplova.

Podaci o opremi koja se koristi u slučaju opasnosti i opremi za preživljavanje

Član 64

Osim ako vazduhoplov poleće i sleće na isti aerodrom ili operativno mesto, operater vazduhoplova je dužan da uvek ima na raspolaganju, za hitnu komunikaciju sa spasilačko-koordinacionim centrima, liste sa informacijama o opremi koja se koristi u slučaju opasnosti i opremi za preživljavanje koja se nalazi u vazduhoplovu.

Dokumentacija koja mora da se nalazi u vazduhoplovu

Član 65

U toku leta u vazduhoplovu moraju da se nalaze sledeća dokumenta, priručnici i informacije:

1) priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugi odgovarajući dokument;

2) original uverenja o registraciji;

3) original potvrde o plovidbenosti (CofA);

4) potvrda o buci, ako je primenjivo;

5) lista posebnih odobrenja, ako je primenjivo;

6) dozvola za rad radio-stanice, ako je primenljivo;

7) polisa osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;

8) putna knjiga vazduhoplova ili drugi odgovarajući dokument;

9) podaci iz podnetog ATS plana leta, ako je primenljivo;

10) odgovarajuće vazduhoplovne karte za planiranu rutu i područje i sve prateće rute na koje je moguće da let bude preusmeren;

11) informacije o postupcima i vizuelnim signalima koje koriste vazduhoplov-presretač i presretnuti vazduhoplov;

12) lista minimalne opreme (MEL) ili lista odstupanja od konfiguracije (CDL), ako je utvrđena;

13) druga dokumentacija koja može da bude potrebna za let ili koju zahteva država iznad koje se let obavlja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana:

1) ako je poletanje i sletanje predviđeno na istom aerodromu, odnosno operativnom mestu, dokumenti i informacije iz stava 1. tač. 2)-8) ovog člana mogu da se nalaze na tom aerodromu, odnosno operativnom mestu;

2) ako se let obavlja balonom ili jedrilicom, izuzev motornih jedrilica - TMG, dokumenta i informacije iz stava 1. tač. 2)-8) i tač. 11)-13) ovog člana mogu da se nalaze u pratećem vozilu.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da u razumnom roku od trenutka kada to od njega zahteva nadležni organ, stavi na raspolaganje dokumentaciju koja mora da se nalazi u vazduhoplovu.

Transport opasne robe

Član 66

Opasnu robu može da transportuje samo operater vazduhoplova koji ima odobrenje izdato u skladu sa glavom III, odeljak 6. ovog pravilnika, izuzev ako:

1) opasna roba nije predmet Tehničkih instrukcija u skladu sa Delom 1 ovih instrukcija; ili

2) opasnu robu nose lica koja se prevoze ili pilot koji upravlja vazduhoplovom, u skladu sa Delom 8 Tehničkih instrukcija.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da:

1) preduzme sve opravdane mere kojima se sprečava neovlašćeno unošenje opasne robe u vazduhoplov;

2) u skladu sa Tehničkim instrukcijama bez odlaganja obavesti odgovarajući organ države u kojoj se događaj desio, o svakom udesu ili ozbiljnoj nezgodi koji su povezani sa opasnom robom;

3) obezbedi da lica koja se prevoze budu informisana o opasnoj robi u skladu sa Tehničkim instrukcijama.

Putna knjiga

Član 67

Podaci o vazduhoplovu, njegovoj posadi i svakom letu ili seriji letova čuvaju se u obliku putne knjige ili drugog odgovarajućeg dokumenta.

Lista minimalne opreme (MEL)

Član 68

Operater vazduhoplova koji obavlja nekomercijalno letenje vazduhoplovima koji nisu složeni motorni vazduhoplovi može da izradi listu minimalne opreme (MEL), pri čemu mora da uzme u obzir sledeće:

1) da lista minimalne opreme (MEL) treba da obezbedi korišćenje vazduhoplova, pod navedenim uslovima, sa određenim neispravnim instrumentima, delovima opreme ili funkcijama prilikom započinjanja leta;

2) da se lista minimalne opreme (MEL) priprema za svaki pojedinačni vazduhoplov, uzimajući u obzir operativne uslove i uslove održavanja koje je odredio operater vazduhoplova;

3) da se lista minimalne opreme (MEL) izrađuje na osnovu odgovarajuće glavne liste minimalne opreme (MMEL) i da ne može da bude manje restriktivna od nje.

O listi minimalne opreme (MEL) i njenim izmenama i dopunama operater vazduhoplova obaveštava Direktorat.

2. Operativne procedure

Korišćenje aerodroma i operativnih mesta

Član 69

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da koristi samo aerodrome i operativna mesta koji odgovaraju tipu, odnosno klasi vazduhoplova i vrsti letova koje obavlja.

Poletanje i sletanje vazduhoplova sa operativnog mesta može da se izvodi samo danju, prema pravilima vizuelnog letenja (VFR).

Poletanje i sletanje sa operativnog mesta koje se nalazi unutar gusto naseljenog područja može da se vrši isključivo helikopterom.

Operater helikoptera može da koristi operativno mesto koje se nalazi unutar gusto naseljenog područja ako ono ispunjava sledeće uslove:

1) mesto je slobodno od ljudi, životinja, pokretnih ili nepokretnih objekata koje je moguće zakačiti rotorom, stajnim trapom ili drugim delom helikoptera, na minimalnoj udaljenosti 1,5 D u svim pravcima od centra mesta dodira stajnog trapa sa tlom (ili vodenom površinom), pri čemu D označava najveću dimenziju helikoptera sa rotorima u radu;

2) na mestu nema predmeta koji bi usled vrtložne struje rotora mogli dovesti do ugrožavanja ljudi, životinja, helikoptera, pokretnih ili nepokretnih objekata;

3) mesto dodira stajnog trapa sa tlom ispunjava uslove u pogledu dimenzija i čvrstoće podloge, tako da u potpunosti može da prihvati stajni trap i masu helikoptera;

4) iznad mesta ne postoje dalekovodi, žičare i drugi slični objekti.

Pre sletanja na operativno mesto koje se nalazi unutar gusto naseljenog područja pilot helikoptera je dužan da izvrši izviđanje i da pri tome utvrdi:

1) smer vetra;

2) mogućnost održavanja ugla prilaza i odlaska;

3) pogodnost operativnog mesta za vertikalno pristajanje (nagib, visina trave, visina snega i drugo);

4) mogućnost bezbednog nadvišavanja prepreka;

5) veličinu i oblik operativnog mesta;

6) orijentire;

7) položaj sunca;

8) površine pogodne za prinudno sletanje i najpogodnije pravce nastavka leta u slučaju potrebe odustajanja od sletanja.

Osim što mora da poseduje važeću dozvolu i ovlašćenje za letenje na tipu helikoptera, u slučaju korišćenja operativnog mesta unutar gusto naseljenog područja pilot koji upravlja vazduhoplovom mora da ima najmanje 150 sati letenja na helikopterima.

Određivanje izolovanih aerodroma - avioni

Član 70

Pri izboru alternativnih aerodroma i utvrđivanju politike planiranja goriva, pilot koji upravlja vazduhoplovom smatra aerodrom izolovanim ako je vreme letenja do najbližeg odgovarajućeg alternativnog odredišnog aerodroma veće od:

1) 60 minuta, za avione sa klipnim motorima; odnosno

2) 90 minuta, za avione sa mlaznim motorima.

Operativni minimumi aerodroma - avioni i helikopteri

Član 71

U slučaju leta koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da odredi i koristi operativne minimume za svaki polazni, odredišni i alternativni aerodrom.

Operativni minimumi iz stava 1. ovog člana:

1) ne smeju da budu niži od minimuma koje je odredila država u kojoj se nalazi aerodrom, izuzev ako je ta država posebno odobrila upotrebu nižih minimuma;

2) moraju da budu odobreni od strane Direktorata, u skladu sa glavom III, odeljak 5. ovog pravilnika, ako se radi o obavljanju letova u uslovima smanjene vidljivosti.

Prilikom određivanja operativnih minimuma aerodroma pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da uzme u obzir:

1) tip, odnosno klasu, performanse i karakteristike upravljanja vazduhoplovom;

2) svoju stručnost i iskustvo;

3) dimenzije i karakteristike poletno-sletne staze ili zone završnog prilaza i poletanja (FATO) koja može da bude odabrana za korišćenje;

4) podatak o tome da li su raspoloživa vizuelna i nevizuelna sredstva na zemlji odgovarajuća i karakteristike tih sredstava;

5) navigacionu opremu vazduhoplova ili opremu za kontrolu putanje leta u toku poletanja, prilaza, ravnanja, sletanja, završetka zaokreta i neuspelog prilaza;

6) mogućnost izbegavanja prepreka u području prilaza, neuspelog prilaza i penjanja, koje je neophodno da bi se izvršile procedure za nastavak leta;

7) nadmorsku, odnosno relativnu visinu za izbegavanje prepreka pri postupku instrumentalnog prilaza;

8) način utvrđivanja i izveštavanja o meteorološkim uslovima;

9) tehniku leta koja se koristi tokom završnog prilaza.

Minimumi za posebnu proceduru prilaza i sletanja se koriste isključivo:

1) ako je ispravna neophodna oprema na zemlji koja je potrebna za planiranu proceduru;

2) ako su ispravni sistemi vazduhoplova potrebni za izvođenje određene vrste prilaza;

3) ako su ispunjeni uslovi u pogledu performansi vazduhoplova;

4) ako je pilot odgovarajuće osposobljen.

Operativni minimumi aerodroma - NPA, APV, CAT I letovi

Član 72

Visina odluke (DH) koja se koristi za neprecizan prilaz (NPA) pri kojem se primenjuje tehnika završnog prilaza uz stalno snižavanje (CDFA), prilaz uz upotrebu postupka prilaženja sa vertikalnim navođenjem (APV) ili prilaz u uslovima CAT I ne sme da bude niža od najveće od sledećih vrednosti:

1) minimalne visine do koje se sredstva za prilaženje mogu koristiti bez potrebnih vizuelnih oznaka;

2) relativne visine bezbednog nadvišavanja prepreka (OCH) za kategoriju vazduhoplova;

3) visine odluke (DH) objavljenog postupka prilaženja, ako je primenjivo;

4) minimuma sistema; ili

5) minimalne visine odluke iz priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugog odgovarajućeg dokumenta, ako je ona navedena.

Minimalna relativna visina snižavanja (MDH) za neprecizan prilaz (NPA) pri kojem se ne primenjuje tehnika završnog prilaza uz stalno snižavanje (CDFA), ne sme da bude niža od najveće od sledećih vrednosti:

1) relativne visine bezbednog nadvišavanja prepreka (OCH) za kategoriju vazduhoplova;

2) minimuma sistema; ili

3) minimalne relativne visine snižavanja (MDH) iz priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM), ako je navedena.

Minimum sistema iz stava 1. tačka 4) i stava 2. tačka 2) ovog člana se određuje prema tabeli iz Priloga 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Operativni minimumi aerodroma - kružni letovi aviona

Član 73

Minimalna relativna visina snižavanja (MDH) za kružne letove aviona ne sme da bude niža od najveće od sledećih vrednosti:

1) objavljene relativne visine bezbednog nadvišavanja prepreka (OCH) za kružne letove, koja odgovara kategoriji aviona;

2) minimalne visine kruženja; ili

3) visine odluke (DH)/minimalne relativne visine snižavanja (MDH) prethodnog postupka instrumentalnog prilaza.

Minimalna vidljivost za kružne letove aviona mora da bude najveća od sledećih vrednosti:

1) vidljivosti pri kruženju za kategoriju aviona, ako je ona objavljena;

2) najmanje vidljivosti; ili

3) vidljivosti duž poletno-sletne staze/preračunate meteorološke vidljivosti (RVR/CMV) prethodnog postupka instrumentalnog prilaza.

Minimalne visine kruženja iz stava 1. tačka 2) i najmanje vidljivosti iz stava 2. tačka 2) ovog člana se određuju prema tabeli iz Priloga 3, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Operativni minimumi aerodroma - kružni letovi helikoptera iznad kopna

Član 74

Minimalna relativna visina snižavanja (MDH) za kružne letove helikoptera iznad kopna ne sme da bude niža od 250 ft, a meteorološka vidljivost ne sme da bude manja od 800 m.

Procedure odlaska i prilaza - avioni i helikopteri

Član 75

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da primenjuje procedure odlaska i prilaza koje je utvrdila država u kojoj se nalazi aerodrom, ako su te procedure objavljene za poletno-sletnu stazu ili zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) koja se koristi.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da odstupi od objavljene putanje odlaska, putanje dolaska ili procedure prilaza samo:

1) ako su uzeti u obzir kriterijumi za nadvišavanje prepreka, ako se u potpunosti vodi računa o operativnim uslovima i ako se poštuje svako odobrenje kontrole letenja; ili

2) ako ga jedinica kontrole letenja radarski usmerava.

Procedure za smanjenje buke - avioni, helikopteri i motorne jedrilice

Član 76

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da uzme u obzir objavljene procedure za smanjenje buke kako bi smanjio uticaj buke vazduhoplova, vodeći računa da bezbednost ima prioritet u odnosu na smanjenje buke.

Procedure za smanjenje buke - baloni

Član 77

Pilot koji upravlja balonom mora da uzme u obzir operativne procedure kako bi smanjio buku izazvanu radom sistema za zagrevanje, vodeći računa da bezbednost ima prioritet u odnosu na smanjenje buke.

Snabdevanje gorivom i mazivom - avioni

Član 78

Pilot koji upravlja vazduhoplovom započinje let samo ako se u avionu nalazi dovoljna količina goriva i maziva koja je potrebna:

1) u slučaju letova koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR):

(1) za let na planiranoj ruti i let nakon toga u trajanju od najmanje deset minuta na normalnoj visini krstarenja, ako se let obavlja danju, pri čemu se poleće i sleće na isti aerodrom/operativno mesto i ostaje sve vreme u vidokrugu sa tog aerodroma/operativnog mesta; ili

(2) za let do aerodroma planiranog za sletanje i nakon toga za let u trajanju od najmanje 30 minuta na normalnoj visini krstarenja, ako se let obavlja danju;

(3) za let do aerodroma planiranog za sletanje i nakon toga za let u trajanju od najmanje 45 minuta na normalnoj visini krstarenja, ako se let obavlja noću;

2) u slučaju letova koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR):

(1) ako se ne zahteva alternativni aerodrom za odredišni aerodrom, za let do aerodroma na koji se planira sletanje, a potom za let od najmanje 45 minuta na normalnoj visini krstarenja; ili

(2) ako se zahteva alternativni aerodrom za odredišni aerodrom, za let do aerodroma na koji je planirano sletanje, do alternativnog aerodroma, a potom za let od najmanje 45 minuta na normalnoj visini krstarenja.

Prilikom proračuna potrebne količine goriva, uključujući i rezervno gorivo, uzimaju se u obzir:

1) prognozirani meteorološki uslovi;

2) očekivane ATC rute i kašnjenja u saobraćaju;

3) postupci u slučaju pada pritiska ili kvara jednog motora dok je avion na ruti, ako je primenjivo;

4) svaka druga situacija koja može da odloži sletanje aviona ili poveća potrošnju goriva i/ili maziva.

U toku leta je moguća promena plana leta sa ciljem ponovnog planiranja, kako bi se let preusmerio do drugog odredišta, pod uslovom da se mogu ispuniti svi zahtevi od tačke na kojoj je došlo do promene plana leta.

Stav 1. tačka 1) podtačka (1) ovog člana se ne primenjuje na vuču jedrilica, akrobatske letove, vazduhoplovne manifestacije i takmičenja.

Snabdevanje gorivom i mazivom - helikopteri

Član 79

Pilot koji upravlja vazduhoplovom započinje let samo ako se u helikopteru nalazi dovoljna količina goriva i maziva koja je potrebna:

1) u slučaju letova koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR), za let do aerodroma/operativnog mesta planiranog za sletanje, a potom za let od najmanje 20 minuta pri brzini koja omogućava najveći dolet;

2) u slučaju letova koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR):

(1) ako se ne zahteva alternativni aerodrom ili nije dostupan aerodrom na kojem meteorološki uslovi omogućavaju njegovo korišćenje, za let do aerodroma/operativnog mesta planiranog za sletanje, a potom za let od 30 minuta pri brzini čekanja na 450 m (1.500 ft) iznad odredišnog aerodroma/operativnog mesta u standardnim temperaturnim uslovima, kao i za prilaz i sletanje; ili

(2) ako se zahteva alternativni aerodrom, za let do aerodroma/operativnog mesta planiranog za sletanje i za obavljanje prilaza, kao i neuspelog prilaza, a potom:

- za let do navedenog alternativnog aerodroma;

- za let u trajanju od 30 minuta pri brzini čekanja na 450 m (1.500 ft) iznad alternativnog aerodroma/operativnog mesta u standardnim temperaturnim uslovima, kao i za prilaz i sletanje.

Prilikom proračuna potrebnog goriva, uključujući rezervno gorivo, uzimaju se u obzir:

1) prognozirani meteorološki uslovi;

2) očekivane ATC rute i kašnjenja u saobraćaju;

3) postupci u slučaju pada pritiska ili kvara jednog motora dok je helikopter na ruti, ako je primenjivo;

4) svaka druga situacija koja može da odloži sletanje helikoptera ili poveća potrošnju goriva i/ili maziva.

U toku leta je moguća promena plana leta, sa ciljem ponovnog planiranja kako bi se let preusmerio do drugog odredišta, pod uslovom da se mogu ispuniti svi zahtevi od tačke na kojoj je došlo do promene plana leta.

Snabdevanje i planiranje goriva i balasta - baloni

Član 80

Pilot koji upravlja vazduhoplovom započinje let samo ako su rezerve goriva u balonu ili balast dovoljni za let u trajanju od 30 minuta.

Proračun količine potrebnog goriva ili balasta se zasniva najmanje na sledećim operativnim uslovima pod kojima let treba da se obavi:

1) podacima koje je dostavio proizvođač balona;

2) predviđenim masama;

3) očekivanim meteorološkim uslovima;

4) procedurama i ograničenjima pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Informisanje lica koja se prevoze

Član 81

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi da pre leta ili, ako je to odgovarajuće, u toku leta, lica koja se prevoze budu obaveštena o procedurama i opremi koji se koriste u vanrednim situacijama.

Priprema leta

Član 82

Pre započinjanja leta, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se uveri da je oprema na zemlji i/ili vodi, uključujući uređaje za komunikaciju i navigaciona sredstva koja su dostupna i koja se zahtevaju za let, odgovarajuća za vrstu delatnosti u okviru koje se let obavlja.

Pre započinjanja leta, pilot koji upravlja vazduhoplovom mora da bude upoznat sa svim raspoloživim meteorološkim informacijama koje odgovaraju planiranom letu.

Priprema leta koja se obavlja na mestu koje je udaljeno od mesta polaska, kao i priprema svakog leta koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), mora da obuhvati:

1) analizu dostupnih aktuelnih meteoroloških izveštaja i prognoza;

2) planiranje alternativnih postupaka za slučaj da zbog vremenskih uslova let ne može da bude završen na planiran način.

Alternativni aerodrom za odredišni aerodrom - avioni

Član 83

Za let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da za aerodrom odredišta u planu leta navede najmanje jedan alternativni aerodrom na kome su odgovarajući meteorološki uslovi, izuzev:

1) ako dostupne aktuelne meteorološke informacije ukazuju da je u periodu od jednog sata pre do jednog sata posle predviđenog vremena dolaska, ili od stvarnog vremena polaska do jednog sata posle predviđenog vremena dolaska, u zavisnosti koji period je kraći, prilaz i sletanje moguće obaviti u vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC); ili

2) ako je mesto planiranog sletanja izolovano i:

(1) ako je za aerodrom na kome se planira sletanje propisana procedura instrumentalnog prilaza;

(2) ako dostupne aktuelne meteorološke informacije ukazuju da će sledeći predviđeni meteorološki uslovi trajati u periodu dva sata pre do dva sata posle predviđenog vremena dolaska:

- da će baza oblaka biti najmanje 300 m (1.000 ft) iznad minimuma predviđenog za proceduru instrumentalnog prilaza;

- da će vidljivost biti najmanje 5,5 km, ili 4 km veća od minimuma predviđenog za ovu proceduru.

Alternativni aerodrom za odredišni aerodrom - helikopteri

Član 84

Za let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da u planu leta navede za aerodrom odredišta najmanje jedan alternativni aerodrom na kome su odgovarajući meteorološki uslovi, izuzev:

1) ako je za aerodrom na kome se planira sletanje propisana procedura instrumentalnog prilaza i ako dostupne aktuelne meteorološke informacije ukazuju da će sledeći predviđeni meteorološki uslovi trajati u periodu od dva sata pre do dva sata posle predviđenog vremena dolaska ili od stvarnog vremena polaska do dva sata posle predviđenog vremena dolaska, u zavisnosti koji je period kraći:

(1) da će baza oblaka biti najmanje 120 m (400 ft) iznad minimuma predviđenog za proceduru instrumentalnog prilaza;

(2) da će vidljivost biti najmanje 1.500 m veća od minimuma predviđenog za ovu proceduru; ili

2) ako je mesto planiranog sletanja izolovano i:

(1) ako je propisana procedura instrumentalnog prilaza za aerodrom na koji se planira sletanje;

(2) ako dostupne aktuelne meteorološke informacije ukazuju da će sledeći predviđeni meteorološki uslovi trajati u periodu dva sata pre do dva sata posle predviđenog vremena dolaska:

- baza oblaka biti najmanje 120 m (400 ft) iznad minimuma predviđenog za proceduru instrumentalnog prilaza;

- vidljivost biti najmanje 1.500 m veća od minimuma predviđenog za ovu proceduru;

3) ako je za odredište na moru određena tačka posle koje nema povratka (PNR).

Dopuna goriva dok se lica ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u vazduhoplovu

Član 85

Vazduhoplov ne sme da se puni gorivom tipa "AVGAS" ili "wide-cut" ili njihovom mešavinom, dok se lica ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u vazduhoplovu.

Punjenje vazduhoplova ostalim vrstama goriva ne sme da se vrši dok se lica ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u vazduhoplovu, osim ako se obavlja pod nadzorom pilota koji upravlja vazduhoplovom ili drugog osposobljenog osoblja koje je spremno da započne i izvede evakuaciju vazduhoplova na najpraktičniji i najbrži način.

Prevoz lica

Član 86

Osim u slučaju balona, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi da se pre poletanja, sletanja, u toku rulanja, kao i uvek kada to smatra neophodnim u interesu bezbednosti, svako lice u vazduhoplovu nalazi na sedištu ili na ležaju i da bude pravilno vezano sigurnosnim pojasom ili sistemom vezivanja.

Pušenje u vazduhoplovu

Član 87

Pilot koji upravlja vazduhoplovom ne sme da dozvoli pušenje u avionu, odnosno helikopteru uvek kada smatra da je to neophodno u interesu bezbednosti, kao i u toku dopune vazduhoplova gorivom.

U jedrilici i balonu pušenje nije dozvoljeno.

Meteorološki uslovi

Član 88

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne ili nastavi let koji se obavlja po pravilima za vizuelno letenje (VFR) samo ako poslednje dostupne meteorološke informacije ukazuju da će meteorološki uslovi na ruti i nameravanom odredištu u očekivano vreme njihovog korišćenja biti na primenljivom operativnom minimumu za letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) ili iznad njega.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne ili nastavi let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ka planiranom aerodromu odredišta samo ako poslednje dostupne meteorološke informacije ukazuju da će u očekivano vreme dolaska meteorološki uslovi na aerodromu odredišta ili na najmanje jednom alternativnom aerodromu za aerodrom odredišta biti na primenljivom aerodromskom operativnom minimumu ili iznad njega.

Ako se let sastoji iz delova koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR) i po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), meteorološke informacije navedene u st. 1. i 2. ovog člana se primenjuju u meri u kojoj je to odgovarajuće.

Led i druge naslage - postupci na zemlji

Član 89

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne poletanje samo ako je vazduhoplov očišćen od svih naslaga koje mogu nepovoljno da utiču na performanse i mogućnost upravljanja vazduhoplovom, izuzev ako je to dopušteno priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM).

Led i druge naslage - postupci u toku leta

Član 90

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne let ili da leti u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja samo ako je vazduhoplov sertifikovan i opremljen za takav let.

Ako zaleđivanje prevazilazi onaj intenzitet za koji je vazduhoplov sertifikovan ili ako se vazduhoplov koji nije sertifikovan za letenje u uslovima zaleđivanja nađe u takvim okolnostima, pilot koji upravlja vazduhoplovom mora odmah da, promenom nivoa leta i/ili rute, napusti oblast u kojoj postoje uslovi zaleđivanja i da, po potrebi, proglasi vanrednu situaciju kontroli letenja (ATS).

Uslovi za poletanje - avioni i helikopteri

Član 91

Pre započinjanja poletanja, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se uveri:

1) da, prema informacijama koje su mu dostupne, meteorološki uslovi na aerodromu ili operativnom mestu i uslovi na poletno-sletnoj stazi ili zoni završnog prilaza i poletanja (FATO) koju namerava da koristi, neće sprečiti bezbedno poletanje i odlazak;

2) da su ispunjeni utvrđeni aerodromski operativni minimumi.

Uslovi za poletanje - baloni

Član 92

Pre započinjanja poletanja, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se uveri, prema informacijama koje su mu dostupne, da meteorološki uslovi na operativnom mestu ili aerodromu neće sprečiti bezbedno poletanje i odlazak.

Simuliranje vanrednih situacija u toku leta

Član 93

Prilikom prevoza lica ili tereta vazduhoplovom nije dozvoljeno simuliranje:

1) situacije koja zahteva primenu postupaka u slučaju vanredne situacije i postupaka u slučaju opasnosti;

2) leta koji se obavlja u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, navedene situacije se mogu simulirati sa pilotom učenikom u vazduhoplovu, u toku leta za obuku koji sprovodi odobrena organizacija za obuku.

Upravljanje gorivom u toku leta

Član 94

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da redovno proverava da količina preostalog iskoristivog goriva tokom leta, a u slučaju balona i balasta, nije manja od količine goriva ili balasta potrebne za nastavak leta do aerodroma ili operativnog mesta na kome vladaju odgovarajući meteorološki uslovi, pri čemu planirana količina rezervnog goriva mora da ostane u skladu sa uslovima iz čl. 78-80. ovog pravilnika, u zavisnosti od vrste vazduhoplova.

Upotreba dodatnog kiseonika

Član 95

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi da u toku leta on i članovi letačke posade neprekidno koriste dodatni kiseonik ako visina kabine vazduhoplova prelazi 10.000 ft u periodu dužem od 30 minuta, kao i uvek kada visina kabine vazduhoplova prelazi 13.000 ft.

Opažanje blizine tla

Član 96

Ako pilot koji upravlja vazduhoplovom ili sistem za upozorenje o blizini tla otkriju neprimerenu blizinu tla, pilot koji upravlja vazduhoplovom mora odmah da preduzme mere potrebne za uspostavljanje bezbednih uslova leta.

Sistem za izbegavanje sudara u vazduhu (ACAS II)

Član 97

Operater vazduhoplova je dužan da utvrdi operativne procedure i program obuke ako se u vazduhoplovu nalazi i koristi sistem za izbegavanje sudara u vazduhu (ACASII).

Uslovi za prilaz i sletanje - avioni i helikopteri

Član 98

Pre započinjanja prilaza radi sletanja, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se, na osnovu dostupnih informacija, uveri da meteorološki uslovi na aerodromu i uslovi na poletno-sletnoj stazi ili zoni završnog prilaza i poletanja (FATO) koju namerava da koristi, neće sprečiti bezbedan prilaz, sletanje ili postupak neuspelog prilaza.

Početak i nastavak prilaza - avioni i helikopteri

Član 99

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne instrumentalni prilaz bez obzira na objavljenu vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS).

Ako je objavljena vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS) manja od primenjivog minimuma, prilaz ne sme da se nastavi:

1) ispod 1.000 ft iznad aerodroma; ili

2) u završni deo prilaza ako je visina odluke (DA/H) ili minimalna visina snižavanja (MDA/H) veća od 1.000 ft iznad aerodroma.

Ako podatak o vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) nije dostupan, vrednost vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) se dobija preračunavanjem objavljene vidljivosti.

Ako nakon preleta 1.000 ft iznad aerodroma objavljena vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS) opadne ispod primenljivog minimuma, prilaz može da bude nastavljen do visine odluke (DA/H) ili minimalne visine snižavanja (MDA/H).

Prilaz može da se nastavi ispod visine odluke (DA/H) ili minimalne visine snižavanja (MDA/H) i sletanje može da se završi ako su na visini odluke (DA/H) ili minimalnoj visini snižavanja (MDA/H) uočeni i stalno vidljivi vizuelni orijentiri koji odgovaraju vrsti prilaza i poletno-sletnoj stazi planiranoj za korišćenje.

U zoni dodira se uvek proverava vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR).

Operativna ograničenja - baloni koji lete pomoću toplog vazduha

Član 100

Balon koji leti pomoću toplog vazduha može da poleti noću samo ako nosi količinu goriva dovoljnu da može da sleti tokom dana.

Balonu koji leti pomoću toplog vazduha nije dozvoljeno sletanje noću, izuzev u slučaju opasnosti.

3. Performanse i operativna ograničenja vazduhoplova

Operativna ograničenja - svi vazduhoplovi

Član 101

U toku svake faze korišćenja vazduhoplova, utovar, masa i, osim u slučaju balona, položaj težišta vazduhoplova, moraju da budu u skladu sa ograničenjima navedenim u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugom odgovarajućem dokumentu.

Natpisi, liste, oznake instrumenata ili njihova kombinacija, koji sadrže operativna ograničenja propisana u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za vizuelnu prezentaciju, moraju da budu istaknuti u vazduhoplovu.

Merenje mase

Član 102

Operater vazduhoplova je dužan da odredi masu i, izuzev u slučaju balona, položaj težišta svakog vazduhoplova, stvarnim merenjem mase pre prve upotrebe vazduhoplova.

Ukupan uticaj modifikacija i popravki na masu i položaj težišta vazduhoplova mora da bude uredno dokumentovan i dostupan pilotu koji upravlja vazduhoplovom.

Vazduhoplov se ponovo meri ako efekat modifikacija na masu i položaj težišta nije tačno poznat.

Ako se radi o avionu ili helikopteru, merenje mase vrši proizvođač vazduhoplova ili odobrena organizacija za održavanje.

Ako se radi o jedrilici ili balonu, merenje mase vrši proizvođač vazduhoplova ili se merenje vrši u skladu sa propisom kojim se uređuje obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda, u zavisnosti šta je primenljivo.

Performanse - opšte odredbe

Član 103

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da njime upravlja samo ako su performanse vazduhoplova u skladu sa odgovarajućim pravilima letenja i svim ostalim ograničenjima koja se odnose na let, vazdušni prostor, aerodrome ili operativna mesta koji se koriste, uzimajući u obzir tačnost svih karata i mapa.

4. Instrumenti, podaci, oprema

a) Avioni

Instrumenti i oprema - opšte odredbe

Član 104

Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom odeljku pravilnika moraju da budu odobreni u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti:

1) ako ih koristi letačka posada za kontrolu putanje leta;

2) ako se zahtevaju u skladu sa članom 121. ovog pravilnika;

3) ako se zahtevaju u skladu sa članom 122. ovog pravilnika; ili

4) ako su ugrađeni u avion.

Sledeći predmeti se ne odobravaju kao oprema:

1) rezervni osigurači;

2) prenosive baterijske lampe;

3) tačan merač vremena;

4) komplet prve pomoći;

5) oprema za preživljavanje i signalizaciju;

6) sidro za more i oprema za privezivanje;

7) sigurnosni pojasevi za decu.

Instrumenti i oprema koji ne predstavljaju obaveznu opremu u smislu ovog pravilnika, ali se nalaze u avionu u toku leta, moraju da ispunjavaju sledeće uslove:

1) informacije koje se dobijaju sa ovih instrumenata ili opreme, letačka posada ne sme da koristi u cilju ispunjenja uslova iz čl. 121. i 122. ovog pravilnika;

2) instrumenti i oprema ne smeju da imaju uticaj na plovidbenost aviona, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.

Instrumenti i oprema moraju da budu lako upotrebljivi i pristupačni sa mesta na kome sedi član posade koji treba da ih koristi.

Oprema koja se zahteva za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.

Minimalna oprema za let

Član 105

Let ne sme da započne ako nedostaje ili je neispravan bilo koji instrument aviona, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:

1) ako se avion koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL), ako je ona utvrđena; ili

2) ako avion ima dozvolu za let koja je izdata u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Rezervni električni osigurači

Član 106

U avionu moraju da se nalaze rezervni električni osigurači one jačine koja je potrebna za zatvaranje strujnog kola, u cilju zamene osigurača koje je dozvoljeno zameniti u toku leta.

Operativna svetla

Član 107

Avion koji se koristi noću mora da bude opremljen:

1) sistemom svetala za sprečavanje sudara;

2) navigacionim/pozicionim svetlima;

3) svetlom za sletanje;

4) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema aviona kako bi se obezbedilo odgovarajuće osvetljenje svih instrumenata i opreme potrebne za bezbedno korišćenje aviona;

5) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema aviona kako bi se obezbedilo osvetljenje delova kabine namenjene za prevoz lica;

6) nezavisnom prenosivom baterijskom lampom za svako sedište predviđeno za člana letačke posade;

7) svetlima koja su u skladu sa međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je u pitanju hidroavion.

Letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 108

Avion koji se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da bude opremljen instrumentima za merenje i prikaz:

1) magnetnog pravca;

2) vremena u satima, minutima i sekundama;

3) visine po pritisku;

4) indicirane brzine;

5) Mahovog broja, ako se ograničenja brzine izražavaju Mahovim brojem.

Avion koji se koristi za letove u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje (VMC) noću ili u uslovima u kojima avion nije moguće održavati na željenoj putanji leta bez jednog ili više dodatnih instrumenata, pored opreme iz stava 1. ovog člana, mora da bude opremljen i:

1) instrumentima za merenje i prikaz:

(1) zaokreta i klizanja;

(2) uzdužnog položaja;

(3) vertikalne brzine;

(4) stabilizovanog smera;

2) uređajem koji pokazuje neodgovarajuće električno napajanje žiroskopskih instrumenata.

Avion koji se koristi u uslovima u kojima nije moguće održavati željenu putanju leta bez jednog ili više dodatnih instrumenata, pored opreme iz st. 1. i 2. ovog člana, mora da bude opremljen i sredstvom za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane brzine usled kondenzacije ili zaleđivanja.

Letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 109

Avion koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) mora da ima sledeću opremu:

1) uređaj za merenje i prikaz:

(1) magnetnog pravca;

(2) vremena u satima, minutima i sekundama;

(3) visine po pritisku;

(4) indicirane brzine;

(5) vertikalne brzine;

(6) zaokreta i klizanja;

(7) uzdužnog položaja;

(8) stabilizovanog smera;

(9) spoljne temperature vazduha;

(10) Mahovog broja, ako se ograničenja brzine izražavaju Mahovim brojem;

2) uređaj koji pokazuje neodgovarajuće električno napajanje žiroskopskih instrumenata;

3) sredstvo za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane brzine usled kondenzacije i zaleđivanja.

Sistem za upozoravanje na opasno približavanje tlu (TAWS)

Član 110

Avion na turbinski pogon sa više od devet sedišta za smeštaj lica mora da ima sistem za upozoravanje na opasno približavanje tlu (TAWS).

Sistem interfona za članove letačke posade

Član 111

Avion sa višečlanom letačkom posadom mora da ima sistem interfona za članove letačke posade, koji obuhvata slušalice i mikrofone za svakog člana letačke posade.

Sedišta i sigurnosni pojasevi

Član 112

Avion mora da bude opremljen:

1) sedištem ili ležajem za svako lice u avionu starije od 24 meseca;

2) sigurnosnim pojasom na svakom sedištu predviđenom za sedenje lica koja se prevoze i pojasevima za svaki ležaj;

3) sigurnosnim pojasom za decu (CRD) za svako lice u avionu mlađe od 24 meseca;

4) sigurnosnim pojasom sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela za svako sedište za člana letačke posade, koji ima jednu tačku odvezivanja.

Komplet prve pomoći

Član 113

U avionu mora da se nalazi komplet prve pomoći koji je lako dostupan za upotrebu i koji se mora redovno dopunjavati.

Dodatni kiseonik za avione sa kabinom pod pritiskom

Član 114

Avion koji ima kabinu pod pritiskom i koji je predviđen da leti na visinama na kojima se zahteva korišćenje kiseonika u skladu sa stavom 2. ovog člana, mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu zahtevane količine kiseonika.

Avion koji ima kabinu pod pritiskom i koji je predviđen da leti na visinama iznad 10.000 ft, mora da ima dovoljnu količinu kiseonika za snabdevanje:

1) svih članova posade, kao i:

(1) svih lica koja se prevoze u svakom trenutku kada pritisak u kabini odgovara pritisku iznad 15.000 ft, ali u svakom slučaju za najmanje deset minuta snabdevanja;

(2) najmanje za 30% lica koja se prevoze u svakom trenutku kada je, u slučaju pada pritiska i uzimajući u obzir okolnosti leta, pritisak u kabini između 14.000 ft i 15.000 ft;

(3) najmanje za 10% lica koja se prevoze za svaki period duži od 30 minuta kada je pritisak u kabini između 10.000 ft i 14.000 ft;

2) svih lica koja se prevoze u kabini u trajanju od najmanje deset minuta, ako je reč o avionu koji se koristi na visinama po pritisku iznad 25.000 ft ili na nižim visinama pod uslovima koji mu ne dozvoljavaju da se za četiri minuta bezbedno spusti na visinu po pritisku od 13.000 ft.

Avion koji ima kabinu pod pritiskom, a predviđen je za let na visinama iznad 25.000 ft, mora da bude dodatno opremljen uređajem koji upozorava letačku posadu o padu pritiska.

Dodatni kiseonik za avione sa kabinom koja nije pod pritiskom

Član 115

Avion čija kabina nije pod pritiskom i koji leti na visinama na kojima se zahteva korišćenje kiseonika u skladu sa stavom 2. ovog člana, mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu zahtevane količine kiseonika.

Avion čija kabina nije pod pritiskom i koji leti na visinama kod kojih je visina po pritisku u kabini iznad 10.000 ft, mora da bude snabdeven dovoljnom količinom kiseonika za snabdevanje:

1) svih članova posade i najmanje 10% lica koja se prevoze, za period duži od 30 minuta, ako je visina po pritisku u kabini između 10.000 ft i 13.000 ft;

2) svih članova posade i svih lica koja se prevoze u svakom periodu kada je visina po pritisku u kabini iznad 13.000 ft.

Ručni aparat za gašenje požara

Član 116

Avion mora da ima najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara, i to:

1) u pilotskoj kabini;

2) u svakom odeljku u kome se prevoze lica i koji je izdvojen od pilotske kabine, osim ako je taj odeljak lako dostupan letačkoj posadi.

Motorna jedrilica (TMG) ne mora da ima ručni aparat za gašenje požara.

Vrsta i količina sredstava za gašenje požara mora da bude primerena vrsti vatre koja se može pojaviti u odeljku u kojem se nalazi aparat za gašenje požara i mora, u najvećoj meri, da umanji opasnost od koncentracije otrovnih gasova u odeljcima u kojima se nalaze lica.

Označavanje mesta za prodor

Član 117

Ako su na trupu aviona označena mesta pogodna za prodor spasilačke ekipe u avion u slučaju opasnosti, ona se moraju obeležiti na način prikazan u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Radio-predajnik za slučaj nužde

Član 118

Avion mora da bude opremljen:

1) vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde (ELT) bilo kog tipa, ako mu je prva potvrda o plovidbenosti izdata najkasnije 1. jula 2008. godine;

2) automatskim vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde (ELT), ako mu je prva potvrda o plovidbenosti izdata posle 1. jula 2008. godine;

3) vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S)) ili ličnim radio-predajnikom za slučaj nužde (PLB) koga nosi član posade ili lice koje se prevozi, ako je vazduhoplov sertifikovan za najviše šest sedišta za smeštaj lica koja se prevoze.

Svaki tip vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT), kao i lični radio-predajnik za slučaj nužde (PLB) moraju da imaju mogućnost da istovremeno šalju signal na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz.

Letenje iznad vode

Član 119

Sledeći avioni moraju da imaju prsluke za spasavanje za svako lice u avionu ili sličnu opremu za plutanje za svako lice u avionu mlađe od 24 meseca:

1) jednomotorni kopneni avioni:

(1) ako lete iznad vode na udaljenosti od kopna koja je veća od udaljenosti u slučaju jedrenja; ili

(2) koji poleću ili sleću na aerodrom ili operativno mesto čija se prilazna ili odlazna putanja, po oceni pilota koji upravlja vazduhoplovom, nalazi iznad vode, tako da postoji mogućnost sletanja na vodu;

2) hidroavioni koji lete iznad vode;

3) avioni koji lete na rastojanju od kopna koje je pogodno za prinudno sletanje, a koje je veće od rastojanja koje avion preleti za 30 minuta pri normalnoj brzini krstarenja ili od 50 NM, u zavisnosti od toga šta je kraće.

Oprema iz stava 1. ovog člana mora da bude smeštena tako da je lako dostupna sa sedišta ili ležaja licu za koje je namenjena.

Hidroavion koji leti iznad vode mora da ima:

1) jedno sidro;

2) jedno morsko sidro, ako je ono neophodno za manevrisanje;

3) opremu za proizvođenje zvučnih signala, kao što je propisano međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je to primenljivo.

Pilot koji upravlja avionom koji leti na udaljenosti od kopna koje je pogodno za prinudno sletanje, a koja je veća od rastojanja koje avion preleti za 30 minuta leta pri normalnoj brzini krstarenja ili od 50 NM, u zavisnosti od toga šta je kraće, mora da odredi rizike za preživljavanje lica u avionu u slučaju prinudnog sletanja, na osnovu kojih određuje potrebu da se u avionu nalazi:

1) oprema koja emituje signal u slučaju opasnosti;

2) dovoljno čamaca za spasavanje za sva lica u avionu, koji su smešteni tako da se mogu lako koristiti u slučaju opasnosti;

3) oprema za spasavanje sa sredstvom za održavanje u životu, odgovarajuća vrsti leta.

Oprema za preživljavanje

Član 120

Avion koji leti iznad područja u kojem je traganje i spasavanje izuzetno otežano mora da ima opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti i opremu za preživljavanje koja odgovara području koje se preleće, uključujući sredstva za održavanje u životu.

Radio-komunikaciona oprema

Član 121

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, avion mora da raspolaže radio-komunikacionom opremom koja omogućava dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovnim stanicama i na onim frekvencijama koje se koriste u tom vazdušnom prostoru.

Ako je u skladu sa stavom 1. ovog člana neophodna radio-komunikaciona oprema, ona mora da omogućava komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121,5 MHz.

Ako se zahteva više od jednog kompleta radio-komunikacione opreme, svaki komplet opreme mora da radi nezavisno od drugih, tako da kvar jednog kompleta ne izaziva kvar drugih.

Navigaciona oprema

Član 122

Avion koji se koristi na rutama na kojima nije moguće navođenje po vizuelnim orijentirima na zemlji mora da raspolaže navigacionom opremom koja omogućava let u skladu sa ATC planom leta, ako je to primenjivo, kao i zahtevima vazdušnog prostora.

Avion mora da ima dovoljnu navigacionu opremu kako bi se obezbedilo da, u slučaju otkaza jednog dela opreme u bilo kojoj fazi leta, preostali deo opreme omogućava bezbednu navigaciju u skladu sa stavom 1. ovog člana ili bezbedno obavljanje odgovarajućih radnji za nepredviđene situacije.

Avion koji se koristi na letovima kod kojih se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) mora da ima odgovarajuću opremu koja omogućava navođenje do određene tačke od koje se može obaviti vizuelno sletanje.

Oprema iz stava 3. ovog člana mora da omogućava navođenje ka svakom aerodromu na koji se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) i ka svakom određenom alternativnom aerodromu.

Transponder

Član 123

Ako se to zahteva u vazdušnom prostoru u kome leti, avion mora da ima transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR), sa svim zahtevanim mogućnostima.

b) Helikopteri

Instrumenti i oprema - opšte odredbe

Član 124

Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom odeljku pravilnika moraju da budu odobreni u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti:

1) ako ih koristi letačka posada za kontrolu putanje leta;

2) ako se zahtevaju u skladu sa članom 140. ovog pravilnika;

3) ako se zahtevaju u skladu sa članom 141. ovog pravilnika; ili

4) ako su ugrađeni u helikopter.

Sledeći predmeti se ne odobravaju kao oprema:

1) prenosive baterijske lampe;

2) tačan merač vremena;

3) komplet prve pomoći;

4) oprema za preživljavanje i signalizaciju;

5) sidro za more i oprema za privezivanje;

6) sigurnosni pojasevi za decu.

Instrumenti i oprema koji ne predstavljaju obaveznu opremu u smislu ovog pravilnika, ali se nalaze u helikopteru u toku leta, moraju da ispunjavaju sledeće uslove:

1) podatke koji se očitavaju sa ovih instrumenata, opreme ili njihovih dodataka letačka posada ne sme da koristi u cilju ispunjenja uslova iz čl. 140. i 141. ovog pravilnika;

2) instrumenti i oprema ne smeju da imaju uticaj na plovidbenost helikoptera, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.

Instrumenti i oprema moraju da budu lako upotrebljivi i pristupačni sa mesta na kome sedi član posade koji treba da ih koristi.

Oprema koja se zahteva za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.

Minimalna oprema za let

Član 125

Let ne sme da započne ako nedostaje ili je neispravan bilo koji instrument helikoptera, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:

1) ako se helikopter koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL), ako je ona utvrđena; ili

2) ako helikopter ima dozvolu za let koja je izdata u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Operativna svetla

Član 126

Helikopter koji se koristi noću mora da bude opremljen:

1) sistemom svetala za sprečavanje sudara;

2) navigacionim/pozicionim svetlima;

3) svetlom za sletanje;

4) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema helikoptera kako bi se obezbedilo odgovarajuće osvetljenje svih instrumenata i opreme potrebne za bezbedno korišćenje helikoptera;

5) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema helikoptera kako bi se obezbedilo osvetljenje delova kabine namenjene za prevoz lica;

6) nezavisnom prenosivom baterijskom lampom za svako sedište predviđeno za člana letačke posade;

7) svetlima koja su u skladu sa međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je reč o amfibiji.

Letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 127

Helikopter koji se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da bude opremljen instrumentima za merenje i prikaz:

1) magnetnog pravca;

2) vremena u satima, minutima i sekundama;

3) visine po pritisku;

4) indicirane brzine;

5) klizanja.

Helikopter koji se koristi za letove u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje (VMC) noću ili kada je vidljivost manja od 1.500 m ili u uslovima u kojima helikopter nije moguće održavati na željenoj putanji leta bez jednog ili više dodatnih instrumenata, pored opreme iz stava 1. ovog člana mora da bude opremljen i:

1) instrumentima za merenje i prikaz:

(1) uzdužnog položaja;

(2) vertikalne brzine;

(3) stabilizovanog smera;

2) uređajem koji pokazuje neodgovarajuće električno napajanje žiroskopskih instrumenata.

Helikopter koji se koristi pri vidljivosti koja je manja od 1.500 m ili u uslovima u kojima helikopter nije moguće održavati na željenoj putanji leta bez jednog ili više dodatnih instrumenata, pored opreme iz st. 1. i 2. ovog člana mora da bude opremljen i sredstvom za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane usled kondenzacije ili zaleđivanja.

Letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 128

Helikopter koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) mora da ima sledeću opremu:

1) uređaj za merenje i prikaz:

(1) magnetnog pravca;

(2) vremena u satima, minutima i sekundama;

(3) visine po pritisku;

(4) indicirane brzine;

(5) vertikalne brzine;

(6) klizanja;

(7) uzdužnog položaja;

(8) stabilizovanog smera;

(9) spoljne temperature vazduha.

2) uređaj koji pokazuje neodgovarajuće električno napajanje žiroskopskih instrumenata;

3) sredstvo za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane brzine usled kondenzacije ili zaleđivanja;

4) dodatni uređaj za merenje i prikazivanje uzdužnog položaja, kao pomoćni instrument.

Dodatna oprema za letove sa jednim pilotom

Član 129

Helikopter sa jednim pilotom koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) mora da bude opremljen autopilotom kojim se, kao minimum, mogu održavati visina i smer.

Sistem interfona za članove letačke posade

Član 130

Helikopter sa višečlanom letačkom posadom mora da ima sistem interfona za članove letačke posade, koji obuhvata slušalice i mikrofone za svakog člana letačke posade.

Sedišta i sigurnosni pojasevi

Član 131

Helikopter mora da bude opremljen:

1) sedištem ili ležajem za svako lice u helikopteru starije od 24 meseca;

2) sigurnosnim pojasom na svakom sedištu predviđenom za sedenje lica koja se prevoze i pojasevima za svaki ležaj;

3) ako je reč o helikopterima kojima je prva potvrda o plovidbenosti izdata 31. decembra 2012. godine ili kasnije, sigurnosnim pojasom sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela, za svako lice starije od 24 meseca;

4) sigurnosnim pojasom za decu (CRD) za svako lice u helikopteru mlađe od 24 meseca;

5) sigurnosnim pojasom sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela, koji sadrži napravu koja automatski zadržava gornji deo tela u slučaju naglog kočenja, za svako sedište namenjeno članovima letačke posade.

Sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela mora da ima samo jednu tačku odvezivanja.

Komplet prve pomoći

Član 132

U helikopteru mora da se nalazi komplet prve pomoći koji je lako dostupan za upotrebu i koji se mora redovno dopunjavati.

Dodatni kiseonik za helikoptere sa kabinom koja nije pod pritiskom

Član 133

Helikopter čija kabina nije pod pritiskom i koji leti na visinama na kojima se zahteva korišćenje kiseonika u skladu sa stavom 2. ovog člana, mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu zahtevane količine kiseonika.

Helikopter čija kabina nije pod pritiskom i koji leti na visinama kod kojih je visina po pritisku u kabini iznad 10.000 ft, mora da ima dovoljnu količinu kiseonika za snabdevanje:

1) svih članova posade i najmanje 10% lica koja se prevoze, za period duži od 30 minuta, ako je visina po pritisku u kabini između 10.000 ft i 13.000 ft;

2) svih članova posade i svih lica koja se prevoze u svakom periodu kada je visina po pritisku u kabini iznad 13.000 ft.

Ručni aparat za gašenje požara

Član 134

Helikopter mora da ima najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara, i to:

1) u pilotskoj kabini;

2) u svakom odeljku u kome se prevoze lica i koji je izdvojen od pilotske kabine, osim ako je taj odeljak lako dostupan letačkoj posadi.

Vrsta i količina sredstava za gašenje požara mora da bude primerena vrsti vatre koja se može pojaviti u odeljku u kojem se nalazi aparat za gašenje požara i mora, u najvećoj meri, da umanji opasnost od koncentracije otrovnih gasova u odeljcima u kojima se nalaze lica.

Označavanje mesta za prodor

Član 135

Ako su na trupu helikoptera označena mesta pogodna za prodor spasilačke ekipe u helikopter u slučaju opasnosti, ona se moraju obeležiti na način prikazan u Prilogu 4. ovog pravilnika.

Radio-predajnik za slučaj nužde

Član 136

Helikopter koji je sertifikovan za više od šest sedišta za smeštaj lica koja se prevoze mora da bude opremljen:

1) automatskim vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde (ELT);

2) jednim vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S)), smeštenim u čamac ili pojas za spasavanje, ako se helikopter koristi na udaljenosti od kopna koja odgovara letu u trajanju od tri minuta, pri normalnoj brzini krstarenja.

Helikopter koji je sertifikovan za manje od šest sedišta za smeštaj lica koja se prevoze mora da bude opremljen vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S)) ili ličnim radio-predajnikom za slučaj nužde (PLB) koga nosi član posade ili lice koje se prevozi.

Svaki tip vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT) mora da ima mogućnost da istovremeno šalje signal na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz.

Letenje iznad vode

Član 137

Helikopter mora da ima prsluke za spasavanje za svako lice u helikopteru ili sličnu opremu za plutanje za svako lice u helikopteru mlađe od 24 meseca, u slučaju:

1) letova iznad vode na udaljenosti od kopna koja je veća od udaljenosti u slučaju autorotacije, ako u slučaju otkaza kritičnog motora helikopter ne može da nastavi horizontalni let;

2) letova iznad vode na udaljenosti od kopna koja odgovara letu u trajanju od deset minuta, pri normalnoj brzini krstarenja, ako u slučaju otkaza kritičnog motora helikopter može da nastavi horizontalni let;

3) poletanja ili sletanja na aerodrom ili operativno mesto na kome je putanja pri poletanju, odnosno prilazu, iznad vode.

Oprema iz stava 1. ovog člana se mora odenuti ili smestiti tako da je lako dostupna sa sedišta ili ležaja licu za koje je namenjena i mora da ima električno osvetljenje, radi lakšeg uočavanja lica.

Pilot koji upravlja helikopterom koji leti na udaljenosti od kopna koje je pogodno za prinudno sletanje, a koje je veće od rastojanja koje helikopter preleti za 30 minuta leta pri normalnoj brzini krstarenja ili od 50 NM, u zavisnosti od toga šta je kraće, mora da odredi rizike za preživljavanje lica u helikopteru u slučaju prinudnog sletanja na vodu, na osnovu kojih određuje potrebu da se u helikopteru nalazi:

1) oprema koja emituje signal u slučaju opasnosti;

2) dovoljno čamaca za spasavanje za sva lica u helikopteru, koji su smešteni tako da se mogu lako koristiti u slučaju opasnosti;

3) oprema za spasavanje sa sredstvom za održavanje u životu, odgovarajuća vrsti leta.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom utvrđuje rizike za preživljavanje lica u helikopteru u slučaju prinudnog sletanja na vodu, kada donosi odluku o potrebi da sva lica u helikopteru odenu prsluk za spasavanje.

Oprema za preživljavanje

Član 138

Helikopter koji leti iznad područja u kojem je traganje i spasavanje izuzetno otežano, mora da ima opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti i opremu za preživljavanje koja odgovara području koje se preleće, uključujući sredstva za održavanje u životu.

Prinudno sletanje helikoptera na vodu

Član 139

Helikopter koji leti iznad vode u nepogodnoj sredini, na udaljenosti od kopna većoj od 50 NM, mora da bude:

1) projektovan za sletanje na vodu u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti;

2) sertifikovan za prinudno sletanje na vodu u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti;

3) snabdeven opremom za plutanje koja se koristi u vanrednoj situaciji.

Radio-komunikaciona oprema

Član 140

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, helikopter mora da raspolaže radio-komunikacionom opremom koja omogućava dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovnim stanicama i na onim frekvencijama koje se koriste u tom vazdušnom prostoru.

Ako je neophodna u skladu sa stavom 1. ovog člana, radio-komunikaciona oprema mora da omogućava komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121,5 MHz.

Ako se zahteva više od jednog kompleta radio-komunikacione opreme, svaki komplet opreme mora da radi nezavisno od drugih, tako da kvar jednog kompleta ne izaziva kvar drugih.

Ako je radio-komunikacioni sistem neophodan, osim sistema interfona za članove letačke posade iz člana 130. ovog pravilnika, helikopter mora da ima i taster za aktiviranje predajnika na letačkim komandama za svakog zahtevanog pilota i/ili člana posade na njegovom radnom mestu.

Navigaciona oprema

Član 141

Helikopter koji se koristi na rutama na kojima nije moguće navođenje po vizuelnim orijentirima na zemlji mora da raspolaže navigacionom opremom koja omogućava let u skladu sa ATS planom leta, ako je to primenjivo i zahtevima vazdušnog prostora.

Helikopter mora da ima dovoljnu navigacionu opremu kako bi se obezbedilo da, u slučaju otkaza jednog dela opreme u bilo kojoj fazi leta, preostali deo opreme omogućava bezbednu navigaciju u skladu sa stavom 1. ovog člana ili bezbedno obavljanje odgovarajućih radnji za nepredviđene situacije.

Helikopter koji se koristi na letovima kod kojih se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) mora da ima odgovarajuću opremu koja omogućava navođenje do određene tačke od koje se može obaviti vizuelno sletanje.

Oprema iz stava 3. ovog člana mora da omogućava navođenje ka svakom aerodromu na koji se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) i ka svakom određenom alternativnom aerodromu.

Transponder

Član 142

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, helikopter mora da ima transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR), sa svim zahtevanim mogućnostima.

v) Jedrilice

Instrumenti i oprema - opšte odredbe

Član 143

Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom odeljku pravilnika moraju da budu odobreni u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti:

1) ako ih koristi letačka posada za kontrolu putanje leta;

2) ako se zahtevaju u skladu sa članom 151. ovog pravilnika;

3) ako se zahtevaju u skladu sa članom 152. ovog pravilnika; ili

4) ako su ugrađeni u jedrilicu.

Sledeći predmeti se ne odobravaju kao oprema:

1) prenosive baterijske lampe;

2) tačan merač vremena;

3) oprema za preživljavanje i signalizaciju.

Instrumenti i oprema koji ne predstavljaju obaveznu opremu u smislu ovog pravilnika, ali se nalaze u jedrilici u toku leta, ne smeju da imaju uticaj na plovidbenost jedrilice, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.

Instrumenti i oprema moraju da budu lako upotrebljivi i pristupačni sa mesta na kome sedi član posade koji treba da ih koristi.

Oprema koja se zahteva za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.

Minimalna oprema za let

Član 144

Let ne sme da započne ako nedostaje ili je neispravan bilo koji instrument jedrilice, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:

1) ako se jedrilica koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL), ako je ona utvrđena; ili

2) ako jedrilica ima dozvolu za let koja je izdata u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 145

Jedrilica koja se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da bude opremljena instrumentima za merenje i prikaz:

1) magnetnog pravca, ako se radi o motornim jedrilicama;

2) vremena u satima, minutima i sekundama;

3) visine po pritisku;

4) indicirane brzine.

Jedrilica koja se koristi u uslovima u kojima jedrilicu nije moguće održavati na željenoj putanji leta bez jednog ili više dodatnih instrumenata, pored opreme iz stava 1. ovog člana, mora da bude opremljena instrumentima za merenje i prikaz:

1) vertikalne brzine;

2) uzdužnog položaja ili zaokreta i klizanja;

3) magnetnog pravca.

Letenje u oblacima - letački i navigacioni instrumenti

Član 146

Jedrilica kojom se leti u oblacima mora da bude opremljena instrumentima za merenje i prikaz:

1) magnetnog pravca;

2) vremena u satima, minutima i sekundama;

3) visine po pritisku;

4) indicirane brzine;

5) vertikalne brzine;

6) uzdužnog položaja ili zaokreta i klizanja.

Sedišta i sigurnosni pojasevi

Član 147

Jedrilica mora da bude opremljena:

1) sedištem za svako lice u jedrilici;

2) sigurnosnim pojasom sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela za svako sedište, u skladu sa priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM).

Sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela mora da ima jednu tačku odvezivanja.

Dodatni kiseonik

Član 148

Jedrilica koja se koristi u uslovima kada je korišćenje kiseonika potrebno u skladu sa članom 95. ovog pravilnika mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu dovoljne količine kiseonika.

Letenje iznad vode

Član 149

Pilot koji upravlja jedrilicom koja leti iznad vode mora da odredi rizike za preživljavanje svih lica u jedrilici u slučaju prinudnog sletanja na vodu i da na osnovu toga odredi obavezu nošenja:

1) prsluka za spasavanje ili drugog individualnog sredstva za plutanje za svako lice u jedrilici, koji mora da se odene ili da se smesti tako da je lako dostupan sa sedišta lica za koje je namenjen;

2) vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT) ili ličnog radio-predajnika (PLB) koga nosi član posade ili lice koje se prevozi, a koji ima mogućnost da istovremeno emituje signale na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz;

3) opreme koja emituje signal u slučaju opasnosti, ako se let obavlja:

(1) iznad vode na udaljenosti od kopna koja je veća od udaljenosti u slučaju jedrenja; ili

(2) tamo gde je prilazna ili odlazna putanja iznad vode tako da, u slučaju nesreće, postoji mogućnost prinudnog sletanja na vodu.

Oprema za preživljavanje

Član 150

Jedrilica koja leti iznad područja u kojem je traganje i spasavanje izuzetno otežano mora da ima opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti i opremu za preživljavanje koja odgovara području koje se preleće.

Radio-komunikaciona oprema

Član 151

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, jedrilica mora da raspolaže radio-komunikacionom opremom koja omogućava dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovnim stanicama i na onim frekvencijama koje se koriste u tom vazdušnom prostoru.

Ako je neophodna u skladu sa stavom 1. ovog člana, radio-komunikaciona oprema mora da omogućava komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121,5 MHz.

Navigaciona oprema

Član 152

Jedrilica mora da raspolaže navigacionom opremom koja omogućava let u skladu sa ATS planom leta, ako je to primenjivo i zahtevima vazdušnog prostora.

Transponder

Član 153

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, jedrilica mora da ima transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR), sa svim zahtevanim mogućnostima.

g) Baloni

Instrumenti i oprema - opšte odredbe

Član 154

Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom odeljku pravilnika moraju da budu odobreni u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti:

1) ako ih koristi letačka posada za kontrolu putanje leta;

2) ako se zahtevaju u skladu sa članom 164. ovog pravilnika; ili

3) ako su ugrađeni u balon.

Sledeći predmeti se ne odobravaju kao oprema:

1) prenosive baterijske lampe;

2) tačan merač vremena;

3) komplet prve pomoći;

4) oprema za preživljavanje i signalizaciju.

Instrumenti i oprema koji ne predstavljaju obaveznu opremu u smislu ovog pravilnika, ali se nalaze u balonu u toku leta, ne smeju da imaju uticaja na plovidbenost balona, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.

Instrumenti i oprema moraju da budu lako upotrebljivi i pristupačni sa mesta na kome sedi član letačke posade koji treba da ih koristi.

Oprema koja se zahteva za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.

Minimalna oprema za let

Član 155

Let ne sme da započne ako nedostaje ili je neispravan bilo koji instrument balona, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:

1) ako se balon koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL), ako je ona utvrđena; ili

2) ako balon ima dozvolu za let koja je izdata u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Operativna svetla

Član 156

Balon koji se koristi noću mora da bude opremljen:

1) svetlima za izbegavanje sudara;

2) rasvetom koja obezbeđuje odgovarajuće osvetljenje svih instrumenata i opreme neophodne za bezbedno korišćenje balona;

3) nezavisnom prenosivom baterijskom lampom.

Letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 157

Balon koji se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da bude opremljen:

1) uređajem za pokazivanje smera zanošenja;

2) instrumentima za merenje i prikaz:

(1) vremena u satima, minutima i sekundama;

(2) vertikalne brzine, ako se to zahteva priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM);

(3) visine po pritisku, ako se to zahteva priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili ako se to zahteva u vazdušnom prostoru u kome se leti ili ako je potrebno nadzirati visinu radi upotrebe kiseonika.

Komplet za prvu pomoć

Član 158

U balonu mora da se nalazi komplet prve pomoći koji je lako dostupan za upotrebu i koji se mora redovno dopunjavati.

Dodatni kiseonik

Član 159

Balon koji se koristi na visinama po pritisku iznad 10.000 ft mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu dovoljne količine kiseonika za snabdevanje:

1) članova posade, za period duži od 30 minuta, ako je visina po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft;

2) svih članova posade i lica koja se prevoze u svakom periodu kada je visina po pritisku iznad 13.000 ft.

Ručni aparat za gašenje požara

Član 160

Balon koji leti pomoću toplog vazduha mora da ima najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara ako je to predviđeno odgovarajućim sertifikacionim zahtevima.

Letenje iznad vode

Član 161

Pilot koji upravlja balonom koji leti iznad vode mora da odredi rizike za preživljavanje svih lica u balonu u slučaju prinudnog sletanja na vodu i da na osnovu toga odredi obavezu nošenja:

1) prsluka za spasavanje ili drugog individualnog sredstva za plutanje za svako lice u balonu mlađe od 24 meseca, koji mora da se odene ili da se smesti tako da je lako dostupan sa sedišta lica za koje je namenjen;

2) vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT), koji ima mogućnost da istovremeno emituje signale na 121,5 MHz i 406 MHz, ako se balonom prevozi više od šest lica;

3) vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT) ili ličnog radio-predajnika (PLB) koga nosi član posade ili lice koje se prevozi, a koji ima mogućnost da istovremeno emituje signale na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz, ako se balonom prevozi do šest lica;

4) opreme koja emituje signal u slučaju opasnosti.

Oprema za preživljavanje

Član 162

Balon koji leti iznad područja u kojem je traganje i spasavanje izuzetno otežano mora da ima opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti i opremu za preživljavanje koja odgovara području koje se preleće.

Ostala oprema

Član 163

U balonu moraju da se nalaze zaštitne rukavice za svakog člana posade.

Balon koji leti pomoću toplog vazduha mora da bude opremljen:

1) rezervnim izvorom paljenja;

2) sredstvom za merenje i prikaz količine goriva;

3) vatrogasnim ćebetom i vatrootpornim pokrivačem;

4) užetom dužine najmanje 25 m.

Balon koji leti pomoću gasa mora da bude opremljen:

1) nožem;

2) užetom dužine najmanje 20 m, koje je izrađeno od prirodnih vlakana ili elektrostatički provodljivog materijala.

Radio-komunikaciona oprema

Član 164

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, balon mora da raspolaže radio-komunikacionom opremom koja omogućava dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovnim stanicama i na onim frekvencijama koje se koriste u tom vazdušnom prostoru.

Ako je neophodna u skladu sa stavom 1. ovog člana, radio-komunikaciona oprema mora da omogućava komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121,5 MHz.

Transponder

Član 165

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, balon mora da ima transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR), sa svim zahtevanim mogućnostima.

5. Posebni uslovi

a) Opšte odredbe

Oblast primene

Član 166

U ovom odeljku pravilnika se utvrđuju posebni uslovi koje mora da ispuni posada vazduhoplova koji nije složeni motorni vazduhoplov, a kojim se obavljaju bez naknade posebne delatnosti.

Lista provere

Član 167

Pre nego što započne sa obavljanjem posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju, pilot koji upravlja vazduhoplovom mora da izvrši procenu rizika, uzimajući u obzir složenost aktivnosti, kako bi utvrdio opasnosti i rizike povezane sa delatnošću i uspostavio mere za umanjenje rizika.

Posebne delatnosti se vrše u skladu sa listom provere.

Na osnovu procene rizika pilot koji upravlja vazduhoplovom ustanovljava listu provere koja odgovara posebnoj delatnosti i vazduhoplovu koji koristi, uzimajući u obzir sve odeljke ove glave pravilnika.

Lista provere koja se odnosi na dužnosti pilota koji upravlja vazduhoplovom, članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka mora da bude lako dostupna na svakom letu.

Lista provere se redovno pregleda i ažurira po potrebi.

Prava i dužnosti pilota koji upravlja vazduhoplovom

Član 168

Ako su u obavljanje posebnih delatnosti uključeni članovi posade ili stručna lica za obavljanje zadatka, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan:

1) da obezbedi da članovi posade i stručna lica za obavljanje zadatka ispunjavaju uslove iz čl. 169. i 170. ovog pravilnika;

2) da odustane od leta, ako bilo koji član letačke posade ili stručno lice za obavljanje zadatka nije sposobno da obavlja svoje dužnosti zbog povrede, bolesti, umora ili dejstva psihoaktivne supstance;

3) da završi let na najbližem aerodromu ili operativnom mestu na kome meteorološki uslovi dozvoljavaju bezbedno sletanje, u situacijama kada je sposobnost za obavljanje dužnosti bilo kog člana letačke posade ili stručnog lica za obavljanje zadatka značajno umanjena usled uzroka kao što su umor, bolest ili nedostatak kiseonika;

4) da obezbedi da članovi posade i stručna lica za obavljanje zadatka poštuju propise i procedure države u kojoj se let obavlja;

5) da obezbedi da su svi članovi posade i stručna lica za obavljanje zadatka u mogućnosti da se sporazumevaju na zajedničkom jeziku;

6) da obezbedi da članovi posade i stručna lica za obavljanje zadatka u toku leta neprekidno koriste dodatni kiseonik ako je visina po pritisku kabine vazduhoplova iznad 10.000 ft u periodu dužem od 30 minuta, kao i uvek kada ta visina prelazi 13.000 ft.

Dužnosti posade

Član 169

Član posade je dužan da pravilno izvršava svoje obaveze koje se navode u listi provere.

Izuzev u slučaju balona, tokom kritičnih faza leta i uvek kada pilot koji upravlja vazduhoplovom proceni da je neophodno u interesu bezbednosti, član posade mora da ostane na sedištu koje je za njega predviđeno, osim ako nije drugačije navedeno u listi provere.

U toku leta, član letačke posade mora da drži svoj sigurnosni pojas vezanim dok je na svom sedištu.

Sve vreme leta najmanje jedan osposobljeni član letačke posade mora da ostane za komandama vazduhoplova.

Član posade ne sme da obavlja dužnosti u vazduhoplovu:

1) ako zna ili sumnja da oseća posledice umora ili se na drugi način oseća nespremnim u meri koja može da ugrozi let;

2) ako je pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola.

Član posade koji obavlja dužnosti kod više operatera vazduhoplova je dužan da:

1) vodi ličnu evidenciju u vezi sa radnim vremenom, vremenom leta i vremenom odmora;

2) svakom od operatera vazduhoplova dostavi podatke neophodne za planiranje aktivnosti.

Član posade je dužan da pilotu koji upravlja vazduhoplovom prijavi:

1) svaki nedostatak, kvar, neispravnost ili oštećenje za koje veruje da mogu da imaju uticaja na plovidbenost ili na bezbedan let vazduhoplova, uključujući i sisteme koji se koriste u slučaju opasnosti;

2) svaki događaj koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi bezbednost letenja.

Dužnosti stručnih lica za obavljanje zadatka

Član 170

Stručno lice za obavljanje zadatka je dužno da pravilno izvršava svoje obaveze koje se navode u listi provere.

Izuzev u slučaju balona, tokom kritičnih faza leta i uvek kada pilot koji upravlja vazduhoplovom proceni da je neophodno u interesu bezbednosti, stručno lice za obavljanje zadatka mora da ostane na sedištu koje je za njega predviđeno, osim ako nije drugačije navedeno u listi provere.

Stručno lice za obavljanje zadatka mora da bude vezano tokom izvršavanja specijalizovanih zadataka u slučaju da su spoljna vrata vazduhoplova otvorena ili uklonjena, osim ako iskače padobranom.

Stručno lice za obavljanje zadatka je dužno da pilotu koji upravlja vazduhoplovom prijavi:

1) svaki nedostatak, kvar, neispravnost ili oštećenje za koje veruje da mogu da imaju uticaja na plovidbenost ili na bezbedan let vazduhoplova, uključujući i sisteme koji se koriste u slučaju opasnosti;

2) svaki događaj koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi bezbednost letenja.

Bezbednosno informisanje

Član 171

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da pre poletanja informiše stručna lica za obavljanje zadatka:

1) o opremi i postupcima u slučaju opasnosti;

2) pre svakog leta ili serije letova, o operativnim procedurama koje se odnose na specijalizovani zadatak.

Pružanje informacija iz stava 1. tačka 2) ovog člana nije potrebno ako su stručna lica za obavljanje zadatka dobila instrukcije pre početka letačke sezone u toj kalendarskoj godini.

Minimalna visina nadvišavanja prepreka - IFR letovi

Član 172

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da odredi minimalne visine leta za svaki let kojima se obezbeđuje nadvišavanje terena za sve segmente rute koji se lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR).

Minimalna visina leta ne sme da bude niža od one koju je propisala država koja se preleće.

Snabdevanje gorivom i mazivom - helikopteri

Član 173

Izuzetno od člana 79. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne let helikopterom danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), samo ako se let odvija na udaljenosti do 25 NM od aerodroma ili operativnog mesta polaska, sa rezervom goriva koja nije manja od količine potrebne za deset minuta leta pri brzini najvećeg doleta.

Simuliranje vanrednih situacija u toku leta

Član 174

Ako se u vazduhoplovu nalazi stručno lice za obavljanje zadatka, osim u slučaju kada se ono nalazi u vazduhoplovu u svrhu obuke, nije dozvoljeno simuliranje:

1) situacije koja zahteva primenu postupaka u slučaju vanredne situacije i postupaka u slučaju opasnosti;

2) leta koji se obavlja u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC).

Sistem za upozorenje o blizini tla

Član 175

Ako je u vazduhoplovu ugrađen sistem za upozorenje o blizini tla, on može da bude isključen tokom specijalizovanih zadataka koji po svojoj prirodi zahtevaju da se vazduhoplovom upravlja na udaljenosti od tla manjoj od one na kojoj se taj sistem aktivira.

Sistem za izbegavanje sudara u vazduhu (ACAS II)

Član 176

ACASII uređaj može da bude isključen tokom specijalizovanih zadataka koji po svojoj prirodi zahtevaju da se vazduhoplovom upravlja na udaljenosti od drugog vazduhoplova manjoj od one koja bi aktivirala taj sistem.

Izbacivanje opasne robe

Član 177

Na letu koji se obavlja iznad gusto naseljenih delova gradova, mesta ili naselja ili iznad skupa ljudi na otvorenom prostoru, pilot koji upravlja vazduhoplovom ne sme da vrši izbacivanje opasne robe.

Nošenje i korišćenje oružja

Član 178

Ako se u svrhu obavljanja specijalizovanih zadataka na letu nosi oružje, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da osigura da je ono obezbeđeno kada nije u upotrebi.

Stručno lice za obavljanje zadatka koje koristi oružje je dužno da preduzme sve potrebne mere kako bi se sprečilo dovođenje u opasnost vazduhoplova i lica u vazduhoplovu ili na zemlji.

Performanse i operativni kriterijumi - avioni

Član 179

U slučaju leta koji se obavlja na visini manjoj od 150 m (500 ft) iznad područja koje nije gusto naseljeno, avionom kod kojeg nije moguće održati horizontalni let u slučaju otkaza kritičnog motora, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan:

1) da utvrdi operativne procedure za umanjenje posledica u slučaju otkaza motora;

2) da o procedurama koje se primenjuju u slučaju prinudnog sletanja informiše sve članove posade i stručna lica za obavljanje zadatka koji se nalaze u vazduhoplovu.

Performanse i operativni kriterijumi - helikopteri

Član 180

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da koristi helikopter iznad gusto naseljenih područja pod uslovom:

1) da je helikopter kategorije A ili B;

2) da su utvrđene mere za sprečavanje nepotrebne opasnosti za lica ili imovinu na zemlji.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan:

1) da uspostavi operativne procedure za umanjenje posledica u slučaju otkaza motora;

2) da o procedurama koje se primenjuju u slučaju prinudnog sletanja informiše sve članove posade i stručna lica za obavljanje zadatka koji se nalaze u helikopteru.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi da masa na poletanju, sletanju ili tokom lebdenja ne prekorači maksimalnu masu predviđenu za lebdenje bez uticaja blizine tla (HOGE) dok svi motori rade odgovarajućom snagom.

U slučaju da preovlađuju uslovi koji onemogućavaju lebdenje bez uticaja blizine tla (HOGE), masa helikoptera ne sme da premaši najveću masu određenu za lebdenje sa uticajem blizine tla (HIGE), sa svim motorima koji rade odgovarajućom snagom, pod uslovom da preovlađujući uslovi omogućavaju lebdenje sa uticajem blizine tla pri najvećoj naznačenoj masi.

b) Letovi helikoptera sa spoljašnjim podveznim teretom (HESLO)

Lista provere

Član 181

Lista provere za let helikoptera sa spoljašnjim podveznim teretom (HESLO) mora da sadrži:

1) uobičajene postupke, vanredne postupke i postupke u slučaju opasnosti;

2) relevantne podatke za performanse;

3) zahtevanu opremu;

4) sva ograničenja;

5) dužnosti i odgovornosti pilota koji upravlja helikopterom i, ako je primenljivo, članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka.

Posebna oprema za letove helikoptera sa spoljašnjim podveznim teretom (HESLO)

Član 182

Helikopter mora da bude opremljen najmanje:

1) jednim sigurnosnim ogledalom za teret ili drugim sredstvom pomoću koga se može videti kuka, odnosno teret;

2) jednim meračem opterećenja, izuzev ako postoji druga metoda određivanja težine tereta.

Transport opasne robe

Član 183

Ako ne namerava da se uskladi sa zahtevima Tehničkih instrukcija, operater vazduhoplova koji transportuje opasnu robu sa mesta na kome nema ljudi ili sa udaljene lokacije ili na takvo mesto, odnosno lokaciju, dužan je da Direktoratu podnese zahtev za izuzeće od primene Tehničkih instrukcija.

v) Letovi sa licima kao spoljašnjim teretom (HEC)

Lista provere

Član 184

Lista provere za let sa licima kao spoljašnjim teretom mora da sadrži:

1) uobičajene postupke, vanredne postupke i postupke u slučaju opasnosti;

2) relevantne podatke za performanse;

3) zahtevanu opremu;

4) sva ograničenja;

5) dužnosti i odgovornosti pilota koji upravlja helikopterom i, ako je primenjivo, članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka.

Posebna oprema za letove sa licima kao spoljašnjim teretom

Član 185

U slučaju leta sa licima kao spoljašnjim teretom, helikopter mora da raspolaže:

1) opremom za letove sa dizalicom ili kukom za teret;

2) jednim sigurnosnim ogledalom za teret ili drugim sredstvom pomoću koga se može videti kuka;

3) jednim meračem opterećenja, izuzev ako postoji druga metoda određivanja težine tereta.

Ugradnju opreme za let sa dizalicom ili kukom, kao i sve naknadne izmene te opreme, mora da odobri Direktorat.

g) Letovi za iskakanje padobranom (PAR)

Lista provere

Član 186

Lista provere za let za iskakanje padobranom (PAR) mora da sadrži:

1) uobičajene postupke, vanredne postupke i postupke u slučaju opasnosti;

2) relevantne podatke za performanse;

3) zahtevanu opremu;

4) sva ograničenja;

5) dužnosti i odgovornosti pilota koji upravlja vazduhoplovom i, ako je primenjivo, članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka.

Sedišta

Član 187

Izuzetno od člana 112. tačka 1) i člana 131. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, kao sedište se može koristiti pod vazduhoplova, pod uslovom da postoje sredstva koja služe za pridržavanje ili vezivanje stručnog lica za obavljanje zadatka.

Dodatni kiseonik

Član 188

Izuzetno od člana 168. tačka 6) ovog pravilnika, uslov u pogledu dodatnog kiseonika se ne primenjuje na članove posade, izuzev pilota koji upravlja vazduhoplovom, kao ni na stručna lica za obavljanje zadatka koja obavljaju dužnosti neophodne za specijalizovani zadatak, ako visina kabine:

1) premašuje 13.000 ft za period koji nije duži od šest minuta;

2) premašuje 15.000 ft za period koji nije duži od tri minuta.

Izbacivanje opasne robe

Član 189

Padobranac može da iskoči iz vazduhoplova tokom padobranske manifestacije nad gusto naseljenim gradovima, mestima ili naseljima ili iznad skupa ljudi na otvorenom prostoru uz nošenje sredstava koja ispuštaju dim, pod uslovom da su ta sredstva proizvedena za tu svrhu.

d) Akrobatski letovi (ABF)

Lista provere

Član 190

Lista provere za akrobatski let (ABF) mora da sadrži:

1) uobičajene postupke, vanredne postupke i postupke u slučaju opasnosti;

2) relevantne podatke za performanse;

3) zahtevanu opremu;

4) sva ograničenja;

5) dužnosti i odgovornosti pilota koji upravlja vazduhoplovom i, ako je primenjivo, članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka.

Izuzeci od obaveznog nošenja dokumenata

Član 191

Izuzetno od člana 65. stav 1. ovog pravilnika, tokom akrobatskog leta nije obavezno nositi sledeća dokumenta:

1) podatke iz popunjenog ATS plana leta;

2) odgovarajuće vazduhoplovne karte za planiranu rutu i sve prateće rute na koje je moguće da let bude preusmeren;

3) informacije o postupcima i vizuelnim signalima koje koriste vazduhoplov-presretač i presretnuti vazduhoplov.

Izuzeci od obaveznog nošenja opreme

Član 192

Izuzetno od čl. 113. i 132. ovog pravilnika, tokom akrobatskog leta u vazduhoplovu se ne mora nalaziti komplet prve pomoći.

Izuzetno od čl. 116. i 134. ovog pravilnika, tokom akrobatskog leta u vazduhoplovu se ne mora nalaziti ručni aparat za gašenje požara.

Izuzetno od čl. 118. i 136. ovog pravilnika, tokom akrobatskog leta u vazduhoplovu se ne mora nalaziti vazduhoplovni radio-predajnik za slučaj nužde (ELT) i lični radio-predajnik za slučaj nužde (PLB).

V TEHNIČKI USLOVI ZA POSEBNE DELATNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

Oblast primene

Član 193

Ova glava pravilnika se primenjuje na posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju pri kojima se vazduhoplov koristi za posebne aktivnosti, kao što su poljoprivreda, građevinarstvo, fotografisanje, geodezija, osmatranje, patroliranje i reklamiranje iz vazduha.

Ova glava pravilnika određuje tehničke uslove koje moraju da ispunjavaju operateri vazduhoplova kada koriste vazduhoplov za obavljanje posebnih delatnosti uz naknadu, kao i za obavljanje posebnih delatnosti bez naknade složenim motornim vazduhoplovima.

Ova glava pravilnika se primenjuje i na takmičarske letove, vazduhoplovne manifestacije, letove za iskakanje padobranom, vuču jedrilice i akrobatske letove, ako se obavljaju složenim motornim vazduhoplovima ili ako ne ispunjavaju uslove iz člana 56. stav 2. ovog pravilnika.

1. Opšti uslovi

Motorne jedrilice - TMG, motorne jedrilice i mešoviti baloni

Član 194

Motorne jedrilice - TMG se koriste u skladu sa uslovima koji se primenjuju:

1) na avione, ako su pokretane motorom;

2) na jedrilice, ako nisu pokretane motorom.

Motorne jedrilice - TMG moraju da budu opremljene u skladu sa uslovima koji se primenjuju na avione, izuzev ako je drugačije propisano u odeljku 4. ove glave pravilnika.

Motorne jedrilice, izuzev motornih jedrilica - TMG, moraju da se koriste i da budu opremljene u skladu sa uslovima koji se primenjuju na jedrilice.

Mešoviti baloni se koriste u skladu sa uslovima za balone koji lete pomoću toplog vazduha.

Dužnosti posade

Član 195

Član posade je dužan da pravilno izvršava svoje obaveze koje se navode u standardnim operativnim procedurama (SOP) i, ako je to odgovarajuće, u operativnom priručniku.

Izuzev ako je reč o balonima, tokom kritičnih faza leta i uvek kada pilot koji upravlja vazduhoplovom proceni da je neophodno u interesu bezbednosti, član posade mora da ostane na sedištu koje je za njega predviđeno, osim u slučaju da je drugačije navedeno u standardnim operativnim procedurama (SOP).

Tokom leta član letačke posade mora da drži svoj sigurnosni pojas vezanim dok je na svom sedištu.

Sve vreme leta najmanje jedan osposobljeni član letačke posade mora da ostane za komandama vazduhoplova.

Član posade ne sme da obavlja dužnosti u vazduhoplovu:

1) ako zna ili sumnja da oseća posledice umora ili se na drugi način oseća nespremnim da obavlja svoje dužnosti; ili

2) ako je pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola.

Član letačke posade koji obavlja dužnosti kod više operatera vazduhoplova je dužan da:

1) vodi ličnu evidenciju u vezi sa radnim vremenom, vremenom leta i vremenom odmora;

2) svakom od operatera vazduhoplova dostavi podatke neophodne za planiranje aktivnosti, u skladu sa propisom kojim se uređuje organizacija radnog vremena članova posade civilnog vazduhoplova.

Član posade je dužan da pilotu koji upravlja vazduhoplovom prijavi:

1) svaki nedostatak, kvar, neispravnost ili oštećenje za koje veruje da mogu da imaju uticaja na plovidbenost ili na bezbedan let vazduhoplova, uključujući i sisteme koji se koriste u slučaju opasnosti;

2) svaki događaj koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi bezbednost letenja.

Dužnosti stručnih lica za obavljanje zadatka

Član 196

Stručno lice za obavljanje zadatka je dužno da pravilno izvršava svoje obaveze koje se navode u standardnim operativnim procedurama (SOP).

Izuzev u slučaju balona, tokom kritičnih faza leta i uvek kada pilot koji upravlja vazduhoplovom proceni da je neophodno u interesu bezbednosti, stručno lice za obavljanje zadatka mora da ostane na sedištu koje je za njega predviđeno, osim ako je drugačije navedeno u standardnim operativnim procedurama (SOP).

Stručno lice za obavljanje zadatka je dužno da obezbedi da bude vezano tokom izvršavanja specijalizovanih zadataka u slučaju da su spoljna vrata vazduhoplova otvorena ili uklonjena, osim u slučaju stručnog lica za obavljanje zadatka koje iskače padobranom.

Stručno lice za obavljanje zadatka je dužno da pilotu koji upravlja vazduhoplovom prijavi:

1) svaki nedostatak, kvar, neispravnost ili oštećenje za koje veruje da mogu da imaju uticaja na plovidbenost ili bezbedan let vazduhoplova, uključujući i sisteme koji se koriste u slučaju opasnosti;

2) svaki događaj koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi bezbednost letenja.

Prava i dužnosti pilota koji upravlja vazduhoplovom

Član 197

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je odgovoran:

1) za bezbednost vazduhoplova, svih članova posade, stručnih lica za obavljanje zadatka i tereta koji se nalaze u vazduhoplovu u toku leta;

2) za početak, tok, prekid ili preusmeravanje leta u interesu bezbednosti;

3) da obezbedi da se sve operativne procedure i liste provere primenjuju u skladu sa odgovarajućim priručnikom;

4) da obavi let samo ako se uverio:

(1) da je vazduhoplov plovidben;

(2) da je vazduhoplov propisno registrovan;

(3) da su instrumenti i oprema koji su neophodni za obavljanje leta ugrađeni u vazduhoplov i ispravni, osim ako je dozvoljeno da se let obavi sa neispravnom opremom na osnovu liste minimalne opreme (MEL) ili drugog odgovarajućeg dokumenta;

(4) da su položaj težišta vazduhoplova, izuzev ako je reč o balonima, kao i masa vazduhoplova takvi da let može da se obavi u skladu sa ograničenjima navedenim u dokumentima o plovidbenosti;

(5) da su sva oprema i teret adekvatno utovareni i obezbeđeni;

(6) da operativna ograničenja vazduhoplova navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ne budu prekoračena u bilo kom trenutku leta;

5) da odustane od leta ako bilo koji član letačke posade ili stručno lice za obavljanje zadatka nisu sposobni da obavljaju svoje dužnosti zbog povrede, bolesti, umora ili dejstva psihoaktivne supstance;

6) da završi let na najbližem aerodromu ili operativnom mestu na kome meteorološki uslovi dozvoljavaju bezbedno sletanje, u situacijama kada je njegova sposobnost da obavlja dužnosti ili sposobnost bilo kog člana letačke posade ili stručnog lica za obavljanje zadatka značajno umanjena usled uzroka kao što su umor, bolest ili nedostatak kiseonika;

7) za donošenje odluke o prihvatanju vazduhoplova sa neispravnostima koje su dopuštene listom odstupanja od konfiguracije (CDL) ili listom minimalne opreme (MEL), u zavisnosti šta je primenljivo;

8) da, po završetku leta ili serije letova, u tehničku knjigu vazduhoplova ili u putnu knjigu vazduhoplova evidentira podatke o korišćenju vazduhoplova i sve uočene ili očekivane kvarove vazduhoplova;

9) ako su vazduhoplovi opremljeni uređajima za snimanje leta, da obezbedi:

(1) da ti uređaji ne budu onesposobljeni ili isključeni tokom leta;

(2) u slučaju udesa ili ozbiljne nezgode koji podležu obaveznom prijavljivanju:

- da podaci ne budu namerno obrisani;

- da uređaji budu deaktivirani odmah nakon završetka leta;

- da budu ponovo aktivirani samo uz saglasnost istražnog organa.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom ima pravo da ne dozvoli ulazak ili da iskrca svako lice ili teret koji mogu da predstavljaju potencijalnu opasnost po bezbednost vazduhoplova i lica u njemu.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da, što je pre moguće, prijavi odgovarajućoj jedinici za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS) sve opasne meteorološke uslove ili uslove leta koji mogu da utiču na bezbednost leta drugog vazduhoplova.

Izuzetno od stava 1. tačka 6) ovog člana, u slučaju leta sa višečlanom posadom pilot koji upravlja vazduhoplovom može da nastavi let preko najbližeg aerodroma sa povoljnim meteorološkim uslovima ako su uspostavljeni odgovarajući postupci za umanjenje rizika.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da, u slučaju opasnosti koja zahteva trenutno odlučivanje i postupanje, preduzme svaku radnju koju smatra neophodnom u datim okolnostima, i u tom slučaju on može da, u interesu bezbednosti, odstupi od utvrđenih pravila i operativnih procedura.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da Direktoratu odmah podnese izveštaj o radnji nezakonitog ometanja, kao i da o tome obavesti nadležnu lokalnu vlast.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi je dužan da o tome, bez odlaganja, obavesti Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, a u slučaju udesa ili ozbiljne nezgode u stranoj državi, da o tome na najbrži dostupan način obavesti nadležni organ te države.

Prava i dužnosti pilota koji upravlja balonom

Član 198

Osim dužnosti iz člana 197. ovog pravilnika, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da:

1) izvrši pretpoletno informisanje lica koja učestvuju u naduvavanju i izduvavanju kupole balona;

2) obezbedi da nijedno lice ne puši u balonu ili njegovoj blizini;

3) obezbedi da lica koja učestvuju u naduvavanju i izduvavanju kupole balona nose odgovarajuću zaštitnu odeću.

Usklađenost sa propisima i procedurama

Član 199

Pilot koji upravlja vazduhoplovom, članovi posade i stručno lice za obavljanje zadatka su dužni da se pridržavaju propisa i procedura onih država u kojima se obavljaju letovi.

Zajednički jezik

Član 200

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi da su svi članovi posade i stručna lica za obavljanje zadatka u mogućnosti da se sporazumevaju na zajedničkom jeziku.

Rulanje vazduhoplova

Član 201

Operater vazduhoplova je dužan da utvrdi procedure za rulanje vazduhoplova kako bi osigurao bezbedno korišćenje vazduhoplova i unapredio bezbednost na poletno-sletnoj stazi.

Pored obaveze iz stava 1. ovog člana, ako je reč o avionima operater vazduhoplova je dužan da obezbedi da se rulanje aviona po površini aerodroma koja je predviđena za kretanje aviona vrši samo ako je lice za komandama:

1) odgovarajuće osposobljeni pilot; ili

2) lice koje je odredio operater vazduhoplova i koje je:

(1) obučeno za rulanje aviona;

(2) obučeno za korišćenje radio-stanice, ako je obavezna radio-komunikacija;

(3) upoznato sa izgledom aerodroma, putevima koji se koriste za kretanje, znacima, oznakama, svetlima, signalima i instrukcijama kontrole letenja (ATC), značenjima izraza i procedurama;

(4) sposobno da ispuni zahtevane operativne standarde za bezbedno kretanje aviona po aerodromu.

Korišćenje rotora - helikopteri

Član 202

Rotor helikoptera u svrhu leta može da pokrene samo odgovarajuće osposobljeni pilot za komandama.

Prenosivi elektronski uređaji

Član 203

Operater vazduhoplova je dužan da ne dozvoli nijednom licu da u vazduhoplovu koristi prenosive elektronske uređaje (PED) koji bi mogli negativno da utiču na rad sistema i opreme vazduhoplova.

Podaci o opremi koja se koristi u slučaju opasnosti i opremi za preživljavanje

Član 204

Operater vazduhoplova je dužan da uvek ima na raspolaganju, za hitnu komunikaciju sa spasilačko-koordinacionim centrima (RCCs), liste sa informacijama o opremi koja se koristi u slučaju opasnosti i opremi za preživljavanje koja se nalazi u vazduhoplovu.

Dokumentacija koja mora da se nalazi u vazduhoplovu

Član 205

U toku leta u vazduhoplovu moraju da se nalaze sledeći dokumenti, priručnici i informacije:

1) priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugi odgovarajući dokument;

2) original uverenja o registraciji;

3) original potvrde o plovidbenosti (CofA);

4) potvrda o buci, ako je primenljivo;

5) kopija izjave iz člana 3. ovog pravilnika i, ako je primenljivo, kopija potvrde iz člana 31. ovog pravilnika;

6) lista posebnih odobrenja, ako je primenljivo;

7) dozvola za rad radio-stanice, ako je primenljivo;

8) polisa osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;

9) putna knjiga vazduhoplova ili drugi odgovarajući dokument;

10) tehnička knjiga vazduhoplova, u skladu sa propisom kojim se uređuje obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda;

11) podaci iz podnetog ATS plana leta, ako je primenljivo;

12) odgovarajuće vazduhoplovne karte za planiranu rutu i sve prateće rute na koje je moguće da let bude preusmeren;

13) informacije o postupcima i vizuelnim signalima koje koriste vazduhoplov-presretač i presretnuti vazduhoplov;

14) informacije o službama traganja i spasavanja za područje nameravanog leta;

15) važeći delovi operativnog priručnika i/ili standardnih operativnih procedura ili priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM), koji se odnose na dužnosti članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka i koji moraju da im budu lako dostupni;

16) lista minimalne opreme (MEL) ili lista odstupanja od konfiguracije (CDL), ako je primenljivo;

17) odgovarajuća hitna vazduhoplovna obaveštenja (NOTAM) i dokumentacija koju obezbeđuje služba vazduhoplovnog informisanja (AIS);

18) odgovarajući meteorološki podaci, ako je primenljivo;

19) tovarni list, ako je primenljivo;

20) druga dokumentacija koja može da bude potrebna za let ili koju zahteva država iznad koje se let obavlja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana:

1) ako je poletanje i sletanje predviđeno na istom aerodromu, odnosno operativnom mestu, dokumenti i informacije iz stava 1. tač. 2)-11) i tač. 14) i 17)-19) ovog člana mogu da se nalaze na tom aerodromu, odnosno operativnom mestu;

2) ako se let obavlja balonom ili jedrilicom, izuzev motornih jedrilica - TMG, dokumenta i informacije iz stava 1. tač. 1)-10) i tač. 13)-19) ovog člana mogu da se nalaze u pratećem vozilu.

U slučaju gubitka ili krađe dokumenata iz stava 1. tač. 2)-8) ovog člana let može da se može nastavi do krajnjeg odredišta ili mesta gde je moguće izvršiti zamenu dokumenata.

Operater vazduhoplova je dužan da u razumnom roku od trenutka kada to od njega zahteva nadležni organ stavi na raspolaganje dokumentaciju koja mora da se nalazi u vazduhoplovu.

Čuvanje, izrada i korišćenje podataka snimljenih uređajem za snimanje parametara leta - letovi složenih motornih vazduhoplova

Član 206

Nakon udesa ili događaja koji je predmet obaveznog prijavljivanja, operater vazduhoplova je dužan da 60 dana čuva originalno snimljene podatke, izuzev ako organ nadležan za istraživanje ne naloži drugačije.

Operater vazduhoplova je dužan da vrši provere ispravnosti rada i procene podataka koji su snimljeni uređajem za snimanje parametara leta (FDR), uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i uređajem za prenos podataka, kako bi obezbedio stalnu ispravnost ovih uređaja.

Operater vazduhoplova je dužan da čuva podatke snimljene u toku rada uređaja za snimanje parametara leta (FDR), na način propisan u čl. 271. ili 299. ovog pravilnika, osim u slučaju testiranja i održavanja uređaja za snimanje parametara leta (FDR), kada se u toku testiranja mogu izbrisati najstariji snimljeni podaci u trajanju do jednog sata.

Operater vazduhoplova je dužan da čuva i održava ažurnom dokumentaciju koja sadrži informacije neophodne za pretvaranje neobrađenih podataka dobijenih iz uređaja za snimanje parametara leta (FDR) u parametre izražene u tehničkim jedinicama.

Na zahtev Direktorata, operater vazduhoplova je dužan da stavi na raspolaganje sve sačuvane podatke snimljene uređajem za snimanje parametara leta (FDR).

Podaci zabeleženi uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini mogu da se koriste samo u svrhu istraživanja udesa ili nezgoda koji su predmet obaveznog prijavljivanja, izuzev uz pristanak svih članova posade i osoblja koje obavlja poslove održavanja na koje se podaci odnose, kada mogu da se koriste i u druge svrhe.

Podaci snimljeni uređajem za snimanje parametara leta ili uređajem za prenos podataka mogu da se koriste samo u svrhu istraživanja udesa ili nezgoda koji su predmet obaveznog prijavljivanja, izuzev:

1) ako te podatke operater vazduhoplova koristi isključivo za potrebe plovidbenosti ili održavanja vazduhoplova; ili

2) ako su uklonjeni svi podaci koji mogu da ukažu na identitet; ili

3) ako se objavljuju u skladu sa postupcima o zaštiti podataka i informacija.

Transport opasne robe

Član 207

Opasnu robu može da transportuje samo operater vazduhoplova koji ima odobrenje izdato u skladu sa glavom III. odeljak 6. ovog pravilnika, osim u sledećim slučajevima:

1) opasna roba nije predmet Tehničkih instrukcija u skladu sa Delom 1 ovih instrukcija; ili

2) opasnu robu nosi stručno lice za obavljanje zadatka ili članovi posade ili je ona smeštena u prtljagu koji je odvojen od njegovog vlasnika, u skladu sa Delom 8 Tehničkih instrukcija;

3) opasna roba je potrebna u vazduhoplovu za specijalne svrhe u skladu sa Tehničkim instrukcijama;

4) opasna roba se koristi kako bi se pospešila bezbednost leta onda kada je njeno nošenje u vazduhoplovu opravdano da bi se obezbedila njena pravovremena dostupnost za operativne svrhe, bilo da se nošenje takvih predmeta ili stvari zahteva ili se oni nameravaju koristiti u vezi sa određenim letom.

Operater vazduhoplova je dužan da u skladu sa Tehničkim instrukcijama:

1) propiše procedure kojima obezbeđuje sprovođenje potrebnih mera za sprečavanje nenamernog unosa opasne robe u vazduhoplov;

2) obezbedi angažovanom osoblju podatke potrebne za obavljanje dodeljenih dužnosti;

3) bez odlaganja obavesti Direktorat i Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju, odnosno nadležni organ države u kojoj se događaj desio:

(1) o svakom udesu ili ozbiljnoj nezgodi koji su povezani sa opasnom robom;

(2) o otkrivanju opasne robe kod stručnog lica za obavljanje zadatka ili članova posade ili u njihovom prtljagu, ako to nije u skladu sa Delom 8 Tehničkih instrukcija;

4) obezbedi stručnom licu za obavljanje zadatka informacije o opasnoj robi;

5) na mestima na kojima se vrši prihvat robe obezbedi obaveštenja sa informacijama o transportu opasne robe.

Izbacivanje opasne robe

Član 208

Na letu koji se obavlja iznad gusto naseljenih delova gradova, mesta ili naselja ili iznad skupa ljudi na otvorenom prostoru, operater vazduhoplova ne sme da vrši izbacivanje opasne robe.

Nošenje i korišćenje oružja

Član 209

Ako se u svrhu obavljanja specijalizovanih zadataka na letu nosi oružje, operater vazduhoplova je dužan da osigura da je ono obezbeđeno kada nije u upotrebi.

Stručno lice za obavljanje zadatka koje koristi oružje dužno je da preduzme sve potrebne mere kako bi se sprečilo dovođenje u opasnost vazduhoplova i lica u vazduhoplovu ili na zemlji.

Pristup pilotskoj kabini

Član 210

Pilot koji upravlja vazduhoplovom donosi konačnu odluku o pristupu pilotskoj kabini i dužan je da obezbedi:

1) da pristup pilotskoj kabini ne izaziva ometanje ili mešanje u obavljanje leta;

2) da sva lica koja se prevoze u pilotskoj kabini budu upoznata sa odgovarajućim bezbednosnim procedurama.

2. Operativne procedure

Korišćenje aerodroma i operativnih mesta

Član 211

Operater vazduhoplova je dužan da koristi samo aerodrome i operativna mesta koji odgovaraju tipu vazduhoplova i vrsti letova koje obavlja.

Poletanje i sletanje vazduhoplova sa operativnog mesta može da se izvodi samo danju, prema pravilima vizuelnog letenja (VFR).

Za potrebe obavljanja posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju operater vazduhoplova može da koristi isključivo operativna mesta koja se nalaze izvan gusto naseljenog područja.

Određivanje izolovanih aerodroma - avioni

Član 212

Pri izboru alternativnih aerodroma i utvrđivanju politike planiranja goriva, operater vazduhoplova smatra aerodrom izolovanim ako je vreme letenja do najbližeg odgovarajućeg alternativnog odredišnog aerodroma veće od:

1) 60 minuta, za avione sa klipnim motorima;

2) 90 minuta, za avione sa mlaznim motorima.

Operativni minimumi aerodroma - avioni i helikopteri

Član 213

U slučaju leta koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), operater vazduhoplova ili pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da odredi operativne minimume za svaki polazni, odredišni i alternativni aerodrom koji planira da koristi.

Operativni minimumi iz stava 1. ovog člana:

1) ne smeju da budu niži od minimuma koje je odredila država u kojoj se nalazi aerodrom, izuzev ako je ta država posebno odobrila upotrebu nižih minimuma;

2) moraju da budu odobreni od Direktorata za obavljanje letova u uslovima smanjene vidljivosti.

Prilikom određivanja operativnih minimuma aerodroma operater vazduhoplova ili pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da uzme u obzir:

1) tip, odnosno klasu, performanse i karakteristike upravljanja vazduhoplovom;

2) stručnost i iskustvo letačke posade i, ako je primenljivo, sastav posade;

3) dimenzije i karakteristike poletno-sletne staze ili zone završnog prilaza i poletanja (FATO) koje mogu da budu odabrane za korišćenje;

4) podatak o tome da li su raspoloživa vizuelna i nevizuelna sredstva na zemlji odgovarajuća i karakteristike tih sredstava;

5) navigacionu opremu vazduhoplova ili opremu za kontrolu putanje leta u toku poletanja, prilaza, ravnanja, sletanja, završetka zaokreta i neuspelog prilaza;

6) mogućnost izbegavanja prepreka u području prilaza, neuspelog prilaza i penjanja, koje je neophodno da bi se izvršile procedure za nastavak leta;

7) nadmorsku, odnosno relativnu visinu za izbegavanje prepreka pri postupku instrumentalnog prilaza;

8) način utvrđivanja i izveštavanja o meteorološkim uslovima;

9) tehniku leta koja se koristi tokom završnog prilaza.

Minimumi za posebnu proceduru prilaza i sletanja se koriste isključivo:

1) ako je ispravna oprema na zemlji koja je neophodna za planiranu proceduru;

2) ako su ispravni sistemi vazduhoplova koji su potrebni za izvođenje određene vrste prilaza;

3) ako su ispunjeni uslovi u pogledu performansi vazduhoplova;

4) ako je letačka posada odgovarajuće osposobljena.

Operativni minimumi aerodroma - NPA, APV, CAT I letovi

Član 214

Visina odluke (DH) koja se koristi za neprecizan prilaz (NPA) pri kojem se primenjuje tehnika završnog prilaza uz stalno snižavanje (CDFA), prilaz uz upotrebu postupka prilaženja sa vertikalnim navođenjem (APV) ili prilaz u uslovima CAT I, ne sme da bude niža od najveće od sledećih vrednosti:

1) minimalne visine do koje se sredstva za prilaženje mogu koristiti bez potrebnih vizuelnih oznaka;

2) relativne visine bezbednog nadvišavanja prepreka (OCH) za kategoriju vazduhoplova;

3) visine odluke (DH) objavljenog postupka prilaženja, ako je primenljivo;

4) minimuma sistema; ili

5) minimalne visine odluke (DH) iz priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugog odgovarajućeg dokumenta, ako je ona navedena.

Minimalna relativna visina snižavanja (MDH) za neprecizan prilaz (NPA) pri kojem se ne primenjuje tehnika završnog prilaza uz stalno snižavanje (CDFA), ne sme da bude niža od najveće od sledećih vrednosti:

1) relativne visine bezbednog nadvišavanja prepreka (OCH) za kategoriju vazduhoplova;

2) minimuma sistema; ili

3) minimalne relativne visine snižavanja (MDH) iz priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM), ako je navedena.

Minimum sistema iz stava 1. tačka 4) i stava 2. tačka 2) ovog člana se određuje prema tabeli iz Priloga 2. ovog pravilnika.

Operativni minimumi aerodroma - kružni letovi aviona

Član 215

Minimalna relativna visina snižavanja (MDH) za kružne letove aviona ne sme da bude niža od najveće od sledećih vrednosti:

1) objavljene relativne visine bezbednog nadvišavanja prepreka (OCH) za kružne letove, koja odgovara kategoriji aviona;

2) minimalne visine kruženja; ili

3) visine odluke (DH) / minimalne relativne visine snižavanja (MDH) prethodnog postupka instrumentalnog prilaza.

Minimalna vidljivost za kružne letove aviona mora da bude najveća od sledećih vrednosti:

1) vidljivosti pri kruženju za kategoriju aviona, ako je ona objavljena;

2) najmanje vidljivosti; ili

3) vidljivosti duž poletno-sletne staze / preračunate meteorološke vidljivosti (RVR/CMV) prethodnog postupka instrumentalnog prilaza.

Minimalne visine kruženja iz stava 1. tačka 2) ovog člana i najmanje vidljivosti iz stava 2. tačka 2) ovog člana se određuju prema tabeli iz Priloga 3. ovog pravilnika.

Operativni minimumi aerodroma - kružni letovi helikoptera iznad kopna

Član 216

Minimalna relativna visina snižavanja (MDH) za kružne letove helikoptera iznad kopna ne sme da bude niža od 250 ft, a meteorološka vidljivost ne sme da bude manja od 800 m.

Procedure odlaska i prilaza - avioni i helikopteri

Član 217

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da primenjuje procedure odlaska i prilaza koje je utvrdila država u kojoj se nalazi aerodrom, ako su te procedure objavljene za poletno-sletnu stazu ili zonu završnog prilaza i poletanja (FATO) koje se koriste.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da odstupi od objavljene putanje odlaska, putanje dolaska ili procedure prilaza samo:

1) ako su uzeti u obzir kriterijumi za nadvišavanje prepreka, ako se u potpunosti vodi računa o operativnim uslovima i ako se poštuje svako odobrenje kontrole letenja (ATC); ili

2) ako ga jedinica kontrole letenja radarski usmerava.

U slučaju da se let obavlja složenim motornim vazduhoplovom, segment završnog prilaza se obavlja vizuelno ili u skladu sa objavljenim postupkom prilaza.

Procedure za smanjenje buke - avioni, helikopteri i motorne jedrilice

Član 218

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da uzme u obzir objavljene procedure za smanjenje buke, kako bi smanjio uticaj buke vazduhoplova, vodeći računa da bezbednost ima prioritet u odnosu na smanjenje buke.

Procedure za smanjenje buke - baloni

Član 219

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da uzme u obzir operativne procedure, ako su one utvrđene, kako bi smanjio buku izazvanu radom sistema za zagrevanje, vodeći računa da bezbednost ima prioritet u odnosu na smanjenje buke.

Minimalna visina nadvišavanja prepreka - IFR letovi

Član 220

Operater vazduhoplova je dužan da odredi minimalne visine leta za svaki let kojima se obezbeđuje nadvišavanje terena za sve segmente rute koji se lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR).

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da odredi minimalne visine leta za svaki let koji se zasniva na ovoj metodi.

Minimalna visina leta ne sme da bude niža od one koju je propisala država koja se preleće.

Snabdevanje gorivom i mazivom - avioni

Član 221

Pilot koji upravlja vazduhoplovom započinje let samo ako se u avionu nalazi dovoljna količina goriva i maziva koja je potrebna:

1) u slučaju leta koji se obavlja po pravilima za vizuelno letenje (VFR):

(1) za let do aerodroma planiranog za sletanje i nakon toga za let u trajanju od najmanje 30 minuta na normalnoj visini krstarenja, ako se let obavlja danju; ili

(2) za let do aerodroma planiranog za sletanje i nakon toga za let u trajanju od najmanje 45 minuta na normalnoj visini krstarenja, ako se let obavlja noću;

2) u slučaju leta koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR):

(1) ako se ne zahteva alternativni aerodrom za odredišni aerodrom, za let do aerodroma na koji se planira sletanje, a potom za let od najmanje 45 minuta na normalnoj visini krstarenja; ili

(2) ako se zahteva alternativni aerodrom za odredišni aerodrom, za let do aerodroma na koji je planirano sletanje, do alternativnog aerodroma, a potom za let od najmanje 45 minuta na normalnoj visini krstarenja.

Prilikom proračuna potrebne količine goriva, uključujući i rezervno gorivo, uzimaju se u obzir:

1) prognozirani meteorološki uslovi;

2) očekivane ATC rute i kašnjenja u saobraćaju;

3) postupci u slučaju pada pritiska ili kvara jednog motora dok je avion na ruti, ako je primenjivo;

4) svaka druga situacija koja može da odloži sletanje aviona ili poveća potrošnju goriva i/ili maziva.

U toku leta je moguća promena plana leta, sa ciljem ponovnog planiranja, kako bi se let preusmerio do drugog odredišta, pod uslovom da se mogu ispuniti svi zahtevi od tačke na kojoj je došlo do promene plana leta.

Snabdevanje gorivom i mazivom - helikopteri

Član 222

Pilot koji upravlja vazduhoplovom započinje let samo ako se u helikopteru nalazi dovoljna količina goriva i maziva koja je potrebna:

1) u slučaju leta koji se obavlja po pravilima za vizuelno letenje (VFR):

(1) za let do aerodroma/operativnog mesta planiranog za sletanje, a potom za let od najmanje 20 minuta pri brzini koja omogućava najveći dolet; ili

(2) za letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), za rezervno gorivo za deset minuta leta pri brzini koja omogućava najveći dolet, pod uslovom da ostaje unutar 25 NM od polaznog aerodroma/operativnog mesta;

2) u slučaju leta koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR):

(1) ako se ne zahteva alternativni aerodrom ili nije dostupan aerodrom na kojem meteorološki uslovi omogućavaju njegovo korišćenje, za let do aerodroma/operativnog mesta planiranog za sletanje, a potom za let od 30 minuta pri brzini krstarenja na 450 m (1.500 ft) iznad odredišnog aerodroma/operativnog mesta u standardnim temperaturnim uslovima, kao i za prilaz i sletanje; ili

(2) ako se zahteva alternativni aerodrom, za let do aerodroma/operativnog mesta planiranog za sletanje i za obavljanje prilaza, kao i neuspelog prilaza, a potom:

- za let do navedenog alternativnog aerodroma;

- za let u trajanju od 30 minuta pri brzini čekanja na 450 m (1.500 ft) iznad alternativnog aerodroma/operativnog mesta u standardnim temperaturnim uslovima, kao i za prilaz i sletanje.

Prilikom proračuna potrebnog goriva, uključujući rezervno gorivo, uzimaju se u obzir:

1) prognozirani meteorološki uslovi;

2) očekivane ATC rute i kašnjenja u saobraćaju;

3) kvar jednog motora dok je helikopter na ruti, ako je primenjivo;

4) svaka druga situacija koja može da odloži sletanje vazduhoplova ili poveća potrošnju goriva i/ili maziva.

U toku leta je moguća promena plana leta, sa ciljem ponovnog planiranja, kako bi se let preusmerio do drugog odredišta, pod uslovom da se mogu ispuniti svi zahtevi od tačke na kojoj je došlo do promene plana leta.

Snabdevanje i planiranje goriva i balasta - baloni

Član 223

Pilot koji upravlja vazduhoplovom započinje let samo ako su rezerve goriva u balonu ili balast dovoljni za let u trajanju od 30 minuta.

Proračun količine potrebnog goriva ili balasta se zasniva najmanje na sledećim operativnim uslovima pod kojima let treba da se obavi:

1) podacima koje je dostavio proizvođač balona;

2) predviđenim masama;

3) očekivanim meteorološkim uslovima;

4) procedurama i ograničenjima pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Bezbednosno informisanje

Član 224

Operater vazduhoplova je dužan da informiše stručno lice za obavljanje zadatka:

1) pre poletanja, o opremi i postupcima u slučaju opasnosti;

2) pre svakog leta ili serije letova, o operativnim procedurama koje se odnose na specijalizovani zadatak.

Pružanje informacija iz stava 1. tačka 2) ovog člana može da se zameni programom osnovne i periodične obuke, u kom slučaju je operater vazduhoplova dužan da definiše uslove u pogledu skorašnjeg iskustva.

Priprema leta

Član 225

Pre započinjanja leta, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se uveri da je oprema na zemlji i/ili vodi, uključujući uređaje za komunikaciju i navigaciona sredstva koja su dostupna i koja se zahtevaju za let, odgovarajuća za vrstu delatnosti u okviru koje se let obavlja.

Pre započinjanja leta, pilot koji upravlja vazduhoplovom mora da bude upoznat sa svim raspoloživim meteorološkim informacijama koje odgovaraju planiranom letu.

Priprema leta koja se obavlja na mestu koje je udaljeno od mesta polaska, kao i priprema svakog leta koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), mora da obuhvati:

1) analizu dostupnih aktuelnih meteoroloških izveštaja i prognoza;

2) planiranje alternativnih postupaka za slučaj da zbog meteoroloških uslova let ne može da bude završen na planiran način.

Alternativni aerodromi za poletanje - avioni

Član 226

Za let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da u planu leta navede najmanje jedan aerodrom sa odgovarajućim meteorološkim uslovima kao alternativni aerodrom za aerodrom poletanja, ako su meteorološki uslovi na aerodromu odlaska na primenljivom operativnom minimumu aerodroma ili niži od njega ili ako iz drugih razloga nije moguć povratak na aerodrom odlaska.

Alternativni aerodrom za aerodrom poletanja mora da se nalazi na sledećoj udaljenosti od aerodroma odlaska:

1) za dvomotorne avione, na rastojanju koje nije veće od rastojanja koje odgovara jednom satu leta pri brzini krstarenja sa jednim motorom, u standardnim uslovima bez vetra;

2) za avione koji imaju tri ili više motora, na rastojanju koje nije veće od rastojanja koje odgovara letu u trajanju od dva sata pri brzini krstarenja sa jednim neispravnim motorom (OEI), navedenoj u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM), u standardnim uslovima bez vetra.

Za aerodrom koji je odabran kao alternativni aerodrom za aerodrom poletanja, raspoloživi podaci moraju da budu takvi da će, u očekivano vreme korišćenja, uslovi na njemu biti na operativnom minimumu aerodroma za taj let ili iznad njega.

Alternativni aerodrom za odredišni aerodrom - avioni

Član 227

Za let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da za aerodrom odredišta u planu leta navede najmanje jedan alternativni aerodrom na kome su odgovarajući meteorološki uslovi, izuzev:

1) ako dostupne aktuelne meteorološke informacije ukazuju da je u periodu od jednog sata pre do jednog sata posle predviđenog vremena dolaska, ili od stvarnog vremena polaska do jednog sata posle predviđenog vremena dolaska, u zavisnosti koji period je kraći, prilaz i sletanje moguće obaviti u vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC); ili

2) ako je mesto planiranog sletanja izolovano i:

(1) ako je za aerodrom na kome se planira sletanje propisana procedura instrumentalnog prilaza;

(2) ako dostupne aktuelne meteorološke informacije ukazuju da će sledeći predviđeni meteorološki uslovi trajati u periodu dva sata pre do dva sata posle predviđenog vremena dolaska ili od stvarnog vremena polaska do dva sata nakon predviđenog vremena dolaska, u zavisnosti koji period je kraći:

- da će baza oblaka biti najmanje 300 m (1.000 ft) iznad minimuma predviđenog za proceduru instrumentalnog prilaza;

- da će vidljivost biti najmanje 5,5 km ili 4 km veća od minimuma predviđenog za ovu proceduru.

Alternativni aerodrom za odredišni aerodrom - helikopteri

Član 228

Za let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da u planu leta navede za aerodrom odredišta najmanje jedan alternativni aerodrom na kome su odgovarajući meteorološki uslovi, izuzev:

1) ako je za aerodrom na kome se planira sletanje propisana procedura instrumentalnog prilaza i ako dostupne aktuelne meteorološke informacije ukazuju da će sledeći predviđeni meteorološki uslovi trajati u periodu od dva sata pre do dva sata posle predviđenog vremena dolaska ili od stvarnog vremena polaska do dva sata posle predviđenog vremena dolaska, u zavisnosti koji je period kraći:

(1) da će baza oblaka biti najmanje 120 m (400 ft) iznad minimuma predviđenog za proceduru instrumentalnog prilaza;

(2) da će vidljivost biti najmanje 1.500 m veća od minimuma predviđenog za ovu proceduru; ili

2) ako je mesto planiranog sletanja izolovano i:

(1) ako je propisana procedura instrumentalnog prilaza za aerodrom na koji se planira sletanje;

(2) ako dostupne aktuelne meteorološke informacije ukazuju da će sledeći predviđeni meteorološki uslovi trajati u periodu dva sata pre do dva sata posle predviđenog vremena dolaska:

- baza oblaka biti najmanje 120 m (400 ft) iznad minimuma predviđenog za proceduru instrumentalnog prilaza;

- vidljivost biti najmanje 1.500 m veća od minimuma predviđenog za ovu proceduru;

(3) ako je za odredište na moru određena tačka posle koje nema povratka (PNR).

Dopuna goriva dok se lica ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u vazduhoplovu

Član 229

Vazduhoplov ne sme da se puni gorivom tipa "AVGAS" ili "wide-cut" ili njihovom mešavinom dok se lica ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u vazduhoplovu.

Za punjenje vazduhoplova ostalim vrstama goriva potrebno je preduzeti mere predostrožnosti, uključujući i prisustvo odgovarajuće osposobljenog osoblja u vazduhoplovu, koje je spremno da započne i izvede evakuaciju vazduhoplova na najpraktičniji i najbrži način.

Upotreba slušalica

Član 230

Izuzev u slučaju balona, svaki član letačke posade koji obavlja dužnost u pilotskoj kabini dužan je da nosi slušalice sa mikrofonom ili drugo odgovarajuće sredstvo i da ih koristi kao osnovno sredstvo komunikacije sa pružaocem usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS), drugim članovima posade i stručnim licima za obavljanje zadatka.

Pušenje

Član 231

Pilot koji upravlja vazduhoplovom ne sme da dozvoli pušenje u vazduhoplovu, kao i u toku dopune ili istakanja goriva iz vazduhoplova.

Meteorološki uslovi

Član 232

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne ili nastavi let koji se obavlja po pravilima za vizuelno letenje (VFR) samo ako poslednje dostupne meteorološke informacije ukazuju da će meteorološki uslovi na ruti i nameravanom odredištu u očekivano vreme njihovog korišćenja biti na primenljivom operativnom minimumu za letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) ili iznad njega.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne ili nastavi let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ka planiranom aerodromu odredišta samo ako poslednje dostupne meteorološke informacije ukazuju da će u očekivano vreme dolaska meteorološki uslovi na aerodromu odredišta ili na najmanje jednom alternativnom aerodromu za aerodrom odredišta biti na primenljivom aerodromskom operativnom minimumu ili iznad njega.

Ako se let sastoji iz delova koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR) i po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), meteorološke informacije iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se u meri u kojoj je to odgovarajuće.

Led i druge naslage - postupci na zemlji

Član 233

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne poletanje samo ako je vazduhoplov očišćen od svih naslaga koje mogu nepovoljno da utiču na performanse ili mogućnost upravljanja vazduhoplovom, osim u slučajevima predviđenim u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM).

U slučaju letenja složenim motornim vazduhoplovom, operater vazduhoplova je dužan da utvrdi postupke koji se primenjuju na zemlji za odleđivanje, sprečavanje zaleđivanja i pregled vazduhoplova, ako je to neophodno za bezbedno korišćenje vazduhoplova.

Led i druge naslage - postupci u toku leta

Član 234

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne let ili da leti u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja samo ako je vazduhoplov sertifikovan i opremljen za takav let.

Ako zaleđivanje prevazilazi onaj intenzitet za koji je vazduhoplov sertifikovan ili ako se vazduhoplov koji nije sertifikovan za letenje u poznatim uslovima zaleđivanja nađe u takvim okolnostima, pilot koji upravlja vazduhoplovom mora odmah da, promenom nivoa leta i/ili rute, napusti oblast u kojoj postoje uslovi zaleđivanja i da, po potrebi, proglasi vanrednu situaciju kontroli letenja (ATC).

U slučaju letenja složenim motornim vazduhoplovom, operater vazduhoplova je dužan da uspostavi procedure za letenje u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja.

Uslovi za poletanje - avioni i helikopteri

Član 235

Pre započinjanja poletanja, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se uveri:

1) da, prema informacijama koje su mu dostupne, meteorološki uslovi na aerodromu ili operativnom mestu i uslovi na poletno-sletnoj stazi ili zoni završnog prilaza i poletanja (FATO) koju namerava da koristi, neće sprečiti bezbedno poletanje i odlazak;

2) da su ispunjeni utvrđeni aerodromski operativni minimumi.

Uslovi za poletanje - baloni

Član 236

Pre započinjanja poletanja, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se uveri da meteorološki uslovi na operativnom mestu ili aerodromu neće sprečiti bezbedno poletanje i odlazak.

Simuliranje vanrednih situacija u toku leta

Član 237

Ako se u vazduhoplovu nalazi stručno lice za obavljanje zadatka, osim u slučaju kada se ono nalazi u vazduhoplovu u svrhu obuke, nije dozvoljeno simuliranje:

1) situacije koja zahteva primenu postupaka u slučaju vanredne situacije i postupaka u slučaju opasnosti;

2) leta koji se obavlja u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC).

Upravljanje gorivom u toku leta

Član 238

Operater složenog motornog vazduhoplova je dužan da obezbedi proveru količine goriva i upravljanje gorivom tokom leta.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da redovno proverava da količina preostalog iskoristivog goriva tokom leta nije manja od količine goriva potrebne za nastavak leta do aerodroma ili operativnog mesta na kome vladaju odgovarajući meteorološki uslovi, pri čemu planirana količina rezervnog goriva mora da ostane u skladu sa uslovima iz čl. 221. ili 222. ovog pravilnika.

Upotreba dodatnog kiseonika

Član 239

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi da stručna lica za obavljanje zadatka i članovi letačke posade neprekidno koriste dodatni kiseonik ako visina kabine prelazi 10.000 ft u periodu dužem od 30 minuta i uvek kada visina kabine prelazi 13.000 ft, osim ako je Direktorat odobrio drugačije i ako je to u skladu sa standardnim operativnim procedurama (SOP).

Izuzetno od stava 1. ovog člana i osim u slučaju iskakanja padobranom, kratak boravak iznad 13.000 ft, bez korišćenja dodatnog kiseonika na avionima i helikopterima koji nisu složeni motorni, moguć je uz prethodno odobrenje Direktorata, pri čemu se uzima u obzir sledeće:

1) da boravak iznad 13.000 ft ne traje duže od deset minuta ili, ako je potreban duži period, da je strogo ograničen na vreme potrebno za izvršavanje specijalizovanog zadatka;

2) da se let ne obavlja iznad 16.000 ft;

3) da bezbednosno informisanje u skladu sa članom 224. ovog pravilnika sadrži odgovarajuće informacije za članove posade i stručno lice za obavljanje zadatka o posledicama hipoksije;

4) da standardne operativne procedure (SOP) za odgovarajuću delatnost obuhvataju navedeno u tač. 1)-3) ovog stava;

5) prethodno iskustvo operatera vazduhoplova u sprovođenju letova iznad 13.000 ft bez dodatnog kiseonika;

6) pojedinačno iskustvo članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka i njihovo fiziološko prilagođavanje na velike visine;

7) visina baze na kojoj je sedište operatera vazduhoplova ili sa koje se letovi obavljaju.

Opažanje blizine tla

Član 240

Ako član letačke posade ili sistem za upozorenje o blizini tla otkriju neprimerenu blizinu tla, pilot koji upravlja vazduhoplovom mora odmah da preduzme mere potrebne za uspostavljanje bezbednih uslova leta.

Sistem za upozorenje o blizini tla može da bude onesposobljen tokom onih specijalizovanih zadataka koji po svojoj prirodi zahtevaju da se vazduhoplovom upravlja na udaljenosti od tla manjoj od one koja bi aktivirala sistem za upozorenje o blizini tla.

Sistem za izbegavanje sudara u vazduhu (ACAS)

Član 241

Operater vazduhoplova je dužan da utvrdi operativne procedure i program obuke ako se u vazduhoplovu nalazi i koristi sistem za izbegavanje sudara u vazduhu (ACAS II).

Sistem za izbegavanje sudara u vazduhu (ACAS II) može da bude onesposobljen tokom onih specijalizovanih zadataka koji po svojoj prirodi zahtevaju da se vazduhoplovom upravlja na udaljenosti od drugog vazduhoplova manjoj od one koja bi aktivirala sistem ACAS.

Uslovi za prilaz i sletanje - avioni i helikopteri

Član 242

Pre započinjanja prilaza radi sletanja, pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da se, na osnovu dostupnih informacija, uveri da meteorološki uslovi na aerodromu i uslovi na poletno-sletnoj stazi ili zoni završnog prilaza i poletanja (FATO) koju namerava da koristi, neće sprečiti bezbedan prilaz, sletanje ili postupak neuspelog prilaza.

Početak i nastavak prilaza - avioni i helikopteri

Član 243

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da započne instrumentalni prilaz bez obzira na objavljenu vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS).

Ako je objavljena vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS) manja od primenjivog minimuma, prilaz ne sme da se nastavi:

1) ispod 1.000 ft iznad aerodroma; ili

2) u završni deo prilaza ako je visina odluke (DA/H) ili minimalna visina snižavanja (MDA/H) veća od 1.000 ft iznad aerodroma.

Ako podatak o vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) nije dostupan, vrednost vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) se dobija preračunavanjem objavljene vidljivosti.

Ako nakon preleta 1.000 ft iznad aerodroma objavljena vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS) opadne ispod primenljivog minimuma, prilaz može da bude nastavljen do visine odluke (DA/H) ili minimalne visine snižavanja (MDA/H).

Prilaz može da se nastavi ispod visine odluke (DA/H) ili minimalne visine snižavanja (MDA/H) i sletanje može da se završi ako su na visini odluke (DA/H) ili minimalnoj visini snižavanja (MDA/H) uočeni i stalno vidljivi vizuelni orijentiri koji odgovaraju vrsti prilaza i poletno-sletnoj stazi planiranoj za korišćenje.

U zoni dodira uvek se proverava vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR).

Operativna ograničenja - baloni sa toplim vazduhom

Član 244

Balon koji leti pomoću toplog vazduha može da poleti noću samo ako nosi količinu goriva dovoljnu da može da sleti tokom dana.

Balonu koji leti pomoću toplog vazduha nije dozvoljeno sletanje noću, izuzev u slučaju opasnosti.

Standardne operativne procedure

Član 245

Pre nego što započne sa obavljanjem posebne delatnosti, operater vazduhoplova mora da izvrši procenu rizika, uzimajući u obzir složenost aktivnosti kako bi utvrdio opasnosti i rizike povezane sa delatnošću i uspostavio mere za umanjenje rizika.

Na osnovu procene rizika, operater vazduhoplova je dužan da propiše standardne operativne procedure (SOP) koje odgovaraju posebnoj delatnosti i vazduhoplovu koji se koristi, uzimajući u obzir odredbe iz Odeljka 5. ove glave pravilnika.

Standardne operativne procedure (SOP) mogu da budu sastavni deo operativnog priručnika ili da predstavljaju poseban dokument.

Standardne operativne procedure (SOP) se redovno pregledaju i, po potrebi, ažuriraju.

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi da se posebna delatnost obavlja u skladu sa standardnim operativnim procedurama (SOP).

3. Performanse i operativna ograničenja vazduhoplova

Operativna ograničenja - svi vazduhoplovi

Član 246

U toku svake faze korišćenja vazduhoplova, utovar, masa i, osim u slučaju balona, položaj težišta vazduhoplova (CG) moraju da budu u skladu sa ograničenjima navedenim u odgovarajućem priručniku.

Natpisi, liste, oznake instrumenata ili njihova kombinacija, koji sadrže operativna ograničenja propisana u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za vizuelnu prezentaciju, moraju da budu istaknuti u vazduhoplovu.

Merenje mase

Član 247

Operater vazduhoplova je dužan da odredi masu i, izuzev u slučaju balona, položaj težišta svakog vazduhoplova, stvarnim merenjem mase pre prve upotrebe vazduhoplova.

Ukupan uticaj modifikacija i popravki na masu i položaj težišta vazduhoplova mora da bude uredno dokumentovan i dostupan pilotu koji upravlja vazduhoplovom.

Vazduhoplov se ponovo meri ako uticaj modifikacija na masu i položaj težišta nije tačno poznat.

Ako se radi o avionu ili helikopteru, merenje mase vrši proizvođač vazduhoplova ili odobrena organizacija za održavanje.

Ako se radi o jedrilici ili balonu, merenje mase vrši proizvođač vazduhoplova ili se merenje vrši u skladu sa propisom kojim se uređuje obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda, u zavisnosti šta je primenljivo.

Sistem za određivanje mase i položaja težišta vazduhoplova - posebne delatnosti koje se obavljaju uz naknadu avionima i helikopterima i posebne delatnosti koje se obavljaju bez naknade složenim motornim vazduhoplovima

Član 248

Operater vazduhoplova je dužan da uspostavi sistem za određivanje mase i položaja težišta vazduhoplova za svaki let ili seriju letova, koji obuhvata određivanje:

1) suve operativne mase vazduhoplova;

2) mase tereta koji se prevozi;

3) mase natočenog goriva;

4) tereta vazduhoplova i njegovog rasporeda;

5) mase na poletanju, mase na sletanju i mase vazduhoplova bez goriva;

6) odgovarajućeg položaja težišta vazduhoplova.

Letačkoj posadi mora da se obezbedi sredstvo koje omogućava ponavljanje postupka i proveru proračuna mase i položaja težišta vazduhoplova koji je obavljen kompjuterskim putem.

Operater vazduhoplova je dužan da utvrdi procedure kojima se omogućava da pilot koji upravlja vazduhoplovom odredi masu utovarenog goriva koristeći stvarnu gustinu goriva ili, ako ona nije poznata, vrednost gustine goriva izračunatu u skladu sa metodom navedenom u operativnom priručniku.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi:

1) da se utovar vazduhoplova vrši pod nadzorom osposobljenog osoblja;

2) da je teret koji se prevozi u skladu sa podacima koji su korišćeni za izračunavanje mase i položaja težišta vazduhoplova.

Operater vazduhoplova je dužan da u operativnom priručniku navede metodologiju u vezi sa utovarom i sistemom za određivanje mase i položaja težišta vazduhoplova, koja je u skladu sa uslovima iz st. 1-4. ovog člana.

Podaci i dokumentacija za određivanje mase i položaja težišta vazduhoplova - posebne delatnosti koje se obavljaju uz naknadu avionima i helikopterima i posebne delatnosti koje se obavljaju bez naknade složenim motornim vazduhoplovima

Član 249

Operater vazduhoplova je dužan da utvrdi podatke o masi i položaju težišta vazduhoplova i da izradi dokument o masi i položaju težišta vazduhoplova pre svakog leta ili serije letova, navodeći teret i njegov raspored u vazduhoplovu na takav način da se ne prekorače ograničenja koja se odnose na masu i položaj težišta vazduhoplova.

Dokument o masi i položaju težišta vazduhoplova mora da sadrži sledeće podatke:

1) registarsku oznaku i tip vazduhoplova;

2) oznaku, broj i datum leta, po potrebi;

3) ime i prezime pilota koji upravlja vazduhoplovom;

4) ime i prezime lica koje je izradilo dokument;

5) suvu operativnu masu i odgovarajući položaj težišta vazduhoplova;

6) masu goriva na poletanju i masu putnog goriva;

7) masu drugih potrošnih sredstava, osim goriva, ako se ona primenjuju;

8) sastav tereta;

9) masu na poletanju, masu na sletanju i masu vazduhoplova bez goriva;

10) odgovarajuće položaje težišta vazduhoplova;

11) granične vrednosti mase i položaja težišta vazduhoplova.

Ako se dokument o masi i položaju težišta vazduhoplova izrađuje primenom kompjuterskog sistema za izračunavanje mase i položaja težišta vazduhoplova, operater vazduhoplova je dužan da proveri celovitost izlaznih podataka.

Podaci i dokumentacija o masi i položaju težišta vazduhoplova - olakšice

Član 250

Izuzetno od člana 249. stav 2. tačka 5) ovog pravilnika, položaj težišta vazduhoplova ne mora da bude naveden u dokumentu o masi i položaju težišta vazduhoplova, ako je raspored tereta u skladu sa prethodno izračunatom tabelom položaja težišta vazduhoplova ili ako je moguće pokazati da je za planirane letove obezbeđen pravilan položaj težišta vazduhoplova, bez obzira koliki je stvarni teret.

Performanse - opšte odredbe

Član 251

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da njime upravlja samo ako su performanse vazduhoplova u skladu sa odgovarajućim pravilima letenja i svim ostalim ograničenjima koja se odnose na let, vazdušni prostor, aerodrome ili operativna mesta koji se koriste, uzimajući u obzir tačnost svih karata i mapa.

Ograničenja mase na poletanju - složeni motorni avioni

Član 252

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi da:

1) masa aviona na početku poletanja ne premašuje ograničenja mase:

(1) na poletanju, kako je propisano u članu 253. ovog pravilnika;

(2) na ruti sa jednim neispravnim motorom (OEI), kako je propisano u članu 254. ovog pravilnika;

(3) pri sletanju, kako je propisano u članu 255. ovog pravilnika, pri čemu su dozvoljena očekivana smanjenja mase tokom leta, kao i usled izbacivanja goriva;

2) masa na početku poletanja nikad ne premašuje maksimalnu masu na poletanju navedenu u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za visinu po pritisku koja odgovara nadmorskoj visini aerodroma ili operativnog mesta i svakom drugom atmosferskom uslovu ako se on koristi kao parametar za određivanje maksimalne mase na poletanju;

3) predviđena masa u očekivano vreme sletanja na aerodrom ili operativno mesto na koje se planira sletanje i na svaki drugi alternativni odredišni aerodrom nikada ne premašuje maksimalnu masu na sletanju navedenu u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za visinu po pritisku koja odgovara nadmorskoj visini aerodroma ili operativnog mesta i svakom drugom atmosferskom uslovu ako se on koristi kao parametar za određivanje maksimalne mase na sletanju.

Poletanje - složeni motorni avioni

Član 253

Pri određivanju maksimalne mase na poletanju pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da uzme u obzir da:

1) proračunata dužina za poletanje ne sme da bude veća od raspoložive dužine za poletanje, pri čemu dužina pretpolja ne sme da prelazi polovinu raspoložive dužine zaleta u poletanju;

2) proračunata dužina zaleta u poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine zaleta u poletanju;

3) za prekinuto poletanje ili nastavak poletanja mora da se koristi jedinstvena vrednost brzine V1 koja je navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM);

4) na mokroj ili kontaminiranoj poletno-sletnoj stazi masa na poletanju ne sme da bude veća od dozvoljene mase na poletanju sa suve poletno-sletne staze, pod istim uslovima.

Izuzev ako se radi o avionu sa turboelisnim motorom i maksimalnom masom na poletanju od 5.700 kg ili većom, u slučaju otkaza motora u toku poletanja pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi da je avion u mogućnosti:

1) da prekine poletanje i da se zaustavi u okviru raspoložive dužine prekinutog poletanja ili raspoložive poletno-sletne staze;

2) da nastavi poletanje i da na odgovarajućem rastojanju nadvisi sve prepreke duž putanje leta, sve dok avion ne bude u poziciji da ispuni uslove iz člana 254. ovog pravilnika.

Otkaz jednog motora na ruti - složeni motorni avioni

Član 254

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi da, u slučaju otkaza jednog motora u bilo kojoj tački na ruti, višemotorni avion može da nastavi let do odgovarajućeg aerodroma ili operativnog mesta, tako da se let ni u jednoj tački ne obavlja ispod minimalne visine za nadvišavanje prepreka.

Sletanje - složeni motorni avioni

Član 255

Pilot koji upravlja vazduhoplovom je dužan da obezbedi da, nakon što na odgovarajućem rastojanju nadvisi sve prepreke u prilaznoj putanji ka aerodromu ili operativnom mestu, avion može da sleti i da se zaustavi ili, ako je reč o avionu namenjenom za sletanje na vodu, da može da ostvari zadovoljavajuću malu brzinu u okviru raspoložive dužine za sletanje.

Dozvoljena su odstupanja za očekivane razlike u tehnikama prilaza i sletanja, ako nisu uzete u obzir prilikom određivanja performansi.

Performanse i operativni kriterijumi - avioni

Član 256

U slučaju leta koji se obavlja na visini manjoj od 150 m (500 ft) iznad područja koje nije gusto naseljeno, avionom kod kojeg nije moguće održati horizontalni let u slučaju otkaza kritičnog motora, operater vazduhoplova je dužan da:

1) utvrdi operativne procedure za umanjenje posledica u slučaju otkaza motora;

2) utvrdi programe obuke za članove posade;

3) o procedurama koje se primenjuju u slučaju prinudnog sletanja informiše sve članove posade i stručna lica za obavljanje zadatka koja se nalaze u vazduhoplovu.

Performanse i operativni kriterijumi - helikopteri

Član 257

Pilot koji upravlja vazduhoplovom može da koristi helikopter iznad gusto naseljenih mesta pod uslovom:

1) da je helikopter kategorije A ili B;

2) da su utvrđene mere za sprečavanje nepotrebne opasnosti za lica ili imovinu na zemlji, kao i da su obavljanje delatnosti i prateće standarde operativne procedure odobreni.

Operater vazduhoplova je dužan da:

1) uspostavi operativne procedure za umanjenje posledica u slučaju otkaza motora;

2) utvrdi programe obuke za članove posade;

3) obezbedi da su svi članovi posade i stručna lica za obavljanje zadatka koja se nalaze u vazduhoplovu upoznati sa procedurama koje se primenjuju u slučaju prinudnog sletanja.

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi da masa na poletanju, sletanju ili tokom lebdenja ne prekorači maksimalnu masu predviđenu za lebdenje bez uticaja blizine tla (HOGE) dok svi motori rade odgovarajućom snagom.

U slučaju da preovlađuju uslovi koji onemogućavaju lebdenje bez uticaja blizine tla (HOGE), masa helikoptera ne sme da premaši najveću masu određenu za lebdenje sa uticajem blizine tla (HIGE), sa svim motorima koji rade odgovarajućom snagom, pod uslovom da preovlađujući uslovi omogućavaju lebdenje sa uticajem blizine tla pri najvećoj naznačenoj masi.

4. Instrumenti, podaci, oprema

a) Avioni

Instrumenti i oprema - opšte odredbe

Član 258

Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom odeljku pravilnika moraju da budu odobreni u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti:

1) ako ih koristi letačka posada za kontrolu putanje leta;

2) ako se zahtevaju u skladu sa članom 286. ovog pravilnika;

3) ako se zahtevaju u skladu sa članom 287. ovog pravilnika; ili

4) ako su ugrađeni u avion.

Sledeći predmeti se ne odobravaju kao oprema:

1) rezervni osigurači;

2) prenosive baterijske lampe;

3) tačan merač vremena;

4) držač karte;

5) komplet prve pomoći;

6) oprema za preživljavanje i signalizaciju;

7) sidro za more i oprema za privezivanje.

Instrumenti i oprema koji ne predstavljaju obaveznu opremu u smislu ovog pravilnika, ali se nalaze u avionu u toku leta, ne smeju da imaju uticaj na plovidbenost aviona, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.

Instrumenti i oprema moraju da budu lako upotrebljivi i pristupačni sa mesta na kome sedi član posade koji treba da ih koristi.

Instrumenti koje koristi član letačke posade moraju da budu postavljeni tako da dozvoljavaju članu letačke posade da može sa svog mesta lako da vidi njihove pokazatelje, uz najmanje moguće skretanje od položaja i pravca gledanja u odnosu na smer leta.

Oprema koja se zahteva za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.

Minimalna oprema za let

Član 259

Let ne sme da započne ako je neispravan ili ako nedostaje bilo koji instrument aviona, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:

1) ako se avion koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL) operatera vazduhoplova, ako je ona utvrđena;

2) ako je reč o složenom motornom avionu ili bilo kom avionu koji se koristi u komercijalne svrhe - da je operater vazduhoplova pribavio odobrenje Direktorata da avion koristi u okviru glavne liste minimalne opreme (MMEL);

3) ako avion ima dozvolu za let koja je izdata u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Rezervni električni osigurači

Član 260

U avionu moraju da se nalaze rezervni električni osigurači one jačine koja je potrebna za zatvaranje strujnog kola, u cilju zamene osigurača koje je dozvoljeno zameniti u toku leta.

Operativna svetla

Član 261

Avion koji se koristi noću mora da bude opremljen:

1) sistemom svetala za sprečavanje sudara;

2) navigacionim/pozicionim svetlima;

3) svetlom za sletanje;

4) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema aviona, kako bi se obezbedilo odgovarajuće osvetljenje svih instrumenata i opreme potrebne za bezbedno korišćenje aviona;

5) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema aviona, kako bi se obezbedilo osvetljenje kabine;

6) nezavisnom prenosivom baterijskom lampom za svako sedište predviđeno za člana letačke posade;

7) svetlima koja su u skladu sa međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je u pitanju hidroavion.

Letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 262

Avion koji se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da bude opremljen instrumentima za merenje i prikaz:

1) magnetnog pravca;

2) vremena u satima, minutima i sekundama;

3) visine po pritisku;

4) indicirane brzine;

5) Mahovog broja, ako se ograničenja brzine izražavaju Mahovim brojem;

6) klizanja, za složene motorne vazduhoplove.

Avion koji se koristi za letove u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje (VMC) noću, pored opreme iz stava 1. ovog člana, mora da bude opremljen i:

1) instrumentima za merenje i prikaz:

(1) zaokreta i klizanja;

(2) uzdužnog položaja;

(3) vertikalne brzine;

(4) stabilizovanog smera;

2) uređajem koji pokazuje neodgovarajuće električno napajanje žiroskopskih instrumenata.

Složeni motorni avion koji se koristi za letove u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje (VMC) iznad vode i izvan kopna u vidokrugu, pored opreme iz st. 1. i 2. ovog člana, mora da bude opremljen i sredstvom za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje brzine, usled kondenzacije ili zaleđivanja.

Avion koji se koristi u uslovima u kojima nije moguće održavati željenu putanju leta bez jednog ili više dodatnih instrumenata, pored opreme iz st. 1. i 2. ovog člana, mora da bude opremljen i sredstvom za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane brzine usled kondenzacije ili zaleđivanja.

Ako su za let potrebna dva pilota, avion mora da bude opremljen posebnim dodatnim uređajima za prikaz:

1) visine po pritisku;

2) indicirane brzine;

3) klizanja ili zaokreta i klizanja, u zavisnosti šta je primenljivo;

4) uzdužnog položaja, ako je primenljivo;

5) vertikalne brzine, ako je primenljivo;

6) stabilizovanog smera, ako je primenljivo;

7) Mahovog broja, ako se ograničenja brzine izražavaju Mahovim brojem i ako je primenljivo.

Letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 263

Avion koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) mora da ima sledeću opremu:

1) uređaj za merenje i prikaz:

(1) magnetnog pravca;

(2) vremena u satima, minutima i sekundama;

(3) visine po pritisku;

(4) indicirane brzine;

(5) vertikalne brzine;

(6) zaokreta i klizanja;

(7) uzdužnog položaja;

(8) stabilizovanog smera;

(9) spoljne temperature vazduha;

(10) Mahovog broja, ako se ograničenja brzine izražavaju Mahovim brojem;

2) uređaj koji pokazuje neodgovarajuće električno napajanje žiroskopskih instrumenata;

3) ako su za let potrebna dva pilota, drugom pilotu moraju da budu dostupni posebni uređaji koji prikazuju:

(1) visinu po pritisku;

(2) indiciranu brzinu;

(3) vertikalnu brzinu;

(4) zaokrete i klizanja;

(5) uzdužni položaj;

(6) stabilizovani smer;

(7) Mahov broj, ako se ograničenja brzine izražavaju Mahovim brojem i ako je primenljivo;

4) sredstvo za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane brzine usled kondenzacije i zaleđivanja.

Složeni motorni avion koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pored opreme iz stava 1. ovog člana, mora da ima sledeću opremu:

1) alternativni izvor statičkog pritiska;

2) držač karte, koji se nalazi na mestu koje omogućava lako očitavanje karte i na kojem se ona može osvetliti u slučaju korišćenja noću;

3) drugi nezavisni uređaj za merenje i prikazivanje visine, izuzev ako je ugrađen u skladu sa tačkom 1) ovog stava;

4) rezervni izvor napajanja koji je nezavisan od glavnog električnog sistema, a koji se koristi za potrebe rada i osvetljavanja sistema za prikaz uzdužnog položaja u trajanju od najmanje 30 minuta.

Rezervni izvor napajanja iz stava 2. tačka 4) ovog člana mora automatski da se uključi nakon potpunog kvara glavnog električnog sistema i na instrumentu mora jasno da se prikaže da se indikator uzdužnog položaja napaja iz rezervnog izvora napajanja.

Dodatna oprema za letove sa jednim pilotom

Član 264

Složeni motorni avion sa jednim pilotom koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) mora da bude opremljen autopilotom kojim se, kao minimum, mogu održavati visina i smer.

Sistem za upozoravanje na opasno približavanje tlu (TAWS)

Član 265

Avion na turbinski pogon, sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih sedišta za smeštaj lica većim od devet, mora da ima sistem za upozoravanje na opasno približavanje tlu (TAWS) koji ispunjava uslove za:

1) klasu A opreme, kao što je navedeno u prihvaćenom standardu, u slučaju aviona kojima je prva potvrda o plovidbenosti (CofA) izdata posle 1. januara 2011. godine; ili

2) klasu B opreme, kao što je navedeno u prihvaćenom standardu, u slučaju aviona kojima je prva potvrda o plovidbenosti (CofA) izdata 1. januara 2011. godine ili pre tog datuma.

Sistem za izbegavanje sudara u vazduhu (ACAS II)

Član 266

Avion na turbinski pogon koji ima maksimalnu sertifikovanu masu na poletanju (MCTOM) veću od 5.700 kg, mora da ima ugrađen sistem ACAS II.

Oprema za uočavanje vremenskih uslova - složeni motorni avioni

Član 267

Sledeći avioni moraju da imaju opremu za uočavanje vremenskih uslova ako lete noću ili u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC), u područjima u kojima se na ruti može očekivati pojava oluje sa grmljavinom ili drugi potencijalno opasni meteorološki uslovi koji mogu da se uoče pomoću ove opreme:

1) avioni sa kabinom pod pritiskom;

2) avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg, čija kabina nije pod pritiskom.

Dodatna oprema za letove koji se obavljaju noću u uslovima zaleđivanja - složeni motorni avioni

Član 268

Avion koji se koristi noću, u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja, mora da ima opremu za osvetljavanje ili otkrivanje naslaga leda.

Oprema za osvetljavanje naslaga leda ne sme da izaziva odsjaj ili refleksiju koji mogu da umanje sposobnost letačke posade za obavljanje njene dužnosti.

Sistem interfona za članove letačke posade

Član 269

Avion sa višečlanom letačkom posadom mora da ima sistem interfona za članove letačke posade, koji obuhvata slušalice i mikrofone za svakog člana letačke posade.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini

Član 270

Sledeći avioni moraju da imaju uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR):

1) avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 27.000 kg kojima je prva potvrda o plovidbenosti (CofA) izdata 1. januara 2016. godine ili kasnije;

2) avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 2.250 kg:

(1) koji su sertifikovani za letove sa posadom koju čine najmanje dva pilota;

(2) koji su opremljeni turbomlaznim motorom ili više turboelisnih motora;

(3) za koje je prva potvrda o tipu izdata 1. januara 2016. godine ili kasnije.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) mora da ima mogućnost da čuva snimljeni zvuk najmanje u toku poslednja dva sata leta.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) uz vreme snimanja beleži i:

1) glasovnu komunikaciju u pilotskoj kabini poslatu ili primljenu radio-vezom;

2) glasovnu komunikaciju članova letačke posade preko sistema interfona i sistema za obaveštavanje ostalih lica, ako je ugrađen;

3) zvuke iz pilotske kabine, neprekidno, uključujući zvučne signale primljene iz svakog mikrofona u kabini ili mikrofona iz maske;

4) glas ili zvučni signal identifikacije navigacionog ili prilaznog sredstva, koji se dobija posredstvom slušalica ili zvučnika.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) započinje snimanje pre nego što se avion pokrene sopstvenim pogonom i snima do kraja leta, kada avion prestane da se kreće sopstvenim pogonom.

U zavisnosti od mogućnosti napajanja električnom energijom, uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) započinje snimanje što je pre moguće, već u toku provere pilotske kabine pre početka rada motora na početku leta i snima sve do završne provere pilotske kabine na kraju leta, po prestanku rada motora.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) mora da sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.

Uređaj za snimanje podataka o letu

Član 271

Avion sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg, kojem je prva potvrda o plovidbenosti (CofA) izdata 1. januara 2016. godine ili kasnije, mora da ima uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) koji koristi digitalni metod snimanja i za koji postoji metod kojim se ti podaci mogu brzo preuzeti iz memorije uređaja.

Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) snima parametre potrebne za precizno određivanje putanje leta aviona, brzine, uzdužnog položaja, snage motora, konfiguracije i rada aviona i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih 25 sati.

Podaci se dobijaju iz izvora u avionu koji omogućavaju preciznu povezanost sa informacijama koje su prikazane letačkoj posadi.

Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) započinje snimanje podataka pre nego što se avion pokrene sopstvenim pogonom i prestaje sa snimanjem kada avion prestane da se kreće sopstvenim pogonom.

Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) mora da sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.

Snimanje podataka sa veze za prenos podataka

Član 272

Avion kojem je prva potvrda o plovidbenosti izdata 1. januara 2016. godine ili kasnije, koji ima mogućnost komunikacije preko veze za prenos podataka i za koji se zahteva da bude opremljen uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) mora, ako je to moguće, da na tom uređaju snima:

1) primljene i predate poruke razmenjene preko veze za prenos podataka između pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i aviona, uključujući poruke koje se odnose na:

(1) uspostavljanje veze preko veze za prenos podataka;

(2) komunikaciju između kontrolora i pilota;

(3) ciljano praćenje;

(4) podatke o letu;

(5) praćenje prenosa podataka iz aviona, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;

(6) operativne kontrolne podatke aviona, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;

(7) grafički prikaz, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;

2) podatke koji omogućavaju vezu sa bilo kojim drugim evidencijama koje su povezane sa komunikacijom ostvarenom preko veze za prenos podataka i koje se čuvaju van aviona;

3) podatke o vremenu i prioritetu poruka poslatih i primljenih preko veze za prenos podataka, uzimajući u obzir strukturu sistema.

Uređaj za snimanje mora da koristi digitalni metod snimanja i čuvanja podataka i informacija, kao i metod pretraživanja tih podataka.

Metod snimanja iz stava 2. ovog člana mora da omogućava upoređivanje podataka sa podacima koji su snimljeni na zemlji.

Uređaj za snimanje mora da ima mogućnost čuvanja snimljenih podataka najmanje onoliko vremena koliko je propisano u članu 270. ovog pravilnika za uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR).

Uređaj za snimanje mora da sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.

Uslovi koji se primenjuju na početak i prestanak rada uređaja za snimanje su identični uslovima koji se primenjuju na početak i prestanak rada uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) iz člana 270. st. 4. i 5. ovog pravilnika.

Kombinovani uređaj za snimanje podataka o letu i zvuka u pilotskoj kabini

Član 273

Ispunjenje uslova o uređajima za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i za snimanje podataka o letu aviona (FDR) može da se postigne sa:

1) jednim kombinovanim uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini i snimanje podataka o letu, ako se radi o avionima za koje se zahteva da budu opremljeni uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) ili uređajem za snimanje podataka o letu (FDR); ili

2) dva kombinovana uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini i snimanje podataka o letu, ako se radi o avionima koji moraju da budu opremljeni uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i uređajem za snimanje podataka o letu (FDR).

Sedišta i sigurnosni pojasevi

Član 274

Avion mora da ima:

1) sedište ili mesto za svakog člana posade ili stručno lice za obavljanje zadatka;

2) sigurnosni pojas na svakom sedištu i sistem za vezivanje za svako mesto;

3) ako je reč o avionu koji ne spada u složene motorne, sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela za svako sedište za člana letačke posade, koji ima jednu tačku odvezivanja;

4) za složeni motorni avion, sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela, koji ima jednu tačku odvezivanja i sadrži uređaj koji pri naglom kočenju automatski zadržava gornji deo tela lica koje sedi na tom sedištu:

(1) na svakom sedištu letačke posade i na bilo kom sedištu koje se nalazi pored pilotskog sedišta;

(2) na svakom sedištu u pilotskoj kabini predviđenom za posmatrača.

Komplet prve pomoći

Član 275

U avionu mora da se nalazi komplet prve pomoći koji je lako dostupan za upotrebu i koji se mora redovno dopunjavati.

Dodatni kiseonik za avione sa kabinom pod pritiskom

Član 276

Avion koji ima kabinu pod pritiskom i koji je predviđen da leti na visinama na kojima se zahteva korišćenje kiseonika u skladu sa stavom 2. ovog člana, mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu zahtevane količine kiseonika.

Avion koji ima kabinu pod pritiskom i koji je predviđen da leti na visinama iznad 10.000 ft, mora da ima dovoljnu količinu kiseonika za snabdevanje svih članova letačke posade i tehničkog osoblja, najmanje:

1) u svakom trenutku kada pritisak u kabini za smeštaj lica odgovara pritisku iznad 15.000 ft, ali ne za manje od deset minuta snabdevanja;

2) u svakom trenutku kada, u slučaju pada pritiska i uzimajući u obzir okolnosti leta, pritisak u pilotskoj kabini i kabini za smeštaj lica odgovara pritisku između 14.000 ft i 15.000 ft;

3) za svaki period duži od 30 minuta kada je visina po pritisku u pilotskoj kabini i kabini za smeštaj lica između 10.000 ft i 14.000 ft;

4) za najmanje deset minuta, ako je reč o avionu koji se koristi na visinama po pritisku iznad 25.000 ft ili na nižim visinama pod uslovima koji im ne dozvoljavaju da se za četiri minuta bezbedno spuste na visinu po pritisku od 13.000 ft.

Avion koji ima kabinu pod pritiskom, a predviđen je za let na visinama iznad 25.000 ft, mora da bude dodatno opremljen:

1) uređajem koji upozorava letačku posadu o padu pritiska;

2) u slučaju složenih motornih aviona, maskama za kiseonik za članove letačke posade koje je moguće brzo upotrebiti.

Dodatni kiseonik za avione sa kabinom koja nije pod pritiskom

Član 277

Avion sa kabinom koja nije pod pritiskom, koji leti na visinama kod kojih je visina po pritisku u kabini iznad 10.000 ft, mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu zahtevane količine kiseonika, kao i da raspolaže dovoljnom količinom kiseonika za snabdevanje:

1) svih članova posade za svaki period duži od 30 minuta, ako je visina po pritisku u kabini između 10.000 ft i 13.000 ft;

2) svih lica u avionu u svakom periodu kada je visina po pritisku u kabini iznad 13.000 ft.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, izleti određenog trajanja između 13.000 ft i 16.000 ft mogu da se obavljaju bez zaliha kiseonika, u skladu sa članom 239. stav 2. ovog pravilnika.

Ručni aparat za gašenje požara

Član 278

Avion mora da ima najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara, i to:

1) u pilotskoj kabini;

2) u svakom odeljku u kome se prevoze lica i koji je izdvojen od pilotske kabine, osim ako je taj odeljak lako dostupan letačkoj posadi.

Motorna jedrilica (TMG) ne mora da ima ručni aparat za gašenje požara.

Vrsta i količina sredstava za gašenje požara mora da bude primerena vrsti vatre koja se može pojaviti u odeljku u kojem se nalazi aparat za gašenje požara i mora, u najvećoj meri, da umanji opasnost od koncentracije otrovnih gasova u odeljcima u kojima se prevoze lica.

Sekira i gvozdena poluga

Član 279

Avion sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg mora da ima najmanje jednu sekiru ili gvozdenu polugu u pilotskoj kabini.

Označavanje mesta za prodor

Član 280

Ako su na trupu aviona označena mesta pogodna za prodor spasilačke ekipe u avion u slučaju opasnosti, ona se moraju obeležiti na način prikazan u Prilogu 4. ovog pravilnika.

Radio-predajnik za slučaj nužde

Član 281

Avion mora da bude opremljen:

1) vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde (ELT) bilo kog tipa, ako mu je prva potvrda o plovidbenosti izdata najkasnije 1. jula 2008. godine;

2) automatskim vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde (ELT), ako mu je prva potvrda o plovidbenosti izdata posle 1. jula 2008. godine;

3) vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S)) ili ličnim radio-predajnikom za slučaj nužde (PLB) koga nosi član posade ili stručno lice za obavljanje zadatka, ako je vazduhoplov sertifikovan za najviše šest sedišta za smeštaj lica koja se prevoze.

Svaki tip vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT) mora da ima mogućnost da istovremeno šalje signal na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz.

Letenje iznad vode

Član 282

Sledeći avioni moraju da imaju prsluke za spasavanje za svako lice u avionu:

1) jednomotorni avioni namenjeni za sletanje na kopno:

(1) ako lete iznad vode na udaljenosti od kopna koja je veća od udaljenosti u slučaju jedrenja; ili

(2) koji poleću ili sleću na aerodrom ili operativno mesto čija se prilazna ili odlazna putanja, po oceni pilota koji upravlja vazduhoplovom, nalazi iznad vode, tako da postoji mogućnost sletanja na vodu;

2) hidroavioni koji lete iznad vode;

3) avioni koji lete na rastojanju od kopna koje je pogodno za prinudno sletanje, a koje je veće od rastojanja koje avion preleti za 30 minuta pri normalnoj brzini krstarenja ili od 50 NM, u zavisnosti od toga šta je kraće.

Radi lakšeg uočavanja lica, svaki prsluk za spasavanje mora da ima električno osvetljenje i mora da bude smešten tako da je lako dostupan sa sedišta ili mesta lica za koje je namenjen.

Hidroavion koji leti iznad vode mora da ima:

1) sidro i drugu opremu neophodnu da bi se olakšalo privezivanje, sidrenje ili manevrisanje hidroaviona na vodi, koja odgovara veličini, težini i karakteristikama aviona;

2) opremu za proizvođenje zvučnih signala, kao što je propisano međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je to primenljivo.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom koji leti na udaljenosti od kopna koje je pogodno za prinudno sletanje, a koja je veća od rastojanja koje avion preleti za 30 minuta leta pri normalnoj brzini krstarenja ili od 50 NM, u zavisnosti od toga šta je kraće, mora da odredi rizike za preživljavanje lica u avionu u slučaju prinudnog sletanja, na osnovu kojih određuje potrebu da se u avionu nalazi:

1) oprema koja emituje signal u slučaju opasnosti;

2) dovoljno čamaca za spasavanje za sva lica u avionu, koji su smešteni tako da se mogu lako koristiti u slučaju opasnosti;

3) oprema za spasavanje sa sredstvom za održavanje u životu, koja odgovara vrsti leta.

Oprema za preživljavanje

Član 283

Avion koji leti iznad područja u kome je traganje i spasavanje izuzetno otežano mora da ima:

1) opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti;

2) najmanje jedan vazduhoplovni radio-predajnik za slučaj nužde (ELT);

3) dodatnu opremu za preživljavanje za rutu na kojoj se leti, uzimajući u obzir broj lica u avionu.

Dodatna oprema za preživljavanje iz stava 1. tačka 3) ovog člana nije neophodna ako avion:

1) ostaje na rastojanju od područja u kome traganje i spasavanje nije izuzetno otežano, a koje odgovara:

(1) rastojanju koje avion preleti za 120 minuta, pri brzini krstarenja sa otkazom jednog motora (OEI) - za avione koji mogu da nastave let do aerodroma sa otkazom kritičnog motora, sa bilo koje tačke na ruti ili planiranog skretanja sa rute; ili

(2) rastojanju koje avion preleti za 30 minuta pri brzini krstarenja, za sve ostale avione; ili

2) ostaje na rastojanju od područja na kome se može obaviti prinudno sletanje, koje nije veće od rastojanja koje odgovara letu od 90 minuta pri brzini krstarenja, za avione koji su sertifikovani u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Lična oprema za zaštitu

Član 284

Svako lice u avionu mora da nosi ličnu opremu za zaštitu koja odgovara vrsti delatnosti koja se obavlja.

Slušalice

Član 285

Avion mora da ima slušalice sa ugrađenim mikrofonom ili drugo odgovarajuće sredstvo za svakog člana letačke posade na njihovom mestu u pilotskoj kabini.

Avion koji leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili noću mora da na panelu za manuelnu kontrolu visine i nagiba aviona ima taster za aktiviranje predajnika za svakog člana letačke posade.

Radio-komunikaciona oprema

Član 286

Kada leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili noću ili kada se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, avion mora da raspolaže radio-komunikacionom opremom kojom se, u uobičajenim uslovima prostiranja radio-signala, obezbeđuje:

1) dvosmerna komunikacija u svrhu aerodromske kontrole;

2) prijem meteoroloških informacija u svakom trenutku tokom leta;

3) dvosmerna komunikacija u svakom trenutku tokom leta sa onim vazduhoplovnim stanicama i na onim frekvencijama koje je propisao nadležni organ;

4) komunikacija na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121,5 MHz.

Ako se zahteva više od jednog kompleta radio-komunikacione opreme, svaki komplet opreme mora da radi nezavisno od drugih, tako da kvar jednog kompleta ne izaziva kvar drugih.

Navigaciona oprema

Član 287

Avion mora da raspolaže navigacionom opremom koja omogućava let u skladu sa ATS planom leta, ako je to primenjivo, kao i sa zahtevima vazdušnog prostora.

Avion mora da ima dovoljnu navigacionu opremu kako bi se obezbedilo da, u slučaju otkaza jednog dela opreme u bilo kojoj fazi leta, preostali deo opreme omogućava bezbednu navigaciju u skladu sa stavom 1. ovog člana ili bezbedno obavljanje odgovarajućih radnji za nepredviđene situacije.

Avion koji se koristi na letovima kod kojih se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) mora da ima odgovarajuću opremu koja omogućava navođenje do određene tačke od koje se može obaviti vizuelno sletanje.

Oprema iz stava 3. ovog člana mora da omogućava navođenje ka svakom aerodromu na koji se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) i ka svakom utvrđenom alternativnom aerodromu.

Transponder

Član 288

Ako se to zahteva u vazdušnom prostoru u kome leti, avion mora da ima transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR), sa svim zahtevanim mogućnostima.

b) Helikopteri

Instrumenti i oprema - opšte odredbe

Član 289

Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom odeljku pravilnika moraju da budu odobreni u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti:

1) ako ih koristi letačka posada za kontrolu putanje leta;

2) ako se zahtevaju u skladu sa članom 318. ovog pravilnika;

3) ako se zahtevaju u skladu sa članom 319. ovog pravilnika; ili

4) ako su ugrađeni u helikopter.

Sledeći predmeti se ne odobravaju kao oprema:

1) prenosive baterijske lampe;

2) tačan merač vremena;

3) držač karte;

4) komplet prve pomoći;

5) oprema za preživljavanje i signalizaciju;

6) sidro za more i oprema za privezivanje.

Instrumenti i oprema koji ne predstavljaju obaveznu opremu u smislu ovog pravilnika, ali se nalaze u helikopteru u toku leta, ne smeju da imaju uticaj na plovidbenost helikoptera, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.

Instrumenti i oprema moraju da budu lako upotrebljivi i pristupačni sa mesta na kome sedi član posade koji treba da ih koristi.

Instrumenti koje može da koristi svaki član letačke posade moraju da budu postavljeni tako da dozvoljavaju članu letačke posade da može sa svog mesta lako da vidi njihove pokazatelje, uz najmanje moguće skretanje od položaja i pravca gledanja u odnosu na smer leta.

Oprema koja se zahteva za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.

Minimalna oprema za let

Član 290

Let ne sme da započne ako nedostaje ili je neispravan bilo koji instrument helikoptera, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:

1) ako se helikopter koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL), ako je ona utvrđena;

2) ako je reč o složenom motornom helikopteru ili bilo kom helikopteru koji se koristi u komercijalne svrhe - da je operater vazduhoplova pribavio odobrenje Direktorata da helikopter koristi u okviru glavne liste minimalne opreme (MMEL);

3) ako helikopter ima dozvolu za let koja je izdata u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Operativna svetla

Član 291

Helikopter koji se koristi noću mora da bude opremljen:

1) sistemom svetala za sprečavanje sudara;

2) navigacionim/pozicionim svetlima;

3) svetlom za sletanje;

4) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema helikoptera, kako bi se obezbedilo odgovarajuće osvetljenje svih instrumenata i opreme potrebne za bezbedno korišćenje helikoptera;

5) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema helikoptera, kako bi se obezbedilo osvetljenje svih delova kabine;

6) nezavisnom prenosivom baterijskom lampom za svako sedište predviđeno za člana letačke posade;

7) svetlima koja su u skladu sa međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je helikopter amfibija.

Letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 292

Helikopter koji se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da bude opremljen instrumentima za merenje i prikaz:

1) magnetnog pravca;

2) vremena u satima, minutima i sekundama;

3) visine po pritisku;

4) indicirane brzine;

5) klizanja.

Helikopter koji se koristi za letove u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje (VMC) iznad vode i izvan kopna u vidokrugu ili koji se koristi za letove noću u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje (VMC), pored opreme iz stava 1. ovog člana, mora da bude opremljen i:

1) instrumentima za merenje i prikaz:

(1) uzdužnog položaja;

(2) vertikalne brzine;

(3) stabilizovanog smera;

2) uređajem koji pokazuje neodgovarajuće električno napajanje žiroskopskih instrumenata;

3) za složeni motorni helikopter, sredstvom za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane brzine usled kondenzacije i zaleđivanja.

Helikopter koji se koristi pri vidljivosti koja je manja od 1.500 m ili u uslovima u kojima helikopter nije moguće održavati na željenoj putanji leta bez jednog ili više dodatnih instrumenata, pored opreme iz st. 1. i 2. ovog člana, mora da bude opremljen i sredstvom za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane brzine usled kondenzacije ili zaleđivanja.

Ako su za let potrebna dva pilota, helikopter mora da bude opremljen posebnim dodatnim uređajima za prikaz:

1) visine po pritisku;

2) indicirane brzine;

3) klizanja;

4) uzdužnog položaja, ako je primenjivo;

5) vertikalne brzine, ako je primenjivo;

6) stabilizovanog smera, ako je primenjivo.

Letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 293

Helikopter koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) mora da ima sledeću opremu:

1) uređaj za merenje i prikaz:

(1) magnetnog pravca;

(2) vremena u satima, minutima i sekundama;

(3) visine po pritisku;

(4) indicirane brzine;

(5) vertikalne brzine;

(6) klizanja;

(7) uzdužnog položaja;

(8) stabilizovanog smera;

(9) spoljne temperature vazduha.

2) uređaj koji pokazuje neodgovarajuće električno napajanje žiroskopskih instrumenata;

3) ako su za let potrebna dva pilota, tada drugom pilotu moraju da budu dostupni posebni uređaji koji prikazuju:

(1) visinu po pritisku;

(2) indiciranu brzinu;

(3) vertikalnu brzinu;

(4) klizanje;

(5) uzdužni položaj;

(6) stabilizovani smer;

4) sredstvo za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje indicirane brzine usled kondenzacije i zaleđivanja;

5) dodatni uređaj za merenje i prikazivanje uzdužnog položaja, kao pomoćni instrument;

6) za složeni motorni helikopter:

1) dodatni izvor statičkog pritiska;

2) držač karte, koji se nalazi na mestu koje omogućava lako očitavanje karte i na kojem se ona može osvetliti u slučaju korišćenja noću.

Dodatna oprema za letove sa jednim pilotom

Član 294

Helikopter sa jednim pilotom koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) mora da bude opremljen autopilotom kojim se, kao minimum, mogu održavati visina i smer.

Oprema za uočavanje vremenskih uslova - složeni motorni helikopteri

Član 295

Helikopter koji se koristi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili noću mora da ima opremu za uočavanje vremenskih uslova, ako aktuelni meteorološki izveštaji ukazuju da se na ruti kojom se leti može očekivati pojava oluje sa grmljavinom ili drugi potencijalno opasni vremenski uslovi koji mogu da se uoče pomoću ove opreme.

Dodatna oprema za letove koji se obavljaju noću u uslovima zaleđivanja - složeni motorni helikopteri

Član 296

Helikopter koji se koristi noću, u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja, mora da ima opremu za osvetljavanje ili otkrivanje naslaga leda.

Oprema za osvetljavanje naslaga leda ne sme da izaziva odsjaj ili refleksiju koji mogu da umanje sposobnost posade za obavljanje njene dužnosti.

Sistem interfona za članove letačke posade

Član 297

Helikopter sa višečlanom letačkom posadom mora da ima sistem interfona za članove letačke posade, koji obuhvata slušalice i mikrofone za svakog člana letačke posade.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini

Član 298

Helikopter sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 7.000 kg, kojem je prva potvrda o plovidbenosti (CofA) izdata 1. januara 2016. godine ili kasnije, mora da ima uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR).

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) mora da ima mogućnost da čuva snimljeni zvuk najmanje u toku poslednja dva sata leta.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) uz vreme snimanja beleži i:

1) glasovnu komunikaciju u pilotskoj kabini poslatu ili primljenu radio-vezom;

2) glasovnu komunikaciju članova letačke posade preko sistema interfona i sistema za obaveštavanje lica koja se prevoze, ako je ugrađen;

3) zvuke iz pilotske kabine, neprekidno, uključujući zvučne signale primljene iz svakog mikrofona u kabini ili mikrofona iz maske;

4) glas ili zvučni signal identifikacije navigacionog ili prilaznog sredstva, koji je dobijen posredstvom slušalica ili zvučnika.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) mora da automatski započinje snimanje pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i snima do kraja leta, kada helikopter prestane da se kreće sopstvenim pogonom.

U zavisnosti od mogućnosti napajanja električnom energijom, uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) započinje snimanje što je pre moguće, već u toku provere pilotske kabine pre početka rada motora na početku leta i snima sve do završne provere pilotske kabine na kraju leta, po prestanku rada motora.

Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) mora da sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.

Uređaj za snimanje podataka o letu

Član 299

Helikopter sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 3.175 kg, kojem je prva potvrda o plovidbenosti (CofA) izdata 1. januara 2016. godine ili kasnije, mora da ima uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) koji koristi digitalni metod snimanja i za koji postoji metod kojim se ti podaci mogu brzo preuzeti iz memorije uređaja.

Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) snima parametre neophodne za precizno određivanje putanje leta helikoptera, brzine, uzdužnog položaja, snage motora, konfiguracije i rada helikoptera i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih deset sati.

Podaci se dobijaju iz izvora u helikopteru koji omogućavaju preciznu povezanost sa informacijama koje su prikazane letačkoj posadi.

Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) automatski započinje snimanje podataka pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i automatski prestaje sa snimanjem kada helikopter prestane da se kreće sopstvenim pogonom.

Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) mora da sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.

Snimanje podataka sa veze za prenos podataka

Član 300

Helikopter kojem je prva potvrda o plovidbenosti izdata 1. januara 2016. godine ili kasnije, koji ima mogućnost komunikacije preko veze za prenos podataka i koji mora da ima uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR), mora da, kada je to moguće, da na tom uređaju snima:

1) primljene i predate poruke razmenjene preko veze za prenos podataka između pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i helikoptera, uključujući poruke koje se odnose na:

(1) uspostavljanje veze preko veze za prenos podataka;

(2) komunikaciju između kontrolora i pilota;

(3) ciljano praćenje;

(4) podatke o letu;

(5) praćenje prenosa podataka iz helikoptera, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;

(6) operativne kontrolne podatke helikoptera, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;

(7) grafički prikaz, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;

2) podatke koji omogućavaju vezu sa bilo kojim drugim evidencijama koje su povezane sa komunikacijom ostvarenom preko veze za prenos podataka i koje se čuvaju van helikoptera;

3) podatke o vremenu i prioritetu poruka poslatih i primljenih preko veze za prenos podataka, uzimajući u obzir strukturu sistema.

Uređaj za snimanje mora da koristi digitalni metod snimanja i čuvanja podataka i informacija, kao i metod pretraživanja tih podataka.

Metod snimanja mora da omogućava upoređivanje podataka sa podacima koji su snimljeni na zemlji.

Uređaj za snimanje mora da ima mogućnost čuvanja snimljenih podataka najmanje onoliko vremena koliko je propisano u članu 298. ovog pravilnika za uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR).

Uređaj za snimanje mora da sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.

Uslovi koji se primenjuju na početak i prestanak rada uređaja za snimanje su identični uslovima koji se primenjuju na početak i prestanak rada uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) iz člana 298. st. 4. i 5. ovog pravilnika.

Kombinovani uređaj za snimanje podataka o letu i zvuka u pilotskoj kabini

Član 301

Ispunjenje uslova o uređajima za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i za snimanje podataka o letu (FDR) može da se postigne jednim kombinovanim uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini i snimanje podataka o letu.

Sedišta i sigurnosni pojasevi

Član 302

Helikopter mora da ima:

1) sedište ili mesto za svakog člana letačke posade ili stručno lice za obavljanje zadatka;

2) sigurnosni pojas na svakom sedištu i pojaseve za svako mesto;

3) za helikopter kojem je prva potvrda o plovidbenosti izdata nakon 31. decembra 2012. godine, sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela, za svako sedište;

4) sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela, koji ima jednu tačku odvezivanja i sadrži uređaj koji pri naglom kočenju automatski zadržava gornji deo tela lica koje sedi na tom sedištu, za svako sedište namenjeno članovima letačke posade.

Komplet prve pomoći

Član 303

U helikopteru mora da se nalazi komplet prve pomoći koji je lako dostupan za upotrebu i koji se mora redovno dopunjavati.

Dodatni kiseonik za helikoptere sa kabinom koja nije pod pritiskom

Član 304

Helikopter sa kabinom koja nije pod pritiskom, koji leti na visinama kod kojih je visina po pritisku u kabini iznad 10.000 ft, mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu zahtevane količine kiseonika, kao i da raspolaže dovoljnom količinom kiseonika za snabdevanje:

1) svih članova posade, za period duži od 30 minuta, ako je visina po pritisku u kabini između 10.000 ft i 13.000 ft;

2) svih članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka u svakom periodu kada je visina po pritisku u kabini iznad 13.000 ft.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, izleti određenog trajanja između 13.000 ft i 16.000 ft mogu da se obavljaju bez zaliha kiseonika, u skladu sa članom 239. stav 2. ovog pravilnika.

Ručni aparat za gašenje požara

Član 305

Helikopter mora da ima najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara, i to:

1) u pilotskoj kabini;

2) u svakom odeljku u kome se prevoze lica i koji je izdvojen od pilotske kabine, osim ako je taj odeljak lako dostupan letačkoj posadi.

Vrsta i količina sredstava za gašenje požara mora da bude primerena vrsti vatre koja se može pojaviti u odeljku u kojem se nalazi aparat za gašenje požara i mora, u najvećoj meri, da umanji opasnost od koncentracije otrovnih gasova u odeljcima u kojima se prevoze lica.

Označavanje mesta za prodor

Član 306

Ako su na trupu helikoptera označena mesta pogodna za prodor spasilačke ekipe u helikopter u slučaju opasnosti, ona se moraju obeležiti na način prikazan u Prilogu 4. ovog pravilnika.

Radio-predajnik za slučaj nužde

Član 307

Helikopter koji je sertifikovan za više od šest sedišta za smeštaj lica koja se prevoze mora da bude opremljen:

1) automatskim vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde (ELT);

2) jednim vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S)), smeštenim u čamac ili prsluk za spasavanje, ako se helikopter koristi na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od tri minuta, pri normalnoj brzini krstarenja.

Helikopter koji je sertifikovan za manje od šest sedišta za smeštaj lica koja se prevoze, mora da bude opremljen vazduhoplovnim radio-predajnikom za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S)) ili ličnim radio-predajnikom za slučaj nužde (PLB) koga nosi član posade ili stručno lice za obavljanje zadatka.

Svaki tip vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT) i lični predajnik (PLB) moraju da imaju mogućnost da istovremeno šalju signal na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz.

Letenje iznad vode - helikopteri koji ne spadaju u složene motorne helikoptere

Član 308

Helikopter mora da ima prsluke za spasavanje za svako lice u helikopteru, u slučaju:

1) letova iznad vode na udaljenosti od kopna koja je veća od rastojanja koje helikopter preleti usled autorotacije, ako u slučaju otkaza kritičnog motora helikopter nije u mogućnosti da nastavi horizontalni let;

2) letova iznad vode na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od deset minuta, pri normalnoj brzini krstarenja, ako u slučaju otkaza kritičnog motora helikopter može da nastavi horizontalni let;

3) poletanja ili sletanja na aerodrom ili operativno mesto na kome je putanja pri poletanju, odnosno prilazu, iznad vode.

Oprema iz stava 1. ovog člana se mora odenuti ili smestiti tako da je lako dostupna sa sedišta licu za koje je namenjena i mora da ima električno osvetljenje, radi lakšeg uočavanja lica.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom koji leti iznad vode, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od 30 minuta pri normalnoj brzini krstarenja ili od 50 NM, u zavisnosti od toga šta je kraće, mora da odredi rizike za preživljavanje lica u helikopteru u slučaju prinudnog sletanja na vodu, na osnovu kojih određuje potrebu da se u helikopteru nalazi:

1) oprema koja emituje signal u slučaju opasnosti;

2) dovoljno čamaca za spasavanje za sva lica u helikopteru, koji su smešteni tako da se mogu lako koristiti u slučaju opasnosti;

3) oprema za spasavanje sa sredstvom za održavanje u životu, koja odgovara vrsti leta.

Pilot koji upravlja vazduhoplovom utvrđuje rizike za preživljavanje lica u helikopteru u slučaju prinudnog sletanja na vodu, kada donosi odluku o potrebi da sva lica u helikopteru odenu prsluk za spasavanje.

Prsluci za spasavanje - složeni motorni helikopteri

Član 309

Helikopter mora da ima prsluke za spasavanje za svako lice u helikopteru, u slučaju:

1) letova iznad vode na udaljenosti od kopna koja odgovara letu u trajanju dužem od deset minuta, pri normalnoj brzini krstarenja, ako helikopter u slučaju otkaza kritičnog motora može da nastavi horizontalni let;

2) letova iznad vode na udaljenosti od kopna koja je veća od rastojanja koje helikopter preleti usled autorotacije, ako helikopter u slučaju otkaza kritičnog motora nije u mogućnosti da nastavi horizontalni let;

3) poletanja ili sletanja na aerodrom ili operativno mesto na kome je putanja pri poletanju, odnosno prilazu iznad vode, tako da u slučaju nesreće postoji mogućnost prinudnog sletanja na vodu.

Svi prsluci za spasavanje moraju da imaju električno osvetljenje i da budu smešteni tako da su lako dostupni sa sedišta licima kojima su namenjeni.

Odela za preživljavanje za posadu

Član 310

Svaki član posade mora da nosi odelo za preživljavanje u sledećim slučajevima:

1) ako se helikopter koristi na letovima iznad mora, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od deset minuta pri normalnoj brzini krstarenja, ako u slučaju otkaza kritičnog motora helikopter ima mogućnost da nastavi horizontalni let i ako:

(1) meteorološki izveštaji ili prognoze koji su na raspolaganju pilotu koji upravlja vazduhoplovom ukazuju da će temperatura mora biti manja od 10°C u toku leta; ili

(2) se proceni da je vreme potrebno za spasavanje duže od procenjenog vremena za preživljavanje;

2) ako to odredi pilot koji upravlja vazduhoplovom na osnovu procene rizika koja je uzela u obzir sledeće:

1) da se letovi obavljaju iznad vode, na rastojanju koje je veće od autorotacionog rastojanja ili udaljenosti od kopna na koje se može bezbedno prinudno sleteti, ako helikopter u slučaju otkaza kritičnog motora nije u mogućnosti da nastavi horizontalni let;

2) meteorološke izveštaje ili prognoze koji su na raspolaganju pilotu koji upravlja vazduhoplovom, a koji ukazuju da će temperatura mora biti manja od 10°C u toku leta.

Čamci za spasavanje, vazduhoplovni radio-predajnici za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S)) i oprema za preživljavanje na produženim letovima iznad vode - složeni motorni helikopteri

Član 311

Helikopter koji se koristi:

1) na letovima iznad vode, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od deset minuta pri normalnoj brzini krstarenja, ako u slučaju otkaza kritičnog motora helikopter može da nastavi horizontalni let; ili

2) na letovima iznad vode, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od tri minuta pri normalnoj brzini krstarenja, ako u slučaju otkaza kritičnog motora helikopter ne može da nastavi horizontalni let i ako tako odredi pilot koji upravlja vazduhoplovom na osnovu procene rizika, mora da ima:

(1) najmanje jedan čamac za spasavanje odgovarajućeg kapaciteta, koji nije manji od maksimalnog broja lica u helikopteru, a koji je smešten tako da bude spreman za upotrebu u slučaju opasnosti;

(2) najmanje jedan vazduhoplovni radio-predajnik za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S)), za svaki zahtevani čamac za spasavanje;

(3) opremu za spasavanje, uključujući sredstva za održavanje u životu, koja odgovara vrsti leta.

Oprema za preživljavanje

Član 312

Helikopter koji leti iznad područja u kome je traganje i spasavanje izuzetno otežano mora da ima:

1) opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti;

2) najmanje jedan vazduhoplovni radio-predajnik za slučaj nužde za preživljavanje (ELT(S));

3) dodatnu opremu za preživljavanje za rutu na kojoj se leti, uzimajući u obzir broj lica u helikopteru.

Dodatni uslovi za helikoptere koji lete udaljeni od kopna, u nepovoljnim pomorskim oblastima - složeni motorni helikopteri

Član 313

Ako helikopter leti u nepovoljnim pomorskim oblastima, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od deset minuta pri normalnoj brzini krstarenja, moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi:

1) sva lica u helikopteru moraju da nose odela za preživljavanje ako meteorološki izveštaj ili prognoze koji su dostupni pilotu koji upravlja vazduhoplovom ukazuju da će u vreme obavljanja leta temperatura mora biti manja od 10°C ili ako se procenjuje da je vreme potrebno za spasavanje duže od procenjenog vremena za preživljavanje ili ako je planirano da se let obavi noću;

2) čamci za spasavanje koji se nalaze u helikopteru u skladu sa članom 311. ovog pravilnika moraju da budu postavljeni tako da se mogu koristiti u morskim uslovima u pogledu kojih su procenjene karakteristike helikoptera za sletanje na vodu, plutanje i ravnotežu, kako bi bile u skladu sa sertifikacionim zahtevima za sletanje na vodu;

3) helikopter mora da ima sistem osvetljenja za slučaj opasnosti, sa nezavisnim izvorom napajanja kojim se obezbeđuje opšta osvetljenost kabine, kako bi se olakšala evakuacija iz helikoptera;

4) izlazi za slučaj opasnosti, uključujući i izlaze za slučaj opasnosti koji su namenjeni posadi, kao i sredstva za njihovo otvaranje, moraju da budu vidno označeni za usmeravanje lica koja koriste izlaze po dnevnoj svetlosti ili u mraku, pri čemu ove oznake moraju da budu uočljive i ako dođe do prevrtanja helikoptera i potapanja kabine;

5) vrata koja ne mogu da se odbace i koja su određena kao izlaz u slučaju opasnosti prilikom prinudnog sletanja na vodu, moraju da imaju sredstvo za njihovo zadržavanje u otvorenom položaju do maksimuma koji se zahteva pri procenjivanju za prinudno sletanje na vodu i plutanje, kako ne bi ometala izlaz lica iz helikoptera, u svim uslovima na moru;

6) vrata, prozori ili drugi otvori u odeljcima kabine, koji su ocenjeni kao pogodni za izlaz pod vodom, moraju da budu opremljeni tako da se mogu koristiti u slučaju opasnosti;

7) pojasevi za spasavanje moraju da se nose sve vreme, osim ako stručno lice za obavljanje zadatka ili član posade ima na sebi jednodelno odelo za preživljavanje koje ispunjava sve zahteve odela za preživljavanje i pojasa za spasavanje.

Helikopteri koji su sertifikovani za korišćenje na vodi - dopunska oprema

Član 314

Helikopter koji je sertifikovan za korišćenje na vodi mora da ima:

1) sidro ili drugu opremu koja je potrebna da bi se olakšalo privezivanje, sidrenje ili manevrisanje helikoptera na vodi, a koja odgovaraju veličini, težini i upravljačkim karakteristikama tog helikoptera;

2) opremu koja proizvodi zvučne signale propisane međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako su primenljivi.

Prinudno sletanje helikoptera na vodu

Član 315

Složeni motorni helikopteri koji lete iznad vode, u nepogodnoj sredini, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od deset minuta pri normalnoj brzini krstarenja i helikopteri koji ne spadaju u složene motorne helikoptere koji lete iznad vode, u nepogodnoj sredini, na udaljenosti od kopna većoj od 50 NM, moraju da budu:

1) projektovani za sletanje na vodu u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti;

2) sertifikovani za prinudno sletanje na vodu u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti; ili

3) snabdeveni opremom za plutanje koja se koristi u slučaju opasnosti.

Lična oprema za zaštitu

Član 316

Svako lice u helikopteru mora da nosi ličnu opremu za zaštitu koja odgovara vrsti delatnosti koja se obavlja.

Slušalice

Član 317

Ako je potreban sistem za radio-komunikaciju i/ili radio-navigacioni sistem, helikopter mora da ima slušalice sa mikrofonom ili drugi odgovarajući uređaj, kao i taster za aktiviranje predajnika na letačkim komandama za svakog zahtevanog pilota i/ili člana posade na radnom mestu.

Radio-komunikaciona oprema

Član 318

Ako helikopter leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili noću ili ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome helikopter leti, on mora da ima radio-komunikacionu opremu kojom se, u uobičajenim uslovima prostiranja radio-signala, obezbeđuje:

1) dvosmerna komunikacija u svrhu aerodromske kontrole;

2) prijem meteoroloških informacija;

3) dvosmerna komunikacija u svakom trenutku tokom leta sa onim vazduhoplovnim stanicama i na onim frekvencijama koje je propisao nadležni organ;

4) komunikacija na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121,5 MHz.

Ako se zahteva više od jednog kompleta radio-komunikacione opreme, svaki komplet opreme mora da radi nezavisno od drugih, tako da kvar jednog kompleta ne izaziva kvar drugih.

Ako se zahteva sistem radio-komunikacije, pored sistema interfona za članove letačke posade iz člana 297. ovog pravilnika, helikopter mora da ima taster za aktiviranje predajnika na letačkim komandama za svakog zahtevanog pilota i/ili člana posade na radnom mestu.

Navigaciona oprema

Član 319

Helikopter mora da raspolaže navigacionom opremom koja omogućava let u skladu sa ATS planom leta, ako je to primenjivo, kao i zahtevima vazdušnog prostora.

Helikopter mora da ima dovoljnu navigacionu opremu kako bi se obezbedilo da, u slučaju otkaza jednog dela opreme u bilo kojoj fazi leta, preostali deo opreme omogućava bezbednu navigaciju u skladu sa stavom 1. ovog člana ili bezbedno obavljanje odgovarajućih radnji za nepredviđene situacije.

Helikopter koji se koristi na letovima kod kojih se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) mora da ima odgovarajuću opremu koja omogućava navođenje do određene tačke od koje se može obaviti vizuelno sletanje.

Oprema iz stava 3. ovog člana mora da omogućava navođenje ka svakom aerodromu na koji se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) i ka svakom utvrđenom alternativnom aerodromu.

Transponder

Član 320

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, helikopter mora da ima transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR), sa svim zahtevanim mogućnostima.

v) Jedrilice

Instrumenti i oprema - opšte odredbe

Član 321

Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom odeljku pravilnika moraju da budu odobreni u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti:

1) ako ih koristi letačka posada za kontrolu putanje leta;

2) ako se zahtevaju u skladu sa članom 329. ovog pravilnika;

3) ako se zahtevaju u skladu sa članom 330. ovog pravilnika; ili

4) ako su ugrađeni u jedrilicu.

Sledeći predmeti se ne odobravaju kao oprema:

1) prenosive baterijske lampe;

2) tačan merač vremena;

3) oprema za preživljavanje i signalizaciju.

Instrumenti i oprema koji ne predstavljaju obaveznu opremu u smislu ovog pravilnika, ali se nalaze u jedrilici u toku leta, ne smeju da imaju uticaj na plovidbenost jedrilice, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.

Instrumenti i oprema moraju da budu lako upotrebljivi i pristupačni sa mesta na kome sedi član posade koji treba da ih koristi.

Oprema koja se zahteva za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.

Minimalna oprema za let

Član 322

Let ne sme da započne ako nedostaje ili je neispravan bilo koji instrument jedrilice, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:

1) ako se jedrilica koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL), ako je ona utvrđena; ili

2) ako jedrilica ima dozvolu za let koja je izdata u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 323

Jedrilica koja se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da bude opremljena instrumentima za merenje i prikaz:

1) magnetnog pravca, ako se radi o motornoj jedrilici;

2) vremena u satima, minutima i sekundama;

3) visine po pritisku;

4) indicirane brzine.

Jedrilica koja se koristi u uslovima u kojima jedrilicu nije moguće održavati na željenoj putanji leta bez jednog ili više dodatnih instrumenata, pored opreme iz stava 1. ovog člana, mora da bude opremljena instrumentima za merenje i prikaz:

1) vertikalne brzine;

2) uzdužnog položaja ili zaokreta i klizanja;

3) magnetnog pravca.

Letenje u oblacima - letački i navigacioni instrumenti

Član 324

Jedrilica kojom se leti u oblacima mora da bude opremljena instrumentima za merenje i prikaz:

1) magnetnog pravca;

2) vremena u satima, minutima i sekundama;

3) visine po pritisku;

4) indicirane brzine;

5) vertikalne brzine;

6) uzdužnog položaja ili zaokreta i klizanja.

Sedišta i sigurnosni pojasevi

Član 325

Jedrilica mora da bude opremljena:

1) sedištem za svako lice u jedrilici;

2) sigurnosnim pojasom sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela za svako sedište, u skladu sa priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM).

Sigurnosni pojas sa sistemom vezivanja gornjeg dela tela mora da ima jednu tačku odvezivanja.

Dodatni kiseonik

Član 326

Jedrilica koja se koristi na visinama po pritisku iznad 10.000 ft mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu dovoljne količine kiseonika za snabdevanje:

1) članova posade, za period duži od 30 minuta, ako je visina po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft;

2) svih članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka u svakom periodu kada je visina po pritisku iznad 13.000 ft.

Letenje iznad vode

Član 327

Pilot koji upravlja jedrilicom koja leti iznad vode mora da odredi rizike za preživljavanje svih lica u jedrilici u slučaju prinudnog sletanja na vodu i da na osnovu toga odredi obavezu nošenja:

1) prsluka za spasavanje ili drugog individualnog sredstva za plutanje za svako lice u jedrilici, koji mora da se odene ili da se smesti tako da je lako dostupan sa sedišta lica za koje je namenjen;

2) vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT) ili ličnog radio-predajnika (PLB) koga nosi član posade ili stručno lice za obavljanje zadatka, a koji ima mogućnost da istovremeno emituje signale na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz;

3) opreme koja emituje signal u slučaju opasnosti ako se let obavlja:

1) iznad vode na udaljenosti od kopna koja je veća od udaljenosti u slučaju jedrenja; ili

2) tamo gde je prilazna ili odlazna putanja iznad vode tako da, u slučaju nesreće, postoji mogućnost prinudnog sletanja na vodu.

Oprema za preživljavanje

Član 328

Jedrilica koja leti iznad područja u kojem je traganje i spasavanje izuzetno otežano mora da ima opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti i opremu za preživljavanje koja odgovara području koje se preleće.

Radio-komunikaciona oprema

Član 329

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, jedrilica mora da raspolaže radio-komunikacionom opremom koja omogućava dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovnim stanicama i na onim frekvencijama koje se koriste u tom vazdušnom prostoru.

Ako je neophodna u skladu sa stavom 1. ovog člana, radio-komunikaciona oprema mora da omogućava komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121,5 MHz.

Navigaciona oprema

Član 330

Jedrilica mora da raspolaže navigacionom opremom koja omogućava let u skladu sa ATS planom leta, ako je to primenjivo, kao i zahtevima vazdušnog prostora.

Transponder

Član 331

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, jedrilica mora da ima transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR), sa svim zahtevanim mogućnostima.

g) Baloni

Instrumenti i oprema - opšte odredbe

Član 332

Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom odeljku pravilnika moraju da budu odobreni u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti:

1) ako ih koristi letačka posada za kontrolu putanje leta;

2) ako se zahtevaju u skladu sa članom 342. ovog pravilnika; ili

3) ako su ugrađeni u balon.

Sledeći predmeti se ne odobravaju kao oprema:

1) prenosive baterijske lampe;

2) tačan merač vremena;

3) komplet prve pomoći;

4) oprema za preživljavanje i signalizaciju.

Instrumenti i oprema koji ne predstavljaju obaveznu opremu u smislu ovog pravilnika, ali se nalaze u balonu u toku leta, ne smeju da imaju uticaja na plovidbenost balona, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.

Instrumenti i oprema moraju da budu lako upotrebljivi i pristupačni sa mesta na kome sedi član letačke posade koji treba da ih koristi.

Oprema koja se zahteva za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.

Minimalna oprema za let

Član 333

Let ne sme da započne ako nedostaje ili je neispravan bilo koji instrument balona, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:

1) ako se balon koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL), ako je ona utvrđena; ili

2) ako balon ima dozvolu za let koja je izdata u skladu sa odgovarajućim zahtevima plovidbenosti.

Operativna svetla

Član 334

Balon koji se koristi noću mora da bude opremljen:

1) svetlima za izbegavanje sudara;

2) rasvetom koja obezbeđuje odgovarajuće osvetljenje svih instrumenata i opreme neophodne za bezbedno korišćenje balona;

3) nezavisnom prenosivom baterijskom lampom.

Letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti

Član 335

Balon koji se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da bude opremljen:

1) uređajem za pokazivanje smera zanošenja;

2) instrumentima za merenje i prikaz:

(1) vremena u satima, minutima i sekundama;

(2) vertikalne brzine, ako se to zahteva priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM);

(3) visine po pritisku, ako se to zahteva priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili ako se to zahteva u vazdušnom prostoru u kome se leti ili ako je potrebno kontrolisati visinu radi upotrebe kiseonika.

Komplet za prvu pomoć

Član 336

U balonu mora da se nalazi komplet prve pomoći koji je lako dostupan za upotrebu i koji se mora redovno dopunjavati.

Dodatna količina kiseonika

Član 337

Balon koji se koristi na visinama po pritisku iznad 10.000 ft mora da ima uređaj za skladištenje i raspodelu dovoljne količine kiseonika za snabdevanje:

1) članova posade, za period duži od 30 minuta, ako je visina po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft;

2) svih članova posade i stručnih lica za obavljanje zadatka u svakom periodu kada je visina po pritisku iznad 13.000 ft.

Ručni aparat za gašenje požara

Član 338

Balon koji leti pomoću toplog vazduha mora da ima najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara ako je to predviđeno odgovarajućim sertifikacionim zahtevima.

Letenje iznad vode

Član 339

Pilot koji upravlja balonom koji leti iznad vode mora da odredi rizike za preživljavanje svih lica u balonu u slučaju prinudnog sletanja na vodu i da na osnovu toga odredi obavezu nošenja:

1) prsluka za spasavanje, koji mora da se odene ili da se smesti tako da je lako dostupan sa sedišta lica za koje je namenjen;

2) vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT) ili ličnog radio-predajnika (PLB) koga nosi član posade ili stručno lice za obavljanje zadatka, a koji ima mogućnost da istovremeno emituje signale na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz;

3) opreme koja emituje signal u slučaju opasnosti.

Oprema za preživljavanje

Član 340

Balon koji leti iznad područja u kojem je traganje i spasavanje izuzetno otežano, mora da ima opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti i opremu za preživljavanje koja odgovara području koje se preleće.

Ostala oprema

Član 341

U balonu moraju da se nalaze zaštitne rukavice za svakog člana posade.

Balon koji leti pomoću toplog vazduha mora da bude opremljen:

1) rezervnim izvorom paljenja;

2) sredstvom za merenje i prikaz količine goriva;

3) vatrogasnim ćebetom i vatrootpornim pokrivačem;

4) užetom dužine najmanje 25 m.

Balon koji leti pomoću gasa mora da bude opremljen:

1) nožem;

2) užetom dužine najmanje 20 m, koje je izrađeno od prirodnih vlakana ili elektrostatički provodljivog materijala.

Radio-komunikaciona oprema

Član 342

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, balon mora da raspolaže radio-komunikacionom opremom koja omogućava dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovnim stanicama i na onim frekvencijama koje se koriste u tom vazdušnom prostoru.

Ako je neophodna u skladu sa stavom 1. ovog člana, radio-komunikaciona oprema mora da omogućava komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121,5 MHz.

Transponder

Član 343

Ako se to zahteva za vazdušni prostor u kome leti, balon mora da ima transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR), sa svim zahtevanim mogućnostima.

5. Posebni uslovi

a) Letovi helikoptera sa spoljašnjim podveznim teretom (HESLO)

Standardne operativne procedure

Član 344

U standardnim operativnim procedurama za letove helikoptera sa spoljašnjim podveznim teretom navodi se:

1) oprema koja se nosi, uključujući i njena operativna ograničenja, kao i odgovarajući unosi u listu minimalne opreme (MEL), ako je primenjivo;

2) sastav letačke posade i uslovi u pogledu iskustva letačke posade i stručnih lica za obavljanje zadatka;

3) dužnosti i odgovornosti članova letačke posade i stručnih lica za obavljanje zadatka;

4) kriterijumi u pogledu performansi koji su neophodni da bi se mogli obavljati letovi helikoptera sa spoljašnjim podveznim teretom (HESLO);

5) uobičajeni postupci, vanredni postupci i postupci u slučaju opasnosti.

Posebna oprema za letove helikoptera sa spoljašnjim podveznim teretom (HESLO)

Član 345

Helikopter mora da bude opremljen najmanje:

1) jednim sigurnosnim ogledalom za teret ili drugim sredstvom pomoću koga se može videti kuka/teret;

2) jednim meračem opterećenja, izuzev ako postoji drugi metod određivanja težine tereta.

Transport opasne robe

Član 346

Operater vazduhoplova koji transportuje opasnu robu sa mesta na kojima nema ljudi ili sa udaljenih lokacija ili na takva mesta ili lokacije, u slučaju da ne namerava da se uskladi sa zahtevima Tehničkih instrukcija, dužan je da Direktoratu podnese zahtev za izdavanje izuzeća od odredaba Tehničkih instrukcija.

b) Letovi sa licima kao spoljašnjim teretom (HEC)

Standardne operativne procedure

Član 347

U standardnim operativnim procedurama za letove sa licima kao spoljašnjim teretom navodi se:

1) oprema koja se nosi, uključujući i njena operativna ograničenja, kao i odgovarajući unosi u listu minimalne opreme (MEL), ako je primenjivo;

2) sastav letačke posade i uslovi u pogledu iskustva letačke posade i stručnih lica za obavljanje zadatka;

3) odgovarajuće obuke za članove letačke posade i stručna lica za obavljanje zadatka, neophodne za izvršavanje njihovih zadataka i kvalifikacije i imenovanje lica koja sprovode obuke za članove letačke posade i stručna lica za obavljanje zadatka;

4) dužnosti i odgovornosti članova letačke posade i stručnih lica za obavljanje zadatka;

5) kriterijumi u pogledu performansi koji su neophodni da bi se mogli obavljati letovi sa licima kao spoljašnjim teretom (HEC);

6) uobičajeni postupci, vanredni postupci i postupci u slučaju opasnosti.

Posebna oprema za letove helikoptera sa licima kao spoljašnjim teretom

Član 348

Helikopter mora da raspolaže:

1) opremom za letove sa dizalicom ili kukom za teret;

2) jednim sigurnosnim ogledalom za teret ili drugim sredstvom pomoću koga se može videti kuka;

3) jednim meračem opterećenja, izuzev ako postoji drugi metod određivanja težine tereta.

Ugradnju opreme za let sa dizalicom ili kukom, kao i sve naknadne izmene te opreme odobrava Direktorat.

v) Letovi za iskakanje padobranom (PAR)

Standardne operativne procedure

Član 349

U standardnim operativnim procedurama za letove za iskakanje padobranom (PAR) navodi se:

1) oprema koja se nosi, uključujući i njena operativna ograničenja, kao i odgovarajući unosi u listu minimalne opreme (MEL), ako je primenjivo;

2) sastav letačke posade i uslovi u pogledu iskustva letačke posade i stručnih lica za obavljanje zadatka;

3) odgovarajuće obuke za članove letačke posade i stručna lica za obavljanje zadatka neophodne za izvršavanje njihovih zadataka, kao i kvalifikacije i imenovanje lica koja sprovode obuke za članove letačke posade i stručna lica za obavljanje zadatka;

4) dužnosti i odgovornosti članova letačke posade i stručnih lica za obavljanje zadatka;

5) kriterijumi u pogledu performansi koji su neophodni da bi se mogli izvoditi letovi za iskakanje padobranom (PAR);

6) uobičajeni postupci, vanredni postupci i postupci u slučaju opasnosti.

Sedišta

Član 350

Izuzetno od člana 274. tačka 1) i člana 302. tačka 1) ovog pravilnika, pri letovima za iskakanje padobranom (PAR) kao sedište se može koristiti pod aviona, odnosno helikoptera, pod uslovom da postoje sredstva koja služe za pridržavanje ili vezivanje stručnog lica za obavljanje zadatka.

Dodatni kiseonik

Član 351

Izuzetno od člana 239. stav 1. ovog pravilnika, pri letovima za iskakanje padobranom (PAR), uslov u pogledu dodatnog kiseonika se ne primenjuje na članove posade, osim na pilota koji upravlja vazduhoplovom, kao ni na stručna lica za obavljanje zadatka koji obavljaju dužnosti neophodne za specijalni zadatak, onda kada visina kabine:

1) premašuje 13.000 ft za period koji nije duži od šest minuta; ili

2) premašuje 15.000 ft za period koji nije duži od tri minuta.

Letenje iznad vode

Član 352

Ako prevozi više od šest lica, pilot koji upravlja balonom na letovima iznad vode dužan je da odredi rizike za preživljavanje svih lica u balonu u slučaju prinudnog sletanja na vodu i da na osnovu toga odredi obavezu nošenja vazduhoplovnog radio-predajnika za slučaj nužde (ELT), koji ima mogućnost da istovremeno emituje signale na vazduhoplovnim frekvencijama od 121,5 MHz i 406 MHz.

Izbacivanje opasne robe

Član 353

Izuzetno od člana 208. ovog pravilnika, padobranac može da iskoči iz vazduhoplova tokom padobranske manifestacije nad gusto naseljenim gradovima, mestima ili naseljima ili iznad skupa ljudi na otvorenom prostoru uz nošenje sredstava koja ispuštaju dim, pod uslovom da su ta sredstva proizvedena u tu svrhu.

g) Akrobatski letovi (ABF)

Standardne operativne procedure

Član 354

U standardnim operativnim procedurama za akrobatske letove (ABF) navodi se:

1) oprema koja se nosi, uključujući i njena operativna ograničenja, kao i odgovarajući unosi u listu minimalne opreme (MEL), ako je primenjivo;

2) sastav letačke posade i uslovi u pogledu iskustva letačke posade i stručnih lica za obavljanje zadatka;

3) odgovarajuće obuke za članove letačke posade i stručna lica za obavljanje zadatka neophodne za izvršavanje njihovih zadataka i kvalifikacije i imenovanje lica koja sprovode obuke za članove letačke posade i stručna lica za obavljanje zadatka;

4) dužnosti i odgovornosti članova letačke posade i tehničkog osoblja;

5) kriterijumi u pogledu performansi koji su neophodni da bi se mogli izvoditi akrobatski letovi;

6) uobičajeni postupci, vanredni postupci i postupci u slučaju opasnosti.

Dokumentacija koja mora da se nalazi u vazduhoplovu

Član 355

Izuzetno od člana 205. stav 1. ovog pravilnika, tokom akrobatskog leta nije obavezno nositi sledeća dokumenta:

1) podatke iz popunjenog ATS plana leta, ako je to primenjivo;

2) odgovarajuće vazduhoplovne karte za planiranu rutu i sve prateće rute na koje je moguće da let bude preusmeren;

3) informacije o postupcima i vizuelnim signalima koje koriste vazduhoplov-presretač i presretnuti vazduhoplov;

4) informacije o službama traganja i spasavanja za područje nameravanog leta.

Izuzeci od obaveznog nošenja opreme

Član 356

Izuzetno od čl. 275. i 303. ovog pravilnika, tokom akrobatskog leta u vazduhoplovu se ne mora nalaziti komplet prve pomoći.

Izuzetno od čl. 278. i 305. ovog pravilnika, tokom akrobatskog leta u vazduhoplovu se ne mora nalaziti ručni aparat za gašenje požara.

Izuzetno od čl. 281. i 307. ovog pravilnika, tokom akrobatskog leta u vazduhoplovu se ne mora nalaziti vazduhoplovni radio-predajnik za slučaj nužde (ELT) i lični radio-predajnik za slučaj nužde (PLB).

VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Važenje potvrda o osposobljenosti za pružanje usluga iz vazduha izdatih pre stupanja na snagu ovog pravilnika

Član 357

Potvrde o osposobljenosti za pružanje usluga iz vazduha izdate na osnovu Pravilnika o pružanju usluga iz vazduha i prevozu za sopstvene potrebe ("Službeni glasnik RS", broj 19/11) prestaju da važe izdavanjem potvrde o prijemu izjave o osposobljenosti za obavljanje posebnih delatnosti prema odredbama ovog pravilnika, a najkasnije 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Prestanak važenja drugih propisa

Član 358

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o pružanju usluga iz vazduha i prevozu za sopstvene potrebe ("Službeni glasnik RS", broj 19/11) i Pravilnik o poletanju i sletanju vazduhoplova izvan aerodroma ("Službeni glasnik RS", broj 61/15).

Stupanje Pravilnika na snagu

Član 359

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog 1.

OBRAZAC IZJAVE O OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE POSEBNIH DELATNOSTI I NEKOMERCIJALNOG LETENJA SLOŽENIM MOTORNIM VAZDUHOPLOVIMA

 

IZJAVA (u skladu sa Pravilnikom o posebnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju i nekomercijalnom letenju vazduhoplovima koji nemaju potvrdu o tipu koju je izdala ili priznala Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA))
Podaci o operateru vazduhoplova
Naziv:
Sedište:
Mesto iz koga se vrši operativna kontrola:
Podaci o odgovornom rukovodiocu
Ime i prezime:		Kontakt telefon
		E-maiI adresa
Organizacija za kontinualnu plovidbenost
Naziv:
Adresa:
Broj sertifikata:
Korišćenje vazduhoplova
Datum započinjanja letenja/datum izmene:
Vrsta delatnosti:	◻ Posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju		◻ Nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovima
Tip vazduhoplova, oznaka registracije i matični aerodrom:
Podaci o posebnim ovlašćenjima koje poseduje operater vazduhoplova: (priložiti ovlašćenje, ako je primenjivo)
Izjavljujem da:
◻ sistem upravljanja dokumentacijom, uključujući operativni priručnik, odgovara zahtevnima iz Pravilnika o posebnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju i nekomercijalnom letenju vazduhoplovima koji nemaju potvrdu o tipu koju je izdala ili priznala Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA). Svi letovi će se obavljati u skladu sa procedurama i uputstvima iz operativnog priručnika.
◻ svi vazduhoplovi koji se koriste imaju važeću potvrdu o plovidbenosti i ispunjavaju zahteve u pogledu opreme navedene u Pravilniku o posebnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju i nekomercijalnom letenju vazduhoplovima koji nemaju potvrdu o tipu koju je izdala ili priznala Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA).
◻ su svi članovi posade osposobljeni u skladu sa Pravilnikom o posebnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju i nekomercijalnom letenju vazduhoplovima koji nemaju potvrdu o tipu koju je izdala ili priznala Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA).
◻ će o svakoj promeni u letenju koja utiče na podatke navedene u ovoj izjavi biti obavešten Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
◻ da su podaci navedeni u ovoj izjavi tačni.
Datum, ime, prezime i potpis odgovornog rukovodioca

 

Prilog 2.

MINIMUM SISTEMA

 

Sredstvo	Najniža DH/MDH (ft)
Sistem za precizno sletanje (ILS)	200
Globalni satelitski navigacioni sistem (GNSS) / Augmentacioni sistem baziran na satelitima (SBAS) (Prilaz lateralne preciznosti sa vertikalnim navođenjem (LPV)	200
GNSS (Lateralna navigacija (LNAV))	250
GNSS/Baro-VNA (VNAV) (LNAV/VNAV)	250
Lokalajzer (LOC) sa ili bez uređaja za merenje udaljenosti (DME)	250
Nadzorni radar (SRA) (prestaje na ½ NM)	250
SRA (prestaje na 1 NM)	300
SRA (prestaje na 2 NM ili više)	350
VHF Svesmerni radio-far (VOR)	300
VOR/DME	250
Neusmereni radio-far (NDB)	350
NDB/DME	300
VHF direction finder (VDF)	350

 

Prilog 3.

MINIMALNA VISINA KRUŽENJA U ZAVISNOSTI OD KATEGORIJE AVIONA

 

	Kategorija aviona
	A	B	C	D
MDH (ft)	400	500	600	700
Minimalna meteorološka vidljivost (m)	1.500	1.600	2.400	3.600

 

Prilog 4.

OZNAČAVANJE MESTA POGODNIH ZA PRODOR SPASILAČKE EKIPE U AVION, ODNOSNO HELIKOPTER